učvršćivao i razgranjavt1iO.
U Babićevoj studiji saopkt:ena ie 'i KESTO O KARAKTERU BOSANSKE FEUDALNE DRZAVE
analizirana veoma bogata i raznolika građa o poslan.~tvli'ma,
pretgovorima, diplomatskim običajima, o brojnim poslanicima
koji su izvršavali misije zastupajući bosanske dvorove.
Baveći se crkvom bosanskom Babić nije otvarao novu te-
matiku, ali je u tome mnogo diskutavanom kompleksu otkri-
vao zanemarene aspekte i uspevao da ih reljefno ocrta. U
veliku diskusiju o dogmatskoj osnovi crkve bosanskih krstjana,
koja je bila započeta još uoči rata a zatim nastavljena u toku
nekoliko posleratnih godina, Babić nij~ ulazio, mada je sVIaju
privrženost tezi Račkoga pokazao u osvrtu na literaturu do
1954. god. Svoje gledanje na istoriju bosanske crkve u celini
~~ao je prilike da iznese u posebnoj nevelikoj knjižici, koju
cltalac ovde nalazi preštampanu. Izrazita su Babićeva nasto-
janja u dva pravca: da bosanske krstjane smesti u široki okvir
evropskog dualističkog pokreta i da, na drugoj strani, prikaže
konkretne društveno-ekonomske uslove njihovog delovanja u
Bosni. Takav sociološki pristup se pokazao naročito plodan
u prikaZivanju poslednjeg perioda bosanske crkve.
Izlazeći ponovo pred čitaoce posle v~še godina, a neke i
posle punih decenija, Babićeve studije o srednjove1kovnoj Bo-
sni čuvaju naučnu aktuelnost i privlače pažnju. ZahvaljUjući
pouzdanosti rezultata i tematskoj novini, one će još dugo pred-
stavljati čvrst oslonac sa kojega se može prodirati napred tL
novo i nepoznato.
Sima ĆIRKOVIĆ
Pre1Jpost8lVlljajruoi da će stranšee »Pregledae i dalje biti
otvorene za tI'eltiJr,an}e ovakvih :p~tanja, da ću se '11 svome
odgovoru na anketu RedJalkcijeograniči.tina to da II IlJ~jkrup­
nijilnncrtama ukažem na jednu ~kaTaJkte~sti~nru Qoobmu ~­
sanskog srednjovjekovmog feudal'izma, koja 'J,e, po mom ml-
mjenju, ostavila svoj ,pečat na opštu sliku razvitka Bosne u
ovoj iis1Jcxnijsk!oj epohi. . . . .
Kad govorsmo o Bosni li Hercegovini uatmosferi nJez/inih
današnjih problema, 'često naglašavamo .teškoče Ikoje proizlaze
iz zaostalosti usloviljenečitavomliJstOlr1jskom prošlošću ove ze-
mhje. Zašsta, mnoge PQjičlv:e u njeZIDQj istordji idopušta(j'l1 ~a­
IkJljlučak da je Bosna več u doba svoje državne samostallnosti u
:neklim ,oblicima svoga razvitka lišla .sporije nego druge naše
zemlje. Bosanski srednji vijek nije ostavio nikakvih mo:ruu-
mentalnih apomenćka umjetnosti, književnosti Hi zakonodav-
stva -tih naj:V1idni:j:ih zmakovakojfuma se oiblično obi1đ'ežav,a
gornja granica ido koje je jedan narod napredovaou 'određe­
I11.IOjistorijskqj epohi. Ali ako te pojave ,gl~~amo samo .kao
'Pojave, Ito jest ialk!o ne li$p~tamo uslove lU :koJ,~ma se 'OIIle jav-
lj
1aju, mogli bilsmo tLako podleći pogrešnom utiskJu kao da je
zaostalost dmanerrtna crta usamOlj is't!Orlij:i Bosne, aI1!iezina
srednjovjekorcma istoo::ija, puna !bes.mis181IlihveJ.iJkaški:h ratova
i svađa, Slama vrtlog događaja, u kojem se jedV'a može otkriti
neka Imja kretanja naprijed. U stvari, tu se ne mOIŽe govorit!
o zaostalosti. Put razvsbka srednjovjekovne Bosne - ne .uzii-
majući ovdje u oIbzir porremećaje koji 'su dolazili liz vama -
bio je umnogome određen samfm karakterom \njezinJOg feu-
dalizma lmji se je u neloirn .svojiimertama odvajao lod feudald-
zrna u dI'IUgim našim zemlljarna, Kad OO}8IIljUijemo stepen raz-
V'itka kojii je srednjovjekovna Bosna 'dooti,gla, treba da imamo
u vidu OSUOVlU na kojoti 'je taj !razNi-tak o()isltv.arli'v:an.
9
 Bosanski feUJdalJirzam kroz člitav srednji 'vijek IZ1aldJržao je
'izvjesnu CI"DU 1mnzerva1JiV1nOiStli. Od samog početka državnog
života vlasteoski cr'odovi,čVlrsto u1mriJjenjenli u svojim »pleme-
nitsm baštdnama«, nastu;paOu kao cjehina ti. ne dopuštaju da se
I"!azviJje jača vladarska vlast i da diode do j,ač~g izražaja dr-
žavna cjeillina. VLadar nije raspolagao ,niJj,ednOlm dmuštvenom
snagom Ikoju bi 'u ,tadanjliJm, feudabnim, uslovsma mogao da
suprotstavi vlesteosldim vodovtma i da dh upregne u svoju
službu. U srednjovjekovno] Bosni, kala što d'e utVlrrliiO profesor
Ostrogorski, mikada nije postojao !pI'!OIIlij.ski sistem feudalne
veeanosti niti su postojaM pr'OIIliJj,ari - feudadoi sa uslovnim
posjedom fooda. Kad bosanske vladar daje zem~ju, nikad je
ne daje Ikao uslovni posjed ,kaljli bi trajao dotle dok nadareni
feudalac :is!pUlnj'avla uslove. Zemlja se uvijek daruje feudalcu
k&o njegova puna svojina, »njemu i njegovu pO\S!Iljednjemu«.
Kad Stjepan Komromanić godi/ne 1322. danuje I~nezu Vuko-
slavu Hrvatdniću župe Banke i Viribanjiu, on mu, 'u lSilučaju da
ostane bez baštinika, dajle pravo da raspolaže sa darovanim
zemJ:j,ama po SlV'oj'OO vaLjd.. Na ovati način samo su se uvećavale
vlasteoske baštine i jačala moć vlasteosldh roldova u odnosu
macennralnu vlast kojlu predstavlja vladar. Rasle SlU vlasteoske
teriJ1JoIriiJje na kojima vladar nij'e dmao nikakve ingerencije. U
!istqj darovnioi Vukoslavm Hnwatiniću ban određuje da II da-
rovnim župama ne bude drugoga »vladalca« (sliu~benliJka) osim
»viladalaca «kneza Vukoslava. ZemJ1ja data II baštinu me može
se oduzeti osim u slučaju veleizda'[e, a i tada ,1leIk pošto »erkva
bosanska« ti »Bosna «, tj. vlasteoski sabor, stvar ispitajiu ii do-
nesu odhslou. Pa i to ne u svlim \S~učajevima. Kad je kra,lj
TVil1tko I 1380. ,g. dal1ivao Hirv10lju \0UJkči6u ,tri sela u- ~u!pi lJa-
m:-: 'll lb1iStlioo, staVIrjena je u povelju ovakva Ik1a'U~UI1a: ako ibi
se netko od Hrvojevih nasljiednika :1znevj<eroo ;kraldlu illi nje-
gov;iJm naSlJij.ednicima, :zJbogče.ga bi im se mogla 100dUJZetii ona tri
sela, »da ,i/m se 2Jalto ne 'llI2Jimaju, ne,g,o ida p(la6a ona;j l\1Oji zgrd-
jeŠli, g;laVlOlm SiVOj-om lilLi bla:gom u što ga Boona OIsudi, ,a ,ootali
da ostaju II Vljer:i ,i 'u držanjiu rečenih \Sela i lU ostaJloj SVOjlOlj
plemenštinli.« Ovdje v,rIo :jasno do[azi do lizra~aj,a ]IlJtelI"es v1,a-
steoskog Iroda: ni u :slučauu na;jloože kil1ivioe, zločiJna veleimaje
ka2Jna se neće izricati Ina štetu oj,eliiJIlJe zemiLjiišnog posjeda; IkiI1i-
vac će Ise kazniti JJično, ii to ne oduzimanijem zernllJje;čime bi
biili oštećeni interesi čiJtaV'o!g vrasteOiSkiolg 1'OIda, nego gubitl.wm
glave iJ~i iplaćanjem gl!OIbe ibl,agom,'1Jj. SlVlQjom pokretnom duno-
10
viJnJom (novcem i dragocjenostima), Cinjen'ica da su se ovakve
darovnice, sa ovakvsrn ograndčersjima vladarakih prava i tako
konkretno n:z:rarenim gararrtovanjern cjelovitosti vlasteoskog
'tel1itorija ilzdavale d u doba Tvrtka I (1380. 19.) g'0IV0iri nesum-
njivo o tome da SlU vlasteoski vrodov! OIdržaM neokrnjenim
svoje pozici:j,e i onda kad je država bila relatiwno najmoćnija.
S Itih \POZioilja,čvr:sto dzgrađemh na zemiljišnom posjedu, sa
noograndiČenlim pravom sV10jme i nasljedstva, v.~aJSlf;eoo:kJi ro-
dtmni dje1JOlva1Ji SlU sve dio ilUJrske ,oooupacilje kao snaga rkioj a nid e
dopuštala da se mad nđ,om Ii!zgI1adi ma kakva cennradna vlast.
U ostaiim mašim, pa i u dr.ugfun Bl1ednj{)lVljekiovnJim zem-
Ijama, lorg,anJiJzovana enkva bila je 'Uvijek rj<ak falktoc u učvr­
šćivanju centraine wasti k,olju predstavlja viladar. I u tome je
BOSIlJa izuzetak. Dok je, na primjer, u Srblij!i Nemanjića pra-
voslavna crkva kao nađmO'Ćrridi feuJdalac Ipredstav1j,ala II 00-
noSIU snaga dzmeđu vLaldwa cr. vdastele moćnu prevagu ukoll'1ist
viladara, lU Bosni nIi katollčka ni pravoslavna crkva, koje SiU
inače 'u živobu naroda :igr,ale neznabnu U!l'Orgu, nikada !llIiSU u
srednjem Vlidekiu imale one matemo'aWne osnove na kotioj bi
se rnogao izgraidiJti neki ,ad~učniljri .uticaj na odnose snaga u
državi. A heretička »orkva bosanska« IIlliikada n!iJj-e bila neki
feudaJJn.i gospod an: niti Ise 'Oltimaila za fffi1ldJal1!ne posjede. Ovu,
inače poznatu, tinjen/iou Ido'h:l'O je Istakao A. S0I1oVijev u jednom
od svojih radova rkaJd je naglasio da »crkva bosanska« za feu-
dalre mdload nije predstavljala nekog konkurenta lU zauzima-
njuZJemljliiŠIllOlg posOleida tte je 'i stoga naišla na lnlajši:I1i. [Jirijem
u iredovirna vdastele. U odmosusnaga <ll \bosansko'j feudalnoj dr-
žavi »crkva bosanska- pOjj,ačava1:a je poiložaj v:lastel1e !prema
vladatru i pored Vilasteookog s.abor,a bi,la g,aratn.t n:j:ihovih izu-
zetno veltklih prava II držaVii. Na OViO Č'\IIrsto poveziv,anjle s Vil:a-
stelO1m »crlkva booanska« !bila jie lupućivana d tiiJrne ,što su v1a-
da'r'i, pod prlitiskoiIIl RiJrna i ugarsk,og dvor,a, »Cl1kVill bosan:skiu"
i nj,eziJne vjerni~e često nemi,10 19!ooi/1Ji. i na njezin raoun far-
sil'a1Ji.rlims~uorkvu,,kiogla je za v1,asrelu uviij'ek rpredstarv'lj,ala i
te ,kako .orpalsnog konkiur'eln!ta ka,ko u zahvaItanju zemljišnog
posjeda, :tako d u uticaju na vladara uvođen'ju držav:nih po-
slova. Iz jedne povelje od g,odilne 1244. dOQinademo da se 'u doha
bana Ma!1:H!je N,iJnol31lalVla pia već i u Idoha nj,egowh pretthOldruiJka, u
rukama katoLi:čke biJS1kupije nallazLo veliJkbr10d zem:tjiišn'ih ;po··
:sj.eda, ra51u1)~h na IPlroSltralllam ,području od Usore do Nelretve,
:i 'Old Er,aoe ,do Vrbaisa. Iz jednog papiJnslkog pisma (1233) 'VIiJdi
,se da ije Ninoslav, pošto je naipustio bOigUJmt1JstvO, pokušav;ao
11

oo vlasaeld oduzima posjede, ali [enaišao na oltJpor. Da lli se
QlVdJ.je il:",ad!i o posjedima koji su ihlli predviiđem za k:a1tOlEčku
crkvu? Iz izvora se to ne 'vridi, aM '1)/i bilosasvim u sklaloo sa
događajima tih godina.
Sve su, dakle, oko1ruOSitiupućiJv,ale vlastelu na heretičku
»onkvu bosansku« ii ovu na njih, ,i povezivale ih m čvrst savez.
Vladar k'OIji je želio da se II Bosrri održi momo je voditi računa
o na'klonosti !te cmkve i, još vtiše, biJti pniprawan na koncesij e
Masi :koj-a jatu crk:V!U podržavala. Uska povezanost vdastele'i
»cnkve bosanske« djelovala jie kao faktor upravou jačanja
položaja V!lasteoskihl'ooova i pomogla da ISe razviju 'i ojačaqu
tendencije njin.wolg osamostaljtvanja na svojim velikim ;po.ro-
dičnim baštinama.
Ove ISU tendencije morade doći do punog izražaja 'u jed-
nom :1stOlriljski određenom momentu, Čuvajući budno osvojena
prava i ne lilspuštajući ih niJkaid liz vida, bosanska vlastela išla
su s vladarem ,i !pomagala ga lU nastojanju oko [ačamja državne
nezavisnosti i lšiJrenja državnog teritorija jer 'su kroz tu sarad-
nju mog.1i da unapređuju li svoje posebne porodične 1nt€lrese.
U doba najvećeg uspona bosanske države za kralja Tv:rtka I
udareni su u đsto vrijeme temelj! !buduće moći 'trijru najsilriijih
vlasteoskih rodova, Hrvabinića, Kosača i Radinovića. Ali po-
rastom mjihove moći rasla je i snaga koj a je neminovno vodđla
rrazbij,aJnju državne cj,eltne. Ona 'jie došla do punog izražaja u
onom momentu kad su se vffia'Sltela 'osjleti:1a dovoljno snažna da
S!VIQIje feuda~ne domene pretvore u rSI1JV'amno samostadne, i poh-
Itičke i ekonomske, cjelinek!oje će lim dav,aJti ,punu mjeru ne-
podijeljeneekeploatacije sviJh 1zVOI1a bogaćenja 'i obezbijedati
pogodnu bazu za pI1isvaljaJnj1e vlladaJrsk!ih preroga!tJiv,a. Mislim
da :se 'OVe promdene, ,izvršene na p'I1ela,zu 'iz XIV lU XV vijek,
mogu dov:esti u v,ezu sa porrraJstom robnol11Jo.včanog promreta u
drugoj poLovini XIV vijeka rkOlji jre vlasteli QltvarrarQ izglede
:na donO'tke ilizdrugih, neposI1ednijih izvora n€;go što su biH
~emljdjšni POlSjledi.Sto isuse vlasteOISke ter'itoride više :i POlt-
punije lizdv:aJaile ,iz državne cjeline,to su češći primjeri uvo-
đenJa novih carina, otvaranja novih trgova za prodaju :soli,
pr!;1Sv,ajalDđe prava na dohrQ\tke 'od trg'o~ll11e :iltd. Na <toli lOIsnovi
treba posmatrati česte sukobe ii rratove humske vlastele s Du-
broVl11iikomk!ao ii ratovanj,a između velmoža, i~()jji ispunjavaju
dobar dio istorije Bosne u SI1'edn}em vijeku.
12
EOISaJIlSIki <SreIdnjlo'V'j.elkrQ'vlnli feuOOillizam sadržavao je, dJaJk1-e,
mnoge elemente Ik!o<ji nisu dopuštali da se !izgradi, mekar li sa
feudailnim~r'anJičenj'ima, [edna čvršća državna cjelina kao
šira bazaekonomsloog li kulburnog razvitka. Mjesto voga tokom
vremenastvoešlo se nekoliko odvojenih terdtorija, vlasteoskih
drž8JVlilI1'a,sa divergenerran ilnJte'I'esima koji ISU se It1idetk:o kada
mogli uskLaditi. Ekonomski razvitak srednjovjekovne B!OISIIle,
kojd d'e ti Imače IteritoriJjal1no razbijen, dobiva u 'Ovom periodu
'izrazito ipaJrlik:ularrističkJi smjer. S :teOlSThOV'e miJS1im da treba
rQcjenj1iJvll'tii li iOiSIfNail'enjla koj a je Bosna lU srednjem vijekiu po-
stigla. Ako su ona đmukčija nego 'u mekim drugem našim zem-
Jtj,ama, ,0000a 'I1Ji~ta ffiaJI1Ij re ne svjedoče o stalnom, makar i nešto
sporijem, prOg1DeSIU ko'jii se ostvartivao na drukoijlolj 1000000001vU, u
okvaru kOlji je bio određen samim karakterom bosanskog feu-
da:l'izma.
Ova ,I1arzJbiljenOiSt bosanske :sredn}OIVjek:ovne države, koja je
u dobro] mjerti. hila rUlS l ovljena osobenim karakterom bosan-
'
skog feulC1a]iJzma, nLje se odražavala samo u nj,ez:iJnoj ekonomici
i svemu onome što [e, u kraj,njoj linLji, proizlaznlo iz ekono-
mike. Ona se morala odraziti i II odnosu naroda srednjovje-
kovne BOISIle prema državi. Na ovako razbiJjenoj osnovd nije
se kod naroda mOgiLa :nazvlllti 'os,jećainj,e države ,k:alo spol-jn og
oblika zajedničkog života niti se mogla IiJzgradLti neka Itracticija
o državiIcao snazi koda rujedinjuje i podržava težnđe za samo-
održanjem, Podvojenost naroda Bosne (i Hercegoviine) koja je,
u IlljegOlvQj kaSln;iJjoj istorijd, rtl presrudinliJm momentamačesto do-
Iazšla do odlučujućeg uažaja, ne može se 'obljaJSIllilti samo či­
njenicom što iSU u njoo postojale td vjere - jer u drugim ze-
mljama ima dosta prlimjerra koji pokazuju da vjerska podve-
jenost n~je bila smetnja zajedničkdm akcijama. Sto se Bosne i
HercegoviJne tiče, crkvenim orrganizacijama samQ je bilO oi1ak-
šan pOlSao da povuku IDIarod za svojlim ciLjevima i ,interesima,
kojii su se dijametralno razJi1a:zJi!lJi, baš zbog tog,ašto Ise kod
njeg,a, u odsustvu Jake tradicje o nekadanj'oj za,jedniJčkoj dr-
žavi, nisu mogla da razviju ni osjećanja 'o j'edinstvenim cil}e-
V!ilma ilmj1i ~ll na zajednLČlkJu alkcliju. ČiiJnjeniiou što SiU u
!~asnlijoj I1sltoriji ovez;ean~j,e ;prrevf1aidav:aJie,tendencije klolje SlU one-
mo~ućavale da njemni narodi nastupaju kao nepodijeljena
aje1lina u borbi za bOllje lUSIlove 2Jilv:olta, Šito se talkvetemdencije
i daJnas ponekad pojavljujru 'u miJs]ima i d.(jeliJrna z~OISta1ih
ljudi -- :ne možemo obj,aJsnlLti jednostavno tilme da kao njezIin
13
uzrok navedemo našu podvojenost. Objašnjenje, \pO mom mi- o ODNOSIMA VAZALITETA
šljenju, treba 'tražiti u karakteru srednjovđekovlnlOig bosanskog U SREDNJOVJEKOVNOJ BOSNI*)
feudalazma 'i obliJka države kakav se na takvom :Ileudalizmu
jedino mogao liJzgradtiti.
»Pregled«, časopis za društvena pitanja, Sarajevo
1953, br. 2, str. 83-86.

U ovom pIiiJlogu htio blih da iznesem neka opažanja o obli-

ku ~ stepenu vazalnezavlsnostd UIlIUtaJr feudalnog društva sre-
dnjovjekovne BOISIIlJe dz IkoOih ne ,reZluilJtJiJrao, po neikiim sJVojim
crtama, naročst tip feudalne države, razl~čitte od dll1ugih tada-
njih država ako ne po f,o["m:i a OIDJO po sarlriJini i !PIo ISiPOlj-
nim maniLfestacij'ClIma InjooiJna LUJIlJkdooisanja. Pni torne ću po-
kušati da, IlIaOSlIlOMU datih podetaka, istaknem i objasnim
dvije IStrane pitanja vaza1nih odnosa u bosansko] državi, na-
ime, pitanje odnosa gornjeg vlasteoskog slioj,a, velmoža, prema
cenltrailinO(j vlasti, šibo značl prema ivladall1u kao preds't a:VInI1ku
cjeline :feudailme države i, drugo, pitanje odnosa :go'mjeg vla-
steoskog s11oj,a, to j,est njegovih ,g,lalVIllih predetavnika, prema
sebi podređeno] vlasteli. Treće pitanje kOlje se U!zl1a2lmatratIlJj.a
OVIh odnosa samo PO' sebd nameće jeste piJtanje ikako su se ti
odnosa va!Za.llilteta :1lJnuta'r feudalnog dnuštva po \QIbliJkJu fi. sadr-
žini odl13!ziai u o'rganizalCi'j.i bosanske srednjovfekovne države i
kako su :uticali na mehanizam njezinog UllIUItarnJeg i spo[jnJeg
:flunkciOlIlisaID!ja.
1 - Od momenta kada o bosanskom j)eudalizmu :naliiliazimo
na prve sigume li određene podatke u d!zvorfuma, tj. od dva-
desetih godina XIV stoljeća, OIll se rpredstavlj,atO u -wdu vlaste-
oskih rodova, čija jeekonomsko..d:11Ulštvena snaga zasnovaaa i
čvrsto lulwr'1jenjena u njihovim »iPlemeni1Jim baštinama«, Oba-
da d,e ov,aj 'OIblik feudalne svOjine, kao jedini, ostao e~OIIlJOIIll­
ekom osnovom f,eudmog društva na kJOj'OIj je iizrastarla poJJi-

*) Citano na I Kongresu istoričara FNRJ u II sekciji 7. V 1954.

u Beogradu.

14 15