ШТРИК, ЛАКАТ, БЕЧКО ЈУТРО, ПОЧАЗБИНЕ?

Налазимо се на Почазбинама, личко је јутро – није бечко, вари се кава и свеже

помужена вареника, ту је стари крув за удробити и доручак је спреман.
Ипак није тако идилична тема, али нашао сам једну оригиналну тему, нормално
први пут се пише, а везано за личко поднебље.

Ова тема је врло интересантна за етнологију и старе обичаје нашег народа у

Лици, а то су старе мере за површину. Неке од тих мера се и данас незванично
користе, а поготову у свакодневним причама и контактима људи.
Данас се користе мере за површину нама познате из SI система.
Неке од тих мера за површину које се могу и данас чути у животу су:

-1 квадратни хват=3,6 м2
-1 катастарско јутро(КЈ),Рал=5.754,6м2=1.600 кВх
-1 хектар=2.780 четворних хвати=1.737 Рали
-1 ланац=7.193,3 м2
-1 дулум,дунум=1.000 м2
-1 дан орања=4.000 м2
-1 мотика=800 м2
-1 рало=1.600 м2
-1 клафтер=1 чхв=3,6 м2
-1 стара мекота=1.600 клафтера=5.754,6 м2
-1 нова мекота=1.200 чхв=4.315,9 м2

Има и других сличних мера за површину:

- дулум( тур)=10 ари
- јутро=КЈ=5,75 м2
- федан(егип)=4.200 м4=0,42 ха
- мотика=8 ари које може за дан да ископа један радник
- декар=10 ари
- десјатина( рус)= око 1 ха
- акра=4.048 м2
-1 КЈ=1.600 фати
-10 фати=60 стопа=1 ланац,дужни фати
- руска десетина= дулум= декар
- маторник= виноградска честица која се може окопати за један дан
- корак=0,7 м

Е ну,сад да видимо шта каже мој извор – књига Карла Касера „Попис Лике
и Крбаве из 1712 године“. Коморске су власти провеле поделу замље на
СКВАДРЕ и ПЕТИНЕ само у великим селима.

Мјерна јединица земље је била ШТРИК( уже). Постојао је ,,Велики крбавски

ШТРИК,, и мали ШТРИК. Кратки Венецијански ЛАКАТ износио је тада 639,59 мм,
а дуги Лакат 685,77 мм.
Рачунање дугим Лактом дало би ШТРИК дужине од 27,43 м, а кратким лактом
ШТРИК 25,58 м. ШТРИК као мјера за површину износи у дужину девет, а у
ширину једну десетину ШТРИКА. У случају дугог Венецијанског лакта, добива
се на тај начин површина од 677,164 м2.
ШТРИК се прерачунава у БЕЧКО ЈУТРО(а 5.755 м2) јединица за површину.
Кад смо тако лепо разјаснили тадашње мере за површину земље, код Мађара је
било разлике,идемо даље.

Тада су биле капетаније Попина и Звониград. Најмање парцеле од свих

капетанија су биле на Попини и Зрмањи. Просечна величина обитељи у Попини
је била 13 чланова. Укупно је било становника у Попини са земљишним
поседом 1.212, односно 93 обитељи са земљишним поседом. Број обитељи
беземљаша у Попини је био 38, који су надничили код других.
Што се тиче Почасбина,да званично разјаснимо одакле то име?
,,Већ је Коморска управа била додјелила часницима земљишне посједе
ослобођене плаћања пореза. Ти су се посједи називали ,,часничка земља,, или
,,Почазбина,, и служили су као накнада за трошкове обављања часничке
службе.
Додуше није сваки часник имао на располагању Почазбину.
Удео Почазбине у свеукупном земљишном  посједу једног часника био је
најчешће веома мали.

Капетан Грачаца поседовао је 9,5 јутара земљишта од тога је 0,95 јутара била
Почасбина,,. Почасбине су иначе познате по планетарном најбољем Личком
кромпиру признатом и од стране ЕУ.

Тема је отворена,па изволте.....