ИСТОРИЈСКИ 3АПИСИ
ОРГАН ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА НРUГ И ИСТОРИЈСКОГ ДРУШТВА НРUГ
" Comite de redaction
Dr Dimo Vujovic, Slavko Mijuskovic,
Dr floko P ejovic,
Duro Мrva.ljevtc i dr Мirreta Durov1c
Redacteш en chet
Dr Mirceta Durovie
La revue »Istorijski zapisi« pa.rait quatre tois par an. L'editeur евt
l'Institut historique de Montenegro. Les manuscrits doivent @tre
a.dresses а. la Redaction de la revue, l'Institut historique de Mon-
t.enegro Titogra.d Вoite postale 101, Tel. 24-67 et 26-13.
La re~e ne resti~e pas les manuscrits. Tarif d aЬo~ement
a.nnuel pour FNRJ est 600 dinars et pour l'etranger flQO dina.rs. 1А!
prix d'un exemplaire est 200 dinars. Les aЬonneme:1ts sont recua
а la Взnque coпunun.ale рош le oompte cauran.t de l'Institut
blst.orique de Montenegro - Тitograd 900-700-2889 ..
Im.primerie »OBOD« - Cetinje
ГодЈ1на XIV Титоград, 1961. Књ. XVIII, св. з
Др Ђоко Пејовић
НАСЕЉАВАЊЕ ГОРЊЕГ КОЛАШИНА И ПОЉА
(1879-1886)
Подје.аа зе.1(.ЈЬе Ровчани.ма и Морачани.ма. Задуженост, про­
даја војничких дијелова и даровиица и исељавање. Споровt' око
uсмате доходака мухаџири.ма.
Постиrвутим разграничењем са Турском 1859, послије по­
бједе на Грахову, Црна Гора је добила, у околини Колашина,
Рјечиве и Горње Липово. Чим је комисија за разграничење завр­
шила рад, приступило се подјели колашинских земаља, које су
прешле у својину ратника којима је углавном војв. Мирко давао
поједине дијелове према политичкој увиђавности, заслугама и,
на крају, према потребама. Ровчанима и Морачанима тада су
бк.ле дате цијеле Рј ечине и дио Г. Липова. Таква подјела је оцје­
њивана као неправедна, нарочито стога што Братоножићи ни­
јесу тада добили ништа. Истиче се да је војска била одлучила да
се војводи Миљану Вукову дс\ на дар једна ливада на Бјеласици,
звана "Адровица", велика 200 коса. Књаз се касније сагласио са
овом одлуком. 1 Као примјер како је тада вршена подјела земље
у ослобођеном дијелу Колашина навешћемо податак из једног пи­
сма Милисава Мишњина из кога се види да је Завиша Томин
донио са Цетиња од војв. Мирка писмо да му на седам мушких
rлава да по пет рала обрадиве земље и по 5 коса ливаде, што је,
наравно било одмах и учињено. 2 У првом писму које је било упу­
ћено са Цетиња колашинском капетану наређује се да се турске
земље даду онима који су је обрађивали прије рата, и то уз до­
ходак који су били обавезни да плаћају Турцима. Уједно му је
напоменуто да даје земљу заинтересоваюmа по налозима или по
његовој доброј вољи.а
По ослобођењу Колашина сва земља је била проглашена др­
zавном, владином, и одмах су била дата наређења да се земља
Мемоари војводе Гавра Вуковића, Војвода Миљан Вуков и Ва­
1
СОјевиhи 182G-1886, Цетиње, 1932, стр. 27.
• АрХИ1За Јевта М. Николића VIII, 1, 88, Завичајни иузеј у Ник-
• ДАЦ-МУД 1879, 4 (Државни архив ВРЦГ, Мив. уи. дјела).
382 Истормјски записи
раније даривана Липовцима може продати једино дозволом ми­
нист.еа унутрашњих дјела и никако друкчије. 4 Мин. унутрашњих
дјела јављао је Булу Радивојеву да се нико не смије усудити да
прода земљу коју му је књажевска влада даривала. Такође нико
није смио купити владину земљу, подвлачећи да ће случајно учи­
њене куповине бити одмах поништене. 6 Овдје се, свакако, имају
у виду земље које су од раније, за доба турске власти, биле на­
сељене, као и дио оних које су одмах по ослобођењу могле бити
захваћене од најближих Морачана или Ровчана. Начин,диобе зе­
маља одређиван је, разумије се, на Цетињу. Земље непосредно
око вароши и куће у Колашину додјељивао је по налозима са
Цетиња Башо Токов Божовић, истакнути војнички старјешина у
протеклом рату, 0 док је остале земље дијелила комисија чији су
чланови били Драгиша Перков Меденица, командант Морачана,
Миро Павићев Влаховић, бригадир Роваца, и окружни капетан
Мрдеља Радовић, уз непосредну помоћ са Цетиња (војв. Маша
Врбице, Ил. Пламенца и других чланова Државног савјета). За
подјелу земље био је усвојен исти начин као и у Никшић.ком по­
љу, само што је овамо, због мањих површина земље, био изузет
мањи дио за главаре. Дакле, подјела војничких дијелова земље
вршена је по батаљонима, свима који су учествовали у рату
1876-78, без обзира на потребе појединаца. Један батаљон Ров­
чана добио је дио земље до Рјечина, а два батаљона Морачана
(1100 бораца) добили су онај дио Колашина који им је био по
вољи. Њихов дио био је подијељен на стотине, на 12 официра.
Капетану Булу Радивојеву било је допуштено да изабере дио за
стотину рјечинску. Били су изабрани највећи сиромаси да раде
земљу прије насељења осталих, од прољећа 1880. године. Ровча­
нима није било право на дио који их је допао до Рјечина. 7 При­
времено дате куће на употребу за зиму и земље за орраду с про­
љећа 1880. многи нијесу хтјели касније да напусте и због тога је
долазило до спорова између старјешина Морачана и Ровчана. 8
Због исцрпености у рату потребно је било да се земља шго
боље и на вријеме обради, али је то још више компликовало
односе међу батаљонима. У фебруару 1880. Ровчани су добили
земљу за 100, а Морачани (оба батаљона) за 140 кућа ради што
боље обраде. При овој подјели било је изузето 40 коса ли­
ваде код Кршле и 30--40 рала земље око вароши "за правитељ­
ство", с тим што је ово требало да је д<'i сиромасима који су били
добјегли из Бијелог Поља (40 породица) и морачкој сиротињи,•
али је са Цетиња било убрзо одговорено окр. капетану Мрдељи
' МУД 1879, I , 90.
1
МУД 1879, 4, 81.
1
Архива Јевта Милетина Нихо.пића 187D, VI, 34.
' МУД 1880, п, 10.
МУД
1
1880, I, 8.
• МУД 1880, I, 130.
Насељавање Горњеr Колашина и Поља (187~1886)
383
Радо.вићу: "Земљ~ и ливаду правитељствену изнеси на инканат
к даЈ ономе К? наз више nлати за овогодишњи фрут", а "овогоди­
цnьи фрут КОЈИ ће се родити на тој земљи и ливади на јавну про­
дају и ко жели купити нека дође у другу неђељу да на инканат
купи ; инканат држте по правилу поштено и јавно па ко више дfi
нека земљу ради и ливаду коси" .10 Становници Колашина hИјесу
жељели да земљу та.к~ плаhа~у, већ да је као и остали добију
од др~аве, с ?'им да ЈОЈ .nлаћазу само дацију.11 "Правитељствена
земља ~ила зе дата, нарад, на инканат за 70 талира.12 Потребе
су захтиз~вале да се због честих турских упада што прије насели
један броЈ М~рачана и Ровчана ради обезбјеђења границе. Ров­
ча~ су оклизевали да одмах населе стотину породица и треба­
ло зе да то учин.е Морачани. Због овога је све више долазило до
спорова између Једних и других, ~ако да је интервенција са Це­
тиња морала све чешће да усљеђуЈе.1 3 Министар војни је посебно
наређивао М~у Павићеву да што прије насели 100 кућа Ровчана
у непосредно] околини града. 14 Морачани су искористили оклије­
вањ.е Ровчана ·и населили. се од Колашина до Поља, тако да их је
кразем априла 1880. ОВдЈе било више него у објема Морачама.
Ов~ко масовним насељењем Црногораца дуж границе према Тур­
СКОЈ. одбрана Кола~а била. је обезбијеђена.1s Из другог извје­
штаза се види да НИ)есу успзели да од оба батаљона Морачана
преселе у К~лашин више од 400 породица. При насељавању и
оволиког броза Морачана било је дошло до отимања земље од
~~ане командира за њих и њихове стотине.1в Драгиша Перков
Је зављао да министа~ Пламенац став~ на знање Миру Павићеву
да су Морачани запосзели и дио Ровчана, а Колашин треба и ље­
ти и зими чувати од Турака, а не само љети како су мислили
Ровчани. 17
Спор између Ровчана и Морачана око насељавања Колаши­
на све ~ише се компликовао, нарочито због тога што није одмах
дошло до његовог извршења, већ су се само појединци привре­
мено насељавали раЈ:Щ одржавања стража и одбране од турских
упада. Морачанима Је било криво што је књаз, наређујући сер­
дару Миру и Драгиши Перкову да подијеле Колашин, одредио
да се 100 кућа Ровчана населе а из оба морачка батаљона само
140. Требало је да се почетком априла Ровчани почну насељавати
и да њихове страже ~амијене Морачане, али пошто их је било
дошло ~амо 12, онда Је било нужно да и њихове дијелове опет
" МУД 1880, п, 16.
МУД 1880, п, 217.
11
11
МУД 1880, п, 324.
МУД 1880, п, 144.
11
" ДАЦ-Мин. војно 1880, 320.
Мив. војно 1880, 562.
11
11
Велики суд 1880, II, 7/ 8.. '
" Мив. војно 1880, 528.
384 Исто р ијск и зап ис и
посједну Морачани. Тако су Морачани заузели дио земље Ров­
чана и то из сваке стотине по ЗО кућа. Одмах након тога брига­
дир Миро је довео 30 породица за чије је насељење требало оСЈЈе­
бодити толики број кућа у које су се Морачани били уселили.
Ово је још више довело до заоштравања односа међу њима. '~
Оба командира настојали су да увјере министре војске и унутра­
шњих дјела да су се више него други населили у Колашину. 19 Са
Цетиња су све чешће стизале поруке да Морачани запосједну од
Ровчана незапосједнуте дијелове земље и куће, иако потпуна
подјела ових није ј ош била извршена. 20 Долазило је до спорова и
због тога што су Морачани обрађивали и дио земље Ровчана који
су повремено долазили у Колапщн, али им част племена није
дозвољавала да се враћају због тога на старо огњиште. 21 У ства­
ри, сваки вој ник из сва три батаљона знао је гдје се налази ње­
гов дио земље, 22 јер је раније са великим тешкоћама била извр­
шена њена диоба. Није било лако напустити имања у Ровцима и
Морачи и доћи на мали војнички дио земље у Колашину с по­
требом да се на новом насељу што прије снађе и да што боље
осигура границу од турских препада који нијесу престајали. До
спорова у току љета 1880. долазило Је највише због тога што су
Ровчани тражили да им припадне род са њиховог дијела баштина
који су били усиј али Морачани. 23 Узајамна оптуживања ком.
Драгmuе и Мира нијесу ни касније престајала, нарочито због бро­
ј а ровачких породи:gа који није требало увећавати доласком дру­
гих зато што су се Морачани углавном били населили у већем
броју и жељели су ту и да остану . 2 ~ Привремена подјела Ко­
лашина, вршена још од јануара 1879, причињавала је велику сме­
тњу да дође до смирења између главара и батаљона ради успј е­
шније коначне диобе земље, коју је, смиривањем стања на гра­
ници, требало што боље извршити. 25
Из молбе Милете Маркова Симоновића, упућене Великом
суду, види се, донекле, начин подјеле земље Ровчанима и Мора­
чанима. Тамо се каже да су по заповијести са Цетиња двојица
командира подијелили земљу на 12 официра који су своје дије­
лове добили путем брушкета. Даље, официри су позвали воднике
и на исти начин им дали по 1 копун ради подјеле војницима. Ко­
мандири су боље дијелове земље који су били допали офици­
рима, мијешајући се у њихову подјелу, додјељивали својим при ­
јатељима.2& У току љета ове године Велики суд је морао да рас-
11
Мин. војно1880, 26/4.
11
Мив. војно1880, 20/4.
•
0
Мин. војно1880, 529.
11
Мин. војно 1880, 26/4 и 580.
•• МУД 1880, II, 319.
11
МУД 1880, 15/ 6.
" Мин. војно 1880, 50.
11
МУД 1880, IV, 2.
•• ДАЦ-Велики суд 1880, П, М2
Насељавање Горњег Колашина ~1 Поља (1879-1886) 385
l
рравља спор око подјеЈ'!е земље између ровачког и морачког ко­
ЈllЗНДИЈ>а . У циљу расвЈетљења свих ПОЈединости у вези с тим,
потребно је било да се проучи све што је до тада било закључено
између командира. ~амо се каже да су Морачани ~истали ~а
Миро Павићев подИЈели Колашин, али они да бира]у дио ЧИЈЕ'
·е границе требало јасно обиљежити. Командир Миро је овако
~овукао границу између два главна дијела: од Главе Бистрице во­
дом до Плаштице и овом до Таре, преко Таре уз Сушац до Бјела­
сице и доњим крајем до Препрана. Овако повучену границу из­
међу два дијела хтјели су прихватити ком. Драгиша и кап. Мрде­
ља Радовић, јер им је ишло у интерес, и одлучити се за горњи
крај до старе границе, али остали Морачани, видећи "да се обо­
јица њихових главара само за себе муче, на овај дио Миров 1-Је
пристадоше". Подјела командира Драгише Перкова била је: од
Препрана између два Требаљева и Таром до врх Дријенка и старе
границе. Сви Cl пристали на овакву подјелу и ком. Миро је ~ри­
стао на горњи дио до старе границе. Прихватањем овакве под]еле
било је одлучено да се до одређеног рока, чистог понедјељника
1880, Морачани дижу са ровачког дијела, али, видјели смо, тада
нијесу били стишани спорови између командира нити престале
међусобне оптужбе министру војном, све због недосељавања Ров­
чана на одређени дио послије коначно повучене границе између
ова два батаљона . 27 Напомињемо да су касније, 1885, Ђ. Церовић,
Ј. Николић и још десет главара у Колашину означили границу
новонасељеника Морачана и Липова: Рујеви крш - Јабланов
врх .2s
Због недосељавања војника на дио у свом батаљону и сто­
тини и касније је долазило до сr.орова и нових планова за по­
дјелу земље у Колашину. Требало је поставити услове под ко­
јима је појединац могао да и даље држи земљу за своју, о чему
ће касније бити више ријечи. Напомињемо да се при подјели зе­
маља у Колашину између Ровчана и Морачана захватала и она
површина која је била издвојена као државна или беглучка а од
кој е је требало давати у првом реду појединцима досељеним са
турске ~ериторије, из Бијелог Поља. На захтјев појединих чла­
нова Државног савјета да се д<i земља добјеrлица:ма одговорено
је да нема ни стопе земље. 20 Штавише, поједшпџrма су одузимали
земљу која им је била дата по књажевој наредби и дијелили је
међу батаљоном. 30 Захтјеви за земљом и споррви око оне која
је била већ подијељ.ена наметали су задатак, нарочито због спољ­
нополитичких разлога, да се попишу све муслиманске земље које
су држали ровачки и два морачка батаљона, оне које су држали
варошани и друrи Црногорци сем Ровчана и Морачана као и зем-
17
Велики суд 1880, II, јун.
•• Приновљени списи Арх. о.цј . д. иузеја 1893, 2949.
" МУД 1882, Ц 67 и 1883, I, 201.
•• МУД 1883, п. 502.

Историјсв::и зап к сх
386
ље у Колашин пресељених Ровчана и Морача~а које с"! имали у
. племенима. Такође је требало пописати све ВОЈ НИ~е КОЈИ СУ уче­
ствовали у рату као и оне који су погинули у боЈевима.
31 Попис
није ишао лако, нарочито попис имања два морачка батаљона,
зато што су била разбацана, 32 ' али је ипак. до. фебруара идуће
године био сређен попис свих земаља за коЈе Је требало дават~1
поједина објашњења. 33 . пrrало стога да земља не би остала необрађена. Имућнији.ма је
Изузевши војнике који су били исељени у ШумадиЈУ и дру­
ге крајеве изван Црне Горе, пописано је бл.изу 3000 бораца из т~а
батаљона. Пописом је било утврђено да ~едан дио земаља НИЈе
био приказан .у :кЊиrама за наплату даци3е. Даље се види да cr.
Ровчани држали у Колашину 707 и по рала "турских баштина
и 497 и по коса ливаде, оба морачн:а батаљо}(а 753 рала и 645
и 3/4 косе, становници вароши 61 и три четвртине рала и 73 и no
косе и колашински устаници 176 и по рала и 111 коса ливаде. У
свему је било пописано 1698 и по рала обрадиве земљ~ и 1327
и три четвртине коса ливаде. Из ова три батаљона било ]е У Ко­
лашину свега 440 насељеника. Просјечни посјед је износ~о 3 ра.1а
и 2 косе, урачунавајући у то и ливаде на Сињавюm и ВЈеласюџ1.
Тада је било напоменуто да су насељеници давали устаницима У
Колаш.ину за пет година по 50 товара жита, мусл~~анима ~етвр­
тине и из неколико пута плаћали земљомјераче. Прем]~рене
земље у г. Колашину, узимајући у обзир и земље. оних КОЈИ' се
нијесу до тада били населили, било је свега у пос3еду ровачкоr
батаљона 2093 рала, првог морачког (Драгише Перкова) 1392, дру­
гог морачког (Луке Илијина) 1339 и варошана 121 ра~о, што У
свему износи 4945 рала, изузимај ући 340 рала у Лучко) гори. По
протоколу земље Морачана у 1883. посједи 918 домаћинстава били
су од 1-18 рала, а у капетанији Р~ваца 1888. год. ~01 дома~­
ство са посједом од 1-8 рала, док Је у колашинско) каnетани3 и
било 529 домаћинстава са посједом од 1-12 рала. Из књиге да­
ције морачке капетаније види се да је 1884. било У Колашину
572 и ј една четвртина ~ала и 572 и осмина коса ливаде. Из осам
чета које су имале 665 бораца свега 184 ~ојника .населила су ове
године поменуту поврuшну земље . ПосЈ~ди по]единаца су из­
носи:ли 1-9 рала, најчешће 2, 3 и 4, док Је капетан Мрд:Ља Ра­
довић имао 9 рала земље. 35 На захтјев многих да им се д_а земља
у Колашину, у првом реду "турска баштина" , одговорено Је да ове
има врло мало. 38
11
МУД1883, IV, 962.
11
МУД 1883, IV, 1111.
11
МУД 1884, I, 65.
" МУД 1884, 726.
\
11
•• у колаmивској капетанији касније је било евидентирано ЗО
рала и 4582 косе, у рјечивској каnет. 2605 рала и 6698 коса, а У пољ<:1tој
.З537 рала и 6130 коса ливаде (МУД, 1904, 994).
" ДАЦ-МИД 1885, I, 447 (Мин. ивостр. д:Јепа).
Насељавање Горњеr Колашина ~и Поља (1879-1886) 387
Неоргани.зовани рад у току насељавања Колашина, непосто­
јаЈЬе одговара]ућих прописа о томе, а и разне тешкоће настале
no сврwеном рату, заоштравали су односе између оних којима је
било стало до земље у тзв. колашинском новодобитку. На основу
књажеве наредбе, дате у почетку 1880, требало је да се у новом
крају населе 240 најсиромашнијих морачких и ровачких поро­
дица, али су се привремено насељавали и имућнији . Ово се допу­
било напоменуто да рађене земље не могу сматрати својином, па
иако су били дужни да држави плаћају само дацију. Тада је и
командирима било одобрено да узму изван вароши по кућу и по­
мало земље. Доста сиромашних Морачана и Ровчана било је мо­
ментано одсутно због тога што су били присиљени да иду у Ко­
тор по жито до којег иначе нијесу могли доћи.
Командири су подијелили Колашин на стотине, а за себе
узели по кућу и по 40-50 рала земље. Официри, барјактари и
други јачи и"утицајнији људи узели су из дијела својих стотина
колико је који хтио, мада је међу њима било доста разлике. На­
сељавање је трајало и до 1883. Одмјеравање земље није вршено
по заслузи заинтересованог н ити због његовог сиромашног стања,
веh по увиђавности и наклоности главара. До септембра 1885. у
Колашину је било преко 400 насељених породица . Међу њима Ј('
било, разумије се, и оних који нијесу имали ништа у Ровцима
и Морачи. Многи од оних који су у самом почетку били запосјели
боље дијелове земље, најчешhе 1шућнији 1 давали су ове досе­
љеним сиромасима под наполицу , а сами су већи дио године про­
водили у Морачи и Ровцима. Поједини ю~жи главари одмах су
почели са продајом "притиснутих земаља", правдајуhи то тиме
да су их купили 1862. Други су тајно куповали земље од мусли­
мана, иако су ове нај чешће биле подијељене сиромашинијима.
Тежак положај ових приморавао је представнике власти да тра­
же помоћ за њих, тим прије што у Морачи и Ровцима нијесу
имали юпnта. Карактеристично је писмо које је Ново Савов Ро­
снић, Ровчанин, из стотине Пунише Лукина, писао Божу Петро­
вићу. Тамо се, поред осталог, каже: "Главари намирише зем.~ъо:-.t
све њихове својте а за нас сиромахе ни хабера колико да ми
нијесмо ваши подајни.ци". 37 Због разних злоупотреба тражен~ је
да се све куповине земље и кућа у Колашину пониште .
Стражу у Колашину држали су до средине 1885. и они који
до тада нијесу били добили дио земље. Овако учињена подјела
била је повод за избијање спорова до којих на граници према
Турској није требало да долази. Таква подјела морала је бити
привремена и по књажевом мишщењу. За нову подјелу земље на
војнике, по пушкама, требало је да се обезбиједи преко 4000 рала
обрадиве земље и косачице.ss
" МУд 1884, m, 792.
•• МУД 1885, 478.
1

Истормјски записи
388
Све вИПiе је долазило до нових тешкоћа, нарочито због спо­
рова између нешто више од 400 насељеника и39 оних војника који
до ове године нијесу имали дио у Колашину. Због опасности од
још тежих и компликованијих односа предлагали су морачки и
ровачки главари војв. Ђ. Церовићу и Јевту Николићу да је у
интересу мира да се Колашин подијели ыа све војнике три бата­
љона који су учествовали у посљедњем рату "да не би више
мрзио војник војника, брат брата, кум кума, главар главара",
кад већ нијесу раније околности, 1880. године, допуштале да се
изврши таква подје.ri:а. 40 Цр.ногорска влада је увидјела да мора
интервенисати у споровима око подјеле земље у Колашину и
зато је опуномоћила војводу Ђура Церовића и Јевта Милетина
Николића, окружног начелника у Никшићу, који је имао доста
искуства у расправљању спорова око земаља у околини Никши­
ћа, да утичу и по могућности среде односе .између насељених и
ненасељених Ровчана и Морачана. Пошто је прикупио све ра­
није сачињене пописе, Ђуро Церовић је добио наређење како ће
и коме дијелити земље у Колашину. 41 Са Цетиња је било на­
кнадно јављено да не треба дати војничю1 дио земље онима који '
нијесу учествовали у посљедњем: рату. 42 Отуда им је било прет­
ходно одговорено: да и удата кћер погинулог војника може сво­
јити очин дио земље; да они који су тајно купили земље од му­
слимана остану и без земље и без пара које су били дали за њу;
да дио тобџије треба да буде за пола већи од војничког (у ствара
су имали колико два војничка дијела); да војници у својој чети
могу поклањати некоме земљу и кућу нађену на њој, али нипо­
што главару; да насљедници погинулих поч. 1875, прије објаве
рата, имају право на војнички дио; да се за вријеме рата избје­
глима из Колашина (њих шеснаесторици) да, као и војницима,
дио земље око вароши, а мухаџирске куће да подијеле као и дру­
ге непокретности. Многима је била обећана земља као дар, али
нијесу имали ништа писмено о томе. Даривану земљу до тада су
уживали Башо Божовић, Милисав Мишrшh., Тодор Вуковић, теле­
графист Петар Шкеровиh. 43 Одговоре на постављена питања да-
вао је књаз.
"У сврху коначног рјешења питања подјеле земље у Кола-
шину донесен је, на основу наређеља датих са Цетиња и до тада
стеченог искуства у разним споровима око земље који нијесу
" Управа Морачкоr манастира тражила је да се врати манасти­
ру око 60 рала у Сјероrоштама, напомињући да су војницима подијеље­
не земље некад, према Крусовуљу, припадале манастиру и да су му.
штавише, Турци понекад давали доходак са ње. Одлучено је да се земл,а
не одУзима од батаљона и да је питање у вези са плаћањем доходаЈ<а
исувише застарјело (МУД 1885, IV, ЗО).
• 0 МУД 1885, 17/9.
н МУД 1885, IV, 16 и 57.
" МУД 1885, IV, 44.
•• МУД 1885, 18/9.
Насељавање Горњеr Колашина м Поља (1879-1886) 389
~q>естајали од првих дана послије ослобођења и по наредби вој­
воде Ђура Церовића, ранијег владиног представника у споровима
око м:ухаџирских земаља у Никшићу, нарочито при куповинама
овWС, 30. септембра 1885. " Правилник за подјелу колашинске зем­
ље" . Правилнико~ је призната раније учињена подјела између
батаљона као умЈесна и природна. Такође је остала на снази и
подјела батаљон_ских. дијелова_ на чете "са изузетком при мјере­
њу земље~ бро]у во]ни_ка да ]едан другоме измирује, тако да ће
свакоме ВОЈНИКУ бити Једнако почињући од командира до вој­
ника, једино тобџије који су ратовали имају право на два дијела
војничка. Обични војнички дио износио је 1 и по рало, а тобџиј­
ски 3 рала. 44 Четни дио требало је да се дијели на четири вода
а војници између себе поједине дијелове. Мјерачи су имали за~
датак да премјере з_емљу сваке чете и сваког војника,4s тако да
сваки официр има ]асан _преглед колико има рала и војника, а
главни протокол требало ]еда чува мјесни капетан. Војнику коме
би се учинило криво на дати дио земље допуштало се да може
узети дио свога водника. Овдје су долазили у обзир и они вој­
ници који СУ_ "војничку посл~гу чињели" од 1875. па до уласка у
Колашин, ТЈ. 1878. Сваки ВОЈНИК био је слободан да свој дио v
че~и и воду обрађује и без досељавања са старог огњишта, да га
даЈе другоме ради обраде, да га прода, некоме дарива, само не
главару, и да га насели. Ако је војник радио дио у новодобитку,
долазећи из ~таре границе, Роваца или Мораче, могао је само пре­
ко зиме додизати са стоком на њ, док потроши рођено или куп­
љено сиј_ен~, а онда је требало да се врати на старевину. "Удио­
нику КОЈИ Је живио у Ровцима или Морачи није се допуштало
да купује или мијења ма чији дио сем свој . Пристанком већине
чета је_ могла од-свога дијела даривати сироту, сироче, самохран­
ца. То Је могао и сваки војник учинити са својим дијелом. Неуда­
та кћер ~ог~лог војника насљеђивала је дио свога оца. Дио вој­
ни.ка КОЈИ Је умро по доношењу Правилника, не оставивши ни
мушку ни женску дјецу, припадао је близици. Насељени воiник
у Колашину био је слободан да купи или промијени земљу, али
не више од 20 рала оранице и ливаде. Ишло се за тим да се
свакој чети и_ воду загарантује да војници не смију туђој чети
продавати или мијењати дијелове. Кад није било купца за дио у
истом воду, могућности да се изврши промјена или овај узме на
обраду,. онда је то могао учинити неко из другог вода исте чете.
Дио КОЈИ се продавао могао је најприје купити помеђаш, кад би
давао за дио колико и други, док се промјена могла вршити без
обзира н_а помеђаше, али само у истој чети и истом воду. Војни­
цима КОЈИ су направили куће, без обзира из којег су вода исте
•• МУД 1894, 1, 139.
•• Државном мјерачу плаћано је за премјер рала 4 новчића
<МУД 1888, IV, 1145).
 Насељавање Горњег Колашин.а и Поља (1879-1886 Ј 391
390 Истормјски за п иси

земљу у Пољима о чијој се својини водио спор са турским

118
чете! припада? је дио уз њ~ову кућу из које се нијесу моrЈЈ11: властима на граници - Ђ . П.).46
иселити. Ако. Је насељени ВОЈНИК имао више првогноја (ђубрења)
По упознавању Ровчана и Морачана са Правилником запа­
него што га Је могао на дио добити, морао га је исплатити оно­
зило се задовољство због подје,/lе земље војницима на подједнаке
лико колико би ~цијенио официр са четири водника. Насељ~­
дијелове. Правилником се стало на пут споровима до којих је нај­
ници на териториЈИ других чета требало је да се врате у своје
ви:П.lе долазило због тога што је недосељеном војнику оспораван
~ ако су на ранијем дијелу били направили куће (савардаке), т~
дио у Колашину и што је, у вези с тим, присвајан његов дио од
Је требало да им на новом дијелу исто такву кућу направи чета
припадника другог батаљона који се био доселио. Због овог је нај ­
на чијој су т~риторији раније били насељени. Такође је требало
чешће и долазило до грабљења земаља од стране оних који је ни­
да им се изврши накнада од првогноја по процјени официра и
јесу ни радили, у првом реду главара. Отуда се у једном извје­
вод~ка чете. Свака чета је турске куће на својим дијеловима
u.rгају Ђура Церовића и каже да Правилником ниiесу били за­
ПР?ЦЈењивала " обичном цијеном" и оно што се добијало од оних
довољни Миро Павићев и Драгиша Перков, јер кажу да им је
:СОЈИ су у тим кућама жи;вјели припадало је чети која га је ди­
"господар обећао више но су сад добили као војници." Сад је тре­
Јелила. војницима на једнаке дијелове. Ономе који је живио у
бало да и они приме дио у својим четама, а не у туђим како су
турско] кући на земљишту чете којој није припадао допуштало
то раније били учинили. Оваквом подјелом били су незадовољ­
се да ук~ презими а онда да иде на дио у својој чети, а кућа
ни и остали главари: кап. Мрдеља Радовиh, Михајло Божов, бив­
да се проциЈени и .ца се добијено, по исплати поправке коју је
ши начелник Мораче, и др., иако то нијесу јавно истицали. Чим
еве~~ално у~инио на кући ранији станар, подијели војницима
су војници дознали које земље припадају њиховом батаљону и
на Једнаке ди]елове. Земље муслимана који су остали на њима и
чети одмах су отпочели са размјеном и продајом свога дијела.
били црного~ски поданици: и које, зато, нијесу дијељене војни­
Дијелови оних војника који су били напустили Црну Гору до­
цима, имала Је право да купи она чета и вод на чијем се подручју
дјељивани: су на обраду, до повратка удионика, најсиромашвији­
та ~емља налазила. Сви они који су до доношења Правилника
ма. Земље муслимана - црногорских држављана, које нијесу биле
кри]ући купили земљу муслимана, остајали су без ње у корист
подијељене војсци, требало је да купи кап. М. Бојић по цијени
државе. Воћка је припадала ономе на чијем се дијелу налазила
која је у Никшићу важила, у корист оне чете на чијем се по­
Распоред натапања имања водом одређивала је мјесна власт. Све
дручју земља налазила (према Правилнику). По оцјени војв. Ђ.
чете СУ_ имале подједнако право да праве млинове на водама у
Церовића требало је да сваки војник добије по 2 рала земље, а
подруч]у свога батаљона. Није допуштано појединцу да гради
може бити и више, не узимајући у обзир оне површине које су
млин или ваљаоницу на комунској води батаљона "под тековину",
продавали муслимани - црногорски држављани. 4 7
изузев ако би му то цио батаљон дозволио " и то условно". Пра­
вилник је дозвољавао ловљење рибе кошић.има, вршама, удицом Касније су Јевто Николиh и командир Бошко Мартиновић,
и рукама "на својем сенту", док је тровање рибе било строго за­ по упутству Државног савјета, дијелили Башање брдо на пет
брањено. Одржавање путева између села и водопоја остављено чета ровачког батаљона, иако је оно раније ди:јељено, прије њи­
је мјесној власти, а за главне путеве требало је да се старају ховог доласка у Колашин. Они су омргинили чете по првој подје­
сви становници:. Правилник је забрањивао крчење батаљонсЮfх ли, па онда дијелили ове напосе. С овим су се чете сасвим сагла­
и четних комуница, јер би тиме био спријечен " испуст животи­ силе. Потом су размјерили четне дијелове на поједине војю1ке
који су доби.ли написмено колико сваки има земље и на коме
њи". Раније раскрчено земљиште требало је, уколико је то било
мјесту. Неизмјерено ј е остало као комун батаљона. Све што је
од сметње насељеницима, да се врати у комуницу. Мјесној вла­
било одређено за крчење налазило се " под мрглин" .4 8 Само петој
сти је била остављена брига о границама племенског комуна као
чети овог батаљона комисија је била дала 156 рала горе и земље
и право забрана безразложне сјече горе која је припадала истом три године послије главне диобе колашинских земаља. Изнад
комуну. Племенски уговори су имали да реrулишу издиг и по­ четних дијелова налазио се комун батаљонски, а изнад овог пла­
вратак с планине у село. Правилник ј е земљу у Рогобори:ма остав­ нина (Шишка) за чете ровачке. По захтјеву чете Милоша Вла­
љао држави, као и у варошком дјелокругу све щю 11 што пре­ ховића књаз је преко министра војног нар~дио да се исправи
тече преко војничких дјелова и онијех башча које he се датv.
кућама досадањима као и онима које се убудуће буду градиле."
•• МУД 1885, 775.
Такође је требало да држави припадне земља коју је био добио
Лаза:Q Бошковић у Требаљеву, са још неколико породица, и то " МУД 1885, 764.
чим ови буду слободни да се преселе на своје (највјероватније •• Мив. војко 1892, 19/ 4.
 Истор~ијски запис и
392 Насељаваље Горњег Колашина и Поља (1879-1886) 393
,,..,я=-ена према овој чети која је имала мање земље од
грешка У "U'U~ наређењу добили земљу требало је да се по накнадно донесеној
осталих.49 а ·е била подијељена на чете наредби ова одузме, што је било карактеристично за начин да­
Крајем октобра 1885. сва ~емљсуЈ заузете Такође су и сви вања земље и потпуно недосљедан рад при насељавању Кола­
и све куће на подручју ових иле низ· е било ~отребе да се нови wина. 62 Књаз је понекад давао земљу да би на тај начин спри­
.
млинови б. или п
одИЈ· ељени четама и ћ
п ·е Ш. Радовићу, да:а зе ку а и ј ечио некога да се некуда исели. Овима је обично давао 6 рала
граде. По3единцима, као на фр~~ Рогоборима који Је био велик и нешто више коса ливаде у планини. 63 И касније, 1889, у Кола­
10 рала земље из државног онд щсо вароши била углавном у щин су се досељавале, по књажевој наредби, поједине породице
110 рала,50 јер је51државна земља из Никшиh.а. 64 Долазило је п до одузимања дијелова земље онима
мањим комадима. Колашина углавном дијељене на чијим је прецима војвода Мирко био дао земљу у Липову или
Иако су земље у ок~ли;и доста оних не само из Роваца Рјечинама, да би их дали другима. 6:; Књаз је у Колашину насе­
војничке диј~лове, ипак зе ;ђ~ња са ЦетИН:а доб~јали по мање љавао и Пипере. Срдану Нишину дао је 18 рала, од којих му је
и Мораче, кози су путем нар а мада су недоста3али подаци о пола купио, по одобрењу чете, официр Богдан Вуксанов.66 Он је
или више земљ~ ради на~~:е~л~зиле у обзир за подје:rу вој­ и браћи Давидовић.има био дао земљу у Колашину само да је
површинама козе су ~оп . д од 1879 привремено добизали по раде и да фрут с ње носе, без икаквих других права. 67 Од 1894.
ницима и другима, кози су ЈОШ " диз·е~ено з· е по књажевој на- право диобе земаља у Колашину било је дато Миру Павићеву,
мало земље •
мало земље. поред " аког члана породице ("на свакога рv- командиру Роваца. 68
редби, и по фиорин н~ с~ . е инце са стране са наређе­
ба ") 52 и Државни сав3ет зе слао n 0 Ј. д ић НикшИћа књаз је Већ смо рекли нешто о томе како су главари у почетку до­

ње!'t; да им се да земља. Петр~ ~:p~o~p~r.~~o смјести,53 док је лазили до земље у новодобитку. Обично су узимали земљу са
кућама на оном дијелу који је био означен као државни. Неки
дао 4 рала земље и кућ~ д св~га 2 рала.54 Други су упу­ су се позивали на раније куповине земаља. 69 Башо Божовић, 7 0
Државни савјет дао Јанку окову е" 55 Изузимајући дио
погранични комесар у Колашину, добио је за заслуге од књаза око
hивани с тим да им се дб зе~::и~°:н:ј:=хо~ој браћи. 56 Од 1883. 40 рала земље. Морачани и Ровчани су га за то оптуживали "јер
комуна, имовина умрлих додЈ . из Шарана додјељивана су, по
. . одици '
на прим3ер се '•7 му ј е земља на сметњу Колашину". 71 Баша су још оптуживали
позедино3 пор • в·ета по 3--4 рала "турске земље : да је из куhа износио гвоздени материјал и пребацивао га у Пи­
наредби чланова Државног са З 'иобом земље, остајали без до-
пеР.е, да је сијено са 60 коса ливаде правитељствене, продао Ака­
Понекад су понеки досељеници, д и до жалби углавном на
бијеног дијела, због чега је долазило ' ну Марићу и др. 7 ! Због оваквих оптужби Башо је тражио да му
58 се r.rrro прије ријеши питање својине над земљом у Колашину, јер
капетане. . а у иностранство повећаване су ко- му од тога зависи "живот и образ". 73 Жалио се што му није била
Исељавањем поЈединац . ивати потражиоци:ма. Бар-
дата боља земља у Колашину од оне коју му је давао Тодор Ми­
личине земље које је тр~бало. до1;;::12 рала из фонда оставље­ љанов Вуковић у Смаилаrића Пољу. 74 По брзом пресељењу у
јактару Милуну та.тову и:~г1~ ~авати само по наређењу више Пипере Башо је молио Маша Врбицу да му замијени земљу која
них земаља, од КОЈИХ се ћ било је дато 15 рала добре се налазила у дијелу Морачана и Ровчана и да му д~ другу у
власти.s9 Сердару Перу ~ат:~~в~ l5 коса.о~ Некима који ·су по о колини саме вароши, а за осталу која се не би могла замијенити
земље,60 а Завиmиhима Р

" МУД 1894, 11/3. •• МУД 1888, П, 673.

•• Архива Јевта Милетина VIII, 1, 5. •• Исто, 744.
11 МУД 1885, IV, 62. •• МУД III, 752.
1889,
•• МУД III, 521.
1890,
•• МУД 1879, III, 322.
• МУД IП, 814.
1892,
•• М'Уд 1880, IV, 36. "' МУД IП, 519.
1895,
•• МУД 1882, V, 55. •• ДМЦ-Молбенице 1894, 317 (Државни музеј у Цетињу) .
•• М'Уд 1882, п, 58. •• МУД 1880, II, 129 и В. суд, П, 13/6.
•• М'Уд 1882, III, 88. •• Вио је 1875. именован од књаза за команданта устаника од
Колашина до Бијелог Поља. Послије свршеног рата био је до 1882. ва­
•• МУД 1883, I, 125. чепи11к колашивског окруrа, а отада командир пиперски. Умро је 13.Х 1902
•• МУД 1884, 11, 216. (Гпас Црноrорца, бр. 43 из 1902).
11
•• МУД 1885, Il, 20. МУД 1880, IП, 78.
•• Архива Јевта Милетина VIII, II. 63 ~• Исто 88.
•• МУД 1886, 869.
•• муД 1881, 11, 36.
•Исто. 70.
 Исторсијски записи
394
да му да на име накнаде зем.щу око Грба при В~ље~ брду. 7•
Повратком муслимана ва земље у Колашину, од КОЈ ИХ зе књаз
био дао Башу, било је наређено да се ове процијене и мусли­
манима друrе купе, а Башу да дата земља остане "као ђедови­
на" .16 Поред овоrа, юьаз је купио од Кара Мартиновића шест
рала земље и кућу у Колашину за 250 талира сребрних и одмах
све ово даривао Башу.'' Касније, 1886, војвода Г. Вуковић је тра-
' жио од власти у Колашину да му, по наредби књажевој, одвоје
све земље које је држао његов брат Тодор, окружни начелник у
Колашину, "и то без ошкрбљења и најмање ситнице". Писао је
"да ми учините границе земљи и ливади написмено да не би с
ким било никаква неспоразумљења у томе. Нароqито вам препо­
ручујем да ми олиберите јаз и воду за в~ђење .ливаде и о,~ ли­
вадак под јазом да се обухвати као ш·rо 3е приЈед држано .
Ускоро по ослобођењу Колашина, забран код Биоrрадс{{е го­
ре био је проглашен књажевим. То ј е било учињено 1-ta основу
одлуке морачких и ровачких главара донесене у знак оданости
и признања юьазу. Забраном захваhену ливаду Ровчана и не­
колико муслимана из Подбишhа власНИIЏ1 нијесу могли искори­
шhавати.19 Штавише, било је објављено да ће свакога онога који
се нађе у забрану довести десечар на Цетиње да одговара за учи­
њени преступ.во Због сметњи које су забраном чињене становни­
штву капетаю1ја Поља, Колашина, Липова и Мораче, на просто­
ру од 3-4 сата хода, у дужини, и 2-2 и по у ширини, на среди­
ни којега су се налазиле ~спаше и кат;у:ни поменутих становник~,
дошло је до интерпелаци3е у НароднОЈ скупштини 1907. Тада ]е­
постављено питање чији је браник и, ако је државни, збоr чега не
служи потребама народа. Тражен је одговор и на пит~е зашто
су поједини људи принуђени на исељавање~ богати диЈело~и, као
што је Забран, остају неискоришћени. Ако Је Забран нечиЈе при­
ватно власништво, зашто се онда управља њим противно одред­
1
бама које важе за све остале посједе у земљи и др.в На интер­
пелацију Јанка Тошковића, посланика, министар увутраШЊЈ.fХ
дјела одговорио је да о питању власништва над Забраном не може­
ништа рећи, а да се у погледу управљања ~ искоришћавања на­
лази у посједу насљедника Данила. Даље Је истакнут~ да ће се
наредити да то имање не може да има веће привилеrи)е од о?та­
лих приватних имања у погледу корЈ.шrћења путева, водопо]а и
др" то јест да се причињене штете могу ~етивати ка.о
гим приватним имањима, што до тада ни3е био случаЈ. ~ Књаз Ј~ 8
•• МУД
1881, IП, 16.
•• МУД
1882, I, 54.
" МУД 1882, II, 121.
" Архива Јевта Милетина VIII, II, 69.
"МУД 1884, П, 383.
10
Исто, IП, 443.
11 МУД 1907, 960. . •• МУД
•• Стенографске биљешке, 1907.
Насељавање Горњег Колашина и По.ља (1879-1886) 395
ослобођењем Колашина добио у посјед и Брезу . Наиме, подије­
ливши земље око Колашина Ровчанима и Морачанима, сердар
Миро,. Лука Илин и Драгиша Меденица дали су књазу Брезу без
ма чизеr комунског права на њу. Књаз је касније дао на обрадv
~у Дедовићу, Панту Цемовићу, Радовану Томовићу, Марку
Пзешивцу и Рабренима у свему 143 рала, а остало је и даље при-
падало ~азу.
вз
. п .
онекад Је тражено да се правитељствене ли-
ваде, ко3е су поlедю:щ:и држали. и .за то дацију плаћали, покосе у
корист државе. НаЈВЈероватнизе Је да је то прије припадало при­
ватнику ~ero држави, јер ј.е и он као подржник плаhао дацију,
задржавајући ливаде на та] начин и даље у свом посједу.
Одмах по ослобођењу Поља насељавани су Морачани и дру­
8
ги ради чувањ~ границе. Књаз је тамо још 1883. дао Жижиhима
18 рала мухаџЩ>ске земље. 85 Коначним разграничењем са Тур­
цима у Доњ~м Колашину, 1886, земља у Пољима је долазила у
обзир за подЈелу Црногорцима који су, уједно, .морали добро па­
зити на границу и. онемогућавати спорове са Турцима којих је
до тада баш на ОВОЈ страни било врло много. По подјели Горњег
Кол~на, с прољећа исте године, Јевто Николић, члан комисије
за ПОД]елу, ~уководио је премјеравањем површина земље која
се могл.а дод)е:љивати заинтересованима. По његовом наређењу
земља Је лреМЈерена три пута и нађено је 1839 рала и 270 и по
коса тmаде. Овдје је касније било насељено 287 породица чији
је посјед. био од Ј-23 рала.во Поља су насељавали прекогрщш­
чари, ПО]~ди1:1е породице из Језера. Лијеве Ријеке, Васојевића,
поред бро]НИЈИХ Ровчана и ~орачана. 87 Једном броју Васојевића
биле су дате и лив~де на БЈеласици.вз Неки су добијали у По­
љима ~емљу као ВО]ници,80 мада је нијесу, најчешће, и насеља­
ва.тIИ, Јер се на доста малQм посједу није ни могао тако брзо за­
снова~и ~ови дом. Од 1887. заинтересованима је додјељивана зем­
ља КОЈУ Је требало крчити. Сви ови услови рада и насељавања
најчешh~ са врло мало или нимало инвентара, чинили су да се:
на при:м]ер из батаљона Лазара Бошковића, није ни до средине
1888. населило више од 20 породица којима је комисија била дала
зеЈ\!љу. Не~ од њих су становали у Колашину, други у Морачи,
на црквенОЈ зем~и у Добраловини, а било је и таКВI1Х који су
до.тrазили на ДОДЈ1Јељену земљу и опет се враhат1. Највећи број
њих није био у стању да на датој земљи зазими и зато су углав­
:1 на др~­ ном давали земљу другима под наполицу. 90 Не види се колики је
:: Предмет о експропријац11ји Брезе за војае пол>ебе од 5. јула 1909.
МУД 1884, III, 733.
" Архива Јевта Милетина VП, III, 1.
•• ПРОТОКОЛ земље у Пољима.
01
Ћf"У.Ц 1887, I, 165.
11
МУД 1889, IV, 1095.
•• МУД 1888, I, 22.
1888, II, 673.
396 Истор.ијски записи
број људи добијао земљу у Пољима. Због тежих услова живота
на граници да се претпоставити да је дио земље био свакако веhн
од оног који су војници добијали у Г. Колашину. Појединrџ1 су
добијали и више од 10 рала.0 1 Штавише, извјеснима су додје­
љиване ливаде од преко ЗО рала . 112
Све веh.иы падањем у дуг, према зеленашима и држави,
нароqито ради плаћања дугова проистеклих из вађевине, многи
су-qесто постављали питања о томе да ли могу што од добијене
имовине продати за дуг. на што им је Државни савјет одговарао
"да се земље у Пољима имају сматрати као даровне и са тијема
земљама посједющи нијесу капци као са сопственом старином
располагати, тј. врху њих се не могу задуживати, не могу их
продавати ни уступати ни под каквим условима. Ако ко има у
Пољима своје куповне земље, са њом може по својој вољи рас­
полагати." У двјема колашинским каnетанијама93 могао се дио
имања продати кад се то чини из нужде, и то по одобрењу кмета,
капетана и суда, јер би иначе и тамо било много више превара,
вересија и заложница. Истиче се да је пољска капетанија имала
много да плаhа за вађевину, па и поред тога власти су, због бли­
зине границе, сваку продају од дариваног дијела забрањивале.
иако су поједини, раздужујући се, могли и даЈQ<е остати станов­
ницима Поља. Многима купљени дијелови земље нијесу моглн
подмирити дуг. Једино је била допуштена подмира дугова "у
ванбрачним дјелима". 94 И касније су многи молили да им се до­
зволи продаја макар коликог дијела дариване земље, јер им
"повјериоци дигоше све", или да оставе дуг и дату земљу па да
некуд иду с породицама. На крају, молили су да им се земља дд
"под фрут новчани" док не подмире дуг.11s С друге стране, сердар
Миро, ком. Драгиша Меденица и кап. Мирко Бојић косили су 138
коса државних ливада у Пољима.ое
Пребјег.rrицама са турске територије, нарочито онима који су
се у протеклом рату истакли као јунаци, требало је да се да, по
књажевој наредби, од мухаџирских земаља у Г. Колашину оно­
лико колико су појединци били у стању да узраде и то "под др­
жавну ареяду".9 7 У току 1881. било је наређено са Цетиња да
Морачани и Ровчани, командири сва три батаљона, одвоје за њих
100 рала земље и да им даду 50 товара жита. 9 8 Њихови посједи у
Колашину 1883. имали су највише до 9 рала земље и на њима
•
1
МУд 1889, m, 738 .
•• МУД п,1893, 423.
•• У Горњем Колашину постојале су дв~е капетаније. Једној је
припадао КоЈlашия, Липово и вовонасељеяи Морачани до Таре, а дРуrој
Рјечиие и вовонасељени Ровчаяи с друrе стране Таре (МУД 1890, IП, 713)
" МУД 1891, m, 706.
•• МУД 1894, I, 279.
" Протокол дације доњокоЈlашинске капетаније за 1889.
МУД 1880, I, 14.
07
•• МУД 1882, II, 110.
Насељавање Горњег КоЈlашива .и Поља (1879--1886) 397
углавном само ситну стоку. Једнима је био дат дио земље у Ли­
пову, а други дио у Колашину; било их је који су тражили, к~­
сније, и трећи дио у Пољима.U9 Ово су били свакако усамљеНИЈИ
случајеви. Пребјеглицама се, по правилу, давала земља као и
варошким становющима. 100 Необрађивана земља устаника у Ко­
.пашину одузимала се и дијелила новим потражиощrма. 101 Уста­
ни.ци су држали под аренду земље манастира Добриловине, а
дацију су плаћали на имање које им је било у другој капета­
нији.102 Устаницима из Херцеговине давала се, најчешће, ~овчана
помоћ, којом су неки купили земљу у Колашину. Уколико зе неки
и добио земљу у Колашину, није било разлике између њих и
Црногораца у погледу дијељења и располагања њом. Из Цетиња
је било постављено питање Обласној управи у Колашину 1906.
да ли заиста има какве разлике између права. устаника над зем­
љама које су били добилЈ'! и права оних козима су били дати
војнички дијелови. И у овом погледу требало се послужити про­
токолима Јевта Николиhа који је 1886. дијелио земље и уста­
ницима који су раније живјели на турској територији. 103 Земље
пребјеглица из Бијелог Поља, који су могли купити имање у Ко­
лашину, биле су бесплатно дате мухаџирима из Никшића и Ко­
лашина . lo•
Раније закључене куповине мухаџирске земље биле су од­
иах по установљењу поништене. Накнадно је било одлучено, по­
слије доношења Правилника, да нико из старе границе не може
у новодобитку куповати земљу сем оних који су се већ били на­
сели.ли у Колашину. Такође је била забрањена продаја комуна
и горе. Муслимани - црногорски држав.щани могли су само сво­
је, тапијом доказано, продати, јер су иначе бали "кадри и туђе
продати" .105 Послије подјеле земље на војничке дијелове јавља­
ли су се нови потражиоци, истичући да имају право на земљу
самим тим: што су били добили медаљу за ревносно држање стра­
же послије свршеног рата. Послуге у рату, не правих војника,
било је око 500 момчади. Они су имали једнако право на земљу
и појединима је, види се, додјељиван по комадић земље од четноr
дијела. 1 011 Понављаюt су захтјеви појединих главара са Цети•ьа
да се понеком дозволи да купи земљу по јевтинијој цијени, иако
је била дата наредба да земље које су биле јевтиније процјењи­
ване, на примјер у Никшићу, треба да купује само сиротиња "сто­
га Шго би имућни људи из других батаљона куповали тајно и
" МУД 1886, IV, 559.
00
МУД 1887, I, 219.
", МУД 1888, II, 425.
1 2
• МУД 1893, II, 484.
101
МУД 1906, 2815.
." мид 1908, 6514.
•• МУ Д 1885, IV,
1
64.
10
• МУД 1885, IV, 7g
 Насељавање Горњег Ко.паши.на и Поља (1879-1886) 399
Истор~јски записи
398
је дио У Колашину ч~ван ~ за двиј~ године, рачунајући на обе­
јавно и подизали цијену турској земљи". Куповина овакве земље
ьана насељења, _али ~е, наЈ~ад, за Једну годину одузета земља
на подручју једне чете забрањена је била и командиру ровачког
стотини оних КОЈИ НИЈе~у хтЈели да дођу на њу.ш Не види се да
батаљона. Државни савјет је дао сагласност на овакву одлуку
ли се у оваквим случаЈевима_ давала удионичарима икаква на­
владиног оriуномоћеника Церовића. Онима који су жељели да се
кнада. Узгред н~помињемо да Је све спорове на подручју чете рје­
настане у Колашину било је дозвољено да могу да купе земљу
шавао или приЈављивао старијим властима главни кмет чете.114
око вароши, али да то не буде на штету макар које чете.
107
Неки Иначе, удионичари су могли земљу населити, замијенити је или
који нијесу имали војнички дио, зато што нијесу учествовали у
nро!\ати, али их на то нико није могао приморати. Вјероватно је
посљедњем рату, тражили су да купе земљу у Колашину и да
да Ј~ земља, купљена за 8 талира по ~алу, одмах по изјашњењу
се тамо населе. 108 да 3е . удионичар неће населити, дод3ељивана појединцима уз
касни] у накнаду ил~ враћање одгов~рајуl\ег износа држави. ш
Напомињемо да је књаз у Спужу био дао наређење Јевту У ствари, продавана Је земља оних КОЈИ су одмах изјавили да је
Николићу како да подијели земљу у Колашину. Првој класи су неће населит.и. Милија Божов је јављао Божу Петровићу да се
припадали одабрани становници који су стално живјели у Ко­ био потписао "роа узме 16 рала земље као и други становници што
лашину и којима је требало дати по 20 рала земље. Они који би су узимаш~ воЈничка исета (исет - дио - Ђ. П.), али због сиро­
долазили из Роваца и Мораче по својој жељи требало је да при­ маштва НИЈе могао све исплатити. Уједно моли да од земље прода
падају другој и трећој класи и земља им се имала давати по 5 рала за 130 тал~а. 116 дЈ?УГИ су куповали и војничке дијелове
увиђавности, колико кога допадне у чети, а војницима из Роваца исељених у Срби]у, иако Је то било забрањено. Неки их нијесу
и Мораче требало је дати за дио по 8 талира. Свакоме који би ни испла~али никоме. 117 То се допуштало и онима који су има­
се потписао да је становник и да је земљу примио а није остао ли, узимаЈуhи у обзир и земље у старој граници, преко 20 рала.
да живи у Колашину, чета је дијелила његов дио и он је губио Давање одобре~а ПОЈединци~а да могу да купе земљу у Кола­
8 талира.109 Тада је Државни савјет дао поново наређење да Мо­ u:rину, иако н_ИЈесу ~'1.али ВОЈНИЧКИ дио, препуштано је војним
рачани и Ровчани који имају дијелове у Колашину не могу пре­ властима У МЈе~ту. 11
Напомињемо да су појединци, на примјер
дизати са стоком тамо, ако живе у Морачи и Ровцима, а свој дио поп Шћепан ВОЈВО~, држали по три војничка дијела, и, уз то,
могу радити или продати или га размијенити по вољи. Никоме тражили. да им се ]ОШ да на име брата. 119 У јесен 1886. би;ла је
није забрањивано да предигне у Колашин и буде његов станов­ ве~ подиЈ ељена сва обрадива земља у Колашину,120, али подјела
ник. И даље је долазило до узнемирења међу војницима сва три ~Је била довршена у осам чета колашинских насељеника.121 Ово
батаљона. Они који су за своје дијелове примали по 8 талира ~е тр~бало да изврши Јевто Милетин. 122 Довршавање подјеле тра­
поново су тражили земљу, јер је некоме већ био учињен усту­ Јало Је и преко љета ове године, а у јесен је требало да се ровач­
пак. Наставити с тим значило је поново почети рад на подјели ким насељеницима ПЈ?емј~ри нешто више планине него што су је
Колашина. Напомиње:мо да је према наредби министра војног, имали. Држав~ сав3ет Је давао сугестију владином представ­
послатој у име Државног савјета, 110 требало друкчије поступати
нику да они КОЈ~ су добили ливаде поврх забрана не бране ове,
него што је то било наређено књажевим упутством, али касније по скупљању СИЈена, за испашу ровачке стоке.12з Ливаде мусли­
се утврдило да Савјету није било познато књажево упутство дато
мана -. црногорских држављана дијељене су онима којима су
Јевту Николићу у Спу~. 111 Јевто Николић, у чије се послове
биле наЈвише потребне, у првом реду Ровчанима, аЈiи се водило
нијесу мијешали ровачки и морачки војни главари, 112 и даље се ра:УНа да се при томе осигура четвртина (хак) или "онај дио
држао наредбе .да се војнички дијелови становника Колашина, КОЈИ за кошење сијена онамо постоји", с тим да се д§ власнику
који би се вратили у Ровца и Морачу да стално живе, или ако
би у Колашину макар за једну ноћ "претулили ватру", подијеле
сусједним удионичарима у четама без икакве накнаде. Многима 111
МУД 1888, IV, 1365.
"' МУД 1889, I, 326.
Архива Јевта Милетина (1.ХП
118
VIII, I, 44 1886).
10• ДАЦ-Државни савјет 1886, I, 18. маја. 118
МУД 1889, 1, 196.
В елики суд 1889.
111
101 МУД1886, IV, 707.
10•Ограничење да се вој нwtки дио може продати највише 8 талира 110
Архива Ј. Милетина VIЦ I, 19.
није трајало ТЈ:УГО. Њиме се свакако ишло за тим да се даде, донекле, "' Исто, 37.
иоrућност пресељеницима цз Роваца и Мораче у Колашин да дођу до ::: МУД 1887, I, 212.
бољих имања, како би се више заинтересовали за чување границе. Исто,
228. '
110 l .X II 1886. ••• Исто234.
111
МУД 1887, II, 338. ita Ар~ва Ј. i•.LnJ•&rи
" ,"_ нa V III, II, 24.
• МУД 1887, I, 217.
11

\
 Истор~ијски запиаи Насељавање Горњег Ко.латина и Поља (1879-1886) 401
400
или држ&ви и то само за 1887, док влада не донесе коначну од­ присвајање их је примор~ала презадуженост, мала површина
земље за обраду, коЈа им зе била раније дата, а свакако и доста
луку о томе. 124
слаб квалитет земље која им је у дио допала. 1 sв 'Увећавањем ста­
новништва у Колашину које је путем продаје или размјене зем­
При подјели земаља у Колашину, 1886, комисија није дије­
ље у Ровцима и Морачи потпуно напуштало старо огњиште и:
лила ropy и велики простор за испашу, сматрајући да је околина
стално се насељавало на новодобијеном подручју, постављало се
Колашина погодна за прољећне, љетње и јесење станиште, али
питање диобе комуна са rором између имања која су обрађивана
не и за стално боравиште. 125 'Укупно је тада остало двије трећине
и љетњих .катуна .. Простор овога дијела комуна захватао је више
неподијељене површине у околини Колашина, углавном из поме­
него раниЈе поди]ељена и насељена земља. Подјелу комуна је
нутих разлоrа. 'Уколико поједином војнику није имало да се да
?ило потребно ~звршити тим прије што многи насељеници ни­
одређени дио земље, додавано му је, у том случају, од комуни­
Јесу могли ЖИВЈети на малом парчету земље које им је једва
це,120 коју је он имао право и да прода. 127 Немајући нигдје ни­
?ст~о непродато због дугова зеленашима и трговцима, због ко­
шта друго с;ем незнатни дио земље, војнички дио, многи су мо­
ЈИХ зе и долазил? до врло честог и масовног исељавања у друге
лили да и!i се прида мало зеМЉ'е од комунице. Због неједнаког
земље. Тражено зе да се од означених дијелова комуна може да­
поступања, рјешавања оваквих молби, долазило је до жалби кња­
ти земља нов?м насељенику или додати ономе који је раније
зу који је забрањивао да се макар шта одузима од комуна, то
дош~о али НИ]е успио да сачува зем.щу потребну за обраду.1з1
јест да се у свему, па и у овоме, мјесне власти придржавају по­
ПодЈелом комуна са гором требало је стати на крај великим спо­
дјеле војв. Ђ. Церовића и Јевта Милетина, али тиме ово питање
ровима између племена. П~дјелом би, предвиђано је, и ropa била
није било ријешено. 12s Капетан Мрдеља Радовић добио је од
сачувана од уништавања, Јер би свако своје боље чувао, пазио
два морач:ка батаљона кућу и десет рала баштине из комуна, али
на општинско и не би долазило до обрушавања земље :и поплава.
иу је, подјелом од 1886, као и другима, толики дио замијењен са
ди.оба комуна обра~лагана је потребом да се уклоне незгоде у
накнадом а другима и без накнаде. 129 Од комуница је и касније
КОЈ.е су власти,. и воЈничке, западале због доношења забрана које
дијељена земља онима који је нигдје нијесу имали. 130 Нијесу се
НИЈ ~~у з~ све Једнако важиле,
1
кад се радило о чувању шума и
одобравали дарови из комуна онима којима није била нужда за
др. НиЈе пре~лагано да се подијеле сви комуни, веh да се оставе
то, па ни главарима. 181 Оспоравано је право капетанима да распо­
потребне површине за ~спа~у: Велики дио комуна је свакако
лажу комуном или дају од њега појединцима. 132 Таквој пракси су
тр~ало подиЈелити. НаЈПРИЈе Је требало да се подијели комун •
стајали на Пут војници батаљона све док комун не "узме књаз". 18 ~
КОЈИ се налазио између обрадивих земаља, због чега је често
4
Гора је припадала свима трима батаљонима.13 Понекад је до­
долазило до спорова сусједних власника. Оставивши потребне
лазило до спорова међу четама око комуна, највише због путева
~овршине -~омунице (горе и испаше), рачунало се да ће од поди­
кроз њега.1зs До присвајања комуна долазило је доста често, на­
Јељеног дИЈела ове свака кућа добити просјечно по три рала ора­
рочито у пољском батаљону. Само за једну годину забиљежена
нице, што би, уз оно што се веh имало, много значило за положај
су 92 случаја тужби због присвајања комуница. Присвајања су
породица у к~лашинском новодобитку. Напоменуто је да су му­
вршена највише ради крчидбе. Власти су у оваквим случајевима
с~мани ранизе обрађивали већи дио оних земаља које је коми­
одлучивале да се присвојено прокрчено земљиште врати у комун
СИ]а 18~6. ограничила као комун, а које је сада требало подијели­
и да се од присвојитеља наплати глоба на име судских трошкова.
ти." То Је и У Колашину и у Никшићком пољу позанато као "ма­
'У рјешавању оваквих спорова полазило се од онога како је било ли комун, за разлику од "великог" којему су припадали пла­
по подјели земаља у Пољима коју је вршио Јевто Николић. кад
нина и катУ:~и. Чињене су примједбе да не треба да и даље оста­
су, уједно, биле доб~о обиљежене границе сеоског комуна. На
не као што )е б~л~ у доба турске власти, тј. да се огромне повр­
~е зе:мље козе Је требало дати на обрађивање не сматра]·у и
• Исто, 36.
11
даље " држави•..,.""
, .... , " царским се , тим •
прије -што се црногорским
... Стеноrрафске биљешке 1906, 135.
121 Архива Ј. Милетина IX, I, 12. исељеницима у Србији давало од такве земље.1з11
1IT Исто, VПI, I, 45.
1" Стенографске биљешке 1906, 966. За гнојеве на комуну сва три батаљона Јевто Николић и
ш Мив. војво 1892, 10/6. Бошко Мартиновић ЕИ]ешили су да "сваки становник може vзо-
11
• Исто, 699. "
111
MYZJ; 1892, II, 377. 11
" МУД 1902• юьиrе.
ш МУ Д 1892, III, 583. 111
Стевоrрафсхе биљешке 1910, 46.
111
МУД 1895, II, 322. 111
Стенографске биљеши:е 1906, 135----8.
• Ито, · 395.
11
Исто, 963-QJ.
100
", дмц-ПС, 1897, 286.
 402 Историјсgи записи
рати своје r~нојеве, ~ то први и други, а више не".140 Са Цетиња
обеhаване. наредбе о траварини, због којих су често постављан&
питања МЈесним властима, нијесу уопште биле издате.141
!ешке 1889. године комисија за подјелу Колашина предла­
гала Је да се становницима који не могу презимити у Колашину
допусти да презиме .У Ровцима и Mopat.tи, с тим да се с прољеhа
врате на имање. НаЈВИШе се радило о онима који су имали не­
пуна два рала земље. Државни савјет је то допуштао, али само
под условом да то не буде од штете онима којима ће они доћи. ш
Промет земљом, убрзан неродношћу 1889, исељавањем ван
граница Црне Горе, нарочито оних који су имали само војнИ"lк.и
дио земље или мало више од тога, наметао је потребу да се до­
несе посебно упутство за колашински округ, нарочито због '~'ога
што су вл~сти допуштале исељавање онима који су рачунали да
ће се негдЈе друrо, нарочито у Србији, боље снаћи и некако пре­
хранити .. По донесеном упутству, сваки исељеник који је био
добио ВОЈН~ дио "~а пушку", морао је овај оставити држави,
уколико га НИЈе РSНИЈе б1~0, по важећим правилима, некоме про­
дао. Ни под какав _дуг НИЈе могла пасти оваква земља, војнички
дио, 1·о~и:м у ~аЈу неисплаћене куповице већ проданог војнич­
ког диЈела, КОЈИ за овакви дуг стоји под залогу по закону за
три године" . Исељеници су били обавезни да све дариване земље,
куh_е, млинове и др. врате држави. Једино су куће, ако су их
СВОЈИМ средствима начинили на војничким дијеловима, могли
продати по закону. Поред земље, ~ржави су се остављале куће,
млинови и друге грађевине добизене с војю1чким дијеловима.
Св~ сопственим, од раније наслијеђеним или купљеним, исељ­
ник Је ~огао распо~агати у границама закона као својом имови­
ном. ВОЈНИЧКИМ ~Јеловима, купљеним од оних који су их бнли
добил~, власник Је мо~ао да располаже као својим насљеђем. Пре­
~одаЈа купљених диЈелова допуштала се само по цијени по ко­
ЈОЈ су би.'IИ купљени "с обзиром на крчевине и друга побољшања
учињена радом". 143 Случајеви продаје државне земље понекад
су к~авани одузимањем цјелокупне имовине онога који је
продаЈу извршио 1 н. _Даривана земља је остајала држави, ако се
власник не би ПОСЛИЈ.е три године вратио на њу.1•6 Продају дари­
ваних земаља могао Је дозволити само књаз, јер их је он и .~авао
на да
р,
146 па и ону КОЈУ
. Је
. нечиЈем
. претку био даривао nојв
Мирко одмах rlослије 1858. ~tли 1862. 147 И поред овога новим по-
Архива Јевта Милетина VIП, II, 12.
0
"
"' МУД 1884, П, 402.
ш МУД 1899, IV, 1113 и 1213.
". мид 1889, 1293.
"' МУД 1889, II, 619.
" .0 МУд 1889, m. 983.
" МУД 1890, IV, 1249.
1
•• МУД 1890, IV, 982.
Насељавање Горњег Капашина .и По.ља (1879-1886) 403 •
;
тражиоцима земље одговарано ј е да је сва земља подијељена. 14~
велики суд је био донио посебну наредбу о забрани продаје да­
риваних земаља без ~ажевог одобрења. Наредбом суда . било
ј е ријешено да се продаЈе дариваних земаља, учињене приЈе на­
редбе истог суда од 28. априла 1889, одобре, али да се убудуће
строrо забрањује продаја земље коју је појединциыа даривао
књаз. Уколико би се неко усудио да даривану земљу продаде
без изричите књажеве дозволе, требало је не само да се продаја
поништи веh да се земља одузме од обојице, тј. од купца и про­
давца.149 Због велике презадужености многих насељеника у Ко­
лашину, нарочито због неспособности да плаћају дацију, влада
је крајем идуће rодине донијела Наредбу о дозволи продаје вој­
ничких дијелова, као и дариване земље за измир вађевине, даци­
је и др., јер појединци ове дугове нијесу имали чим другим пла­
тити сем дариваном земљом или војничким дијелом. Раније ције­
на војничког дијела земље од 8 талира била је :минимална и ·гако
продатом земљом сељак није могао ни дуг да одужи, а камоли да
му од имања макар нешто остане и тако се задржи на њему, да не
би до краја био принуђен да се сели и тражи себи хљеб изван
Црне Горе. Због овога је било допуштено да сваки може продат;1
дко своје земље, и дариване, по оној цијени по којој се с неким
погоди, па ма колико то било. Окружном капетану је посебно
скретана пажња да одобрава продаје у оним случајевима кад ви­
ди да продавац земље може само једним њеним дијелом да под­
Мири дуг а на другом да остане да и даље живи. За " скитнице и
rалијоте" није се мијењало раније правило о забрани продаје
земље. Продаја читаве имовине овом наредбом је била забрањена.
Овакву дозволу продаје држава је дала ради својих потре­
ба, убирања разних прихода, а положај сељака на још. мањем
дијелу земље него је прије юrао могао је да буде само ЈОШ те­
жи.150 Очиrлt'дно је колмко су биле разорне посљедице разви­
јене вађев11не због које су многи били принуђени да продају своју
имовину и селе се за зарадом изван државе.
Појединци који су плаћали дацију на 10-20 рала билн су
толико дужни, и због неродице у 1889, да дуг нијесу могли нла­
тити ни имањем великим и до 20 рала земље. 151 Други су због
д~·га повјериоцу уступали читаво имање да га ради и плаћа да­
цију на њега све док му дужник не донесе дужни новац. 1 ~1
Напомињемо да је у 1895. рало и по земље у Колашину било 16
фиорина, мноrо мање него што је раније био одређен износ од
8 талира по ралу (талир =
2 фиорина) . 1 5 3 Ових година рало земље
"' МУД 1890" П. 401.
"" Зборник судских закона II, 181.
110
Исто, 201.
••• МУД 1889, III, 877.
/
••• МУД 1895, к 328.
ЫУД 1895, III, 581.
111
404 Истори ј ски за писи
на Бјеласици моrло се купити за 30-50 ока жита. Коса ливад~
моrла се купити за свеrа 8 фиорина. Суд је понекад овакве ку­
повине поништавао. 151
Седам rодина раније Божо Петровић је јављао Миру Пави­
ћеву да не дозволи "да се ко коме на земљу која ra је међу ба­
талионом допала усљед овијех куповицах намеће но нека свак
своје држи". Тада су купци морали бити кажњени одузимањем
новца за непослушност, а 1891. развој зеленаштва у држави при­
силио је био владу да донесе прописе који омоrућавају трrовину
земљом и убрзавају процес раслојавања у новоослобођеном диједу
Колашина. То се види и no броју пописаних најсиромашнијих
породица у колашинском округу. Међу 1113 породица са 5899 чла­
нова двију капетанија Горњеr К<1лашина биле су 344 са 1017 чл.
врло сиромашне, пр езадужене. 155 Вило је установљено да се 11ри
продаји земаља прво понуде они који m1ajy најмање земље у сво­
ј ој чети, а не близика или помеђаш, 1511 док је према Правилнику
о подјели земље у Колашину из 1885 (чл. 11) могао најприје ку­
пити земљу помеlјаш. Дио земље задужених :исељеника који би
остао послије отплате дугова, најчешће војничких, припадао је
држави, по процјени раније купљене војничке земље, додајуhи
јој вриједност рада уложеног на њеном побољшању. Исељеник
је морао да прода земљу по постојећем закону. Требало је, по
наредби Државноr савјета, да исељеник најприј е понуди земљу
својој близици коју је имао у чети на чијој је територији био на­
стањен, затим помеђаше и напосљетку остале. Посебgо је било
истакнуто да се близика рачуна по мушкој а не по женској ."lи­
нији.157 Од купљених војничких дијелова исељеника држава је
новим nотражиоци:ма давала, по увиђавности, понекад и по '!е­
тири дијела, тј. С> рала земље. 158 Исељеницима се није допуџхтало
да продају земљу коју су били добили само ради тоrа да плате
дацију или ма какве друге дугове. Продаје оваквих имања. вр­
шене до 1889, биле су поништене. 159
Са бројюфш исељаеаљем у Србију Ровчани су почели још
1882. Они који су били одлучили да се преселе најчешће су по­
зивали близю--Ј и сусједе да заједно иду у Србију. Сердар Миро
Павићев напомиње да се баш ове rодине из његовог батаљона
мноrо иселило . Међу исељеницима је био понеки чија је имовина
вриједјела 1000-1600 фиорина, мада је, најчешће, велики број
Црногораца живио на половинћ или трећини оваквих имања
Многи су продавали прво земљу у Ровцима, па потом и даров­
нице. Напо!\mњемо да је књаз дао Ровчанима двије трећине 'lем-
, •• МУД 1896, 357 .
••• МУД 1898, I, 8.
1
' ' МУД 1892, Ш, 751.
107
МУД 1893, IV, 959.
11
• МУД 1892, IV, 1023.
". МУ,Ц 1889, ш. 1011.
Насељавање Горњег Кмашина и Поља (1879-1886) 405
ље освојене у рату 1862. године, у Рјечинама и Лиnову. 160 Са исе­
.ъавањем је било настављено и касније. Многи су били прешли
у Србију прије коначне подјеле колашинских земаља 1886. 1од.
комисија за подјелу земље била је оставила дијелове раније асе­
љ еннм војницима, с тим да их за три гоДЈ-mе држе њихови нај­
ближи сродници, а потом је треба.1Јо да Државю1 савјет ријеши
да ли да се дије.аови исплаћују исељеницима или ~а доб~tјени
новац припадне државној каси, или, најзад, дд дијелове ста­
новници међу собом подијеле. Накнадно је требало да се одреди,
посебно за сваки случај, коме треба земљу исплатити, чију дати
блИЗЈЩИ и др. Тек 1890. био је наприв:ьен списак исељених у
Србију. Из капетаниЈе Малина Радовића било је 127 исељеника,
од којих су 82 имали само војнички дио (1 и по рало), 10 по рало
и три четвртине, 32 по 2 рала, 2 по 3 рала и 1 војник, Радосав
Мидутинов, 20 рала, од којих је 1 и по рало био војнички дио, 6
и по рала је купио и 12 добио на дар. У двјема капетанијама биЈI~
је остало исељеничке земље 230 и по рала. 181 Исељених из рје­
чи нске капетаније било је 16 од којих су неки имали само по
пола рала земље. 162 Предиrлих прије подјеле земље у колашин­
скоЈ капетанtfји, којима је комисија била оставила војюrчки дио,
било је 102. 163 У по.ъској капетанији је била остављена земља
15- ци, који уопште нијесу долазили на њу. Површина земље ко­
ја им је припадала износила је 115 и по рала и 89 коса ливаде.
Посјед појединаца кретао се од 2 и по па до 24 рала, колико је
бида велика даровница Пера МатановЙhа коју је већ био продао
Остали су земљу давали под залогу. 16 ~ Тридесет васојевиhюrх
породица преселило се из Поља у Србију, а сиротиња из Бијелог
Поља , у турској граници, тражила је да пређе на њихова \1Ма­
ња.1е5 Немамо података на основу којих бисмо могли одговорити
на питање о томе коме су пр~mале земље исељеника који су ду­
же остала у Србији. По свему изгледа да се није ни поставља.по
питање власништва над таквим земљама. Највјероватније је )~а
се и то рјешавало од случаја до случаја, мада су по истеку три
године од одласка уд~юничара у Србију редовно вршене при­
јаве љихових имања и постављана питања коме да се призна
право власништва над тим дијеловима. Ако су исељеници при
одласку из Црне Горе успјели да продају земљу, куhу и друго,
рачунајуh~ да h.e се у Србији сигурно населити, али су били при-
• нуђени да се врате. онда су им купци морали све вратити, с
тим да им ови, при поновном одласку све продаду по ранијој
••• МУД 1882, 1/9.
"
1
МУД 1890, IV, 1040.
" Рјечинска капетанија, 12.I 1892.
2
"" Колашинска капетанија, 23.I 1892.
"" Пољска капетанија, 8.I 1892.
••• МУД 1889, III, 859.
406 Историјски записи
цијени. 100 Појединцима је понекад забрањивана куповина исеље­
ничких дијелова само ако су имали преко 10 рала земље. Ова
мјера је образлагана потребом да то купи други који је имао ма­
ње земље. 167 Државни савјет није допуштао и:сељениIЏfЈ\fа да сво­
ју земљу даривају макар и најближој својти, па и брату, ако је
овај имао и 1 и по рало 'Земље, на примјер у Д. Морачи. 168 Ка­
сније је у начелу била забрањена свака продаја земље у кола­
шинском округу. Изузетно је понекад било дозвољено појединцу
да прода земљу у Пољима под условом да купи другу у Колаши­
ну, али да је не може продати нити се на име ње задужити. 1 011
Због велике задужености насељеника земља се продавала и поред
толиких забрана чињених нарочито ради потребе обезбјеђења
границе. Непријављене куповине земље муслимана дијелиле су
се другима. Министар иностраних дјела одобравао је цијене при­
ликом продаје њихове имовине Црногорцима. 176 Било је забра­
њено мијењање земаља у Колашину за земљ.е у Морачи или
Ровцима. 171
1 продаји војничких диЈе.,ова и даровюща из 1891, а.ТЈИ процес ра­
Раннје се само по књажевој наредби допуштало, без сентен­
ција. да војник - удионичар у Колаш1mу може да да војнику
настањеном у Ровцима за дио 8 талира или земље колико се они
нагоде. 172 И касније је допуштана размјена земаља али саr.ю у
случај евнма кад је требало да се појединцу омогуlщ да сву своју
имовину има на једном мјесту. За размијењене земље важили
су исти услови као и за даровнице у колашинском округу. 173
Н~ име даровних земаља није се могао подизати зајам, ради
плаћања дуга, нити су се оне могле продавати, а дуг је требало
исплатити по могућности. Даровне земље, дакле, нијесу се мо­
гле узети за дуг, 174 иако је понекад, бесправно, капетан вршио
потврду карата на име даровних земаља. 175 Kacmtje се мора чком
командиру допустило да може продати даривано имаље у Под­
бишћу.110 Књаз је допустио продају даровнице у Колашину за
дуг Ащ.тто-црногорском друштву у Подгорици, без обзира на по­
стојеће прописе који су то онемогуhавали. 177 По правилу се није
дозвољавало давање даровница ,,под фрут новчани", 17 s па иако
је даривани био дужан вађевину и др. Други су могли давати без-
Насељавање Горњеr КQ.Лашина и По.ља (1879-1886 ) 407
сметње даривану земљу напола или под најам за годину или нај­
вИЈЈiе двије, с тим да је не залажу и не продају.НО Земља се оду­
зн.мала онима који су је били добили у Пољима, гдје је војнички
дио износио 6 рала на мушку главу, 180 па су је, не населивши се
на њој, дали другоме под аренду . Од ове земље се у недостатку
дРуге давало новим насељеницима. 181 О напуштеној земљи мјесне
власти су водиле рачуна. Такође су се могле арендирати и земљ~
даровнице, војнички дијелови итt дијелови комуна оних који су
се били иселили у Србију. Арендирање је могло трајати двије
године, за које су ранији посједници могли добити унапријед а­
ренду и понијети је собом. Уговоре о давању под аренду потвр­
ђивала је капетанска власТ: Послије двије године, уколико се
исељени не врате, земља је припада.ла држави која их је. давала
другима под условом да исплате све грађевине ономе који их је
подигао на њој. Уколико би се исељени и послије одређеног рока,
врати.ТЈи ипак су могли пола~-ати право да им се врате зе~-ъе које
су били оставили 1 ~! У принципу су се власти држале прописа о
слојавања на селу развијао се убрзано и мимо тог~.
Подјела крчевина, извршена 1902. и 1903. године, тај процес
је још више убрзала: 38 домаћина Бистрице добили су 131 рало,
по куlш од четвртине до 4 рала, највише по 1 и 2 рала; 81 дома­
ћин Штитарице добили су 319 рала, од пола до 10, а највише њих
по 2 и 3 рала, 48 домаhина Бјелојевиhа добили су 200 рала, о~
1-11, а највише по 4 рала; ЗС домаћина Гојаковиhа добили су 144
рала, од осмине до 12. а највнше по 1 и 2 рала; 71 домаћин Под­
бишhа добнли су 225 рала, од којих 51 дом. по 3 рала; 28 дома­
ћина Новог Села 101 рало од којих 21 дом. по 3 рала. 1 sз Овим је
било озакоњено право посједовања овог земљишта које је раније
у ствари било присвојено од стране већег броја сељака у недо­
статку потребних количина земље за обраду, испашу и др. Уједно,
наводюrо као примјер структуру посједа у осам села у Пољима
(Бистрица, Гојаковпhи, Доња Поља, Станојевиhи, Варда, Под­
бишhе, Бјелојевиhи и Штитарица) 1903. године за 286 домаlшн­
става .

11• мид 1889, 1451 .• по 1 рало 2 3 4 5 6 7 8 9 10

МУД 2 породице 44
11
• 1890, IV, 855. 25 28 38 35 15 26 17 12
". МУД 1894, 1, 257. 11 рала 12 13 14 15 16 17 18 19 20
"'Исто, 272.
31
' ' МУД 1891,
0
П, 493. 8 породица 11 4 5 3 2 2 4 3 1 р84

"' МУД 1894, 1, 256 и 1893, IП, 454.

1Т1 МУ д 1894, 1, 258.
• МУД 1895,
11
II, 235 "' МУД 1895, II, 348.
".Исто, 373. '"° МУД 1906, 6329.
ЈТI МУД 1895, ПI, 463. 1 1
• МУД 1892, IV, 961.
"' МУД 1899, к 315. 111
МУ д 1902, 960.
"' МУД 1901.
"' МУД 1894,
788.
1, 279.
'' ,..
11
•
Протоколи о диоби крчевина у Пољима 1902. и 1903.
Протокол подјеле земље у Пољима 1903.
408 И сто р 1И јски записи
Због овога су власти биле принуђене да попуштају у сво­
јим захтјевима. Трговина земљом се и даље настављала под при­
тиском дугова и других обавеза, у првом реду према држави. На­
редбом о дозволи продаје непокретних на~е~еничких имања у
колашинском округу из 1899. године ~чъаз Је оtю дозвол~о свЈ-1:ма
којн су жељели да се некуд селе да могу да продаду СВОЈ~ имања
на основу прописа Имовинског закон 1ка, и то онима КОЈИ им за
њих понуде највећу цијену. Тако!Ј1... Је овом наредбом било до­
:µ3Ољено да могу продати дио нмања рад•~ · исп:11ате
чега другог. И даље је била забрањена нродаЈа имовине оних
који су то хтјели да чине без икакве нужде, већ само ради селид-
• бе у другу државу.1ss Требало је добро пазит!1 да се н~ дозволе
ма какве преваре. За оправданост свих случаЈева прода) е имања
чињен је одговорним Окружю1 СУ_д у Колашину. Даровнице се
нијесу смјеле ни продавати ю1 МИЈењати до истека ЗО година од
дана даривања. Требало је у ствари да се удионич_ари пошто-пото
задрже у овом пограничном новоослобођеном кр~Ј У ради. одбране
од турских напада. Непуних осам година касн~[Је. било Ј~ посеб­
иом наредбом дозвољено да се могу продатн ВОЈНИЧКИ диЈелови и
з~мијењена имања, а да све извршене куповине остану
иости.18G И поред ове наредбе, поједини су продавали: СВОЈУ зе"'_t­
љу иностраним држављанима. На примјер, Беган Перованов ЈС
без одобрења власти продао војничке дијелове прекограничним
Србима, Бис:1шљацтлма, за стоку, ~:..тш је о;э.луком суда ова зем­
ља припала држави. 187
Због брзог развоја догађаја у политичком животу Црне Горе,
имајући у виду све противрјечности које С)' кара~терисале њено
друштво, посебно узимајуhи у обзир процес рас:~rоЈавања на селу
и потребу прQглашења устава 1905, одлучено Је да обдаре~1
постану власници дариване земље прије истека 30 година, то Јест
. да поменуте земље одмах пријеђу у потпуну влаштину обди ­
реника, о чему им се има издати увјерење од стране обласних
управа у Колашину, Подrорици и Бару" . 188 Поводом донес~не од­
.чvке о проглашењу влаштине обдареника из Кол~шина Је било
постављено питање да т1 војнички дијелови спадаЈу у катего~и­
ју даровница и да ли се милост књажева простире и на те ди]е ­
лове. На питање је одговорено да треба видЈети да ли !Министар­
ство војно 1-ша какву наредбу . која _прописује друкчи]а права и
дужности удионичара војничких диЈелова него она што су юtа ­
ла обдареници. 1вg Нијесмо наишли на податак из кога бисмо -.10-
111
Наредба 788 од 14/ 9 1891.
"' Зборник за.кова П, 26~ (295 од 12.IV 1899).
"' МУД 1901, 31/ 8.
"' МУД 1905, 5453.
"' МУД 1906, 932.
Насељ авање Горњег Колашина 1И По.ља (1879-1886 ) 409
гл~1 сазнати одговор Министарства вој ног на постављено питање.
Прије доношења одлуке о признању власништва обдареника била
су већа ограничења за даровнице него за војничке дијелове и
зато се. мо же претпоставити да су ов е године, поводом никољдан­
ских свечано сти, из очигледно политичких разлога, и в ојнички
дијелови прешли у власништво удионичара. За црногорске вла­
сти кој е су дијелиле војничке дијелове, као што је и књаз до­
дј ељивао даровнице, постојали су у основи исти мотиви, исти вој ­
дугова или
нички и полити чки разлози: потреба обезбјеђења новодобијею1х
крајева од Турака и јачање књажевске власти и одговорношћу
обдареника, нарочито оних 1<оји су били добили веће поврurине
боље земље. '
До 1906. године Министарство унутрашњих дјела имало је
исКдV'чиво право да земљу исељених удионич:ара може давати
другоме у својину, сем ако се радило о привременом додјељива­
њу, да у међувремену зе111Ља не остане јалова. Важило је да се
војнички диј елови нијесу могли продати само онда ако је удио­
ничар, по продај и свога дијела, хтио да пређе у другу државу,
док је раније, 1893, и тада могао (до 1899). Уколико се удионичар
"'! важ ­
не би вратио послије двије године, земља се, по правилу, давала
најсиромашнијим становницима, по увиђавности. Оваквих слу­
чај ева било је много. Једино је Обласна управа допуштала про­
дај у дијела земље исељеника у оноликом износу у коликом је
онај који је привремено добио земљу на обраду дао исељеном, и
то у врло изузетюш случајевима, кад се радило о ,,спасу фами­
.>rије ". 190 И за ове прилике Мин. унутр. дјела није било сачувало
никакве наредбе о категорисању вој ничких дијелова, које свака­
ко није и.мало ни Министарство војно, већ је било наређено да
Обласна управа у Колашину потражи у арюmи текстове раније
издатих наредаба и о војничким диј еловима. Свакако да послије
преласка даровница у власништво обдареника нијесу ни војнич­
ки дијЕ>лови били изузети ни у погледу права продаје прије пре­
., аза удионичара у иностранство .
Поступак према м:усm1Манима као ранијим власницима зем­
ље у Колашину био Је истовјетан са оним у Подгорици и Ник­
шићу одмах послије ослобођења ових крајева. Књаз је био дозво­
ЈIИО и колашинским муслимаю1Ма да могу да продаду куће и
земљу, али је, с друге стране, било тајно наређено Морачанима да
не купују ништа од њих, под изговором да немају новаца за
то.
101
Очигледно је да се и овдје рачунало да ће развојем догађаја
све земље одбјеглих муслимана прећи у власништво државе без
икакве накнаде. Рачунало се да ће на овај начин најприје доћи
и до пада цијене земљи. Овако је требало да се одложи извршење
закључака Берлинског конгреса који су се односили и на право
-својине турских држављана над земљама у Колашину.
- - 180
МУД 1906, 1771.
"' МУД 1878 од 10/ 11.
410 Историјски записи
Насељавање Горњеr Кооrашива и Поља (1879-1886)
411
На питање кола.шинских капетана да ли да се земља од­ свој:~ имања.2оз у Прокламацији донесено. .
бјеглих да муслИманима који су остали у Црној Гори, одговорено ло Је да
. се ИЗбЈ"еглитте
,~
:м:огу Ј 13. Јула 1881., стаја-
'
вратити на своја
је да сву земљу они раде и да никоме ништа не дају сем ономе шест м3есеци послије њеног доношења 204 П имања у року од
који буде донио писмо од владе. 192 Добијањем ових земаља црноrорским држављанима пост пало . рема муслиманима­
иуслимани су хтјели да не допусте насељавање Црногораца у роч:ито кад се радило о прикуп у се са више обазривости на­
њиховом сусједству 193 и зато им се, свакако, нијесу могле усту­ ња. Власнику ливаде скуnљанљ~у четвртина са њ.~-tхових и.ма­
пити земље оних који су били раније одбјегли. Са Цетиња је трећине: или половине сијена заа к~е). е четвстина прихода умјесто
било јављено да земља пребјеглих "остаје на расположење вла­ него за жита. 2os Земље мгvс ?-'Ре а мање рада и трошка
. ..,, лимана КОЈИ су били
дино и да ће влада ту земљу дати људима којима је највише по­ НИЈесу одмах . продаване. Прво их ·е т дужНи држави
треба и који ће је добро обрадити и Влади за њу одговарати". дати држави дужни новац. 200 И ка~. Ј?ебало пописати па потом
Тада је аредлаrано начелнику Колашина, Башу Божовићу, да у слиманских имања. Требало . Је Ј е задржавана продаја му-
Је да се установи комиси·
споразуму са главарима насели што прије, 20-30 сиромашних горици, са задатком да присуствује про . . . Ја, као у Под-
nородица. 194 Интереси обезбјеђења границе тражили су, разуми­ образовања комисије није се смјела в да3и ПОЈединиХ имања. До
је се, да се са насељавањем што прије отпочне. Од земље одбје­ да су муслимани настојали да што р~ти трговина зем.љом, ма­
глих могло се дати муслиманима који су били остали тек у слу­ избјегну плаћање дугова држави 201 ~~е продаду свој~ земље и
чају ако је не би могли заинтересовани Црногорци сву обради­ давати за дугове већ с пов. . штине им се НИЈ есу могле
ти.19:; Глад за земљом приморавала је Црногорце да сами, доне­ свих забрана до;азило Је до ~:~ци морали да чекају.20~ Поред
кле, одлучују када и гдје ће се смјестити на земљи мухаџира J.fjep У ШтитарЈщи, али рјеђе од ст;::::ее п~;;:ових земаља, на при­
као и колико ће земље поједини запосјести. Ово због тога што ни прече куnње које је тада важило 209 м ђаша, на основу права
средином 1879. нијесу били начисто шта he бити са земљама му­ сврх земаља кој е су им Црного. услимани су узииали новац
слимана пошто ови дигну са њих. 196 И поред забране да мус лима­ тврђивала је мјесна власт и порци држали. Такве уговоре по­
ни држе све земље одбјеглих, ови су их добрим дијелом и држnли Због оваквих случаЈ·ева ред забране министра воЈ·ног 210
. поново су са Це ·
и продавали род са њих, 197 али чим им је било наређено да Jia то се таЈно, кријући од муслимана тиња елата наређења да
дају дацију, мноrи од њих су напустили Црну Гору. 1 98 Власти су обавијесте сви Црногорци да н и т~рск:их власти у сусједству,
увидјеле да оваквом политиком могу убрзати истис'К:Ивањс му­ рачунајући да ће таквом мј ерое СМИЈУ куповати њихове зем.ље,
СЛЈ1Мана и зато су одмах отпочеле са премјеравањем земљЈ1mта имањима или користећи ипл м сигурно одржати нижу цијену
и наплаћивањем данка, 190 изузев у Д. Колашину, гдје ови нијесу корист '11 И Т:оред заб д оматска средства, извуhи још већу
· ране да не смије б
признавали црногорску власт све до коначног разграничења као ни тога да повјериоци могу ити заложених баштина
1886. 20 с Тада је упадало на црногорску територију и по стотину име добити,z12 купов~mама се с њих по~ати годишњи фрут на
муслимана с намјером да убијају државне мјераче земље наро­ Овдје се v ПRвоме ре уопште НИЈе могло стати на крај.21з
чито у Доњем Колашину.!01 Двије године касније, у току 1881, су највиШе важиле з~у :С,јдило о забранама куповина земље које
многи мухаџири, нарочито из Берана, тражили су да се врате на ново доћЈ1 до коначне под~= ;;,;~ничаре. Видећи да he по­
своја имања у Колашину. 202 'У исто вријеме су захтијевали да им све више куповали имања муслим:ана та~ке зе~ље, имућнији су
се даду четвртине прихода са земаља које су обрађивали насеље­ многи сиромаси остати без и оно ' о да Је изгледало да ће
ни ~ногорци. Своје захтјеве су темељили на тек донесеној кња­ ће због тога бити мало земље што су имали и да
жевској прокламацији о плаћању доходака и праву враћања на
војвода Ђ Церовпрић~орани да се некуда селе.214 Средином 1885.
. · Је поставио питање мини
дЈела, Ст. Радоњићу, да ли треба узети у обз стру ююстр~них
"
1
МУД 1879, IП, 105. ир, при расподЈели:
11
• МУД 1879, ш, 240. ••• МУД 1881, II, 25; V, 10 и 110 и VI, М.
". МУД 1879, 294. ••• МУД 1882, I, 81 .
11
• МУД 1879, III, 402. ••• МУД 1882, п. 58.
••• Молбенице 1879-80, 1. ••: МУД 1883, III, 804.
::~ МУД 1884, I, 13.
'" МУД 1879, VII, 1113.
• МУД 1885, II, 3.
108
МУД 1879, 39. МУД 1884, II. 237 .
,"0
... МУД 1879, v, 102. ' ИС'l'о, 247.
Исто. 372.
111
1
" ДАД-Преписка војводе Маша Врбице, З .Х 1879.
••• мид 1879, 317. ": МУД 1884, ш, 845. '
.,. МУД 1884, п. 309.
101
МУД 1881, II, 18.
МУД 1885, II, 18.

Историјс к и за пи си
412
земље, мvхаџире, јер су војници хтјели међусобно да мијењају
и продајј имања. Зато је требало зн~ти колико рала з~мље може
поједини војник да купи или проми3ени. Одrоворено Је да муха­
џири имају право да прод<\дУ своје земље, али да држава не мо­
же да ах купује, као што је то било у Ни~у, неrо само на­
сељеници.2ts Очигледно, црногорс1<а влада ни3е била заинтересо­
вана да купује земље за поједине главаре у Колашину. И?те го­
дине је капетан Бојић био добио упутство на основу кога Је тре­
бало да врши продају мухаџирских имања и у~има земљу и фрут
оних који су је прије били купили. Такође 3е било одузето од
новца и стоке оних муслимана који су своје и туђе зем.тье и
комуне продавали насељеницима. 21 а На овај начин мусли~ани су
били приморани на исељење, тако да у почетку 1886. rIИJe било,
на примјер . у Штитарици ниједног. 21 7 Муслимани су се опирали
принудним Ј'..Iјерама црногорске владе и, нарочито у Доњем Ко­
лашину, учиюrли су више недјела, тако да је капе~анска _власт
тражила да се мухаџирске земље у Колаш~у пребИЈУ з~ п.пачке
и злочине које су они били починили, док зе злочине ко)е су би­
л:љ починили црногорски држављани требало платити ~:нховим
насељеним добрима.21в. Указивано је да се на основу на]елемен­
тарнији.."'{ појмов'а о међународном праву не може допуст~ти да
Порта љ~ши становнике Језера и Шаранаца њихових дооара У
д. Колашину, а да, с друге стране, тражи да црногорска влад~
призна право мухаџира на њихове непокретности у ЦрноЈ
Гори. 2111
Спорови Црне Горе са муслиманима и турским властима на
Тари, у доњем Колашину, све више су се компликовали, посебно
због начина исплате доходака мухаџирима са њихових 1,мэ.ња У
Колашинv и Пољима. Према другој тачки протокола учињ~н?г
у Пољим~ у марту 1892. било је примљено у начелу да се n:rraha)y
дохоци са Земаља и других непокретности њиховим сопствени­
цима _ мухаџирима. Такође је било закључено да турск~ др­
жављани дају дохотке Црногорцима са њихових земаља ко]е су
ИМ<iЛИ на турској територији. у циљу регулис~а овог пит.ања
најприје је требало да се пронађу оне земље коз~ су за вриЈ.еме
1·урске владавине биле обрађиване, па тек онда да се проц~чене
износи доходака из прошлих година, а крчевине и ма каква друга
проширења имања нијесу се могла узимати у об~ир. Друго, дохо­
ци су се моrли давати само оним мухаџирима КОЈИ су мирно оста­
ЈЗИЛИ По ња и Колашин док онима који су збоr злочина или на­
несених .штета насеље~ицима били принуђени да напусте црно­
горску •~•ериторију нијесу могли припасти, већ се сва њихова 11мо-
.,. мид
1885, 1, 52] и 542.
.,. МУД1885, IV, 44.
... мид. 1886. 1, 195.
.,. МИД, 1886, I , 438.
"" МИД 1887, I, 507.
Насељавање Г(\рњеr Ко.~rашина и Поља (1879-1886) 413
вина сматрала конфискованом. Треће, посебно је било и ~такнуто
да ј е конфискована сва имовина оних који су 1886. нападали на
Поља. Четврто, од ,заосталих доходака које је требало платити
власницима земаља,. морала се одб11ти државна дација, приватни
дуrови мухаџира и, евентуално, учињене крађе или прео1'1\fИЦе.
Пет~, nлаhање дохо~ака требало је да отпочне од 1886. године,
кад Је црногорска ВО]Ска ушла у Поља. Шесто, дохотке је требало
плаћ.ати у натури. По њих је требало да дођу сопственици земаља
.или њихови опуномоћеници. 220 Овим споразумом нијесу би'ли ри­
јешени сви спорови црногорске владе са Турцима око плаћања
мухаџирских доходака. Тахир-паша је био исте године поднио
Порти рапорт да од Црне Горе тражи, у име избј~rлих Пољана. и
Кола.шинаца, на име доходака, 100.000 гроша. 221 У вези са испла­
том доходака, био је сачуван помен да ј е по наређењу Божа
Петровића капетану М. Бојићу требало да се исплати сточарина
новопазарском мутесарифу. 222 Захтјев мухаџира за исплату до­
хотка у новцу одређен је тако да им суму од 100.000 гроша ~реба
плаћати на и;ме годишњег дохотка убудуће, а да се ОдРичу свих
дотада неисплаћених доходака. 223 Наиме, од мухаџира ;уредло­
жени износ у висини од ZЗО.000 гроша, на име четвртине са њи­
хових имања, Тахир-п?ша је свео, попут одлуке косовског ваЈЈије,
поводом сличног захтЈева плавско-гусињских бегова, на 100.000
гроша више 8.000 на име потраживања која су према једном про­
токо лу, само у скоро четири пута већем износу, раније тражили
колашински мухаџири за остављене дућане, ханове и млинове .
!fa износ од 108.000 гроша црногорска влада није пристала, већ
Је тражила да Порта нареди Тахир-паши да с црногорским ко­
месарима пронађе земље са којих траже толико велики доходак.
Тада је напоменуто да влада мож:е да пристане да плати само
60.000 rроща, колико је према одлуци косовског валије износила
сума коју су на име доходака тражили плавско-гусињски бегови,
под условом да нити плавско-гусињски бегови нити мухаџири из
Колашина и Поља не траже ништа на име до тада неисплаћених
доход~ка. 224 Због тоrа је било наређено из Министарства иностра­
них дЈела да се изврши попис турских земаља у Пољима и Ко­
л~ и да се предложи начин давања будућих доходака,22 5
сматраЈући да су дохоци за раније вријеме потпуно ликвидира­
ни. Али Тахир-паша није хтио да попусти ни у чему щто се ти­
цало заосталих агаларских четвртина. Наиме, захтијевао је да
Црна Гора исплати пољским и колашинским мухаџирима 108.000
гроша, колико им је и он био обећао. Само је требало да се означи
••• МИД 1892, I, 519.
... мид 1892, 1238.
". МУД 1884, II, 322.
••• мид 1892, 1158 и 13~4.
••• мид 1892, 1624.
" . Исто, 1360.
 Насељавање Горљег Кw~ашииа Gt Поља (1879-1886 ) 415
414 Историјски записи

колику he суму аге примити од црногорске државе, а колику О)\

мухаџирских имања. У Колашину је дијељена земља као и у
појединих насељеника.t 26 Због врло затегнутих односа на гра­ Никшићу, "на војнике", иако не у свему једнако. И у Колашину
ници између Црне Горе и Турске, на Тари, баш кад је и Турцима је био у почетку и~двој~н дио земље "као правитељствени", с
тим да се од њега даЈе по3единцима за заслуге стечене у борби за
било С'l'ало до бољих односа са Црном Гором, ускоро је дошло до
проширење Црне ~оре у протеклом рату. Због близине турске
образовања Мјешовите црногорско-турске комисије, у мају 1892,
границе нарочито Је требало имати у виду оданост насељеника,
која је, поред питања дужне крви, имала да нађе начин како да
при~рженост главара ~азу и књажевској власти која је, по­
се успоставе везе између нас~љеника и мухаџира који су имали
земље у Пољима и долини Лима и да се ријеши питање плаћања
сли]е тзв. "вељег рата , попримала све новије карактеристике.
Процес осиромашавања насељеника деветстотих година био је
доходака са њихових земаља за вријеме од краја прошлог рата
до 1892. које су им дуговали насељеници. Преко својих чланова у
до~ао до особитог израж~ја. Насељавање је доста споро извођено.
ВОЈНИЦИ се у ствари НИЈесу ни могли населити на надијељеној
Мјешовитој комисији Министарство иностраних дјела тражило
је да се Порта у име мухаџира одреkНе потраживања доходака
крпици земље. Због тога су многи били принуђени, немајући ни­
шта друго, да се селе у Србију -и другдје, што је нужно морало
од краја рата до 1892. године. 227 У децембру 1892. у Беранама је
био потписан споразум између Тахир-паше н Б. Гардашевиhа из им~ти за посљедицу продају малих дијелова земље будзашто, од
кога се види да су се :мухаџири из Поља и Колашина одрекли од КОЈИХ с~, куповинама од стране моћнијих у апара_ту ондаnпье вла­
свих неплаћених доходака, с тим да им се убудуће даје по 100.000
сти, КОЈИ су редовно били и богатији, стварана већа, груписана \
имања, чиме је, разумије се, још више убрзаван процес раслоја­
гроша годишње. Требало је да Мјешовита комисија до проље­
ћа 1893. процијени износ доходака, четвртина, а уколико то не ва.ња на с~ и у овом ~овом крају Црне Горе. Због тога је подјела
земље на возничке диЈелове имала исте посљедице као и у Ник­
би могло да буде учињено до "првог фрута", онда је требало,
по споразуму, да власници дођу на земљу и нашrате своје "ло
шићу. Пошто је главни ред црногорских главара био задовољен
обwчају и правици". 228 Ни овим није било ријешено m1тање о пра­ зе~~љо~ коју им је држава куповала у Никшићком пољу, то се
вима на накнаду за м:ухаџирске посједе у Колашину и Пољима. НИЈе осзећала толика п~треба за њом у колашинском округу, гдје
Зато је ц-е..ногорска влада тражила, преко свог посланика у Цари­ се процес богаћења по3единаца и осиромашавања масе насеље­
граду, да велики везир да упутства .Мехмед-бегу о начину исплате ника и других развијао самосталније, без онолике помоћи и ин­
доходака убудуhе. 2 !9 Најзад је према учињеном договору Мин. тервенције државе и књаза као што је то био случај у Никшићу.
и:ностр. дјела послало турском посланству на Цетињу 12.000 фи­
орина на име доходака са имања плавско-гусињсюrх бегова и ~ми­
граната из Колашина и Поља за 1894. и 1895. годину. 2 зо Касније
је Порта условљавала плаћање накнаде за испашу и ливаде на RESUME DE L'APTICLE DE DR PEJOVIC »LA COLONISATION
Мокрој , које су биле својина црногорских држављана, изврши­ DE G. KOLASINA ЕТ DE POLJA
вањем обавеза Црне Горе према захтјевима колаmи.нских бе­
гова.231
Apres la liЬeration de Kolasin toute ter r e devint la propriet6
Посљедњи помен о питању регулисања црногорских обаве­ de l'Etat. П etait decide а Cetinje que les m eilleurs terrains comme
за пре1'.1З мухаџирима из Г. Колашина и Поља уочи балканског ра­ ceux qui se trouvaient aux environs de la ville soient doпnes aux
та и уопште имамо у захтјеву њиховог опуномоћеника, Тахира chefs mi1itaires selon le m erite pour les services rendus dan s la
Пепића, упућеног преко црногорског посланика у Цариграду gueг~e passee. Une commission foгmee раг deux commandants (du
да им се исплате дохоци са експроприсаних земаља. 2З! bata~llo1:1 de Rovac et du premier bataillon de Moraca), le capitaine
de. d1stг1cte et Ltne aide de Ceti11je devait r epar tir le i·este du ter-
Из изложеног се виде карактеристике насељавања и подје.ле rain. Les douze officie1·s choisis par les commanda ts devaient le
земље у Горњем Колашину и Пољима, куповане , исељавање и partager entгe tous les soldats qui ont participe а la guerre de
дипломатски спорови у циљу регулисања плаћања доходака са 1_876-1878 sans tenir compte de leur etat de fortune. Cette reparti-
tlon des parties du terraine etait realisee d'une manieгe populaire
МИД
••• IП, 1364.
1892, »b~7hette«: .c~tte _division p~ovisoire du terraine n'etait pas
ш мид 1893,
35.
••• мид 1491. и 1893, 1158.
1892,
realisee sans diiflcultes. Les bataillons et les chefs ne se reconciliai-
." мид 1894,
685 . ent pas si facilement, se que retardait la division definitive du ter-
••• мид 1895,
1062. r aine. La coloпisation de 400 familles jusqu'au septembгe de 1885
111
Стенографске биљешке 1911, 49~9 . а assure la defense de Kolasin. '
••• мид 1912, 2224.
 Истормјски записи
416
А cause des desaccords qui ne cessaient pas :r;ieme dAans les
· · f" d se tembre de la meme annee et grace aux
autre~ regюns а 1~ m. u u'~lors il etait ordonne de Cetinje qu'on
i;xpeпences ~~es~~~~~~ur la repa1·tition du terrain. ~: K~lэ:s~n«,
L
elaabdi~~~n »fa~te avant entre les bataillona etait qualif1ee tl~g1t1.~e
. D' е се reglement ипе par ie oru1-
et naturelle par се Reglement. Э:Рr. s а ent et }а partie d'un
naire apartenant а un soldat ~aisai\:n аrйе du terraine pouvait
cannonier trois arpents. Une s~ peti р . ndue ои donnee aux Радоман Јовановић
etre cultivee sans qu'on У h:ibit7 et :~:~X:e~t les rapports sur le
autres pour le labourage. Grace а cle d~ "t de sш'te ll у avait ЈЕДАН ИНОСТРАНИ ОТПОР ПРОДИРАЊУ
. . . t . l's avec р us espr1 .
terrain donn~ etaien , reg е d , se du droit sur les parties des ИТАЛИЈАНСКОГ КАПИТАЛА У ЏРНУ ГОРУ
~::i~u~o~~~sэ. d:a:se:a~~~rp:s:a~=~ des pacages, des echanges du
terrain du deboisement et d' autre. 86 le Недостатак финансијских средстава за било каква већа у ла­
~pres ипе delimitation defini~ive a:rec les ~c~ue~e~~t 287 гања у привреду, помањкање стручног кадра, смисла и ис~ства

terrain de Polja pouvait .ei~e :ep~rt~ а;;~~~ ~h~~une. Comme les

у привредним операцијама - приморавали су црногорске владе
да излазе из привредне заосталости траже у ангажовању стра­
famid·~1t~s a":~~i~epf;~;ic~lesesur la frontiere cette parti.e etait ~ltus ног капитала и стручњака , нудећи им, ради јачег увлачења, по­
con i 10ns е ". М . 1 t rrain donne ne ро 1vait pas е re властице за искоришћавање шума и још недовољно испитаних
ande du'a Kolasin. ais е е .
~ndu ou cede de quelle maniere que се so1t.- руда. Рудна богатства, и поред низа истраживања која су странц11
Les colonises endettes le plus souvent а cause des accom~tes предузимали, 1 нијесу била довощно привлачна мета страним
капиталистима . За експлоатацију шума требало је претходно из­
soit а 1' usurier s?it ~ 1'. Etat devaient ?e~:na~~s. fe~=:e d~~~e~{~~ градити прилазне путеве. Сем тога, није било никакве традиције
pa:ties du terr3;ill et:::~t d~en~~~~i: d' afors qui etaient nature~­ у привреди земље, а што је основно - слаби изгледи на профит
pu1ssants d~ns 1_ ~рр la creati~n des grandes propгietes comme~i;a1t одбијали су стране капиталисте да свој капитал уложе у Црној
lement les р us ~1с es, , d desagгegation dans cette partie de Гори. Ако страни капиталисти нијесу јаче били политички за­
а faiгe plus гар1dе le рго.с~s. е d t rгain »entre les soldats« интересовани за Црну Гору, још теже су се одлучивали да у њу
· · , Ainsi la d1v1s10n
мont enegн~ u е . . --
а N'kSic Le ргосеs d' enг1chissement пласирају свој капитал. Белгијски, холандски и француски ка­
avait les memes effets comm~ . 1
d~ la masse des colonises se питалисти нијесу хтјели да уложе свој капитал. Енглески капи­
des particuliers et du pauper1sme . "., тал увлачио се преко трговачког друштва "Анrло-монтенегрин".
fait d' une manieгe plus independant qu' а NikS1c. .. Жеље кнеза Николе да ангажује с:грани капитал тешко су се
Les differands causes раг le payment des Ј evenus_ ~es propr1- остваривале. Финансијско стање земље требало је некако по­
e tes des ainsi nommes »mouhadjir« (les emigres. rel1g1et~) ~ont правити. Зајмовима и субвенцијама држава се једва одржавала,
caracteristiques pour les maneuvгes d е 1а diplomat1e mon enegrme. у земљи није било рада, те је почетком ХХ вијека настало ма­
совно емиrрирање Црногораца. Планови за отварање радова у
Црној Гори сматрани су и као средство сузбијања све већег за­
мnха економске емиграције Црногораца. Кнез и влада морали
су рачунати и на политички продор оне земље чији капиталисти
буду уложили свој каnитал у Црној Гори, због чега се, добрим
,. дијелом, и није активније тражило ангажовање аустријског ка­
питала.2 У ситуацији када се није могао наћ.и страни капитал;

О истраживању руда у Црној Гори: Ћок:о Пејовић, Рад на истра­

1

:~кивању и ехсплоатац~и руда у Црној Гори. Историјс1D1 записи, Х, 11154,

328-405.
• Мемоари војводе Гавра В}'11:овиЬа, Одпокак: из диппоматсхнх 0,11;-
•оса са Русијом. Котор, 11128, :аз .