IVAN BOžić

Pron1ene u društvenoj strukturi srpskih

zapadnih oblasti uoči turskog osvajanja
OTOMANSKO OSVAJANJE BALKANSKIH ZEMAlJA poremetilo je
istorijski razvitak njihovog stanovništva. Do vidnih promena nije
došlo naglo, jer je i samo osvajanje dugo trajalo: Turci su najpre
unosili nered u okolne zemlje a zatim ih iscrpljivali čestim pljačka­
škim napadima; ujedno su u njima podgrevali unutrašnje sukobe i
tako stvarali povoljne uslove za njihovo ·konačno potčinjavanje. Upr-
kos unutrašnjeg rasula srpske države u drugoj ·polovini XIV veka i
turskih pobeda, zemlja j·e postala pien osvajača tek posle više dece-
nija otpora. Ali je za to vreme doživela duboke promene u privrednom,
društvenom i političkom životu. Osnovna obeležja tih promena dobro
su poznata.
l. Zemljoradnja je u pojedinim krajevima gubila raniji značaj,
jer su neočekivani naleti neprijatelja pustošili polja i primoravali
seljake da napuste stara ognjišta. Stoka im je postajala sve važniji
izvor prihoda, jer su se s njom, u slučaju opasnosti, mogli skloniti u
nepristupačna brda. Stanovništvo je i inače postalo znatno pokretlji-
vije nego ranije i spremno da se osloni na sopstvene snage, da se gro-
piše na osnovu srodstva, kako su to oduvek činili vlaški pastiri rasuti
po Balkans'kom poluostrvu.
2. Seobe su tada postale obična pojava, do koje je dolazilo na
svaku vest o neprijateljskoj provali u zemlju. Begunci su se kretali
u svim pravoima - prema brdima, prema Panonskoj niziji i prema
moru. Našavši neko bezbednije pribežište, smeštali su se po selima i
ponovo se laćali rp1uga, dok su mnogi ostajali po planinama i nastav-
ljali život pod oružjem, daleko od bilo čijeg neposrednog nadzora.
3. Rudarstvo je, naprot~v, oživljavalo i postizavalo velike uspehe,
naročito kada je zemHa više godina mogla da uživa mir. I trgovina je,
uprkos preprekama i teškoćama, doživljavala u XV veku neosporan
polet; srpski gradovi su vrveli od stranih i domaćih trgovaca, među
kojima se mogao naći i poneki Turčin u potrazi za dobrom zaradom.
Zakupci rudnika, rudari, trgovci, zelenaši i čete njihovih pomoćnika
živeli su po utvrđenim gradovima; manje su se plašili osvajača i uvek
gajili nadu da će njegovu svirerpost moći da ublaže otvaranjem svojih
kesa. Srpski despot je ubiranjem regalnih prava lako popunjavao
<Jsetno smanjenje prihoda od zemljišne rente.
4. Društvena struktura i -organizacija javne vlasti takođe su pre-
trpele osetne izmene. Izvori koji se odnose na samu Srbiju ne obja-
3
Jugoslovenski istorijski časopis

šnjavaju ih dovoljno, i zato je potrebno pribeći podacima koji govore

o perifernim krajevima srednjovekovne srpske države, o primorju
između Boke Kotorske i Albanije, gde su se srpski vladari otimali o
vlast s Mlečanima. Zahvaljujući lokalnim vlastima Republike, koje su
redovno obaveštavale Veća svoje metropole o svemu što se dešavalo
na području njihove delatnosti, kao i ostacima arhivske građe kotor-
ske opštine, i same pod mletačkom vlašću od 1420. godine, može se
prodreti u izvesne pojave koje su karakteristične za ,razdoblje uoči
turskog osvajanja. Ako mletačke vesti i ne dozvoljavaju da se izvedu
zaključci koji bi imali neospornu vrednost za čitavu srpsku teritoriju,
one ipak omogućuju da se prate izvesne pojave karakteristične za
zapadne srpske oblasti : l. promene u lokalnoj ·upravi, 2. propadanje
crkvenih vlastelinstava, 3. množenje sitnog lokalnog plemstva i, na
kraju, 4. njegovo utapanje i nestajanje u sitnim zajednicama ratnika,
zasnovanim na stvarnom ili izmišljenom krvnom srodstvu.

Najpre se postavlja pitanje Lokalne uprave.

Posle rasula javne vlasti u drugoj polovini XIV veka, despot
Stefan Lazarević je uspeo da obnovi i učvrsti centralne organe uprav-
ljanja. Njegov biograf, Konstantin Filozof, kaže da je on skršio pre-
teranu moć krupne vlastele, sputao njihove separatističke težnje i
stišao svađe. No, dok je u tome uspeo, despot nije mogao da spreči
pun preobražaj lokalne uprave. Njena stara jedinica bila je župa,
kojom je u doba carstva upravljao postavljeni kefalija, odgovoran za
bezbednost drumova i za izvršenje svake presude carskih sudija koji
su činili lokalni sud, doduše uvek u saradnji s domaćom vlastelom.
U XV veku župu je zamenila »vlast«. Izvori ·koji je rpominju ne obja-
šnjavaju njenu strukturu. Kako se sama reč svojim korenom vezuje
za pojam vlastelina, može se samo pretpostaviti da su u novoj uprav-
noj jedinici do većeg uticaja došli predstavnici domaće vlastele, sitnih
zemljoposednika, na koje se despot i morao oslanjati kršeći moćne.
Ali se dalje od te pretpostavke ne može ići. Međutim, izv,esne pojave
u Zetskom primorju kao da pružaju objašnjenje.
Za vreme rata rizmeđu srpskog despota i Mlečana, predstavnici
Paštrovića (malog primorskog predela između Budve i Bara) ,pšli su
1423. godine u pregovore s Republikom :i priznali njenu vlast. Tekst
sporazuma, sačinjen na licu mesta, ·kaže da su >>paštrovska vlastela<<
(nobiles Pastrovici)i »njihovi ljudi<< (eorum homines) odlučili na svom
skupu da priđu Mlečanima ako ovi prihvate njihove uslove, na prvom
mestu ako im dozvole »da gore pomenuta v l a s t e l a u svom v e ću
mogu svake godine sebi birati u p r a v l j a č a ... da njima upravlja ...
prema svojim starim o b i č a j i m a i ur e d b a m a«. Mletački
kapetan priznao im je samoupravu i mletačke vlasti su je poštovale
do kraja. Pominjanje starih »običaja i odredaba<< govori o tome da je
njihov kraj odavno imao pravo da sam bira svoje upravljače i da ima
sopstveno sudstvo. Ne objašnjava li to pravo donekle široko raširen
u XV veku pojam >>vlasti<<?
4
 Promene u društvenoj strukturi uoči turskog osvajanja

Privatne isprave sačuvane u samim Paštrovićima i -kotorski doku-

menti govore da je ta sitna vlastela, u stvari slobodni zemljoposednici
i ratnici, birala na svojim slmpovima vojvodu (docnije dvojicu voj-
voda), svog vojnog i up:mVIIl.og starešinu, a zatim zbor od četiri sudije
i dvanaestorice vlastele za rešavanje unutrašnjih sukoba i upravljanje
zajednicom. Ti lokalni organi, koji se u pojedinostima mogu znatno.
razlikovati između sebe u jednom ili drugom !kraju, ipak čine osnovicu
lokalne autonomije date grupama sitnog plemstva u periodu kada je
centralna vlast bila u punom rasulu.
Slučaj Paštrovića je važan jer je tu reč o jednoj maloj oblasti
koja ne ulazi u distrikt nekog obližnjeg grada, ,kao drugi krajevi na
području između Kotora i Skadra. No, čak i po selima koja su pripa-
dala gradu ili nekom crkvenom vlastelinstvu može se naći izvesna
samoupravna organizacija kojoj se Dušanov zakonik (1349) odlučno
suprotstavljao predviđajući svojim 69. članom »sebrova sbora da
neste. U XV veku nailazi se u ovom kraju na suprotne pojave.
Selo Bogdašići, u bvdlima iznad Kotora, nekadašnji posed crkv~
nog vla!Stehinstva Sv. Mihaila, koji je tokom XV veka više pU'ta menjao
gospodare da bi na kraju pripao mletačkom Kotoru, imalo je na svom
čelu biranog kapetana (naziv iz latinski pisanih dokumenata). Kako
je selo činilo »vojnu družinu« (compagnia), kapetan je bio njen vojni
zapovednik, no on je ujedno predsedavao skupovima seljaka, na ko-
jima se rešavalo o svim pitanjima koja su se ticala njihovog sela.
Kada bi se prodavalo neko seosko zemljište, zbor je birao predstavnike
koji će pregovarati o prodaji; čak je zbor mogao doneti odluku o pri-
vremenom prihvatanju mletačke vlasti i opunomoćiti svoje izaslanike
da pregovaraju s mletačkim knezom u Kotoru 1428. godine. Pa i po
skadarskoj okolini seljaci su se okupljali da izaberu predstavnike koji
l:e u njihovo ime pregovarati s mletačkim vlastima ili da između
sebe podele globalne obaveze koje su teretile njihovo selo.
Autonomija sitnih zajednica poštovana je, možda još i više, u
krajevima koji su se nalazili dalje od mora i od primorskih gradova.
Kada je Stefan Crnojević pregovarao 1455. godine 'S mletačkdm pravi-
đurom Zvanom Bolanijem o uslovima za konačno potčinjavanje svoje
oblasti Republici, stigao je »S čitavim zetskim zborome (cum toto el
convento de la Xenta), što znači s predstavnicima Sl »družine ili
opštine« (compagnie over eomuni), čija se imena nabrajaju na kraju
dokumenta sastavljenog na tom sikupu. Iz tog se dokumenta takođe
saznaje da ima i drugih sela koja su potčinjena tim družinama ili
opštinama. Ne analizujući njihovu strukturu, može se utvrditi da one
uvek zahvataju manju teritoriju, da predstavljaju vojne jedinice i
upravno-sudske organizacije. Reč je, dakle, o lokalnoj samoupravi
koju njihov gospodar mora poštovati, naročito kada se nalazi pred
nekom važnom odlukom. On ne nameće svoju volju tim opštinama;
on se, naprotiv, oslanja na njihovu saglasnost sa svojim stavovima.
Ovi primeri dovoljno pokazuju važnost koja se pridavala lokalnim
vlastima, što nikako nije bio slučaj ranije, kada su srpski kraljevi i
carevi raspolagali čvrstom centralnom vlašću.

5
Jugoslovenski istorijski časopis

S druge strane, nekada vrlo moćna i vrlo bogata crkvena vlaste-

linstva bila su tu u punom opadanju: sela su im često bila napuštena,
a crkve opustošene ili porušene, ona su sama gubila svoje nekadašnje
povlastice, jer im je senior, ,l)io on despot ili knez, Mletačka Republika
ili neki obični »gospodin«, sužavao imunitetna prava i opterećivao
njihove podanike opštim namettima. Ta su se vlastelinstva ponekad
pridi<Zala, no vrlo često su se sasvim raspadala. Bujanje lokalnih auto-
nomija doprinelo je, sa svoje strane, njihovoj propasti. Da se dobije
puna sliJka, dovoljno je samo nekoliko primera.
Skadarski episkop zahtevao je 1418. godine u Mlecima da se po-
štuju njegova prava: mletački upravljači ustupali su njegove benefi-
cije bilo kome; seljaci s crkvene zemlje stupali su često pod zaštitu
okolnih pronijara, sprečavajući crkvena lica da se tom zemljom ~ko­
riste i da njom slobodno raspolažu. Drivastanskom episkopu bilo je
potrebno mnogo vremena da u okolini grada vrati svoja sela; to je
postigao tek 1445. godine kada je Mlečanima podneo na uvid quoddam
transsumptum unius privilegii regis Rassie.
Jedan skadarski pronijar uzurpirao je od Opatije sv. Srđa čitavo
jedno zemljište (territorium vocatum Xamoragni); a kada se taj pro-
nijar odmetnuo od Mlečana, opat je uzalud zahtevao u Mlecima da mu
se vrate stara prava. Zemljište je zadržala mletačka opština. Njeni
lokalni upravljači čak su H:šHi opata njegovih ribnjaka na Bojani i
prava na neke sitne carine.
Ako su i!Zjave skadarskih franjevaca tačne, njihov je manastir
nekada posedovao polovinu sela Griše, stari poklon srpskog kralja
Stef'ana; mletačka opština ga je oduzela manastiru zajedno s nekim
ribnjacima na Bojani. Svi zahtevi franjevaca ostali su bez uspeha,
jer su njihove isprave propale u ratovima i požarima.
Crnojevići su 1443. i 1444. godine mhtevali od Mlečana da se pra-
voslavnim manastirima vrate posedi koje su im oteli kako seljaci
tako i sama opština. S druge strane, rector sancte Marie de Gorit;:a
suacensis diocesis žalio se na pravoslavnog mitropolita iz Krajine da
je rposeo dobra njegove crkve.
No sudbina pravoslavnog manastira sv. Mihaila i njegovog vla-
stelinstva u· Boki Kotorskoj bila je još go.ra. To je vlastelinstvo u doba
carstva uživalo najšira imunitetna prava, koja je ponekad pokušavao
da ugrozi Kotor tvrdeći da zemljište Svetomihailsk:e metohije pripada
njegovom distriktu. U doba rasula srpske države, seljaci potčinjeni
manastiru sve više su .se od njega oslobađali: plaćali su samo desetak,
svodeći ostale angarije na najmanju meru. Tokom XV veka slobodno
su raspolagali svojim deonicama i prodavali zemlju kao svoju sopstve-
nost - francha et libera ... iure proprio. Na kraju su zauzimali i
zemlju koja je činila vlastelinsku rezervu. Seljaci iz Bogdašića, kori-
steći se slabošću manastira, postali su posednici prostranih zemljišta
van svog sela, naročito u »polju«, gde se nalazio glavni deo manastir-
ske rezerve, zatim šumaraka i izvesnog broja solana. Za vreme rata
između srpskog despota i Republike (1448-1452) seljački ustanak u

6
 Promene u društvenoj strukturi uoči turskog osvajanja
kotorskoj okolini pružio je prili!ku mletačkoj floti da poruši manastir
i njegove posede preda !kotorskoj opštini.
Docniji događaji naneli su udarac mnogim katoličkim episkopi-
jama i opatijama. Neke su među njima propale još pre turskog osva-
janja zemlje.

Ko se koristio takvim stanjem? Na prvom mestu slobodni posed-

nici koji su, zahvaljujući svojoj ulozi ratnika, neophodnih svakom
gospodaru, doživeli trenutke naglog uspeha i uspona. Trebalo bi, ko-
liko je mogućno, pratiti njihov uspon i njihov \Pad.
Ti srčani i mahom nepostojani ratnici nazivaju se u srpskim izvo-
rima vlastela, što ponavljaju i mletački dokumenti, karakterišući ih
kao nobiles, naročito kada nastoje da ih ohrabre u vrlo nepostojanoj
vernosti. To silno množenje vlastele gotovo iznenađuje. Ako se i pri-
hvati naziv vlastelin za te ljude, u čemu se sastoji njihovo plemstvo?
Oni vrše neku sitnu lokalnu funkciju, raspolažu komadom zemlje i
nose oružje. Seljaci opterećeni dažbinama ili rabotama, a potčinjeni
ovakvoj »vlasteli«, vrlo su retki. Oko te »vlastele« mahom su okupljena
njihova mlađa i manje istaknuta braća ili rođaci; oni su njihovi
sequaces et homines, oni im na skupovima poveravaju neku, u načelu
privremenu, javnu funkciju. No, .ti koji uspeju da se dograbe vlasti
brzo postaju bogati i moćni, a onda čine sve što mogu da bi sličnu
ulogu obezbedili i svom potomstvu. Povećavajući postepeno svoje
imanje, ti ljudi su na putu da se zbilja pretvore u sitnu lokalnu vla-
stelu i da se nametnu svojoj sredini, ]wja ih je i uzdigla. No, pre no
što su to postigli, ti su ljudi ili doživeli potpunu propast ili su se
rastvorili u širim društvenim zajednicama koje nisu ni po čemu
ličile na »plemeD.itu lozu« ili »vlastelinski rod«. Treba pogledati ne-
koliko primera.
U Paštrovićima je izvestan broj imućnijih porodica uspeo da se
dograbi vlasti. U ogorčenim međusobnim borbama, najistaknutija
porodica - Grubačevići - sasvim je potisnuta, dok su ostale prisvo-
jile pravo da- prema strogo utvrđenom ključu- šalju svoje pred-
stavnike u Veće čitave opštine, to jest u zbor. Kako su u zboru zase-
davala dvanaestorica »vlastele«, te su se porodice grupisale u 12 ple-
menitih rodova - plemena, »koja vode daleko poreklo od dvanaest
porodica, nazvanih plemenitim, koje su se prekomemo razgranale«
(che hanna lontana origine da dodici no bili titolate famiglie che si
sono diramate a trascendenza), kako 1kaže jedan mletački dokument
iz XVII veka.
Druge grupe te sitne vlastele nisu ibiJe tako dugog veka. U predelu
između Skadarskog jezera i mora, vrlo jakom družinom Pamaliota
(srpsko-arbanaški amalgam) upravljala je grupa vlastele, oko koje su
se okupljale njihove male societates; iz njenih redova bio je i vojvoda,
koji je komandovao čitavom družinom. Prilazeći Mlečanima, morali
su ti ljuti ratnici da napuste svoj rodni !kraj, što je bio glavni uzrok
njihovog docnijeg ["asula. Da ibi zadržala Pamaliote u svojoj službi,
Republika je obećala njihovim starešinama čitava sela, kuće i dobro

7
Jugoslovenski istorijski časopis

plaćenu vojnu službu, što lokalni mletački upravljači nikada nisu

uspevali da im obezbede. Senat je redovno potvrđivao njihovg voj-
vodu, ali su se oni sami, ojađeni i osiromašeni, pretvorili u obične
najamnike. Slom mletačke politike u skadarskom kraju, pred turskim
naletom, izazvao je i punu katastrofu ove grupe Pamaliota.
Druge dve družine, Mrkojevići i Grdojevići, naseljeni između Bara
i Ulcinja, prišli su Mlečanima oko 1444. godine. Od 130 kuća grupi-
sanih u dva sela bilo Je 40 povlašćeniih porodica, koje je skadarski
knez oslobodio svakog nameta. Koliko mnoštvo vlastele među tim
ratnicima! Njihove su se grupe sačuvale, mada su izgubile svoj raniji
karakter.
Postojala je zatim čitava kategorija sitnog· plemstva, takođe se-
ljačkog porekla, među seoskim glavarima, pronijarima i vlastelinskim
službenicima. Seoski glavari, najčešće zatvoreni u svoj sitni svet od
5, 10 ili 20 kuća, nisu se visoko uzdizali niti uspevali da se nametnu
kao društvena snaga dostojna poštovanja. Njihov je uspon mahom bio
kratkotrajan. ·
Na poluostrvu Luštici, koji zatvara ulaz u Bolru Kotorsku, mitro-
polit se, kao gospodar prevlačkog vlastelinstva, oslanj•ao krajem XIV
veka na trojicu braće Gojšića- Tutormu, Vočetu i Dobretika. Voče­
tov sin Radič postao je njegov pristav: potpisivao je kao svedok mitro-
politova akta, ·ispitivao je starce kada bi izbio neki zemljišni spor
i poveravao posede onih koji bi za vreme rata odbegli u Apuliju nji-
hovim susedima. Njegov stric Tutorma predavao je kupcima deonice
prodate manastirske zemlje i pri tom naplaćivao u svoju korist takse
koje je predviđao Dušanov zakonik. Svi su oni ratovali protiv Kotora,
čiji je kancelar na jednom mestu zabeležio da su ta braća »bila moć­
nija od ostalih« (fono possenti piu che altri). Rasulo vlastelinstva
obezbedilo im je nagli, ali privremeni uspon: ·kada je kotorski patri-
cijat zaveo svoju vlast nad poluostrvom, njihova je budućnost bila
zapečaćena, jer u novoj situaciji oni nisu mogli sačuvati stečene
položaje.
Sasvim je drukčija bila sudbina one mnogobrojne vlastele koja
je komandovala vojnim družinama, rasutim rpo planinama Crne Gore
i Albanije. Te su družine samo povremeno silazile prema ravnici oko
Skadra da bi stupile u službu i pod okrilje Republike, kao što su to
1417. učinili Hoti, nudeći skadarskom knezu 300 ratnika, među kojima
i 80 konjanika. Tada su njihove starešine, okupljene u šest rodova,
postavljene za kolektivne glavare i pronijare ( proniarii et capita)
nekoliko sela, dobivši čak i nekoliko zemljišta »pro pheudo nobili«.
Mlečani nisu oklevali da im daju naziv vlastele. Ali, Hoti su se uskoro
i povukli da bi nastavili život po svojim zakonima i običajima.
Dok su te družine živele po brdima, gde su se nalazili njihovi
katuni, rađale su u svojoj sredini veliki broj vlastele, koju navode i
mnogi s~~psdd dokumenti. Nisu to bile samo starešine tih družina,
među kojima ugovor s Mlečanima iz 1455. godine vidi »<prvake pome-
nute Zetec (i principal de la dita Zenta), već i čitava gomila ratnika.
U jednom zemljišnom sporu imenovao je njihov gospodar Crnojević,
krajem XV veka, kao sudije 24 vlastelina iz plemena Malonšića. Po-
stoji ·tu, dakle, čitavo mnoštvo sitnog ratničkog plemstva. S ta se s njim
8
 Promene u društvenoj strukturi uoči turskog osvajanja

desilo u teškim pcilikama uoči turskog osvajanja i, docnije, pod tur-

skom vlašću?
Pre no što bi se prišlo ovom pitanju treba se setiti da se Turci
nisu mešali u život neplodnih krajeva od kojih nisu očekivali nikakve
veće prihode, a zatim da se organizacija njihove države, prožeta islam-
skim predanjem, nije suprotstavljala postojanju sitnih društvenih or-
ganizacija, pod uslovom da one ne krnje njene interese i da poštuju
njena prava. Turci nisu dirali u tradiciju svojih podanika niti su se
borili protiv njihovog običajnog prava; oni su čak podržavali sitne
samoupravne zajednice, naročito kada su mogli da se njima koriste
i da ih stave u svoju sLužbu. Sitna lokalna V'lastela nije mogla da
postigne nikwkav uspeh u državi u kojoj sama nije značila ništa.
Mogla je da deluje samo u svom uskom krugu koji je, na kraju,
uspeo da je preobrazi u nešto drugo i da je proguta, mada je često
sačuvao njeno ime u imenu čitave zajednice.
Ta sitna lokalna vlastela bila je, zbilja, jezgro novih društveni'h i
upravnih organizacija, sasvim različitih od onih koje se javljaju u
srednjem veku. Vrlo često ona čiJni osnovu bratstava i plemena koja
su nastajala tamo gde je vrtlog događaja nije uništio. Postojanje lo-
kalne samouprave i sitne vlastele pogodovalo je nastanku onih dru-
štvenih organizacija čija osnovna obeležja podsećaju na prvobitne
oblike društvenih zajednica. Već gotovi obrasci nisu im nedostajali:
uprkos učvršćenju balkanskih država u srednjem veku i jakom pro-
doru feudalnih ustanova, naročito preko crkvenih vlastelinstava, po
brdima je još živelo polunomadsko stanovništvo kome je osnovno
zanimanje bilo stočarstvo i 'koje je, čuvajući svoju prvobitnu organi-
zaciju, svoje običaje i tradiciju, bilo znatno slabije potčinjeno držav-
noj vlasti i onima na koju je ona bila preneta; vlaški stočari i neki
arbanaški rodovi, vezani za svoje katune i ispaše, pokoravali su se
starešinama koje su ponilkle iz njihove sopstvene sredine, u međusob­
nim odnosima poštovali su •krvne veze i živeli po patrijarhalnim obi-
čajima svoje grupe. Srpska država im nije pružala podršku; pre bi se
moglo reći da ih je morala podnositi. Veltka Milutinova povelja izdata
manastiru Banjskoj (1313-1318) predviđa odredbama sastavljenim
za manastirsko vlastelinstvo »Srbin da se ne ženii u vlaseh«. Takva
odredba, koja je sprečavala zemljoradnike da napuštaju svoja polja
i da se pridružuju pokretnim stočarskim grupama, niikoga nije više
obavezivala u nemirnim vremenima kada su Turci preduzimali svoje
pohode i pripremali osvajanje zemlje. Svi su dakle uslovi bili tu za
oživljavanje prvobitnih oblika društvene organizacije. Naporedo sa
slabljenjem državnih ustanova i rasulom velikih vlastelinstava ljudi
su počeli da se organizuju u male zajednice, najčešće zasnovane na
krvnim vezama.
Preostaje jedino da se takve veze utvrde među s,itnom lokalnom
vlastelom koja je uspela da se dograbi vlasti u samoupravnim zajed-
nicama i družinama ·ratnika, o •kojima je već govoreno. Samo se po
sebi razume da seoski glavari potčinjeni primorskim gradovima i sta-
rešine družina koje su se preseljavanjem i pregrupisavanjem raspale

9
Jugoslovenski istorijski časopis

nisu nikada uspeli ni da se održe ni da daju imena bratstvima ili

plemenima.
Paštrovska vlastela okupila se u 12 »plemena« ( parentadi ...
pleme, o siano tribu), podeljenih na ~bratstva«. Srodničke veze među
porodicama :koje su obrazovale pleme bile su u početku sasvim jasne:
svi su njihovd. članovi poticali od zajedničkog pretka i u predanju
čuvali na njega uspomenu. Svi članovi tih porodica smatrali su se
plemenitim zahvaljujući društvenoj ulozi koje su te porodice stekle
u svom kraju. No, one su docnije, stvarajući pleme, obuhvatile sve
one ljude koji su od nj[h zavisili, pa čak i svoje nekadašnje kmetove,
a same su se grupisale u bratstva, u kojima je srodnička veza ostala
netaknuta. Upravljanje plemenom pripadalo je; razume se, najjačem
i najmnogobrojnijem bratstvu. Porodice koje su se pridružile plemenu
i stvorile posebne grupe uživale su opšta prava zajednice (plemena i
opštine), ali njihovi članovi nisu imali osetnog uticaja u njenim orga-
nima. Van plemenske organizacije nalazili su se samo ljudi koji su se
dosta pozno naselili u taj kraj i čiji su potomci smatrani kao dose-
ljenici ili, jednostavno, kao stanovnici. Cak je i stanovništvo Lastve,
malog utvrđenja na moru i njegove okoline, povremeno uključivano
u plemenitu opštinu Paštrovića, stalno ostalo van okvira 12 paštrov-
skih plemena. U patrijarhalnom životu ovih plemena, protkanom
predanjem, zapažaju se izvesne crte [primitivne demokratije, al[ je
ona ipak vrlo daleko od društvene jednakosti.
Starešine ratničkih grupa koje su tokom XV veka ulazile u mle-
tačku službu takođe su između sebe blle vezane srodstvom. Velikom
ratničkom družinom Hota, u vreme kada su oni prišli Mlečanima,
komandovao je Andrija Hoti »s nekim svojim srodnicima i sledbeni-
cima« (cum certis suis attinentibus et sequacibus ). Skadarski katastih
iz 1416-1417. navodi grupe njihovih starešina: l. Andrija Hoti s bra-
ćom i sinovima, 2. Rađaš Hoti, 3. Zaharija Ljubić sa svojom braćom,
4. Đorđe Mida i njegova braća, S. Masarek Hoti i njegova braća, 6.
Nikola Bakši i njegova braća. U tri slučaja, starešine imaju isto pre-
zime i rođaci su po muškoj liniji, dok su drugi verovatno njihovi ze-
tovi. Tu je, dakle, čitav rod koji se kasnije, apsorbujući i asimilujući
sve članove družine, pretvorio u moćno pleme; a to je pleme sačuvalo
ime porodice koja ga je stvorila - ime Ho1Ji.
Starešine vojne družine Tronsi (ili Trompsi), koje su čak i Mle-
čani smatrali vlastelom, bile su takođe međusobno povezane bliskim
srodstvom. Početkom XV veka nisu bili na okupu. Njihov najugledniji
predstavnik, Bitri Izi, nalazio se 1403. godine na jednom mletačkom
spislru kao glavar velikog sela Tronsi u skadarskoj okolini; tu je,
pored svog rođaka Tomaša Tronsi, naveden među sedamnaestoricom
najuglednijih ličnosti u skadarskom kraju. Njegovi rođaci živeli su u
Zabojani, potčinjenoj najpre Balši III, a zatim srpskom despotu Ste-
fanu Lazareviću. Oni su 1423. godine prešli na mletačku teritoriju
nadajući se da će biti bogato nagrađeni za svoje ratne podvige. Prhrre-
meno sklonjeni u Sveti Srđ, docnije su dobili zemljišta, sela i povla-
stice. Mletački dokumenti objašnjavaju da ·su sve to braća i nećaci
Bitri.ja Izi, koji su se sada pridružili najstarijem predstavniku svoje
10
 Promene u društvenoj strukturi uoči turskog osvajanja

porodice (Tomaš Tronsi bio je odavno mrtav). Zahvaljujući dobije-

nim pronijama i selima, OIIli su postali vrlo moćni. Ali, pretvoreni u
pojedinačne službenvke Republike i rastureni po skadarskoj okolini,
nisu uspeli da stvore jezgro posebnog plemena. Njihova družina, pot-
činjena vojnoj organizaciji novih gospodara, na kraju se raspala.
Sasvim je bila drukčija sudbina one ;IIlllogobrojne vlastele koja je
stajala na čelu ratnih družina :po brdima Crne Gore. Najmoćniji su
uspeli da stvore velika plemena koja su imala značajnu ulogu u isto-
riji Crne Gore pod turskom vlašću i u 1borbi za nezavisnost svoje
zemlje. Nekoliko vlastelinskih rodova i tu je sticajem okolnosti brzo
propalo, dok su drugi uspeli da asimiluju stanovništvo neke manje ili
prostranije oblasti i da stvore pleme. Kao svi živi organizmi, i neka
su plemena tokom vremena propala, a neka su se ·sačuvala do najno-
vijeg vremena, gubeći postepeno svoj prvobitni karakter naporedo sa
izgrađivanjem Crne Gore u organizovana državu.
Pojedini srpski dokumenti s !kraja XV veka pružaju nekoliko oba-
veštenja o Malonšićima, koji se već tada pominju kao pleme, a koji
su u XVI veku raseljeni i iskorenjeni od Turaka. To je dosta značajna
grupa sitne vlastele, povezane srodstvom, među kojom pojedinci još
raspolažu pronijama i imaju zavisne seljake. Promenjeni uslovi ži-
vota docnije su brisali razlike između gospodara i njima potčinjenih
ljudi: svi su postali članovi jedne veće teritorijalne zajednice, ujedi-
njeni imenom stamg vlastelinskog roda koji je u jednom trenutku
uspeo da tu teritoriju potčini svojoj kontroli.
I ne postavljajući pitanje kada su nastala pojedina crnogorska
plemena, može se zaključiti da je u njlihovom razvitku ipak bilo
izvesnih zajedničkih crta, čije korene treba tražiti u društvenim pro-
menama koje su nastale ikrajem XIV i tokom XV veka.
Društvene prometne koje se mogu pratiti kroz izvore XV veka
s jedne strane su pripremile teren za tursko osvajanje, a s druge
strane stvorile okvire u kojima je mogao da se nastavi život naroda
koji je čuvao predanje i staro običajno pravo.

Resume

CHANGEMENTS DE LA STRUCTURE SOCIALE DANS LES PROVINCES

OCCIDENTALES SERBES A LA VEILLE DE LA CONQU:t;:TE TURQUE
I. ĐOZić

Certains phenomenes caracteristiques pour les pays serbes de !'ouest

a la veille de la conquete turque different de ceux qui se sont produits
dans le reste de !'ancien empire, bien qu'il y eut des traits communs.
l. Les petites communautes locales ont acquis une autonomie plus
large qu'auparavant. La petite noblesse, c'est-a-dire les petits seigneurs
fonciers et en meme temps les guerriers, commencerent a nommer eux-
11
Jugoslovenski istorijski časopis

memes leurs chefs militaires et administratifs tout en evitant !'intervention

de leur souverain. Celui-ci, au contraire, demandait leur appui et sollicitait
leur consentement pour ses propres actes.
2. Les seigneuries ecclesiastiques declinaient en perdant leurs privi-
leges, leurs droits et leurs domaines. Quelquefois, elles s'effondraient com-
pletement.
3. Les possesseurs libres, grace a leur role de guerriers, en profiterent
et eurent leur moment de prosperite. Le nombre de petits nobles, entoures
de leurs « societates », augmenta considerablement. Certains parmi eux
reussirent a faire une carriere brillante, quoiqu' ephemere, tandis que les
autres perdirent a cause des guerres et des deplacements.
4. La force. de cette petite noblesse prolifique consistait dans leurs
liens de sang ou de parente qui les groupaient sous le commandement de
leurs chefs- les plus anciens ou les plus reputes dans le clan entier. Ceux
qui se sont separes en acceptant le role des mercenaires causerent la dis-
solution de leur groupe, tandis que les autres devinrent le noyau des orga-
nismes sociaux et administratifs bien differents de ceux que nous avans
eus au moyen age. Tres souvent, cette petite noblesse est a la base de
«bratstva» (phratries) et« plemena» (tribus) qui se sont formes la ou ses
membres n'avaient pas disparu dans le tourbillon des evenements.
Ces transformations que l'on peut suivre a travers les sources du XVe
siecle ont prepare le terrain a la domin~tion turque et, d'autre part, elles
ont offert les cadres dans lesquels la VIe du peuple a pu continuer tout
en gardant la vielle tradition et le droit coutumier.
JUGOSLOVENSKI·
ISTORIJSKI
v

CASOPIS
ORGAN SAVEZA DRUSTAVA
ISTORičARA JUGOSLAVIJE

1
1964
Uređivački odbor: Hristo Andonovski, Sima ćirković, Branislav Đurđev,
Bogo Grafenauer, Mirjana Gross, Danilo Jauković, Jovan Marjanović, Esad
Pašalić, Đoko Pejović, Jaroslav šidak, Jorjo Tadić, Fran Zwitter

Redakcija: Sima ćirković, Branislav Đurđev, Bogo Grafenauer, Jovan

Marjanović, Jaroslav Š·idak
e:
Direktor l
BRANISLAV ĐURĐEV

Odgovorni urednik
JOVAN MARJANOVIć
2

p
J.

JUGOSLOVENSKI ISTORIJSKI čASOPIS, organ Saveza društava istori- v

čara Jugoslavije, izlazi četiri puta godišnje u sveskama obima 10 štam-
parskih tabaka ( 160 stranica). Cena pojedinom broju din. 300.-. Godišnja
pretplata din. 1.000.-. Za inostranstvo: din. 500.-, odnosno din. 1.700.-.
Uplate treba vršiti na tek. r-n kod NB u Beogradu br. 101-11-603-102. Adresa: S.
Jugoslovenski istorijski časopis, Beograd, Filozofski fakultet - Istorijski
seminar, Studentski trg l.
 JUGOSLOVENSKI
ISTORIJSKI ČA S OPIS
BROJ 1. GOD. 1964.

REVUE HISTORIQUE YOUGOSLAVE

IOfOCAABCKHff HCTOPHtiECKHfl )K.YPHAA
YUGOSLAV HISTORICAL REVIEW

Sadržaj - Sommaire
Clanci, rasprave - Articles, etudes
I. BOžić, Promene u društvenoj strukturi srpskih zapadnih oblasti
uoči turskog osvajanja - Changement de la structure sociale
dans les provinces occidentales serbes a la veille de la conquete
~~~ 3
ž. AVRAMOVSKI, Pitanje učešća Jugoslavije u vojnim sankci-
jama protiv Italije za vreme italijanske agresije na Etiopiju
(1935-1936) - Question de la participation yougoslave aux
sanctions militaires contre l'ltalie pendant l'agression italienne
de l'Ethiopie ( 1935-1936) 13
V. MELIK, O nekaterih vprašanjih slovenske politike v začetku šest- ·
desetih let devetnajstega stoletja - Sur quelques questions de
la politique slavene vers les annees soixante du dix-neuvieme
siecle 37
K. DžAMBAZOVSKI, Novi prilozi istoriji kulturno-političkih odnosa
makedonskog ,j srpskog naroda u XIX veku - N ou velles con-
tributions a l' histoire. des rapports culturels et politiques des
peuples macedonien et serbe au X!Xieme siecle SS
Prilozi - Apports
S. GAVRILOVIć, Naša posleratna istoriografija o revilluciji 1848--
1849. u Vojvodini -Notre historiographie d'apres-guerre sur la
revolution de 1848-1849 en Vozvodina 71

Prikazi i kritike - Comptes rendus et critiques

J. MILićEVIć: S. J o v a n o v ić, Portreti iz istorije i književnosti
- Portraits de l'histoire et de la litterature 99
V. STRUGAR: I. .K a t ar d ž i e v, Komunistička partija Jugoslavije
vo Makedonija do Obznanata- Le Parti commumste de Yougo-
slavie en Macedoine jusqu' a l'Obznana lOZ
S. CVETKOVIć: Savez komunističke omladine Jugoslavije u Pre-
gledu istorije Saveza komunista Jugoslavije - Union de la
Jeunesse communiste de Yougoslavie dans l'Aper~ de l'histoire
de la Ligue des communistes de Yougoslavie 103
B. PETRANOVIC: Tako je rođena nova Jugoslavija - Ainsi naquit
la nouvelle Y ougoslavie 107
D. VUKSANOVIC-ANIC: Histoire generale des civilisations, Tom VII
- L'epoque contemporaine. A la recherche d'une civilisation IVA
nouvelle, par Maurice C r o u z e t 110
J. MARJANOVIC: O istoj knjizi - Sur le meme livre 117
B. PAVICEVIC: M. Zychowski, Ludwik Mieroslawski, 1814-1878. 119
B. KREKIC: H. An t oni a di s-B i b i co u, Recherches sur les p j
douanes a Byzance 120
B. FERJANCIC: I. Chevtchenko, Etudes sur la polemique
entre Theodore Metochite et Nicephore Choumnos 123
Zt
D. ĐORĐEVIC: N. B o t z ar i s, Visons balcaniques dans la prepa-
ration de la revolution grecque 1789-1821. 125
J. PAPADRIANOS: E. Vakalopulos, llO"'t''p(oc. 't'OU veou CEIJ..1)Vtcr!Lou 127 OT
ist1
Ustanove i organizacije - Institutions et organisations do
Odeljenje za istoriju radničkog pokreta naroda Jugoslavije Instituta un•
za izučavanje radničkog pokreta - Section pour l'histoire du ški
mouvement ouvrier des peuples de Yougoslavie de l'lnstitut tal
pour l'etude du mouvement ouvrier- V. Cirković 130 ko
Vizantološki institut u :Beogradu - Institut d'etudes byzantines de tw
Beograd- B. Fer j ančić 132
nij
Kongresi, konferencije i savetovanja - Congres, conferences drl
et deliberations su
Historija na V međunarodnom
kongresu slavista u Sofiji - Histoire
a Sofia - J. S i d a k
au Vierne congres international des slavistes 135 j eJ
Mednarodna znanstvena konferenca o Velikomoravski drŽavi in s el
bizantinskem poslanstvu (Brno--Nitra) - Conference scienti- m
fique internationale sur l'Etat de la Grande Moravie et sur la ne
tegation byzantine ( Brno--Nitra) - B. Graf e n a u er 139
vij
Simpozij o Drugom zasjedanju Avnoja - Symposium sur la
Deuxieme session de l' Avnoj - J. J e l ić 145 p ii
Sastanak jugoslovenskih i poljskih istoričara - Reunion des histo- po
riens yougoslaves et polonais - B. P a v i ć e v i ć 147
SV
Savez društava istoričara Jugoslavije- Union des societes des u
historiens de Yougoslavie ffi1
Savetovanje o JI C-u- Deliberation sur la RHY- J. M ar j a n o v ić 148 p<l
Godišnja skupština Društva istoričara Crne Gore - Assambtee lj~
annuelle de la Societe des historiens du Montenegro - R. J o-
vanović ~9
Iz Društva Bosne i Hercegovine - De la Societe des
istoričara
m
historiens de Bosnie-Herzegovine - R. P e tr o v •i ć 150 UJ
Ekskurzija zagrebačkih historičara - Excursions des historiens de JX
Zagreb - L K ar a m a n 152 k(
Beleške -Notes 153 b
ii!
Doktorske disertacije - Theses de doctorat es sciences histo- ga
riques 157 t.e
o~

tr