KATIC Relja (1978), Stocarstvo Srednjovekovne Srbije, Beograd 1978

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
ПОСЕБНА ИЗДАЊА
КЊИГА DXIII
ОДЕЉЕЊЕ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
КЊИГА 30.
РЕЉА В. КАТИЋ
СТОЧАРСТВО СРЕДЉОВЕКОВНЕ
СРБИЈЕ
,.
Б Е о· ГРАД
СТОЧАРСТВО СРЕДЉОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ЕТ DES ARTS
MONOGRAPHIES
ТОМЕ DXIII
CLASSE DES SCIENCES MEDICALES

ТОМЕ 30
REL]A f7. КА TIC
L'ELEVAGE DE LA SERBIE
MEDIEVALE
Presente а Ја II I seance de !а C!asse des Sciences medica les, !е 3\ mars 1977, par
ММ. ј. Tucakov, Z. Petmvic et S. Cirkovic, membres de l'Academie.
Redacteur
VOJISLAV DANILOVIC
Membre de l'Academie
Secrettire cle Ја Classe des Sciences mecticales
REOGRAD
19 7 8
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
ПОСЕБНА ИЗДАЊА
КЊИГА DXIII
ОДЕЉЕЉЕ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
КЉИГА 30.
------------~~-------·--·- ---------
СТОЧАРСТВО СРЕДЊОВЕКОВНЕ
СРБИЈЕ
Примљено на III скупу Одељења медицинских наука, З Ј. марта 1977, на основу

реферата академика ]. Туцакова и дописних чланова
З. Пеiйровића и С. Ћирковића.
УредНИI{
Академик ВОЈИСЛАВ ДАНИЛОВИЋ

Секретар Одељења медицинских наука
БЕОГРАД
1 9 7 8.
Издаје
Српска академија наука и уметности
Лектор: Ивана Богдановић
Коректор: Ј ели савета Љ. Радојловић
Тираж: 600 примерака
Штампа
ШИРО "СРБИЈА"
Београд, Мије Ковачевића 5
Штампање завршена
августа 1978. године.
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР VII
УВОД 1
I. ОРГАНИЗАЦИЈА СТUЧАРСКЬ ПРОИЗВОДЉЕ 9
П. ДОМАЋЕ ЖИВОТИЉЕ 31
1) Кољ 32
2) Мазга 43
З) Магарац 44
4) Говече 44
5) Биво 49
б) Камила 50
7) Овца . 51
8) Коза . 57
9) Свиља 58
10) Пас 62
III. ГАЈЕЊЕ ГIЧЕЛА 66
IV. РИБОЛОВ . . . . 70
V. ЗООХИГИЈЕНСКЕ ПРИЛИКЕ 76
1) Исхрана ...... . 77
а) Сезонски пашљаци . 80
б) Планинс1ш пашљаци 84
в) Забел ..... . 89
г) Припремаље сена 91
д) Травнина 94
ђ) Припаша 96
е) Заштита пашtЬю'а 98
2) Смештај . . . . . . 103
З) Општи преглед стаља патологије домаhих животиља нао пос;rедице
неповољних хигијенсi<их прилиi<а 107
VI. ЗНАЧАЈ СТОКЕ 112
1) Употреба Ј{оља 114
а) Употреба ноља у војсци 114
б) Употреба коља за транспорт робе 118
в) Употреба коља за вучу 124
VI
2) Значај говеда у народној привреди . . . . . . . . . 125

3) Значај оваца у народној привреди . . . . . . . . . 128
VII. О МЕРАМА ЗА ХИГИЈЕНСКУ ЗАШТИТУ МЕСА 133
VIII. ЗАКЉУЧАК . 142
RESUME 145
БИБЛИОГРАФИЈА 149
РЕЧНИК СТ АРОСРПСКИХ ИЗР А. ЗА 157
ПРЕДГОВОР
СШочарсШво је йреgсШављало зЈtачајну йривреgну iрану среgњове

ковне Србије, gок је земљораgња јеgва усйевала ga заgовољи и gомаће йо
Шребе. БоiаШсШво jegнoi човека ценила се йо њеiовом боiаi:UсШву у сШоци.
СШока и сШочарски йроизвоgи (суво месо, вуна, коже, лој и восак) иiрали
су особиШу улоiу у извозној Шрiовини. За йравилан развој сtuочарсШва
Шребало је у йрвом pegy обезбеgиШи gово.ъно сШочне хране, иаuо је за онgа
шње йрилике било Шешко јер је она била оiраничена само на йашљаке.
Тиме се може објасниШи илШо је оно било развијеније у йреgелима који су
били боiаШији йашњацима. Сама йрироgа йроизвоgње захШевала је и gобру
орiанизацију. Ова чиљеница намеШала је и йосебне обаве.зе зависним љу
gима који су се бавили оgiајањем сШоке, а са овим у ве.зи и орiанизаu,ију
љихових насеља на gруiојачијој основи неiо шШо је Шо била орiанизт~ија
земљораgничких села. Правни сйомениu,и срйске среgњовековне gржаве йру
жају нам обиље маШеријала за уйознавање овоiа йиШаља. Као шШо ће
се виgеШи из gaљei излаiања, ренШабилиШеШ сШочарске йрои.звоgње зави
сио је og мноiих факШора, йри чему су хиiијенски услови iајења имали
йримаран значај. То йоШврђује чиљеница иtШо се йройиси у вези са iаје
њем сШоке које налазимо у нтиим йравним сйомениu,има највиtие оgносе
на йиШања хиiијене (исхрана, смешШај иШg.). Навеgене околносШи омоiу
ћују нам ga их можемо goaua gобро уйо.знаШи.
СуйроШно овоме, не може се gmuи cyg о сШварној вреgносШи сШоке
у и.звошој Шрiовини среgњовековне Србије јер за Шо не расйолажемо йоШ
йуним йоgаu,има. Из навеgеноi разлоiа о овоме йиШању може се ioвopиzuu
само у ойшШим линијама, йа је заШо оно Шако и обрађена. УосШалом,
ово није йреgсШављало iлавно йиШање нашеi paga, јер је он у својој суиtШини
имао за u,иљ ga йрикаже сШање нашеi сШочарсШва у среgњем веку са iле
gишШа савремене веШеринарске меgиu,ине, а неga само реiисШрује чиље
нице. Без биолошкоi iлеgања на ово йиШање не може се gаШи йравилан
ogioвop на њеiа. Ово је ра.злоi шШо смо се Шруgили ga наша излаiања буgу
заmована на исШоријски йровереним чињеницама, а не на нашим или Шуђим
йреШйосШавкама. РенШабилиШеШ сШоке зависио је og моiућноаuи йро
gаје. Овај су оШкуй, йореg gомаћих Шрiоваu,а, вршили и gубровачки Шpioвu,u.
Само, на жалосШ, ойшШе йрилике у .земљи биле су йонекаg Шакве йрироgе
ga Шрiовина йракШично није моiла ни йосШојаШи.
VIII
У йроучавању смо корисшили расйоложиву објављену iрађу, као и

необјављен архивски маШеријал из Државноi архива у Koiiiopy. СмаШрамо
ga је йослеgњи био нарочиШо значајан збоi Шоiа шШо је Кой:tор у среgљем
веку био iлавна йоморска лука Србије. Он је воgио врло живу 1Тtрiовину
са својим залеђем, оgакле је извозио сШоку и сШочарске йроизвоgе у ИШа
лију. Пореg овоiа, за уйозиавање расне йрийаgносШи gомаћих живоШиња
и хиiијене смешШаја кориаuили смо слике са фреско-комйозии,ија срйскоi
среgњовековноi сликарсШва. У вези са Шиме вршена. LY уйореgна. исйиШи
ваља са расама gомаћих живоШиља које gанас йосй.lоје у обласi:Uима. које
су улазиле у сасШав срйске среgљовековие gржаве. Ово нам је йомоiло ga
gociiia уйощамо и љихове морфолошке особине. СмаШрамо ga смо овим
йуШем усйели ga за већину gомаћих живоШиља усШановимо и љихову
расну йрийаgносШ. Послеgља чиљеница йружа истовремено и елемеиШе
за уйознавање йроизвоgних сйособносШи go"~юliиx живтuиља коg нас у
среgљем веку.
На крају смаШрам за обавезу ga се захвалим peu,eнзeнzuuлta овоiа paga

йрофесорима gp С. Ћирковићу, др]. Туцакову и др З. ПеШровиђу на
gazuuм cyieciiiиjaмa и указаној йомоћи у pagy.
УВОД
После тепщих последица ратова и византијСI<ИХ одмазди у периоду

од IX-XI века, наш народ је успео да се опорави и организује. Ти
"дивљи варвари", Ka.I<o Србе најчешliе називају византијски хрони
чари, успели су под династијом владара из породице Немаљиliа да
створе политички јаку државу, која lie у периоду од више од 250 го
дина стално напредовати и у своме највеliем успону доспети до зидина
византијске престонице. У љој lie после рударства, сточарство пред
стављати значајну привредну грану, па lie он;а зато достиliи високи
економски и културни успон.
У овом раду обрађена је сточарство средљовековне Србије у обла

стима које су представљале саставни део љене државне територије, и
где су према томе, државно-правни прописи српске државе у вези
са организацијом сточарс:ке производље имали своју правну мoli.
Још у почетку морамо поменути да се, и поред тога што смо ми

прихватили многе правне прописе византијс:ког За.I<онодавства, органи
зација сточарске производље у средљовековној Србији прилично раз
ликовала од оне у Византији. Објашљеље за ово можда би требало тра
жити у првом реду у различитом пореском систему код нас и у Ви
зантији, па тек онда у самим условима гајеља домаliих животиља. Про
писи из правних споменика српске средљовековне државе омогуliују
н;ам да до детаља упознамо организацију сточарства. Оно што овде
треба нарочито истаliи, то је: да се скоро две треliине тих прописа односи
на регулисаље исхране и смештаја стоке - два најважнија питаља из
хигијене гајеља домаliих животиља. Све ово говори да је сточарство ;;~
средљовековне Србије, за ондашље услове, представљало дооро орга-· l
низовану привреду. ·
У нашем раду је обрађена организација сточарства и у раном
периоду турске владавине. Премда се сматра да су Турци у почетку
своје владавине прихватили многе наше прописе у вези са организа
цијом сточарске производље, развој свих привредних грана, па и сто
чарства, морао је претрпети извесне промене. Наведене околности
биле су од утицаја на љегову организацију као и на расни састав стоке.
2 Сточарство средљовековне Ср5ије
- - - --------
Ово је било потребно да се учини не само због х:ронологије, јер тај

период спада у средњи век, веh и да би се јасно уочиле те разлике.
Највеhе nopeмehaje у развоју нашег сточарства изазвала су ма
совна расељавања наших крајева, која су отпочела са првим турсl\им
освајањима. Ђщо је познато да је султан Муса 1413. године, када је
освојио Сврљиг, раселио све његово становништво. 1 Приликом осва
јања Новог Брда 1455. године, после извршеног покоља, остатак њего
вог становништва Турци су иселили у Цариград. 2 Слично је поступио
султан Сулејман :и са становништвом Београда 1521. године. 3 По Ха
меру, !-\ада је 1454. године султан Мехмед П напао на Србију, одвео је
50.000 душа 4 , до!-\ је године 1459, после пропасти cpncl\e деспотов:ине,
било одведено :из Србије у роnство око 200.000 становн:ина. Из изве
штаја угарсног нраља Матије (1483. г.) види се да је за неnуне четири
године прешло из Србије у УгарСI-\У 200.000 душа. 5 Због ових исеља
ьања и робљења од стране Турана, територија ненадашње деспотовине
била је формално опустела. Tal\BO стање је натерало Typl\e да у nрвој
деценији своје владавине у смедеревсном санџану спроведу насељаваље
опустелих нрајева. На основу резултата испитивања Ћурђева, они су
ово учинили у два маха, и то са сточарским становништвом из других
крајева. 6
Ованво стање у :исељеним нрајевима утицало је :и на nромену
расног састава домаh:их живот:иња, јер су досељеници често потицали
из 1-\Рајева у којима је он био другојач:ији. У овом nогледу чинили су
изузетан само брдсни крајеви, где је сточарство nредстављало главно
:и једино занимање њ:ихов:их становн:ина. Али :и поред овога многи еле
менти којима се одликовала ова врста про:изводње остали су :исти и доц
није, а неки и до најновијих дана. То је био непосредан разлог што
смо за обраду овога nитања, због ОСI-\уд:ице податана, морали nонекад
користити и изворе :из доцнијег периода. Овако смо nоступили зато
што у обратном случају не бисмо могли да дамо nраву слику стања
нашег сточарства у средњем вену. То се односи на грађу из раног пе
риода турске окупације н;аш:их земаља.
Поред приказа гајења домаh:их живот:иња, овај рад обухвата и
све оне гране сточарске привреде за l\Oje се дэнас сматра да спадају
у сточарску производљу и ч:иј:и припадници представљају предмет кли-
1 К. Јиречек: Исiйорија Срба, превео и допунио Ј. Радониfi, Београд, 1952,

I, 324. .
2 С. Новаковиfi: Срби и Турци у XIV и XV веку, 1893, 357.
з Р. Катиfi: Исiйорија веiйеринарсiйва Србије, САН, Посебна издања, Београд,
1957, CCXCIV, 11, 118. .
4 Ј. Hammer: Geschichte des Osmanischen Reiches, Jena, 1910, 1, 449-.
5 Ј. Radonitch: Histoire des Serbes de Hongrie, 1919, 58.
В. Durdev: Teritorizacija katиnske organizacije do kraja XV veka, Simpozijиm о
srednjovekovnom kаtипи, odrzan 24. i 25. novembra 1961. godine, Naucno drustvo SR BiH,
Posebna izdanja, Sarajevo, 1963, П, 1, 143-169.
6 Б. Ћурђев: Нешiйо о вЛашким сiйарешинама йоg iйурском уйравом, Гласник
Земаљског музеја БиХ, Сарајево, 1940, LII, 49-67.
Б. Ћурђев: Исйиси са gефiйера Браничево из XV века, 1467-1468, Историјски
гласник, Београд, 1951, 3-4, 93-99.
Увод 3
НИЧI\ИХ изучаваља савреll\ене ветеринарсl\е медицине. То је разлог што

су у овом раду обрађени риболов и гајеље пчела - две привредне
гране које су у исхрани и економици нашег народа у средљем веку играле
врло значајну улогу. На жалост, овде није могло бити обрађена и гајеље
о
живине јер, и поред наше најооље воље, за ово нисмо успели да на
ђемо--:НИI<:Щве податке.
У нашој науци ёточарство средљовеi<овне Срби:је би:ло је пред
мет сталних проучаваља и о томе постоје значајни радови. Као најбоље
међу љима треба споменути поглавље о сточарству које се налази у
"Историји Срба" К. Јиречеl\а. Затим радове Ст. Новаi<овића, и то у
првом реду љегову студију "Село", Глас СКА, XXIV, 1891; затим
дело "3ai<OHCl\И споменици срnских држава средљег века", СКА,
LX, 1912. Од новији:х радова треба истаћи рад М. Ди:нића, "Дубро
вачка средљевеi<овна караванска трговина", Ј.И.Ч. III, 1-4, 1937;
затим студију С. Дими:тријевића, "Дубровачки: каравани у Јужној Ср
бији у XVIII веi<у", САНУ, CCCIV, 10, 1958. и М. Благојевића, "Пла
нине и nашљаци средљовеЈ<ОIЩ~ Србије" (XIII и XIV век), Историјски с)
гласi-IИI<, 2-3, 1966.

Када је реч о доnри:носу наше науке бољем nознаваљу овога пи
таља, сматрамо да би било необје1џивно ai<o се на овом месту не би: спо
менули и аутори l\Оји су наЈ\1 издаваљем грађе о аграрним односима у
средљовеi<овној Србији: и својим расправама nружили драгоцене еле
менте за познаваље сточарства и тиме олакшали: рад на љеговој обради.
Овде нарочито треба споменути радове: Р. М. Грујића, Ђ. Сп. Радоји
чића, В. Моши:на, И. Божића н С. Ћирi<овића.
Да приступим обради овога питаља подстакла ме је чиљеница што
и поред постојаља значајних радова у нашој науци питаље сточарства
средљовеi<овне Србије није било потпуно обрађена. Из наведеног раз
лога ми не располажемо ниједном студијом у l{ojoj је ово важно питаље
наше nрошлости обрађена са свима оним елементима значајним за пот
пуно познаваље ове врсте производље. Осим тога, сви ови радови но
сили су у себи и један недостатаi<, а то је: што се изучаваљу овога пи:таља
nриступи:ло без би:олошке основе. Сматрам да ј е без овога немогуће
nравилно ту,'11ачеље многих чиљеница везани:х за ову врсту производље,
нарочито, љеног значаја у еl{ономици народне привреде. Без познаваља

расног састава домаћих животиља, љихових производних особина и
зоохигијенских прилика не може се добити правилан суд о еi<ономсi<ој
вредности сточарства као целине. Из савремене технологије сточарске
процзводље знамо да је успех у овом послу уско везан за извесне хиги
јенске елементе (исхрану и смештај) који улазе у љен Сl\ЛОП и да се
неиспуљеље неког од љих 11юже одразити на крајљи ефеi<ат производног
процеса. Све то никако не значи да сличне последице нису могле наста
јати и }{ОД примитивног начина гајеља домаћ:их животиља. Напротив,
последице су у овом случају 11югле бити далеl{о теже. До}{ се у савре
меном сточарству производни процес може понекад усмеравати по нашој
вољи и тиме отклаљати извесни недостаци везани за спољне хигијенске
фаi<торе средине, код примитивног начина гајеља домаћих животиља
то је било у већини: случајева праl{тично неизводљиво. Ово велимо
4 Сточарство средњовековне Србије
------
зато што је цео производни процес био директно везан за прцрод:н;е фак
торе. Али ово никако не значи да наш народ у средљем веку није желео
да побољша хигцјенске прилике у гајељу домаhих жцвотиља. Напро
тив, он се према љима односио са љубављу, а грађа из н;аших правних
споменика у више од 80% случајева односи се баш на обезбеђеље хигц
јенсi<их услова гајеља стоке. Али, н;а жалост, природни фаi<тори (суша
и дуге зиме) често су ометалц љихову примену. Губици I<oje је изазвало
ово стаље из основа су мељали рентабилцтет производље у односу на
онај ефекат који се постизао када они нису постојали. На жалост, о
свему овоме ми не располажемо подацима, исто онако као што немамо
податi<е н;и о бројном стаљу стоке у средљовеi<овној Србији. Ово се
односи ц на вредност извоза стоке. Последље велимо зато што сви уго
вори о извозу нису били регистровани. У вези са последљом констата
цијом чини изузетак само трг у Брскову, али, на жалост, ови подаци
односе се углавном највише на увозну трговину, о чему нам је за пе
риод од 1282-1283. године пружио изванредна обавештеља Г. Чре
мошниl\. 7
Области српске средљовеi<овне државе у периоду владавине Не
маљића нису представљале слабо приступачне !\рајеве, које је насеља
вало само сточарско становништво, како их најчешће описују неки
савременици византијског цара Манојла Комнена (1168. г.). Услед нових
освајаља, Србија је добила поред високих планина још и плодне ран
нице, подесне за развој сточарства и земљорадље. У овим областима
Срби су затекли ц организован систем сточарске привреде, па су га так
вог ц прихватали. Владари цз породице Немаљића својим повељама
издаваним црi<веним добрима потврђивали су, између осталог, и неке
прописе у вези са поклољеним поседима, који су били издати од стране
византијских царева. Тако се у повељи 1\раља Милутина дарованој
1300. године манастиру Св. Ђорђа код Скопља између осталог вели:
.•. IЕЖЕ IЕСТЬ. Щ\ИIIОЖИ.Њ CRETЬ.I РОМdНЬ. Цd\)Ь., n\)Ь.RИ КТИТО\)Ь.. П RИДоR K\)diiiERCTRO
МИ t/IKO IЕСТЬ. СRЕТЬ.IМЬ. РОМdНОМЬ. Цd\)ЕМЬ. И СRЕТИМЬ. КV\)Ь. = .!IАЕКСИЕМЬ. Цd\)ЕМЬ.,
и ЗdnИCdHO и оутR\)Ь.ЖДЕНО КV\)Ь. = illdHOИIIEMЬ. итд. 8 Велика пространства
шума проредила су се осниваљем многобројних насеља. Рударство је у
многим беспутн;им крајевима унело нов жцвот, док су новозаснована
тржцшта почела да привлаче трговце из приморских градова, који
су дотле били ретки посетиоци наше земље. Како то вели за Србију
барщи бцщуп Гијом Адам, пореклом Француз (1332. г.): Illud regnum
est in Ьlado, vino et oleo et carniЬus opu1entum, и уз то још да је
Србија богата многим рудницима сребра и злата. 9 Са овом констатаци
јом слажу се и доцнији извештачи који су пропутовалц кроз српске
земље. Бертрандон де ла Брокијер, I<оји је 1433. године прошао кроз
7 Г. Чремошник: Увозна Шрiовина Србије iоgине 1282 и 1285., СКА, Споменик,

Београд, 1925, LXII, 4, 1.
8 С. Новаковић: Законски сйоменици срйских gржава cpegњei века, СКА, Посебна
издања XXXVII, Београд, 1912, 615, чл. XXXVII.

9Guillaume Adam (Pseudo-Brocardus) Recueil des historiens des croisades, Docu-
ments armeniens, 1906, П, 479-482.
Увод 5
моравс}{у долину, вели за Србију да је богата и леnа земља 10 , до}{

~л, биограф Мехмеда П, пише да је Србија богата у свему,
· између осталог у нр,пима свиља, стадима оваца, I<ољима, }{ао и свима
врстама дивљих животиља 11 , а Marino Sanudo (1521. г.) поред осталог
вели да је сточарство главно занимаље народно и да сто}{а nредставља
главни напитал народни. 12
Од 1180. годице у саставу Србије нашли су се топлији }{рајеви,
што је било од утицаја и на веhи развој земљорадље. На жалост, она
је била често изложена теШI{оhама различите врсте. Од љих би дошло
у обзир, у првом реду, опште стаље безбедности, l{oje је нарочито било
погоршавано за време грађанс}{Их ратова, nраhених пљач}{ама и поме
раљем становништва. До сличних појава су доводиле епидемије l{oje
је редовно пратила глад, о чему нам та}{о сли}{овито говори наш био
граф Доментијан. 13 Затим на ово је утицала и оnшта имовинсi<а несигУР
ност, I<oja се огледала у отимаљу земље и људи насељених на љој .1 4
Нама је неnознато I<ОЛИI<о је износило бројно стаље стоi<е у средљо
веi<овној Србији у nојединим периодима, јер за ово не располажемо
подацима. Исто та}{о, теШ}{о је говорити о овоме и lia основу податаi<а
о извозу стоi<е, јер сви трговачi<и уговори нису били регистровани.
Осим овога, нису ни све I<уповине обављане пре}{о склоnљених уго
вора. Реална је чиљеница да су се у погледу бројног стаља стоi<е међу
собно разли}{овали земљорадници и сточари. Доi< за nрве можемо дати
Hel{eподат}{е за извесне рејоне, то се не може учинити са сточарима.
Неоспорна је чиљеница да су у поређељу са земљорадницима они били
богатији стоi<ом, што се види по плаhаљу }{азни у стоци за неi<е преступе
сточара. Али и поред овога тешно је говорити о томе I<ОЛИ}{О је бро
јала најмаље а }{оли}{о највеhе стадо. По свој прилици да је би:ю сто
чара }{оји су били богати стоi<ом, }{оји су имали више од 100 I<обила,
100 говеда и 100 оваца, јер се у повељи цара Душана, издатој 1355.
године м.анастиру св. Ниi<ите у Добрушти, вели да су сточари у слу
чају бесправног напасаља стоi<е на црi<веним nашљацима били дужни
да даду О'Ј'Ь. C'I'O КОIШАЬ. KORИIIO'(, О'Ј'Ь. C'I'O ОВЬ.ЦЬ., ОВЦО'{ И О'I'Ь. C'J'Q rОВоRДЬ.
rовџо, а al{o не}{о ово учини силом, да плати петсто овнова. 15
Меропси-земљорадници располагали су маљим бројем стоi<е. Раз
лози за ово су многобројни, а један од главних било би извршаваље
љихових обавеза према господару, због чега они нису имали довољно
времена да се интензивније баве сточарством. Као што he се видети
из даљег излагаља, земљорадници су морали да им,ају радну стоi<у јер
10 Б. де ла Брокијер: ПуШовање йреко мора, превео М.Рајачиh, Београд, Научна
књига, 1950, 121, 127, 133, 147, 166, 168, 172-174.
11 К. Јиречек: ИсШорија Срба, П, 146.
12 Исто,6.
1 3 Исто,
149 и Доментијан, ЖивоШи свеШоiа Саве и свеШоiа Симеуна, превео
Л. Мирковиh, Београд, СКЗ, 1938, 303.
14 Н. Радојчиh: Законик цара СШефана ДушаNа, 1349 и 1453, САНУ, 1960,
чл. 32, (iiiOД'iE КОИ Д\ЊЖЕ Ц~Ь.КQВН<I Cbld, d ЩMIIIE Ц~Ь.КОВНЕ. d П~OrHdiiИ СО'{ МЕ\)0-
ПХЕ Ц\)11КОВНЕ. Иi\И Bti<IJ~, WНИ3И КQИ СО'{ \)d3Ь.rH<IAИ АIОДИ Д<l СЕ СВсЖО'(. И Дd ИМ
СЕ 0'{3МЕ ЗfMi\1<1 И iiiQДIE. И Д<l ИХ Д\)Ь.ЖИ Ц\)Ь.КВd. ДОКАЕ СКО'{Ш АIОДИ КОЕ СО'{ \)<13-
l.rHdi\ИH).
15 С. Новаковиh: Закощки сйоменици, 719, чл. XI.
6 Сточарство средљовековне Србије
----------- ·----- ----
им ј е она била потребна за извршеље обавеза према господару. :Као

један од већих разлога што они нису могли имати много сто:ке био би
тај што је исхрана љихове сто:ке била ограничена углавном на сеос:ке
пашља:ке јер нису имали своје. Осим тога, обавезе зависних људи у
феудалном друштву биле су одређене прем.а начину љиховог nривре
ђиваља :које они нису могли по својој вољи мељати.
Хиланgарски йракШик (просх·пх6v) пружа нам податке за упозна

ваље бројног стаља сто:ке у земљорадниЧЈ<им газдинствима у струмс:кој
области српске средљове:ковне државе у XIV ве:ку. Али на основу њега
можемо добити општи преглед о овоме само за једну област, и то ону
која је била далеко од централних делова српс:ке државе. Од 114 реги
строваних породица, располагале су, по врстама, следећим бројем
сто:ке: 44 породице биле су без иједног вола; 35 са једним и 36 са два
вола. Свиље је имало само 37 домаћинстава; 5 од љих имало је по 20
комада свиља; З домаћинстава по 10; 9 по 6 свиља; 18 домаћинстава по
3-6 свиља; 2 по 2 свиње и 77 домаћинстава ниједну свиљу. Са овцама
је била тежа ситуација и она би се могла протумачити немањем довољно
пашњачких површи:на. Та:ко је 11 породица имало по 20 оваца; 4 по
30; 1 породица 50 оваца и 4 по 10 оваца. Из овога произлази да је само
20 домаћинстава располагало овцама, док 94 домаћинства нису имала
ниједну овцу. Слична ситуација била је и са броје111 :кошница. Од спо
менутих домаћинстава само б је имало кошнице пчела, до:к 108 није
расnолагало ни једном :кошницом. Од домаћинстава :које су имале nчеле,
З су имала по 20 :кошница, 2 по 5 и 1 домаћинство 8 :кошница.
На :крају, занимљиво је да се спомене да од 17 елевтерс:ких породица
(Џvщ &Лr::uае:рщ) из овог практика 10 нису располагале ниједним бра
вом стоке .1 6
Али све ово не значи да није било земљорадника богатих сто:ком.
Та:ко се, на пример, из једне повеље цара Уроша из 1360. године види
да је не:ки Вукосав (:С:Аь.косА.нњ), кога је он по:клонио манастиру Хилан
-\,_ дару са љеговим непо:кретни111 имаље111 и делом у стоци добивеним при
ликом породичне деобе, имао: 20 :кобила, 1 пастува, 100 оваца и 30
брава свиља. 17
На бројно стаље сто:ке утицали су многи фактори и :као главни
- расцоложиве nашљаЧЈ<е површине, а а:ко је била реч о радној стоци,
још и реалне потребе за обраду земље. Свему овоме треба додати још
губитке у стоци изазиване хараљем епизоотија или угинуhем услед оску
дице у храни.
У вези са бројним стаљем стоке ми ћемо навести овде још не:ке

nодатке, на :које нам је у:казао Димитријевић и :који нам најбеље илу
струју ово стаље макар су из доцнијег периода. Према резултатиN.а ље
гових истраживаља, у периоду од 1660. до 1661. године у о:колини Сје
нице и Новог Пазара било је сељака врло богатих сто:ком. Према пода-
16 В. Мошин: III Хиланgарски йpaкiiiuк, Споменик, СКА, Београд, 1939

XCI, П, 70, 205-217.
17 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 438, чл. III.
Увод 7
цима изложеним у приложеној таблици, 1,4% доЈVlаћинстава имало је

стада Ј<оја су бројала 1000-2000 оваца, доi< је највећи проценат дома
Ћинстава (21 %) имао стада која су бројала од 26-50 оваца.1 8
Број оваца Број домаћина О'

!О
до 25 64 18,1
26- 50 76 21,5
51 - 100 76 21,5
101 - 150 48 18,6

151 - 200 19
201 - 250 15 7,1

251 - 300 10
301 - 350 12 5,1

351 - 400 6
401 - 450 6 2,8

451 - 500 4
----
501 - 600 2
601 - 700 4
701 - 800 2 3,7
801 - 900 1
901 -1000 4
1.001 - 1.250
1.251- 1.500 1,4
1.501- 1.750
Ј .751-2.000
2.001 - 2.500 0,3

2.501 - 3.000
Поред наведених фактора Ј<оји су били од утицаја на бројно стање

стоке, специјално оваца, С. Димитријевић је на основу богатог матери
јала из Дубровачког архива установио да је на ово утицала још понуда
и потражња на светском тржишту. ТаЈ<о, на пример, потражња вуне
на италијанскоlVl тржишту у доцнијем периоду била је од утицаја на
повећање броја оваца у централним областима Србије, у :кojиlVla је трго
вина вуном и :кожама била врло развијена.
На повећање бројног стања :коња уrицао је развој трговине и ру
дарства. За пренос сточарс:ких nроизвода из Србије у Дубровни:к, а
нарочито олова, био је потребан довољан број брдс:ких товарних :коња,
без :којих је ова трговина била немогућа.
Све ово говори да је на бројно стање стоЈ<е у средњове:ковној
Србији имала утицај потражња сто:ке и сточарских производа на тржи
шту, :као и потребе транспорта робе.
IB С. Димитријевић: Дубровачки каравани у јужној Србији, Посебна издања'

САНУ, CCCIV, Београд, 1958, 10, 64.
I. ОРГАНИЗАЦИЈА СТОЧАРСКЕ ПРОИЗВОДЉЕ
Рентабилитет сточарс:ке производље у средљовековној Србији за

висио је у првом реду од броја сто}\е и од могућ.н:ости љене продаје.
Ово је захтевало не само повећаље љеног броја већ и повећаље броја
људи ангажованих у производном процесу. Последље је било од ути
цаја и на повећаље броја становника сточарс:ких насеља (:катуна), :као
и на саму природу обавеза према феудалном господару. За правилан
развој сточарства требало је обезбедити услове, што је за ондашље
прилике било тellil\O. Несумљиво је да су највеће теш:коће произлазиле
из неподесних зоохигијенщих прилика. Када то истичемо, мислимо у
првом реду на стаље исхране, :која је била везана искључиво за пашља:ке,
па према томе увек недовољна. Али све ово не значи да нису биле пре
дузимане мере да се те теш:коће ублаже. То је разлог што је питаљу орга
низоваља сточарс:ке производље, за ондашње прилике, nридаван осо
бит значај. Због тога сматрамо да је за правилно разумеваље стаља сто

чарства у средљем веку :код нас неопходно потребно да се укаже на све
оне мере :које су 1\Оришћене за организацију сточарсl\е производље.
Владари из породице Немаљића поюшљали су велику бригу овоме
питаљу, о чему најбоље сведоче nрописи сачувани у нашим правним
споменицима средљег века, :које смо за обраду овог питаља обилно
:н:ористили.
Одгајивачи стоке у средљове:н:овној Србији били су земљорадници

(меройси) и сточари (Власи и Арбанаси). Производља првих била је
нузгредна и она је требало да задовољи потребе љихових домаћин
става, и то: у првом реду у радној стоци за испуљеље обавеза према
господару, па теl\ онда и у ситној, за исхрану породице. Супротно овоме,
производља сточара била је везана за гајеље стоl\е. У данашљем смислу
они су се за ондашље прилике бавили интензивном сточарсl\ОМ про
изводљом. Зато је разумљиво што су сточари били сопственици најве
ћег дела сточног фонда. Сама природа цољопривредне и сточарсl\е
производље наметала је и различите обавезе зависних људи n:рема
господару. Када се говори о обавезама једних и других, пре него што
пређемо на излагаље у вези са овим, морамо споменути да су обавезе
сточара и начин љиховог привређиваља били ла:кши од обавеза земљо-
радниЈ<а. Те оЈ<олности су разлог што су г:сстојалс r:азли:ке у вези са

ло:кацијом и организацијом насеља једн:их и других. Ова цодела насеља
Сл. 1. Стадо домаhих животиља са пастирем (детаљ са фресне Божиhна химна,

манастир Сопоhани, 1265. г.).
Figure 1. Le troupeau des animaux domestiques avec !е berger (detail de !а fresque Hymne
de Nбel, monastere de Sopotchani, 1265).
према начину привређиваља становниЈ<а јасно је иста:кнута у Призре:н

с:кој повељи, :када се вели: CEild и мЕтохи~ и KdTI(HЬ. кмшкы хь. ... .1 9 Зем-
19 С. Новановиh: Законски сйоменици, 683, 1 и види Katun, Enciklopedija
Jugoslavije 1, Jugos.-Mak., izdanje i naklada Leksikografskog zavoda u Zagrebu, 1962,

230-231.
1. Организација сточарсне производље 11
---~~-- -- ---------~~~-
љорадниЧI<;а села налазила су се углавном у равници, најчешhе поред

главних ~омуни:кација, па су зато била више изложена пљач:каљу не
пријатеља и хараљу епиде,\щја ~оје су та:ко често владале у средљем
ве:ку и наносиле огромне губит:ке становницима свих земаља. Сточарс~а
села била су даље од главних ~омуни~ација, најчешhе у близини паш
ља:ка. У случају :када су била у питаљу по~ретна сточарс~а насеља, онда
су она била поготово дале:ко од равничарс~их ~рајева. У потрази за
пашом ово становништво се са својим стадима померала са једног на
друге пашља:ке. Било да је реч о сталним или покретним насељима,
сточарс~а села називана су каШун, а сточари Власима. Иначе сама реч :ка
тун је ГрЧ:КОГ ПОре:КЛа (УЈ Xl)("t"OUVI)(, XI)(7QIJVE:UW), ~оја ПОред ИЗраза
fSat (fossatum) и данас служи у савременом
албанском јези:ку за озна:ку
назива село (katund). Било би сувише смело
а:ко би се сматрало да су се
сточарством бавили сш1ю потомци староседелач~ог становништва, па
према томе и да ј е израз каШун служио само за озна:ку насеља ових
становни~а без обзира на врсту привређиваља. Исто Tai<O била би за
блуда а~о би се сматрало да је бављеље сточарством представљало
привредну грану за :коју је била одређена смю једна етнич:ка група.
Несумљива је чиљеница да су се у средљове:ковној Србији највише
бавили сточарством потомци староседелач:ког становништва Бал:кана и
да су се врло вероватно преци тих сточара бавили истим заним.аљем још
пре долас:ка Словена. Објашљеље за ову појаву треба тражити у првом
реду у условима :који су за тадашље прили:ке били неопходни за бав
љеље овом граном привреде. Као први услов за интензивно бављеље
сточарством било би постојаље довољних ~оличина сточне хране. У
е:кстензивној сточарс:кој производљи, при чему номадс:ки и полуно
мадс:ки начин гајеља игра најважнију улогу, исхрана домаhих живо
тиља везана је ис~ључиво за пашља:ке. Наведена о:колност јасно говори,
било да је реч о покретним или сталним насељима сточара, да су она
морала бити везана за области :које су богате nашљацима. Пошто после
организоваља старе српс:ке државе нису настуnиле ни~а:кве nромене у
вези са начиноr.1 исхране сто:ке, јер она је и даље, :као и до најновијих
дана, остала везана ис:кључиво за пашљач:ке nовршине, разумљиво је
што није нестао ни начин сточареља :ка:кав је постојао и npe овога вре
мена. Последља околност није сметала потоЈ\ЩИЈ\Ш ових становни~а да
се баве гајељем сто:ке и даље, ~ао што су то чинили и љихови преци.
Али зато ово није ис:кључивало могуhност да се овом граном привреде
баве и остали становници Бал:кана, па међу љима и досељени Словени.
Уосталом, ми знамо да ишчезаваљем староседелаЧI<;ог становништва
нису ишчезли ни љихови обичаји ни љихова :култура.
Досељени Словени брзо су се у:клапа.тm у живот староседелаЧI<;ог

становништва, до:к је веhина ових становни~а временом изгубила свој
јези:к и осеhаље nрипадности својој етнич:кој групи.
Када је реч о сточарима затеченим у нашим. ~рајевиr.ш, онда се
мора имати у виду чиљеница да су се и Словени у својој старој постој
бини бавили сточарством и да су не:ке гране сточарства, _ДЗ..Q._Ш~- __
гајеље :коља, упознали пре становни~а БаЈщана. По Костиhу, они су '"
то своје знање пренели и на суседне Германе. 20 Неоспорна је чињеница

да су се гајењем сто~е у средљовековној Србији највише бавили по
томци поромањених становника Балкана, али зато ово није искључи
вало могуlшост да се гајењем сто~е баве и Срби.
У натуралној привреди, на бављење сточарством у једном рејону,

поред осталог, били су од утицаја и други фа~тори, од којих су на првом
месту долазили у обзир услови: за привређивање. Ако је било у питању
насеље које се налазило на таквој надморској висини где је гајење
житарица било немогуће и где постоје пашњац:и;, онда је разумљиво
што су се становници тих рејона бавили сточарством. Осим тога, било
би сувише смело а~о би се сматрало да је после доласка Словена извр
шена групација становништва на Бал~ану на поједине терене nрема
етничкој nриnадности. Према тш11е, nотомци романског становништва
највише су се бавили сточарством у nрвом реду зато што су били насе-
Сл. 2. Стадо коза са пастирима (детаљ са фреске Божи!ша химна, манастир Пећке
патријаршије, црква Св. Димитрија, 1317-1324 г.).
Figure 2. Le troupeau de chevres avec 1es bergers (detai1 de la fresque Hymne de Nбel,
monastere de la Patriarchie de Petch, 1'eglise du st. Dimitere, 1317-1324).
2о Д. Костић: СШарословенски божансШвени коњ, Гласник Југословенског

\ професорског друштва, 1931, ХП, 2, 110-115.
I. Организација сточарске производње 13
љени на таквом терену који није дозвољавао бављеље земљорадљом, /
па тек онда, можда, зато што су се овим бавили љихови преци пре
и по доласку Словена. Али све ово није могло да спречи: и досељене .
Словене, ако су се населили у план;инским рејонима, да се и они баве'
сточарством.
Због свега овога не би се могло сматрати да је сточарство пред

стављало привредну грану којом су се бавили само потомци староседе
лачког становништва, а не и други становници средљовековне Србије.
Горљу констатацију потврђују нам прописи из повеље краља Милутина,
издате манастиру св. Ђорђа код Скопља, где се као сточари спомиљу
Срби, Власи и Бугари (и кто оул<kзе оу т~>зи ЗdЕ~л" или GQнин или :С:лdх~>
или Б.лrdQИН~>). 21 У Баљској повељи поред влашких катуна спомиље се
и бугарски катун ("се вмси: Kd'l'OI{H~> Пиt~~нщ~> ... Kd'l'OI{H~> Б.л~>rdQски). 22 Да је
било сточара и Срба, сведоче нам прописи из повеље цара Душана и
краља Уроша, којом поклаљају сереском митрополиту Јакову и Архан
ђелском манастиру цркву св. Николе на Пшиљи под Кожљем, у којој
се вели: и вмси ко и оуrоне з им<& донит'к~> Hd землю Hd ЦQ~>KOBHOI{ оу зимиште,
д" д"ю ЦQ~>кви тџвниноу no зdконоу 'l'dКОЖДЕ и GQEЛ!f. 23 Горљу чиљениц)'
потврђују и прописи из повеље призренском манастиру, у којој се исто
тако говори о Србю.ш сточарима. Ови прописи се односе на станов
нике села Брода, чији терени имају изванредне услове за сточареље
и где је, с обзиром на надморску висину, искључена свака могућност
гајеља житарица ( ... овце, д" ndCOI{ Б.Qort~~нe " ине QdEO'l'e оу жоуnе д"
им иЋ," д" OQOI{ ЦQ~>кви и сЋно коседомd ... ). 24 Уприлог овоме ишли
би и неки прописи из једне повеље цара Душана, издате 1355. године
манастиру Хиландару, у којој се говори о дужностима људи који су
имали да чувају манастирски забел; тако се у љој вели: и ко ~е люди
nOC'l'dBE Дd ЕЛЮОI(ДОI{ ЗdЕ<ЈiЛ!. ЦQ!.КОВН~>И, Дd СО\{ СВОЕОДНМ 0'1'!. ВСdКИМ)(!. QdE~'l'
И ПОДdНКd ЦdQ!.C'l'Bd ми, 'l'!.ЧИЮ Дd ПdCOI{ MdHdC'l'ИQCKE ОВЦе И КОЕиле). 25
Самим тим што се овде не спомиљу изрично као чувари Власи, о чијим
се дужностима 11шого говори у овој повељи, већ само люди" то значи
да они нису морали бити Власи-сточари. Власи су могли бити и неза
висни људи, властела, што се види из повеље краљице Јелене издате
манастиру св. Николе у Враљини 1280. г., у којој се вели: " от~> вм
стел~> великмх~> или ммих и вл<~доуштих~> nQочих~>, или е GQ~>EИH~> или ild-
тинин~> и"и liQEdHdC или :С:лн~>. 26 Као што су се поред Влаха могли
бавити гајељем стоке и Срби, Бугари и Арбанаси, исто тако било је и Влаха
који нису били сточари. Пошто се у нашим правним споменицима име
ном каiйун назива искључиво сточарско насеље без обзира на етничку
припадност љегових становника, онда влашка насеља која се називају
селом треба сматрати насељима чији су се становници у доба издаваља
повеље бавили земљорадљом. Наравно да ово није искључивало мо-
2 1 С. Новаковић: Законски сйоменици, 618, чл. LX.

22 Исто 628, чл. LXXXVI.
2з Исто 703, чл:. VIII.
24 Исто, 698, чл. CLXXIX.
25 Исто, 430, чл. III.
26 Исто, 579, чл. VI.
гуhн:ост да се они пре тога нису бавили сточарством, па да су прили

:н:ом засељачења оставили своје раније занимање. Највероватније да је
овде била реч о становницима романс:н:ог пореюrа, :н:оји су били насе
љени да би се бавили земљорадњом. Ово тврдиЈ~<ю на основу подата:н:а
:н:оји се налазе у једној Душановој повељи, издатој Хиландару 1348.
ГОДИНе (СЕМ llE'I'\\dЧE ВМСИ 27 , СЕАО BtldCИ ДOR\\OДOtlt/IHE 28 , СЕМ llOHИШd 01(
Mo\\<~B<k вt~dси 29 , итд. Да су Власи-сточари л1огли временом да пређу
сасвим у зем.љорадни:н:е, до:н:азао је Мијуш:н:овиh за Влахе манастира
св Михајла, седишта зетс:н:ог .1Vlитрополита. 30 Уостало11<1, :н:ао што смо
веh споменули, све су ове појаве у феудалном друштву биле л10гуhе.
На то су могле утицати многе о::н;олности, од :којих би се :н:ао главна
могла сr.штрати проr.1енљивост насеобина и по:н:ретних добара услед непо
стојања опште и имовинс:н:е безбедности:. Отуда се често спомињу у
српс:н:им повељама напуштена насеља, :која се називају ceлuшiiia (naлa~
ox<.Up(ov). На основу подата:н:а из Душанове повеље издате 1335. године
манастиру Трес:кавцу, Михаљчиh у:н:азује да постоји извесна хроноло
гија у вези: са овим појавама јер се спомињу "стара и пуста селишта"
(сЕАИШ'Гd .зdпоуст<Rвшd wть. в<kк<~, СЕАиште дивь.~ М<~\\rd\\ИТь., М<~чоужинd
СЕАИШ'Гd CTdQdd, C'l'dQdd СЕ11ИШ'Гd XQdCT'нич'CKdd, СЕАИШ'ГЕ ПО\(С'ГО llИ'Ј'ИЧЬ.
итд.).зl
До напуштања села могло је доhи из много разлога. Осим ратова
и унутрашњих немира, оно је люгло бити изазвано и масовним бежа
ње"l становништва због харања еmщемија и појаве глади. Ћир::н:овиh
је установио да је услед глади у Херцеговини ::н;рајем 1453. године ста
новништво масовно напуштало своја насеља. 32 Ово се могло догодити
и :као последица ширења државних граница, при чему се наше станов
ништво насељавало у напуштеним селилщ на новој територији. Насеља
су могла опустети и услед бежања земљорадниtщог становништва чи:ји
је живот бцо тежа:к због бездушне експлоатације феудалног господара.
Последњу чињен:ицу најбоље нам потврђује један; а:н:т византијс:н:ог цара
Романа из 934. године, у :н:оме се вели да су они били "немилосрднији
од :н:уге и глади". 33 У феудалном друштву господар је могао распола
гати својим људима :ка:ко је хтео, па према томе и људе са сточарс::н:иы
27 Исто, 421, чл. VII.

2s Исто, 422, чл. ХХХ.
_ 2э Исто, 421, чл. XVIII.
i._) зо С. Мијушковиh: ШШа значи йојам влашiйа/(, Историјски записи, Цетиње,
1974, XXVII, 1, 86, 289.
з1 Р. Михаљчиh: СелишШа, Зборник Филозофсног факултета, IX-1, Бео
град, 1967, 207.
С. Новановиh: За}(О/lСЈ(и сйоменици, 667, чл. XXII.
32 С. Ћирновиh: Херцеi СШјейан Косача и њеfово gоба, САНУ, Посебна издања,
CCCLXXVI, Одељење друштвених науна, 48, Београд, 1969, 206-207.

33 G. Rouillard, La vie rиrale dans l'Empire byzantin, ed. College de France, Fon-
dation Schulenberger pour Је byzantinisme, Paris, 1953.
Г. Острогорс1щ; Аiрарне йрили/(е у визанШијс}(ОМ царсiйву у среgњем ее}(у,
Привреда и друштво у византијском царству, Сабрана дела, Просвета, Београд,
1969, 61-93.
Г. Острогорски: Елефiйери, Прилоf исiйорији ceљmuiiiвa у Bu.зaнiiiuju, ЗборНИЈ(
Филозофског фанултета, Београд, 1948, 1, 45-62.
I. Организација сточарске производље 15
обавезама претварати у земљорадниде. Уосталом, Ћурђев је установио

да су Власи-сточари:, насељени у опустелим драјевима см.едеревщог
санџада 60-70 година после пада деспотовин;е, временом постали земљо
радници. 34 Све ове појаве могле су се догађати и без наведених: узрока,
веh и због општих: политичхих пришща, што је установио Храбад на
оснтзу података из дефтера области БраНI<овиhа (1455. год.), хоје су
представља.Јiе централну област српсде државе. По љему, овај процес
је трајао дуже времена. Почео је пре пада деспотовине, а завршио се
при љеном дефинитивно111 паду. Због тога што су у области Бранковиhа
постојали турщи гарнизони неколихо година (1439-1444. год.) пред
потпадаље под трску власт, ово се одиграло без веhих потреса, па ни:је
дошло до масовног цсељаваља становништва. Наведене прилиде ути
цале су на распад великих црдвених: добара, при чему је сточарско ста
новништво самовољно прелазцло у земљораднихе. Због наведене по
јаве у овим областима 1455. годцне нцје бцло више влаШ!{Их; и арба
нашдих: датуна "јер су сточари посели обрадиве терене и тиме изгубили
дотадашљу сточарску организацију". 35
Наведене чиљенице јасно говоре да се сточарсдо занимаље не
може везцвати за једну ет:ничду групу и да оно нцје морало бити стално.
Обавезе сточара биле су условљене природом љихове производље и
оне су се могле мељати у различитим едономсдi11\l прилю<ама, доје су
биле зависне од политичдих: прилида.
Ми не желимо да се овде упуштамо у разматраља етничког порек
ла ба.ЈI!{ансдцх: Влаха нцти у етимолошке анализе у вези са овим питаљем,
јер то није циљ нашег рада. Нас су заншналц само они елементи дојц су
били од диредтног утицаја на стаље и развој сточарства у средљове
ковној Србији. Овде желимо још у почетду да споменемо да је још у
раном средљем веду ушао у употребу овај назив, у свима српским зем
љама, за људе доји су се бавилц сточарством. Према томе он није обу
хватао само романсдо становништво веh све оне који су се бавили овом
граном привреде и билц оптереhе:ни одређеном врстом обавеза према
своме господару (да гаје стоку, да буду дириџцје и војници). Овај обичај
остао је и доцније, после пропастц српсде државе средљег веда, што
нам најбоље потврђују турщи споменцци. ~Словени
су :називали Власима старосе eou;e Балi{аR~Ј?оманскш:_ порек~_[!. ОВа)
-назив- се и данас употре љава за алкаЩе рома:нсхе :НароДе (Румуне
и Аромуне). У тоду ведова он; је еволуирао, на што је указао још Јире
чек, па су овим цменом :назцвани сви становници села иза далматинсде
обале (Херцеговина и Црна Гора), премда у етничдом погледу они :нису

билц оно што је било затечено рома:нско становништво Балкана. 36
Најбољу дефиницију за :назив Влах у споменутим областима дао је В.
Ст. Караџи:Ћ у своме Рјечнику и она гласи овадо: "у Далмацији гра-
34 види цитиране радове Б. Ћурђева, под 6.

3 5 Б. Храбак: .Пољойривреgна йроизвоgња Косова и сусеgних крајева среgином
XV века, САНУ, Глас, ССХС Одељење историјских науна, Београд, 1974, 36 и 39.
36 Л\ Filipovic: Katиn и nasoj istoriograjiji, Simpozijum о srednjevekovnom ka-
tunu, 9.
16 Сточаоство средњовеiшвнн Србије
ђани зову Влахом сваког сељаЈ<а са сухе земље, које му драго вјере,
а што се нашијем језиком онамо зове Влах оно се талијанскијем [ ... ]
зове морлак (Morlacco)". Овим именом они се називају и у архивским
књигама далматинских градова I\Оји су били: у власти Венеције. 37 Тако
се у једном документу КоторСI\ОГ архива из 1431. године, који се односи
на сечу дрва у околин;и Котора, њихови становници називају Va1achi и
Mor1achi. 38 Последљим именом називају се у архивским књигама града
Котора и становцици Црне Горе. То се види из једног документа из
1614. године у коме се вели: Mor1achi di Montenegro della villa Chie-
ch1ichi.39 Которски генерални провидур N. Erizzo (1692. г.) за све
становнике из брда вели да су Mor 1ассо dal Monte. 40 Овим им ен; ом. наз,ивају
се и становници села Његуша. Которски трговац Трифун Калчета купио
је 1692. године од неког Mor1acho de Negusi две вреће воска. 41 Зани:м
љиво је да се спомене да се у једном ранијем документу из 1599. године,
који се односи на дуговање сељака из Његуша которском племићу
Михајлу Болици, они не називају Морлацима. Сви дужн;ици носе српска
имен:а (Алекса Радоњин, Алекса Раичев, Ћуриша Вучетин; и друга) док
је дуг требало да буде исплаћен: до Sancto Georgio Serviano. 42 Да је из,раз
Mor1acho употребљаван; за ознаку стан:овн:ика који живе н:а територији
иза приморског појаса, сведочи Н:Ш\1 и један докуменат из 1593. године.
Тако се нпр. Gruizza Stepanov из Бањана (Bagnani) и Radogniza Ivancev
из Његуша (Gnegusi), которски кожари (tabacchi), не називају морла-
37 В. Караџиh: Срйски Ријечник, Нолит, Београд, 1969, 68, види опширније под
Vlah, Enciklopedija Jиgoslavije, 8, Srbija - 2, 1971, 514-515.
К. Jirecek: Staat иnd Gesellschaft im mittelalterischen Serbien, Wien, I, 1912, 69-70.
К. Jirecek: Die Wlachen иnd Maиrowlahen in Denkmiilern von Ragиsa, Prag, 1879.
Ст. Станојевиh: Лична имена и нароgносШ у Србији cpegњei века, Јужносло-
венски филолог, Београд, 1928/1929, VIII, 151-154.
S. Dragomir: Originea coloniilor romane din Istria, Academia Romana, Bucaresti,
Men. Sect. Istor., 1924, III, 4, 201-220.
S. Drэgomir: Vlachi si morlacii, Stиdiи din Istoria romanismиlиi balcanie, Cluj, 1924.
S. Dragomir: Vlachi din nordиl Peninsиlli Balcanice in Evul Mediи, Bucaresti, 1959.
S. Dragomir: La patrie primitive des Roиmains, Balcania, 1944, VII, 2.
М. Draganu: Romani in veacиrile IX-XIV ре baza toponimici si а onomasticei,
Bucaresti, 1923.
К. Kadlec: Valsi а Valaske pravo v zemich slovanskych а иnherskych, Praha, 1916.
G. Weingand: Die Aromenen, Leipzig, I, 1895.
Р. Ивановиh: КаШунска насеља на манасШирским власШелинсШвима, Историјски
часопис, САНУ, Београд, 1955, V, 401-468.
Р. Ивановиh: Дечански каШуни, Историјски часопис, САНУ, Београд, 1952,
III, 260-285.
Р. Ивановиh: Дечанско власШелинсШво, Историјски часопис, САНУ, Београд,
1954, IV, 203-263.
Иначе сам израз mor1acco, изгледа да је грчког порекла (f1.1Xup6~Л1Xxocr, ~Л& хос;,
сељак). По Дукљанину moroulachi, значи nigri latini (види Enciklopedija Jugosla-
vije, 8, S-Z, под Vlah).
3 8 Државни архив, Котор, Судско-нотарски списи (у даљем тексту: СН,
XXXIII, 1431, 10.
3 9 Државни архив, Котор, СН, LXXVIII, 1614, 364.
4 0 Државни архив, Котор, Управно-политички списи (у даљем тексту: УП),
XII, 1692, 128.
41 Државни архив, Котор, УП, XII, 1692, 144.
42 Државни архив, Котор, СН, LXVIП, 1599, 186.
I. Организација сточарсне производље 17
цим.а када живе у Котору, док се сви став:овцицц спом.ецутих села у

већини доl\у.'Vlената називају тим им.еном. 43 Према томе, под овим изра
зом требало би подразумевати не припадност Hel\Oj етничној групи,
већ све становни:I<е из брдских 1\рајева иза млетаЧI\е границе.
Доста је теlШ\О објасцит:и процес утапаља овог становништва у
Словеце. Поред осталог, врло вероватно да су на ово највише утицале
прилике I\Oje су владале у византијсi<ој империји непосредно пре досе
љеља, и у периоду досељеља Словен;а. Онај део староседелаЧI\ОГ станов
ништва који се повуi<ао у планине почео се прилагођавати новонасталим
условима :и средини у којој је живео, тј. да се бави сточарством. У
потрази за храном, нарочито преко зиме, они су били принуђен;и да
силазе са својим стадима у топлије крајеве, где је било сточне хране,
па су тако долазили у додир и са Словенима. Ти м.еђусобни односи
доводили су до симбиозе једних и других, односно до примаља једног
и другог језика. Последље је омогућило лаl\О утапаље у једну и другу
заједницу. Пошто су се он:и углавном највише бавили сточарством, врло
је вероватно да су Словен:и љихово етничко име почели преносит:и на
све оне који су се бавили овим послом. То је био процес који је трајао
дуг период времена :и он је морао почети доста рано. Из наведеног раз
лога, у току нашег излагаља, ми Ћемо под овим именом подразумевати
појам сШочар, па Ћемо их зато и називати: Власи-сШочари. У ЖиЧI\Ој
повељи (1220. г.) Власи-сточари носе српсl\а имена (Богдан, Хран:и
сав, Смиљ, Доброгост итд.). Није искључено да су овде у питаљу
м.ожда сточари словеНСI\ОГ порекла и да се они називају Власима зато
што су се бавили гајељем стоl\е. 44
По Д. Ковачевић, одређиваље порекла херцеговачких Влаха-сто
чара у XIV веl\у не liiOЖe се везивати за географске појмове. У прилог
овоме гледишту она наводи имена и презимена !\ао: катун Богише Бор
сановића (1330. г.); I<атун Хлапца Томића (1369. г.); Остоје Влаховића
(из 1368. г.) итд. и да се она cycpefiy кроз цео XIV век. 45 Али све ово
не значи да поред називаља свих сточара именом Влах, без обзира ца
љихову етНИЧI\У припадност, међу љима није било и правих Влаха.
У Немаљићкој држави сви сточарц-Власи били су прво непосредни
поданици владара, па их је он; могао ПОI\лаљат:и коме је хтео. Због тога
и видимо да су они приликом поi<лаљаља црl\веним феудалним добрима
били ослобађани од обавеза према владару. Цар Урош у једној својој
повељи из 1361. године вели: "1\атуни царства ми (и КА'l'оуни кмх:ь.
ЦА\}Ь.С'l'RА МИ НА ПААНИНХ:Ь. И 3АRЕАЕХ:Ь.)." 46
Заједно са влаШI\ИМ 1\атунима у средљове}\овној Србији спомиљу
се и арбанашRи катуни, о чему се налази први помен у правниlll спом.е
ницима из XIV века. Поред Арбанаса 1\Оји су насељавали онај део да
нашље албансl\е територије I<оји је био у СI\Лопу српсl\е средљовеi<овне
државе за све време љеног постојаља, љих је било и у српском. при-
4 3 Државни архив, Котор, СН, LXVIII, 1593, 79.

44 М. Filipovic: Katun и nasoj istoriograjiji, 95-96.
45 D. Kovacevic: Srednjevekovni katun ро dubrovackim izvorima, Simpozijum о
srednjevekovnom katunu, 1963, П, 1, 128.
46 С. Новановиh: Законски сйоменици, 579, чл. VI и 437, I.
морју. Тамо су се они бавили углавном 1\Иријањем и сточарењем. Осим

тога они су нападали и пљаЧI\али 1\Оторске караване. У Кщорском ста
туту у вези са овим не спомињу се Власи, већ само Срби и Арбанаси
(Sc1avi et AЉaneses depraedabentur eas in via, et a1iqui de fociis turmae
deridebeant). 47
Поред Арбанаса који су били сточари било их је и са земљорад
ничким обавезама, што се види из Призренске повеље, у којој се вели:
Й\\RАНАСИ к~и СЕ ~R\\'k'I'AIO ~У" Ц\\hKRE ДА \\AR~'I'AIO кАк~ и G\\RIIIE. 48
Прописима из Душановог Зщоника (чл. 77 и 82) регулисано је
било плаћање казни за потку од стране Влаха и Арбанаса (и n~'I'KA меrю
CEII~Mh .И. ПЕ\\hП\\1>. А Ri\AX~M И Й\\RАНАС~М ·\\· ПЕ\\hПЕ\\1>), ДО}{ Се у ЧЛ.
82. говори о надокнађивању штете код бесправног коришhења пашња-
1\а. 49 Што се тиче имена насеља Арбанаса у призренско-пеhском крају,
поред арбансн:их 50 она су била и српсi>,а (Чрнча, Бјелоглавци, Новаци
итд.). 51 Врло вероватно да је било Арбанаса и у другим крајевима,
ищо се њихови катуни не означавају !\ао арбанашки. Њих је било у
Грбљу и уЗети. Чувени н;атун Бурмаза ("велики човеl\") у Херцеговини
код Стоца, који се спомиње 1343. године, носи арбанашко име. Исто
се ово односи: и на катун Зотовиhа (зот-господар), о коме имамо сачуван
помен из 1313. године. 52 Питањем броја домаhинстава у сточарским
-влашн:им насељима бавили су се код нас многи аутори. С обзиром на
занимљивост овога питања, ми: hем,о му посветити: мало више пажње-.
На овом гледишту стојимо зато што је сточарско насеље у организацији
сточарске производње представљало основну производну јединицу.
Као што се види из даљег излагања, у повељама из XII и XIII
века помиње се већи број домаћинстава сточара-Влаха. Tal\o се у Хи
ландарсн:ој повељи, дарована ј од Немање 1199. године, помињу два
судства Влаха-сточара (Радова и Ћурђево), која су бројала 170 поро
дица53, док се у Жичi<ој повељи (1220. г.) спомиње 219 влаШ}{их дома
ћинстава. 54 У Хиландарској повељи, дарованој од }{раља Милутина
(1293-1302.), поред кнеза Воихне са 219 домаћинстава, помињу се још
две групе са по 50 домаhинстава. 55 итд.
На дечансi<ом властелинству у периоду 1330-1348. било је 28
I<атуна. Број домаhинстава у веhини случајева био је испод 50 поро
дица, таi<о да ни Ћурашевс}{и катун после сједињавања није износио
више од 47 домаhинстава (катун Сремљани). Последња појава је по
свој прилици у вези са коришhењем пашњачких површина, а врло је
47 Statuta et leges Civitatis Cathari, Venetis, apud Rubertum Meietum, Сар.

CCCLXVIII, De turmis civium arobbatis, 202.
4 8 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 688, чл. LII.
4 9 Н. Радојчиh: Законик цара СШефана Душана, 111 и 112.
5 0 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 688, чл. LII.
5 1 Исто, 689, чл. CXXXIV.
52 М. Filipovic: Каtип и nasoj istoriografiji, 59-65.
53 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 385, чл. IV.
54
А. Соловјев: Оgабрани сйоменици за исШорију срйскоi йрава, Београд, 1926, 19.
Г. Тарановски: ИсШорија срйскоi йрава у Немањићској Србији, Београд, 1931,
1, 71-76.
55 С. Новаковиh: Законски сйомmици, 390, чл. XI.
вероватно ако су били у питаљу Власи који су имали војниЧI<е дужно

сти, да се тако љихово људство могло лакше користити у војним једи
ницама.56 У вези са локацијом влашких насеља, у нашој науци вођена
је полемика. Било је гледишта да су то била покретна насеља, у :ком
је случају 111ељано место становаља у потрази за сточном храном, што
се чини при ном,адском начину сточареља. У овом случају сточарска
насеља одговарала би летљим становима на планинским испашам,а. Није
искључено да су у ранијем периоду постојале ове могућности. Судећи
по томе што се катуни често изједначују са селима и спомиљу љихове
међе, излази да су постојала стална насеља, где су Власи боравили
преi<О зиме, а да су преко лета били на летљим пашљацима. Уопште
узев, врло је тешко дати тачан одговор на ово питаље због оскудице
извора и једностраности података из стари:јих периода. Објашљеље за
горљу констатацију нашло би се у гледишту Ћурђева да ми можемо
да изврши11ю ре:конструкцију овога само "те:к поређељем са I<аснијим
стаљем и са резултатима већ одиграног процеса". По љему, то би била
организација летљег пасишта, односно "заједница станишта и радио
ница (бачија) на том пасишту у везР са радом око стоке и сточарСI<е
производље, сточарског старобалканског становништва (Влаха, Арба
наса и других) при чему је дошло процесом потпуног утапаља тог ста
новништва и друге етничке целине, до губљеља свог ранијег етнич:ког
обележја". 57 По Ћурђеву, :катунска организација одиграла је значајну
улогу при формираљу наших и арбанашких племена.
Детаљном. анализом организације сточарских катуна у средљове
ковној Србији, поред Ст. Новаковића, у новије време бавили су се код
нас Г. ШI<риванић и Р. Ивановић. По Новаковићу, сва сточарска села
била су састављена од 1 до 150 кућа, док су породице бројале највише
до 14 мушких глава. У Дечанској повељи налазимо податке о броју
кућа у влашким и арбанаiШ<им катунима. Тако је село Ратишевци имало
17 кућа, Сувјичани 20, Вардиштани 11, Тудоричевци 29, Световрачани
35, два катуна Ћуришевци, и то Среr.1љани 50 кућа, а Љепчиновци 44
куће. Њихове задруге нису бројале вели:ки број чланова. Број јачuх
кућа у овuм :катунима био је мален. Тако су Ратишевци имали само
З јаче куће (од 17), Вардиштани ниједну (од 11), Тудоричевци 14 (од
29), Ћури:шевс:ки :катун; и Сремљани 8 (од 36), а Љепчиновци 11 (од
44). О сточарски:м :катунима говори се у многим. српским правним спо
меницима од XI до XV ве:ка и у љима се доста често наилази не са.~о на
подат:ке о броју кућа већ и о броју муiШ<их глава и љиховим обавезама. 58
Ова села би:ла су састављена од колиба начиљених од слабог матери
јала, што је сасвим разумљиво када се зна да је ово становништво било
стално у по:крету. Осим тога она нису билэ концентрисана на један
крај, већ су често била једна од других удаљена. Тако, нпр., док су се
једна дечанска села налазила у о:колини Плава, дотле су друга била
5 6 Исто, 650-651, чл. XXXV.

57 В. Durdev: Teritorizacija katunske organizacije do kraja XV veka, 143-169.
ssС. Новаковиh: Село, СКЗ, Београд, 393, 1965, 29-62. (Види допуне и об-
јашњења С. Ћирковиhа, 221-235).
20 Сточарство средњовеновне Србије
на сасвим другој страни. Све ово онемогуhавало је међусобни Ј<онтакт,

што је доводило до заборављаља l!Штерљег језика и nримаља срnског,
а доцније и до потnуног nосрбљаваља. Овај процес може се врло лепо
пратити у српским правним споменицима од XI до XV века и, судеhи
по љима, он је наступио врло рано. Тако, на пример, у Немаљиној
повељи издато ј Хиландару 1189. године сnомиљу се срnска имена Влаха
(Радован, Ћурђе итд.). 59 У једној nовељи краља Уроша из 1282. г.
nомиљу се главари Влаха: Првослав и Воихна. 60 У ПризреНС}{ој nовељи
налазимо срnска имена - Влаха-сточара (Граде, Преислав, Воислав
итд.) иако се у љој спомиљу и имена чисто романског порекла (Урсул,
Његул, Балдовин итд.). 61 Новаковиh сматра да би се nримаље од стране
Влаха српских имена могло објаснити двојако. Да је реч о славизира
ним Власима, који су се називали Власима само због тога што су се ба
вили сточарством. Врло је вероватно да овим треба тумачити и то што
поцекад и влашка насеља носе српске називе (Враниhи, Добрушинци,
Голубовци, Драгољевци итд.). Ако се полази од чиљенице да су се
зависни људи могли према вољи господара пресељавати са једног места
на друго, онда би ово гледиште било исnравно. Али зато није искљу
чено да се овде радило и о сточарима Србима.
У Србији се Власи-сточари јасно издвајају од земљорадника за
врем.е владавине Стеваца Првовенчаног, што се види из Жичке повеље,
када се говори "[ ... ] од Влаха или Земл'ски људи" 62 , док Душанов
Законик као сточаре спомиље Влахе и Арбанасе. 63 Због номадског на
чина сточареља ово становциштво је, изгледа, до XI века било стално
у покрету, што је оно до тога доба чинила својевољно. Доцније, када је
власт владара била макар формално спроведеца у границама државе, они
су као и сви поседи у земљи nостали љегова својина, па их је он после
поклаљао коме је хтео, слично као поседе у земљи. Зато се у повељи
манастиру Дечанима вели "да нико у планини не може имати баштину,
осим краља и оцога коме је он поклонио, ни Влах ни Арбанас, ци вла
стелин;". Њих је могао да цасељује само онај коме су они припадали
или били поклољени, и то само на својој земљи. По Јиречеку, последљи
траг старог сељакаља из Подунавља на југ налази се у Дечанској по
вељи у имену "Власи-Сремљани", сада село Сирмијани у околини Пеhи.
Али ово није искључивало могуhност досељаваља Влаха и из других
крајева. То потврђује и пропис из једце Хиландарске повеље, издате
Хиландару од стране Стефана Уроша П (1282-1289), који се односи
на бесnравно досељаваље странаца у планину Добри Доли, међу којима
се СПОМИЉУ И Власи (K'l'O ДОХОДЕ ИЗЬ. 'l'O'(rK ЗЕМАК СО'(Ш'l'И АЮДИК 'l'ЕЗИ
зем,ш, ИАИ К ЉI\ШКЬ., ИАИ IЫЈХЬ. ИАИ K'l'O AIQHO 'l'О'(rОЗЕМ.tћ.IНИНЬ.). 64 Доцније
Власи су се могли сељака ти са својим стадима само на територији власте
линства на коме су били настаљеци, иначе код прелаза на тери:торију
59 С. Новановиh: Закощкu сйоменици, 385, чл. IV.

6 0 Исто, 390, чл. XI.
61 Исто, 696, чл. CXLIV.
62 Исто, 572, чл. XI.
6 3 Н. Радојчиh: Закоттк цара СШефана Душана, 111 и 114.
64 С. Новановиh: Законски сйоменици, 390, чл. XIII.
I. Организација сточарске производње 21
туђег властелинства дужни су били да плаhају травнину и торовину.

Из Грачаничi<е повеље види се да су оiщ понеi<ад и замељивани. Tai<o
је I<раљ Милутин за Влахе Драгобратиhе, I<oje је поi<лонио манастиру
Баљској, дао у замену Влахе Вомиане. 65 На појаве сељаi<аља Влаха са
својим стадима и бесправно насељаваље на туђој зещљи наилазимо и
доцније. Ово се види из једне Хиландарске повеље, I<ojy је издао цар
Урош у вези са бесправним отуђиваљем хиландарских пашљаi<а од
стране властеле и властеличиhа и пресељаваљем Влаха, због чега је
морао изнова да повуче међе (1ш>о ихь. 01шде RMC'I'EiiE и RildC'I'Ei\Ичики и
Кd'l'оуни Rildxь. ц<~QC'I'Rd ми "" пмнинdхь. и зdнмехь. оу коунdQdХь. више Gе
киQникd, Ш'Ј'О ИМ lft'I'Ь. ПQИiiOЖИiiO ЦdQC'I'RO ми)Н 6
У тоi<у веi<ова Власи као етничка група н:естали су у OHИ~Vl краје
вима где се спомиљу у српсi<им правним споменицима, али су од љих
остали сачувани у нашем народу до најновијих дана многи термини у
сточарсi<ој терминологији; имена места, планина; презимена фамилија
итд., I<Oja уi<азују на влаШl(о односн;о арбанашi<о пореi<;до. Tai<o је,
нпр., по ПуСI<ариу: бачило (румун:СI<и - baci1in); колиба (румунсi<;И -
co1ine); шут- без рогова (румунсi<и- sut); сугаре- сисанче (румун
ски: - sugar, од глагола а suge сисати); мурга-сивосмеђе боје овца или
пас (румунсi<;И- murga), I<;лет- старосрпсi<и KiiE'I'ИШ'I'E, Kil<k'l'ь. (-rcxfLe:!ov),
I<олиба и соба (румунсюх - c1eti); мачуга - батина (румунски - ma-
ciuca); чутура (румунски ciutura); презимена Динуловиh (Dinu1); Дра
I<:уловиh (Dracu1). У дубровачким архивсi<ИМ I<;љигама спомиље се 1375.
године I<атун Добрециа Висуловиhа (Visulle delli Burmas). Таi<;ва су неi<а
имена места у Србији: Урсуле, Шарбане, Бргуле, Туларе, Негришори
итд., имена планина Дурмитор, Виситор итд. исто су влашi<ог по
реi<;ла. 67
Исто таi<о албансi<ог су пореi<ла речи I<атун (албансi<;и - katund);
тор (албански- torishtё); I<олиба (албански- kо1iЬё) итд. Име Шар
-планина је албансi<;ог порекла (од албанске речи sharrё - тестера).
У Дечансi<;ој повељи старешине домаhинстава у арбанашi<;ом I<;aтy--<Iy
зову се: Туз, Бушат, Сума итд. Дан;ашња српсi<а презимена Ћон;ов:иh,
Бурмазовиh, итд. исто су изведена од албансi<их речи итд. 68
Било би занимљиво, када је веh реч о сточарским н;асељима чија
је лоi<;ација била везана за пашљачi<;е површине, да се овде осврнемо
и на положај l{атун:а, јер не треба заборавити да су географсi<е одлиi<е
наших планина биле врло значајне за стаље сточарсi<;е производље,
поготово I<ада је у питаљу екстензиван облиi<; сточарства. Те области
представљају хидрографсi<у и I<;лиматсi<;у границу између медитеран
ских области: (јадрансi<ИХ и јегејских) I<;ao и I<;онтиненталног дела Бал
кансi<ог полуострва. Изнад шумсi<;ИХ рејона, на планинама су се нала
зили пашњаци обрасли густо м травом. Спощенути физИЧI<;о-географсi<:и
65 Исто, 635, чл. XIV, и 646, чл. IV.

66 Исто, 437, чл. П.
67 I. Puscariu: Ethymologisches W orterbuch der rumanischen Sprache, Heilderberg,
1905, I.
68 А. Zajmi, М. Bardhi, S. Drini, L. Mulaku, G. Luboteni i S. Immamis, Flaror
Serbokroatisht-Shqip, Pristinё, 1974, издање Албанолошког 11нститута у Пр11ШТ11НИ,
услови цружали су врло повољне услове за развој сточарства. 69 Ово

потврђује чиљеница што су се сточарски катуни налазили у области111а
планина Кожуха, Даутице, Осогова, Сухе Горе, Козјющ, Крстиловице,
Копаоника, Шар-планин;е, Проклетија, план:ина око Котора и Подго
рице, које представљају терене богате пашљацима и врло погодне за
сточареље. Ово питаље проучили су код нас Р. Ивановић, Г. Шкри
ванић и Ј. Трифуноски. Тако се катун Краца, који се спомиље у Милу
тицовој повељи манастиру св. Ђорђа код Скопља (данас село Крапа),
налазио на источној страни поречког базена, одакле постоје лаке везе
за коришћеље летљих паша на планини Даутици (2 .170 m). Катуни са
местом Краставац, које је дао краљ Милутин цркви св. Никите код
Скопља, били су на висини од око 1119 метара. Село Букурци, дато
цркви св. Андреје на реци Трески (1381. г.), које се налазило на гре
бену Сухе Горе ц данас се корцстц :као зимовиште за овце. Катун На
строц, :који је деспот Олцвер дао ман:астиру Лесн:ову, н:алазцо се н;а
масиву план;цн:е Осогово н;а 1645 m н;адморске висине. Овај пашљак
се ц дан;ас корцстц у исте сврхе. Катун; Псодерцц, који је цар Душан
по:клонио цркви св. Николе у Враљу, н:алазио се н;а подножју планине
Крстиловице (600 m) ц имао одличн;е везе са планин;ама Вардени:к,
Бесна кобцла, Моти:ке и другим које су богате пашљацима. Катун Зар
винци, :који је деспот Јован Угљеша поклонио Хиландару (1371), налази
се н;а изворишту Брезничке реке ( 1100-1200 m). Терени око љега су
заклољени: од ветрова и богати пашом. 70 Bлailll\a катунска насеља 1\Ш
настира Дечана (Тудоричевци, Вардиштани, Ратишевци, Ћурашевци и
Суmићани), по Р. Ивановићу, налазцла су се у плавс:ко-гусиљској
области. Ови терени пружају изванредне услове за сточареље. 71 По
Шкриванићу, катуни Урсуловац, Прокловци, Бобојевац, Смудироги и
Војсиловац, :које је краљ Милутин поклонио Ваљској (1313-1318. г.),
исто су се налазили у рејонима погодним за сточареље. Тако се Урсуло
вац н;алазио близу Сјенице (данас село Урсула); трећи - северно од
Ораховца (данас село Бобојевац), док се четврти налазио на Прокле
тијама на Горљем Лиму, где и данас постоји као катун. 72
Поред тога што су споменути рејони средљовековних катуна имали
изванредне пашљаке, они: су били богати и водом. Последље је било од
значаја за напајаље стоке, о чему се доста често говори у правним спо-
69 Ј. Цвијић: АнШройогеоfрафски йроблеми Балкащкоi йолуосШрва, Насеља

српских земаља, 1, Београд, 1902, 20-32.
7 0 М. Пурковић: Пойис села у среgњевековној Србији, Годишњак Филозофског
факултета, IV, Скопље, 1939, 53.
Р. Грујић: ВласШелинсШво свеШоiа Ђорђа коg Скойља og XI-XV века, Гласник
Скопског научног друштва, 1925, 1, 1, 56.
Р. Грујић: Лична власШелинсШва срйских црквених йреgсШавника у XIV и XV
веку, Гласник Скопског научног друштва, 1933, 13, 47-68.
Ј. С. Трифуноски, Геоiрафске каракШерисiuике среgњевековиих каШуиа, Сим
позијум о средњевековном катуну, 19-39.
71 Р. Ивановић и И. Синдик, ИсШоријско-iеоiрафски значај Дечаиске хрисо
вуље из 1330. iоgине, САН, Београд, Историјски часопис, 1951, 11, 186-230.
7 2 Г. Шкриванић: ВласШелинсШво св. СШефаиа у Бањској, Историјски часопис
САН, Београд, 1956, VI, 194.
------------ -------------
меницима српсi<е средљове}{овне државе. А шуме I<oje су се налазиле

у љиховој близини пружале су могуlшост за подизаље одговарајуhих
стајс}{ИХ обје}{ата.
У средљем ве}{у богатство у сто ци ценило се више него све друго,
па су зато сточари били у бољем еi<ономском положају од земљорадника
(мероцха). Осим тога и обавезе сточара биле су ла}{Ше према феудалном
господару од обавеза земљорадника.
Основно средство производље у средљовеi<овној Србији била је
земља. Она је служила не само за издржаваље непосредног произво
ђача већ и целе хијерархије повлашћеног сталежа. 73 Величина поседа
у земљи диюовала је и поделу рада у газдинству, па према томе и дужно
сти зависних људи. Да би стеi<Ли подрш}{у црi<ве и племства, Нема
љићи су показивали сталну бригу за поседе својих вазала, дајући им
села и љихове становнике, са одређеним правима и изузетним повласти
цама. Због овога, феудална добра у Србији, заједно са становницима,
била су добро организована газдинства, I<Oja су представљала важан
фактор у развитi<у сточарсi<е производље. Последља чиљеница захте
вала је да на љима буде довољно радне снаге и она је често била врло
велиi<а. Тако је, на пример, по Ст. Новаковићу, властелинство мана
стира Дечана имало 2.097 I<yha меропха, 266 I<yha Влаха-сточара и 69
}{yha соi<алНиi<а. 7 4
Писани споменициXI и XV ве}{а, поред пописа I<оји се односе
на чисто друштвене односе, садрже и подат}{е на осн;ову којих се може
упознати еi<ономска струi<тура, I<ao и слика е1шномских односа свих
I<Ласа српсi<ОГ феудалног друштва.
Од потчиљене I<Ласе себара, }{оја је била везана за земљу власНИ}{а,
најмногобројн;ији су били меропси-земљорадници и Власи-сточари. Када
се говори о људима I<оји су се бавили сточарСI<ОМ привредом, б:и:ло би
сасвим погрешно ограничити се само на сточаре. Ниво н;а }{оме се нала
зила пољопривредна производља средљовековне Србије, као и дужно
сти зависних људи, захтевали су да се и земљорадници-меропси баве
сточарством, слично I<ao што су се због своје обавезне службе у кољичким
одредима морали и пронијари бавити одгајаљем I<оља. Због овога и
видимо да су меропси често имали обавезе сточара, }{ао што су и засе
љачен;и Власи-сточари имали дужности меропха. Tai<o, на пример,
меропси-земљорадници манастира Грачанице, поред осталих дужно
сти, имали су и обавезу поноса, а неки хилан;дарски Власи да обрађују
манастирске винограде. Све ово говори н;ам да сточарс}{а производља
није била ограничена само на зависне људе који су спадали у сточаре
већ и на људе са другим обавезама. Из овога разлога ми ћемо се овде
осврнути у краhим цртама не само на обавезе Влаха-сточара већ и на
обавезе меропаха јер сматрамо да се без овога не би могла добити
права слика о правима и дужностима свих људи српског феудалног
друштва који су се бавили одгајаљем стоке. Меропах је морао CI<opo
73 Н. Радојчић: Из ucШopuje йроучавања йорекла назива меройх, Јужносло
венски филолог, 1950, XVIII, 5, и 1950, XIX, 167-171.
74 С. Новаковић: Село, види допуне и објашњење С, Ћирковића, 221-235.
треhину годин;е (1 04 дана) да проведе на бесплатном раду код власте

лина. Осим тога, меропси су били сиромаnти стоком, па је бил:о и поро
дица које уопште нису имале стоку потребну за обраду земље. Уколико
је било породица :~<ој е су располагале сто:~<ом, љихов број, у веhини
случајева, није био пропорционалан броју чланова породице и вели
чини обрадиве земље. Да је заиста било код меропха оскудице у стоци,
види се и из повеље Баљс:~<ом манастиру (1313-1318. г.) у којој се
говори :~<аЈ<о су они били дужци да ору редо111 са цр:~<веним воловима 7 5 ,
али било је меропаха :~<оји су имали и :~<оље. У повељи манастиру Гра
чаници говори се да су меропси :~<оји су имали коље били дужни да о
Божиhу довезу по воз дрва. 76 По Душановој повељи, издатој Хилан
дару (1334-1346. г.), меропси су били дужни да довозе три пута го
дишље по троја :~<ола дрва. 77 Све ове обавезе, као и даваља у натури,
чиниле су живот меропаха тешким, али и поред овога, они су своје
слободно време могли да посвете раду за себе. Овим су они улагали
напор за повеhаље проду:~<тивности рада, што је несумљиво утицало
на повеhаље производље, ма:~<ар и на ова:~<о ограниченим површинама
земљишта. Последља чиљеница јасн;о говори да су за развој производље
постоiали услови и на меропШЈ<ИМ поседима, али ово су онемогуhавале
следеhе околности: мале површине обрадиве земље и вели:~<и број чла
нова породице. Поред меропаха са овако тешким дужностима, било
је и меропаха чије су обавезе биле лаЈ<Ше. Нарочито је био тежак поло
жај елефтера досељених из Анадолије (кћди ТО'(QћЦИ n11Ћнише dHd'I'OIIИIO,
'l'ћДИ и nQшдоше t11осодни 11юдин:), :~<оје је Ј<раљ Милутин населио на
Пчиљи, а Душан их после (1353. г.) поклонио серещом митрополиту. 78
Ти лутајуhи сељаци, елефтери (Џvо~ &л~u&е:ры), били су врло сиро
машни. Њиховим насељаваљем феудалци су добијали јефтину радну
снагу, па су их зато молили и дозивали да се населе а понекад их и оти
мали. Живеhи у највеhој сиротиљи, ти назовислободни сељаци-елефrери

су не само радили за свога господара веh су они у Византији вршили
и извесна плаhаља за љега до11 он према љима није имао цикакве оба
везе. Кол:ика су они били сиротиља, види се из Хиландарског практика.
Од 17 елефтерских породица 10 није имало уопште стоке. Ако се упо
реди живот меропаха са животом сточара, долази се до закључка да је
он код последљих био лаюпи. На ово су утицали рентабилност стоке,
начин привређиваља, као и природа обавеза према господару.
Врло је вероватно да су прва два фактора била од утицај::> што
се обавезе сточара у поређељу са обавезама меропаха биле лакше. Осим
тога, у планинама, далеко од главних комуникација, они су били поште
ђени од ратова и епидемија. Због овога, појаве бекства меропаха са
земље господара биле су честе. Ово је доводило до слабљеља радне
снаге, I<oja је била тако потребна феудалном газдинству. Поред директ
ног бекства, да би се ослободили земље и господара, 111еропси су цоку-
7 5 С. Новаковић: Закощки сйоменици, 626, чд. LVIII.

76 Исто, 636, чл. XXVI и XXVII.
77 Исто, 414, чл. VIII.
7 8 Исто, 703, чл. 111 и V.
1. Организација сточарсне производље 25
шавали да женидбом код Влаха пређу у сточаре. Ове појаве спречаване

су врло строгим прописима. По Баљској повељи. сваки онај који би ово
учинио без дозволе господара, силом је враћан везан на своје старо
место, док су сви мушки чланови задруге, одакле је била девојка, за
казну, лишавани војничке дужности и превођени у келаторе-поноснике.
Исти пропис налази се и у Дечанској повељи, у којој се вели "да се
Србин не жени код Влаха, ако се ожени да се врати у меропхе". 79 Су
дећи по томе што се на сличну забрану наилази у Немаљиној повељи
издатој Хиландару (1189. г.), по којој су се у случају бекства од једног
властелина другоме морали силом враћати људи на манастирску земљу,
стаље меропха у Србији било је у току целог средљег века тешко. Обја
шљеље за ову појаву треба тражити не само у тешким обавезама ме
ропха већ и у самовољи господара.
По својим обавеза~~а сточари-Власи делили су се на војнике и кела
iйоре. Ст. Новаковић је покушао да објасни другу обавезу на основу
грчке речи хе:ЛЛ!Хр~. По љему, израз келатор озн_ачава људе који су__
имали обавезу чу~Нgјб.оље--оо)ашљеље за ово дао је Puscanu.-no \'
љему; реч кеЛатор настала је РдРУ111унске речи cale (callis) пут, са1_-::-
кољ. Према томе, реч calator значи путник, што одговара Грчком на-
зиву o~~'t'YJ~ или старосрпском "йоносник" (кириџија) и отуда йонос,
обавеза киријаља. 80 Судећи по Милутиновој повељи издато ј манастиру
св. Ђорђа код Скопља, Власи-сточари Студенице и Милешева имали
су поред војничке дужности и земљорадничке обавезе (да ору и копају).
По влашком закону Светога Саве и Симеона, Власи-сточари који су
имали војничку обавезу били су ослобођени киријаља, јер се за љих
вели: да им се кољи не товаре и товаре да не прате. Из свега овога
произлази да су Власи-келатори имали обавезу киријаља и да прате
товаре. Као што Ће се видети из даљег излагаља, поред поделе на вој-
нике и кириџије, Власи-сточари били су подељени још и према послу
који су обављали у сточарској производљи. Зато се људства сточар
ских села делило још на: Q!3~, коб~аР,е, кољуЈ<_t:: и чуваре пашља~а. ", v
Тако су, на пример, Власи-сточари 2\ШНастира-дечана, Rостадиновци и
Гоиловци, били дужни да гаје кобиле; Ратичевци и Световраћани -
овце; Вардиштанци- говеда, а Љепчиновци свиље. 81 У Призренској
повељи вели се: да су Вља_си Добрушинци били дужни да се баве _самQ /{
1/
\_ ___ /
v
одгајаљем "кобила и ждребац~'-~а сточари Срби да пасу овце. 82 Хилан
дарсi<и Власи, наёеЉёНИ_у_Забели Понорцу, били су дужни да чувају
пашљаке и да пасу овце и I<обиле. 83 Обавезе Влаха нису биле увеi<
сточарског I<apat<тepa; уколиi<о је било одступаља од овога, реч је била
о обавезама сличним као I<од меропаха. Ова појава је у вези са привре-
79 Исто, 626, чл:. LVI и 651. чл. XXXVI.

80 1. Puscariu: Ethymologisches W orterbuch der rumanischen Sprache, види под
ciiliitor.
S. Dragиmir: Vlachii Nordul Penunsulei Balcanice in Evul. medii, Bucaresti,
1959, 111.
81 С. Новановић: Законски сйомениu,и, 418, чл. V.
82 Исто, 698, чл. CLXXVIII и 699, чл. CLXX.

83 Исто, 430, чл. I.
----- -- --~-- -------- ----~~------ ------
дом насеља, :која је поред сточарс:ког :кара:ктера могла да има и еле-

111еiiТе земљораднич:ког привређиваља, па је зато сасвим разумљиво што
су дужности сточара биле поне:кад сличне дужностима меропаха. Ово се
може најбоље видети из повеље С:копс:ком манастиру, по :којој су за
аграрно-правне односе важили исти прописи :које је прописао Немаља
за студенич:ке Влахе. Пошто је у овом случају реч била о стално насе
љеним сточарима-Власима, они су поред осталих дужности морали још
по један дан у години да ору, жаљу и :косе на манастирс:ким ливадама и
љивама. 84 Поред осталог, они су били дужни да дају још и сир. Дужно
сти меропаха имали су и не:ки хиландарс:ки Власи-сточари. Они су
морали поред осталог и винограде да обрађују. 85 У Баљс:кој повељи
говори се ("за:кон Влахом") да су били ослобођени од вели:ког и малог
десет:ка, али су зато били дУЖНИ да дају сва:ке године по једну јалову
овцу са јагљето111 на сваки:х 50 оваца; 2 јагљеће :коже на сва:ку муш:ку
г лав)', и да обрађују вуну. Иначе, место работе морали су да дају су:кно
и сносе сир с планине, а у зло време да буду :код оваца. Војници су били
дужни да одгајају пастуве, а остали да пазе :кобиле и сву осталу сто:ку.
Пошто су ови Власи имали стално место становаља, били су дужни
да косе три дана у годи:ни ливаде, да преносе товаре жи:та и по 10 то
вара соли на 40 :кућа од солане где им се нареди. 8 6 По Дечанс:кој по
вељи, пошто су по:клољени Власи-сточари били сиромашни, били су
ослобођени сви:х работа и поноса. Ово је био разлог због чега је подела
љихових дужности била извршена према врстама сто:ке. 87 На сличну
појаву наилази се и у Призренс:кој повељи, у :којој се Власи деле на
три групе: стално насељене (ини Власи), по:клољене и убоге. Прва група
представљала је староседеоце и они су били дужни да дају "од 50 оваца
овцу са јагљетом и другу јалову са руном"; "претступајуће године коља
или 30 перпера :ка:ко су давали цару"; поред овога плаћали су и јагље
тину. Друга група врло вероватно је представљала Влахе-номаде, и
они су били дужни да с јесени дају "покрове" (ћилиме), а у пролеће
"по два јалова брава". Трећа група Влаха, "Власц-убози", 11юрали су
само да обрађују вуну. Осим овога, они из прве групе имали су још и
следеће обавезе: "да дају окроје и :клашње су:кна"; да носе со; у зимни
штима да :косе сено за :кобиле; да зидају градове; да граде јагљила;
да се старају о пастувима :који се налазе на ергелама; и да носе товаре
према игумановој заповести. 88
За свој труд о:ко гајеља сто:ке пастири су добијали награду. Ме
сечна награда ј е називана "месечина", а у сто ци "белег". По једној
повељи :краља Уроша издатој Хиландару (1302. г.) Власцма :којц су
чували: :кобиле била је у:кинута годишља награда, I<oja је до тада цзно
сила 2 пастува, и наређено им је да убудуће не само бесплатно чувају
I<обиле већ да и у случају угинућа надо:кнаде штету. Због недобијања
84 Исто, 699, чл. CLXXIV и чл. CLXXX.

85 Исто, 414, чл:. Х.
86 Исто, 628, чл. LXXXVII.
87 Исто, 649, чл. XIX.
88 Исто, 699, чл. CLXXX и CLXXXI.
белега били су ослобођени "од свих послова великих и малих и поноса

Житног". 89 По Бањској повељи, "свима пастирима, овчарима, коњуша
рима и кобиларима плаhало се I<ao у Студеници, док ако њиховом кри
вицом угин;у кобиле, "дужни су били да на име штете дају сваке пре
ступне године, од сваке пете, по једну кобилу, н то само прве године,
а после овога ништа". 90 По Дечанској повељи, "власи који пасу ко
биле, да не добијају белег од кобила и да се не исплаhују "месечином". 91
Они који пасу овце, "о Ђурђев-дану од 1ОО оваца, да добију овцу с
јагњетом, и што изгубе да плате. 91 По Призренској повељи, "белег
влаха" који пасу манастирске кобиле износио је "два ждрепца, воља
10 nepnepa". Поред тога они су добијали 111есечину, гуње и клашње. 92
Из досадањег излагања, поред осталог, види се и то да је награда па
стира за чување стада могла бити понекад компензована и ослобађањем
од обавеза према господару.
Поред сточара-Влаха, чија је обавеза била да се баве гајењем стоке,
од значаја је да се овде спомену још и људи са војничким дужностиll'ш,
који су се по сили својих обавеза морали бавити гајењем коња. По Ми
хаљчиhу, у новој подели друштва у српској средљовековној држави
у доба краља Милутина на властелу, средње људе и себре, војници се
као друштвени ред не спомињу. Временом они су постали властела, па
се nрема томе nривилегија из Војничког закона не односи само на вој
нике ратнике веh и на племиће ратнике. По њему, прописом из повеље
манастира Бањске (Е.~Л~<~Q'сци к~ии д" сЕ нЕ 'I'~RdQE) била су изједначена
права војника и властелина. 93
Старешине сточара-Влаха у српсi<им правним споменициll'tа средњег
века називају се различитим именима. Најстарији помен о ово1\1е нала
зимо у Немањиној повељи издатој Хиландару (1198-1199. г.). У њој
се спомињу два влашка судства. Овај назив доцније не сусрећемо. У
повеља:vш српских владара они се називају кнез и примићур.
Има аутора који сматрају да у вези са овим називима постоје
разлике. Судећи по турским извориl'lш из ранијег периода (XV век),
ова звања нису иста јер су примићури подређени кнезовима. 94 По
Јиречеку назив примиhур (7tp~iJ.~X~p~o<;), који се јавља код Срба у XIV
веку, западњачког је порекла (primus in cera) и он би требэло да озна
чава старешину села. По Кодину, о iJ.eya<; т.:p~iJ.tJ.~x.~p~o<; називан је
висоi<И достојанственик византијског двора (десети по рангу). 95 У 146.
члану Душановог Законика као старешине сеоске и катунске спомињу
се: кнезови, примиhури, предстојници и челници ('I'<~К~ЖДЕ и KHE.3~RE,
s9 Исто, 395, чл. XVII.

90 Исто, 628, чл. LXXXII.
9 1 Исто, 651, чл. XXXV.
92 Исто, 699, чл. CLXXX.
93 П. МихаљчиЋ: Војнички закон, Зборник Филозофског факултета, XII-1,
Београд, 1974, 305-309.
94 В. Durdev: Teritorizacija katunske organizacije do kraja XV veka, 149.
9 5 11-eytX :-:p~iJ.iJ.~KIJPL4J x.up· 'lшtXvv·'i, велики велможа цара Јована Палеолога
кога он назива пријатељем и његов доцнији таст (види примедбу бр. 16 на стр. 158
(В. Мошин, Акти из светогорских архива, СКА, Споменик, XCI, 1939, П, 70).
Н П\\oJiMHКIQ\\IE' Н ВtldДМЬ.ЦН. И П\\-kt'I'QHHHЦH. Н ЧЕtiННЦН. KQH СЕ WБ\\-k'l'diO,

см н н Kd'I'O'(HH WRtldДdiOW'I'E •.• ) . Израз челн:ик спомиње се и у Босн:и. Тако
се у једној исправи из 1420. године спомиње један: челник са пастирима
и стоком босанског краља. Краљ Стефан: Дечан:ски приложио је мана
стиру Дечан:има људе у Загори, од којих ако се н:еко н:ађе способним "да
га игуман: може поставити за челн:ика коња". 96 Пошто у овом случају
то звање зн:ачи управн;ик ергеле коња, он:о се н:е би могло изједн:ачавати
са и:зразом примиhур и: кн:ез. Ми сматрамо да и:зрази кнез и примиhур
у српсю1м правним споменицима озн:ачавају исто звање, тј. старешину
сточарског села. Ово тврдимо н:а основу тога што се у неким повељама
cycpehy и: један: и други н:ази:в без обзира н:а бројно стање куhа у ка
тун:у. Јер ако би примиhур био старешина н: еко г маљег насеља и пот
чињен: кнезу, он:да би у првом случају то морало бити насеље са маљим
бројем куhа и обратно. С обзиром. да сусреhемо у истом правном спо
менику називе кнез за села са маљим бројем куhа, а примиhур за веhа,
он:да изгледа да је реч о истом зваљу и да је писар употребљавао за ово
звање одомаhен:и израз. У прилог овом гледи:шту навели бисмо сле
деhе податке и:з Призрен:ске повеље: Rd'I'O'{HЬ. ГоtiО'(Бовць.: Гю\\rь. кнезь.
зь. Б\\d'I'НОМЬ. н сыновн (36 куhа); Кd'I'Оунь. Rоt'I'\\Ь.Ч<~нь.: Rоrд<~н nоkмикЮ\\НЬ. зь.
H\\d'I'OM н сыrновн ( 68 куhа) 9 7 ; зати:м у ка т ун: Драгољевци са примиhуром
Градом, стареши:н:ом 80 куhа (RA'I'O'{HЬ. д1'<~rомев'цн Г\\АДЕ П\\-kМНКЮ\\Ь. н Б\\d'I'Ь.
МО'{ R\\dHШd н Ch.IH0Bh.l 98 ,
Овде би било занимљиво да се спомену фуmщије ових звања у пр
вим деценијама турске власти у н:екадашњој деспотовини:. По Sertoglu-y,
старешине нахија звале су се кнезови (kerthiidlar), а старешине села
примиhури: (premikiir). Оба ова зваља била су н:аследн:а, тј. прелазила
су од оца н:а син:а. Поред осталог он:и су сваке године помагали при
прикупљаљу вергије (filuri) и били ослобођени од дажбин:а. Ове за
кључке Sertoglu изводи н:а основу прописа из кан:ун:н:аме за пожешки
(1545. г.) и смедеревски сан:џак (1536. г.). Често су се ти примиhури
одметали од власти и: придруживали разбојн:и:чким бандама. То се види
из једног ферман:а из 1573. године, у коме се спомиљу два таква слу
чаја из неких села у области Кучајн:е. У канун:н:ами: Зворн:ичког сан:
џака (XVI или XVII век) вели се да свака н:ахи:ја има кнеза и да су кн:езу
одговорни примиhури, као и да последњи помажу при убирању харача
и овчарин:е. 9 9
Сточарско становништво насељавали су н:а своје поседе и црквени
поглавари. Тако су зетски епи:скопи н:аселили сточаре-Влахе н:а имање
манастира св. Михајла, осн:ован:ог у XIII веку ца полуострву Превлаки:,
у коме се налазило љихово седиште. У которским архи:вским књигама
он:и се називају "влашiйаи,и", а порекло ове речи је објаснио Мијушко
виh (homines episcopi sancti Michaelis). По њему обавезе ових људи:
биле су мале, јер су плаhали само десетак. Захваљујуhи споменутој окол-
96 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 650, чл. XXXV.

97 Исто, 693, чл. CXI.
98 Исто, 693, чл. CXXI.
99 S. Rizaj: Rudarstvo Kosova i susednih krajeva od XV do XVIII veka, Pristina,
1968, 147.
I. Организација сточарске nроизводље 29
ности, они су временом постајали сопственици земље не само у области

где их је населио зетски епископ већ и у другим крајевима. Али ако су
доцније постали слободни земљорадници, они нису заборавили и своје
старо занимаље. То се види из једног доку111ента Которског архива
из 1445. године, који се односи на спор између љих и которског пле
мића Луке Пелегринија, у коме се вели да Ће се љихових 250 кућа исе
лити ако им он одузме право испаше на теренима које је Пелегрини
купио од неких Богдановића. У прилог овоме ишао би и један доку
менат из 1431. године, из кога се види да су они задржали и стари назив
за своје село (nostro chaton сое compagnia de Liesevichi). 100 Божић
сматра да се исто ово догодило и са Паштровићима, што доказује и
порекло љиховог имена (ad pastores). Они су живели по расутим насе
љима, стока им је пасла по брдима изнад кућа док им "је у свести још
живела старо име рш11анског порекла" . 101 По Мијушковићу, иако је
Котор за продају животних намирница имао своју меру, из которских
архивских докумената види се да се они нису користили љоме (ad mensu-
ram juxta morem urbis), већ својом lVlepoм (ad mensuram qua utunatur
v1astace), тј. н:оју су донели из краја одакле су били досељени. 102
Као што су српски владари насељавали Влахе-сточаре на манастир
ска имаља, то су чинили и Турци после пада српске деспотовине. На
основу турских дефтера из прве деценије турске власти у Србији, Ћур
ђев је установио да су Турци у два таласа насељавали брдско-сточарско
становништво- Влахе у северн;у Србију. По њему, први талас је поти
цао из Раuще, а други из Херцеговине и Црногорских [брда. Ћурђев
сматра да катун као друштвена и привредна организација у оба случаја
ишчезава јер су Власи-сточари били насељени у села, па се зато и љихова
организација кон;ституцсала као сеоска, док су катун;и давали дажбине
санџак-бегу. У почетку су та насеља износила само по 20 кућа и прими
Ћури нису имали подложне људе. Они су одмах постали старешине села
јер су се ти сточари населили у пуста села. При другом таласу насеља
ваља сточара, катунска организација била је ишчезла непосредно пре
самог насељаваља, тако да су катуни тада имали око 50 кућа. У то време
јављају се кнезови као више старешине којима су били потчиљени
примићури.1° 3 Ово нам потврђују и прописи из Зворничке кануннаме
из XVI века. Из ље се јасно види да су примићури старешине села и да
су подређени нахијским старешинама (кнезовима).1° 4 Према прописима
10о С. Мијушковиh: ШШа значи йојам "влашйlак", Историјски записи, Це

тиње, 1974, XXVII, 1, 286-289.
101 И. Божиh: Село Бoigaшunи у среgњем веку, Историјски часопис, САНУ,
1970, 2, 184.
И. Божиh: КаШуни Црне Горе, Зборник Филозофског факултета, Х-1,
Београд, 1968, 248.
1°2 С. Мијушковиh: ШШа значи йојам "влашШак", 286.
10
Б. Ћурђев: ТериШоризација каШунске орiанизације go краја XV века, 149-150.
3
Б. Ћурђев и Х. Хаџиосмановиh: ПоgаШци о gробњацима у gефШеру за Херцеiо-
вачки санџак из 1477. iogиue, Историјски записи, Титоград, 1972, XXV, XXIX, 1-2,
150-159.
1°4 Н. Филиповиh: Канунама Зворничкоi санџака, Гласник Земаљског Музеја
БиХ, нова серија, Сарајево, 1948, III, 1, 232-253.
Сулејмана Величанствецог из године, у одељку Закони Влаха

1565.
Власи-сточари Смедеревског сацџака
(Efliiklar ahvalini beyan cyler),
су поред осталог били дужни да дају по два овна, два котура сира, два
конопца, три улара и по три акче од куће. Ово су били дужни да дају
о Божићу, а за Ђурђев-дан од сваке куће по овцу с јагљетом. Осим
тога, на сваких пет кућа давали су по једног стражара за тврђаву, а у
случају рата сви су били дужни да учествују као кољаници. 105 Наве
дене чиљенице говоре да су неки наши прописи у вези са организацијом
сточарске производље били прихваћени и од Турака после пропасти
српске средљовековне државе.
Из досадашњег излагаља произлази да су обавезе сточара и лока

ције сточарских села у средљовековној Србији биле уско везане за
начин привређиваља љихових становника. Због свега овога с правом
се може сматрати да је кaiiiyн код нас у средљем веку представљао
не само насеље становника чији је начин привређиваља био везан за
гајеље стоке већ уједно и основну сточарску производну јединицу.
105 Н. Филиповиh: Царски зайовјеg БешареШу из 1565. iоgине, Гласник Зе

маљског Музеја БиХ, нова серија, Сарајево, 1950, IV, 5, 285-310.
П. ДОМАЋЕ ЖИВОТИЉЕ
Најстарија ц најстаmшја отаџбцна Срба налазила се у пределу

који се налази између црногорс~х Крll!евитих планина и слива реке
Мораве. То представља на западу карст, а на истоку lliумовите пла
нине, на чијим се висинама налазе сувати врло повољни за сточарење.
Ови предели били су одувек погодни за сточарски живот и мало при
влачнц за освэјаче. Међу словенским народима који су се спустили
на Балканско полуострво, по Јиречеку, "Срби су били првобитно на
род у унутраiiiЊости". Они су се населили јужно од Дунава, у долинама
река Ибра, Лима и Западне Мораве. Из ових крајева распрострли су
своју власт у правцу јадранске обале, због чега се, једно време, центар
љиховог политичког средиll!та налазио у Зети (Диоклетији), на Ска
дарском језеру. Пред крај XI века, они продиру према истоку, у правцу
путева који спајају крајљи север Балканског полуострва са Јегејским
морем, када се државно седиll!те сели у крајеве око реке PaiiЩe, при
токе Ибра, око тврђаве старог Раса, у близини данаiiiЊег Новог Па
зара. Сви ови крајеви планинског су карактера и врло погодни за сто
чареље. То су углавном велики планински масиви Шарског и Динар
ског планинског система, само местимично проll!арани долинама по
гадним за земљо радљу.
У XIII веку после великих Милутинових освајаља византијских

области, границе српске државе биле су померене на југ. Освојене
области су биле поред речних долина (Вардара, Црног Дрима и Струме)
и претежно планинског карактера, па према томе исто тако погодне
за сточареље.
Доцније lliИpeљe Србије било је усмерено у правцу југа и истока,

када су у љен састав ylliлe и области Балканског полуострва погодне
за земљорадљу (Тесалија и Епир).
Али и поред свега овога највеlщ део тадаll!ље српске државе био
ie планинс:ког карактера, па према томе погодан за сточарску производ
љу (области lliapcкoг, пиндског и родовског система). Споменута ситуа
ција пружала је могуhност за гајеље свих врста домаћих животиља,
lliТo ј е био непосредан разлог за интензиван успон ове гране привреде
--------------------------------------
I<Oja he у доба војНИЧ}{ОГ и еi<ономс:ког успона средњове:ковне Србије

играти значајну улогу у њеном еi<ономсi<ом животу.
Ми hемо у овом поглављу изнети оно што је познато у вези са
гајењем појединих врста домаhих животиња :код нас у средњем веi<у.
Као што he се видети из нашег излагања, највероватн;ије је да су то
/ !'
биле..Љ..У.IШТQШ_Ј?ii~_:које су с~ то:к~~:кова Ф.®lVl@g.л~_!:I~Y·
·"-.:
/ Само, на жалост, из проученог археолош:ког материјала мало смо-могли
да сазнамо за период пре досељења Словена у наше :крајеве, а за рацији
период још мање. 106
Власни:к највеhег дела сточног фонда у средњовеi<овној Србији
био је владар, па онда феудална добра Foja је оц по:клањао. Са стадима
оваца и ергелама :коња :које су се налазиле на по:клоњеној земљи госпо
дар је могао неограничено располагати. Ово се види из чл. 35. Душа
новог За:кониi<а, у :коме се вели: И n\}<kA<~AE ЦJ\}C'l'RO ми иrоуменомь. Ц\}КRИ.
Ad OHЛdAdiQ RЬ.СОМЬ. K<I\['KWM. КОНИЛdМИ И КОНЬ.МИ. И WRЦdMИ. И ИН<kМЬ. W RC<kMЬ.
Ad СО\[' RОЛНИ _lОба
Наши правни споменици пружају нам податке да се прилично
упознамо са хигијеном гајења домаhих животиња, а мање са њиховим
физиолош:ким особинама. За упознавање морфолош:ких особина у фре
с:ко-:композицијама српског средњове:ковног слиi<арства налазимо доста
материјала.
1. коњ
Стари Словеци, па међу њима и Срби, бавили су се гајењем :коња

и у старој постојбини. Они су знашr за :коња и пре балканских народа.
По Ilenbah-y, Meyer-y 107 , NobЬis-y и други1\1а, у области о:ко Каспиј
с:коr..љ.~алазила се најs:;тариfа.-rю~:rQiбина -:коњ~. Предак срёДiьо
азијс:ког :кoњa)e-tЩm.iS caballus, а индоевропс:ког Equus tarpan. А:ко
се полази од тога да је :коњ припадао народима I<оји живе северно од
понтијсi<о-арапс:ке депресије, а говече народима југа, он је из ових
предела прво доспео у Месо!.lотамију, затим из ње у Европу. На Бал
кан је до.спе_о, врло ..вероватно, из Мале Азије. Судеhи по археолош:ким
·от:криhима учињениl\1 у долини Дњепра и Аралс:ког језера, :коњ је био
припитомљен још у неолит!У. О ово1\1е сведоче и многобројни налази
:коњс:ких скелета у :кургансi<им степама. Да се :коњ може :користити :као
домаhа животиња први су открили _'!}'_рс:ко-тат.а~Ј:П:L!I.арсџш_,_ чијим је
потомцима Киргизима :коњ био до најновијих дана главна домаhа жи
вотиња, а што се слаже са домовиНоЈ\1 Equus tarpan, која се налазила
западно од Алтаја. Споменути цароди били су први :који су почели
:користити :коња у ратниЧ}{е сврхе, док су источни Иранци (Скити и
Перец) били први :који су формирали индоевропљанску коњицу. О
овоме нам сведоче многобројни налази коњских жвала у крајевима где
106 М. Гарашанин: ПраисШорија Србије, 1 и 11, СКЗ, Београд, 1973.

!Оба Н. Радојчиh, Законик цара СШефана Душана, 49, чл. 35.
107 Цитирано поД. Костиh: Сiuарословенски БожансШвени коњ, 110.
11. Домаhе животиље 33
су живели Скити. 108 Да се код Прасловена развије гајеље коња, ути

цао је степски терен њихове прадом:овин:е, који је био погодан за гајење
коња. 109 АрхеолоШI<и налази учиљени после овога рата у нашој земљи
(Панчево) говоре н:ам да су приликоlVI. инвазија на Балкан_.СЩ)_!Зени имали
и коњичке одреде. То Доказујесахра:Њй:liЗ.Ње rюfинymix ратнИка- са ко
ње111. Овај обичај они су примили од својих учитеља у јахању, од Скита.
Трагови обичаја сахрањивања погинулог ратника са коњем: налазимо
и у српској народној песми "Смрт КраљевиЋа Марка", у којој се го
вори како Марко пре смрти сам сече главу своме Шарцу. Поред овога
Нидерле тврди да су стари Словени сахрањивали са својим покојни
цима, поред коња, још и друге живот:иње. У прилог овоме он наводи
Сл. З. Рељеф :коња, III ве:к н. е. (Музеј у Сарајеву).

Figure З. Relief du cheval, III siecle n. е. (Musee а Sarajevo).
археолоШI<а откриЋа у Андрејевки, Смоленским курганима итд., где су

нађени гробови старих Словена, у н:ојима су поред костура коња нађени
и костури паса. Из свега овога се види да су стари Словени, па међу
њи:мэ и Срб:и, у доба досељења на Балкан били добро упуЋе:ни у гајење
Jos Т. Koch: Zur Geschichte des Pjerdes, Verl. G. Fischer, Jena, 1961.
G. NobЬis: Beitriige zur Abstammung und Domestikation der Hauspferde, Zeitschrift
fi.ir Zi.ichtungsЬiologie, 1954, 1, 64-85.
109 Д. КостиЋ: СШарословенски божансiiiвени кољ, 111.
W. Herre: Beitriige zur Kenntnis der Wildpferde, Zeitschrift fi.ir Thierzi.ichtung und
Zi.ichtungЬiologie, 1939, 1, 44-62.
Е. Mбhr: Das Uhrwildpferd, Brehm Bi.icherei, Wittenberg, 1959, 249 u 253.
О. Keller: Antike Tierwelt, Olms, Hildesheim, 1963.
О. Zierer: Sturm aus der Steppe, Lux, Mi.inchen, 1954.
коња.но Према писању Сакса Граматика божанство полапских Сло

вена "Свантовит" имао је и свога коња-белца кога је одређени свеште
ник напасао и хранио. Тит ма р од Мерзе
бурга вел:и: да је помоhу њега и пророко
вано: "они једног коња веhег од осталих,
кога поштују као светог, преводе преко
врхова у земљу забодених и по два и два у
крштених копаља [ ... ] и проричу" .111
Какво је било стање у вези са одгаја

њем коња у наrдим крајевима пре досељења
Срба, непознато нам је. По свој прилици.
да је у вези са овим владала шароликост.
Поред коња домаhег становни.штва врло
вероватно да су се сретали. и коњи коло
низираних римских ветерана, који су поти

цали из различитих крајева импери.је. Ово
се најбоље види на надгробном споменику
римског легионара Noricus-a родом из Птуја
а погинулог код Битоља (II-III век н.е.).
Рељеф коња на његовом надгробном спо
менику сличан је коњима који се и данас од
гајају у Словенији. То је крупан коњ са
снажни:м вратом и сапим.а, што одговара
екстеријеру коња хладнокрвних раса.Н 2

Иначе представе коња из доба Римљана на
највеhем броју нађених рељефа у нашој зеl\1-
љи не разшшују се од слш<а коња у фреско
-композици ј ама српског средљовековног
сликарства. То су _коњи. средње величине,
који у морфолошком погледу одговарају
коњима потомцима Equйs Ћt~pan:
Сл. 4. Рељеф брдског коња,
111 век н.е. (Музеј Гајењу коња у средљовековној Србији
у Сарајеву).
придаван је особит значај. При овоме нај
/ Figure 4. Relief du cheval mon-
tagnard, III siecle n. е. већи број је отпадао на мале брдске коње,
(Musee а Sarajevo). за које Anonimus у ёвомеспису из I3D8.
но Ђ. М. Зиси, М. Љубинковиh, М. Гарашанин, Ј. Ковачевиh и Р. Весели

новиh: ЗашШиШна исйиШивања коg Панчева, Београд, Музеј, I, 1948, 54, 73-78.
Б. Јанкул.ов: Сйоменици из gоба Сеобе нароgа, Војводина, Нови Сад, 1939. I,
81-90.
I. Hampel: Altertйmer des friiћen Mittelalters in Ungarn, Braunschweig, 1939,
I, 75, 80 i 111-113 i III, 370.
111 Д. Костиh: СШарословенски БожансШвени коњ, 112.
Луј Леже: Словенска миШолоiија, превод М. Антонијевиhа, Београд, 1904,
75-83.
1 12 Н. Вулиh: АнШички сйоменици у нашој земљи, СКА, Споменик, 1933,
CLXXV, 58.
П. Домаhе животиње 35
годияе вели да су врло малени. 113 То су били мали чврсти кољи,

отпорни на сурове климатске прили:ке и скромни у исхрани. Без
довољног броја оваквих коља Србија би била у немогуhности да
обавља своју увозну џ извозну трговину. Осим тога, освајаља визац
тијских области, извршена у периоду од XIII до XV века, без
добро опремљеце војске, чија је кољица представљала главну ударну
снагу, била би неизводљива.
У XI и XII веку у Србији је вођена незнатна трговина, пошто је
она би'Iа тек у повоју, док љена војна снага није била још онаква каква
he бити доцније пред крај XII до XIV века. Из последљег разлога
Срби су у ово доба више прибегавали ратоваљу, које није изискивало
употребу кољице, веh само хитре nешаке. По Н. Хонијату, Немаља је
напао ца Византију без претходне објаве рата, "а када је цар [визан
тијски] хтео да га казни [ ... ] он се сакрио и поново себи потражио
уточиште у планинама и спас у гудурама". 114 Сасвим је разумљиво
што овакав начин ратоваља није захтевао војне кољичке јединице. И
поред тога што ми за овај период не располажемо са довољно историјске
грађе, на основу које бисмо могли да добијемо представу о стаљу ове
гране сточарства код нас, ипак се не би могло сматрати да и тада није
постојала нека тенденција у одгаји:ваљу коља. На ово гледиште нас
упуhује биограф Теодосије, који на једном месту у биографији св. Саве
говори да Немаља код слаља потере за одбеглим сином "призва многе
благородне младиhе па [. . .) посади их на си:лне коље и [. . .] запо
веди им да га гоне до у саму Свету Гору" . 115 Тешко је реhи да ли се
ово односи на посебну расу коља која се одликује овим особинама,
које иначе немају брдски кољи. С обзиром на чиљеницу да под "бла
городни младиhи" треба подразумевати племиhе, није искључено да су
оци могли имати и коље племенитијег соја. Судеhи по овоме~Q!Q_ __ _
би се претnоставити да су веh у доба Немаље постојале у Србиј!Lдве._
врст~жрљц_, __;_ш_таварење и за јахаље. По свој прилици да се они ура
СНом погледу нису међусобно разлцковали и да су највероватније то
били. боље одгајени бе_дскц кољи. Доцније, за време владавине Сте
фана Првовенчаног, изгледа да Је одгајаљу коља поклаљана веhа пажља.
Ово се види цз тога што се у Жичкој повељи (1220. г.) говори да је
властела морала да плаhа на име казне 6, а војници 2 коља (оть. BlldCTEIIь.
Дd ОУЗЕМIIЕТЬ. СЕ Hd НЕМЬ. KQdMO. S. КОНЬ. ••• QТЬ. ИНЬ.IХЬ. ВQИНИКЬ., Дd ОУЗИМ-
1\ЕТЬ. сЕ "" ••• нЕмь. no .в. конь.). 116 Судеhи по томе што су казне
наnлаhиване приличцим бројем коља, врло вероватно да_iе-Dвај. рщ __
људи располагао са доста ЈrоЊа. Биограф Теодосије вели да је Стефан
tlрвовенчани поред осталога обдарио војводу Стреза са много "коња,
људма и свима потребама".1 17 У овом периоду спомиљу се и кољ:и:
113 Anonymi descriptio Europae Orientalis imperium constantinopolitanum A!Ьania,
SerЬia, Bulgaria, Ruthenia, Ungaria, Polonia, Bohemia, anno MCCCVIII exarata, edit.
pra~facione et adnotationibus instruxit, О. Gбrke, Cracoviale, 1916, 32, cl. 15.
114 ВизанШијiски ИсШорuки, Никита Хонiяmъ, Киевъ, 1878, 1, 5, 204.
115 М. Башић: СШаре срйске биоiрафије, СКЗ, Београд, 137, 1924, 257.
116 С. Новаковић: Законски сйоменици, 573, чл. XVII.
117 М. Башић: СШаре срйске биоiрафије, 162.
племените расе, само с том разликом што они н;ису били одгојени код
нас, већ су добивани са стране. Стефан IЈрвовен;чани д9.QIJ:SJ је на по
клон коње од угарског краља Андреј е, за које се I ели: "ко:Њ!i~д Пре
ДИВi'!ЈIМооЛоженитvr и украше:н:им златним опремама, које сијају као
сунце и задивљују човечији: вид". 118 Али: и: поред ових података, с
обзи:ром на опште при:лике, ми: сматрамо да, иако је било оваквих коња,
њи:хов је број м.орао бити: мален.
Да би иступ једног племића био отмен, потребно је било да он
има у својој пратњи и: скупоцене коње, са сјајним опремама, који се
нису јахали већ само водили. Уколико су ти коњи: би:ли племенитп:јег
Сл. 5. Пастув (детаљ са фреске Живот св. Ђорђа, манастир Дечани, 1348-1350 г.).
Figure 5. Etalon (detail de Ја fresque La vie de St. George, monastere de Detchani,
1348-1350).
соја и уколико је њихов број био већи, утолико је он био сматран за пле
мени:тијег.Н9 По Константину Филозофу, Стефан Лазаревић водио је
\""'--- у својој пратњи "напред изабране коње" . 120 Биограф Данило код описа
битке на Велбужду (1330. г.) нарочито истиче како су Стефану Дечан
ском, поред осталог плена, пали у руке "и прекрасни коњи бугарског
цара и силе његове" . 121
118 Исто, 73.

119 К. Јиречек, ИсШорија Срба Il, 269.
120 Сiйаре срйске биоiрафије XV-XVIII века, превео Л. Мирковиh, Београд,
скз, 257, п, 1935, 118.
121 Данило: ЖивоШи краљева и архијейискойа срйских, Београд, СКЗ, 1936,
257, 1, 142.
П. Домаhе животиње 37
Кољ је_ биQ :КQЈ!Ј:ШС __см.а:шан и за ЗЩ!!S__@.f.:roiaac.IJ?_a. Када је краљ

Драгутин предао престо своме брату Милутину, поред осталих знакова
краљевског достојанства, предао му је и краљевог коља.1 22 Осим овога,
и у Душаново;vr Законику (чл. 48) говори се "да после смрти власте
л.ша добри кољ и оружје да се дају цару, а велика бисерна свита и зла
тан појас нека буду сину му" . 123 Полазећи од свих ових чиљени:ца Божић
с правом вели да је юнь представљао саставни део signum dominii
и да се на дан инсталације у зваље предавао наследнику са осталим зна
цима достојанства. 124
Доцније у XIII и XIV веку, одгајиваље коља било је интензив
није, што је било у вези са привредни.м и војниЧЮIМ јачаљем Србије.
Из овога периода пот:и.че и поl\lен о ергелюш код нас (лакилшје кољс~.
Сл. б. Јахаhи ноњи (детаљ са фресне Анатист, манастир Дечани, 1348-1350 г.).
Figure 6. Les chevaux de course (detai! de Ја fresque Acathiste, monastere de Detchani,
1348-1350).
Оне су биле ос:нован;е по угледу на Ви.зантију, што нам сведочи и сам

љихов назив (Л!Xx.tfLl!X). Није искључено да су ове ергеле биле и зате
чене у областим.а које су Срби освојили од Византије. Први помен о
љима налази се код биографа Данила и пада у доба краља Милутина
122 Исто, 24.

12 3 Н. Радојчиh: Законик цара Ciiieфaнa Душана, 52, чл. 48.
124 И. Божиh: Коњ gобри и оружје, Зборник Матице Српске, серија друштве
них наука, Нови Сад, 1956, 13-14, 85-92.
(1288-1321. г.), за :кога он вели да је поред осталог по:клонио мана

стиру Трес:кавцу и "л~~_!<.ОI:!?-~:ке::-. 125 Из овога времена потиче и
први помен о :краЉевом лагатору, лицу :које се, по Нова:ковиhу, старало
о свим пословима у веЗЈ:Гсаliiiадаревим :коњима, а :које је звање :код
нас дошло из Византије (&pxcuv -rou ~ЛЛосу~о), до:к супротно овом.е
Јирече:к сматра да то звање означава старешину :краљевих гласни:ка.
Љегово име читамо урезана на једној плочи узиданој на цр:кви св. Ђорђа
у Нагоричаним.а :код Куманова и он се звао "лагатор :краљев Воја Му
тиловиh".126 Сачуваци подаци у повељама владара из породице Нема
њиhа уi<азују нам на њихово вели:ко старање за стање у вези са репро
ду:кцијом :коња. Отуда и стална брига за правилно одржавање основног
репроду:кционог материјала. Најбољи пример за ово видимо у једној
повељи краља Милутина, издатој пиргу манастира Хиландара у Хру
сији (1302-1309. г.), у којој се вели да је од своје ергеле поклонио
манастирс:кој ергели 24 приплодних :кобила (и оть.11оучи К\\МН:Rrтко ми
.КД. KORИIIЬ. ОТ СRОИЈСЬ. KORИIIЬ., И n\\ИМЖИЈСЬ. Н: KIEIIИИ CROIEИ nИ\\Ь.rОу КОИ
сь.мь. сь.здd11Ь. Hd МО\\И). 127 Ова ергела се налазила у IЩанини Горачеву и њој
је по:клонио од својих људи 4 породице сточара-Влаха, о чијем оде
ваљу је био дужан да се стара Хиландар. Из ове ергеле је даван само
муш:ки приW1од манастиру Хиландару, до:к је женс:ки приW1од био
задржаван на самој ергели. 128 Велиi<а брига за очуваље основцог репро
дуi<Ционог материјала огледа се и у томе што су одгајивачи :коља били
дужни да цадокнађују губит:ке настале љиховом :кривицом. Ово се нај
боље види из Баљс:ке повеље, у :којој се вели: ... и dKO no r\\-kxoy
из'rИНОУ' KORЬ.IIIe, Дd ДdДЕ ClldrdiOKIE .Ё. ТОУ' KORИIIOY' n\\Ь.RO rОДИШТЕ d REKIE
ништ<1. 129 У Дечанс:кој повељи: спомиљу се две ергеле. Једној су при
падали сточари-Власи Костадиновци и Гоиловци, а другој Тудоричевци
и Сушичаци. Осим тога, у Дечацс:кој повељи спомиње се и "управни:к
ергеле", :који се назива "челник коља". Поред осталог у њој се изри
чито наређује да за ово зваље треба бирати споссбну особу (и к'то ноуде
WT НИЈСЬ. n\\ИIIИЧ'НЬ. Дd rd CTdRИ иrоум'нь. ЧEIIHИKd Hd КОН'МИ . 130 Поред ОСТа
ЛОГ нарочито се водило рачуна о томе да у ергелама, ради репроду:к
ције, буде довољан број пастува. Из Грачаничке повеље види се да је

овом питаљу по:клољена особита пажља јер се изричито вели да су у
периоду опасиваља морали да чувају кобиле и nЕшци и коникь.. Супротно
овоме, по једн;ој Душановој повељи издатој Хиландару (1334-1346. г.),
остајали су само људи са :коњичком обавеза~ ( ... кь.ди с Е oynoywтd n<~етоухь.
д" RIIIOДOY' кони11и коникь. ... ). 131 По. Призренс:кој повељи (1348-1353. г.)
125 Данило: ЖивоШ краљева и архијейискойа срйских, 103 и 261.

126 С. Новаковиh: Византијски чинови и ШиШуле у срйским земљама XI-XV
века, СКА, Глас, Београд, 1908, LXXVIII, 204.
К. Јиречек: ИсШорија Срба, l. 152,
Љ. Стојановиh: СШари срйски зайиси и наШйиси, Зборник за историју, језик
и кљижевност српског народа, СКА, Београд, 1902, I, бр. 86 и 1903, П, бр. 4170.
127 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 395, чл. VII.
12s Исто, 395, чл. XVII.
12 9 Исто, 628, чл. LXXXIX и 629, чл. XCIII.
130 Исто, 650-1, чл:. XXXV.
131 Исто, 650, чл. XXXV.
П. Домаће животиље 39
чуваље и цега пастува представљала је посебну обавезу (и ПdC'rO'(XE

А" влюдоу оу ковил<~х) .132 Према прописима из Баљске повеље ову
дужност обављали су сточари са војничким дужностима ( ... " воиник
А" ndcE ndcтoyxE .). 133 Исто тако је била указивана пажља и самом
Сл. 7. Јахаћи ноњи (рељеф са циборија црнве св. Трипуна у Котору, 1362 г.).
Figure 7. Les che\ЋUX de course (relief du ciЬorium, 1\~glise du st. Tryphon а Kotor,
1362).
подизаљу кољског rюдмлатка. Ово се види из већ горе споменуте Хи

ландарске повеље, у којој се вели да код даваља плате у стоци (белега)
треба урачунавати у број коља и сву ждребад и о11шд из те године (и
што n<~coy довить.кь., Зd вЕлЕrь. А" n<~coy. Кь.д" Пl)oRПdCO'( rодиноу- А" си
ВЕЛЕЖИ ЖД\)оRВЕ, " "" моуrоу- rодиноу- А" ИЗВЕДЕ OXMd. 134 По Призренској
повељи сточари-Вдаси Добрушинци добијали су на име плате о Ми
траву д:не по два пастува, гуљ и хлашље. Даваље пастува могло је бити
замељено у новцу. У овом. случају они су ум.есто два пастува добијали
10 перпера, што је представљало упола маљу цену од тадашље уобича-
132 Исто, 709, чл. CCVI.

133 Исто, 629, чл. XCIII.
134 Исто, 414, чл. XIII.
-----~------------~
јене цене :коља ( ... Дd им сЕ дмЕ н•lшkrь. ttd Дмитi}ОRЬ. дь.нь. Hd ДRd
жмоkниц" ROiltll днеть. ПЕI}ПЕI}Ь. и моkсЕчИНd rоунм и KildWИtE) 135 По Дечанс:кој по
вељи одгајивачима :кобила није давана награда ( ... и RildXЬ. к'то кони11Е ndcE д"
нЕ оузимd нok11okrd оть. коtшАь., ид" СЕ Xl}dHИ моkrЕчиномь. Слично је поступљено и
у једној Милутиновој повељи издатој Хиландару (1302-1309. г.), :којом је
било укинуто даваље плате одгајивачима :кобила од приплода у ергелама,
веЋ су у замену за ово били ослобођени од свих обавезних послова
црквених, :краљевих, великих и малих, док су све штете у случају
угинуЋа били дужни да надокнађују. Тако се у вези са овим у љој
ГОВОрИ следеfiе: И ПdКЬ. RИДоk K\}diltERC'l'RO МИ tE\}E ДdtE CRE'l'dd Ц\}Ь.КRИ Hd
rОДИШ'l'Е ПО ,Йi. ЖД\}оЈiНЦd ПdC'l'ь.l\}tEMЬ. HoJiAokroy, Дd TOrO \}dДИ П\}ИIIОЖИХЬ. RildXЬ.
Дd ПdСОУ KOHИIIE Ц\}ћКОRНЕ, d Дd НЕ ОУЗИМd/~ О'l'Ь. Hok11okroy НИЧ'l'd, ПdЧЕ dKO
Ч'l'О ИЗЬ.rОуНЕ Дd ПMKidКI Ц\}Ь.КЬ.RИ. Toro \}dДИ ОСRОНОДИ ИХЬ. K\}diltERC'l'RO МИ
О'l'Ь. RCoJiXЬ. \}dНО'l'Ь.Ь. И МОИХЬ. И Ц\}Ь.КЬ.R'НМХЬ., Mili\IOЉ И RЕIIИКИХЬ.. 135
Питаље исхране I<оља из владаревих ергела у случају оскудице
у храни било је решавано на тај начин што је он могао да их пошаље
на исхрану :коме је хтео осим цркви (и wть.сь.д" и Hdnl}okд<~, жмшь.ци и
кон'iи Цd\}C'l'Rd МИ. Дd СЕ НЕ ДdRdiO Ц\}Ь.КRdМЬ., НИ ПО Ц\}Ь.КОRНМХЬ. CEdokX оу
X\}dHOy). 137
У Србији су највише одгајивани r.шли брдски товарни :кољи, а
маље јцхаlщ_.__Dдгајивачи последљих кољаОИЛ:и су људи :који су -Имали
обавеЗу војника-кољаника. СудеЋи по сликама :коља на српским сред
љовековним фрескама, у расном погледу међу љима нису постојале
неке велике разлике. Једино по чему се оци одшщују, то је различита
кондиЦ,.ија. Jaxafiи :коњи: имају бољу :кондицију од т~глеЋих коља. До
nосЛедље појаве је дошло највероватније због тога што су jaxafiи :кољи
били одгајиван;и у бољим хигијенс:ким условима. Прво, они су били
боље храљени, иr.шли су бољи СlV'.ештај, а што је било најважније, били
су поштеђени од теш:ких послова (поноса и вуче). Овим :кољима била
је по:клаљана вefia пажља, о чему се говори у Баљској повељи, по којој
се забраљује љихово то вареље (ноАtiii}СЦИИ к они д" СЕ НЕ т<:~Rd\\E) . 138 У
својој расправи о студеничftом властелинству, Ћир:ковиЋ је поред оста
лог указао да споr.~енути пропис из Милуrинове повеље издате мана
стиру св. Ђорђа :код Cl\onљa (и X\}diJЧd no ть.стиноk ОНАЮНИ Ц\\ћКRоу, Дd
IЕСТЬ. Ц\}Ь.КRНИ R<:~иникь. оу зdк<:~нь. GRETdro GимЕОНd и д" имь. СЕ кони НЕ
TORdi}E, и т<:~Rd\\d Дd НЕ RОДЕ) и онај из повеље манастиру Баљској, издате
1313-1316. године (н<:~Аtii\\СЦИИ к<:~ни д" СЕ НЕ TORd\\E), потиче из изгубљене
Студеничке повеље. По ље111у, овај пропис је требало да штити друштвени
ранг војни:ка. 139 Индиректно, он је био од значаја за правилно одржа-
135 Исто, 699, чл. CLXXX.

136 Исто, 395, чл. XVII.
13 7 Н. Радојчиh: Законик цара СШефана Душана, 50, чл. 38.
1 38 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 627, чл. LXX.
139 Р. Михаљчиh: Војнички закон, Зборник Филозофског факултета, XII-1,
Београд, 305-309.
С. Новаковиh: Законски сйоменици, 619, чл. LXIX.
С. Ћирковиh: СШуgеничка йовеља и сШуgеничко власШелинсШво, Зборник Фило
зофског факултета, Београд, 1974, 311-319.
П. Домаhе животиље 41
ваље јахаће кондиције ових коља, која је услед употребе за ношеље

товара могла бити ослабљена или изгубљена, што је од особитог зна
чаја за јахаћег коља.
У многим фреско-композицијама српског средљовековног сликар
ства наилазимо на слике јахаћих, товарЈIИ.Х и теглећих коља, као и мазги.
Први су већином беле или зеЛене
боје. Глава им је мала, четврта
стог облика и са зашиљен;им
ушима, врат им је савијен и
има грациозну форму, прсни део
је широк, а сапи су им малене и
косе. Ноге су им танке и обично
представљене у покрету. Теглећи
кољи имају врат нешто дужи од
јахаћих и товарних коља, и он
ј е маље сави ј ен. Занимљиво је
да се овде истакне да су слике
јахаћих коља са фресака из мана

стира Дечана и рељефи коља са
цибарија которсl<е катедрале и
стоветни. Чак су и репови код
ј едн:их и других завезани у чвор.
С обзиром дг су сликари фресака
и клесари циборија били из Ко
тора и да је доба постанка фре
сака (1348-1350. г.) и циборија
(1362. г.) временски блиско, спо
менуте представе коља могле би
се сматрати доста верн;ом сликом
јахаћих коља у Србији у XIV

веку . 140 Осим овога, ми налазимо
податке за м.орфологију коља и
у дубровачким архивским кљи
гама. Истин:а, ови подаци се
одн;осе само на љихову боју.
Тако се спомиљу кољи са зве
здом на челу (Stella in fronte),
Сл. 8. Јахаhи ноњи (детаљ са фресне Чуда
затим кољи других боја (brunus, св. Димитрија, манастир Дечани, 1348-
rubeus, pilli се~Ј.-а.!iЈ!тд.). Поред 1350 г.).
осталог, f љима се говори да су Figure 8. Les chevaux de course (detai1 de
1а fresque Les miracles du st. Dimitere,
кољи из поједин;их ергела носили
monasЊ·e de Detchani, 1348-1350).
и жигове власн:ика. Тако је не
ки: Матко Или:ћ 1449. г. купи:о unum equum rubeum signatum
signo et bulla domini Despoti. Поред коља из владарских ергела,
140 Д. Мансимовиh: КоШорски цибориј из XIV века и камена йласШика сусеg

них обласШи, Посебна издања, Београд, САНУ, 1961, CCCXLV, 38, 90-91.
жигове су понекад носили и коњи других власника. Тако је неки

Дубравац Стилиновић продао коња са signum signo Drobnach. 141
Бертрандон де ла Брокијер,
при своме повратку са Истока,
пропутовао ј е кроз нашу земљу.
Ово се догодило у доба Ђурђа
Бранковића (1433. г.). У своме
путопису он на~1 је поред осталог
оставио нека запажаља у вези
са особинама и хигијеном коња

код Турака. Пошто су Турци
yci<opoпосле овога покорили Ср
бију, при чему је значајну улогу
одиграла њихова коњица, 111И
ће11ю овде изнети његова запа

' жања. За турске коње вели: да
су веом.а добри, да их држе мр
\ шаве и да их хране само ноћу.
'" Обично на оброк

пет до шест прегршти
добијају "по
јечма и
двапут толико туцане сламе".
Све су то по111еШа, стави у зоб
ницу и обеси иза ушију. Коње
тимаре у зору, када их заузда
Сл. 9. Јахаhи коњи (минијатура из
Псалтира деспота Ђурђа Бранковиhа вају и до подне уопште не поје.
крај XIV века) После овога времена коњи се на
Figure 9. Les chevaux de course (miпiature пајају сваки сат. Увек се старају
du Psautier du despote Geoгge Braпko да се храњење обавља на време.
vitch, fiп du XIV siecle).
Сл. 10. Јахаhи коњи (детаљ са иконе Живот Св. Саве, 1645 г.)
Figure 10. Les che\ЋUX de course (detail de l'iсбпе La vie du st. Sava, 1645).
141 М. Ј. Диниh: Дубровачка среgљевеi<Овlю караваuска Шрiовина, Југосло

венски историјски часопис, Београд-Загреб-Љубљана, 19, 1937, III, 1-4, 135-136.
II. Домаhе животиље 43
Преко ноћи коље држе покривене покровцим.а које носе са собом.

За јахаље се употребљавају само уштројени кољи, и турски су кољи
бржи од хришћанских али слабо подносе дуге маршеве. 142
Сл. 11. Јахаhи 1юњи (детаљ са иконе Живот Св. Саве, 1645. г.).
Figure 11. Les chevaux de course (detail de l'icбne La vie illustree de St. Sava, 1645).
2. МАЗГА
Мазга (мь.ск<~, mula, mulus) представља врло издржљиву живо

тиљу, а у погледу исхране скромну. Осим тога, нека органска сбољеља
коља (колика), која могу брзо довести до угинућа, код ље су ређа.
Затим, период коришћеља у раду је дужи него код коља. Тако, д<ж је . .
пуна радна способност коља доста ограничена Vl() 1О година старостИ)~- -
~-м<rзгеДуn.iiОдужа~·· Осимо-вога,Заношеiье-терета И јахаље на
путевима који су врло неподесни за коља, мазга је представљала живо
тиљу која се у оваквuм прюшкама може н:ористити. То је био разлог
што је овај бастард био одувек цељен код нас, и то нарочито у краје
вима са тешким теренима и сиромашном производљом сточне хране.
142 Бертрандон де ла Брокиер: ПуШовање йреко мора, 137, 145.

-·---~--------- ----------------- ~~~-
О мазгама се говори у српсi<им правним споменицима, а налазимо их

у фресi<о-I<омпозицијама нашег слиi<арства.
Први помен о љима налази се у Хиландарсi<ом тиnиi<у. У љему
архиепискоn Сава наређује да архиепи:сi<оп српсi<н сваi<е године даје
I<apejci<oj ћелнји по једну мазгу. Ово је доцније потврдно и архиеписi<оп
Ниi<одим својом повељом издато м Ј 322. године (.м. nEQneQћ и мьскь) . 143
У једној Душановој повељи издатој Хиландару 1355. г. говори се да
је сваi<н патријарх био дужан да даје годишље карејсној ћелији и по 8
мазги (.и. мьскь и .в. KQЖQI(X.t). 144 Представе мазге у I<ОЈ\Шозицијама
српсi<ог средљовеi<овног сликарства редовно налазимо на фресi<ама I<oje
представљају беi<ство Богородице са Христом у Мисир.
У дубровачним I<упопродајним уговорим.а врло често налазимо по
даТI<е о љиховој боји (pilli alЬi, sub alЬi, suЬnigri, pilli alЬani итд.). 145
З. МАГАРАЦ
У беспуrн:им пределима сиромашнию. у стсчној храни, канви су

)l предели нраса, магарац је представљао значајну животиљу за ношеље
\ \ товара и јахање. У централним деловима српсi<е средљовеi<овне државе
он!::L~Ш!И тако много ~ни. Ово се ви:ди по томе што се о љима
\
не говори у српским правним споменицима.
4. ГОВЕЧЕ
Говече је у средљем веку I<ОД нас представљало главно средство

пољопривредне производље, без нога се није могла обавити обрада
земље. Због тога видимо да је у неi<им областима средљовеновне Србије
основном радном јединнцом у пољоnривредној производљи сN.атран
онај земљораднин I<оји је имао два вола (~Euy&p~ov). Ово мерило је
византијског пореi<ла и оно је било у пракси код нас само у неi<им I<Ра
јевима. То је у ствари представљало површину земље која је могла
да се обради са два вола. У вези са овим у Византији налазимо још
поделу париi<а на оне ноји су имали једног вола (~otMтov) и половину
нормалне површине земље, I<ao и на париi<е ноји нису имали ни земљу
ни вола.1 46 Наведено указује нам на чиљеницу да је од поседоваља
радне стоi<е зависило извршеље обавеза земљорадника према феудал
ном господару. Од каi<вог је великог значаја било љихово испуљаваље
за зависне људе, сведочи нам чл. 40. Земљораgничкоi закона, у I<Оме се
говори о I<азни за неизвршеље радне обавезе због I<рађе вола. У овом
143 С. Новаковић: Законски сйомениu,и, 468, чл. Ј.

144 Исто, 431, чл. IX.
145--Ј, Jиp.e_'Ш{;_lf.f.(u!J.Ptija Срба~52.
146 М. Б:Iагојевић: ЗемЉ-о]Уаgња у среgњовековној Србији, Историјски инсти
тут, Београд, 1973, 275-280.
II. Домаhе животиње 45
-------------------
случају кривац је кажњаван ослецљењем (<~ште кто оуt;к~<~сти волЈ изь.

Ч~<i>Дh.l И W'ГПУС'ГИRШИ се Ч~<kд<~, ЗR<k~МИ СЬ.Н<i>ДЕНЈ RSДЕ'ГЬ. Дd WСЛ<i>ПИ'ГЬ. СЕ
'ГdКRИ) . 147
Услед неразвијене земљорадње, гајење говеда било је код нас
на ниском ступњу, па је зато њихов број био увек недовољан, и у односу
Сд. 12. Рељеф брахицерног говеда, II-III вен н. е. (Народ

ни музеј у Београду).
Figшe 12. Relief du boeuf brachicephale, II-III siecle, n. е.
(Musee national а Belgrade).
на остале врсте домаћих животиња мален. Врло вероватно да је то

разлог што се код нас спо111:ИЊе само једна фарма на којој су одгајивана
искључиво говеда ("а ioвega Bapguшiiiaнu") и она је припадала мана
стиру Дечанима. 148 За упознаваље бројног стања говеда пружају ншv1
занимљиве податке Хиландарски практик џ. архивске књиге Дубров
ника. Само, на жалост, сви ови подаци су непотпуни и они се не односе
на целу Србију, већ само на неке области.
147 Ћ. Сп. Радојичиh: Срйски йрейис земљораgничкоi закона, 22.

148 С. Новаковиli: Законски сйомениu,и, 650, чл. XXXV.
46 Сточарство средњовеЈювне Србије
Наше говече припадало је претку bos primigenus, који је у давна

вреиена био припитомљен. Ова говеда у дивљем стању живела су у
нашим крајевима пре и после досељења Словена. Римски пољопри
вредни писац Барон спомиње "да се дивља говеда и сада још често на
лазе у Дарданији, Мезији и Тракији" . 149 Херодот вели да је Kcepi{C
Сл. 13. Болови у раду (детаљ са фреске Каин и Авељ,

манастир Дечани 1348-1350 г.).
Figure \3. Les boeufs au travail (detail de \а fresque ca·in et
Abel, monastere de Detchani, 1348-1350).
приликом свога освајаЧI{ОГ похода на Грчr{у наилазио у њој на дивља

говеда у толиком броју да је !llOГao богињи. Атини од Илију,;ш принети
на жртву хиљаду грла. 150 У ово доба спомињу се на Балкану две врсте
дивљих говеда, rшје су данас сасшв1 изу,'flрле, премда су Hei{a од њих
149 К. Јиречеiс Исiйорија Срба, I, 8-9.

15u Р. С. Гавриловић: Порщио go.~юhux жuвoiliuњa, Ветеринарски Гласник,
Београд, 1904, 1, 12-18.
П. Домаliе животиље 47
још живела у средњем веку. Тако се спомињу турови (bos primigenius)

које је Стефан Првовенчани добио на поклон: 1215. године од угарског
краља Андреје. 151 Судеhи по броју имена места која су постала од ове
речи, то говече је било доста распрострањено у Србији (Туриhи, Турија,
Турјане итд.). Херодот спомиње да су турови живели у оr<олини Солуна.
Сл. 14. Стадо говеда (детаљ са фресне Каин и Авељ,

манастир Дечани, 1350 г.).
Figure 14. Le troupeau de boeufs (detail de la fresqнe Ca'in et
Abel, monast~тe de Detchaпi, 1348-1350).
Њих су трачюr владари ловили због рогова, од којих су правили чаше

за вино. По Варону, у Дарданији и Траrшј:и, у доба Цезара, живела је
још једна врста дивљег говечета које је називана bos perferi (~о<:~
151 М. БашиЋ: Ciliape срйске биоiрафије, 73.

------------ - ------------------------- - -----------------------
&урю~). По Плинију то су били би:зони (bison europeus), I<оји се споми:љу

у области Струме (Strymon) и Вардара (Axios). Ову врсту дивљег гове
чета Павле Ђакон спомиље у VIII веку у Панонији и у фурлансi<им
бреговима. Стари: словенски назив за љега је зубр (~ЖНQ'ћ), I<оји су
примили и Ру.1V1уни (Zimbru) .152
Судећи по свему, могло би се сматрати да су у дсба досељеља
Словена, у северним деловима била највише одгајана говеда прими
ген;ог типа, а у централном и јужном делу говеда брахицерног типа.
Судећи по нађеним рељефима говеда из рюнсi<е епохе у нашим краје
јевима (Текија, Рагодеши Језерине) 11югло би се сматрати 153 да су говеда
Сп. 15. Домаће животиље (детаљ са фреске Истериваље трговаца из Ј ерусалимског

храма, Манастир Лесново, 1341. г.).
Figure 15. Les animaux domestiques (detail de la fresque L'exclusion des marchands du
temple de Ј erusalem, monastere de Lesnovo, 1341).
брахи:церног типа била у доба Римљана најраспростраљенија не само

у нашој земљи већ и на целом БалканскоlVl полуострву. ПреlVщ томе,
досељени Словени су у нашим крајевиlVlа затекли говече брахицерног
типа и наставили да га и даље гаје па чак :и. до најновијих дана.
Из фресi<о-I<о,~шозиција српског средљовековног сликарства може
се одредити расна припадност говеда у средљовековној Србији. На
слиi<е говеда ми наилазимо у многим композицијама ста:r-;ог српског
152 К.
Јиречек: ИсШорија Срба, I, 8.
153 Љ.
ЗотовиЋ: МиШраизам на iuлy ]уiославије, Археолошни институт, По
себна издаља, 11, Београд, 1973, види табле на крају кљиге.
сли:карства. У љима су она представљена како ву:ку кола, ору, или су

саставн;и део стада. Љихова боја је н;ајчешће светло сива, црвена или
мрка, са још много других нијанса. На основу свих ових података може
се добити доста јасна слика о ~юрфологији говеда која су у то доба
одгајивана у Србији. На једној фресци у Сопоћанима, где су волови
приказюш како ву:ку кола, они: су 11щлог раста, тамне боје и рогови
су им уназад савијени. На фрес:кама из манастира Дечана и Леснова
видимо слике говеда исто са савијеним роговима. Она су ситна, светло
сиве или црвен;е боје. Занимљиво је да су на свим сликам.а љихове
морфолошке особине исте и оне би одговарале неоплем.ељеној буши.
С обзиром да је ова врста говеда постојала код нас до најновијих дана,
све док се ни:су почеле уводити расе са бољцм производним способно
сти:ма, може се са поузданошћу тврдити да су говеда код нас у средљем
ве:r<у припадала овој раси.
Сл. 16. Болови у раду (минијатура из Псалтира деспота Ђурђа

Бранновића крај XIV вена)
Figure 16. Les boeufs au travail (miniature du Psautier du despote
George Brankovitch, fin du XIV siecle).
О морфолошким особинама говеда ми налази:мо доста података и:

у дуоровачки:м архивс:r<им кљигама. Тамо се спомиље "илuрско iовече".
А у љи:ма се спомиљу и говеда: totius niger, pilli alЬi et nigri, bos pictus,
bos brunus, pilli castagnini и:тд. 154
5. БИВО
У Србцји: су били: корцшћенц ц биволц. Они представљају јаке

жи:вотиље и погодне за вучу велики:х терета. Осим тога, они: су за разли:ку
154 К. Јиречен: ИсШорија Срба, П, 152-153.

од говеда врло спретни за прелазе преко река. О овоме сведоче и nут

ници који су пролазили щюз Србију.
Дечани су имали своје људе "биволаре", који су се бавили одгаја
љем бивола. Врло вероватно је у вези са овим и село Бивољак као и име
села Бивол Град, о коме се говори: у једној Душановој повељи издатој
Хиландару (1342. г.).1 55 Биволи су доведени у Срби:ју из Тракије и
Епира, и то прво у љене јужне крајеве, а тек после у друге. 15 6
Изгледа да је гајеље бивола било врло развијено у Прю1юрју и у
доцнијем периоду. У Которс:ко111 статуту у пропис:и.]\ш којима се забра
љује држаље стоке у граду спомиљу се и биволи.
П. Контарини (1550. г.) сретао је, на делу Цариградског друма
који пролази кроз Срби:ју, кола која су вукла два бивола. 157 Биволе
спомиље и Герлах (1573. г.) на путу између Ниша и Пирота. 158
6. КАМИЛА
Камиле су животиље које су биле употребљаване за ношеље тежих

терета. Први помен о љима у Србији дати.ра из 1215. године. По Јире
чеку К3.Ј'"иле су доспеле на Балкан из Мале Азије преко Византије.
Судећи по томе што архиепис:н;оп Данило вели како је 1<раљ Милутин
између осталог поклонио манастиру Трескавцу и чопоре 1<амила (чQ-kдн
кмь.влоудь.), врло је вероватно да су се оне на југу српске државе доста
гајиле, јер да их је било мало, не би се гопорило "о чопорима". 159 О
овоме се говори у биографији Стефана Првовенчаног, како је угарс1<и
краљ Андрија поред осталог поклонио Стефану Првовенчаном и сара
ценсl<у стоку. 160 По турс1<ом историчару Нешрију, турс1<а војска 1<оја
је учествовала у 1<осовској битки (1389. г.) имала је и камиле.
После освајаља српских земаља изгледа да су се камиле почеле
гајити у нашим крајевима интензивније. Ово сматрамо зато што су их
Турци поред употребе за транспорт користили за време рата и за иза
зиваље нереда код непријатеља. Ово се види из путописа Б. Брокијера
који вели " ... да би поплашили коље они изведу у великом броју
двогрбе или једногрбе }(амиле међу којима има опасних и смелих ...
и гоне камиле пред собом што ближе могу кољима непријатеља да их
поплаше и изазову неред" . 160 а За време турс}(е владавине ова врста
домаћих животиља врло често се сретала код нас }(ао преносилац робе
на главним саобраћајним артеријама.1 61 За време опсаде Беча 1529.
155 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 422, чл. XXXV.

156 К. Јиречек: ИсШорија Срба,
157 Г. Шкриваниh: ПуШеви у среgњевековној Србији, Београд, 1974, 33.
15 8 Исто, 33. 153.
160 М. Башиh: СШаре срйске биоiрафије, 73.
16Оа Б. де ла Брокијер, ПуШовање йреко мора, 141.
16 1 Г. Шкриваниh: Косовска биШка 15. Vl 1389. године, Цетиње, 1956, 55-57.
П. Домаfiе животиље 51
године, у коморц турске војске су употребљаване и камиле. Дон је

Будим био у турским рунама, у њему су се виђали каравани састављени
С.ц. 17. Камила! (чудотворна излечеље 1<амиле детаљ, са и1<оне

Св. Кузман и Дамјан, 1674. године манастир Пеfiке патријаршије).
Figure 17. Le chameau (la guerison miracu1euse du chameau,
detail de 1'icбne de st. Cosme et Damien, 1674, monastere de 1а
Patriarchie de Petch).
од I<амила. 162 Оне су биле врло добро аклиматизоване, па су зато у

турсној трговини све до подизања солунске железнице играле знатну
улогу у транспорту робе . 163
7. ОВЦА
Од свих врста домаћих животиња овце су биле најмногобројније.

Без претериваља се може рећи да су оне храниле и одевале наш народ
у прошлости. Осим тога, због скромности у исхрани и смештају њихово
гајење није изцснивало ни велине издатне нц велики труд.
162 Т. Stojanovic: А Study in Balkan civilization, New-York, 1967, 88.
163 Ј. Цвијиh: Aнiupoйoieoipaфcкu йроблеми Балканскоi йолуосШрва, Насеља,
I, 1902, XXXI-XXXII.
Врло је тешко говорити о расној припадностц оваца у средљо

вековној Србији, јер у вези са ти111 ми не располажемо са доста пода
така. Једини расположиви 11штеријал за реконструкцију овога стаљэ
биле бu слике оваца са фреско-композиција српског средљовековног
сликарства. На жалост, ц на љима су често 11юрфолошке особине не
јасне па је зато теiШ{О доносити суд о томе да ли оне представљају претке
Сл. 18. Рељеф главе овна, III-IV веЈ{ н.е. (Вулић).

Figure \8. Relief de Ја tete de bllier, III-IV siecle n. е. (Voulitch).
оних раса оваца које данас постоје у околинu споменика у којима се

налазе те слике и које ми често ClllaтpaJ\10 аутохтони:м. расама тих рејона.
То је случај, на пример, са сrикама оваца на фрескама у манастиру
Дечанuма и у Пећкој патри:јаршији, које су и:з приближно и:стог перuода
и међусобно се потпуно разликују. Неоспорна је чиљеница да су наши
крајеви у периоду после пропасти српске средљовеЈ{овне државе и
доласком под турску власт претрпели велике про.rv1ене, проузроковане
највише исељаваље111 нашег становништва, као и досељаваљем станов

ника са других страна, па и ван Балканског полуострва. Због своје скром
ности у исхрани овца ј е била у свима ти:111 збиваљима сапутни:к и сапат
ицк нашег народа. То значи да као што су их наши људи приликом.
сеоба водили са собом, исто тако су их могли доводити и они који су
II. До~шhе животиље 53
се досељавали у наше крајеве. Ово се нарочито односи на равничарске

крајеве поред главних комуникација, у којима је због ратова и епи
де111Ија постојала стална флуктуација становништва. Према томе, све
наше садашње врсте оваца изједначавати у расном погледу са онима
из средњег века било би доста смело. Можда донекле у вези са овим
представља изузетак бела метохијсi\а и шарпланинска овца, и то само
из области Метохије.
Сл. 19. Стадо оваца (детаљ са фреСЈ{е Божиhна химна, манастир

Градац, XIII вен).
Figure 19. Le troupeau de moutons (detail de la fresque Hymne de
Noёl, monastere de Gradac, XIII siecle).
Ми не бис1110 могли прихватити гледиште да је данашња бела ме

тохијска овца (бардока) доспела у Метохију преко арбанашких досе
љеника. Јер ако је она доспела из северне Албаније у Метохију, то се
није морало догодити крајем XVIII и у току XIX века, већ и раније.
Позната је чиљеница да је у северној А-тбанији, поред садашњих ста-
новника Арбанаса, било и Срба и да су се емигращrје Срба из тих кра

јева и Косова одиграле у три таласа. Први је био непосредно после
пропасти српских држава средљег века и он се односи углавном само
на Србе из северне Албаније (Љума и околина Скадра), који се насе

љавају на Косову и у Метохији. Други и треlш талас односио би се на
сеобе под патријарсима Арсенијем III (1690. г.) и Арсенијем IV (1739.
г.). То су била исељаваља из Старе Србије у Аустрију. Према томе,
доспеваље садашље беле метохијске овце у Метохију могло би се про
тумачити на следећи начин. Пошто је с. Албанија била саставни део српске
средљовековне државе, ове су овце могле доспевати тамо без икаквог
насељаваља становништва арбанаш:ких планина. У случају ако је ова
овца доспела преко досељеника, онда је она могла бити импортована
и преко Срба избеглих из Албаније, што се догађало у XV и XVI веку.
Доцније, у XVIII и XIX веку, ово се могло догађати приликом интен
зивнијег насељаваља арбанаш:ки:х брђана у напуштена српска насеља.
Шарпланинс:ку овцу и данас гаје становници села :која се налазе
на Шар-планини и љеним огранцима, углавном у Гори, Опољу и сре
дач:коi жупи, премда се она налази и у другим рејонима шарпланинс:ког
м.асива. Слике оваца које налазимо на фрес:ко-:кощпозицијама 11шнастира
Дечана у морфолош:ком погледу :имају доста сличности са домаћим. ов
цаща које данас тамо постоје.
У потрази за храном. сточари: и:з области Шаре ишли су са овцам.а
на зимоваље у друге :крајеве, где су постојале друге расе, али оне се
нису париле са овцама из тога краја пошто су тамо одлазиле већ гра
видне. То значи да је репродукција била стварно завршена у :крају
љиховог сталног пребиваља. Ове чиљенице ишле би у прилог претпо
ставци да би IIIарпланинска овца у расном погледу могла одговарати
овцама :које су там,о гајене и у средљем ве:ку.
Што се тиче расе оваца у данашљој републици Македонији, ми
сматрамо да се оне у расно111 погледу не би могле изједначавати са онима
које су тамо постојале у средљем веку. Објашљеље у вези са овим пи
таљем ми цалазимо у врло до:кументованом раду Трифунос:ког, по
:коме се у прошлости на овом. терену одигравао врло сложен имигра
циоци процес различитих сојева оваца, а нарочито оних из јужних :кра
јева Балканског полуострва. Тај процес је био условљен политичким
и економским приликама :које су владале у овим крајевима, а наро
чито непостојаљем безбедности. Ilpи формираљу садашљих сојева пра
мен:ке у Македонији, поред аутохтоног материјала, значајну улогу оди
грало је и укрштаље са овцама сточара из Грч:ке (Gramos) и јужне
Албаније.l 64
Из наведених разлога сматрамо да би било доста сумљиво садашље
наше сојеве праменке, ца главним :комуникацијама и у свима областима
164
Ј. Trifunoski: Danasnji vlaski katиni и Makedoniji, А. prvi deo, Simpozijum о
srednjevekovnom katunu, 171-200.
Ј. Трифуноски: Цинцари у Овчейољској коШлини, йримери сШалноi насеља
вања сШочарских номаgа, Етнолошки преглед, 1959, 135-150.
Ј. Белић: Сйецијална зооШехника (овчарсШво и свињарсШво), Београд, 1951,
76-106.
у којима су се у XV-XVII веку одигравале тако честе имиграционе

и емиграционе промене, изједначавати са онима :које су тамо постојале
у средљем веку. Наведене чиљенице приморавају нас да се у нашем
излагаљу ограничимо са.111о на оне елементе за чије приказиваље распо
лажемо подацима и да се не упуштамо у хипотезе :које су увек могуhе
и многобројне.
Становници Баш.:ана у предримс:ко доба, у западном делу, били су
Илири, и они су се простирали до љегове западне половине, све до
Сл. 20. Стадо оваца у тору (детаљ са фреске Парабола о изгубљеној

овци, манастир Дечани, 1348-1350 г.).
Figure 20. Le troupeau de moutons dans !а bergerie (detail de !а fresque
La parabole de !а breЬis egaree, monastere de Detchani, 1348-1350).
Епира, у средљем су били Дардани и Пејони, док су љихови источни

суседи били Трачани. Последљи су живели на простору од Карпата,
па преко Дунава и Хема све до Мале Азије. Главно занимаље ових народа
било је сточарство. По Ксенофону, љихова села налазила су се у пла
нинским пределима погодним за сточареље. Kyhe су цм биле дрвене,
оп:кољене плотом начиљеним од :коља ц неупадљиве, тако да се зими
по снегу нису могле наhи. Они су били богати стадима оваца и :коза.
Плиније нам је оставцо описе неких особина љцхових оваца. По љему,
вуна илирскцх оваца је оштра, а од млека се добија особит сир (caseus
Docleas). Од љихове в ун е они су ткали широ:ке чакшире а од коже
правили шубаре, што се вцди и на Трајановом славолу:ку. На жалост,
-------------------------------------
из приложене слике римског рељефа из III или IV века, :који пред

ставља главу овна, не може се много видети у вези са љеговом расном
припадноmhу. И Словени су гајили овце. Они су имали свога бога

Волоса, :који је mтитио стада. Према хроници Нестора Летописца, Руси
су 907. и 945. године положили за:клетву Византинцима у име свога
бога Перуна и Волоса, "бога стада". По истој хроници, :кнез Свјатослав
склопио је уговор са Визан:тинцима 971. године, у :коме се вели сле
деhе: "а:ко не ушчувамо и не успоmтујемо оно mто см.о горе изјавили,
нека смо про:клети од богова Перуна и В олоса, бога стада" . 16 5 На ову
чиљеницу овде указујемо због тога што она јасно говори да су и Словени
прилико111 свога продираља на Бал:кан водили са собом и своју стоку,
па и овце.
Из слика оваца на фреско-композицијама српског средљовековног

сликарства може се поуздано закључи:ти да су оне у расном погледу
одговарале праменкама. На жалост, веhина тих слика са којима распо
лажемо доста је оштеhена, па је то разлог mто смо се морали ограни
чити на маљи број. Слике оваца на фрескама из манастира Сопоhана
(1265. г.), Градца (XIII век) и краљеве цркве у Студеници (1314. г.)
доста би одговарале сјеничком соју праменки, док би се за неке из
Дечана (1350. г.) могло реhи да припадају белој метохијској или mар
план:инској овци. За остале теll1Ко је донети закључак у који сој би се
могле сврстати. Глава овце и овна из манастира Градца је беле боје.
Код овна је јасно изражен профил главе са јаким роговима и главом
покривеном длаком, док се око очију и доље губице примеhују црн
касте mape. Слично цзгледају и овце из Студенице. Што се тиче слике
оваца са фресака из манастира Дечана, само за он;е из композиције "пара
бола о изгубљеној овци" могло би се реhи да припадају белој метохиј
ској или mарпланинској овци, док су слике осталих нејасне тако да
понекад личе на :козе. По својој величини прве пре припадају ситној
него крупн:ој овци, mто би иll1Ло у прилог белом метохијс:ком или шар
планинском соју прамен:ки.
Судеhи према љиховим данаmљим производним особинама, то су
морале бити овце које су се задовољавале оскудним смеmтајем и
исхраном, али које су биле од многоструке користи. Оне су се налази
ле на паmљацима чим се трава појави па до дубоко у јесен: до:кле
је год има на низинским, брдским и планинским испаll1ама. Наmи
план;ински паmљаци у средљем веку у погледу квалитета нису се
много разли:ковали од дан:аll1Њих. Они нису представљали добре
пашљаке и тај недостата:к могао се само донекле надо:кн:адити
љиховим простран:ством. У позну јесен овце су догољене на зимоваље
у "зимишiйа", где је раније била припремљен;а храна. Она је била ре
довно недовољна и састојала се углавном од сена и лисника. Али и
поред овога љихове производне способности биле су сложене (млеко,
вуна, месо), mто је било од особитог значаја за наm народ у средљем
веку. Несумљиво је да су локални климатски услови на разлцч..,тим
теренима били од утицаја да се међу љима створе ситни:је разлике. Зато
165 Р. Катић: ИсШорија веШерU1юрсШва Србије, 10.

П. Домаhе животиље 57
видимо да су неке од њих приказане нешто крупније, а друге да имају

грубљу вуну.
Колики је значај био придаван у средљовековној Србији гајењу
оваца, најбоље се види по томе што је гајеље оваца заједно са гајељем
коља представљало сталну обавезу сточара. Осим тога, ово је била
често и једина врста домаћих животиља чији111 су се одгајивањем бавили
сточари. То је био случај са становницима села Брода, за које се вели
у Призренској повељи: ... QRЦE д<~ n<ICQ\{' &\}Qrr<шE, <1 инЕ \I<I&Q'I'E Q\{' ЖQ-
1(nQ1( Д<l ИМЬ. н<k ••• И Д<l НМ се Д<IU М<kСЕЧНИН<I З<l ОВЦЕ И '1'\)dRHИH<I Д<l ИМЬ.
сЕ не орим<t.l 66 Из једн:е повеље коју је цар Душан 1350. године издао
Хиландару види се да су чувари манастирсхог забела били ослобођени
од свих послова и даваља царсхих и да им је једина обавеза била да
пасу манастирске овце и кобиле (и кои "юди nocrr<tвe д<~ &i1ЮДО1( з<t&'kilь.
Ц\}Ь.КОВНЫИ, Дd СО\{' СВОRОДНЬ.Ј О'I'Ь. ВС<!Кь.IХЬ. \}<1&0'1' И nOД<IHK<I Ц<I\}Ь.C'I'B<I МИ
rrчь.ню Д<1 n<~coy M<IHdC'I'И\IЬ.CKE овце и ковиil<k) . 167 У Бањској повељи наређује се
да у зла времена во ј ник и келатор иде код оваца. 16 8 Под злим временима
треба подразумевати угрожену безбедност у земљи, када су била пљачка
на и стада. Из наведеног разлога присуство људи са војничким обаве
змш и хириџија требало је да обезбеди сигурност. Сопственици стада
оваца били су дужни да дају свахе године своме господару, у овом
случају манастиру, од 50 оваца овцу са јагљетом и јед:н:у јалову, али зато
су били ослобођени од даваља великог и малог десетха (д<! имь. нЋ десеrrк<1
BEiiИUr<l ИЬ. M<lilь.IH• Д<1 Д<IЮ Hd BC<IKO Л<k'I'O О'I'Ь. .И. ОВЦ\{' СЬ. tllrHU'J'eMЬ. <1
моуrоу t~~ловоу. 169 Колиха је брига била похлаљана гајељу оваца најбоље
се види из Призренсхе повеље, у којој се спомиљу и стајсхи објекти у
које сусе издвајале овце у периоду јагљеља. Њихова изградња пред
стављала је сталну обавезу сточара, о чему се говори у поглављу За
хон влахом ( ... И \{' ЗИМИШ'I'<I Д<l КОСЕ C<kHO KOHИii<IMЬ. И r\}<IДИ Д<l H<ln\}<IЛI<IIO
И tllrћHИild ДА r\}<IДE).l70
Пастири-овчари манастира Дечана добијали су поред плате о
Ћурђеву дне од 100 оваца још и овцу са јагљетом ( ... <1 кrro овце ndC01( до.~
оузимdю н<1 Гио11'rишь. дь.н~. одь. ·11· Qвь.ць. овц'оу сь. t~~rиurreмь., <1 шrro
изrоуни, д" nлdrrи, d мЋсечинQ\{' Д<l оузимi\Ю . 171 Оволика брига гајењу
оваца морала се поклаљати из разлога што је љихово искоришћа
вање било многоструко; осим тога, само одгајаље није изискивало
велики труд.
8. КОЗА
Поред оваца у Србији је било развијено и гајеље :коза. Објашљеље

за ово треба тражити у томе што су оне у погледу исхране биле с:кромне
и отпорније према нехим болестима. О љима се говори и у турс:ким доку-
166 С. Новановиh: Законски сйоменици, 698, чл. CLXXV.

167 Исто, 430, чл. III.
168 Исто, 620, чл. LVI.
169 Исто, 628, чл. LXXXV и LXXXVIII.
11о Исто, 700, чл. CCII.
171 Исто, 650-651, чл. XXXV и 689, чл. CLXXIX.
мецтима из раног периода освајања. Тано се у ханунпами рудниха Јањево

(1488. г.) вели да се при продаји хоза наплаЋује на три хозе по једна
акча. При том је најзначајније да се спомене да њихова исхрана npei<o
зиме није изазивала оце теШI<оЋе на :које се наилазило ход других врста
домаЋих животиња, јер су се лиснцци увек могли припремити у довољ
ној холичини. Осим тога, оце су биле од значаја и за цародну екоцо
мику. Њихово l'lleco и млехо хоришЋено је за исхрану, доi< је хозја длаха
због своје чврстине представљала значајан репродухциони материјал
за прављење џанова за харавансхи транспорт робе, затим различитих
покроваца, простирача итд. Гајење хоза на Балханском полуострву било
је одувек врло развијено. Постоји посебна аутохтона раса која се зове
Capra balcanica. О њима се говори и у цаши:м правним споменицима.
Овој раси су припадале и наше козе све до њиховог истребљеља. У
Милутиновој повељи, издатој 1309-1310. године Хиландарском пиргу
у Хрусији, оне се изједначавају са овцама ("или овце, или козе, или
говеда") . 172 Њихове слике налазимо врло често у фрес:ко-:Коllшозици
јама српсхог средњове:ковног слихарства, најчешЋе прихазане са оста
лим врстама домаЋих животиња (СопоЋани 1265. г.), а често и сама
њихова стада, као што је то случај на фресци БожиЋна химца у цркви
св. Димитрија у ПеЋкој патријаршији (1317-1324. г.). На сличну по
јаву наилазимо и на фресци Каин и Авељ у манастиру Дечани (1350.
године). СлИI<е коза са споменутих фресаха по својим морфолошки111
особинаr.ш потпуно одговарају расн:им особинама Capra balcanica.
9. СВИЊА
Гајење свиња било је одувех развијецо у нашим крајевима. У

списковима рИ111СКИХ агриментора спомињу се шуме у :којима су одгаји
ване свиње (si1vae glandiferae) и шумски пашњаци (silvae vulgaris pas-
cuae). Словеци су гајили свиње и у својој старој постојбини. Арабљан
схи географ Ибн Даста (Х вех), описујуЋи живот Словена, вели да они
држе свиње и овце а само мало имају говеда. У средњовеховној Србији
гајење свиња је било од особитог зцачаја. Сирово и суво свињсхо месо
играло је значајну улогу у исхраци народа, а последње и у извозној
трговини.
Свиње су држане преко целе године у храстовим шумама у којима

је било довољно жира. Владарева, властелинсха и црхвена добра имала
су велика крда свиња, а то је разлог што су она имала и своје људе
чија је стална обавеза била да се баве гајењем свиља. Тахо се, нпр.,
у Дечансхој повељи спомињу Власи Љепчиновци, хоји су били дужни
да се баве гајењем свиња (А скин!Е д-Rn'чинок'ци).1 73 Српс:ки правни
споменици пружају нам богат материјал да упозцамо стање ове гране
сточарства :код нас. Колико је било развијено гајење свиња, најбоље

173 Исто, 651, чл. XXXV.
II. Домаће животиље 59
нам потврђује чињеница што су зависни људи имали и обавезу пла

Ћања "десетi<а свињсi<ог". Он је износио: сваi<И десети брав и брав од
I<рда. У једн;ој Душановој повељи, издатој 1343. године Хиландару,
говори се да је ослободио неi<ог Рудла од свињсi<ог десетi<а са свима
његовим људима I<оји су били уписани у повељи.1 74 Сличан пропис
налази се и у Душановој повељи издатој Лесновском манастиру (1347-
1350. г.), по коме су црi<вени људи били ослобођени и од "намета свињ
Сl<ог".175
Највећи власниl< крда свиња у средњовековн;ој Србији био је вла

дар. Најранији помен о овоме налази се у Бањској повељи (1321. г.),
у којој се говори о "станишту I<раљевих свиња". 176 У чл. 191. Душа-
Сл. 21. Рељеф дивљег вепра из III-IV века н.е. (детаљ са римске
урне, Сергијевски).
Figure 21. Le relief du sanglier, III-IV siecle n. е. (detail de l'urne
romaine, Sergievski).
новог законика спомињу се свиње цареве (и <~КО royct~Ql> оукQdДЕ скин~t

ЦdQERE Дd nildTИ WKOИHd. dKO ЛИ СЕ OYKQdДOY CRИHif, Дd СЕ соуд"iи CRИHI<IQЬ.
сь. жоуnомь., что QЕЧЕ соудь.. 177 Византијски цареви имали су вели1<а 1<рда
свиња, док свињаре (хыр6~осrх.ы) спо11шњу и византијсl<и историчари.1 78
За испашу свиња на властелинским добрима плаћала се жиров
нина, која је износила сваког десетог брава од крда.1 79 У једној повељи
Стефана Лазаревића (1411. г.) жировнина се назива и жировница (одь.
жиQокь.ницЕ). 180 Јован Драгаш и брат му Константин, својом повељом
174 Исто, 618, чл. LVIII.

175 Исто, 466, чл. IX.
176 К. Јиречек: ИсШорија Срба, I, 282 и П, 152.
177 Н. Радојчић: Законик цара СШефана Душана.
179 С. Новаковић: Законски сйоменици, 618, чл. LVIII.
180 Исто, 453, чл. IV.
издатом Хиландару 1377. године, поред осталог ослободили су покло

њене људе и од жировнине (ни Т\\diШИНЕ ни ЖИ\\<~R'нине ни с<kнокошениrn).'dl
Гајењем свиња бавили су се и меропси, што видимо из Хилан
дарског практика. Судећи по подацима из њега, број свиња у појединим
домаћинствима био је прибл:ижан броју оваца. Прем.а сачуванил1 сликама
свиња на фреско-композицијама у манастиру Дечани11ш, оне су у расном
погледу одговарале данашњој шишки. То је најпримюивнија раса
наших свиња која је данас готово сасвим ишчезла. Од хране којо111 су
биле товљене највише се користио жир, затим рззцо корење и дивљи
плодови. Преко целе године чоn:ори свиња налазили су се у жирород
ним шумама. Тамо су се оце париле, прасиле и отхрањивале младунце
који су били готово дивљи. Као и у најновије време, и у прошлости
ово се одигравало без удела човека. Вековима гајена у оваквим при
ликама, ова свиња је своје физиолошке особине потпуно прилагодила
условима живота. У ствари:, она је представљала најекстензивније
гајену расу и касностасну свињу. Судећи по њеном изгледу на фре
скама, она много подсећа на дивљу свињу (sus scrofa ferus), која је
представљала далеког претка шишке.1 81 Када се говори о врста11ш сви
ња које су гајене код нас, занимљиво је да се спОЈ11ене да се у једној
кануннами рудника Јањево из 1448. године спомињу две врсте свиња.
Једне се означавају као обичне, а друге се називају "црне свиње". 182
Боја длаке свиња ца нашим фрескама је сиво-смеђа, што би одговарало
боји длаке шишке. Из наведеног разлога под "црним свињама" требало
би разумети вероватно неку врсту свиња које су се разликовале од ши
шке. Ово велимо зато што се оне другачије це би издвајале од осталих.
Осим тога у кануннами рудника Бревник (1488. г.) исто се спомињу
две врсте свиња, и то: свиње гајене у шуми и у домаћинствима. У њој
се говори и о дебелим свињама. Судећи по томе што се при продаји
свиња одгоје:них у дошаћинствима плаћала већа такса, врло је веро
ватно да се то односи на утовљене свиње. 183
Тешко је говорити: о томе како је код нас спровођен тов свиња
у средњем веку. Највероватније је да је за то у првом реду поришћен
жир. Овако су товљене свиње под нас до пред први устанак 1804. г.
Док су временске прилике дозвољавале, оне су држане у храстовш11
шумама и храњене жиром. Тов је обављан у примитивним колибама
изграђеним од дрвета, хоје су се налазиле у шумама где је би;ло жира,
а хоји је за ове сврхе био раније припремљен. Слично је обављан тов
и у при11юрју, где су n:оред жира коришћени и плодови (отпале смоква
итд). У једном документу Которсхог архива из 1355. године вели се
да је Крајимир син Радоње Лацена примио на тов б свиња од хотор
схог племића М. Bolizze. За труд и утрошену храну имао је право само
на шести део од добитка (sex porces ad sextum partem mihi preci-
piendum).18 4
181 Ј. Белиt: Прилоi йознавању краниолошке ipalje шишке, Архив за пољопри-
вредне науке и технику, Београд, 1947, З, 16-35.
Ј. Белиt: Шумаgинка, њено йорекло и особине, Београд, 1937.
182 S. Rizaj: Rudarstvo Kosova i susednih kraJeva, 246.
1 83 Исто, 248.
184 Држ. арх. Котор, СН, I, 1355, 1148.
II. Домаhе животиље 61
О гајељу свиља иного се говори у турскии споменицим.а, издатим

после освајаља српских земаља. Ова сведочанства су врло занимљива
јер нам пружају податке не само за упознаваље стаља у вези са гаје
љем свиља већ и о други111 појавама везаним за ово питаље. С обзиром
да се они односе на крај XV и ран;и почетак XVI веi<а, ми Ћемо се овде
осврнути и на љих. Тако се у кануннама издатим за вилајет Брани
чево (1467 /68. г.) и санџак Смедерево (1536. г.) налазе прописи о плаћаљу
дажбина на уобичајено клаље свиља, као и клаље свиља о Божићу.
По љима, за сваку заклану свиљу плаћала се по једна аспра. За нас
су овде најинтересантнији прописи које су Турци издали одмах по
освајаљу српских земаља (1468. г.), а који се односе на специјалне
дажбине што су их хришћани морали да плаћају на свиље независно
од тога да ли су те свиље клане или продаван;е. То је била специјална
дажбина и она је износила на сваке две свиље по једну акчу. 185 Да
ли је ова 111ера деловала дестимулативно на одгајиваче или не, тешко
је рећи. Судећи по то111е што је по утврђиваљу османлијске власти "не
стало из извоза и промета свиљско 111есо чак и на јадранском прюvюр
ју"186, могло би се сматрати да је ова мера била од утицаја.
Поред овога ми н;алазимо у неким турским документима из нај
ранијег периода окупације, врло занимљиве податке који нам говоре
о бројн;ом стаљу свиља. Тако у дефтеру за области Бранковића (1455. г.),
које су представљале централни део старе српске државе, налазимо
податке о бројном стаљу свиља у појединим домаћинствима, што нам
омогућује да добије11ю слику о стаљу целокупног броја свиља у доба
издаваља овога дефтера. Како је ово стаље изгледало, види се из при
ложене та блиц е.
Свега на бро)
Назив нахије
села домаhинстава свиља
Вучитрнска 6З 2 612 5 608

Долачка 14 605 760
Морава (косовска) 68 з 147 8 600
Клопотник 4 100 150
Трговиште з 76 152
Тополница 11 452 1 178
Приштина 20 982 з 080
Из свега овога произлази да је 10 136 породица располагало са

25 148 свиља. Анализирајући ове резултате, Храбак сматра да су на
једну породицу долазиле по две и по свиље. Највећи број свиља држало
је село Мачја Стена у Лапској нахији са просеком од по 9 комада на
домаћинство. Ако се полази од претпоставке да су за своје потребе
клали по две свиље, онда излази да је тржни контингент износио 4 876
185 D. Bojanic: Turski zakonski spomenici iz XV i XVI veka za smederevsku, kru-
sevacku i vidinsku oblast, Istorijski institut, Beograd, 1974, 163.

186 Б. Храба1с Пољойривреgа Косова, 56.
свиља или 19% од уt<упне производље. Где је продавац тај вишаi<,

по Храбаi<у, теШI<о је рећи јер за тај период не постоје подаци о извозу
усољеног меса у Прим.орје. 187
Занимљиво је да се овде спомене да у српсi<им спо111еницима не
налазимо помена о производљи свиљсЈ<е масти. У Новобрдсi<ом. рудар
СI<ОМ. заi<ону деспота Стефана Лазаревића спомиљу се само "грудве
лоја", а не и свињсi<а маст. 188 О љој смо нашли први писани помен
само у споменицима из раног турсЈ<ог периода. Tai<o се у Ј<ануннаr.ш
рудниЈ<а Брезниi< (1488. г.) говори о плаћаљу царине "за мех свиљсi<е
масти", I<oja је износила 1 аi<чу. У другим турсi<ИМ доi<ументиw.а о овоме
се не говори, већ само о "111ех:у масла". 18 9 Супротно овоме, о сланини
се говори често у српсi<им. споменицима. У повељи: тетовсiФГ манастира
спомиљу се полутЈ<е сланине, а у Которсi<ом статуту говори се и о про
даји сланине.
10. ПАС
Коришћеље паса у средљовеi<овној Срб>1:ји юv:ало је двоструi<у

HШI'leHy. Једни су служили за лов, а други I<ao пси чувари. И једни и
други би:ли су много у употреби:.
Лов није представљао забаву само владара и висоi<ог пле111Ства
већ и обавезу зависних људи. Дивље животиље ловиле су се за исхрану
или I<ao штеточине. Поред лова дивљих животиља у планинама, оне
су се ловиле и у ловиштима. Ловишrа се често спомиљу у правним.
споменицима српсi<е средљовеЈ<овне државе и била су заштићена од
бесправног лова. Први помен о овоме налазимо у повељи манастиру
св. Ђорђа I<од СI<опља (1300. г.) (сћ мRишти зRЋQними). 190 У истој по
вељи предвиђају се и строге I<азне за бесправан лов у м.анастирсi<им
л:овиштим.а. Кривац је I<ажљаван са 8 перпера (кто Q'(A-kзe \11( А\\RИШ'Г4
'Г44 И ПQRCoR)(ћ ME'ГQXИtiiXћ CRE'Г\Ir4 rE\\QrИI<I ИАИ QИIШ4 ИАИ 3RoRQHHI<\,,, Д4
nА А 'ГИ О'( ЦАQИН\1'( .н. nЕQћПЕQћ ) . 191 Меропси су понеi<ад имали обавезу
и да лове зечеве за потребе свога господара. Tai<o се у повељи манастиру
Грачаници (1321.г.) вели: ... ид" A\IRE 341ЕЦЕ зАмАницомћ QAзR-k nonoR.1 92
Планине Србије биле су пуце дивљих животиља (медведа, лисица,
даброва, рисова, вуt<ова и зечева). Од л:исичјих I<ожа прављени су
Ј<ожуси о Ј<ојим.а се говори у ПризренсЈ<ој повељи. 193 Даваље лисичјих
I<ожа било је често и обавеза. Кесар Гргур поi<Лонио је Дабижива ка
м.атниi<а манастиру св. Аранђела I<ОД Призрена одредивши м.у да даје
манастиру по 80 лисичјих I<ожа годишље ( ... КЕСАQЬ. ГQь.rо'(QЬ. Д4ВИЖИR4
187 Исто, 55.

188 Н. Радојчиh: Закон о руgницима, 54, чл. 235.
1 89 S. Rizaj: Rudarstvo Kosova susednih oЫasti, 248.
i
19° С. Новановиh: Законски сйоменици, 615, чл. XXXVI.
191 Исто, 615, чл. LII.
192 Исто, 636, чл. XXVIII.
19з Исто, 700, чл. СС.
П. Домаhе жи:вотиње 63
ДА Д41f .з.t rQдиште .н1. ,шсиць.). 194 Лисичје коже спомињу се и у теста
менту једног которског грађанина из 1506. године (vo1pe vintisie).l 95
По новобрдској кануннами из 1455. године за једну даброву кожу
про дату на новобрдском тргу плаhала се царина од 1 акче 19 6 , а у ка-
Сл. 22. Ловачки пас (детаљ са фреске Парабола о убогом Лазару,

манастир Манасија, 1407-1418 г.).
Figure 22. Le chien de chasse (detail de la fresque La parabole du
miseraЬle Lazare, monastere de Manasija, 1407-1418).
цуну рудцика Плана и Заплана, за 4 лисичје коже, две вучје и једцу

медвеђу rшаhена је једна акча. 197 Наведене чињенице говоре да су коже
од ловних животиња биле извожене из Србије. Разумљиво је што је
у таквој ситуацији морао постојати интерес за гајење ловачких паса,
чије је учешhе у лову, с обзиром на расположива средства за убијање
дивљих животиња, било неопходно. Ловачкн пси одувек су били много
цењени код Срба. То се види и из извештаја Константина Порфиро
генита, који вели да је српски: кнез Владимир послао на поклон бугар
ском кнезу Борису, поред осталог, и два пса. 198
194 Исто, 700, чл. XV.

195 Држ. арх. Котор, СН, XXIV, 1506, 765.
19 6 S. Rizaj: Rudarstvo Kosova i susednih oЬlasti, 206.
197 Исто, 230.
1эs К. Јиречек: Иciuopuja Срба, Ј, 118.
Одгајиваље паса било је nонекад обавеза зависних људи. У једној

Душановој nовељи издатој Хиландару 1343. године вели се да је он
ослободио неког Рудла и од дужности храљеља паса (ncdl}d KI}MifRC'I'Rd
ми).1 99 У чл. 189. Душановог Законика говори се: "куда иду кољи
и nси и станови цареви, што им nише у царево м nисму, само то да се
даде и ништа друго". 200 Благодарећи сачуваним nредставама ловачких

паса на фреско-композицијама српског средљовековног сликарства ми
смо у стаљу да са доста nоузданости говоримо о љиховој расној nри
nадности. Судећи по свему они су nриnадали раси хрта. То је најстарија
nозната раса ловачких паса чије nредставе налазимо сачуване и у ба
рељефима старог Егиnта из nериода 2200, године пре наше ере. За љих
се мисли да су nренети у Евроnу nреко Феничана, nремда их Ариан
назива "келтс:ким nсима". То су они ловачки nси који се у српским
народним nесмама сnомиљу :као "хрти карамани". Њихове сли:ке нала
зимо на једној фресци манастира Манасије (1406-1418). г.) која nред
ставља јеванђеоску nричу "0 богаташу и убогом Лазару" (Лука, XVI,
19). По Павловићу и Тадићу, ови nси "одају тип високоногог и ква
дратичног изгледа, дубоких груди, прибраног трбуха, тркачке конди
ције и фине конституције". Длака ових паса је кратка, код једних је
бела а код других кестељасте боје. Глава је изразито дуге љушке и
прћастог носа са слабо израженим стопом. Очи су косо nостављене
а уши високо уназад усађене и средље величине. Врат је дуг, округласт
и благо лабудаст. Леђна линија је изразито издубљеног облика а реп
је усађен високо изнад леђне линије. Он је :код једног пса српасто савиј ен
а код другог у дољем делу покривен нешто дужом длаком. Ноге су дуге
а оnшта мишићавост лака. Наведена грађа јасно говори да се ради о
ловачким псима који припадају раси хртова. Сама чиљеница што пси
носе на врату златне огрлице говори да се ради о псима nлемените расе.
У прилог овог гледишта ишла би и чиљеница што неки nси са споме

нуте фреске не носе златну огрлицу и што се они разликују по својој
грађи од првог пса. Сличне представе ловачких паса налазимо и на
рељефима стећка Кулина бана (око 1180-1202. г.) на којима су прика
зане сцене из лова као и на минијатурама илуминисаних француских
рукописа XIV и XV века.
Бертрандон де ла Брокијер, који је у доба деспота Ђурђа Бранковића
(1432. г.) прошао кроз Србију оставио нам је неке занимљиве nодатке
у вези са љиховом морфологијом и начинол1 гајеља. Тако између осталог
он говори да су хртови које је видео пролазећи кроз крајеве Баш<ан
ског nолуострва где су владали Турци врло лепи и да имају "дуге опу
штене уши и велике рундаве репове који им лепо стоје". Затим вели
да их љихови власници држе nреко ноћи nокривене "сукном или дру
гим лепим покрива чима". Осим тога он наводи да ј е турски султан
имао више од 1000 ловачких паса. 200 а
199 С. Новаковиh: Законски сйомениu,и, 411, чл. IV.

2оо Н. Радојчиh: Законик цара Сiйефана Дуиtана, 80, чл. 189.
2uoa R. L. Lewinsohn, Povijest Zivotinja, Zagreb, 1956.
Ј. Lokar, N asi psi, Beograd, 1949.
Brian-Vesey-Fitzgera1d, The book ој the Dog, London, 1948.
П. ДомаЋе животиље 65
Поред ловачких паса у српским правнш11 споменицима говори се и о

псима чуварима. О томе се говори у чл. 82. Земљорадничког закона (пре
пис из XV века), који се односи на убиство пса чувара стада. Тако се
у ље~1у вели, ако бд се догодило да неко убије пса чувара стада, да је
дужан да плати одштету и да надокнади евентуалне штете настале
услед упадаља дивљих животиља на незаштиhено стадо (dШТЕ KTQ ljrd

ПdCTћi\}:KQrd QУНИRЬ., НЕ ИСПQRоRСТЬ. НЬ. НQУДЕ'ГЬ. СЕ QУНИЦd \jrd, RЬ.С~у nQrИ
НЕЛЬ. CTdДd Дd ДdС'I'Ь. СЬ. ЦoRHQI0.2°1
О псима куhним чуварима говори се и у Грбљанском статуту у
чл. 120. и 131. У првом се вели да "сваки домаhин држи пса даљом
у веза, нотља из синџира, и чији пас кога уједе, да плати глобе шест
цекина", а у другом "који би убио пса бранеhи се да удари пса чим било
111огао, а макар и ранио у му.ци". 202
Што се тиче расне припадности паса чувара код нас у средље111
веку доста је тешко доносити суд о томе. То је разлог што сматраr.ю
да се не може прцхватити као сасви:м тачно гледиште да данашљи шар
планинсю~ пас води своје порекло цз прадо11юви.не Словена и да је љи

ховом сеобом доспео у наше крајеве.
Када се говори о псима онда се мора указати; и на ј едно велико
зло које су они причиљавалц а то је: да су луrајуhи пси представљали:
велику напаст за људе. Тако путописац Браун вели да су цм курјаци
ц пец причиљавали: велике непријатности при: пролазу кроз српске
планине док "када би се приближили вароши или: полази:.тrn из ље
да су пси насртали на њих лајуhи: ц уједајуhц коље за ноге". У прилог
овоме требало би: навести и наредбу града Дубровника изда ту 30. окто
бра 1409. године за љихово тамаљеље. Али: поред споменутих непри
јатности пси и вукови представљали су далеко веhе зло као носиоци
и преносиоци вируса 5еснила. У прилог овоме иде и чиљеюща што
од свих сачувани:х магијски:х формула српске средљовековн;е медицине
љихов се највеhи број односи "да би се сачували људи и животиље од
уједа бесно г пса ц вука", тј. од беснила.
Н. Р. Davis, The modern Dog Encycklopedia, Harrisburg, Pensilvania, 1958.

Н. Huber, Les Celtes, Paris, 1932.
Б. Гавела: Илири и Келiйи у Поgунављу, Годишњак града Београда, 1961. и
Ейоха келiйске кулiйуре на Балкану, Зборник Филозофског факултета, XIII-1,
Београд, 1977, 95-110.
Kelti, Enciklopedija Jugoslavije, 5, 1962, Jugos.-Mak., 235-236.
S. Pavlovic i М. Tadic, Neke istorijske cinjenice о rasprostranjenosti hrta и nas, Vet.
glasnik, 6, 1972, 447-449.
Б. де ла Брокијер, Пуiuовање йреко мора, 137.
Ј. Rihter, LovaCki psi, Zagreb, Znanje, 1976.
Е. Pagnon, Histoire dи реирlе franfais, Paris, 1952, Pl. 35.
Р. В. Катиh: Меgицина коg Срба у Среgњем веку, 30-32. и 119-120.
2 0 1 Ђ. Сп. Радојичиh: Срйски рукойиси Земљораgничкоi законика, 23,
2 0 2 С. Новаковиh: Законски сйо-нетщи 115, чл. СХХ.
III. ГАЈЕЊЕ ПЧЕЛА
Постојаље медоносни:х: биљаi<а је први услов за гајеље пчела.

Поред тога што период цветаља неких биљан:а траје 8 месеци:, љи::х:ово
коришhеље често не траје више од 1О дана. Разноликост климатски::х:
при:лика у поједи:ним крајевима где су се НаЈщзили наши: пчелиљаци
у средљем веку би:ла је од утицаја не само на цветање би.љака веh и: за
постојаље паше. Као што нам је познато, лучеље неi<тара у зависности
је од низа е:н:олоШI<И:Х фактора. Овде је топлота од примарног значаја,
јер од ље зависи формираље угљенохидратни:х лщтерија у биљци:, а
ca!VI.ИM ти:м и неi<тара. За ово су најповољни:је телшературе од 16-30°С.
Онда :н:ада наступи: суша у земљишrу, биљ:н:е почиљу да вену и тада
бивају обустављени сви: физи:олоШI<и процеси, па и: лучеље нектара.
Исто та:н:о негативно ути:че и: вели:н:а влажност, пошто пчеле користе
пашу само за време цветаља б:.иљаi<а, па је зато та фаза живота биљака
најваж:ни:ја. Услови за ово ни:су били: подједнаки у сви:м рејонима. У
топлији:м крајеви:ма, :н:ао што је било зетско при:люрје, за које имамо
податке да су тамо .1\tного гајене пчеле, биљке цветају раније а у пла
нинс:н:им доцније, па је и дужина цветаља краћа. Наведене околности
биле су од особитог значаја за нринос који се добијао од пчелареља.
Гајеље пчела :н:од нас у средљем веку било је врло развијено. Мед је
зам.ељивао шећер, а воса:н: се углавном највише употребљавао за прав
љеље свећа за осветљаваље просторија. Истина, то је више ,и;олази:ло
у обзир код повлашћеног реда људи, доi{ је ово за зависне људе био
лун:суз. У просторији у којој се налазило огљиште одвијао се цео живот.
На љеговој ватри: припремала се храна, пеi<ао се хлеб и она је осветља
вала целу просторију, док је дим дражио слузокожу очију и дисајни:х
путева. Због овога наш народ је много патио од обољеља очију, чиме
се може објаснити постојаље великог броја рецепата за лечеље очију
у приручющима наше средљовековне медицине (Лечебник, Њl'l'~ocozlш
О RC<IKOИ КЕШ'l'И, ИТД.).
За упознаваље стаља пчеларства код нас повеље српс:н:их владара
средљега ве:н:а пружају доста материјала. Из љих се види: да су се нод
нас пчелињаци налазили у оним рејонима у нојима су постојали по
вољни нлиматсl{И и флористични услови. То су предели :н:оји су имали
III. Гајеље пчела 67
благу I<ЛИМУ и били богати ливадама у долинама заююљеним од велиЮiх:

ветрова. Ђщо су се пчелиљаци које је поi<Лонио краљ Стефан YpoiU I
1253. године манастиру св. Богородице у Стону налазили испод цла
нине см~уrА ~УАИА\)ЕRИНА НА RиС'Г\)ИЦИ n~дь. ПААНИН~мь.). 203 Краљица Је
леца поi<Лонила је манастиру св. Николе на острву Враљини 1280. го
дине пчелиљах Крухuевицу, заједно са пчеларом Павлом и љеговим
братом ( ... А ВЕШЕ ОУАI<IНИКЬ. НА .3EMAIO Ц\)Ь.К~RНОу НА К\)ОуШЕRИЦА. И СА
оуА~<~никомь. ДАХ:ь. llARAA и В\)А'ГА моу. 204 Пчелиљаци манастира Баљске
налазили су се у луговима (.зА оуАИI<I\)ИН: ~у АоуrокЋх:ь.). Један хилан;дар
ски пчелињак налазио се на Призрецској Бистрици ( ... H<l Rист\)ИЦИ и
н" нн:мь. оуАи~<~никь.) 205 док се други налазио у Дољој Хочи (оуАи~<~никь.
оу ДоАнН: Ходь.чЕ" .ЗА нимь. дк" oyAиl<l\)<1). 206 Овај предео с обзиром на I<Ли
матске и флористичке услове, исто тако је им.ао изванредце услове за
пчелареље. Цар Духuан је поi<Лонио Хиландару пчелињаке на Пећкој
Бистрици са пчеларима Добрком, Ћухuом, Брајаном и Братиславом,
ослободивхuи их од свих обавеза осим гајеља пчела. У случају угинућа
пчела они су били дужни да о свом тро!U}(у обнове пчелињак. 207 . У
Призренској повељи спомиљу се пчелиљаци у Штимљу (оуАи~<~ре оу
Чтим.1и) са пчеларима PaiUI<oм, Плонохuеи, Радомиром и Братљаком. 208
Ови пчелињаци су се исто налазили у погодним I<Лиматским условима
и на богатој паiUИ. Али и ова врста производље била је праћена честим
губицима. О томе сведоче подаци на које наилазимо у нашим средљо
вековним приручшщима за лечеље (nчемм n<~royвA), као и у повељама
владара из породице Немаљића.
Гајеље пчела представљало је и једну од обавеза зависних људи,
слично као и друге обавезе. По једцој повељи храља Милутина, изда
тој 1282-1298. манастиру Хиландару, nчелари манастирског пчели:
њаЈ<а на Бистрици: били су ослобођени од свих обавеза (и симь. оуАЫI<I\)Емь.
ДА н .Н \)<IВО'ГЕ НИКОrН:\)е ИНЕ, АИШ Е ДА соу OYЬ.II<I\)ИIE. И I<IKO НоkКОИМЬ. R\)<kME-
HEMЬ. ПОrине ~УАЫI<IНИКЬ., ДА r<l 'ГИ И OYAI<I\)ИIE О'ГЬ. СЕНЕ ПOC'ГdRAAIO ).2° 9
Сличан цроцис важио је и за пчеларе Ђ уру, Радослава и Продана, I<oje
је он приложио Хилацдарском пиргу у Хрусији (и n\)ид<~х:ь. н: nи\)ь.rоу
CROIEMOY ДА ВОУДОУ'ГЬ. OYAИI<I\)ИIE, ДА IЕС'ГЬ. СR<kШ'ГА СПАСОу. И ОСRОВОДИХ:Ь.
\)<IВО'ГЬ. ... КАКО RA<IX:E ПИС<IНЫIЕ П<IС'ГИ\)IЕ). 210 У ПОВеЉИ кра
IE О'ГЬ. RСЋХ:Ь.
Ља Духuана, издатој 1339. године Хиландару у вези: са уступаљем цркве
св. Нихоле у Орехову, вели се да су црквени људи били између осталог
ослобођени од даваља десетка пчелиљег (ни ДЕСЕ'ГКА окчЕr<~, ни пчыь.
ноr<~).211 Од љега су били ослобођени и људи које је Иван Кастриота
поi<Лонио Хиландару 1436. године. 212 Обичај плаћања десетка на пчеле
2о3 Исто, 601, чд. XVIII.

204 Исто, 579, чл. IV.
2о5 Исто, 623, чл. VII.
206 Исто, 398, чл. IV.
201 Исто, 398, чл. IV.
208 Исто, 431, чл. VII.
209 Исто, 600, чл. LXXIX.
210 Исто, 389, чл. III.
2н Исто, 395, чл. XIX.
212 Исто, 407, чл. III.
задржан је и за време Турака. Тако се и у кануннам:и: Рудника из 1488.

године спомиље пчелиљи десетак и он је износио једн;у кошн;ицу на
10 кошница. 213
Даваље воска било је исто тако обавеза зависних: људи и о томе
се говори у Призренској повељи (4 се м~ ди !Е кои дм~ RОСКћ). По истој
повељи властелин Никола Утоличиh био је дужан да даје манастиру
годипnье по 50 литара воска (и д" ПQИА<.\rм~ сRешт~'( Н<.\ H<.\REЧEQИIE dQX<.\HrEA<.\
RC<.\KO rодиште). 214 Премда се број пчелиљака Дечанског мацастира у
одн;осу на Призренски манастир ције много разликовао, ипак изгледа
да је у околини Призрена било развијен;ије гајеље nчела. Ово тврдимо
на основу тога што је у Призрену постоја.тrа фабрика за прераду воска
(ghettum cerre - KO'(Ш'l'd ROШ'I'<.\Hd), коју су подигли которски трговци
на земљишту катедралне цркве св. Богородице ЉевиlllКе. У повељи
коју је 1326. године издао овој цркви Стефан Дечански забраљује се
не само отвараље н;ове фабрике веh и: свака прерада воска ван ње. Тако
се у ВеЗИ са ОВИМ ГОВОрИ: следеfiе: И О'(ЧИНИАИ &-kEXO'( KO'I'O\)dHE КО'(Ш'l'О'(
ROШ'I'dHO'(, Hd '1'\)ћЖИШ'I'И, Hd Ц\)ћКОRНОМћ моЈ.стоЈ. ... d ИН'ДЕ Дd СЕ НЕ Ц-kди
RОСКћ, НИ Дd СЕ ПОС'I'<.\RИ ДQO'(rd KO'(Ш'I'd О'( RC-kMћ r\)dДoJ..2l5
Наведен;и подаци из српских повеља који се одн;осе на гајеље пчела
говоре да је оно било врло развијено у Србији и да је, према том.е, пред
стављало значајну грану домаhе привреде. Ова констатација н;алази
своју потврду и у резултатИЈ\Ш испитиваља неких новијих аутора. Тако,
док се раније о ово111е питаљу н;ајчешhе говорило узгред, без н;еких
одређенијих елемената за љегово упознаваље, Ћирковиh и Божиh су на
основу грађе из Дубровачког архива указали да је извоз воска из српских
земаља био врло велики, да је восак топљен; у Дубровнику и после
даље извожен; у Италију. Д. Ковачевиh на основу података из трго
вачких кљига дубровачких трговаца Луке и Ниi<оле Кабужиhа, вођених
у периоду од 1426-1433, успела је да ншv1 даде приближну слику из
воза воска из Србије и Босне у Дубровник. Сиров восак откупљен у
Србији био је пречишhаван; у Дубровнику и у ованвом. стаљу (cerra
fine) после извожен у Италију. Према љен;им истраживаљима, у спо
менутолl периоду браhа Кабужиhи извезли су 136 178 kg воска или око
13 вагона. На основу обилно проученог материјала (тестаменти, уговори
итд.) она закључује да је сав восак који су они извезли потицао из
Србије и Босне. Поред Дубровчан;а, трговином воском бавили су се и
феудалци. ТаЈ<о је Ћирковиh установио да се, између осталог, Херцег
Стјепан Вукчиh бавио и трговином воском. Из споменутог протокола
види се да су Кабужиhи имали врло разгранату мрежу трговине воском.
У љему се налазе и имен;а места и трговаца у Италији којима је восак
био отпреман. То су били следеhи градови: Венеција, Пезаро, Римини
и Фермо. Из ових: градова је даље препродаван наш восак на сајмовима
по целој Италији. Из свега овога произлази да је восак, извожен из
21з S. Rizaj: Rudarstvo Kosova i susednih oЫasti, 235.

214 С. Новаковић: Законски сйоменици, 685, чл. ХХ.
215 Исто, 691, чл. LXXXIII.
III. Гајење пчела 69
средљовековне Србије, заузимао значајно место у подмириваљу итали

јанског тржишта и "да је био у потрошљи на шире~1 подручју Ита
лије".216
Гајеље пчела код нас није се умаљило и доцније. Тахо се у ха

нуннами Новог Брда из 1488. године говори о наплаhиваљу дажбина
на товар меда и восха.
Овде је занимљиво да се спомене један детаљ у вези са биоло

гијом гајеља пчела хоји се налази у хануннами видинсхог санџаха (1586.
г.). Ми hемо га овде прихазати зато што је у Видински санџак спадао
и велики део источне Србије. У члану VIII споменуте хануннаме говори
се о обичају организоваља заједниЧI<ог ројеља пчела и он гласи овако: "у
споменутом вилајету постоји један дан хоји неверници називају преша
грЧI<ом називу Илин дан [ ... ] када дође тај дан, све кошнице у том
вилајету исцушrају своје рајеве и имају направљен мед хоји је требало
да направе. Дох не стигне тај дан неха се не схупља ни право на кош
нице [ ... ]".217
216 Десанка Ковачевиh-Кораh: О извозу воска из среgњевековне Србије и Босне

йреко Дубровника, Историјски часопис, XVIII, Београд, 1971, 143-153.
217 D. Bojanic: Tиrski zakonski propisi, 60.
IV. РИБОЛОВ
У цсхрани :нашег народа у средљем. веку риба је играла знатну

улогу. Она је ловљена у рекама, језерима и у српском приморју. Осим
тога, постојали су и вештаЧI<и рибљаци, о чијем се одржаваљу говори
у многим српским повељама средљег века. Они су :најчешће били својина
великих манастира. То је разу1\!.ЉИВО јер је у љима живео знатан број
мо:наха. Тако је :на сваких 20 кућа дечанског властели:нства долазио
по 1 калуђер, док чл. 16. Душановог Законика предвиђа :на 1000 кућа
по 50 калуђера. Познато је да православна црква прописује за љих
строге постове и забран:у јела меса. Њима је дозвољен:о ра једу рибу
само у одређен:е дане, :нарочито о великим празн:ццима. О квалитету
поједин:их врста риба и љиховом зв:ачају за исхра:ну говори се и у :неким
хигијен:ским списима н:аше старе медицине. Тако се о овоме говорило
у спису Сказаније о йишШах чловеческих и коју йолзу ШвореШ и враче
ванија суШ в них и како йоgобајеШ јасШи и бљусШи се, који се :налазио
у зборнику Народне библиотеке бр. 54. На љега је указао :нашој :науци
Ст. Новаковић, који је мислио да је превод списа Симеон:а Сета, који
је н:осио наслов ~uv-rrxyfLrx xrx-roc a-roLx_r:.l.ov 7t<-pl -rpo~<йv SuvocfLe:CU~. Упоре
ђиваљем овога дела са познатим салернским списом Regimen Sanitatis
Sa1ernitanum установили смо, поред осталог, да поглавље о рибама пред
ставља цревод поглавља De pisciЬus из истог списа. Ин:аче салернски
спис који потиче цз 11 О 1. године н:астао ј е под утицајем истог спц са
Аристотеловог ученика Diok1es-a Kцrystos-a (III век н.е.). Тако се у
овом поглављу поред осталог вели да су рибе из планинских река и мора
укусн:ије за јело од риба из језера и мутн:цх река.
У правилима о хигијенској исхрани наше средљовековне медицине
редовно се н:алазе упутства у које дане треба јести: рибу, коју врсту
ц како исхра:на рибом утиче у појединим месецима :на људско здравље. 217
Риба је код :нас у средљем веку била ц цељена врста хране. Тако
Теодор Метохит, описујућц како је примљен: :на Милутин:овом двору
(1299. г.), nоред осталог спомиље да је византијско изасланство јело
и крупну дунавску рибу, каква је била ретка у Цариграду. 218
21s К. Јиречек: ИсШорuја Срба, I, 300-301.

IV. Риболов 71
Сл. 23. Рибар (детаљ са фреске Јављаље Христа, црква Богородице Љевишке у
Призрену, 1307. г.).
Figure 23. Le pecheur (detail de Ја fresque L'annonciation de Ј esus Christ, Eglise de la
s'e Vierge а Prizren, 1307).
----
Риболов је у Србији представљао и значајну привредну грану

зато што је риба цз С:кадарсi<ог језера и српс}{ог приморја била изво
жена у Италију. По 11шетачком }{атастру из 1416. годин;е, градс}{а бла
гајна скадарС}{е општцне од царине на рибу имала је nрихода с}{оро
4 000 перпера годuшље. 219 У Которс}{ом статуту налазе се прописи о
рибарима, лову рибе и продаваљу у граду (De piscatoriЬus) 2 2°, }{ао и
пропис по }{оме су становници грбаљс}{е жупе били ослобођен;и да до
носе рибу за потребе }{раљевог двора. 2 21
У српс}{Ј{М повељама средљег ве}{а доста се говори о "ловиштима
рибним". У вези са овuм постојали су и строги проnиси против бесправ
но г лова на љuма, па Ћемо се зато овде и ца љих осврнути. Та:ко се из
повеље }{раља Милутина, издате 1301. године манастиру св. Ђорђа
}{ОД С}{опља, види да је манастир имао два "ловишта риба". Ј едно од
љих постојало је и у доба Византинаца, што се види из саме повеље
јер се у љој говори да га је манастиру по}{лонио цар Роман (ижЕ IEC'I'
n\}ИА~ЖИА CIH'I'ћ.l Р~м<~н Цd\}Ь. сь. ~~~вишти . . . \}Иiшими. 222 Други рибља}{
поi<лонио је }{раљ Милутин и он се налазио у селу Здуље ( ... сь. ~~~вишти
звЋ\}ними и \}инними и сь. вс<kми П\}dВНИНdМИ СfАЬ. т<kхь.). 223 По Баљс}{ој
повељи онај }{оји би био ухваћен у бесправном рuболоВ}' на Плавс}{ом
језеру I<од рибарс}{ог села уврх Полимља }{ажљаван је са 12 волова 224 ,
ДО}{ је за бесправан лов у рибљацима манастира св. Ђорђа }{ОД С}{оnља
}{ажљаван: са 8 перпера (и кт~ ~1(А~ви ~1( т~мь. ~~~вишти 'l'dd и n~ вс<kхь.
ME'I'~XИtdXЬ. CBE'I'~rd fE~\}rИtd ИАИ \}ИННd ИАИ 3B<Ji\}HИtd НЕ3 Иr~'(MeH~Bd HAdr~CA~
BEНИtd ••. д<~ nA<~'I'И ~1( Цd\}ИН~1( .Н. ПЕ\}Ь.ПЕI}ь.). 225 Дечани су имали своје
рибарс}{а села у Плаву (и д<~ К\}МIЕвств~ ми I}ИHdi}E ~1( ПА<~ в<&). 22 6, а При
зреНС}{И манастир имао је 7 рибарс}{Их }{yha у Плаву (и П\}ИА~жи ц<~I}C'I'B~
ми \}Ь.Шd\}Е ~1( ПА<~в<k). 227 Иначе он је имао више рибљака. Та}{о се у
повељи спомиље село Тмава са рибља:ком (сЕм Т'м<~в<~ сь. \}инник~мь.).
Као рибљак је I<оришћен и I<анал за наводљаваље (и td3Ь. cвEт~rll GтЕ
*""" ~1( r~\}ИHIE сь. ВЕ<kми MErtdMИ и сь. \}ИНdМИ). 228 Затим ман;астир је
имао своја ловишта рибе ц на Дриму (и мвиштЕ Hd ДI}ИМ~1( с11ь.nь.). 229
Риболов је нарочито био развијен на Охридс}{ом ц Преспанс}{ом.
језеру. Краљ Душан по}{лонио је 1342-1345. г. ман;астиру св. Богоро
дице Перивлецте у Охриду рибарска село Ходуниште са ловuштим.а
(см~ х~д~'{НИШ'I'Е сь. А~ВИШ'I'ИМИ) 230 , у селу Наi<љу 60 рибара, а у Струги,
на самом језеру, и цр}{ву св. Николе са љеним имаљем и седам рибара
219 licтo, II, 151.

22о Statuta et 1eges Civitatis Cathari, De piscatoriЬus, 179, сар. CCCXXV.
221 Statuta et 1eges Civitatis Cathari, De homiпibus Zoppe ut поп porteпt pisces Domini
Regi, 237, сар. CCCXVI.
222 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 615, чл. XXXVI.
22з licтo, 616, чл. XXXVII.
224 licтo, 624, чл. ХХХ. ~'.
22s licтo, 617, чл. LII.
226 licтo, 627, чл. VII и СХХХ.
227 licтo, 694, чл. СХХХ.
22в licтo, 692, чл. XCVIII.
229 licтo, 691, чл. LXXV.
2зо Исто, 673, чд. XIII.
Ciuitatis Cathati.· 11D

mitis, &аЈја Comm~nitatis, & accufatoris, & Чuicar·
~cs pttdidas accepcrtr, fint fux. ·
»r tilf•m~~~~ . с"'. с с с z z r.
Olum.us,~u?d pifcatores ~eneantur diuidere pifcc$
V defagents Ј td efi de tracћs fecundum antiquam..
confuetudinem, videlicet patroпus pritno cum mari...
narijs per medium, qui patronus vendat partem fuatn,
Yel detvni homini eam vendere qua: voluerit, & mari..
narij diuidant fuam medietatem per mediurн inter fc,
& ita vendant, & venditio11e fada foluant Comn1Ut1i-
tati decimam partem de pccttпia, & qu~libet pars fo-
laros quattuor pro fcamno, & pifces dc retibus, ~ dc
Jampada diuid.ntper medium, & ve11daпt, & folua11t
decimam partem de pecuпia Commu11itati, & quili-
bet pro fcamno foluat folaros qttattuor, &vendiror pi-
fcium non ponatfolaros i11 burfa,t1ecrecedatdefcam...
no, donec 11on foluerit Communitati,& qui contrafc-
cerit de prжdielis, fol uat yeerperum vnum, t;Camit-
Ut pifces, vd pccuniam pilcium.
Dt 1/и fNIIIIOdl t~trAhi dthш tlt Сillit ~tt, f!t ~Rrill11;

Сдр. с·с с х х р 1.
tettm autc:m poffit c:mi l forenfibus, & extrahi de

O ciuitate Ј verumtamen fi olet1m vc:nderetttr са11а.·
tdla vlrraduos grofios minus quarta in ciuitate, tunc
nemo tam ciuis, quam forenfis oleum deciuitate vltra
vnum quinqttum trahere poffit, &"'" qui contrafecerir,
Сл. 24. О рибарима (Statuta et leges Civitatis Cathari, Venetiis, 1616 г., Државни
архив у Котору).
Figure 24. Sur les pecheurs (Statuta et leges ciYitatis Cathari, Venetiis, 1616, Archive,
de l'etat, Kotor).
Сл. 25. Риболов (детаљ са фреске Јављање Христа, манастир Дечани 1348-1350 г.)'
Figure 25. La peche (detail de Ја fresque L'annonciation de Ј esus Christ, monastere de
Detchani, 1348-1350).
(G'ГI)OV'rd . . . И Hd IEЗf\)oR Ц\)h.KRd СRf'ГИ HfШMd Ch. RCoRMИ П\)dRНИМdМИ И CfДh.Mh.

\111Bdl)h.). 231 Мщастир Трескавац имао је своја ловишта рибе на Преспщ-
схом језеру (I)ИBd\)ИIE Rh. П\)оRСПоR . . . ИМfНЕМh. fiMd\)'I'OIIh. И ДОВ\)f . . ,
Gоп\)ь.стrь. . . . сь. лоништrЕмь., сь. нс<kми П\)dRин<~ми). 232 Истом повељом
он; је похлонио манастиру Трескавцу и црхву св. Јована Богослова на
231 Исто, 673, чл. XV.

232 Исто, 699, чл. XXVIII.
самом језеру и метох; Про:кати111ен са рибним ловиштима (мЕ'I'Охь. кь.

ОхQид-k nQОК<~еимш ... цQь.кокь. ск. lо<1нь. ноь.ос11окь.ць. сь. IIORHШ'I'Eмь..2 33
Турс:ки споменици из раног периода по освајаљу српских земаља
пружају нам далеко више података да упознамо потрошљу рибе код
домаhег становништва. Из љих видимо да су на трговима у Србији по
стојале продавнице рибе. Из новобрдс:ке кануннам.е (1455. г.) сазна
јемо да је једна таква продавница постојала и у Новом Брду. Затим
да су ца градс:ком тргу продаване усољене и неусољене моруне, јегуље,
:као и морска риба. Осим тога, у љој се помиљу и врсте риба које су
ловљене у Лабу и Лепенцу (шаран, штука и девери:ке). У кануннами
султана Сулејмана говори се и о ловиштима риба на Морави, од :којих
су приходи припада.т:rи смедеревском санџаку. 2 3 4
И у другим турским доку111ентима говори се о рибама. Тако се
у прописима за Голубац дефтера смедеревског санџака (1516. г.) набра
јају врсте риба које се лове у Дунаву (велики и мали сом, 111оруна и
деверика). 23 ·" Затим се у дефтеру с111едеревс:ког санџака (1528-1532. г.)
говори о риболову на Дрини, Ибру и Сави, као и риби "уловљеној
у блати111а", која су уписана спахијшvш". Ова блата (gбl, турски), односно
језерца, представљају рибљаке чији су власници биле спахије. 236
Скадарско језеро и река Бојана нарочито су били богати рибом
и љен извоз у Италију nредстављао је врло разгранату трговину која
је доносила знатне приходе. Которске архивске кљиге из доцнијег пе
риода говоре нам да је ова трговина цветала и за вpelV'.e 111летачке вла
давине. Пуни бродови сувих сарага (AlЬurnus scoranza) и друге усољене
рибе домаhи:х которс:ких трговаца доносили су рибу у Венецију.
Из досадаљег излагаља произлази да је питаљу риболова била
поклаљана пажља у средљове:ковној Србији; да је коришhеље ловишта
риоа било регулисано правним црописиll'.а и да је риба била доста ко
ришhена за исхрану љен;ог становништва.
233 Исто, 669, чл. XXIX.

234 S. Rizaj: Rudarstvo Kosova i susednih oblasti, 206.
2зs D. Bojanic, Turski zakonski propisi, 21, cl. III.
236 Исто, 35, чл. III.
V. ЗООХИГИЈЕНСКЕ ПРИЛИКЕ
Човек је одувек настојао да од животиља добије што веће користи,

тј. да потпуно искористи љихове физиолошке особине. Да би се ово
постигло, неопходно је потребно обезбеђеље извесних хигијенских у
слова живота. На жалост, ветери:нарско-хигијенске прилике у сточар
ству код цас у средљем веку биле су, хао и свуда у свету, на врло нисхолх
степену. Међу љима би на прво место дошли у обзир дефицитарна
исхран:а домаћих животиља и врло н:епогодан смештај. Штетне после
дице које је изазивало овахво стаље биле су израженије уколико је
било у питаљу интензивцо гајеље животиља у велихим агломерацијама
хакве су биле код сточара-Влаха. Интензивна експлоатација стохе увек
је била условљена nрименом одређене технологије, при чему се маље
-више свака од љих сводила нэ уnотребу једног одређеног поступка.
Међутим, свако живо биће представља по својим својствима посебну
и.ндивидуу са специфичним потребам.а, које морају бити задовољене,
иначе их прати метаболична неураюютеженост, нарочито при дефици
тарној исхрани. Наведена околност изазива одређена цатолоШ}{а стаља
као што су авцтаминоза, хипохалце111ија, поремећај промета минерала
итд. Разумљиво је што је овакво стаље 1110рало бити од великог утицаја
на рентабилитет саме сточарске производље. Због тога што су наши
преци били и сувише далеко од познаваља оних превентивних мера
које прате савре111ену сточарску производљу, цео производни nроцес
111орао је бити праћен великим. ризико111. Али све ово не значи да наш
народ и тада није желео да ублажи теШ}{е хигијенске прцлцке у којима
су одгајане домаће животиље. Из свих наших старих медицинских :кљига
у :којима се говори о лечељу дол,.аћих животиља ви:ди се да се он увек
старао да смаљи губитхе и да се према доњаћИ11'. животињам.а са љу
бављу односио. Да је ово заиста било тако, потврдиће на111 чиљенице
:које ћемо ни:же навести. Ово се види из тога што су животиље употреб
љаване за рад онда :када су биле довољно старе и пошто су претходно
приучене за то. Из једног уговора из Дубровачког архива, за:кљученог
24. 9. 1424. године, а који нам је саопштио Благојевић, види се да је
не:ки Богета Богојевић из Љуте узео под за:куп unum bovem annorum
quatuor indomitum ad arandum pro uno anno. Он се обавезао да ће овога
V. Зоохигијенсне прилихе 77
~-~-~~-~ ~~~~- ~-----~--------~~~- -----~
вола хранити, чувати и са љи:м радити, али: још и arare doceat, тј. да Ће
га н:аучи:ти да оре. На 1\paiy уговора се налази још маузула: quod si
idem Bogheta non poterit docere dictum bovem arare, possit illum resti-
tuere dicto suo patrono ante terminum predictum. Врло је била значајна
чиљен:и:ца !\ада је во, узет у н:ајам, већ био н:аучен: да ради, па се зато
и вели у једном уговору: unum bovem et inventum а 1aborerio et qui
scit 1aborare. 23 7
Приучаваљу животиље на рад придаван: је у нашем народу особи:т
зн:ачај. Тако се у старовлаrUI<олl луниl\у препоручује у које дане треба
учи:ти конь. н кмь. да ради. У житију св. Ђорђа вели се како је он и:зле
чио Гликеријевог вола, 1\Оји је затим угин:уо зато што н:ије био при
учен за рад HERoRЖДt; W\}ЕШ'ГОУ" ndДE IЕДИНЬ. ROJIЬ., И ОУМ(}оR'ГИ. 238
При: раду водило се строго рачуна да се животиља Ј1юже одмори:ти
у хладу. У вези са ови:м зан:имљи:во је да се спомев;е тужба једног се
љака из 1438. годин:е због тога што му је посечен:а једна врба у чијем
хладу се одмарала љегова стока ушорна од рада (qui sub еа stabant et
qui escebant animalia sua ad umbram quando 1aborando erant fessa).
Сличн:у ј е тужбу подн:ео 14. 11 . 1449. године и н:еки Никола Кабужић
против браће Утјешеновић из села Громаче зато што су му он:и посеюrи
једно велико жирородн:о дрво, испод кога су се љегове животиље одиа
рале (apud aquam ubi qui escebant anima1ia). 239 У TOI<Y рада волови
су изпрезан:и: из јарлш ради одмора и да би се мало н:ахран:или:. Ово се
види из жи:тија св. Ђорђа, у KOJ'Ile се говори како је н:еки земљорадн:и.к
по имену Теопист испрегао волове из јарма ради одмора, који су после
одлутаЛИ ( ... W'Г\}оRШИ КОЈ! И CRN, RЬ. еже nOndC'I'И MdiiЬ. ЧdСЬ.). 2 40
1. ИСХРАНА
Исхран:а CTOI\e код н:ас у средљем веку била је огран:ичен:а само

н:а природне пашљаке, због чега је он:а била н:едовољна и у погледу
хран:љиве вредн:ости дефи:цитарн:а. У правним споменицима српсi<е
средљовековн:е државе н:е постоје подаци о томе да су коришћен:е било
1\акве агротехн:ичке lllepe за побољшаље пашљака. Супротно овоме, ми:
располаже?.ю подацима који се односе на љихово f(Оришћеље, као и
приi\упљаље резервне хран:е за исхрану дшvшћи:х животиља преi\о зиме.
Пре него што пређемо н:а излагаље у вези са овим, желимо да споме
н:емо да је том питаљу поклаљан:а велика пажља. Објашљеље за ово
треба тражити у томе што је увек постојала оскудица у храни. Наве
ден:а чиљен:ица захтевала ј е предузимаље озбиљн:их мера за љен; о обез
беђеље и коришћеље. Отуда велики број прописа који се одн:осе н:а
ово питаље, што ншн Ollloгyfiaвa да упознаlllо све врсте пашљаl{а који
237 М. Благојевиh: Земљораgња у среgњевековној Србији, 69.

238 С. Новановиh: Примери књижевносШи и језика, Београд, 1904, 488.
2 3 9 М. Благојевиh: Земљораgња у среgњевековној Србији, 67-73.
240 С. Новановиh: Примери књижевносiйи и језика, 484.
~~-------------~-~-----------
су били :коришћени за производљу сточне хране. У вези са овим Милу

тинова повеља, издата манастиру св. Ђорђа Ј<ОД С:копља, даје нам пот
пуно објашњеље јер се у љој набрајају све врсте пашља:ка (с<Rнокоси, сь.
n.tшиштими, сь. Љl.tнин.tмь.). Судећи по то111е што се у љој вели да их је по
:клонио манастиру још византијски цар Ро111ан, вероватно да је оваква
подела постојала и за време византијСI<:е владавине у овим крајеви111а. 241
Пошто је исхрана домаћих животиља била ограни:чена иСI<:ључиво на
пашљаке, на љу се не 111оже гледати једнострано. То споми:љемо зато
што ово питаље представља биолоШI<:у целину која се састојала из два
основна еле111ента: фи:зиолоШI<:их потреба до111аћих животиља и кори
шћеља флоре са пашљачких површи:на за подмиреље тих потреба.
Дефицитарност исхране стоке у екстензивном начину сточареља увек
је представљала једац од најтежих, па према то111е и најозби:љнијих
проблема. Правни споменици српске средљовековне државе указују
на велику бригу која је поклаљана отклаљаљу или ублажаваљу споме
нутих последи:ца. Овом чиљеницо111 може се објаснити старање о цравил
цом коришћељу пашљака, прикупљаљу хране за зимски период, љихо
вој заштити од бесправног коришћеља итд. На све ове појаве треба
гледати са биолоШI<:о-медицинског гледишта, јер је све то у својој су
шrини и111ало за циљ да заштити здравље до111аћих животиља и љихове
физиолоШI<:е способности, односно љихову продуктивност. Спо111енуте
чи:љенице морају се и111ати у виду при проучаваљу питаља исхране јер
оно заузима централно место у хигијенским мера111а које се користе у
гајељу домаЋих животиља. Из споменутог разлога љеговом проучаваљу
не може се приступити једнострано, како је то најчешће чињено.
Признајемо да је и поред овога понекад доста теШI<:о извршити
ову поделу. Ово истичемо зато што се често догађа да је пашљак у
једцом случају кори.шћен само за испашу, а у другом, иако је озцачаван
истим именом, служио је као шумски резерват, лови.ште, рибљак итд.
То је случај са шумСI<:им пашњацима забели111а. Цар Душан је покло
ни:о део свога забрана, шуму Равништицу, неком Рудлу ковачу (и иште
nl}иАожи Цdi}CTRO ми кь. ко11оу Роуд'Аову оть. з.tн<kA.t Цd\}CTRd ми Р.tв.tнь.ш
тицоу rol}oy). 242 Из повеље манастиру Баљској видимо да је забел ко
ришћен И као рибљак ( ... СЬ. АОRИШТЕМЬ. KI'KQ И RМАЬ. ЗdН'kАЬ. K\}dAИR'CTRd
МИ И ИНЬ. НИКТО Дd НЕ AORH).2 43
Наведене чиљенице говоре да су неки пашни резервати могли
имати различите производне нашене, па је то разлог што смо их ми поде
лили: у три групе: I групу - према власништву; П - према сезонском
коришћељу и IП групу пашљака који су служили искључиво за про
изводљу резервне сточне хране.
У I групу би спадали владареви, црквени, властелински, жупски
и сеоски пашљаци;
у П групу летљи и зимски; и
у IП групу резервати за производљу осцовне и допунСI<:е сточне
хране за исхрану животиља преко зиме (сенокоси и забели).
241 С. Нован:овић: Законски сйоменици, 615, чл. XXXVII.
242 Исто, 694, чл. CXXXI.
243 Исто, 624, чл. ХХХ.
V. Зоохигијенске прилике
79
Сва зе:11.ља, па према томе :и сви пашљац:и, слично као :и у Визац

тцј:и, бцли су у почетку владарева своји:на (e:utXye:~<; olxo~, tmcrx~c,;e:l<;). Тако
Се у ДечаНС}{Ој ПОВеЉИ: ВеЛИ !ЈОНЕЖЕ 01( ПildHИHdXћ НЕ ИМd НИК'ГО~Е НdШ'ГИНЕ
~dЗB-k K~di\IE И Ц~ћК'ВИ КОИМћ СО\( K~di\IE ДМИ. 244 Владар је JVlOГaO да ИХ
поклаља по својој вољи. Из повеље Тетовског манастира ви:ди се дu
му ј е цар Душан поклонио пашљаке на планини Нанов До л због тога
што су манастирски пашљаци били недово.ъни за исхрану сто:ке, па
Се ЗаТО у ЉОј И КаЖе: И ВИД oJi K~di\IEBC'ГBO МИ Ц~ћКВћ ... НЕ ИМОI(Ш'Г<:!\(
nмнинЕ, n~иложих nлdнино:~у И<~н<:~в-До:~ль. ... Дd ю Иilid CBE'fdlil щжвм, и д"
НЕ МЕ'ГЕХd НИК'Г<:! ОД Вi\dДО\(Ш'ГИХ11. K~di\IEBC'ГBd МИ . 245 Исто ТаКО владар је
могао да врши комасацнје и арондације пашљака по својој вољи. Тако
се у Дечанској повељи говори да нико ово није сшео да чини осим
ИГУli'ШНа И љега (<:!\( ТоЈiХЗИ ПildHИHdXII. Дd НЕ МЕ'ГЕХd НИ Вi\dС'ГЕЛИIЊ, НИ Клd Хћ, НИ
d~HdHdCHИћ, ~dЗBoJi Ko:IMOI( Иro:II(MEHћ 0\(ЦоЈiНИВћ Д<IС'Гћ, Ho:IHIEЖE K~di\IEBC'ГBO МИ
с' моЈiСИ В'СЕ ПildHИ НЕ Ш 'ГС! IE OC'Гdi\.:1 Зd Ц~ћКВdМИ И ПОДdХћ ПdНДОК~d'ГО~О\(. 246
Слично као што су то радила феудална добра, и владар је са својих
пашљака убирао травнину од сточара :који су на љеговим пашљацима
напасали стоку. Ово се види из једне Хиландарск~ повеље у којој се
спомиљу владареви пашљаци на планини Добри Доли и издавајају
пашљаци на којима је била дозвољена испаша туђих стада (и nмниrrА До
н~ии Доли d n<~шишт<~ ц<~~инь.ско:~мо:~у дониткоу Р<~к<:~виi\А). О црквеним пашља
цима много се говори у српским правНИЈVl споменицима почев од Жич
Кd повеље (<1 се nлdНИНЕ) 1220. г., па надаље. Члан 74. Душановоi Зако
ника спомиље законите ливаде и забеле, тј. оне којесу припадале
владару, цркви или власт ели. 247
Сеоски пашњаци су припадали једном селу и они су често и поред
сиромаштва становника у стоци били недовољни, па су зато сељаци
морали: да кор:исте жупше пашњаке или су на:кнадн;о добијали друге.
Поред сеос:ких пашљака постојали су :и жупск:и пашљац:и и љихова
ло:кац:ија налазила се у рејону жупе. Право љиховог :коришћеља могло
се протезати на внше села из жуйе којој су припадали. У члану 75.
Душановоi Законика јасцо је разграничено право :кор:ишћеља жупс:ких
пашљака и строго забраљено напасаље стоке из области других жупа
(Ж<:!\(Пd Ж<:!\(Пе Дd не ПС!ПdСd ДС!НИ'ГКОМ НИШ'Гd).2 48
а) Сезонски йашњаци
Под сезонс:ким. пашљацим.а треба подразумевати оне пашљаке који

су коришћени у периоду када је на њ:има било зелене хране, односцо
за време вегетационог периода траве. На љи.х је стока догсњена чим
би то дозволнле временс:ке прили.ке, тј. од пролећа па до позне јесени.
244 Исто, 647, чл. V.

245 Исто, 660, чл. ХХХ.
246 Исто, 647, чл. IV.
247 Н. Радојчиh: Законик цара Ciiieфaнa Душана, 57, чл. 74.
248 Исто, 57, 75.
V. Зоохигијенске прилике 81
Врло је вероватно да се због тога они понекад деле на А<kтиштd и 1ЕСЕ

ништ<t.249 Али исто тако пашњаци су могли бити коришЋени и за про
изводњу резервн;е сточне хране (ливаде, сенокоси: и забели), према томе,
с обз:аро111 на климатске прилике они су могли бити лоцирани у разли
ч-итим рејонима, па су се тако могли налазити на планинама (сувати) или
у низини. Под зимским пашњацима не би се могли подразумевати па
шњаци у оном смислу као што су то летњи пашњаци, пошто је на њи:ма би
ла слабија вегетација. С обзиром да су се налазили у долинама заклоњеним
од ветрова, где су климатски услови били такви да се снег на њима
није дуго задржавао, животиње су могле да чупкају г:реосталу суву
траву или да једу сасушено храстово лишЋе. Према томе, ово би била
једна врста прихрањивања и такав начлн исхране коришЋен је углав
ном за овце, козе и говеда. Од ове врсте пашњака треба разликовати
такозвана з:и:мишта, која су представљала зимовнике на којима се нала
зила припремљена резервна хран;а, и би:ле подигнуте прим:ити:вне стаје
за овце (јагњила) и за говеда (кошаре). Али зато овим н;ије била искљу
чена могуЋност да се у з:и:миШТи11ш може стока и напасати. Зимски па
шњаци који се спомињу у континентално111 делу средњовековне Србије
разликовали: су се од они:х у 111едитеранском. Разли:ка између једних и
других била је у томе што је на последњима би:ло увек суве и зелене
траве због дужег и чешЋе обнављаног вегетационог периода, па је
према томе и њихова храњива вредност била боља од оних у континен
талном делу. Осим тога пашњаци из 111едитеранског подручј а били су
и у хигијенском погледу бољи. Услед присуства веЋег процента натри
јевих соли у земљишту н;а њ-:1:ма нису постојале ЈVlогуЋности за развој лар
ва метиља, за разлику од контин;енталног дела у коме је овај паразит иза
зивао знатне губитке код преживара. Први: помен о сезонској подели
цашњака у средњовековној Србији налази се у Жичкој повељи (<~ зимне
n<tшE одь. Б.\)<kзне дому низь. соут•kскоу сь. кс<kми ndШdMИ зимними и 11<kтними;
d no он<& C\)<kн<k котА<kник<~). 250 О ЗИ1V1СКИ111 и летњим пашњацима налазимо
помен и у повељи краљице Јелене, издатој 1280. године ма:насти:ру св.
Николе у Врањини. У њој се најстроже забрањује коришЋење мана
стирщих пашњака без обз:и:ра на сталеШ}{ц положај власню-<;а сто:ке
(КТО СЕ Д\)Ь.ЗНЕ ИсndКОС'Ј'ИТИ . . . ЧТО iiiOBO Иi\И оу АЮДЕХЬ. Иi\И 01( ndСИШТЕХЬ.
зимнихь., и АЕтнихь. цтд). 251 Подела пашњака на ЗИ1V1С:Ке ц летње за
држана је и у турс:ким правним спо111енцццм.а цз раног периода после
освајања нашцх зеЈVlаља, тако да се у дефтеру за Херцеговачкц санџак
из 1477. године, који је објавио Ћурђев, редовно спомињу "зимски
и летњи: становц". 252 О обичнцм пашњаци:ма кој ц су служили за и:спашу
сеоске сто:ке врло често се говорц у нашим правни:м споменицима. Tal\O
се у Призренс:кој повељи: вели:: сЕм ilютorA<~RИ сь. никиlfмь. и сь. nощмь.,
И rь. ndШИШ'Ј'dМИ. 253
249 С. Новаковиh: Законс1<и сйоменици, 614, чл. XXXII.

250 Исто, 572, чл. III.
251 Исто, 579, чл. VI.
252 Б. Ћурђев и Хаџиосмановиh: Поgаци о Дробњацима у geфi:Uepy за Херце
fовачки санџак из 1477. fоgине, Историјски записи XXV, XXIX, 1-2, 149-159.
253 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 686, чл. XXIX.
"
Сл. 27. Земљораgнички закон (рунопис XV вена, Библиотена Манастира Хиландара)

Figure 27. Le Code de l'agriculture (manuscrit du XV siecle, BiЫiotheque du monastere
d'Нilandar).
V. Зоохигијенсi<е прилике 83
Владари из породице Немаљиhа били су предусретљиви према

црi<веним добрима у случајевима када она нису имала довољно пашљака.
Тако краљ Милутин у једној повељи из 1302-1309. године вели да
је због оскудице пашњаха на земљи хиландарској у области Хвосна
поклонио свој пашљак Лабиhево (. . . Rид<kRt. K\}<IAURC'ГRO ми Е\}Е не
ИМdШЕ П<IШИШ'Гd CRE'Гtll Ц\}!.КR!. CИtll Rt. .3EMIIИ ХRОС'Гt.Н'СКОИ И ДdХ!. ПdШИШ'Гd
ild&ИKER0). 254 И друге олакшице су чиљене за коришhеље пашљака.
Тако се у Призренској повељи говори да се дозвољава кроз туђе рејоне
прогон стада у планцну становницима села Љубишде и Скоробишта
како би могли тамо да напасају своја стада I<ao и раније ( ... ид" n<~coy
II~HИЖ'HtiiHE С!. СКО\}ОНИШ'ГИ KdKO соу П\}<ЈiГ!Е Пdti1И).25 5
Поред пашљака који су били :н:оришhени за :н:оље, говеда и овце,
постојали су и пашљацц за испашу свиља. Исто онако :н:ао што су по
стојали прописи који су се односили на пашљаке за испашу горе споlll.е
нутих трију врста домаhих животиља, тако су постојали слични про
писи и за пашља:н:е :н:оји су служили за испашу свиља. Цар Душан је
по:н:лонио у области Зволена манастиру св. Јована Претече у пределу
Сера 40 жирородних дрвета (-rou }:qюЛEvou 3ev3poc 't'Ecrcrocp&xov-roc ~осЛосv~3еос). 256
Божиh и сарадници наводе један паштровски уговор из 1662. године
у коме се говори о продаји 6 жирородних храстова за 11 гроша. 257 У
дубровачким архивским :н:љигама жирородне шуме називају се arbores
ferentes g1andes. По СШонском сШаШуШу ниједно село није смело попа
сти жир не:н:е друге општине (Per 1е g1ande che nasce per 1о contrado). 258 •
Место где су боравиле свиље називана је "станиште". На овај назив
први пут се наилази у Баљској повељи (1313-1315). Оваква станишта
имао је краљ Милутин у о:н:олини Приштине (ст<~ништ<~ K\}MERMXt.
CRИHt.t-). 259 У Душановом Законику (чл. 189) говори се "да се свиља
рима који иду за становима царевим ништа не даје". Осим тога, у слу
чају :н:рађе владарс:н:их свиља "ако разбојник украде да плати о:н:олина
а:н:о ли се украду свиље да се суди свиља р са жупом, па што рекне суд". 2 60
За испашу свиља у жирородним шу;vшма плаhала се жировнина (и кто
CRИHIE ИЖИ\}Оу!Е оу Ц\}t.KORHMX!. ГO\}dXt., Ц\}!.KRd Дd СИ ОУЗИМd Hd НИХ!. ЖИ\}ОRНИНОу,
ДЕСЕТИ &\)dRt-. 261 По Душановом Законику (чл. 190) "ако се у жупи роди
жир, од свега половина да се даде цару, а друга половина да остаје
чији је жир". Плаhаље жировнине код нас дошло је из Византије, где
се звала ~ocЛ&v~cr-rpov. Тамо се она плаhала у новцу, и то истовремено
са травн;ином (evv6rнov). У Хиландарском пра:н:тику ови називи нису
преведени на српски језик, веh су само преписани hирилским словима
254 Исто, 395, чл. XVII.

255 Исто, 686, чл. XXV.
256 А. Соловјев, В. Мошин: Грчке йовеље срйских влаgара, Извори за историју
Јужних Словена, 1936, 1, 14.
257 И. Божи:li, Б. Пави:liеви:li и И. Синдик:
ПашШровске иcйpaвeXVI-XVIII
вијека, Државни архив НР Црне Горе, Историјска грађа, Цетиље, 1959, 1, 79.
2 58 К. Јиречек: ИсШорија Срба, П, 151, примедба 34.
259 К. Јиречек: ИсШорија Срба, 11, 152.
26 0 Н. Радојчи:li: Законик цара СШефана Душана, 81, чл. 189.
26 1 С. Новакови:li: Законски сйоменици, 618, чл. LVIII.
(3<1 WОНОМИЮ И ROdOHИC'I'\}0 RЬ. 'ГОИЖДЕ МЕЖДИ RСЕИ !S KOM!S CEA!S RC<IKOIE WНЬ.ДI}
ЖЕШ'ГЕ И WHAdДdiOШ'I'E НЕЗЬ. RCdKOIE П\}И'ГЬ.ЧЕ .Ь.. ПЕ\}Ь.ПЕ\}dМЬ.).2 6 2
Напајаље домаhи:х животиља за време папnюг и стајског периода
обављано је углавном на изворима, потоцима и рекама. И овол1 питаљу
је поклаљана пажља у нашим правним споменицима. У Призренској
повељи цалази се један врло занимљив податак који нам то најбоље
потврђује. Тако се у ч,ој вели да спабдеваље водом чесме у Стублу
није би:ла узета вода из напајалишта у Голубовцу (и н<~поиш'Ге fоАоу
нокцемь. НЕ O'I'HHMO оу Е.оудИСАdАЮЉ КОУКЬ.Ь. И Hd С'ГУДЕНЦИ Hd C'I'OYHt1oR).263
При одређиваљу места где је вршено напајаље домаћих животиља па
зило се и на то да се за ово одреди већи простор. На једном месту у При
зренској повељи говори: се да је за те сврхе била одређена једна љива
(И HIIRd К01<1 IE MEriO MtldKOti\Ь. И ПОПdШИНоRМИ KOYKI<IMИ Дd 1Е НdПОИШ'ГЕ RtldJCORЬ.).264
б) Планински йашњаци
При екстензивно111 начину сточареља исхрана домаhи:х животиља

је ограничена искључиво на пашљаке. Такав начин исхране је услов
љен постојаљем великих пашљачких површина. Самим тим што се за
исхрану користе пашљаци, љихова експлоатација је временски огра
ничена. Поред овога, у погледу количи:не та храна не представља це
исцрпн:е резерве, па зато изискује и прилагођаваље стада љеном кори
шћељу. Из наведених разлога сточарско занимаље код нас у средљем
веку морало је имати номадски или полунолщдски карактер. Номадско
сточарење коришћено је за овце, свиље и говеда. Преко лета оне су
држане на планицским пашљацима, а пре зиме биле су догољеце на
зимоваље у топлије крајеве или зи:мовник ("зимишта"), где су се нала
зиле прихватне стаје и припремљена сено за исхрану преко зиме. У
нашим повељама летљи планински пашљаци (сувати) најчешће се нази
вају "йланина", па зато није искључено да се и израз "леШовишШе" није
односио на ове пашљаке, јер је преко лета стока била ца плацицама
( •.. сь. сЋнокоси, с ПdШИШ'ГИ, с' tiE'I'ORИШ'I'и, с'зимокиш'Ги, пмнин<~м ••• ). 265 Кољи
су углавНОl\1 одгајивани полуномадски, а зими су догољени на зимовник
у заклољена и лако приступачна места. За ово су највероватније били
коришћени пашљаци делимично обрасли шумом (забели). При овак
вом начину сточареља планински пашљаци су играли најважнију улогу
зато што су они због ненасељености били састављени из пространих
пашљачких површина. Ти брдски пашљаци налазили су се изнад буко
вих и четинарских шума. Са овим је у вези израз "испланиновати",
односно, користити за испашу овакве пашљаке. На љега наилазимо
nрви пут у Милутиновој nовељи издатој ЈVI.анастиру св. Ђорђа код
Скопља ('ГdtNЖДЕ K'I'O испл<1ниноу~е Hd цl}кокнои плdнинЋ • . • ). 266 У сво-
262 В. Мошин: Хиланgарски йpaкiiiuк, 205-217.

263 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 693, чл. CXIII.
264 Исто, 694, чл. CXXIII.
265 Исто, 615, чл. XXXVI.
266 Исто, 618, чл. LVII.
јој суштини планине су представљале брдске ливаде настале на местима

посечених и уништених шу,,ш. Позната је чиљеница да овакви пашљаци
у погледу ботан;ичког састава трпе сталне промене. У првој фази наста
јаља пашљака на љима долази прво до наглог развоја слатких трава
(gramineae), а поред љих cpefiy се и коровске биљi<е. У овој фази ква
литет сена ливада врло је слаб и приноси мали. Овај процес је доста
дуг и он; траје до 10 година. Тек после овог периода, када се настави
вегетација и снажно освоји земљиште, долази до преовлађиваља слатких
трава доброг квалитета. После овога периода наступа деградација ква
литета пашљака. Услед нагомилаваља изумрлих биљака стварају се у
земљишту анаеробни услови, због чега реакција земљишта постаје кисе
ла, па зато на таквом земљишту вегетација у погледу храљиве вредности
спада у последљу класу. 267 Веfiинапашљака о који11ш се говори у српским
правним споменицима налазила се на висинама до 1500 м.етара. Ти разли
чити еколошки фактори, на различитим надморским висинама земљишта,
били су разлог што су они имали и различит вегетациони склоп, разли
чит флористички састав, као и различит фитоценолошки квалитет.
На квалитет хране план;инских пашљака утицала је и сурова и
хладна клима, услед чега је вегетациони период био скраfiен, што се
неповољно одражавало на сам развитак и опстанак вегетације и у вези
са овим и на љену храљиву вредност. Пошто су овде лета била кратка,
зиме дуге, температуре врло колебљцве, развој флоре бцо је слаб.
Мц fieмo се овде укратко осврнутц на опште одлцке главнцх
пашњачкцх областц у средљовековној Срби ј ц, ц то: шарпланцнску,
дурмцторску и сјеничко-пештарску област.
Пlарпланинска пашњачка област обухвата око 100000 хектара,
највеfiа је на Балкану ц протеже се у дужину од 195 km. Такав непре
киднц ланац пашљака је јединствен у Европц, 30% љенцх пашљачкцх
површина је изн;ад горље границе шума, што у суштини представља
алпске пашљаке, док су остали у областц шума. Осим тога шарпла
нцнска пашљачка област је богата ц водом. У овој областц налазили
су се пашљацц властелцнства Призренског и Тетовског 111анастцра.
Дурмцторска област обухвата око 200 000 хеюара, од чега је 97%
покривено пашљацима алпског типа доброг квалцтета на равним повр
шинама ц стрмцм падинама ерозивнцх површина. Поред перцода од
јуна до краја августа, на овцм пашљачкц111 површинама практикује се
и такозвана јесеља паша, која траје понекад све док снег не падне,
па су зато на љцма могла бити јесеништа, о којцма се говори у нашим
повељама, квалитет траве је на љцма добар. На овцм теренима налазили
су се углавном пашљаци властелинства Дечанског и Баљског 111анастира.
Област Сиљајевине има најквалитетнцје пашљаке не само :код нас
вefi и у Европц, па је зато бцла врло погодна не само за пашу оваца вefi
267 Б.Милојевиh: Високе йланине у нашој земљи, Београд, 193i, 424-457.

В. Ђорђевиh: ЛиваgарсШво са йашњарсШвом, Београд, 1951.
Р. Јовановиh: Тийови gолинских ливаgа Јасенице, Архив биолошких науна,
1957, IX, 1.
Ј. Цвијиh: Балканско йолуосШрво ијужнословенске земље, Београд, 1922,259-
281.
и говеда. Једини недостатак ЈОЈ Је што нема воде и што је беспутна.

Планина Сиљајевина је I<речљаЧI\ог типа, прорасла ретком шумом. и
готово цела покривена пашљацим.а.
Сл. 28. Катун у Пиви (Благојевић).

Figure 28. Katun а Piva (Blagojevitch).
СјениЧI\о-пештарска област спада у економски најзначајније сто

чарске крајеве и налази се између река Рашке, Ибра и Лима. Ова област
је готово сасвим без шума и цела је г:ретворена у пашљаке. Пештерска
висораван је н;ајбогатија пашљацима и она представља зараван креч
љаЧI\ог састава. Због приступачног рељефа врло је погодна за кретаље
великих стада, а недостатак јој је што је сиромашна водом. На овим
теренима налазили су се пашњаци властелинства манастира Студенице,
Жиче и делимично манастира Баљске.
Нарочито су били слаби у погледу храљиве вредности пашљаци
у субмедитерансном подручју што је доводило до штетних појава у
сточарској производљи а нарочито у овчарству где је оно и данас нај
развијеније у Југославији (на 100 становника долази по 500-600 оваца).
То су били углавном рејони феудалног добра манастира св. Богородице
РатаЧI\е. Њихова производља сточне хране не само што је у погледу
:квалитета била слаба већ је и количински била недовољна тако да се
у зимс:ком периоду није могла обезбедити ни минимална исхрана за
одржаваље животиља. Основна одли:ка храљивих супстрата траве
пашља:ка субмедитеран;с:ког подручја састојала се не само у љиховом
недовољном садржају већ нарочито у диспропорцији Са и Р I<ao и у
V. Зоохигијенсне прилине 87
дефициту неi<их ми1<роеле111ената. Из наведеног разлога опште стаље

храљивог састава трава одлиi<ује се маљим или веhим дефицитом.
минералног састава у појединим сезонсi<им периодим.а. Ta.I<o, на пример,
проценат Са у храни од месеца оi<тобра до јануара износи 1 : 34 па чаi<
и до 1 : 660, а после овог периода 1 : 6. Услед овакве ситуације стварне
потребе оваца у мин;ералним солима, а нарочито за време гравидитета
и периода лактације могле су бити поi<ривене само за 40%, доi< је однос
Са: Р у зимсi<ом периоду с обзиром н; а ово стаље 1110рао бити: неповољни ј и
јер љегов просек према данашљим истраживаљим.а износи 3 : 1 до 5 : 1.
Из н;аведеног разлога животиље су у најi<ритичиијем периоду за одржа
ваље здравља остајале праi<тичио без хране што је било од утицаја
на опште стаље здравља и на љихове репродухционе способности. Ово
се нарочито одражавало I<од оваца у временсi<ом периоду од фебруара
до априла када су организму због гравидитета и лактације биле нај
потребније биогене материје. Објашљеље за ово треба тражити у првом
реду у неповољном педолоШI<ом саставу земљишта и рђави:м климат
СI<и;м. прилиi<ама I<oje су неповољне за развој биља}(а. Наведено
стаље било је нарочито погоршавано за време сушних периода I<ao и у
случају упада сточара са стади111а из жупн;их предела што се догађа
и данас. 268
На жалост, и поред тога што су то биле велиi<е пашњачi<е повр
шине, храљива вредност љихове траве била је слаба. Ово велюvю зато
што то нису били неговани пашљаци. Њихово ђубреље зависило је од
броја животиља I<oje су се напасале.
Наши 1<ласичии (Јиречеl< и Нова1<овиh) и новији аутори (Благо
јевиh)269, чији су радови највише допринели познаваљу овога питаља,
сматрају да под изразом "планина" треба разумети планинсi<е пашљаi<е.
Углавно111 је тан:о; али поред пашљаЧl<ИХ површина обраслих само тра
вом они су могли бити и обрасли шy;'llOJ\1. Ово се најбоље види из по
веље цара Душана, издате 1355. годин;е манастиру св. Ни1<оле у Доб
рушти, у }{Ојој се вели: И Дd НЕ ME'l'EXd НИК'l'О '1'0М3Ы ПЛdНИНОМЬ. НИ Дd ПdСЕ
ни д" сЕчЕ 'l'ь.кмо MdlldC'l'И\1. 270 По Јиречеку овај израз је грЧl<ог поре1<ла
(it'Лrxv~vil). 271 За љегово објашљеље најбоље нам 111оже послужити де
финици;ја из Дечансi<с и Баљс1<е повеље. У првој се вели коудоk сЕ ни
W\1E НИ КОСИ '1'03И В'СЕ ПЛdНИНd И у другој d W'l' ЗЛЕ \1oRKE КОУДЕ СЕ Н11 W\1fE
ни коn<~.. Веhи број план;ина I<oje су поседовала поједин;а црi<вена
властелинства може се довести у везу са повеhаљем броја сто1<е и недо
вољн;ом храном. Тако, на пример, број планин;а Жич1<ог, Баљс1<ог,
Дечан;ског и Призренсi<ог 111анастира изн;оси;о је ol(o 50 планина.
268 О. Крстиh: Планински и шумски йашњаци Јуiославије, Суботица, 1956.

Ј. Дан он: Сисiйемаiйика са еколоiијом храњивих, оiйровних и леко виШих биљака
значајних за веiйеринарску меgицину, Београд, 1965, 135-155.
М. Џиниh, Проблеми исхране оваца брдскойланинског йодручја с йосебним
осврiйом на ореол крша, Новија достигнуhа у ветеринарству и сточарству, ОЗИД,
Београд, 1971, 51.
269 М. Благојевиh: Планине и йаиtњаци у среgњовековној Србији, (XIII-XIV
вен), Историјски гласнин, Београд, 1966, 2-3, 3-95.
270 С. Новановиh: Законски сйоменици, 719, ч.ц. Х.
271 К. Јиречен, Исiйорија Срба, П, 153.
Поред по:ююљених плацина владар је им.ао и своје планине хоје

је могао по:клаљати по својој вољи :коме је хтео. То се види из горе спо
менуте повеље цара Душаца, у хојој се вели: и ДdДЕ l~dQЬ.CTR~ ми """"""~У'
к~Qитни•љ, з<~н<kАь. nQ<k\l~дитмь. м~их. 272 Владар је често и отхупљивао
планине да би их после м.огао по:клонити. Ова:ко је поступао онда хада
се осећ.ала потреба за планинским пашљацима, а владар их није имао
у суседству. Та:ко је Стефац Дечансхи от:купио планину Ујездну, хоја се
граничила са дечансхим планинама, да би је похлоцио 1\tанастиру (и д"
KQdiiKRCTR~ МИ ПdH'Д~KQdT~Q~Y' ПЈ\dНИНЕ К~К С~У' НdДЬ. Д<kЧdНИ .. , т~yrKQE
к~уnихь. Оукзди~у). 273
Осим владара и цркве, власни!f планина могао је бити и властелин.

Из српских правних споменика средљег века види се да ј е планине имао
деспот Оливер (~Y'A"Q~RdRЬ. СЕАМИ и ЗdСЕАЦИ и сь. """""""мь.)2 74; власте
лин Влатко ктитор манастира Псаче (сем ПQь.кинце сь. кс<kми nQ<~RHИHdMИ
и сь. ~RQь.шикмь. и сь. """"""~мь.) 275 ; Иван Црнојевиh (и кште nQИА~жихь.
""""""~У' но:~ш~у R<1шинь.ск~у) 276 ; Протсевост Хреља као баштиник,
између осталог, својом повељом издатом 1336. године помонио
је Хиландару и планине Беласицу, Ограждено и Драгуљево (И """""""
REAdCИЦd, " мerrn кн KdK~ rQEДf n~уть. wть. КАЮЧd ~У' """"""~У'). 277 Ово је
сасвш1 разумљиво јер су планине биле саставни део баштине велике
и 11~але властеле. То нам потврђују подаци из додатха Дечанске повеље
у вези са по:клоном челцику Радану, коме је краљ Душан, због одане
службе љегове породице манастиру, између осталог помонио и пла
нину Самачин. (и """"""~У' с<~мо:~чинь. КQ<~и, и д" м~у к ~У' н<~штин~у ...
и нихь. и кь.н~учию и nQ<kкь.н~учию ·. Ако бu неко покушао без љегове
дозволе да напаса стада IЩ љој, дужан је био да плати краљу 500 овнова.
На ово је имао право само краљ и више цико (n~нкже му ю дм~ КQМК'
кстк~ ми ~У' н<~штин~у, д" м~у се не ~узме ни ~ть. r~сn~детк~уюштихь. ни
~дь. иr~умень.). 278 На тај начин Радац је добио у баштину споменуту
планину, па је могао по својој вољи и по:клаљати.
Баштиник планинс:ког пашља:ка могло је бити ц село, што се види
цз Баљске повеље, у којој се за село Улотицо вели: Оу11~тин~ ... сь. ксеми
nQ<~Rнин<~ми tflld т~r~, и сь. nАо:~нин<~м и сь. AИRdДdмii. 279 А:н.о је природа
привређиваља села била та:ква да су му били потребни пашљаци за
исхрану стоке, онда се водило рачуна о томе да се оци налазе у љего
ВИЈVl границама. То је био случај са селима Љубиждом и Небрегоштем,
која су се налазила на падинама Шар-планине, где прилин.е цису дозво
љавале интензивцо бављење земљорадљом, веh сточарством и за :која
272 С. Новаковић: Законски сйоменици, 719, чл. Х.

273 Исто, 647, чл. IV.
274 Исто, 677, чл. 11.
275 Исто, 435, чл. IV.
277 Исто, 400, чл. VI.
21в Исто, 654, чл. LVI.
279 Исто, 631, чл. IV.
V. Зоохиrијенсне прилине 89
се вели у Призренској повељи: село НЕн\\-krоштА сь. нсоkми меrt<Јми и сь.

nмнинАми СЕЛА тоrо. 280 Исто се односи и на село Средску (село С\\-kдскА
И СЬ. ПЛdНИНdМЬ.).2 8 l
в) Забел
Код нас је у средљем веку зАн-kль. имао доста широку намену.

Право значеље ове речи било је предмет дискусије у нашој науци. По
Дан;ичиhу, израз зАноkАь. значи ограђена шу,'dа, односн;о исто што и да
нашљи забран (silva saepta). 282 Јиречек је дао мало шире објашљеље
за овај израз. По љему зАноkль. је ограђена шума (Ev 3puflwv~) која. је
коришhена за зимовник стоке и као терен за насељаваље зависних
људи. 283 У говору Срба староседелаца у околини Призрена постоји
израз забео и забеја, који зн;ачи исто што и забран. У неким I<рајевима
у Маi<едонији и дан;ас постоји у говору израз забел, али он служи за
ознаку речи забран. По нашем мишљељу, најпотпуније објашљеље за
ово дао је Благојевиh. 284
За нас је зАн-kАь. зан;имљив зато што је служио за боравак стоi<е
преi<о зиме и I<ao резерват за приnремаље сточие хране. Прописи из cpn-
ci<иx nовеља средљег веi<а, који се одн;осе н;а уређеље и коришhеље
забела, омогуhују нам да уnознамо и начин исхране домаhих животиља
преко зиме. Из љих видимо да су за ово били увелиi<о I<оришhени лис
ници, јер сен;о н;ије могло НИI<ада бити nроизведено у довољн;ој I<ОЛИ
чини. Осим тога, оно н;ије могло бити ни замељено сламом nошто је
н;ије било у довољној I<оличин;и, јер је производља житарица I<Од н;ас,
као и свуда у свеч у то доба, била недовољна. У оваквој ситуацији
лисници припремљени преi<о лета I<оришhени су у првом реду I<ao
допун;сi<а храна, а у осi<удици и I<ao једина храна. Уосталом, ово се,
на жалост, практикује још и данас у н;еi<им планинсi<им I<рајевима.
Због наведених чиљеница значај забеда за сточарство средљовеi<овне
Србије у првом реду лежи у томе што су они служили: за боравак стоi<е
nреко зиме ("зuмuшiiia") и за прои:зводљу сточне хране за овај пери:од.
Овом чиљеницом треба објаснити nостојаље строги:х прописа у вези
са забраном напасаља стоi<е у љи:ма.
Полазеhи од наведених чиљени:ца, сматрамо сасвим исправним
гл:еди:ште Благојеви:hа да је повеhање nовршина постојеhих забела и
одређиваље нових било yCI<o везано за развој сточарства у средљо
вековној Србији. Ова појава је сасвим логи:чна, јер се повеhаљем броја
стоi<е повеhавала и: потреба у сточној храни, па nрема томе и: за љену
исхрану npei<o зиме. Због тога постојаље забела је yci<o везано за само
28о Исто, 689, чл. LXIII и LXIX.

281 Исто, 689, чл. LXI.
282 Ћ. Даничић: Речник из књижевних сШарина срйских, I, 1863, 352.
2 83 К. Јиречен: ИсШорија Срба, I, 282 и П, 151.
2 84 М. Благојевић: Среgњевековни забел, Историјсни часопис, XIV-XV,
1936--1965, Београд, 1965, 1-17.
стаље сточарс:ке производље, при чему су они могли мељати своју прво
битну намену. Ово се нарочито почело догађати после потпадаља срп
ских земаља под власт Турака, :када су забели били претварани у зајед
ничке пашља:ке или у обрадиве површине. То се најбоље види из
једног турског до:ку,пента из 1470. године у KOille се спомиље једна љива
"у синору тетовском, у забелу". 2 8 s
Поред осталог, постојаље забела омогуfiује нам да упознаilю и неке
појаве у вези са начином сточареља у средљовековној Србији. Сама
чиљеница да су за. смештај и исхрану стоке преко зиме били коришfiени
забели, :који су представљали стална места боравка, говори нам да је
у неким областима средљовековне Србије номадски начин; гајеља оваца
у XIV веку почео да се губи. Ово потврђује појава што се топли :крајеви
:који су ушли у састав Србије после Милутинових и Душанових осва
јаља не користе за испашу преко зиме, јер се овце држе у зимишти:ма
изграђеним на манастирској земљи, :која имају сталан карактер и где се
исхрана обавља унапред припремљеном храном. Ова чиљеница исто
времено иде у прилог постојаљу сталних сточарс:ких насеља.
Не улазеfiи овде у дубља разматраља у вези са различитим наме
нама забела, ми fieмo само споменути неке прописе из српских правних
спомениi<а у вези са љеговом организацијом. Њихов највеfiи број односи
се на забране напасаља стоi<е. Последља појава је у вези са тиме што
је трава требало да служи за припремаље сена за исхрану преко зиме.
Тако се у једној Душановој повељи издато ј Тетовсi<омманастиру, говори
да је љегов забелу Жедну, I<оји је поклонио манастиру, требало да служи
за ЗИМОВНИI< :кобила И ОВаЦа (и 3<1RЋЛЬ. KQMIERC'l'Rd МИ ЖЕДНЬ. nQИЛОЖЮ(
CRE'l'OH RОrОQОДИЦИ X'l'-k'l'ORCKИ Дd СИ ИМd 3ИМОRИШ'I'Е КОRИЛdМ И ORЦdMd). 28 6
Али и поред постојаља строгих прописа за правилно коришfiеље забела,
у љима су биле доста често несређене прилике. Ово се најбоље види из
једне Душанове повеље издате Хиландару 1355. године, у I<ojoj се
говори да је послао свога судију Параб:ка да среди стаље на манастир
ском забелу (и nOCЛd Цd\)C'l'RO МИ СОV'ДИIО fi<IQdRЬ.Kd, Дd ИМ ОСRОRОДИ ОДЬ.
ст<~ннь.1кь. и од конюхь. зdшль. цQковнм, ПоноQ'ць.~ и КQоушчицоу и дюникиво ). 287
У истој повељи забраљује се и љегово бесправно :коришfiеље. 288 Власник
забела могао је бити владар, црква и властела. Због овога чл. 74. Ду
шановог закониi<а спомиље заi<оните забеле, тј. љегове, или власте
линсi<е (Qd3R-k 3dR-kЛЬ. 3dКОНИ'1'Ь.IХЬ. И ЛИRdДЬ. 3dKOHИ'l'h.IX НИК'l'О Дd НЕ ndCE). 289
У Призренској повељи цар Душан говори о своме забелу Раванштици
(wть. з<1н-k"" Ц<IQC'l'Rd ми Р<~в<~нштицоу roQoy). 290
Колика је брига поi<лаљана чуваљу забела најбоље се види из
раније споменуте Душанове повеље издате Хиландару 1355. године, по
I<ojoj су чувари забела били ослобођени од свих обавеза и даваља цркве-
285 Г. Елезовић: Турски сйоменици, 1, Београд, 1940, 132.

286 С. Новаковић: Законски сйоменици, 660, чл. XXXI.
287 Исто, 430, чл. 1.
288 Исто, 430, чл. 111.
289 Н. Радојчић, Законик цара СШефана Душана, 57, чл. 74.
290 С. Новаковић: Законски сйоменици, 694, чл. CXXXI.
НИХ (и КО!€ МОДИ ПОСТdВИ Дd ВЛЮДОУ ЗdВЋЛЬ. Ц\)h.КОВНЫ, Дd соу СВОВОДНЫ ОТЬ.
СВdКЫИИХ:h. \)dBOT И ПОДdНКd Цd\)CTBd МИ ТЧЬ.ИЮ Дd ПdСОу ОВЦЕ И КОВИЛЕ). 291
Поред осталог забел је понекад коришћен и за прошириваље сео
ског атара. У вези са овим поклонио је 1326. године Стефан Дечански
црхви св. Богородице ЉевиiiП<е у Призрену свој забел у Црноочи
( ... нь. ni)EДdX: всь. ЗdвЋль. Kl)dЛI€BCTBd ми оу Уl)ноочи, д" си rd П\)ИСd!€ДИНИ
кь. сЕломь. цl)ь.ковнимь.). 292 Ова чиљеница говори да су и села могла
имати своје забеле. То се види из наведене повеље у којој се сnомиље
забел Голи Хл' ми, хоји је припадао селу Брези (сЕло Б.I)Ћзи и сь. зdвЋломь.
Голи Хл'ми). 293
Полазећи од свега напред изложеног, ми бисмо захључили ова
излагаља хонстатацијоЈVt да су забели за сточарсху производљу у сред
љовековној Србији би:ли од двоструког зн;ачаја: као резерват сточне
хране и хао терени на хојима је могао бити организован; боравак стоке
прехо зиме. И у једном и у другом случају оци су у исхрани домаћих
животиља играли значајну улогу. То је био разлог што је забелу овом
раду обрађен као посебна врста пашљака, јер је у ствари то и био.
г) Прийремање сена
У зимсхој исхрани домаћих животиља сено је представљало главну

храну и тада се она теiiП<о могла замен;ити нехом другом врстом хране.
Добро припремљена сено поред храљивих материја садржи и вита
мине, }{оји су од особитог значаја за исхрану животиља у зимСЈ<ом пе
риоду, а нарочито за гравидне и младе животиље. Тешкоће које врло
често прате процес љеговог nрипремаља могу довести до тог;-, да се
оно припреми у недовољној количин;и и да буде слабе храљиве вред

ности. Све ово могло је да проузро:кује знатне губит:ке код домаћих
животиља. Тим~ се може објаснити постојаље тахо вели:ког броја
прописа у нашим правним споменицима за заштиту сенокоса и nрикуп
љаље сена. За nроизводљу сена биле су коришћене ливаде хоје се
понехад називају и сенохоси (сЋнокось.). И један и други израз озна
чава у суштини исто, јер се сено коси и на ливади, па је према томе
и она сенохос. На основу наших повеља тешко је доносити суд о томе
да ли су ова два назива везана за извесне рејоне, јер у вези са тим. не
располажемо подацима. У данашљем говору изразом сенохос озна
чава се сваха пашљачка површина где се не напаса сто~< а и трава хоси
ради припремаља сена, па било да су у питаљу заливађени пашљаци

на планинама или ливаде близу сеоСЈ<Их насеља. Да је било сенохоса
и на планинама, види се из Душанове повеље издате Тетовсхом мана
стиру, у хојој се говори да му је он по:клонио планину са сенокосом
(нd Gоух:ои foi)Ћ nлdHИHd сь. сЋнокоси, љ Т\)dвомь.). 294 У повељи хоју је
291 Исто, 430, чл. III.

292 Исто, 641, чл. XXI.
293 Исто, 690, чл. LXXX.
294 Исто, 685, чл. Х.
краљ Урош издао 11-щнастиру св. Бого)одице на Стону 1252. године

спо11шље се сенонос на Срђевом Брду (<~ Hd дrkлоу Ge~ь.rERd R~ь.дd сrkно
кось. ц~ь.кк'ны). 295 Постојали су и сен о коси на I<ојима је било припремано
сено за потребе владара. У Грачаничi<ој повељи говори се I<ai<o је I<раљ
Милутин поi<Лонио један таi<ав сеноi<ос манастиру (и сrkнокоси W'I'O lf
КОСИЛО K~dtiERЬ.C'I'RO МИ .•• Сћ 'l'rRМИЗИ НИRdМИ Н d~ЈСИIЕПИСКО'(ПОRО C'l'dHИW'I'E, И
О'l'ћ 'ГО'( ro~rk оу nом). 296 Ово се види и из Призренсi<е повеље, у I<ojoj
Цар Душан ВеЛИ СЛедеfiе: Н 'l'dКОЗИ П~ИtiОЖИ Цd~C'I'RO МИ CEtld Cld ..• Сћ
tiИRdДdMИ, И Сћ ПdСИШ'I'И •.. Сћ RИНОГ~dДИ И Сћ ЗdBEtlћl.2 97
Пошто су се гајељем стоке бавили и људи који нису били сточари,
већ занатлије, разумљиво је да су и они морали имати своје сенокосе
за припремаље сена. Наравно да занатлије нису биле власници великих
стада, већ је била реч о ситном сточарељу за подмириваље свакоднев
них потреба. То је разлог што ови људи нису користили планинсi<е па
шљаi<е, већ су своје потребе задовољавали на сеоским или жупним
пашљацима. За исхрану стоi<е преко зиме они су морали обезбедити
11 сено, пэ су зато имали и своје сенокосе. Тако се у Бањсi<ој повељи
спомиљу сеноi<оси рибара (nод ~ивd~скЕ сrkнокосе), а у Призренској, се
нокоси занатлија-зидара, које је цар Душан населио у селу Љутоглаву
на домаку Призрена ( ... землю оу ttю'l'orлt~кrkxь. W'I'O lf д~жмь. кмоt~~нь.
MИtiOKOYCOROMћ B~d'l'ћ, НИRИIЕ И tiИRdДE ••. ).2 98
Припремаље сена представља не само деликатан већ и ризичан
посао. Поред тога што је потребно да се пази на најпогодније време
када треба да се изврши кошеље траве, мора се водити рачуна и о томе
да се правилно обави љено сушеље; затим прикупљаље и плаштеље.
Све наведене производне фазе не трпе ниi<аi<во одлагаље. Из наведе
ног разлога припремаље сена представљало је једну од сталних обавеза
меропаха, о че111у се говори и у чл. 68. Душановог Заi<оНиi<а).
(и MrR~OПJCWMћ ЗdКОН ПО RЬ.СЕИ ЗЕМtiИ. оу НЕДЕtiИ Дd ~dBO'I'diQ ДRd ДЬ.НИ П~ОНИ
I<I~Оу ..• ЗdМdницwмь. д" моу коси crkн<1 дь.нь. 1Единь.). 299 Сличан пропис
налази се и у повељи манастиру св. Ђорђа I<од Скопља (и K'I'O се
OB~rR'I'diQ 'I'О'(ГИ tiiQДИIE d НЕ Ц~Ь.КRНИ . . . Hd CEtiИW'I'dJCћ . . . Дd 0~0'{ Ц~Ь.КRИ
дь.нь. вrkдве ид" жню ид" косе дь.нь.). 300 По Баљс}{ој повељи ово је била
стална обавеза меропаха, соi<олника и занатлија, I<оји су осим тога били
дужни још да пласте и да здену сено. Од те обавезе 1<0 је год био спосо
бан за тај посао, осим попа, није могао бити ослобођен (<~ сено д"
КОСЕ, I<IKO МrR~ОПСИ, СОКdt\НИЦИ, И MdИC'I'O~Иif R'СИ IEД'HdKO ДЬ.Нћ, И Hd ЗДrRRE
HИIE. 11ко ли во уде н<~ д<~лЕчи, д<~ no IЕд'н, О'I'Ь. KO'{W'I'E). 301 Занимљиво је
овде да се ЈI<аже да занатлије I<oje се спомиљу у Хиландарсi<ом праi<
тиi<у нису уопште располагале стоi<ом. Од љих 10, коли.I<о се наводи,
само су двојица имала по 1 вола, а од друге врсте стоi<е ниједцог бра-

298 Исто, 298,чл. CLIV.
29 9 Н. Радојчиh, Законик цара СШефана Дуиюна, 56, чл. 63.
3оо С. Новаковиh, Законски сйоменици, 613, чл. XXXI.
3ot Исто, 625, чл. XLV.
ва. Од ове обавезе није ни властела била ослобођена. Тако се у Приз

ренској повељи вели: и RA<ICTEAE кои се ок\}Ћт<~ю оу Ц\}t.KRE ... и сЋно д"
коси дt.нt. и здеriЕ. 302 У повељи краља Владислава (1234-1243) издатој
манастиру св. Богородице БистриЧ1<е вели се да је сваки меропах дужан
сЋно д" к"си до\}и rd ннт<~нЕ 302 , а у Призренској повељи у Закону Србљем
велц се сЋно Ц\}t.кви А" косе к мико IE т\}Ћ&Ћ. Из Дечанске повеље види се да
јеово била обавеза свих сеоских домаћинстава (и ко~<~ cEAd сЋно имdю А" r<~
TdKOЗft и косе). 304 У случају ако село није имало у своме рејону
сенокос, онда је он;о морало да испуни своју обавезу на оном месту
где му то наредц игуман. Колики је зн;ачај био поклањан овој обавези,
најбоље сведочи чињеница што, приликом ослобађања завцсних људи
од већег дела обавеза, од кошења сена и орања нису били никада
ослобођени. То се види из Призренске повеље по којој су становници
села Брода били ослобођени од својих обавеза у жупи, а од последње
две обавезе нису (овце д" пмоу &\)оr~<~не и ине \}d&оте оу жоупоу д" им нЋ,
d Дd 0\)Оу Ц\}1\КRИ И с<f>но КОСЕ ДОМd). 306
У српским повељама средњег века, кад:} се говори о пашњацима,
врло често се спомиџ.у "љетишта, јесеништа и зимишта". Под првим
изразом би се подразумевали пашњаци који су коришћени преко лета
(rщан;ински и низин;ски пашњацн), под јесеништима, пашњаци који су
се користили до доласка стоке на зимовање у зимишта. 307 Ови пашњаци
су се налазили у крајевима где је вегетациони период био дужи него
на rщанинским пашњацима. Наведена чињеница говори нам да су они
били максимално коришћени. Под зимиштем треба разумети места где
је стока догоњена на зимски боравак. У повељи краља Владислава изда
тој ман;астиру св. Николе у Врањини 1242. године спомињу се йaшuшiita
и зимовишiitа. 308 У Душан;овој повељи издатој манастиру Трескавцу
1335. године наводе се и имен;а места у којима су се налазили зимовници
(On\}<f>MЧE 3ИМОRИШТЕ) 309 , ЗаТИМ И сеЛИШТе ДAt.rd gi\CИ Cl\ ЗИМОRИШТЕМI\. 310
У последњем случају била је реч о напуштеном селу у коме су се врло
вероватно налазили и стајски објекти, па су они и коришћени. Једна
од влашких обавеза било је и припремање сена у зимовнику (и оу зими
шт<~ ДА косе сЋно). 311 Нису биле ретке појаве да услед недовољне
хране дође до угинућа стоке. Последња појава могла је наступити због
крађе сена или: зато што су туђа стада попасла траву на пашњацима и
н;а тај н;ачин онемогућила власника да припреми сено. За овакве пре
ступе биле су предвиђене строге казне. Поред новчан;е глобе, кривци
су били дужн;и и да надокнаде губитке настале услед угинућа због оску-
302 Исто, 697, чл. XLIV.

303 Исто, 590, чл. IX.
304 Исто, 650, чл. XXVII.
3os Исто, 698, чл. CLXXIX.
306 Исто, 650, чд. XXVIII.
307 Исто, 614, чл. XXXII.
3ов Исто, 578, чл. IV.
309 Исто, 667, чл. XXXI.
3 1 0 Исто, 669, чд. ХХ.
з11 Исто, 700, чд. CCII.
94 Сточарство средњовеi<овне Србије
дице у храни. Тако се у Милутиновој повељи издатој манастиру св.

Ђорђа :код Скопља говори: и што помQЕ ЦQЬ.КRИ АОВИ'ГКd то и зимrk,
Ad RCE ПildTE ТЬ.ЗИ КОН ВО'(АО'( ПОПdСАИ ПdWИWTd Ц\}Ь.КRНd. У ОВОј ПОВеЉИ
спомиље се и плаћаље дажбине за :коришћеље кошара (ни TQLIRHИHE,
ни TOQORHИHE •.• ни кowdQh.IWTинe). 312 Израз "йашишiйе" овде означава
ливаду, јер се и пашљак може заливадити исто та:ко :као што се може
и ливада претворити у пашља:к.
Сено је у зимишта довлачено пре зиме и, као што см.о споменули,

цр:квена феудална добра била су најчешћи власни:к зим.ишта, па су их
зато она могла изнајм.љивати својим. или страним. сточарима.
Из досадашљег излагаља види се да је производља сточне хране
у средљовеl(овн;ој Србији била уве:к :количин:сi<и недовољна и у хиги
јенс:ком. погледу слаба. Осим. тога у случајевима када су били у питаљу
пашљаци :који су у ботаниЧI<ом. пог.цеду били доброг састава, сама техно
логија припрема:ња сена зависила је од многих фа:ктора :који: су м.оглн
негати:вно да утичу не са:мо на количину убраног сена већ и на љегову
храљиву вредност. Све ово било је од великог значаја за здравље
домаћих животиља и љихове производне способности, а у крајљој
линији и за рентабилност саЈ\1е сточарске производље.
д) Травнина
За :коришћеље туђих пашљака плаћала се наја:мнина :која се звала

травнина, до:к се за :коришћеље стајс:ких обје:ката (овчарни:ка, односно
кошаре) плаћала торовина. У повељи Скопском манастиру ова два појма
су јасно издиференцирана. У љој се за плаћаље торовине каже: кто
UlrHИ Hd Щ\h.КОRНОИ ЗЕМАИ, Ц\}Ь.КRd Ad СИ О'(ЗИМd TOQORHИHO'( Hd НIЕМЬ. ЗdКО
НО'( 313 , а За плаћа:ње траВНИНе ТdКОЖАЕ КТО ИСПАdНИНО'(IЕ Hd Ц\}Ь.КОRНОИ

314
ПАdнинrk А" ПOAdiE ЦQЬ.КRИ TQdRHинo'( зdконоу. Мада од ових дажбина
нису били ослобођени људи :који су припадали цркви, ипа:к су поне:кад
чиљени изузеци. Тако је Иван Кастриот ослободио своје људе по:кло
љене Хиландару (1426. г.) од травнине и торовине ( ... ни А" имь.
IE ••• НИ 'Г\)dRНИНЕ НИ TOQORHИHE •.• И Ad СО'( САОВОАНИ ОАЬ. RCrfiXЬ. МОИХЬ. \)dВОТЬ.). 3 1 5
Травнина се плаћала и за :коришћеље сеос:ких пашња:ка. Ово се да
за:кључити из повеље Призрен;с:ком манастиру, у :којој се говори да су
становници села Брода због добијаља обавезе да чувају манастирске
овце бцли ослобођени од тра:внине (crkнo А" косе AOMLI, " А" имь. сЕ A"IE
мrkсечин" зd овце). 316 Ову дажбину плаћали су и цр:квени људи, што
се види из повеље манастиру св. Ђорђа код Скопља (н" AtOAEX ЦQЬ.Квнь.rхь.
ЦQЬ.KRd А" оузимd ТОQОRштино'( и TQdRHИHO'( и ТdКОЖДЕ кто иrпАdНИНО'(IЕ
н" цQь.квнон ПАdнинrk А" ПOALIIE ЦQЬ.КRИ TQLIRнинo'( зdконноу). 317 У При-
312 Исто, 618, чл. LIX.

313 Исто, 618, чл;. LVI и 613-614, чл. XXXII.
314 Исто, 618, чл. VII.
315 Исто, 618, чл. LXVII.
316 Исто, 698, чл;. CLXXIX.
317 Исто, 613-614, чл. XXXII.
зренщој повељи јасн;о је речено да сваки онај који је желео да користи

манастирске паiUњаке по игумановој дозволи, био је дужан да плаћа
травнину, али ако би то у-.:щнио силом, кажњаван је глобом од 300 пер
пера и да плати joiU нормалну травнину (И НА си~ .ЗАНоRАЕ кто оуждене
ПАСТИ ПО ИrO'(MEHORO'( \}ЕЧЕНИIО, RС,\КЬ. ДА ДА~ Т\}АRНИНО'( КАКО ~ ЗАКОН, КТО
АН О'(ЖДЕНЕ ПОСИАИ~МЬ., ДА ПААТИ .Т. nЕ\}ПЕ\}Ь., А Ц\}Ь.КRИ ДОЈСОДЬ.КЬ. ПО .3АКОНО'(). 318

Ову дажбину не треба никако изједначавати са обавезом rщаћања де
сетка, тј. даваља сваке десете овце, коiUнице итд., јер је то била по
себна дажбина, IUro се јасно в:идц из повеље краља Милутина, издате
манастиру св. Ђорђа код Скопља, у којој се вели за црквене људе:
НИ ПЬ.СЬ. ЈС\}АНИТИ, НИ ДЕСЕТКА ПЧЕАНА, НИ ORЧErA ••• НИ Т\}АRНИНЕ ••• НИ \}0\}ОRНИНЕ
••• ни кошА\}ь.нште. 319 Државн;и орган k.Оји је убирао травнину звао
се травни:чар и он се сполщње у Душановој повељи издатој Тетовском
ман;астиру (1337-1346. Г.) (и ДА НЕ МЕТЕЈСА НИКТО ОТЬ. RАdДО'(ШТИЈС Kl)dA-
~R'CTRA ми, ни ТI)АRНИЧАI)Ь., ни АI)НАНАсинь., ни RAAx). 320 Право наnлаћи
вања травнине припадало је у почетку владару, али је он ово могао
уступити коме је хтео. Од обавезе плаћања травнине црквени људи
су понекад могли бити ослобођени, IUтo се види из једне повеље десnота
ДрагаiUа и брата му Константина, издате 1337. године манастиру Хилан
дару (ни Т\}Авнинн, ни жи\}овнине ми соkнокошени~<~). 321 Сличан пропис
налази се и у повељи Ивана Кастриоте, издатој манастиру Хиландару
1426. године.
У неким српским повељама травнина се joiU називэ иномистра.
Тако се у једн;ој повељи Душановој из 1332. годин;е, којом се потврђује
поклоц војводе Хреље мацастиру Хилацдару, вели: и НА nААНИАЈСЬ. више
ПИСАННЬ.IЈСЬ. И .3ИМОRИШТЕЈСЬ. И ИНОМИСТ\} И ПААНИНИОТИКЬ.. Исто Се ГОВОрИ И
у једној повељи цара YpoiUa издатој Хиландару 1361. године (н ДА си
о узимА нномист\}о no .зАконоу). 322 Благојевић сматра да се израз ино
мисШра односи на травнину која се наплаћивала за кориiUћење планин
ских пашњака. 323 По Јиречеку, овај израз зна-.:щ исто што и травнина,
и он; је грчког порекла (v6[J.tcr-rpov). Ако иномисШро одговара Шравнини,
онда нам остаје необјаiUњено IUтa тt:еба да зна-.:щ nААниниотнкь.. Иначе
у визан;тијским споменицима травнина се обично назива -ro evvotJ.'ov
и оца се плаћала заједно са осталим дажбинама. Тако се у Душановој
повељи, издатој 1345. године манастиру св. Јована Претече код Сера,
вели: '\"OU EVVO[J.tov '\"(ЏV 1tpo~&'\"(ЏV '\"~i; хо,ро8с:х&л)~. 32 4 Дажбин;а EVV6[J.ЩV
није исто што и дажбина плаћања десеr:ка xo,p8c:xa:-rc:[a, која се сичним
именом назива и у Хиландарском практику (хи\}ОДАКАТИ~<~).
318 Исто, 694, чл. CXXIX.

319 Исто, 613-614, чл. XXXII.
320 Исто, 660, чл. ХХХ.
321 Исто, 453, чл. IV.
322 Исто, 401, чл. XIII и 437, чл. III.
323 М. Благојевиh: Планине и йашњаци у среgњевековној Србији, 38.
3 24 К. Јиречек, ИсШорија Срба, I, 154, и С. Новаковиh, Законски сйоме
ници, 723.
По Дечанској повељи она је изн;осила од стада: 2 овна, 2 јагњета,

1 сир и 1 динар (11 ц-Rн11 им одь. ст11д11 .в. овн11 и .в. t~~rн~ти, и сщњ, и ДИН111)ь.). 32 5
По члану 197. Душановог Законика она се плаћала од 1ОО кобила -
кобила, од 100 оваца-овца и од 100 говеда-говедо. 325 Или другоја
чије речено, 1% од бројног стања стоке. Ко ово не би платио, кажња
ван је глобом од 500 овнова у корист краља (КI)d•Шв'ствоу10штомоу .Е.
сь.ть. овь.нь.). 326
У првим деценијама после пропасти српске средљовековне државе
плаћање травнине било је нешто измењено јер су сточари своје дажбине
плаћ.али Турцима у стоци и новцу.
Овде је значајно да се спомене да су и Турци ослобађали понекад
сточаре од плаћања травнине и жнровнине. Тако се у члану XV Сме
деревске кануннаме из 1560. године вели "за њихове вепрове ако их
напасају на нечијем тимару нека се не дозволи узимање било чега под
изговором травнине. И исто тако за њихове овце, према описаном на
чину, ако их напасају на нечијем тимару да се не дозволи узимање било
чега ни за њих". Иначе у сремској кануннами (1588-89. године) у
поглављу Resmi agnam, било је предвиђено, ако су овце остајале на
пашњаку преко целе године, да се даје за испашу од 10 оваца једна, а за
стадо од сто оваца још и 10 акча (Resmi agil). За травнину од сточара
који нису били номади н;аплаћ.ивано је од осредњег стада само једно
јагње.з27
Према турским прописима из првих година по освајању српских
земаља жнровнина се редовно плаћала за жирење свиња у шуми (resum
bellut. 328 У случају ако господар на чијој су земљи били насељени људи
није имао своје жнрородне шуме, па су зато они морали да гоне свиње
у туђе шуме, онда је за један пар свиња жировнина износила једну
аспру.з29
ђ) Прийаша
Нарочити облик сточарења представљало је удруживање власника

и сточара ради заједничког гајења животиља и деобе добитка. У вези са
овим постојао је обичај склапања уговора (socida, socium) између Дубров
чана, Которана и суседа у залеђу. Углавном овде је најчешће била реч о
варошанима који су поверавали своју стоку сељацима да их напасају и
негују, а добитак и штете ( lucrum et damпum), као и приходе од в ун е, сира
и меса заједнички да деле. Српски назив за овакво удруживање био
је "йрийаша". Ако се догађало да је стока била украдена или пропала
услед слабог старања (per malum curam), одгајивач је био дужан да
надокнади штету. Дубровчани су најчешће давали своју стоку у Стон,
325 С. Новаковиh, Законски сйоменици, 647, чл. VI.

826 Н. Радојчиh, Законик цара СШефана Душана, чл. 82, 197.
3 2 7 Б. Ћурђев, Сремска канунама из iоgине, Гласник Земаљског Музеја
1588.
СР БиХ, Нова серија, Сарајево, 1950, IV-V, 269.
328 Д. Бојаниh, Турски законски йройиси, 32, чл. XV.
329 Исто, 163.
Требиње и Попово поље, а Которани у Грбаљску жупу или суседне

катуне чак до Ниюuиhа. Често се догађало да је сопственик nродао
вола варошанину и одмах га добио од новог власника на негу, исхрану
и коришhење. У својој студији о земљорадњи у Србији Благојевиh је
дао много примера о давању волова под закуп сељацима ради обраде
земље. Из њих: се види да су услови под којима су се они уступали на
рад били различити. Которани су врло често давали стоку на испашу
сељацима и са њима делили добитак (pascere et custodire gubernare).
Тако се, на пример, из једног документа Которског архива, датираног
22. 12. 1326.године, види да је Драгош Крајимировиh из Дражевице
примио од Петра Поленарија, которског грађанина, на испашу: 8 јуница,
1 кобилу, 1О крава и 2 телета, с тим да годишњи добитак и губитак
деле по пола, о чему је власник пашњака био дужан сваке године да
поднесе извештај сопственику стоке (quarum de bono et minus medietas
super me; de quiЬus oЫigator siЬi facere rationem quo1iЬet anno). 3 50
Из исте године имамо један уговор из кога се види да је которски гра
ђанин Миhа Бисин предао на испашу Павлу, сину Грубишином, 100
коза, 50 оваца и 15 крава, и да he се за услуге обрачунати према посто
јеhим обичајима земље ( ... ad pascendum secundum usum terre, de
quiЬus de lucro extractum quentitatem predictum oЫigator siЬi facere ... ). 331
Године 1327. примио је Радоња Лацен на испашу од М. Болице, котор
ског племиhа, 11 свиња и 6 свиња на тов. Као награду за труд и утро
шену храну имао је право само на 1/6 (sex: porcas ad st>xtam partem michi
recipiendum et reliquas eidem Mario assignandus). 332 Овде hемо навести
још један пример који је исто занимљив. Браhа Милегост и Болин при
мили су од Марина Голије на испашу и негу две краве, с тим да користе
млеко за време од три године, а за противуслугу дэ раде бесплатно код
власника краве 24 дана у години, а добивену телад да деле на пола.
Осим тога они су примили од власника крава на испашу још 16 оваца,
с тим да корист деле према обичају града. 333 Овакав начин давања стоке
на пашу називан је у Которскотv1 архивским књигама српским изразо.'\1
йрийаша (pripassa). Јиречек наводи један такав случај и из 1330. го
дине (unam vaccam et unum bovem de la pripassa). 334
По Будванском статуту (сар. CCIII) господар је имао од приплода
две треhине, а пастир једну треhину (in frutto habЬia il pardone due
parte et i1 pastore 1а terza et il capitalo sano). Осим тога, пастир је био
дужан да надокнади штету ако вук потамани стоку или је разбојник
отме дању. У случају ако се пљачка догодила ноhу, штету је сносио
сопственик стоке. 335
Док је Стонско полуострво било у српској власти (пре 1333. го
дине), сељаци који су примали стоку на испашу давали су сопственику
3 30 Држ. арх. у Котору. СН. IV, 1326, 247 (цитирано по Kotorski spomenici,
1, Historijski institut JAZU Dubrovnik, Zagreb, 1951, 247.

331 Исто, 97, чл. 51.
332 Исто, 411, чл. 149.
333 Исто, 175, чл. 73.
334 К. Јиречек, ИсШорија Срба, П, 60 и 155.
3 3 5 С. Нова!(овић: Законски сйоменици, Di pascolar animale а parte, 67, сар.
CCIII и De porci а parte, 69, сар. XXXXV.
стада само петину од прихода и једн;у треhину од вуне и сира. За свиње

су важили: исти прописи :као у Будванс:ком статуту, тј. за :коришhење
пашња:ка за период од три године приплод се дели:о по цола.
Ова:кав начи:н удруживања сточара ради :коришhења пашња:ка у
другим :крајевима српс:ке средњове:ковне државе био је забрањен. Та:ко
се у Бањс:кој повељи строго забрањује удруживање сто:ке других вла
сни:ка са сто:ком манастирс:ком ради :коришћења пашња:ка (&1. Ц\)!.Кок'но
моу ДОIЉIТКОУ НИЧИИ ДОНЫТК!. Дd СЕ НЕ ПOCTdRЛt/1 НИ оу ОRЦЕ, НИ оу KOHif НИ
оу CRИHif, НИ Hd ПОЛИ НИ оу r\)dДOy). 336
Овај податак из Бањс:ке повеље н;есумљиво говори да је слиtiНа
пра:кса :као у приморју постојала и у другим деловима српс:ке државе.
Из ње се јасно види да је споменута забрана издата зато што је дого
н;ом. на испашу друге сто:ке могла бити доведена у питаље исхрана ма
настирс:ке стоке. Овај нам пропис истовремено у:казује и на једну зна
чајну tiИњеницу, а то је да је питаље исхране домаhих животиља због
недовољне :колиtiИне стоtiНе хране уве:к задавало велике бриге.
Све ово у:казује да се коришћеље оваквог начин;а исхране и неге
домаhих животиња у :крајевима сиромаш~им стоtiНом храном може
протумачити на тај начин што власници сто:ке из приморс:ких градова
нису могли сами да хране сто:ку, јер су градови били стиснути уз морс:ку
обалу :која н;ије имала пашњачке површине. Посебно је питање зашто
су становници градова желели, и поред ова:квих услова, да имају домаће
животиље. Разлози су за ово били двоја:ки. Први и најважнији
био би што се тиме делимиtiНо решавало nитаље исхране сопствени:ка
сто:ке, а други што је тиме била обезбеђена рента власни:ку, јер је сто:ка
представљала вредност :која се, поред добијања сточарс:ких производа
(мле:ка, сира, вуне итд.), могла увек уновчити. Осим тога, у робно
-разменој трговини стока је замељивала и новац, љом су се могле пла
hати дажбине и вршити :куповина.
Ова:кав наtiИН гајења сто:ке несу,нљиво да баца светлост и: н;а само
стање исхране становника приморс:ких градова. По свој при:ли:ци да је
оно било нередовна па се зато морало обезбеђивати на овај наtiИН.
Из свега овог произлази: да се коришhељем припаше решавало
и једно значајно питање у сточарству приморског дела српс:ке сред
њове:ковне државе. Тиме је била обезбеђена исхрана сточног фонда,
неопходног за исхрану становни:ка, :који је у односу на стање у централ
ним деловима био мален, али с обзиром на тадашње могућности допре
маља хран;е утолико и: драгоцени ји.
е) Зашiйиiйа йашњака
Стараље о исхрани стоке заузимала је централно место у органи

зацији сточарс:ке производље средњове:ковне Србије. Многобројни про
писи који се налазе у правним споменицима тога доба говоре да су вла-
зз6 Исто, 626, чл. LVII.

дари из породице Немаљиhа поt<ази:вали веЈUiко стараље за правилдо

решаваље овога питаља. То потврђује што се ови прописи највише
односе на питаље исхране стоt<е, заштиту и правилно I<оришhеље паш
љака; спремаље резервце хране итд. Ова појава је разумљива јер је од
питаља обезбеђеља исхране зависио не само рентабилитет сточарства
већ и одржаваље сточног фоцда. С обзиром да је производља сточне
хране била везан:а искључиво за пашљачке површине, онда је разум
љиво што је брига за љихову заштиту од бесправног I<оришhеља пред
стављала главно тежиште ових прописа.
На жалост, и поред cвei<OJUIIIOГ стараља, питаље исхране стоt<е је

увеi< причиљавало велю<е теШI<оће. До овога је долазило у првом реду
услед н:еповољних атмосферСI<Их пpИJUII<a; затим због пљаЧI<аља од
стран:е цепријатеља и разбојника; пустошеља земље услед рата и међу
собних борби, и бесправног и нерационалног I<ориn1Ћеља пашљака.
Под неповољним временсi<Им прилиt<ама треба подразумевати су
шн;е годин:е, ране и дуге зиме. У првом случају долазило је до озбиљног
недостатка хране, а у другом, услед раце и дуге зиме испаша се није
1\<югла дуго Iюристити. Због овога исхран:а животиља морала је бити
ограничена само на сено и лисн;иi<е, чије резерве за ондашље прилиt<е
ни:су могле ни:I<ада бити довољне.
Безбедн:ост поседа и поi<ретне имовине у миру и у рату у средљо
веt<ошюј Србији била је несигурна. Из овога разло1·а чл. 32, 58. и 144.
Душановог Законика предвиђа строге l{азн:е за оце који би силом про
терали насељене земљораднике (меропхе) или сточаре (Влахе) са цркве
них добара. Прекршиоци су држан;и у оковима све дотле док не врате
протеране људе и: отету земљу. Исто тако су биле предвиђене строге
I<азне за пљачкаље добра умрлог власника. У овом случају штету је
била дужна да надокнади цела околина. 337 Строго су били I<ажњавани
и они I<оји би опљаЧI<али добра неt<ог одбеглог властелина или власте
личи:Ћа. У овом случају заt<он пљаЧI<аше изједначава са велиt<им издај
ницима. Са овим треба довести у везу и проклетства која садрже го
тово све повеље црi-<ава и манастира. Објашљеље за оваt<ве поступке
зависних људи према својим господарима треба тражити у првом реду
у љиховом теШI<ом животу као последици бездушне еt<сплоатације.
Осим тога, на ово је још утицала крвна освета, пљаЧI<ања и честе измене
феудалног господара. Тако нам је познато да је краљ Милутин због
насилног отуђивања имаља призренсi<е епископије у Пологу I<азнио
неког Жегра протериваљем и спаљиваљем t<ућа љегових људи ( ... и
OTIEA!. от1. ЖErQ<~, коуштЕ мо у nоnмиА!.). 338 Како су често мељана имо
винска стаља, најбоље нам сведочи бојазан која није могла да мимоиђе
ци Которсi<И статут, у I<оме се вели: "да се не догоди случајно да српски
краљ одузме жупу Грбаљ и дадне је некоме од љегових баронес". У
другу групу несрећа I<oje су ометале правилну исхрану и припремаље
резервне сточне хране дошле би у обзир следеће: најезде непријатеља,
међусобне борбе, и глад, као неминовна последица епидемија. Упадаља
337 Н. Радојчиh, Законик цара СШефана Душана, 54, чл. 57 и 58.

338 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 640, чл. XIII.
непријатеља у српску земљу брисало је понекад не само села веh игра

дове. Градови Свач и Дриваст, н;а обали Схадарсхог језера, били су
уништени 1282. године услед провале Монгола. Међусобне борбе између
Немањиних син;ова (1202-1203. г.) Стефана и Вукана прич:и:ниле су
нашем народу велике н;есреhе, за које наш биограф Доментијан вели:
"јер каgа gођоше инойлемении,и ваисiйину ойусiйеше оiйачасiйво нatue
jegнu йоiинуше og оружја, gpyiu бише ogвegeнu у ройсiйво [ ... ] gpyiu
изiубише сво имаље [ ... ] йосле gође gpyiu инойлеменик зваии iлag".33 9
Судећи по свему, изгледа да су братоубилачки ратови причињавали
највеће несреће. Ово нам потврђује и стање у земљи које је постојало
за време борби између Драгутина и Милутина. Поред губитаха људсхих
живота оне су, услед пљачхања и опште несигурности, изазивале врло
тешхе ехономсхе последице, а о чему нам врло лепо сведочи писмо
нехог Богдана, златара из Брсхова, упућено 1303. године у Дубровних,

у хоме поред осталог вели: да му је због унутрашљег рата у Србији не
могуће да тамо дође (ma Sopie lo quia de la guere de le quae che avemo
in Breschova е per tuta Rasa). 340
Осим пљачкања стохе, велихе штете причињавало је и бесправно
хор:и:шћење туђих пашњаха, јер је т:и:ме б:и:ла довођена у п:и:тање исхрана
стоде њ:и:хов:и:х власниха. На ово се јасно ухазује у повељ:и: I<раља Милу
т:и:н;а :и:здатој (1300. г.) Схопсхом манастиру, у хојој се у саНiщијмш за
надохнађивање пр:и:ч:и:њене штете nредвиђа и н;ахнада за губитах у стоци
услед угинуhа изазвацих због нестаiiЩЦе хране (<~к~Аи K'l'~ l'lyAokзE ~у
щњквн<~ ПdШИШ'ГЈ &Езь. иr~умЕн~в" &AJr~cA~REниrn с к~им А~&~ А~IШ'ГК~м, А"
ПАЈ'ГИ ~у Цd\)ИН~У .\). ПЕQЬ.ПЕ\)Ь., d ~'ГЬ. 'l'oRXЬ. rA~RЬ. Ц\)КRИ '1'\)E'l'ИU. И Ш'Г~ П~М\)Е
Ц\)КRИ A~RИ'l'Kd 'l'~H 3ИМоR Ad СЕ ПAd'l'E '1'И3И К~И R~YAOY ПОПdСАИ ПdШИШ'l'd
ЦQь.квн<~). 341 У вези са овим у једној повељ:и: манастиру Х:и:ландару, хоју
је :и:здао цар Душан последње године свога живота (1355. г.), налазе
се још строжи прописи за прекршаје овахве врсте. Они се односе на
властелу и у њој се хаже следеће: K'l'O Аи сЕ н<~rи МdАЬ. и веАикч
И ИМС ПdС'ГИ ПОСИАИUМЬ. RCdKЬ.I HdC'l'OUW'l'IИ KE<j;dAИI<I Ad ОУ3МЕ'ГЬ. Hd НЕМЬ.
"'1'. о в н~ в Зd '1'~, и А" НЕ ни с~УА". 342 О заштити пашњаха од бесправно г кори
шћења говори се и у Душановом Законику. Члан 74. забрањује догон
стоке у туђе пашњаке ("захон:и:те забеле и захоните ливаде"), већ се
сељац:и: упуhују на xopиi.IIheњe сеоск:и:х пашњаха (сЕА~ сЕАwмь. А" ПЈСЕ
K~YAoR ЕДН~ СЕМ 'l'~YAoR И м~уr~, \)d3RoR 3dRoRAЬ. 3dК~НИ'1'111ХЬ. И АИRdАЬ. 3dКОН
И'ГЫХЬ. никЈ.о А" нЕ n<~ce. 343 Слична забрана налази се и у чл. 75, којим
је било регулисано хоришћење жупсхих пашњаха (ж~уn<~ ж~ynok А" нЕ
non<~ce А~RИ'ГЬ.К~м ниШ'Гd). 344 Душанов Законих регулише и хор:и:шhење
сеосхих испаша прил:и:ком пролаза сточара са стадима. Тахо се у чл.
82. у ВеЗИ са ОВ:И:М ГОВОрИ rAoR П\)оRС'Г~И RAdXЬ. ~IАИ d\)RdHdCИtiЬ. Hd CEAoR Hd
339 Доментијан: Живоiitи Cвeiitofa Саве и Свейiоiа Си.11еона, превео Л. Мирко-
виЋ, СКЗ, Београд, 1938, 260, 303.

340 Monиmenta Ragиsina, V, 1897, 6.
341 С. НоваковиЋ: Законски сйомениu,и, 618, чл. LIX.
342 Исто, 430, чл. П.
343 Н. РадојчиЋ, Законик цара Ciiteфaнa Дуишна, 57, чл. 74.
344 Исто, 57, чл. 75.
V. Зоохигијенсне прилике 101
Т~М31И CEArR Дd НЕ n\)rRC'I'~И Д\)Srы Г\)ЕДЕ 3d НИМIИ di\OAИ n~ CИArR C'l'dHE, Дd

nAd'I'И n~'l'l\~1( и W'l'~ и: исn<~СћАћ. 345 Са овим су у вези ц пропи:си из
члана 135. и 187. Први се односц на војсн:у цареву, а другц на случа
јеве н:ада се догоди да после пролаза цара и његоье пратње навале сто
чари са својим стадима. 346 Ово је било предвиђено зато што је у царевој
пратњц било много н;оња, и што је за њихову исхрану оцло потребно
исто толин:о хране н:олин:о ј е било потребно пастирима н:ад пролазе са
њиховим стадима. Изгледа да су у ован:вим прилин:ама сточари дола
зили често у сун:об са становницимt> села г де су боравили са стадима.
То је разлог што су за ован:ве преступе у чл. 77. Душановог Зан:онин:а
биле предвиђене врло строге казне (100 перпера). 347 По Нован:овиhу,
иста ова н:азна важила је и за изазивање туче иеђу пастцрима (чл. 77)
који нису припадали једном господару. У последњем случају, кривац
је н:ажњаван са 50 перпера. Ако се има у виду тадашња скупоhа новца,
јер је вредност једног коња износила 10 перпера, ове хазне биле су
зацета строге, н судеhи по њиховој тежини, могло би се веровати да су
овахви преступи билц чести. 348
Колиха је пажња била поклањана пашњацима, најречитије нам
говоре хазне предвиђене за бесправно н;апасање стохе у повељи мана
стиру Богородице Ратачхе, хоје по својој оштрини превазилазе све од
досад наведених прописа. По њил1а прехршиоци су кажњавани глобом
од 1.000 перпера и она је ишла у хорист краља. 349
Строги прописи за заштиту пашњака у средњовеховној Србији
постојали су зато што је производља сточне хране била ограничена на
пашњахе због чега она није могла н;икада да задовољи стварн;е потребе
и што је од ње завцсила сама репродукција, односно повеhање бројног
стања стоке.
Тако се у вези са овим у повељи издатој манастиру Леснову
(1347-1350. Г.) ГОВОрИ СЛедеhе: И W'l'~ IEC'I'ћ nAdHИHd Ц\)ћi\~RHd И ndWИ
HИЦd И 3ИM~RИШ'I'(.RCrRMћ 'l'rRMћ Дd ~HAdДdiE Ц6ћi\Rћ CRE'I'~I' 11\)XdHГEAd. 1IW'I'E
1\'1'~ НdЧНЕ'I'ћ n~ CИArR ndC'I'И ИАИ 3ИM~Rd'I'И Дd ДdiE '1'\)dRHИH~1( Ц\)ћi\RИ n~ 3d-
I\~H~1(. 35 о
О заштити пашњака од упада стоке говори се и у Земљораgничком
закону (Зt~KQH ДrRAd'I'EAћHћ изн\)<~Нћ
W'l'ћ книrъ Цd\)d I~1(C'I'IHidHd). У ства
ри, ово представља превод византијског Закона уе:ыру,х6с; xot-r' (N6fLoc;
ехЛоу-~' ЕХ -rou 'Io'JO-r1·not•юu ~~~Л[оu), проширен са неким главама
из Номоханона Св. Саве (гл. 1-5. и 55). Он нам је остао сачуван у јед
ном препису из XV веха. По њему, у случају ако би во упао у пашњак,
њиву, виноград итд. и причинио штету, њу је био дужан да надохнади
пастир (n~n<.~wS д<~ nAd'I'И'I'). У вези са овим говори се и у члану 26 (<~Ш'I'Е
1\'1'~ WH\)rRW'I'E'I'ћ R~ild Rћ RИH~Г\)dДrR ИАИ Rћ HИRrR ИАИ Hd ИН~Мћ MrRC'I'rR, n~
n<.~WS 'I'R~\)EW'I'<~). Али ако би се догодило да је оштеhени власних убцо цли
345 Исто, 58, чл. 82.

346 Исто, 80, чл. 187. и 68, чл. 135.
347 Исто, 56, чл. 77.
348 Исто, 56, чл. 77.
3 49 С. Новановић, Законски сйомениu,и, 605, чл. III.
зБо Исто, 681, чл. XXVI.
осакатио животиљу, онда је био дужан да надокнади штету у висин;и

ЦеНе }бивеНе ЖИВОТИЉе (Дd ДdС'l'Ь. К!Мd Зd KWIId, ИIIИ WCIId Зd WCIId ИIIИ
wкчЕ Зd wкчЕ). По члану 46. оштећена особа имала је цраво да убије
животиљу безнакн;аде штете власнику само у оном случају ако је триnут
изгонила стоку и о томе увек обавештавала власника животиље ('1'\\Е'l'ЦЕК)
ЖЕ WB\\<k'l'Ь. 0'1'\\<kЖЕ'l'Ь. WПdW'h. ЕМУ ИIIИ SC'l'\\<kiiИK'h. ВЕЗ'h.! W'l'KOYПd Дd ВОУЕ'l'Ь.).
Из овога Закона врло је занимљив и nропис члана 45, који се односи
на заштиту власника стоке од намерно nричиљене штете. У љему се
говори о nреступу роба који је ноћу више пута ухваћен у крађи стоке
или у отвараљу стаје да би стока nобегла и тим.е се причинила штета
љеном власнику (д" О'l'Ь.Ш'l'Е'l'И'l'Ь. СЕ rосnодинь. Ero nоrь.шшими). Само
у случају ако је кривац у овоме био више пута ухваћен, он је био кажља
ван смрћу вешањем, иначе не (1<1ко к<kдми \\"В" W'l'Ь. мнwrь. 11-k'l'ь. nовинн<~;
\\dВЬ. ЖЕ д" wв<kси'l'ь. сЕ). За крађу и пуштаље стоке из тора кривац је
увек кажљаван Clllpfiy вешаљем, слично као и за убиство човека (<~ш'l'Е
K'l'O JCO'l'E ВЬ. НОШ'l'И K\\dC'l'И ИCnSr'l'И'l'Ь. ИЗЬ. Or\\dДh.l ЖИKO'l'Hdd И ПOrИЬ.HS'l'i> ИIIИ
sк<k\\ЕМЬ. сь.н<kУ1ъ. BYДY'f''h. А" nов<kси'l'ь. сЕ 1<1ко Sвищ<~). 351 Прописи за заш
титу пашљака налазе се и у КоШорском сШаШуШу. 352
Поред заштите пашљака од бресправног коришћеља, nазило се
и да се љихове површине не смаљују, што се догађало било услед оску
дице у обрадивој земљи или због крчеља шуме. У Призренској повељи
се забраљује становницима села Љубижде и Скоробишта да преоравају
сеоски nашљак; тако се у љој говори: И НИК'l'О вмшь. noy'l'и д" НЕ nOO\\E
ПlldHИHE ни АК)ВИЖ'И1<1НЕ ни GКО\\ОВИШdНЕ, K'l'O IIИ ПОО\\Е, Дd Пlld'l'И ЗЕМIIЬ.СКОМОУ
rосnодиноу .\\. ПЕ\\Ь.ПЕ\\Ь.. 353 Ако се полази од тога да је један кољ
вредео 10 перпера, онда излази: да је та казна једнака цеци 10 коља.
Заиста, ова казна је била сувише висока и за данашље nрилике. Сличне
забране налазе се и у Душановом Законику. Тако се у чл. 123. строго
забраљује Сасима да крче шуже, а нарочито да се бесnравно насељавају
на крчевин;ама. 354 Али и поред свих ових законских проnиса који су
су имали у nрвом. реду за циљ да обезбеде нормалн;у исхрану домаћих
животиља, отимаље и бесправно коришћеље пашљака, као и пљачкаље
стоке, није се могло сузбити. Колико су ове појаве ометале правилан
развој сточарства и наносиле му огро111Ие штете, видеће се из даљег
излагаља. Пре него што пређемо ца ово желимо да спомен;емо да су
наведене nојаве н;арочито биле честе и теШIСе у времену nосле nроnасти
српске средљовековне државе.
Да су nашњаци били понекад насилно отуђивани, најбоље се види

из једне повеље коју је Стефан Дечански дао ман;астиру Хиландару
1327. године. У љој се говори о томе како су синови тепчије Хардо
мила, Борислав и Дмитар, присвојили nашљаке хиландарске Карејске
ћелије (к<~ко П\)И'l'ИШ'l'Е зЕМIIК) и В\\ь.до по си11ин:мь.). Пошто су то били
угледни феудалци, cnop је био мудро решен;. Они су вратили отету
351 Ћ. Сп. Радојичиh, Срйски рукойис Земљораgничкоi закона, 23.

35 2 animaliЬиs pascentibиs, сар.
Statuta et legis civitatis Cathari, De CCCLXI, 198
353 С. Новаковиh: Законски сйоменици, 686, чл. XXV.
354 Н. Радојчиh: Законик цара СШефана Душана, 55.
земљу, али су зато добили од краља у замену другу, и то од љегових

поседа Сот еко~ .зем11~ д<~дох" ком<~д" Ческоко, Дd се nOXQdHE ... и к"ди
0$'.ЗHW'l'E MdHdC'l'И$" Дd СИ ИМd CR0~). 3 5 5
Безбедност пашљаi<а нарочито је била угрожавана за време сушних
периода, што је и:зазивало озби:љну осi<удицу сточне хране. У ова}{вој
ситуацији: сточари су били приморани: да у потрази за храном одлазе
у друге I<рајеве и упадају са стади:ма у туђе пашљаi<е. Ово се догађало
и онда ai<o је зима била дуга па су резерве сточне хране би:ле утрошене.
То је нарочи:то причи:љавало велике тeшi<ofie сточари:ма и:з предела
I<apca иза приморсi<ог појаса. Наведене појаве изазивале су тel.lllie су
I<обе и нecpe:fie у нашем народу.
Велиi<о стараље указивано обезбеђељу исхране стоi<е доi<аз је да
је I<од нас у средљем веi<у стално постојала осi<удица у сточној храни.
Према овоме, било би неприхватљиво гледиште неких наruих истори
чара, по I<оме су расположиве пашљачке поврruи;не у средљовеi<овној
Србији: могле да задовоље потребне I<оличине сточне хране и да би се
ово могло сматрати I<ao један од главних разлога што је I<од нас било
сточарство развијено. Њих треба тражити у објашљељу I<oje смо дали
у поглављу у вези са организацијом сточарсi<е производље.
2. СМЕШТАЈ
Судеfiи по томе што се до почетi<а XIII веi<а СЖиЧI<а повеља,

1220. г.) не спомиљу за бораваi< стоi<е преi<о зиме посебци резервати
C.з<~R-kll"' .зимокишт3) на I<ојима су се налазили стални објеi<ти за смештај
стоi<е преi<о зиме С~Ј~rниАо, кowdi)ИW'l'E), вefi само летље и зимсне паше
С ... с" к"с-kми n<IW<IMИ .зимними и 11-kтними), могло би се претпостављати
да је до тога периода сточареље имало углавном номадсi<и I<арактер.
Смештај домаfiих животиља нод нас у средљем вену био је разли
чит. Он је зависио од тога о каквом је облину сточареља била реч. Нај
раширенији је био номадски, па онда полуномадски. У првом случају
пастири су у потрази за пашом мељали са својим стадима место стано
ваља. У таi<вим прилиi<ама долазили: су у обзир само нестални објенти
за смепtтај домаfiих животиља. У rючетну су и стада и пастири били у
покрету, а доцније они су становали у сталним насељима, дон су преко
лета и даље били ца планинама, где су се налазили објеi<ти I<оји су uили
врло примитивно изграђени. Судеfiи по резултатима упоредних испити
ваља Р. Финдрина, од љих се много не разлиi<ују и данашљи објекти
за смештај дома:fiих животиља на планинским пашљацима. Испитују:fiи
порекло пастирских станова у Србији, он је установио да се маса архи
тектонских и нонструнционих елемената ноји се нористе у љиховој
изградљи не разликују много од оних ноје налазимо у "средљовековцом
материјалу прилином археолошких истраживаља, I<ao и из знатно рани
јег периода, па чаi< и из далеi<е прасловенсне прошлости:". По Финдриi<у,
355 С. Новаковић: Законски сйоменици, 397, чл. 123.

на број објеката у сточарс:кнм становима утицао је расnоложиви nро

стор на :коме су боравили пастири са својим стадима. Полазећи од ове
чињенице, он дели облике став;ова на две групе. У nрву групу спадала
би једноставна полуотворена с:клоништа за овце са :колибом за сто
чара, просторијом за мужу и тором. Најчешће су били изграђени у
Сл. 29. Кошара за овце у обдасти Горњег Ибра.

Figure 29. L'etaЫe а ovins dans !а region de Gornji IЬar.
једном низу, та:ко да су чинили затворен :квадратни, право угаони или

:кружни nростор, који је могао бити ограђен сувим зидом од :камена,
дрвета или исnлетеног nрућа. У другу групу би спадали разби ј ени стано
ви. У овом случају :колиба за становаље пастира била је одвојена, а стан
за овце nредстављао је nолуотворени за:клоц, до:к је тор био ограђен
грањем.
V. Зоохигијенске прилине 105
Углавном, и код једн;е и код друге групе за љихову изградљу

био је коришhен расnоложиви материјал, па су зато у вези са овим по
стојале различите могуhности. 356
За упознаваље овога питаља не налазимо много материјала у
фреско-композицијама српског средљовековног сликарства и у прав
ним сnоменицима.
Стадо оваца приказано на фрески у манастиру Дечанима (1348-

1350. г.) приказано је у овчарнику начиљеном од камена. У пределу
карса, за смештај домаhих животиља могле су се користити и nеhине.
Сл. 30. Колиба за смештај стоне на Ртњу (Финдрин)

Figure 30. L'etaЫe provisoire pour !а stabulation du bltail а Rtanj (Findrik).
Ми немамо nодатака о томе како су изгледали ста јски објекти за смештај

коља на летљим пашњацима. Врло вероватно да су то биле примитивне
кошаре исплетене од пруhа, облеnљене блатом и покривене сламом.
Нешто солиднији стајс:ки објекти постојали су само за jaxahe коље.
356 Р. Финдрик: О архиШекШури сШочарскоi сШана, Одредбе позитивног за

конодавства и обичајног права о сезонским кретањима сточара у југоисточној Европи
кроз векове, САНУ, Посебна издања, 4, 1976, Београд, 337.
Кантакузин вели да се Душанов двор у Приштини састојао из два дво

ришта. У првом су се налазиле стаје за коље, где се сјахивало прилююм
доласка у двор, док су се у другом налазиле зграде за становаље.
Сталн:и стајски објекти постојали су за домаће животиље :које су
биле држане у градовима. Ово видимо из одлу:ке вели:ког которског
већа, донете 1406. године, у којој се набрајају различите врсте домаћих
животиља у граду (caprae, porci, hirci, haedi, agni et buba1i stet in civitate
Cathari). По свој прилици да су стајс:ки обје:кти били начиљени од
истог материјала :као и :куhе. Из архивс:ких :кљига града Котора знамо
да су у то доба оне биле изграђене од дрвета или :камена. Пошто је ова
појава погоршавала и иначе рђаву хигијенску ситуацију у граду, власни-
Сл. 31. Колиба за смештај стоке на Цвиљену код Призрена (Финдрик)*

Figure 31. L'etaЫe provisoire pour !а stabulation du bltail а Cviljen
pres du Prizren (Findrik).
цима стоке било је наређено, а:ко желе да задрже стоку, да за љихов

смештај подигну стаје изван града (qui vult еа retenire, faciat domum
и то "nоп aproximande ad muros. 3 57
extra civitatem Cathari),
* Слике 28, 29, 30. и 31. су новијег датума, али оне одговарају стварном
изгледу катуна и стаја (кoruape) за стоку код нас у средњем веку.
357
Statuta et legis civitatis Cathari, Quod animalia sine bestiamina поп stent in civi-
cate, сар.
XVII, 292.
К.
Jirecek, Die Hande!sstrassen und Bergewerke von SerЬien wahrend des Mittelalters,
Wien, 1879.
V. Зоохигијенске прилю<е 107
У зимовницима (зи:миштима) морали су постојати солиднији објекти

за смештај коља и они су по свој прилици били н:ачиљени од солидног
лщтеријала (камена, дрвених греда, дасака итд.). Редовно су били по
кривени даскама или сламом и без прозора. Ту су преко зиме остајале
животиље затворене преко целог дана, а извођене су сам.о на наrщјаље
које је обављана на оближној реци, потоку или неко111 извору. Ђубре
из љих није изн:ошено преко целе зиме, па су тако хигијенске прилике
биле врло рђаве. Од стајског ђубрета, које се распадала у љима, оне
су биле пун;е амонијака и других клоачни:х гасова, што је чинила слу
зокожу дисајiЩх путева неотпорном на различите патогене агенсе, иза
зиваче респираторних обољеља. У Призренској повељи спомиље се село
Пакиша са кошарама чија граница иде низ реку до Милчеве кошаре. 358
Слично су биле изграђене и стаје за говеда. Стајски објекти који су
служили за смештај оваца и јагаљаца називани су "Јаiњила" и обично
су се налазила у местима где су овце држане преко з111'vle ("зимишШа").
Њихов изглед морао је бити још жалоснији. То су били ниски овчар
ници без прозора, најчешће са зидовима исплетеним од прућа и само
понекад облепљени блатоЈ'vl. Зати1'vl, они су могли бити изграђени и од
дрвених греда, а у области карса и од камена. Њихово подизаље било
је, поред осталог, једна од обавеза сточара Влаха, које је цар Душан
поклонио Призренскоl'il Ј'vlанастиру (~<~rниА<~ А" r\)<IДE). 359 Из свега овога
произлази да је сЈ'vlеШтај домаћих животиља у хигијенском погледу био
у средљем веку код нас на врло ниском. нивоу.
З. ОПШТИ ПРЕГЛЕД СТАЊА ПАТОЛОГИЈЕ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЉА

КАО ПОСЛЕДИЦЕ НЕПОВОЉНИХ ХИГИЈЕНСКИХ ПРИЛИКА
Исхрана стоке у средљем веку била је ограничена само на пашљаке.

То су били ненеговани пашљаци, па је преша томе и трава са љих у
погледу храљиве вредности била у хигијенском погледу дефицитарна.
Осим тога, производља сточне хране била је и количински недовољна.
Истина, овај н:едостатак покушавао се надокнађивати коришћељем
већих пашљачких површина, али и то је било недовољно. Поред тога,
често и сам љен принос могао је бити доведен у питаље. Затим, суше
и претерана влага биле су исто од значаја за храљиву вредност траве
која је у оваквим приликама била сиромашна беланчевинама и мине
ралним салима. То је било од утицаја на производне способности живо
тиља, на смаљеље производље-лучеља млека, на производљу вуне и
квалитет 111еса. Осим тога, ово је чинило организам и неотпорним према
инфективним и органским обољељима. Због неухраљености, животиље
су у случају размене пашњака биле неспособне за дуг ход, чиме је ово
В. Hrabak, Privreda AlЬanije и XIV i XV vekи, Simpozijum о Skeпderbegu, Pri-

stina, 1969, 78-85.
D. Kovacevic, Trgovina и srednjevekovnoj Bosni, Djela Naucnog drustva SR BiH,
VIII, Sarajevo 1961.
358 С. Новаковиh: Законски сйомении,и, 689, чл. LXVII.
359 Исто, 701, чл. CCVI. и 698, чл. CLXXIX.
108 Сточариво средљовековне Србије
стаље било nогоршавано. На то су утицале још и дуге зиме и кишна

лета. Услед тога што је исхрана била дефицитарна у беланчевинама и
витањинима, а нарочито у проценту калцијума, морале су постојати код
младунчади честе nојаве рахитиса, а код старијих жu:вотиља и остео
малација. Неухраљенос1 била је и узрок спонтаних абортуса и nовреме
ног стерилитета (гладни стерилитет). Због последље појаве трnела је
репродукција, што је uндиректно утццало на смаљеље nриплода и, у
крајљој линији, на рен;табилитет сточарске процзводље. Из наведеног
разлога продуктивне способностц домаћих животцља код нас у средљем
веку биле су нисi<е, доi< је цео nроизводни процес бuо увеi< праhен
велИI<ЦМ ризиком, јер су нашц nреци били ц сувuше далеi<о од позна
ваља онuх превентивнuх мера које се I<opucтe у савременој сточарсi<ој
проuзводљи. Са овом I<оНстатацијом треба довестц у везу и пропцсе
из наших правних сnоменика о надокнађиваљу штета које би настале
преко зи111е због угинуhа домаhих животиља после упадаља туђих стада
у пашљаке. У ствари овде је бuла реч о угинуhима насталим услед
глади јер су траву са nашљака попасла туђа стада. Осим тога, велика
агломерација стоке на летљим испашгма (план;инама) и зимовницима
(зимиштима) пружала је могуhност за лако шuреље заразних болести.
Из наведеног разлога губици услед епизоотија били су увек велики.
На жалост, ми не расnолажемо са много писанuх података о томе које
су све врсте епизоотuја харале у нашим крајевима. Постоји помен: о
беснилу, говеђој куги, овчuјuм богиљама, антраi<су цтд. Али то су само
кратке забелешке на основу којцх не можемо доносити суд о размерама
у којима су оне владале. Оне су морале изазиватu огромне губитке
код стоке јер су људи били беспомоhни за борбу против љих. Све оно
што се употребљавало за љихово сузбијаље није могло довести ни до
каквих резултата. Поред заразних болести, овде треба спомен;ути и па
разитска обољеља, нарочuто метиљавост. О последљем обољељу ми
налазимо доста често податке. Као што су и сви губицu uзазивани код
стоке услед епизоотија били регистровани само кратi<им. забелешкама,
слично је било и са обољељем од метиља. Обично се само вели "бист
погуб од метиља" и ништа више. Иначе у терапијсi<ИЈ\1 приручницима
говори се и о стронгилози (Гоgовички зборник) итд.
Од епизоотија, беснило је nредстављало перманентно зло. Њега
су, поред паса, преносиле и дивље животиље, нарочито вукови. ВрЈю
вероватно да је постојаље много магијских формула против уједа бесног
пса у вези са раширеношhу беснила. У приручницима за лечеље наше
средљовековне медицине редовно се наилази н;а различите форм.уле
које су препоручиване nротив уједа бесног пса. Најчешhа од љих била
је она за коју се сматра ла води своје порекло из епохе још npe досеља
ваља Словена у наше земље. И она је била састављена од четири речи,
од којих је сваi<а припадала посебној епоси. Та је форл1ула писана у
квадратима и гласила је овако: шаШор, арейо, ШенеШ, ойера, роШас.
Ковачевиh је саошuтио и најстарију нашу молитву nротив беснила,
која nотиче из XIV века (МолиШва og бесна йса или в'лка). Ст. Нова
ковиh је нашао у једнощ апокрифно111 зборнику из 1572. и једну молитву
која је носила наслов: МолиШва iлаiољемаја во времја каgа сШока несШаје
oiii и,ркавии,е. Из њеног садржаја јасно се види да је она препоручивана

против масовног угињавања оваца, :која су могла бити изазвана разли
читим узроцима, па и епизоотијама. У једном запису из 1542. године
Сл. 32. Магијсi<а форму.ца противу беснила чији се постанак ве

зује за период предримске епохе на Бадканском пол:уострву
(препис из XVIII века).
Figure 32. La formuJe magique contre Ја rage dont l'origine se
situe а J'epoque preromaine dans Ја peninsuJe BaJkanique
(Ја copie du XVII siecJe).
читамо следеhу :констатацију: в'лeiiio [ ... ] 1542 бисШ ови,ам йоiуб ош

кpaciii. Исте :констатације постоје и за угинуhа :код говеда, за њих се
обично само :кратко вели: воловам йоiуба; cкoiiioм йоiуба велија итд.
11 о Сточарство средљовековне Србије
Падаље на земљу Гликеријевог вола за време ораља било је изазвано

угинућем услед апоплекти.чне форме антракса. Његово чудотворна изле
чеље од стране св. Ђорђа представља омиљени мотив српсi<ог средљо
веi<овног слиi<арства. Премда су упутства састављача н;аших старих
зборника за лечеље животиља кратка, он:а н;ам ипак говоре да се наш
народ увеi< старао о здрављу домаћих жи:воти.ља. У тераци.јсi<ИЈ\1 збор
ницима наше народне средљовековне медицине говори се и о угиљаваљу
п чела.
Изгледа да је говеђа куга изазивала највеће губитi<е у н;ашем

сточарству. Њене појаве н;ису биле усамљен:е, већ је она најчешће бил:а
праћена глађу и велиi<и.м у,'lщраљем становништва услед епидемија.
Њеном разношељу највише су доприносили велики. покрети станов-
Сл. 33. Во угинуо од апоплектичне форме антракса (детаљ са фреске Живот св.
Ђорђа, манастир Дечани, 1348-1350 г.).
Figure 33. Le boeuf succombe par la forme apoplectique de la fievre charboneuse (detail
de la fresque La vie du st. George, monastere de Detchani, 1348-1350).
ништва које је бежал:о са стоком. Не треба заборавити да је радна стш<а

у средљем веку представљала код нас велику драгоценост, јер је она
била основно средство за рад у пољопривреди. Први помен; о епизооти
јама и глади код нас потиче из доба борби између Немаљин;их син;ова
Стефана и Вукана (1202-1203. г.). Какве су несреће епизоотије причи
љаьале н;ашем народу, види се из описа љиховог хараља у I<оме се вели:
ga јесрйска земља била йуна мрiйваи,а; мрiйвих су били йуни gвори и куће,
йуiйеви и расйућа, није било gовољно iробара ga их закойају већ су их са
храњивали у жиiйне јаме. Велико хараље епизоотија у српској земљи
V. Зоохигијенске nрилине 111
забележио је и архиепископ Данило 1307. годин;е. Тако он бележи

"људи и стока су умирали". Несређене прилике у земљи после смрти
цара Душана (1355. г.), услед међусобних борби феудалаца, довеле су
до политичког и привредног хаоса, а о чему нам сведочи и врло дра
матична констатација монаха Исајије. Описујући глад после битке на

Марици (1371. г.), он вели: "iйаква iлag би йо свим сiйранама каква
не би og сiйварања свеiйа [ ... ] осiйа земља йусiйа og свеiа gобра, и љуgи
и сiйоке и gpyiиx йлоgова".
Први одређенц податю. о харању говеђе куге код нас потиче цз
1601. године, али, на жалост, и он представља само кратн.у констата
цију ("в' лето 1601 погибељ говедаи"). У једном другом. запису из
1681. године, који пада у перџ.од аустро-турског рата, који се по наш
народ завршио трагичном сеобом у Аустрију, између осталог вели се
следеће: Знано буgи како в леiйо 1681 [ ... ] бисiй iйoia же леiйа йоiиб
скоiйом. и мноiо мајка. и осiйахомсја без волов. Било је време када је,
услед великих губитака код говеда, во био скупљи од роба. Ово се види
из једног записа из 1605. године у коме се вели следеће: iйaga беше
роб 5 iроша а во 35 gукаiйа. Из свега овога произлази да су неподесне
хигијенске прилике у вези са исхраном, смештајем и немогућност борбе
противу епизоотија наносили озбиљне губитке нашем сточарству у сред
љем веку.*
* види о овоме опширније Р. Катиh, ИсШорија веШеринарсШва Србије.

VI. ЗНАЧАЈ СТОКЕ
Сточарски производи, восак и рудно благо, и то у пpвolVI реду

олово, играли су у извозној трговини средљовековне Србије главну
улогу. Освајаља нових области донела су и природна богатства, што је
утицало и на calVI развој трговине. Последља појава може се пратити
и пoвehaљelVI броја тргова у Србији. OcиlVI тога, поред дубровачких
трговаца јављају се и доЈVlаћи, који по својој окретности не заостају
иза дубровачких. У посредној трговини са ДубровникоlVI они играју
видну улогу. Док се у Србији у XIII ве:ку споlVlиље само један трг,
и то у Брскову на Тари, у XIV и кpajelVI XV веi<а јављају се и други
трговачки центри, док Брсково губи сваку важност. У ово доба I<ao
највећи тргови споlVlиљу се: Призрен, Рудник, СI<опље, Ново Брдо,
Тетово, Пријепоље и Приштица. Под деспотоЈVl ЛазаревићеlVI, Београд
постаје важ;ан трговаЧI<и центар. После турсЮiх освајаља долази до
опадаља наведених трговачких центара и до дизаља нових. У ово доба
Нови Пазар, Проi<упље и Скопље преузиЈVlају улогу ранијих трговачьих
центара.
Ми се нeћelVlo овде упуштати у питаље трговине изlVlеђу Србије

и пpиlVlopci<иx градова јер ово није био предЈVlет на:п.mх испитиваља.
То је разлог што ClVIO се ограничили углавноlVI највише на питаље зна
чаја стоi<е и сточарсЮiх производа у привреди средљовековне Србије.
Оваi<о ClVIO поступили зато што cмaтpalVIO да је оно уско везано за физио
лоШI<е особине доЈVlаћих животиља, јер у тolVI правцу одгајивач yclVlepaвa
начин љиховог гајеља па, пpelVla тoJVle, од тога зависи и сам рецтабилитет
производље. CacвиlVI је разуЈVlљиво да успех гајеља зависи од постојаља
основних хигијенсЮiх услова у вези са исхраном, нeгolVI и смештајеЈVl.
Тешко је дати праву слику вредцости извоза стоi<е и сточарских
производа из Србије због тога што се у дубровачкиlVI архивскиlVI юьи
га1Vlа највише говори о увозној роби, а маље о извозној. Ово нарочито
важи за ранији период (XIII-XIV век). НесуlVlљиво је да задужнице
на:п.mх трговаца индиректцо указују да је примљеци новац највећиlVI
дeлolVI био трошен за трговину у зеlVlљи. ПоД. Ковачевић у овој трго
вини у првощ реду играо је значајну улогу извоз кожа, рудног блага,
затим восак, па тек онда сир и усољено JVleco. Жива стока мање је изво
жена, и то углавНОlVI највише ЈVlали брдски кољи, затиlVI овце, а свиље
никако.
VI. Значај стоке 113
Сматрамо да је Кре:киhево мишљење сасвим исправн;о, да је тај ве

лики извоз олова, :кожа, :као и вос:ка из наших земаља у Млетке био од ди
ректног утицаја на повеhање интензитета гајења домаhих животиња и
пчела. И то у првом реду малих брдсkих товарних коња, а затим малих
преживара (оваца и :коза). По њему, сам тај извоз сировина из Србије и
Босне у италијанске градове утицао је на у:кључивање наших земаља у
савремену европску трговину, у којој су Млечиhи играли водеhу улогу.
Као што смо веh сцомен;ули, из броја задужmща и добивених :кре
дита у периоду од XIV-XV ве:ка може се донекле упознати трговач:ка
активност домаhих трговаца. Прво што пада у очи, то је да ова трговина
није била увек иста, јер је зависила у првом реду од безбедности у
:крајевима дубровач:ке комерцијалне активности. Та:ко, нпр., поД. Ко
чевиh у години 1380. било је регистровано 280 задужница у износу од
120.000 перпера; 1481. године 633 задужница, до:к је годишња сума
кредита цзносила 112.000 перпера, с тим што је следеhе године, због
н;емира у Херцеговини, пала на скоро половину од ове суме. Наведен;е
чињенице јасно говоре да је, nоред nонуде и потражње, на ово имала
велики утицај и сама безбедност залеђа Дубровни:ка. 360
---збо Види о трговини опширније:
К. Јиречек, ИсШорија Срба, 11, 189-192.
Г. Чремошник, Увозна Шрfовина Србије fоgине 1282. и 1283.
К. Jiricek, Die Handelsstrassen иnd Bergewerke von Serbien wiihrend des Mit-
telalters. Wien, 1879.
Р. Косовиli и М. Миладиновиli, ТрfовачкtЈ ценШри и йуШеви йо срйској земљи
у Среgњем веку, Годишњица Николе Чупиliа, Београд, 1900, ХХ, 1-56.
К. П. Костиli, Трfовачки ценШри и gрумови у Србији, Београд, 1900.
Б. Крекиli, Дубровник и ЛеванШ (1280-1460), Посебна издања, САН, CCLVI,
Београд, 1956.
И. Божиli, Дубровник и Турска у X1V и XV веку, Посебна издања, САН, СС,
Београд, 1952.
В. Hrabak, 'Privreda А!Ьапiје и XIV i XV vekи, Simpozijum о S."enderbegu,
Pristina, 1969, 78-85.
Ј. Тадиli, Привреgа Дубровника и срйске земље у йрвој йоловини XV века, Збор
НИ!< Филозофског факултета, Х-1, Београд, 1968.
М. Поповиli-Радаковиh, Прилоi економској исШорији Дубровника. Трiовачки
оgноси са Јужном ИШалијом (1266-1442), Зборник Филозофског факултета, V-1,
Београд, 1960, 189-253.
Б. Крекиh, Прилоf исШорији млеШачко-балканске Шрiовине gpyie йоловине XIV
века, Годишњак Фидозофсног фанултета у Новом Саду, 11, 1957, 11-19.
М. Спремиh, Дубровник и Араfонци 1442-1495, Београд, Завод за издавање
уџбеника, 1971.
D. Kovacevic, Trgovina и srednjerekoynoj Bosni, Dje1a Naucnog drustva S. R.
BiH, VIII, Sarajevo 1961.
И. Ваје, Прилоf йроучавању gомаћих Шрfоваца Србије у XIV и XV веку, као и
Шрfовачких веза са Дубровником, Зборнин радова ослобођења градова у Србији од
Турана, 1861-1867. године, Београд. 1970, 99-120.
Ј. Калиh, Бeofpag у међунароgној Шрfовини cpegњef века, Зборнин ослобођења
градова у Србији од Турака, 1861-1867, Београд, 47-59.
В. Винавер, Крај gубровачке Шрfовине на Балкану, Историјски Гласнин, 1956,
б, 1, 21-61.
В. Винавер, Дубровачка нова ек01юмска йолиШика йочеШком XVIJ века, Анали
Хисторијског института Југославенске академије знаности и умјетности у Дубров
нику, 1956, 417-455.
В. Винавер, МонеШарна криза у Турској (1575-1650), Историјсни Гласнин,
1958, 8, 3-4, 113-155.
В. Винавер, Проблем йроизвоgње сребра у среgњевековној Србији, Историјски
записи, 1960, XIII, XVII, З.
~~~---
1. УПОТРЕБА КОЊА
Употреба н:оља у средљовековцој Србији И11шла је широку намену.

Ова појава је у вези са биологијом гајеља до11шћих животиља, јер од
ље зависи за н:оје сврхе ће оне служити. Сама чиљеница што нису исте
особине јахаћег, товарног и теглећег коља, а они се јасно диференци
рају н:од нас, захтева да у овом раду треба свакој врсти понаособ ука
\
" \ зати пажљу.
i /" У средљовековној Србији одгајани су јахаћи кољи и они су углав

\.
--..._./"'' ном служили за војску; затим товарни, који су употребљавани у кара
ванском саобраћају и маље за вучу н:ола. Осим тога, н:ољи су употреб
љавани и за рад у рудницима, и то почев од извлачеља руде из галерија
руднин:а, ситљеља пре топљеља и затим преношеља до топионице.
а) Уйоiйреба коља у војсци
Освајаље византијских земаља које је Србија извршила у периоду

од XIII до XIV вен:а захтевало је добро опремљену војску, у којој је
кољица играла врло значајну улогу. За ово је био потребан довољан
број коља. Поред најамничке војске, која је представљала стајаће
трупе, у случају рата ова је попуљавана мобилизацијом људи са оба
везом службе у кољичким одредима. Као и до најновиiих дана, она је
представљала војску са главно111 ударном снагом. Ову љену особину
користили су и наши преци. Тако, нпр., када су Срби продрли у визан
тијску Македонију, протерали су грчке пронијаре и населили своју
властелу и војцике. Тако Кацтакузин описује да је том приликом зате
као у Сер у ( 13 50. г.) 30 срnских властелина са 1500 кољаника рат цика. 3 61
Кољица је представљала елитне трупе и о том.е најбоље сведоче речи
из стихова деспот::: Стефана Лазаревића н:оје је дао да се испишу 1404.
годице на стубу мраморном на Косову у част кнеза Лазара који је повео
у Косовску битку (1389. г.) "мужеве добре, мужеве храбре, мужеве
заиста у речи и делу, н:оји су блистали као звезде светле ... у оделу
златном и камељем драгим украшени. Веома много (било је) коља изабра
цих. Сви јахачи љихови су дивни и красни ( ... множ<~ишi'и кони изщы
ннм. И 3Аd'l'ОСЕДАЪ.НИ. RCE ДИКИ'iн И KQdCHћl RЪ.СdДНИЦИ ИХЬ."). 361 а
И поред тога што је Србија могла сасвим да подмири своје потребе
у брдским товарним кољи11ш, и што је љихов квалитет био задовољава
јући, исто стаље није било са јахаћим кољима. Полазећи од слика коља
из фреско-композиција српског средљовековног сликарства, по своме
екстеријеру~аше војске нису се много___]2.а3ЛИКQ!3Ј!lЩ_Q);L.'fО
варних коља. Осим тога, Мйtrе-рабЮЛаЖе-моцодацима ни у коликом
361 К. Јиречек, ИсШорија Срба, П, 147.

36la А. Ф. Гиљфердинг, ПуШовање йо Херцеiовини и СШарој Србији, превео
Б. Цулиfi, Сарајево, 1972, 239. види примедбу бр. 14. и Ћ. Трифуновић, Српски
средљевековни списи о кнезу Лазару и Косовском боју, Крушевац, 1968, 162-188.
VI. Значај стоне 115
броју су били заступљени кољи племен;итих раса у н:ашој војсци ни о

томе да ли су он;и били коришћени у нашим ергелама у репроду:кциоие
сврхе. Судећи по свему, ти "скупоцени кољи", који се спомиљу код
нас, служили су углавном за потребе владара и високог пле11tства. Осим
тога, с обзиром на наше климатске прилике, тај импортовани материјал
коља брзо је пропадао јер, као што знамо, он се може одржати само
тако ан:о се приликом репроду:кције повремено спроводи "освежеље
l\рви" са новоимпортованим аутохтоним материјалом. То је било доба
када смо били доста далеко од савремених раса јахаћих коља, које се
почиљу јасно диференцирати у Европи тек од XVII-XVIII веl\а. Уко
лико су код нас у средљем веку постојали I<ОЉИ племенитих раса, то су
Сл. 34. Кола са путницима (фресна св. апостол Филип и евнух, манастир Дечани,
1348-1350 г.).
Figure 34. La voiture avec les passagers (detail de Ја fresque L'apбtre Philippe et l'eunu-
que, monastere de Detchani, 1348-1350).
били највероватније оријентални кољи импортовани из Византије и

они су били ретки. Из наведеног разлога могло би се претпоставити
да су и цајаынички одреди наших владара, ако није реч о Турцима,
били састављени од коља слабих квалитета. Уколико то НИС} били наши
кољи, то су морали би:ти: кољи који су највише коришћен;и у крајевима
одакле су били љихови власници. Ми ћемо се овде осврнути и н;а љих,
јер они нам указују из којих је све крајева доспевао код нас }(ољски
11штерија.Ј1. Само, при овоме мора се имати у виду чиљеница да су ти
најамнички одреди по броју људи и коља били малени ш зато н;ису
могли имати неки: већи у ги:цај на расни састав домаћи:х кољэ. Цар Душан
је изгубио битку код Димотике (1352. г.) због тога што је кнежевић
Сулеј11шн, н:оји је дошао у помоћ Кан;такузину, имао не само боље вој
нике већ и брже и издржљивије коње. 362 У прилог овоме ишао би и
један ранији византијски извештај. Г. Пахимер, описујући пут иза
сланства цара Михајла Палеолога (1275. г.), које је било послато у
Србију да преговара са краљем Урошем I о удаји византијске принцезе
Ане за његовог сина Милутин;а, вели да је код Љипљана било н;апад
нуто од разбојника који су им отели коње. У замену за њих Ђорђе,
чиновник српског краља, "могао им је дати само рђаве домаће коње".
Овај извештај налази своју потврду и у опису наших коња у спису
Anonimusa из 1308. г., премда он у вези са осо5ин;аi'IШ наших јахаћих
коња вели да су били чврсти и доста брзи (va1de paucis sunt parvi, ut
roncini, tamen sunt fortes et agi1es). 363
Како су изгледали коњи наше коњице, можда би нам могле послу
жити да их упознамо слике коњан:ика из Минхенскоi йcaлiiiupa, које
илуструју библијске догађаје. По њиховим морфолошким особинама,
они не личе на јах:аће коње, већ н;а товарне. То је разлог што су наши
владари за своје потребе били често принуђени да набављају коње из
других земаља. У Византији су набављЈlllИ...ЕQЊИ ap~rrs_~e_pare,a у Мле
цима андалузијске. Тако се-З~ 1324. гWЏ!не сенат Млетачке ре
(
публике дозволио неR;ом Марку Росин;ију да може извести за потребе

краља Србије 139 коња, а Mapl\y Дериви 141 коња. 364
Стајаћа војска срПСI\ИХ владара била је састављена од најамника
различитог порекла. Тако је познато да је краљ Милутин узео у службу
1309. године покрпrrеног Турчин;а Мелека са 1000 коњан:ика. По свој
прилици да је овај најамниЧI\И одред био састављен од коња оријентал
них: раса. Осим овога, помињу се у Србији и фран:ачки најамници. По
Никифору Грегори, Душан је као млад краљ 1\Омандовао за време битке
на Велбужду (1330. г.) српском коњицом, "која је била састављена од
1000 франачких коњан:ика који су били ванредне сн;аге и крупноће
телесне а у војној вештин;и што може бити боље изучени". Поред овога,
у служби: српских владара било је најамника и из Италије. Тако се у
једном запису у Тревизу спомиње Franciscus de Sa1omone. Затим је
било и Шпанаца. У ду5ровачким архивским књигама спомиње се "Joha-
362 С. Новаковић, СШара срйска војска, Београд, 1893, 83 и 153. По Канта

кузину српска кољица је бројада 7000 кољаника а по Грегори 4000 (види К. Јире
чек, ИсШорија Срба, П, 105).
363 Anonymus Descriptio, 32, cl. 115.
Ronchin, Roussin Roncin ("il etait le cheval de noЬle"). Larousse, Dictionaire Encyclopedique,
Larousse du ххе Siecle.
Споменути опис јасно указује да се ради о кољима бољег квадитета. Иначе
тумачеље порекла овог израза нисмо нашди ни у једном енцикдопедијском речнику.
У француском језику израз Roncin, Roussin (син. Roncin) означава чврстог лаког
јахаћег коља који је углавном коришћен у кољици ади не и за товареље. Осим тога
овим изразом називају се и тркачки кољи као и кољи племића ("il etait le cheval
de nоЫе"). Nouveau Larousse illustre, 7, PR-S, Paris, Larousse, 1933, 408 и Dictio-
naire Encyclopedique, LiЬ. Quillet, Paris, 1970, pr_sta, 1070, 933 и Larousse du ХХ
Sii:cle, 1933, 6, види под R.
364 Р. Катић, ИсШорија веШеринарсШва Србије, 20.
nes Martno partiЬus Yispaniae, constaЬi1is regis Serviae et Martime re-

gionis; Petrus seminus constaЬi1is; Petrus Lopez" и "Lodricus de supra
Aragonia" итд. 365 Телес:н;а гарда цара Душана била је састављена од
немаЧI<их најамника.
После косовске битка (1389. г.) код нас је дошло до повећаља
броја коља оријенталних раса. Ово је наступило због тога што су српс:ки
владара постали турски вазади, који су поред осталога морали да дају
султа:н;у још и помоћ у војсци, када он затражи. Турци су у то доба
имали најбољу кољицу у Европи, како по бораЧR.ом, исто тако и по
кољском саставу. Одлични у јахаљу и руковаљу оружјем, о1-rи су, како
то вели Константин из Острвице, "много одмакли унапред од осталих
:н;арода, јер ако га гониш, он Ће ти побећи, ако ли он тебе гони онда му
нећеш утећи". Конста:н;тин Филозоф вели да је турска кољица била
састављена од изабраних коља. Сасвим је разумљиво да у овоме нису .Ј
смели заостајати ни љихови вазад:и, јер у обратном случају, они би {
представљали баласт, а не помоћ. По Марсилију, Турци су имали одли-
чну и врло брзу врсту коља који су тешко подносили нашу климу.
Стефан Лазаревић, успевшИда- савЛ:аДа'-БалшиЋе и Бра:н;ковиће,
поново је проширио Србију до Јадранског мора :и она се врло брзо
еко:н;омски подигла, услед чега је опет брзо настало благостаље. Кон
стантин Филозоф вели да је српска зем.ља "издавала обиље плодова
тако да су се сви околни чудили". У оваквим приликама сточарство се
могло несметано развијати, па и гајеље коља. Према писаљу Hansa
Schiltbergera, за време борбе код Никопоља (1396. г.) у одсуд:н;ом тре
нутку, када је турска војска одступила, српски кољаници ступили су у
дејство и, јуришајућ:и на краљеву заставу, освојили су је :и разбили
војску краља Сигисмунда. У битки код Ангоре (1402. г.) која се з<tвр
шила катастрофално по Бајазита, према казиваљу источних извештача,
српски кољаници, повлачећи се према Босфору, јуначк:и су се борили. 366
Вазалство Србије турским владарима настављено је било и за време
љеговог наследника Ђурђа Бра:н;ковића. Он је морао поред данка у
новцу да даје по потреби и војску од 1000 кољаника. Исти:н;а, после
пада Новог Брда, :н;а држав:н;ом сабору у Ћуру, 21. јуна 1455. године,
били су ковани планови о рату против Турака. Угарски краљ је обе
ћао да ће опремити 26.000 кољаника, а деспот Ђурађ је изјавио да је
вољан да помогне савезнике са 10000 коњаника. 367 С обзиром на
прилике које је преживљаваЈrа српска деспотовина, ово је био заиста
велики број коља.
Може се сматрати даје_gсваја~ наших ь:раЈева__QЈI _g_р~Турака .
довело до ~зве~~:~~~ИХ__9.S:Q_б!f_на !!_a!_l!I1X коља. То је разуNl
љивu)еrГсуТурци водили сталне ратове против АустрИје, при чему
је коњица играла врло значајну улогу. За своју војничку славу осма:н;-
365 К. Јиречек, Исiйорија Срба, Ј, 334. и П, 110 (види опширније рад: Шйан
ски најамници у Срйској служби од М. Диниhа, објављен у Зборнику Византолошког

института САН, LXV, 1960).
366 К. Јиречек, Исiйорија Срба, I, 381.
367 Исто, 387.
лијска Турска има да захвали својој гвоздеnој оргаиизац:иј:и и лакој

мnогобројиој коњ:иц:и. Врло вичn:и ратовању, Турци су, како каже
Кон;стаитиn из Остров:ице, "у том послу мnого утекли 'Напред". Турци
су имали одл:ичн:у, врло брзу врсту коња, :и nа че 'Не много отпориу да
издржи хладnију з:иму. С обзиром na погодне услове за гајење коња
у наш:им крајев:има, није искључено да су Турци: могли: утицати да се
овакви: коњ:и гаје :и код nac. На ову претпоставку нас упуhује један
податак :из закона за град Н:иш, тј. дефтера за Смедеревски санџак,
издатог 22. IV 1498. год:ине. У њему се спомињу између осталог "одгај:и
вачи гласн:ичких коња". Пошто је овде била реч искључиво о јахаhим
коњима, могло би се веровати да су се они разликовали од домаhих
брдских коња. 368 У прилог овом глед:ишту можда би се могао привести
и један; податак из 1501. год:иnе који се налази у Законику за брани
чевске и вид:инске Влахе, у коме се вели: "када се појави: непријатељ
сви власи: седају на коње" итд. Ако је тачnо оно што смо рекли раније
за турску коњицу, а у њен састав с' улазили :и стаиовн:ици наших кра
јева са својим коњима, било би логично да су :и они :И111ЭЛИ онакве коње
какви се спо11шњу код Турака. Можда би се потврда за ово нашла и у
сликама коња из тога доба. Када је реч о служби наших људи у турским
коњичким јединицама, занимљиво је да се овде спомене и један пропис
у вези са поступком при мобилизацији коња за турску војску. Тако се
у чл. XVIII канунnаме Браничева, издатој 1516. год:ине, вели: "у данима
ратних брига, санџак-бегови, војводе, субаше и други људи: као и кне
зови и прим:иhур:и и остали, нека поменутом народу силом не узимају
коње и војну опрему, а људе оставе без коња и без опреме". Из осталог
садржаја ове кануннаме јасно произлази: да је овај пропис издат због
злоупотребе споменутих старешина ("ако не буду спречени и чине зулу.'11
и насиље"), па се зато и упозоравају: "нека буду пажљ:иви :и нека се
много чувају и скмњају од тога да се неком лицу не догоди насиље". 369
Судеhи по сликама коња које потичу из раног турског пер:иода,
наши сликари имали: су jacno издиференц:ираие представе морфолошки:х
особина домаhег и оријенталног типа коња. То се најбоље уочава на
монументалној икони Козме :из 1645. године у манастиру Морачи, на
којој је илустрован;о приказана биографија св. Саве.
б) УйоШреба коља за ШрансйорШ робе
Далеко значајнију улогу код нас :играли: су у средњем Bei<Y коњ:и

који су употребљаваии за тран;спорт робе у унутрашњој и спољној трго
вини. За ове сврхе они су били изнајмљивани од сточара Влаха.
Када се говори о разлозима који су би:ли од утицаја на интензитет
гајења брдских коња у Србији, онда се мора указати на једну чињеницу,
а то је: да је он;о било уско везано за развој рударства. За пренос рудног
блага (олова, бакра и сребра) у Дубровник и Котор био је потребан
вел:ики број малих и чврстих товарних коња, чиме су се одл:иковали
наши: брдски коњи, а на коју особину указују и страни путописци.
звs D. Bojanic, Turski zakonski propisi, 14, cl. XVI i ХХ.

звu Исто, 15, чл. VII и 32, чл. XVI и ХХ.
Али поред овога постојала је :код сточара-Влаха и сбавеза ,,йоноса"

(киријања). Ова обавеза н:арочито је значајна :када је била реч о преносу
соли из солана из српс:ког приморја за потребе владара, племства, цр:кве
них добара и земље. Та:ко се у Дечанс:кој повељи, поред осталог, говори
за сточаре-Влахе: RlldCИ .зdконоу смь. Дd носЕ од ц~ь.ковноr<~ доходк<~. 370
Од овога посла нису били ослобођени ни меропси, само што су они то
обављали у с:кромнијим размерама. Та:ко се у истој повељи вели:
CE.Id TORd~d Дd НЕ НОСЕ ИЬ. Дd Х~dНИ R'CdKO СЕМ ПО IEДHOrd KOHI<I КОУ'д9d Д<l
носи ц~ь.ковни тов<~~ь., и dKO ум\}IЕ подь. Ц\}Ь.КОвнимь. тов<~~ом, Дd rd ц~кв<1 tld
M'kt ТО ПОСТdВИ, dKO IIИ rd CEIIO оумо~и, Дd rd CEIIO tld M<kCTO ПОСТdВИ. 3 71
Сл. 35. Мазга на:rоварена теретом за пренос (детаљ са иконе Илустрован живот
св. Саве, Козма, 1645. године, Манастир Морача)
Figure 35. Le mu1et charge d'un fardeau (detail de 1'icбne La vie illustree de st. Sava,
Kosma, 1645, monastere de Moratcha).
Да бисмо добили правилан увид о томе :ка:кву су улогу играли мали

брдс:ки :коњи у извозној трговини у Србији, ми h.емо овде навести само
један детаљ. Према резултатима испитиваља Д. Ковачевиh. у Дубро
вачком архиву, у периоду од 1372-1391. године приспела је из Србије
и Босне само олова 3!9,819.00() kg, а да не говоримо и о другој роби.
А:ко се полази од тога дај~њи товар I<OЊ!J:_!fЗHOCI!<?J5_0kg, о~да из
лази да је за транспорт ове роое о:ИЛо потребно-о:ко 2,072.126 :Коња.
По Ј. Тадиh.у, у XV ве:ку стизала је у Дубровни:к из Србије и Босне
370 С. Новановиl:i, Законски сйоменици, 652, чл. XLVII.

371 С. Новановиl:i, Законски сйоменици, 651, чл. XLV.
по н:еколц:ко хиљада н:атоварен:их коља, углавном рудом и сточарским

процзводима (:кожама, вун:ом, вос:ком, итд.) :који су цзвожен;и за Ита
лију. За љен: цзвоз Дубровачка република у времену од 1423-29.
године располагала ј е са 34 брода различите н:осивости. 3 7 2
Ми се н;еhемо овде упуштатц у излагаља у везц са караван:ском
трговином, веh hемо се огранцчити само на значај употребе коља за
н:ошеље терета. Поред осталога ми hемо се овде осврнути и на пропцсе
цз Которског статута, јер сматрамо да онц нису бцли потпуно цско
ришhенц. Овцм прописима регулише се, поред осталог, и начин употребе
:коља. Последља појава је зн:ачајна за познаваље физиолоШI<Их особина
наших товарн:их коња, као и неких хигијенских мера које су :коришhене
(носивост, одмор, поткиваље итд.). Осим тога, они заслужују да цм
се укаже веhа пажља ц зато што су то пропцси којц су настали н:а тери
торијц српске средљовековне државе.
По Которском статуту, ниједан караван није смео бцтц без запо
ведн:ц:ка, којц се звао Capitaneus turmae. У љему се говорц и о за:клетви
заповедника (De Sacramentae Capitanei turmae), и наређује да ниједан
караван :који долази из Брскова и уопште из Србије (De turmis euntiЬus
ad Brisconiam, vel alias partes Sclavoniae) не сме бити без заповедн;и:ка
и судије ( ... propter malum regimen turmarum ideo statuimus, quod
turma nullo modo praesumatexire sine Capitaneo, iudices итд.). 373 Пра
тиоци каравана дужни су билц да се покоравају наредбама заповедника
каравана(Et omnes de turma teneatur ipsum Capitaneum audire si qui
eum non audierit, solvat de bando yperperos tres). Пратцоци каравана
узцмали су на себе обавезу да пазе да се роба не би оштетила при пре
лазу пре:ко воде, док је заповедн:и:к каравана био дужан; да за све време
надгледа прелаз преко реке (teneantur expectare donec tota turma tran-
seat).374 У случају угинуhа коља узетог за пренос робе за вреr.1е путо
ваља, заповедник каравана био је дужан да нађе замену за угинулу
животиљу или да терет са ље пребаци на другог коља. 375 У Которском
статуту говорц се и о одбрани каравана у случају н:апада Срба или Арба
наса (Sclavim et AlЬanenses depraedabentur eas in via, et aliqui de fociis
turmae deridebant et ad defendendum) 376 , као и о чуваљу преко ноhи. 377
По Дин:иhу, у Дубровачким архцвским :кљигама capitaneus turmae
последљи пут се спомиље 1332. године, а 1464. године веh се назива
турскцм именом караван-баша. Број спроводни:ка I<аравана зависио је
од безбедн:остц I<аравана, о чему је одлучивао заповедник. Д:цнцh спо
миље један: караван од 72 коља, који је ишао у правцу Лима и :који је
372 ----------·----
Д. Ковачевић, Трiовина у среgњевековној Босни, 165, 17_())и Ј. Тадић, При-
вреgа Дубровника и срйске земље, 534. --·--- -
373
Statuta et leges Civitatis Cathari, De Sacramento Capitanei Turmae, сар. XXXIV,
20. и De Turmis eиnibus ad Brisconiam, vel alias partes Sclavoniae, сар. CCCLXII, 199.
37 4 Исто, De turma flиmina transente, сар. CCCLIV, 200.
37
5 Исто, De bestis turma mortиis etc., сар. CCCLXIV, 200.
6 Исто, De turmis civium arobbatis, сар. CCCLXIII, 202.
37
3 77 Исто, De cиstodia tиrme in nocte, vel die, сар. CCCLXIX, 202.

2~ Statuta,&Leges
1Ј1 Sm-~~~~~~t~IICt~1itiiWiTIR7U• С•• Z Z Z ly.
E
GoCзpicaneнs turmx iuro ad fапаа Dei Euange..
Jia regerc, & guberшtre turmam, & procurarc, &~
ordiпз;c bona fide, & fiпe fraude, & otнnia facerc>qu~·
~d vrilitatem, & boпllm ll;;нum turmx perti11e11t) ~
honorc1n ciuitatis qLiaпdo iнero fuper tutmatn. ·
N11oDotnini MCCCLXI. Die XV. Aprilis:

A Ad peipc:tuaп1 rei memoiiam prx(eпti fiatLtto vo
JшnLis,& {апсiпшs. Qyod l1e 11oHro f\,~faiori coпfilio
ftпr, & eflc dcbeant Nobiles vi1·i ciuitatis пoi!rx, quo-
rнm Par1·cs, Aui, vel aпtcceffores ех 111afculiпa liпea",
defc~пdc11tes aпtiquirus de ноfЪ·о Coпfitio pr.t:fuerut Ј
& поп alij; volcпtcs qнod Maiнs coпfiliш11 cffe 11011
po11ir, псе fi~ri dcbeat fi iп codcm ad 1ni11t1s 11on fщ~...
rint coпfiЊaij quadragiпta, & 11е1110 pofiit iпtrarcJc\1
iпter~flc Confilio fi nоп habucrit decen1 & ойо ;111..
J10S СОШ })letoS. ..
.Sl,нQd alll ЏУ/11 MAirm'J ~ln/i/& affenti.iнt tldft~ciendнm Aliqнad IIIN/11» jl~
llil111JJJfii1 'gmlmdum) t~Чl Addmdum,ftN t"/MRIS/11. ·
Ct~f. Ж Х Х У/.
М Illefimo ј trecentefi1no fcxagefimo pri111o. Die;

_decimo quiпto А prilis, V triulqtte iuris dcclarat
au~o.rltas Ј vt quod om11cs ca11git·debeat аЬ omпibu~
Сл. 36. Текст заклетве заповедника каравана (Statuta et leges Cathari)
Figure 36. Le texte du serment du capitaine de Ја caravane (Statuta et leges Cathari)
пратило 200 људи. Често је :караван; носио са собом и поьеље о приви

легијама издате за земљу у коју се путовала. Тако се зна да је било
наређено капетану једног :караван;а, који је пошао 1302. године из Дуб
ровника за Србију, да понесе са собом и уговор склопљен; између краља
Милутина и Дубровчана ("ради користи и безбедности путовања").
Осим овога често је улазио у састав :каравана и писар, чија је дужност
била да води раЧ)На о м.атеријалном пословању :каравана. Трећи по
реду важан функционер био је примићур или крамар.
Подаци о караванској трговини између Србије и Дубровника за
прву половину XII века доста су оскудни, али зато уколико се иде више
I<a првој половини XV ве:ка, њих је све више. Судећи по уговорима,
:којих има, по Динићу, у Дубровач:ком архиву о:ко 300, шоже се добити
прилично јасна слика не само о кретању већ и о броју дубровач:ких
каравана у Србији. Истина, често се догађа да наш је ова слика, уколико
се удаљујешо од Дубровника, све блеђа и да понекад сасвим ишчезава
у периферним областиша дубровач:ке кошерцијалне активности. У њима
се углавнош говори о кретању :каравана у крајевиша ван Дубровника,
о караваниша приспелиш у Дубровник, као и о караванима који су прено
сили робу са трга на трг. Доносити суд на основу овога о целокупној
дубровач:кој караванс:кој трговини у Србији и ангажовању :коња у тран
спорту било би несигурно због тога што сви уговори нису били увек
регистровани у архивским књигама, па се зато нећемо упуштати у вefia
излагања у вези са овиш. 378 Овде ћемо само указати на једну зн;ачајну
чињеницу, а то је да би, nреша истраживању Чремошника, увозна трго
вин;а обављана између Дубровника и Србије у 1282. години преко трга у
Брскову представљала у садашњем новцу вредност од 5-7 милијарди
старих динара. 379 По Зарићу, тај nромет није заостајао за прометом
обављен;иш било :којим трговач:киш путем Европе онога доба. 380
Што се тиче бројн;ог стања коња у караванима, оно је било доста
различито. По Динићу, просечно бројно стање коња у :караванима који
су из Дубровника иuти у Србију цзносило је о:ко 50 коња. Супротно
овоме, бројн;о стање :коња у :караванима који су преносили робу из
Србије у Дубровник било је зн;атно веће, и то нарочито ако су то били
:каравани ::који су nреносили олово.
Истраживања Димитријевића у Дубровач:ком архиву, као и наша
у Которском архив у, говоре да је у састав каравана 11югао улазити и
већи број коња, без обзира о :каквом је товару била реч. У прилог овом
тврђењу ми ћемо н;авести неколико података.
Пре него што nређемо на ово, морамо указати на неке чињенице
које су биле од утицаја на последњу појаву. У првощ реду, овде би
дошле у обзир следеће чињенице: а) несразмера у понуди и потражњи
и б) несигурност путева. Али на ово су били од утицаја и још многи други
фаюори, и то у првом реду атмосферске прилике. Из наведеног разлога,
378 М. Диниh, Дубровачка среgњевековна караванска i:Uрiовина, 132. и 202.

379 Г. Чремошнин, Увозна Шрiовина Србије, 2.
380 М. Зариh, Сiйећци у Бијелој и око ње, Историјсни записи, 1973, XXVI,
ххх, 3-4, 164-165.
VI. Значај стш<е 123
дубока јесен, зима и пролеhе, због киша, снега и мразева, нису били
погодн;и. Затим, на ово су утицали и сезонски пољопривредни радови,
као што су: жетва, берба винограда, стрижа оваца итд. Највеhи број
каравана био је у периоду од маја до октобра. У јуну и јулу он је дости
зао највеhи проценат (44%), док је био најмаљи у децембру, јануару,
фебруару и априлу.
По подацима из Которског архива број I<оља у караванима кретао
се од 120-600 коља. Године 1440. дубровачки трговци из Новог Па
зара, Марко и Никола Радон;ичиh, уговорили су да у замену за купљену
робу испоруче ноторском трговцу Михајлу Палатошићу 52.000 оке
(18.000 kg) олова, што значи да је за љегов пренос било потребно око
180-200 коља. 381 Исти овај трговац склопио је 1441. године уговор
са Радичем Добривојевићем из Новог Пазара да испоручи 80.000 фунти
олова, за чији је пренос било потребно оно 230 ноља. 382 У години 1443.
спомиље се један нараван од 120 коља. 383 Каравани који су служили
у локалноi\1 транспорту робе, према подацима из Которсног архива,
могли су бити састављени и од 600 ноља. 384
У вези са потребама у кољима за пренос робе из Србије ми hемо
овде споменуги још један занимљив податак, макар из доцнијег периода
по Ди11штријевићу: услед забране извоза од стране Турана, у 111есецу
септембру 1653. године било се нагомилала у Новом Пазару 15-20.000
товара робе. Ано се полази: од тога да је кољски: товар износио оно
150 kg, онда излази да је та роба износила OI<o 3600 тона и: да је за љен
транспорт у Дубровни:н било потребно око 20.000 товарних ноља. 385
Вели:ну тешкоhу у кретаљу наравана представљала је безбедност.

Разбојничне банде су крстариле свуда, а љихови: вођи били: су често
и властела. Канво је ово велино зло представљало, најбоље нам све
доче строги прописи: о томе из чл. 149. Душановог Занонина за кажља
вање лопова и разбојника. (<~ко се што 11ицем оухв<~ти оу них . . . тизи
roycd~ИIE И 'l'd'I'И Дd СИ не ПОМИiiОУЮ Иh. Дd се OCiiiEПe И WHoRCE. 386 Последље
стаље је било погоршано турсi<Им освајаљем српсi<Их земаља.
Често ове банде нису презале ни од нападаља на владареве I<Оње.
Тако је за време цара Душана једна разбојничка банда напала нод Стру
мице цареве коље, опљачнала их и изударала спроводнине. Због овога
је цар околину казн;ио велИI<ом глобом.
Са српсне територије разбојничне банде упадале су у пограничне
области Дубровачке Републике, па је ово био стални предмет жалби.
Године 1373. у месецу августу поднео је тужбу дубровачним властима
Ђорђе Радославиh да су људи жупана Градоја отели: 205 оваца, З вола,
3 ноља и: восак. 3 87
381 Држ. арх. у Котору, СН, 1440, 1001.

382 Исто, СН, VII, 1441, 167 и 298.
383 Исто, СН, VII, 1443, 447.
384 Исто, ПУ, XIV, 1696, 689.
385 С. Димитријевиh, Дубровачки каравани, 14.
386 Н. Радојчиh, Законик цара Ciiieфaнa Душана, 72, чл. 149.
387 К. Јиречен, Иciiiopuja Срба, II, 285.
Дубровачки архив располаже масом податаха о нападима разбој

ничхих банди на хараване. У једном. писму хоје је 1305. године упутио
хнезу, Петар Берхо описује врло драматично путоваље љеговог хара
вана, хоји је био три пута нападан у планинама од разбојниха са хојима
је водио праве битке. Занимљиво је да се спомене да је један од ових
напада извршио властелин Градислав са својим људима. 388
Разбојющи су се при нападима служили и лукавствима. Тако се
ход Невесиља разбили читав караван и опљачкали га (fregerunt totam
turmam). 389 Године 1382. напали су ход Требиља један хараванимасхи
рани разбојници (qui se ve1ebant et transformabant, ut non cognosce-
rentur.390
Наведене теШI<оће :нарочито су долазиле до изражаја за време
унутрашљих борби, што је доводило до паралисаља целог харавансхог
саобраћаја трговине. Ми сЈVю још у почетху указали на ове охолности,
које су постојале и за време борби о престо изл\еђу Драгути:на и Милу
тина. Ово стаље је падом српсхих држава под власт Тураха било по
горшано.
в) Уйоiйреба коња за вучу
Кољ је коришћсн за вучу углавном тамо где су постојали шири

путеви. Многи од њих потицали су из римске и византијсхе епохе. По
Јиречеху римсхи пут се звао царсхи пут (Via regis). О овим путевима
говори се у српсхим повељама. Тахо се у Милути:новој повељи Схоп
ском манастиру св. Ђорђа вели ~А" Цii\'EВd ПQУ''ГИ и QДЬ. Ц<~\'ЕВd д9QY'Md. 391
У ПризреНСI<ој повељи се спомиље вељи пут и даје се љегова
лохација ( ... и Hd выи ПQУ'"'" кQи r\'ЕДЕ Q'I'Ь. Р-kч<~ни rд-k nQC'I'N<~ rQСПQДИнь.
Цd\\1!. СЬ. KQIIИ). 392
О употреби хоња за вучу хола налазимо податке у српсхим прав
ним споменицима и у фресхо-хомпозицијама средњовеховног сликарства.
У повељама први помен о овом налазимо у Грачаничхој повељи
(из 1321. г.), где се спомиљу коњща хола за допрему дрва (К'ГQ KQH~
ИМd \'QЖДЬ.С'ГВQУ' X\'ИC'I'QBQY' ВСdКИ ME\'QПI>XI!. Дd ДQВQЗИ ПQ BQЗQY' AQI>Bd). 393
Затим се о кољима за вучу хола говори н:од биографа Данила. Тахо
он описује смрт и погреб краља Милутина и вели да је храљево тело
положено :на хола "са хротким хоњима" и пренето из Неродимља, где
је улtро, у манастир Бањску. 394
Бертрандон де ла Брокијер вели у сво11tе путопису из 1433. године
да је пројахао из села Извора код Беле Паланхе рав:ницом и nрешао
388 Исто, 267.

389 Исто, 179.
39 0 Исто, 287.
391 С. Новаковић, Законски сйоменици, 611, чл. XVII.
392 Исто, 688, чл. XLVIII.
393 Исто, 636, чл. XXVI.
394 Данило, ЖивоШ краљева и архијейискойа срйских, 118-119.
преко високе планине, по мало незгодне за прелажеље, мада се иде

преко ље малим и великим колима (charts et charettes). 3 9 5
На фрески манастира Дечана из 1348. г. "св. Филип и Етиопљанин"
кола са два точка вуку два коља, док св. Филип седи на јастуку. Го
нича кола и; пратљу сачи;љавају сељаци; који и:мају јагљеће шубаре ца
глави; и; пресне опанке на ногама. Исте такве опанке носили; су сељаци
у Метохији и до последљег рата. Овде је значајно да се спомене да се
слике ових коља по своме екстеријеру разликују од представа јахаћих
коња у цркви манасти;ра Дечана. Они; и;мају снажан и положен врат
са чврсто спојеном главом преко ши;роких вратних миши;ћа. Последље
особине и данас се траже од коља који се употребљавају за вучу. Из
канующме Крушевачког ви;лајета (1530-1531. г.) види се да су кољска
кола коришћена и; за допремаље пиринча, соли и;тд. 396
Поред осталог, кољ је употребљаван и за рад у рударству, и то
за вучу у галеријама, за транспорт руде и друге послове. У ка
нун;цами; рудника Ново Брдо (1494. г.) члан 3. поред осталог говори
"било да један коњ може и:ли не може проћи кроз галерију" 397 , а у
кануннами Јаљева (1488. г.) да су они коришћени; и за обраду руде.
Тако се у љој вели;: "ако нема воде, да се руда прерађује помоћу коља
(кољском снагом)". 398 Затим су употребљавани; за колшдаље руде пре
топљеља и љен; пренос до топионице. 399
О ови;м рударски;м кољима говори; се и у Закону о рудницима
деспота Стефана Лазаревића у поглављу w KQACKQM ЗAKQHQY \)~nнел1.
Тако се у љему споми;љу људи који; су се страрали; о нези; и; исхран:и
ОВИХ КОЉа (зА KQHIOJCE 3<1 ф~\)QК). 400
У случајевима када су путеви: били непроходни или су биле у
питаљу специјалне околности, биле су кори;шћен:е носиљке. Између два
коља обично се постављао н;еки: покровац на коме је лежао онај који
се носи;, слично као што се и; данас препоручује ношеље раље
ника у оваквим приликама. Теодосије вели да је приликом тра
жеља места за српски ман;астир у Светој Гори; "Богоносни Сава" н:осио
свога остарелог оца у носиљци. 401
Оболели патријарх Јоаникије 1354. године је враћен у Пeli по
моћу носиљке, али је умро на путу у Ибарској клисури у селу Пали
миру. 402
2. ЗНАЧАЈ ГОВЕДА У НАРОДНОЈ ПРИВРЕДИ
Говеда су служила углавном за обраду земље и за вучу. 403 Али

она су имала значајно место и у извозној трговини. Затим, она су кори-
395 Б. де ла Бршшер, ПуШовање йреко мора, 126.

396 D. Bojanic, Tиrski zakonski propisi, 57, с!. VII.
397 S. Rizaj, Rиdarstvo Kosova i sиsednih oblasti, 208 i 214.
39 8 S. Rizaj, Rиdarstvo Kosova i sиsednih oblasti, 217.
399 Исто, 217.
400 Н. Радојчиh, Закон о руgнии,има, 53, чл. VI.
401 М. Башиh, СШаре срйске биоiрафије_. 128.
402 Данило, ЖивоШи краљева и архијейискойа срйских, 288.
403 Р. Катиh, Исiuорија веШеринарсШва Србије, 22.
IIIheнa и за производљу :кожа. Судеhи: по подацима са фресака и из

мин;и:јатура, :код нас су I-<ao запрега за обраду земље служили само во
лови404, доl\ за коље у вези: са овим немамо података. Према подаци11ш
из Хиландарсl\ог практика, село Градац у струмс:кој области бројала је
71 породицу. Све породице заједно имале су 101 вола. Од овога броја
4 вола су при:падала елефтери:ща (Џvо~ &ле:v&е:ро~), док су преосталих
97 животиља поседовали 65 земљораднич:ких домаhинстава. То зцачи да
је свакоме од љих припадао један и по во. У својој врло документованој
студији о земљорадљи у средљовековној Срби:ји Благојевиh нам је дао
занимљиве податке о кopиiiiheљy воловских запрега за ораље. Сащо,
на жалост, ови: подаци се више односе на приморсl\и део српске државе,
који је обухватио залеђе Дубровниl{а до Которсl\ог залива. На основу

обимног материјала из Дубровачког архива, он је установио да су земљо
радници: узимали у закуп не по 1-2 вола, веh понекад и по З и 6, а
ређе по 8 волова. Од овога броја, по Благојевиhу, најчешhи су били
они који су узимали у заl\уп по 1 вола. У једном уговору из 1393. го
дине Мартин Богавчиh, сељак из Трстенице, узајмио је 10 перпера
од Павче Пуциhа ради куповине једног вола и обавезивао се да he
орати са два вола, с тим ако се догоди: да један во уги:не, да he купити
другог (semper habeat doиs boves pro 1aborando иt sиpra). Године 1402.
Трп:ко Продаши:h из Маркова ради обраде земље свога господара по
зајмио је једног вола и обавезао се да debet habere et ponera ad 1abo-
randиm иnиm aliиm bovem; док се Ратко Милетиh из Подгоре обавезао
власнику позајмљеног вола да he се бринути о љему и добро га храцити.
Би:ло је случајева да неко узме у закуп и по 4 вола.
За позајмљене волове љиховом власни:ку је давана извесца цак
нада и она се нajчeiiihe састојала од даваља једног дела житарица у
чијој је проИ:зводљи учествовао во власни::ка. Tal{o се по једном уго
вору из 1320. године заl\упац обавезује да he власнику давати годишље
medietatem totiиs lиcri qиod fecerit сит dicto bove. 405 Из овога јасно
излази да власниl\у припада половина жетве. То је учинио и I{ащенар
Бероје из Дубровника када је дао под закуп 24. 4 1329. годин;е свога
вола, с тим што he му се давати годишље medietatem Ыаvе et lиcri qиod
feceritсит dicto bove. 406 Догађало се да је даваца и петина од жетве,
а понеl\ад и треhина. Али исти власниl\ 11югао је давати под закуп своје
волове на више начина. А.нализи:рајуhи уговоре из периода од 1319-
1419. године, Благојевиh је установио следеhе: 78 уговора било је закљу
чено на принципу треhине, 14 по принципу петине, а 53 уговора по
принципу четвртине од жетве. 40 7
У земљорадниЧI-<им породицаща (меропаха) говече је представ
љало врло зцачајну домаhу животиљу, без l\oje се није могла обрађи
вати земља, а сшvшм ти:м и испунити радне обавезе према господару.
Ову констатацију потврђују Iщм прописи за заштиту радне стоке из
404 Исто, 21.

405 М. Благојевиh, Зем.ъораgња у среgњевековној Србији, 275.
40 6 Исто, 275.
407 Исто, 280.
---------~~--~ --- -- --~~----- ~~-- ~--- --
Земљораgничкоi закона. То је разлог што hеАю се овде и на њих освр

нути. Tai<o се у члану 21. овога Заi<ОlЩ вели ако се догоди да вола за
коље вук и о томе се његов власник увери на основу сачуваног леша,
онда пастир није надокнађивао штету (и ПQИАу-читrь. СЕ ROAS отrь. RAЬ.Kd

~liiC'I'И СЕ, Дd ПОКdЖЕ'I'Ь. 'Г\)~ ПЪ. rОСПОДИН8 ErO И СdМЬ. НЕПОRИНЬ. Н\"ДЕ'ГЬ.). Па
СТИр је кажњаван само у случају угинуhа вола није био у стању
ai<o
да тачно обавести власника Kai<O се угинуhе догодило (rnкo RMd дt'ЖЕ
до зд<k и до зд<k BQ<kx(ь.) чтrо НЬ.IС'I'Ь. ЕМ\" НЕ к<kмъ.). У чл. 26. се вели да
у случају ако би пастир дао власнику лажне податке о угинуhу вола
и уз то се још лажно заклео, да је требало да буде кажњен одсецаљем
језика и надокнађивањем штете (rnкo КQИRОКАЕтrь. сЕ Езыкь. Дd ~QЕЖЕтrь. СЕ
lfмoy и шь.штrЕтr~ RMd rосподину- Дd дмтrь.). У члану 34. биле су пред
виђене врло строге казне за крађу радне и друге стоке ( dW'I'E тко RMd
Иi\И WCild Иi\И ИНЬ. КОИ СКО'I'Ь., НЕ R<kД~Ш'I'~ rОСПОДИН~ ErO, RЬ.3МЕ'I'Ь. И RЬ. Д<\iiiO
W'I'REДEтrъ.). У овом случају престуmrик је био дужан да надокнади
причињену штету. Осим тога, ако би се још догодило да украдени
во угине, онда је плаћао дуплу глобу (dШ'I'E 11и ЖЕ O\"MQE'I'Ь. Hd поу-тrи д"
дdстrь. дк<k Зd едно, чтrо Зно dW'I'E вздетrь. ). Строго је кажњаван и онај
I<O би заклао туђег вола који му је упао у имање - њему је за казну
ОДСеЧеНа рука. (dШ'I'E K'I'O RЬ. АЕДИН<k OHQEШ'I'E'I'Ъ. ROild 3dKi\Иif'I'Ь. ErO 11 RЪ.3-
МЕ'I'Ь. мЕсd 9~Kd Дd Зс<kчЕтrь. СЕ Ем~). Али зато у случају I<ада је вла
сник стоке био непознат, па је она била дата на исхрану другом дома
ћину, и ако би се догодило да је он; прода а доцније се јави прави вла
сник долутале животиље, онда он није био дужан; да надокнађује штету
(члан 69). Исто таi<о није била н;адоi<Нађивана штета од стране позај
миоца радне стоi<е онда ако је до угинућа или крађе исте дошло без
његове I<ривице (чл. 37, 38 и 39) и зато позајмилац вола није I<ажњаван.
Тако је поступано и ако је неко у току рада позајмио другог вола и спа
рио у јарму са својим па се због тога догодила несрећа или ако је тога
вола заклао вук. У овом случај у он је надокнађивао штету за вола у висини
његове вредности. Али позајмилац је био дужа1I да ово доi<аже на
основу судсi<ог извештаја. Ако се из њега могло установити да је уги
нуће вола наступило без I<ривице позајмиоца, онда он власнику није
плаћао оштету. Само ако то није могао доказати судским извештајем,
он је био дужан да надокнади. штету, и то) висини вредности угинулог
ВОЛа (Дd CЬ.MO'I'QE'I'Ь. С~д"iе, И dW'I'O 8НО ИС ПQdШЕННО Е Д<kiiO RЪ. HlfMЪ. 0\"MQE'I'Ъ.,
НЕ3Ь. 'I'W'I'E'I'Ь.I Дd ЕС'I'Ь.; dW'I'EiiИ ЖЕ ИНОМЬ. Д<kil<\i SMQE'I'Ь. Дd ДdС'I'Ь. ROild). 408
Значајно место у народној привреди говеда су имала и у произ
водљи кожа. У Призренсi<ој повељи поред осталог се говори да су
Власи-сточари били дужни да дају манастиру годишње и по З говеђе
I<оже. 409 Коже откупљене у Србији биле су преко Дубровника највише
извожене у Венецију.
По Д. Ковачевић, у извозној трговини Србије и Босне I<оже по
чињу да играју значајну улогу од средине XIV века, с тим да седамде
сетих година овогэ. столеhа достигну врхунац извоза. Из овога периода
408 Ћ. Сп. Радојичиh, Срйски рукойис Земљораgничкоf закона, 24.

40 9 С. Новаковиh, Законски сйомении,и, 699, чл. CLXXX.
------
она спомиље и један караван натоварен кожама састављен од 30 коља.

Трговином кожа у Дубровнику бавила се и трговачка кућа браће Ко
бужића, па се тако, између осталог, у љиховом трговачком протоколу
(1430. г.) спомиље довоз говеђих и јагљећих кожа (pelle bovine et mon-
;uline). На почетку XV века, по Д. Ковачевић, трговина кожама биће
у Дубровнику трговина "малог обима, врло усамљена, тако да се једва
могла назвати трговином". 410 У доцнијем периоду, после дефинитивног
утврђиваља турске власти у српским земљама, она ће добити већи зна
чај, тада Ће се само преко Новог Пазара извозити по 3-4000 товар а
говеђих кожа годишље. 411 У то време ће у извозу бити заступљене и
бивоље коже, само, истина, у маљем обиму. О љима налазимо помена
и у турским правним споменицима из првих деценија по освајаљу срп
ских земаља. Тако се по закону за Ниш (1498. г.) плаћало по 1/2 аспре
за говеђу кажу, док се у доцнијим турским прописима за исти град
(1536. г.) спомиљу товари говеђих кожа. 412 О кожама се говори и у чл.
XVII Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића. Тако је цена
волујских кожа била већа него крављих (кож<~ вoA~rn н<~ивоАm по .И.,
0'1' KQdBE ПО .К., WД I<IQЦd ПО .д .. 413
При куповини кожа водило се рачун:а о љиховом. квалитету. Тако
се у ј едно м. документу Дубровачког архива вели да говеђа кожа треба
да износи 17,5 турских ока, одн;осцо 56 дубровачких либри по комаду.
Ми немамо ближе податке о томе да ли су каже купљене у Србији
биле у обрађецом или у необрађеном стаљу. Врло вероватно било је
једних и других. Из архивских I<Њига града Котора видимо да су говеђе
коже биле обрађиване и у Котору. У једном документу из 1398. године
спомиљу се 22 мајстора кожара (Димитрије Радочев, Тодор Милојевић,
Новак Остоја, Радич Радисав итд.). Они се спомиљу и 1436. године
(Милоје Љупчевић, Остоја Бриковић, Вукота Павловић, Живко Сла
дановић итд.). 414
Године 1509. љихов број је био тако велики да је
вбог конкуренције дошло до сукоба између љих и обућара, пошто су
кожари почели да обрађују и говеђе коже, што је до тада иначе било
право само обућара. У ово доба постојала је у Котору и радионица
искључиво за обраду говеђих кожа.
Кожарска индустрија је и даље цветала у Котору и број радионица
у граду био је тако велики да је ванредни провидур био приморан да
из хигијенских разлога донесе одлуку "да се оне пребацена уобичајено
место где други раде, пошто је то чврста воља грађана". 415
З. ЗНАЧАЈ ОВАЦА У НАРОДНОЈ ПРИВРЕДИ
Од целокупне сточарске привреде, за н;аш народ била је у средљем.

веку 11ајважнија привреда оваца. Она га је хранила и одевала. Од вуне
4 10 D. Kovacevic, Trgovinaи srednjevekovnoj Bosni, 175.
4 11 Д. Димитријевиh, Карава11ска Шрfови11а, 49.
4 12 D. Bojanic, Turski zakonski propisi, 19, с!. IV.
413 Н. Радојчиh, Зако11 о pyglluu,uмa, 55, чл. VII.
414 Држ. арх. у Котору, СН, XI, 1436, 396.
4I5 М. Милощевиh, Прилози за исШорију за11аШа у КоШору, Историјски за
писи, Цетиње, 1956, IX, 88-110.
оваца ткало се суюю, у које се одевао наш народ. Постојале су две

врсте сукна: бело м црно. Прво је служило за одевање преко лета,
а друго за одевање преко зиме. Од њега су прављени широки
огртачи звани "гуње", а који се често спомињу у срцс:ким споменицима.
У Призренс:кој повељи говори се да су Власи-сточари поред сукна
били дужни "да дају калуђерима за :капе и две јариње". Обрађивање
вуне и т:кање поњава (по:кроваца) била је дужност сточара и они су
од ње могли бити ослобођени. У Призренској повељи говори се д" НЕ
дмо nок\}ОRЦ.:\. 416 Ово је nонекад представљало њихову једину оба
везу. То се види из nовеље Призренском манастиру, по којој су Власи
-сточари сиромашног стања би.1и ослобођени од свих обавеза "осиш
обрађивања вуне" (.:1 RAdCИ КОИ соу ОУRОЗИ Д.:l 'I'ЕЖЕ RAI.HOY Ц\}I.KORHOY Ш'I'О
им noк<kA<kRa иrоумен). 417 Да су се овиш послом бавили сирошашни
сточари и доцније, види се и из једног до:кушента Которс:ког
архива у коше се вели: "да се набави вуна :коју обрађују сирошашни
Црногорци". 418 О сукну сатканош од овчије вуне говори се и у котор
скиш архивским I<Њигаша и оно се у њиша назива "rassa" или "rasiza".
Године 1503. Марко Пелегрини завештао је својиш тесташентош сиро
тиштву св. Лазара да се купи 400 лаr<ата сукна (rasiza) за одела његових
сирошашних штиhени:ка (delle fede romana). 419
У извозној трговини Србије до краја XV века вуна наших оваца
неће представљати значајан извозни производ. Објашњење за ово шоже
се добити у чиљеници што она није могла бити употребљена за израду
т:канина бољег :квалитета. То је била оштра вуна и грубог влакна, па
се зато највише користила за т:кање сукна за потребе домаћег станов
ништва. Дубровник је за своје т:кач:ке радионице употребљавао само
вуну италијанских и шпанских оваца, :која је по своше I<Вао!итету прева
зилазила вуну наших оваца. У XV веку у Дубровнину ј е била врло
развијена т:кач:ка индустрија, чији су производи били углавнош највише
продавани у Јужној Италији и на Сицилији. По Спремићу, рад ових
т:качница био је једно вреше сшањен јер су Дубровчани из страха од
напада Турана били разрушили радионице изван града, али оне су 1477.
године поново оживеле. Дубровачiш трговци у почетку су највише
:куповали вуну из Абруца на тргу у Ланчану. Доцније he увозници вуне
у Дубровник бити велике трговач:ке :куће из Барцелоне и Тортозе, ноје
су снабдевале т:качнице у Венецији. Спрешиh сшатра да је за потребе
дубровач:ких радионица у XV веку највише довожена вуна из Катало
није. По њему, ова жива трговина вунош била је од утицаја и на развој
овчарства у Јужној Италији. Тако је у вези са овим арагонсни I<раљ
Алфонз основао у Апулији, а нарочито у околини Абруца, велике фарше
на :којима је било гај ено 1,200.000 оваца. У Дубровнику се строго па-
416 С. Новановиh, Законски сйомениu,и, 698, чл. CLXXV.

417 Исто, 701, чл. CCVI.
418 Држ. арх. у Котору, УП, XXIII, 1503, 595.
419 Исто, СН, XXII, 1504, 65, 595 и 626.
зило на квалитет вуне која се уnотребљавала за израду чохе, па је у

вези са овим. nостојао и државни орган за контролу квалитета вуне.
За израду чохе могла се употребљавати само вуна која је носила назив
Sancto Matheo. Вуна наших оваца, затим. она набављена у северној
Африци (lane barbaresche) и кратка вуна из Абруца није се смела упо
требљавати за ткаље чохе. 420
Наведене чиљенице пружају нам. довољно обја.шљеља зашто је
у сnоменутом временском. nериоду (XV век) био слаб или боље речено
никю<ав извоз вуне из Србије и Босне у Дубровник. Доцније fie извоз
вуне из Србије, као и из других крајева на Балкану, у којима је nосто
јала ком.ерцијална активност Дубровника, играти знатну улогу у трго
вини. Занимљиво је да се овде спомене да је по Дим.итријевиfiу у Србији,
још nри самој куnовини, у сабирним. трговачким. центрима би:та вршена
класификација вуне. Такав један центар био је Нови Пазар. Пре самог
стављаља у вpefiy вуна је била пробирана, и то фина од грубе (mezza
fine ili de bele). Она се назива и "вуна свитна", тј. најфинија вуна која
се употребљавала за ткаље чохе, док је вуна босанских оваца (lana di
Bosna) била слабијег квалитета, због чега је било забраљено љено ме
шаље са бољом. вуном..
У уговорима дубровачких трговаца из доцнијег периода нала
зимо оnширно упутство у вези са оцељиваљем. квалитета вуне наших
оваца. Тако се у љима вели да вуна мора бити чиста и добро издвојена
од друге, што су били дужни да провере трговачки изасланици у Но
вом. Пазару. Осим. тога, ако је била влажна, дужни су били да је про
суше. У неким. извештајим.а сnомиље се да је из Дубровника за Вене
цију била послата lana fina di Scopie. О исnоруци фине вуне из Скоnља
(di lane fine di Scopia) говори се и у говору једног дубровачког трговца
из Прокупља. У сабирним. центрима у Новом. Пазару и Приштини она
је била поново прегледана од специјалне екипе, где је добијала дефини
тивну потврду о врсти и категорији. Постојали су нарочити људи који су
nунили вpefie и у љих набијалу вуну. Тако С. Дим.итријевиfi у вези
са овим. наводи писмо једног дубровачког трговца из Приштине, из
Дубровачког архива, у коме се сnомиље издатак за овај посао (momchu
sto naЬia vunu). 421
Извоз вуне био је велики и у доцнијем. периоду. Тако је, по Ди
м.итријевиfiу, сам. о једна дубровачка трговачка кyfia из Новог Пазара
извезла у току 1660. и 1661. године б. 804 вpefie в ун е, односно З .402
товара, што је износило 306.000 kg. Од ове вуне највеfiа количина била
је набављена у Новом. Пазару и околини (2.500 вpefia); затим. у Пеfiи
(816 вpefia); у Приштини (2.042 вpefie); у Новом. Брду (299 вpefia);
Скопљу и Куманову (241 вpefia); док остало отпада на Косовску Митро
вицу. Иначе, судеfiи по томе што се у Призренској кануннам.и из 1570.
године сnомиљу "воденице за ваљаље чоје", изгледа да се она ткала
у Призрену. 422
420 М. Спремиh, Дубровник и Араfонци, 126, 149, 150, 151, 152, 166 и 168.
421 С. Димитријевиh, Караванска Шрfовина, 20 и 43.
4 22 Исто, 64 i Н. Kalesi, ]edna prizrenska i dve vucitrnske kanuname, Glasnik Mu-
zeja Kosova i Metohije, Pristina, 1957, 11, 293.
У е1юномици малих nреживара средљовековне Србије коже су

представљале далеко значајнији производ него вуна. Поред коришhења
за домаhе nотребе, оне су биле м.ного извожене у Дубровник. По Кре
киhу, дубровачки трговци су ове коже nосле продавали на трговима
Јужне Италије и Сицилије. Од њих највише су биле цењене козије
коже, па затим овчије. У првој nоловини XIV века царина за увезене
коже износила је у Дубровниi<у 5%, а доцније 2.5%. Њима се трго
вало у свима крајевима Србије. Крекиh нам уi<азује на тестаменат једног
дуброваЧI<ог трговца из 1363. године, у коме се између осталог говори
и о кожама чији је власниi< био један трговац из Призрена. По њему,
овај извоз је нарочито био интензиван у почетi<у XIV веi<а, док he за
време рата између Млетаi<а и коалиције (од 1378. до 1381. године) осла
бити. Tai<o је, по њему, у периоду од 1352-1390. године било довезено
у Дубровниi< 1537 бала кожа. Од њих 230 бала отпада на овчије коже,
27 на јагњеhе и 25 на бивоље I<оже. ПосредниЧI<у улогу у овом откупу
врши:ли су домаhи трговци, међу I<ојима су се нарочито истицали Кото
рани који су откупљене I<оже довозили бродовима у Дубровник Из
табеларног приi<аза извоза кожа из Србије и Босне у споменутом периоду
може се заi<ључити да он није био увек исти.
година 1352 1354 1366 1367 1370 1372 1376 1377 1382 1387 1389
бала З 5 192 15 26 167 37 250 65 10 700

и 1390, 142 бале
За ову неуједначеност теШI<о је дати објашњење на основу поли

тичких прилиi<а I<Oje су владале у српСI<им земљама јер се овде сусре
hемо са једном парадоi<салном појавом, а то је: да је највеhи извоз
I<ожа био онда I<ада су се одигравали политичi<и догађаји I<оји су били
фатални по судбину српсi<ог народа. Као што се види из горње таблице,
годину дана после маричке БиШке (1372. г.) било је довезено у Дубровниi<
167 бала I<ожа, а 1389. године, I<ада се догодила косовска БиШка, 700
бала I<ожа, што значи највише од свих приi<азаних годишњих увоза. 42 За
Поред сир ових кожа, по Тадиhу, из Србије су били извожени
у Дубровниi< и кожуси од јагњеhих кожа. Осим I<ожуха, у српским
правним споменицима спомињу се и други производи начињени од
јагњеhих кожа. Tai<o се у чл. XV Закона о руgницима деспота Стефана

Лазаревиhа говори и о рукавицама начињеним од јагњеhих кожа (no
QtiKdRИЦE ~t~rники). 423 ь
Из једног документа Которског архива из 1503. године видц се да
су у Котору овчцје коже отi<упљивали ц грчки трговци. Између оста
лог спомиње се да су они остали дужни 60 дуката I<оторсi<ом племцhу
Francisco Grubogne за куповину 420 овчијих I<ожа. 424 О продаји овчијих
423а Б. Крекић, Прилоi исШорији млеШачко-балканске Шрiовине gpyie йоловине
XIV века, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 1957, П, 11-19.
423Ь Н. Радојчиh, Закон о руgницима, 55, чл. XV.
424 Држ. архив Котор, СН, XXIII, 1503, 256.
и јагњећих хожа говори се и у турсхим доку11Iентима из првих деценија

освајања српских земаља. У хан;уннами за Ниш (1536. г.) између оста
лог спомињу се и товари овчи:јих хожа. 425
Од овчијег млека спреман је сир који је био врло значајан не само
за исхрану нашег народа већ исто тахо и за извоз. Код нас су у средњем
веху биле припреман е две врсте сира: сир механе и чврсте хонзистен
ције. Први се припремао у јарећим мешинама, и он се назива "сирење",
а други је припреман у облику округлих сираца, и он се назива "сир". 426
По Призрен;ској повељи, сточари-Власи су били дужни да дају Архан
гелсхом манастиру по 24 меха сирења и исто толико сирева. У истој
повељи говори се о тежини меха за сирење и сиреве. По њој, мех из
носи 120 либара, а сир 6 либара. Из Србије се сир извозио у Дубровних
и Италију. 427 Из архивсхих књига града Котора видимо да су хоторсюr
трговци много извозили сир у Венецију. Тај сир је откупљиван од сто
чара из његовог залеђа и његове количине биле су знатне. Због овога
наши трговци из Котора били су често озбиљни хон;куренти млетачких
трговаца сиром, па је зато њихов еснаф у Венецији дон;ео одлуку 1403.
године којом је био ограничен увоз сира од стране наших трговаца.
Ова одлука била је 1459. године ублажена и нашим трговцима је дозво
љено да продају сир на свим трговима Венеције и острва Риалто, где
се он продавао само у једном дућану. Овај извоз је доцније био велики.
Тахо је само у једној години било извезено 193.096 ока сира. 428
По Д. Ковачевић, и босански храљ је трговао сиром. 429
У документима из турског периода спомињу се и мешине са ма
слом. О томе се говори у кануннами за Крушевац (1530-1531. г.), као
и у другим дефтерима. 430
425 D. Bojanic, Tиrski

zakonski propisi, 38, cl. XV.
426 С. Новаковић, Зш<Онски сйоменици, 699, чл. CLXXX,
427 Исто, 609, чл. CLXXXI.
428 К. П. Костић, СШара срйска Шрiовина и инgусШрија, 33.
М. Милошевић, Прилози Шрiовачким везама бокељских йоморт~а са млеiuачким
ШржишШем, Годишњак Поморског музеја у Котору, Котор, 1957, IV, 557-565.
4 2 9 D. Kovacevic, Trgovina и srednjevekovnoj Bosni, 32, 31.
430 D. Bojanic, Turski zakonski propisi, 53, I.
VII. О МЕРАМА ЗА ХИГИЈЕНСКУ ЗАШТИТУ МЕСА
Раније смо споменули да су у Србији биле много одгајиване и свиље.

Њихово осушено, као и говеђе и овчије месо, играло је значајну улогу
не само у исхрани нашег народа вefi и у извозној трговини. Поред осу
шеног свиљског меса, у неким споменицима се помиљу и полутке сла
нине. Суво месо ј е представљало производ кој и су производили сви

људи средљовековне Србије, па чак и сам владар. Постоја.·та је и оба
веза даваља десетка од меса. Тако се у повељи Скопском манастиру
ВеЛИ НИ ДЕСЕ'I'Кd\}Ь. ПЧЕЈIИЫ, НИ ДECE'I'Kd ORЧErd ••• НИ H.:IME'I'Kd .•. MECHOrO •.•• 431
Овде се мисли на обавезу даваља у осушеном месу. Ово говори да се
оно припремало у сваком домаhинству и трошило преко целе године
према потреби истог. Уосталом, ова пракса се и данас cycpefie у сто
чарским крајевима, само, истина, не у таквом сблику као некада. Ако
се полази од тога да се због слабе производље житарица увек ocefiao
недостатаl\ хране, месо је представљало значајан производ за исхрану
нашег народа а истовремено и за одржаваље љеговог здравља.
Према уговору склопљеном између краља Милутиfi.а и Дубровника

!302. године, дубровачки трговци су били дужни да прво откупљују месо
са :краљевих добара, па тек онда од осталог становништва. 432 Слична за
брана издавана је понекад и у корист цркве. Ово се види из повеље Скоп
ском манастиру, у којој се вели да нико не сме продавати месо на цркве
ном панађуру OCИl'll цркве ( ... И ХА•\шь. И мofico d ИНЬ. НИК'I'О А" НЕ ПI)OAd~
НЕ3 иro'(МEHORd HlldrOCAOREH"im) и да се у случају прекршаја ове одредбе
месо мора одузети од власника, осим тога он има да плати и казну од 12
перпера ( ... И Ad МО'( 0'(3МЕ Ц\}Ь.КRЬ. RИНО И XllofiH И мofico . .. ). 433
Обичај да се на трговима мора прво продавати месо које је било
краљева својина дошао је код нас из Византије, где је још раније посто
јао монопол за извесне производе, и то наравно у корист владара. За
нимљиво је да се овде спомене да се о тову свиља не говори у српским
правним споменицима и да прве вести писане о овоме код нас нала
зимо у турским прописима из првих година освајаља српских земаља.
431 С. Новаковић, Законски сйоменици, 629, чл. LXXVII.

432 К. Јиречек, ИсШорија Срба, П, 191, види примедбу 77. ( ... Дd НЕ кoyno'(IO
MECd док11Ћ СЕ K\}dAERO П\}ОДd ••• Mon. Serb. 52, цит. по Јиречеку).
433 С. Новаковић, Законски сйоменици, 611, чл. XXII.
Поред осталог у љима се говори и о неким ола:юшщама у вези са снабде

ваљем месом нашег градског становништва. Тако се у кануну за рају
Браничево (1516. г.) говори да се за време вршидбе не наплаћује за
сваку заклану свиљу по једна акча, што се у обичним приликама узи
мало, већ на две свиље. 434 По закону за Крушевац (1530-1531. г.) за
јагаљце заклане до прве половине маја није се узимало ништа, а после
тога времена плаћало се као ца заклану овцу. 43 5
На исхрану нашег народа у прошлости били су од утицаја многи
фактори, а као главни могле би се сматрати социјалне прилике у којима
је он живео и од којих је зависио начин љеговог привређиваља. Про
изводља житарица, због примитивног начина производље, била је увек
недовољна. Нама је непознато да ли су уопште биле кориll1ћене неке
агрикултурне мере за обраду земље у централним деловима српске
средљовековне државе. Супротно овоме, истраживаља Благојевића
показала су да се у љеном приморском делу земља ђубрила стајским
ђубривом. За објехтивну оцену ових прилика морају се имати у виду
још и атм.осферске н;епогоде, као II1Тo су cyma, дуге зиме, кишовита
лета итд. Поред овога, значајан фактор који је представљао озбиљну
претљу производљи житарица биле би епидемије, ун;утрашње борбе и
ратови. Због бекства становниl11Тва из насеља, земља је остајала пуста
и необрађена, па је зато у оваквим приликама редовно долазило до
глади. То је била цесрећа за коју наши стари писци с правом веле "већи
непријатељ него иноплемени:к". Све ово говори да је увек владала оску
дица у житарицама јер се практично нису могле створити неке резерве
за исхрану становн;иштва у гладним годин;ама. У оваквој ситуацији,
месо и млечни производи представљали су такву врсту људске хране
која се могла не само лакше већ и сигурније обезбедити. У току рани
јег излагаља ми смо опширније указали на значај с1оке и сточних про
извода у народној привреди и зато Ћемо се у овом поглављу осврнути
само на хигијенске проnисе које су коришћени код нас у вези са хигије
ном меса намељеног исхрани градског становништва. Премда ми не распо
лажемо подацима за све наше градове, то никако не значи да хиги
јенска контрола меса није постојала у љима. Балкански градови има
ли су кланице још пре византијске епохе. Apxeoлollii<И налази
на месту некадашљег римског града Domavia (близу Сребрнице)
потврдили су нам постојаље градске кланице у овом граду. Пош
то у вези са овим располажемо подацима за наше приморске гра
дове, а од градова у унутрашњости и за Ново Брдо, ми Ћемо се овде
ограничити само на излагања у вези са љима. Најстарији познати пи
сани податак о прописима за хигијену меса у Југославији везан је за
Дубровник, у коме се кланица спомиље још у XIII веку. У Котору
и Будви оне су морале постојати још пре љиховог дефинитивног освајаља
од стране Срба. Ово тврдимо на основу тога што се у Которском ста
туту вели за кланичну трошарину да се наплаћује као II1Тo је био обичај
у давнини (consuetudinem antiquitus observatam). Судећи према пода-
434 D. Bojanic, Turski zakonski propisi, 20, с!. Х.

435 Исто, 38, чл. IX.
VII. О мерама за хигијенску заштиту меса 135
цима из Которсi<ог статута, ови прописи су донети 1321. године, у доба

владавине Стефана Дечансi<ог. Полазећи од тога што се у одлуци Ве
ликог Већа од 8. 1. 1397. године вели: да су у интересу чувања здравља
грађана (Captum fuit Maiori consi1io pro sa1ute et conservatione dicte
изабрана два угледна племића поред осталог и за над
civitatis Chatari)
зор градске кланице и убирања трошаринеодклања стоке (duo nobi1es
qui habeant auctoritatem et debeant scire quantum so1vant ... de gabella
beccharia), овом питању је у старом Котору поклањана велика пажња.
У прилог овоме ишла би и чињеница што је један од двојице изабраних
надзорника клающе био рођак протовестијара цара Душана (Ser Ni-
co1ay Buchie). 436 У Которском статуту (Caput CCCXXIII и CCCXXIV)
налазимо доста података о уређењу градске кланице. Из ове уредбе исто
се види да је та установа м.орала бити старијег датума, јер се у њој вели:
More so1ito providere vo1entes nostrae gabellae carnificinae, ut deЬito modo
ordine so1vatant. Из ње се види да су на кланици клане следеће врсте до
маћих животиња: овце, овнови IIЩопци, брдски овнови, јагањци, козе,
јарци, јарићи, краве, биволи и свиње. За ситне животиње плаћала се кла
нична такса у износу од 1 которсi<ог гроша, а за I<рупне и за свиње по 4
гроша. Сва стоi<а, без обзира да ли је месо било НШ\lењено јавној или при
ватној потрошњи, смела се клати салю на I<лацици. AI<o је било у питању
месо за приватну потрошњу, онда је власник био ослобођен уобичајене
таксе за клање. У случај у кад су свиње ради клања биле I<уповане ван Ко
тора или ai<o је била реч о увезеном усољеноr.1 или сувом r.1ecy које се
продавала у Котору, онда се опет плаћала танса од 4 гроша. Иста је
танса плаћана ц ано се стона жива продавала. Од ове таксе били су
ослобођени само они који су стону добили ца понлон. Она се плаћала
и за живу стону ано се продавала ван области ноторске општине.
Сваки прекршај ове уредбе нажњаван је са 5 перпера. Ако се полази
од тога да је цена једног овна у периоду од XIV-XV века износила
у Котору оно 1 перпер, онда је ова казна била доста строга. 437 Пола
зећи од последње чињенице, нао и од тога што је од ове суме 1/3 при
падала оноr.,.е но би пријавио преступниi<а, а 2/3 општини, ове појаве
морале су бити прилично честе. Занимљиво је да је ова казна била
предвиђена и против оних ноји су продавали месо од ненастрираних
животиња нао да је од настрираних (qui carnes non castratas vendiderit
pro castratis) или пак месо од стоке заклане у својој кући ( ... quod
quicumque occiderit anima1ia in domo ad vendendum carnes). О свему
овоме говори се у 323. глави. 438
То су би:ли прописи издати ради регулисања юrања стоке и питања
наплате опшrинсних танса, па је зато сасвим разуЛiљиво што су они
утицали и на сцабдевање самога града хигијенским месом, јер смшЛI
тим што се стона I<лала на кланици, био је обезбеђен и здравствени над
зор меса. Како се то обављало, о томе се не говори у Статуту, али су-
436 Држ. архив Котор, СН, 1395, П, 268.

437 Statuta et leges civitatis Cathari, De introitibus Communitatis de facto Camardae.
сар. СССХХ, 320.
438 Исто, De vendendibus carnes in domo, сар. CCCXXII, 178.
C,.~~~lZU~~-· . ~}\
O«ideri~~mlf~fiт
cii.ccezztr~
·A<~dt~~
. . . dcrOd:t
. .. ~,u
Сл. 37. Прописи о хигијенској контроли меса (Statuta et leges Cathari).

Figure 37. Les reglements pour Је contrбle hygienique de !а viande
(Statuta et leges Cathari).
деlщ по томе што се у 324. глави

Статута говори о забрани продаје
уквареног меса и меса од угинулих
животиља, сасвим је разумљиво

да се то морало обављати само орга
нолептички и адспекцијом. У споме
нутој глави најстроже се забраљује
доношеље и продаја меса од уги
нулих животиља или пак устајало
месо (quod nullus sit ausus adducere
de foris carnes mortuas ad venden-
dum, ... nec praesumat aliquis carnes
remanentes de fero alia die vendere
ш Camarda). 439
У Будванском статуту такође
се налазе прописи који се односе
на организацију кланичне службе.
Тако се у глави 55. говори о пла
hаљу кланичне трошарине (De doan-
na de camarda), а у 56. налазе се
прописи за }{Лање стон:е. И2међу
осталога, у овој глави забраљује се
продаја меса од цен:астрираних, као
и од угинулих животиља ( ... non
vednesse carne cuida per castrado et
carne che fosse morta per ... ) итд.
Ови прописи у свему се слажу са
истима из Которсн:ог статута. 440
И поред тога што за Ново Брдо
немамо n:одатке у којима се изри
чито спомиље :клацица, самим тим
што новобрдс:ки "дија:к" (писар)

Сава вели у свом запису из XVI или
XVII ве:ка: "Како се месо узе у
Сл. 38. Прописи о категоризацији меса

(Закон о руgницима gесйоШа СШефана Ла
заревића, рукопис из 1412. године, Архив
Српске академије наука и уметности
у Београду)
Figure 38. Les reglements sur la categorisa
tion de la viande (Le Code sur les mines du
despote Stefan Lazarevitch, manuscrit de
1412, Archive de l'Academie serbe des
sciences et des arts de Belgrade)
439 Исто, De carпibus illicitis et morticiпis поп veпdeпdis, сар. CCCXXIV, 178.
440 С. Новаковиh, Законски сйоменици, 31, чл. 56.
моноrюлију да продаје [ ... ) и она кла стоку", јасно говори у nрилог

томе да се ово морало обављати ца једном одређеном месту, што је био
случај са Котором и Будвом, у којима се до Краја XVI века не спомиљу
месарске радље. Са последљим гледиштем слаже се и И. Синдик, који
сматра да се у Котору месо продавала у самој кланици.
Отi<риће Закоца о рудницима Новог Брда десnота Стефаца Лаза
ревића (1412. г.) nружило цам је до сада непозцате податi<е у вези са
начином nотрошње меса у цапrим градовима. Занимљиво је да се спо
меце да су ти прописи постојали и у првим годинама после турског
освајаља Новог Брда. Оци се односе на категоризацију меса и о томе
се говори )' члану XI, који носи наслов "0 месу" и гласи овако:
ЧE'I'RQЬ.'I'Ь. l<ltiORЧd HdHHOI\1<1, ПО ·HI· ДИНdQЬ. .d HdHAOWd ПО ·RI· ПАЕКН: HdHHOI\1~ ПО
.Д. ЧЕ'I'QЬ.'Ј'Ь. HQdRAI<I HdHHOAI<I Зd Д. ДHHdQ. d ПОАОШd Зd .f. rQOI(Дh.l rORErlf ПО
В. КdМЕНЬ. .101<1 ПО .Н. ДИНdQЬ.. lldHMЬ.HI<I ЧE'I'RQЬ.'I'Ь. HQdRi\1<1 ПО .8 .. 441
Несређене прилике у земљи nред I<оначни nад старе срnске државе
доводиле су до нередовног снабдеваља нarrrиx градова месом. Ово је
разлог што се у члану IX споменутог закона наређује да се месо и хлеб
не смеју. nродавати другоме док се nрво не снабде рудари. Велики данаi<
султану могао је бити плаћан уредно само ако је производља у рудни
цима теi<Ла без сметљи. Ангажованост за рад у љима људи који се нису
бавили НИI<аквим обликом сточарске производље захтевала је и љихово
обезбеђено снабдеваље месом. У оваквим приликама то се могло спро
вести само ца рачун nотрошље градсi<ог становништва. С обзиром на
практичност ових nрописа и Турци су их nрихватили, као и све остале
из овога Законика, па их зато и налазимо у рударсi<ој кануннами Новог
Брда из 1488. годице. У кануннами Рудниi<а (из 1488. г.) у вези са овом
забраном nредвиђеца је извесна олакпrица за месаре (kasaЬlari). По
љој, у тоi<у 50 дана nосле Божића било је дозвољено да се месо продаје
по слободцим ценама, али зато у дацима оскудице оно се ције смело про
давати другима пре него што се сцабде рудари. Поред осталог у I<а
нуннами рудниi<а Беласица говори се и то да су од заi<Ланих говеда
језици nрипадали I<незу. 442
Проnиси о хигијенској контроли меса за нас су зан;имљиви не
само зато што су били. донети у nрвом реду за чуваље људског здравља
већ и због тога што они истовремено nредстављају драгоцене споме
нике наше хигијенске културе. Као такви, они заслужују да им се овде
УЈ<аже ~ nосебн;а пажња. Ово нас је nобудило да се овде осврнемо и на
питаље љиховог rropei<лa, тј. да ли прописи о здравствено ј I<онтроли
меса нarrrиx градова представљају позајмљене туђе прописе или су по
стали у нашој средини. Им.ајуhи у виду утицај Венеције на предузимаље
наших хигијенсi<их мера у цашим приморским градовима, ми с11ю желели
да установимо да ли прописи из Которског. и Будвансi<ог статута не
представљају можда венецијанске проnисе. Осим овога, nошто су неi<и
градови у југословенсi<ом приморју, који нису били у састав) српске
државе, исто имали своје градсi<е статуте, желели смо да испитамо и
441 Н. Радојчиh, Закон о руgницима, 53, чл. XI.

44~ S. Rizaj, Rudarstvo Kosova i susednih oblasti, 236 i 237.
то да ли можда нису били nозајмљени из статута ових градова. То је

био разлог што смо извршили упоредна испитиваља са венецијанским,
сплитским и дубровачким проnисима.
У Венецијанском статуту издатом 1729. године у Венецији (Novis-
simum Statutorum ас Venetarum Legum) нис11ю цаliЏiи проnисе за клаље
стоке и уређеље кланица, који би били слични онима из Которског и
Будванског статута. На с1р. 276, у поглављу Che non si possa assecu-
tione alcuna sopra Anima1i Bovini in Terra Ferma, које се односи на од
луi<у Великог Већа, донету 12. 10. 1602. године, само се спомиљу говеда
за клаље, али се не говори о кл:аници и о хигијецски111 прописима за
месо. 443
У Сплитском стюуту, за чију последљу редакцију Hane1 сматра
да потиче из 1350. године, а да је прва кодификација можда била извр
шеца још од стране Томе Архиђакона 1240. године, налази се више
прописа у вези са уређељем клани.чне службе и трговине месом, a.ilИ
се у љима не истиче толико хигијенски моменат. У овим прописима
много већа пажљэ се обраћа на локалну трговину месом, као и на питаље
наплате оnштинске трошарине. О овом се говори у следећим поглављи
ма: Сар. 18 (De pondere carnium), које је најопширније; Сар. 19 (De
ordine beccarie); Сар. 20 (De fa1sis ponderiЬus carnium); Сар. 21 (De
datio doane, beccarie et piscarie); Сар. 25 (De beccaria ve1 carniЬus mor-
ticinis); Сар. 27 (De officia1iЬus e1igendis ad beccariam et ad Ьlada).
Овде је занимљиво да се спомене да се у статуту спомиљу и месарске
ра,пље (in macello), за разлику од осталих статута (које смо имали при
руци) у којима се о љима не говори. У односу на Которски и Будвански
статут, текст споменутих поглавља из Сплитског статута разликује се
од љих. Караюеристичцо је да се у љему забраљује извоз меса без спе
цијалне дозволе кнеза, о чему се говори и у Дубровачком статуту (De
pondere carnium), а што се не спомиље у Которском и Будванском ста
туту. Последља појава може се објаснити ти111е што су Котор и Будва
били везани са богатим залеђем своје зе111ље, док су Сплит и Дубровник
били зависни од увоза меса са друге територије (Босне и Србије). 444
У Дубровачком статуту (LiЬer omnium Reformantium) говори се
углавном само о кланици, одржаваљу чистоће на истој као и снабдеваљу
града хигијенским, свежим и усољеним месом. О наплати трошарине
за заклану стоку говори се у Статуту царинарнице (Statuta doane civi-
tatis Ragussii). У градском статуту Pagina I, Сар. 20 говори се само
о кланици и о реду у љој. Између осталог најстроже је било забраљено
бацање утробе у љеном дворишту ( ... et ipsos ventros iactare in terram
ante bechariam ... ). Pagina П, Сар. 1 регулише продају рибе (Super
pisciЬus). О трговини сиром и усоље:ним месом (De caseo et carniЬus
sa1itis) говори Pagina IV, Сар. 1. Између осталог овде се помиље и
суво месо увезено из Србије (carnes sicca de Sclavonia). У Сар. 5 (De
443 Novissimum Statutorum ас Venetarum Legum Volumen Duobus in partis divisum
Aloysio Mocenigo, Venetiarum principi dicatum, Venetis, MDCCXXIX, Ех Typographia

Ducali Penelliana, 276.
444 Ј. I. Hanel, Statuta et leges czvztatis Spalati, Monumenta historico-iuridica
Slavorum meridionalium F. I., Statuta et leges Zagreb, 1878, П, 265-438.
porcis) најстроже се забраљује }{лаље свиља и држаље меса и сланине

од истих по }{уЬама ( ... scorticare porcos et ipsorum 1ardium mittere
domum ... ). У одлукама из Сар. 9, које потичу из 1373. године (De
carniЬus), забраљује се продаја меса од угинулих животиља ( ... quod
nulla persona audeat ve1 presumat vendere ve1 facere vendi in becharia
a1icuius bestie qui sit mortua ad suam mortem ... ). У Статуту царинар
н:ице поново се говори о прописима .из LiЬer Omnium Reformationum.
У Сар. 70 (De his qui scorticant carnes) најстроже се забраљује }{Лаље
стоке по }{ућама (Nullus debeat scorticare a1iquas bestias magnos ne que
parvas in domo a1iqua). У Сар. 71 говори се о наплаћиваљу трошарине
(Qua1iter debeant vendi carnes ... ), а у Сар. 72 о трговини рибом (De
piscatoriЬus). У љој се забраљује продаја исте ван рибарнице по ули
цама или виноградима ( ... venderent a1icui ... ad vineas ve1 in viagium),
ио противно учини, предвиђено је било да му се заплени сва риба ( .... qui
contrafecerit, perdat pisces ... ). 44 5
Прописи из Дубровачхог статута са незнатним разликама углавном.
су слични са истима из Сплитског статута, }{ао и статута српс}{ИХ гра
дова. Разликују се само у висини плаћаља трошарине и практичној
организацији у вези са применом ових прописа. Та}{о се у Дубровачком
статуту налазе прописи и за хигијен;с}{о држаље кланичних просторија
итд. Горља констатација јасно говори да су они постали још пре досе
љеља Словена у ове }{рајеве, }{ада је Далмација представљала једин;стве
ну политичку територију, а то је доба владавине Римљана и Византије.
Из ан;ализе прописа о уређељу }{ланичне службе споменутих ста
тута види се да су међусобно најсличнији они из Сплитс}{ОГ и Дубро
вачког статута, као и да су уједно и најопширнији. Прописи из Ко
торског и Будванског статута су н;ешто }{раћи и међусобно се уопште
не разликују, што је сасвим логично а}{о се полази од тога да оци по
тичу са исте политичке територије и да је реч о маљим градовима, прем
да се иначе доста разликују од Сплитс}{ог и Дубровачког. Са пропи
сима из Венецијанског статута прописи из свих наших овде спомену
тих статута немају никакве сличности. Последља чиљеница јасно говори
да он;и нису настали под утицајем венецијанске медицинске }{ултуре.
Ово потврђује и појава што су сви они старији од дефин;итивног пот
падаља наших }{рајева под власт Венеције. Сасвим је разумљиво што
су они морали бити прихваћени и од Млетака јер се нису сукобљавали
са љиховим интересима. У прилог овоме ишло би писмо генералног
провидура Foscaria из 1443. године упућено граду Будви, }{ојим су
биле санкционисане ча}{ и допун;е кланичних прописа дон;ете у доба
деспота Ђурђа Бранковића.
Пошто нас у овом случају интересује порекло прописа о клаљу
стоке и хигијенс}{ој контроли меса и време љиховог постанка за српске
градове, мu ћемо се овде ограничити само на љих.
Да су ови прописи заиста постојали и практично коришћени у
доба постојаља српске средљовековне државе у споменутим градовима,
44 5 А. Соловјев и М. Петерковиh, Исiйоријско йравни сйоменици, Зборник

за историју, језик и кљижевност, СКА, 1936, VI, 5, 17, 27, 29, 31, 436-438.
то је необорива чиљеница. За Котор нам сведоче подаци из раније већ

споменiУтог документа Которског архива, датираног 1395. године, као
и из самог Которског статута из 1321. године, за које се изричито вели
да су то проrщси који потичу из старине (coпsuetudinem antiquitus
observarum). За Будву :нам сведоче подаци из Будванског статута у
коме се говори да су то прописи српских владара ( ... privileggi delli
nostri Signori ... ). Новаковић тврди да су прописи из овог статута
били дефинитивно кодифицирани у доба српских царева и у љиховом
присуству, што се нарочито истиче у љему (In primamente quando misser
imperador venisse alla nostra citta). Да су они постојали и пре потпадаља
града Будве под млетаЧI<у власт, сведочи нам и одлука млетаЧI<ог дужда
из 1443. године, којом потврђује допуне прописа о организацији кла-
:ничне службе из године 1441, доба деспота Ђурђа Бранковића ( ... sicut
habeat tempore despoti ... ), што је захтевао сам град Будва ( ... quod
petierunt de doanna beccarie, quam despotus a1ias siЬi donavit). 446
Наведене чиљенице нам јасно указују да су прописи о кланичној
служби и хигијенској контроли меса у неким. српским градовима посто
јали у доба старе српске државе и да су они врло старог датума. Због
овога могло би се сматрати да је љихов постанак старијег датума од
датума дефинитивног освајаља ових градова од стране Срба (1186.
године). У том случају о:ни би се пре могли везати за период визан
тијске, а люжда и римске владавине у овим крајевима. У прилог овој
претпоставци ишла би не само чиљеница што приличан број прописа
Которског статута води пореЮiо из византијског зако:нодавства (Про
хирона) већ још и то што је у доба византијске владавине (VI-XII век)
у Северном и Јужном Приморју медицинска култура била, за тадашље
прилике, на прилично високом нивоу. То нам најбоље сведочи посто
јаље болнице у Задру још у VI веку и откриће о градском лекару Лу
ки:осу у Котору (Aoux~o~ ~\Jx()(prco~ &рх_щ-:ро~) и:тд. Због свега овога
пропи:си о уређељу кланица и контроли меса у нanщl\I старим градо
ви:ма представљају један од значајних докуменаrа који: говоре да се
111едицинска култура јужних Словена није разви:јала на емпиријској
:народ:ној медицини, већ на темељима европске и византијске медицине,
коју су затекли код староседелачког становништва, и да љеговим ишче
заваљем није и:шчезавала и љегова ци:вилизација. 447
Из свега овога може се извести закључак да су прописи о хиги
јенској контроли меса из Которског и Будванског статута највероватније
морали постојати и пре освајаља ових градова од Немаље (1186. г.),
али да су ушли: у градске статуте у доба владавине Не11шљића. То нам
потврђују прописи из поглавља о кланици у граду Будви:, који су били
донети у прис)СТВ) цара Уроша, и: l\шетаЧI<и документи у којима се изри
чито вели да су они били прихваћени у оном облику у каквом су посто
јали у доба постојаља српске државе.
446 С. Новаковиh, Законски сйоменици, 45 и 75.

447 Р. Катиh, Meguцu11a коg Срба у среgњем веку, Посебна издаља, САН, Бео
град, 1958, СССХ, 12, 4.
VIII. ЗАКЉУЧАК
Сточарство је представљало једну од најзначајн;ијих привредних

грана средљовековне Србије и оно је било главно занимаље зависних
сељака који су спадали у ред сточара-Влаха. Ти сточари у почетку су
били потомци романских становника Балкана, а доцније и Срби. Ово
је разлог што се они називају увек истИЈ\\ им.ено1\1 Влах. Према томе,
под овим изразом треба подразу.'llевати назив који означава зависног
сељака-сточара.
Сељаци сточари живели су у насељу које се називало катун;. То

су могла бити покретна и стална насеља. Начин привређиваља љихових
стан;овн;ика наметао је посебно уређеље тих села као и одређене оба
везе према феудалн;ом господару. Сточари су имали следеће обавезе:
да гаје стоку, да са својим кољима учествују у караванима као кириџије
или пратиоци и да буду војници када то устреба. Сиромашни сточари
- Власи били су ослобођени од ових обавеза. Њихова једина дужност
је била да обрађују вуну.
Српски правни споменици садрже не само прописе о дужностима
сточара-Влаха веh и прописе о организацији исхране и смештаја дома
ћих животиља. Пошто је исхран;а домаћих животиља била ограничена
искључиво на пашљаке, повеље владара из дин;астије Немаљића, као
и Законик цара Стефана Душан& садрже прописе који се односе на
коришћеље пашљака и љихову заштиту од бесправног коришћеља.
Постојаље ових прописа треба довести у везу са сталном оскудицом
у сточној храни. Пошто је сточна храна била недовољна и зависила
искључиво од пашљака, од љеног обезбеђеља није зависио само рента
билитет производље и репродукције већ уопште и одржаваље сточног
фонда. За ондашње прилике, организација овог посла, заиста, није
могла бити боље спроведена. Из наведеног разлога сточарство средљо
вековне Србије представљало је добро организовану привреду.
Стока је гајена у великим агломерацијама. Преко лета она је била

на планинским пашљацима, а пред зи111у је довођена у зимовнике у
којима су се налазиле прихватне стаје и припремљена храна (сено и
лисн;ици). Гајељу коља и оваца поклаљана је највећа пажња, па тек
онда гајељу говеда и свиља. Српски правни споменици пружају обиље
VIII. Закључак 143
података за упознаваље уређеља ових фарми, почев од исхране, репро

дукције и до љихове организације као производне јединице. Расе дома
hих животиља које су гајене у Србији представљале су примитивне
домаhе расе. Од коља највише су били одгајани мали брдски кољи,__
који су служили за транспорт робе у караванско111 саобраћајуиЗа ПО- , '
требе војске. То су били издржљиви и јаки кољи, врло погодни за но-
шеље терета, али због своје слабе покретљивости били су неподесни за
:кољич:ке јединице српске војске. Говеда су служила углавном за обраду
земље. Гајеље оваца било је од великог значаја за народну привреду.
Од млека и меса народ се хранио, а од вуне одевао. Исто тако кожа,
сир и осушено овч:ије и свиљщо месо играли су особиту улогу у извозној
трговини. Сви сточарски производи из средљовековне Србије извожени
су у Италију. Посредну улогу у овој трговини вршили су углавном
дубровачюt трговци и српщи град Котор као главна поморска лука
српске средљовековне државе. Свиље су углавн;ом одгајиване у чопо-
рима на феудалним газди:нствима. Оне су напасане и товљене у жиро-
родн;иш ШУЈVlама.
· У Србији је поред осталог било врло развијено гајеље пчела.
Мед и восак представљали су врло значајне производе за домаhу по
трошњу. Осим тога, они су извожеnи преко Котор а и Дубровника за
Италију. У Призрену се у XIV веку спомиље и једна фабрика за обраду
воска.
Риболов је нарочито био развијен у :крајевима око језера. Ди111-

љена и усољена риба (укљеви) из Скадарског језера много је била изво
жена у Италију.
Дефицитарна исхран;а домаhих животиља могла би се сматрати
главним разлогом за смаљеље физиолош::ких способности домаhих
животиља, затим на репродукцију (гладни стерилитет) и на постојаље
обољеља изазваних услед авитамин;озе, не,постатка калцијума итд.
Resume
L'ELEVAGE DE LA SERBIE MEDIEVALE
L'elevage en SerЬie medievale а represente une production Ьien orga-

nisee qui а joue un rбle important dans la vie economique nationale. Griice
а cela et l'exploitation des mines (surtout le plomb et apres l'argent), la
SerЬie а pu au Moyen age etaЬlir de grandes capacites politiques, culturelles
et economiques.
En SerЬie, on eleve des petits chevaux de montagne qui jouent un
rбle dans le commerce ambulant. Sur l'etat de cette espece d'elevage le de-
veloppement de l'exploitation des mines а ete influence. On cite pour la pre-
miere fois dans les documents historiques serbes les haras, au хпrе siecle.
C'etait non seulement dans les fermes royales et des fermes de l'eglise, mais
aussi dans les autres fermes feodales. Les souverains de la dynastie des Ne-
manitchs ont prete une attention particuliere а leur organisation; surtout sur
la reproduction, alimentation, utilisation des chevaux dans l'armee serbe,
transport etc.
Dans l'economie nationale les boeufs jouent un rбle important (labour
de la terre, production du lait, cuir etc.). Son nombre etait restreint par
rapport au nombre des chevaux car au Moyen age l'agriculture etait peu
developpee en SerЬie.
Parmi les animaux domestiques le plus grand nombre est represente
par le mouton. Се dernier fait peut s'expliquer comme la consequence de
leur exploitation variaЬle (lait, viande, laine et cuir). L'elevage ovin а ete
influence par l'existence meme des terrains de piiture.
Apres l'elevage du mouton, par son rбle dans l'economie nationale
vient l'elevage du porc. En SerЬie du Moyen age il existait aussi les fermes
de porcs dont les plus grands nombre appartenaient au souverain, apres
а l'eglise et ensuite aux autres seigneurs feodaux. Mais les eleveurs de
porc etaient des hommes dependants.
Parmi les petits elevages, celui des abeilles etait le plus intensif. C'etaient
parce que dans l'alimentation populaire le miel а remplace le sucre et d'autre
part la cire а joue un role significatif dans la commerce car il etait exporte
dans les villes de la Cote Adriatique (Dubrovnik et Kotor) et de la en Italie.
146- - - - - Сточарство средљовековне Србије
Ici on doit mentionner qu'il est question d'une usine de cire а Prizren au
хrпе siecle.
Dans les compositions de peinture murale serbe du Moyen age il
ex:iste une documentation tres riche pour l'etude des proprietes morpholo-
giques des animaux domestiques. D'apres eux ils appartiennent aux races
autochtones primitives balkaniques dont les origines nous conduisent а
l'epoque grecque et romaine, au temps, avant l'installation des Serbes sur la
Peninsule balkanique.
L'elevage dans la SerЬie medievale а represente une production Ьien
organisee. Un certain nombre de gens dependants s'occupait de l'elevage et
leur droits et devoirs etaient regles par des reglements egaux et speciaux.
Leurs oЫigations etaient moindres que celles des agriculteurs. Les docu-
ments concernant les lois serbes du xre au xve siecle nous offrent un ma-
teriel historique important pour l'etude de cette economie. П faut rappeler,
que malgre que la culture serbe medievale se developpait sous l'influence
de Byzance, l'organisation de l'economie d'elevage en SerЬie, differait de
celui en Byzance.
La question de l'alimentation а represente le plus grave proЫeme dans
elevage, car la nourriture а ete toujours insuffisante. Dernierement la situa-
tion etait surtout agravee pendant les secheresses et les longs hivers.
La base du fourrage est constituee par l'herbe, soit а l'etat пaturel
soit а l'etat de foin. Grace aux conditions naturelles les parties centrales
de la Peninsule balkanique abondaient en paturages et c'est dans ces regions
memes que fut fondee et se developpa l'Etat serbe. La variete concernant
l'utilisation de la pature qui fut la cause des differents noms que l'on donne
aux paturages. C'est la raison pour laquelle on parle dans les chartes medie-
vale serbes: de montagnes, de paturages, de paturages estivaux, de paturages
hivernaux, de terrains а foin, de prairies etc. Toutes ces superficies prises
dans leur ensemЫe sont utilisees pour l'alimentation des animaux. Naturelle-
ment que la nomenclature developpee des terrains herbeux demandait de
donner, de la maniere la plus precise, la signification fondamentale d'abord,
et generale ensuite, de chaque terme car се n'est qu'apres cela qu'il fut pos-
siЫe d'acceder а l'etude de la periode et de la maniere dont furent utilisees
les especes definies de paturages.
Les paturages estivaux se trouvaient dans les parties des massifs mon-
tagneux riches en culture herbeuse et non pas а l'entier massif. De plus,
on а pu demontrer que chacune de ces "montagnes" posedait des limites
exactement fix:ees et qu'elle se trouvait а une certaine altitude Ьien que
l'on ait constate que ceux-ci se trouvassent un peu plus bas que les mon-
tagnes. L'utilisation des paturages montagneux etait liee exclusivement а
la saison estivale de l'annee.
Les paturages hivernaux sont le contraire de ceux cites plus haut
au point de vue de leur utilisation. Comme leur nom l'indique on en faisait
surtout usage aux mois d'hiver pour l'alimentation et l'etablissement des
animaux. C'est la raison pour laquelle ces paturages se trouvent haЬituelle
ment dans quelque zone au climat mediterraneen mais aussi tres souvent
dans quelque region de la SerЬie ou les hivers sont plus rudes. Dans се
dernier cas le foin prepare а temps, а servi pour l'alimentation.
Resume 147
Un groupe particulier de paturages est forme par de telles etendues,

dont l'usage n'etait lie ni а la periode estivale ni а celle de l'hiver. Sur ces
terrains les animaux pouvaient у paturer du dehut du printemps jusqu'a
la fin de l'automne, selon la richesse de la vegetation. Ces paturages se trou-
vaient pres des agglomerations а de petites altitudes, tres souvent dans des
regions plates.
On portait un grand soin dans la SerЬie medievale а la preparation
du foin car c'etait un travail des plus urgents qui devait etre accompli dans
un delai exactement fixe. Quand la saison de la fenaison arrivait, une vraie
moЬilisation de la main-d'oeuvre avait lieu sur les proprietes seigneuriales.
Aucune couche de la population asservie n'en etait exceptee tandis que la
charge etait la meme pour tous durant Ies trois jours. Par cette oЫigation
du travail l'alimentation des animaux pendant l'hiver а ete assuree.
Il faut mentionner ici comme etant d'une importance toute particuliere,
sauf celle que nous avons consacree а l'utilisation des paturages aux droits de la
population de se servir des terrains herbeux. De la on peut tirer la conclusion
que sans egard а la complexite de la propriete medievale, l'on savait toujours
et pour chaque espece de paturage, qui avait le droit exclusif d'en faire
usage. Cela pouvait etre le souverain lui-meme, l'eglise et les seigneurs feodaux,
mais aussi quelque village ou quelque district. C'est а dire, le droits exclusifs
d'usage etait en possession aussi Ьien dans les mains des feodaux qu'a celles
de la population asservie а ceux-ci. Cependant, ces derniers devaient payer
leur triЬut pour jouir de се droit. П faut ici mentionner que la population
asservie jouissait des paturages en commun, de plus en Serble, encore au
xrve siecle il у avait de tels paturages dont tout le district avait droit d'usage.
Le droit exclusif de l'usage commun fut viole durant des siecles par
les feodaux, nоп pas qu'ils laisserent paitre leurs animaux periodiquement
dans les paturages villageois communs, mais par leur prise de possession
duraЫe. Le processus de l'occupation des paturages communs de la part
des seigneurs peut etre suivie en SerЬie а partir du хпе siecle jusqu'a la
chute de la SerЬie (annee 1459). Certaines seigneuries reussirent а s'approprier
а la longue de grandes superficies qui depassaient de beaucoup les besoins
de leurs economies de sorte qu'elles Ies donnaient а bail aux eleveurs interes-
ses. Mais il faut aussi mentionner que la population asservie aux seigneur
avait deja au xrve siecle а sa disposition des superficies de paturages diffe-
rentes.
Une telle situation du point de vue de la structure et des droits d'usage
des paturages dans la SerЬie du Moyen age rendait possiЬle а des couches
tres etendues de la population de s'occuper avec succes d'elevage, interet
tout justifie. C'est pourquoi une partie de la population, поn pas la moindre
(presque un tiers) s'etait orientee vers la production d'elevage.
Mais malgre le grand soin porte а la regulation du proЫeme d'alimen-
tation (d'ailleurs се que l'on voit par les monuments historiques serbes et
de l'existence des grandes superficies de pature) les reserves des aliments
ont ete toujours insuffisants. Се dernier fait comme les differentes epizooties
ont provoque de grandes pertes dans le cheptel.
Dans les codes statutaires des certaines villes il existait les reglements
pour le contrбle sanitaire et la categorisation de la viande cxrпe-xve siecle).
БИБЛИОГРАФИЈА
1. Anonymi descriptio Еиrорае Orientalis constantinopolitanиm, AlЬania, Serbia, Bиl

garia, Rиthenia, Ungaria, Polonia, Bohemia, anno MCCCVIII exarata. Edit, praefa-
tione et adnotationiЬиs instrиxit, О. Gorke, Cracovial, 1916.
2. А. Соловјев, Оgабратщ сйомении,и за исiйорију срйскоi йрава, Београд, 1926.
3. А. Соловјев, Два йрилоiа йроучавању Душанове gржаве, Гласник Скопског
научног друштва, Скопље, 1927, П, 25-46, 296.
4. А. Соловјев и В. Мошин, Грчке йовеље срйских влаgара, Извори за историју
Јужних Словена, СКА, Београд, 1936, I, 14-25.
5. А. Соловјев, Libri отпiит re.formationиm civitat ts Ragиsii, Историјско правни
споменици, СКА, Београд, 1936, I.
6. А. Соловјев и М. Петерковиh, Исiйоријско-йравни сйомении,и, Зборник за исто
рију језика и кљижевности, СКА, Београд, 1936, VI, 5.
7. А. Соловјев, Сокалнии,и и оiйрои,и у уйореgно исiйоријској свеiйлосiйи, Гласник
Скопског научног друштва, Скопље, 1938, 19, 103-132.
8. А. Соловјев, Кончански йракiйик, САН, Зборник радова, Византолошки инсти
тут, Београд, 1955, XLIV, З, 83-88.
9. А. Zajmi, М. Bardhi, S. Drini, L. Mulaku, G. Luboteni i S. Imami, Flaror Serbo-
kroatisht-Shqip, Pristhinё, 1974.
10. Б. де ла Брокиер, Пуiйовање йреко мора, превео С. Мариh, Београд, 1950.
11. Б. Ћурђев, Нешiйо о влашким сiйарешинама йоg iйурском уйравом, Гласник
Земаљског Музеја БиХ, Нова серија, Сарајево, 1940, LП, 49-67.
12. Б. Ћурђев, Сремска кануннама из !588-9. iоgине, Гласник Земаљског Музеја
БиХ, Нова серија, Сарајево, 1950, IV, 5, 269-285.
13. Б. Ћурђев, Исйиси из gефiйера Браничева из XV века, 1467-!468, Историјски
гласник, Београд, 1951, 3-4, 93-99.
14. Б. Храбак, Пољойривреgа Косова и сусеgних крајева среgином XV века, Глас,
ССLХП, САНУ, Одељеље историјских наука, 1, 1974, 36, 56.
15. В. Durdev, Teritorizacija katunske organizacije do kraja XV veka, Simpozijum о
srednjevekovnom katunu, odrzan 24-25. novembra 1961. godine, Naucno drustvo
SR BiH, Posebna izdanja, Sarajevo, П, 1, 1963, 143-169.
16. Б. Ћурђев и Х. Хаџиосмановиh, Поgаи,и о Дробњаи,има у gефiйеру за Хери,еiо
вачки санџак из 1477. iоgине, Историјски записи, Титоград, 1972, XXV, XXIX,
1-2, 150-159.
17. Б. Јанкулов, Сйомении,и из gоба Сеобе Hapoga, Војводина, Нови Сад, 1939, I,
81-90.
18. Б. Милојевиh, Високе йланине у нашој земљи, Београд, 1937.
19. В. Мошин, Хиланgарски йракiйик, Споменик, СКА, Београд, 1939, 70,205-217.
20. Г. Острогорски, Исiйорија Визанiйије, Београд, 1959.
21. Данило, ЖивоШи краљева и архијейискойа срйских, превео Л. Мирковиh, Бео

град, СКЗ, 1935, 257/I, 142.
22. D. Bojanic, Tиrski zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevskи, krиsevackи
i vidinskи oЬlast, Istorijski institut, Beograd, 1974.
23. D. Dбlger, Die Frag~ des Grиndeigentumes in Byzant, Bulletin International Com-
munites of Historical Sciences, 1933, 5, 5-15.
24. Д. Ковачевиh, О ]ањеву у gоба среgњевековне срйске gржаве, Историјски Гла
сник, 1953, 1-4, 121-258.
24а. D. Kovacevic, Trgovina и srednjevekovnoj Bosni, Djela Naucnog drustva BiH, III,
Sarajevo, 63, 69, 104.
25. D. Kovacevic, Srednjevekovni katиn ро dиbrovackim izvorima, Simpozijum о srednje-
vekovnom katunu, odrzan 24-25, novembra 1961. godine, Naucno drustvo SR BiH,
Posebna izdanja, Sarajevo, 1963, П, 128-139.
26. D. Kovacevic, Prilog proиcavanjи zanatstva и Novom Brdи i okolini, Zbornik Filo-
zofskog fakulteta, 1964, VIII, 525-532.
27. Д. Ковачевиh-Којиh, О извозу воска из среgњевековне Србије и Босне йреко Дуб
ровника, Историјски часопис, 1971, XVIII, Београд, 143-153.
28. Ћ. Даничиh, Ријечник из књижевних сШарина срйских, изд. "Вук Караџиh",
Београд, 1975, 1-3.
29. Д. Костиh, СШарословенски божансШвени коњ, Гласник ЈугословенсiЮГ профе
сорског друштва, 1931, XII, 2, 110-118.
30. Доментијан, ЖивоШи свеШоi Саве и свеШоiа Симеона, превео Л. Мирковиh,
СКЗ, Београд, 1938, 260.
31. Ј. Максимовиh, КоШорски цибориј из XIV века и камена йласШика сусеgних
обласШи, Посебна издања, САНУ, Београд, 1961, CCCXLV, 38, 90-91.
32. D. Roller, Agrarno proizvodni odnosi па роdrисји Dиbrovacke RepиЬlike od XIJI
do XV stoljeca, Zagreb, 1955.
33. Ћ. Сп. Радојичиh, Срйски рукойис Земљораgничкоi закона, Зборник радова Ви
зантолошког института, САН, Београд, 1955, З, 15-27.
34. Е. Mбhr, Das Urwild Pferd, Brehm Biicherei, Wittenberg, 1959, 249-253.
35. Х. Хаџибегановиh, Канунама сулШана Сулејмана Законоgавца из йрвих iоgина
њеiове влаgе, Гласник Земаљског Музеја БиХ, Нова серија, Сарајево, 1950,
5, 295-310.
36. Н. Tartalja, Flos Medictnae, Medica, Zagreb, 1958.
37. Н. Herre, Beitrage zиr Kenntnis der Wildpferde, Zeitschrift fiir Tierziichtung und
ZiichtungsЬiologie, 1939, 1, 44-62.
38. Г. Елезовиh, Турски сйоменици, I, Београд, 1940, 132.
39. G. NobЬis, Beitrage zиr Abstamиng ипd Domestikation der Наиs Pferde, Zeitschrift
fiir ZiichtungsЬiologie, 1954, 1, 64-85.
40. Г. Острогорски, ЕлефШери, Прилоi исШорији сељашШва у ВизанШији, Зборник
Филозофског факултета у Београду, 1948, 1, 45-62.
41. Г. Острогорски, Пронија, САН, Посебна издања, Београд, 1951, CLXXVI, 8.
42. Г. Острогорски, Аiрарне йрилике у визанШијском царсШву у среgњем веку -
йривреgа и gрушШво у византијском царсШву, Сабрана дела, Просвета, Београд,
1969, 61-93.
43. Enciklopedija Jиgoslavije, izdanje i naklada Leksikografskog zavoda u Zagrebu, 5,
1962 i 8, 1971.
44. Г. Чремошник, Увозна Шрiовина Србије iоgине 1282 и 1283, Споменик, СКА,
Београд, LXII, 4, 1957, 1-10.
45. G. Rouillard, La vie rиrale dans l'Empire byzantin, ed. College de France, Fondation
Schulemberger pour 1е byzantizme, Paris, 1953.
46. Г. Шкриваниh, Оружје у среgњовековној Србији, Босни и Дубровнику, Београд,
1954.
Библиографија 151
47. Г. Шнриваниh, Мрежа йуШева йрема СвеШосШефшtској (1313-1318), Грачаничкој

(1321),Дечанској (1330. i.) и СвеШосШефанској хрисовуљи (1348-1352. i.), Исто
ријсни часопис, 1954, V, 135-183.
48. Г. Шнриваниh, ВласШелинсШво св. СШефана у Бањској, 1956, IV, Исто1ијсни
часопос, 194-211.
49. Г. Шнриваниh, ПуШеви у среgњовековној Србији, Београд, 1974, 16-36.
50. Г. Тарановсни, ИсШорија Срйскоi йравау Немањићкој Србији, Београд, 1931, I.
51. Guillaume Adam (Pseudo-Brocardus), Recueil des hzstoriens des croisades, Documents
armeniens, 1906, П, 479-482.
52. G. Weingand, Die Aromиnen, Leipzig, 1895, 1-IП.
53. Ј. Белиh, Шумаgинка, њено йорекло и особине, Београд, 1937.
54. Ј. Белиh, Прилоi йознавању краниолошке ipa!je шишке, Архив за пољопривредне
науне и технину, Београд, 1947, З, 16-35.
55. Ј. Белиh, Сйецијална ЗооШехника (ОвчарсШво и свињарсШво), Београд, 1951,
76-106.
56. Ј. Strzygowski, Die Miniaturen des SerЬischen Psalters, Wien, 1906, 59, 72.
56а. Ј. Божиh, Економски и gрушШвени развиШак Дубровника у XIV-XV веку,
Историјсни Гласнин, 19, Београд, 1947, 116.
57. И. Божиh, Коњ gобри и оружје, Зборнин Матице Српсне, Серија друштвених
науна, Нови Сад, 1956, 13-14, 85-92.
58. И. Божиh, Б. Павиhевиh и И. Синдин, ПашШровићске исйраве XV1-XVIJI
вијека, Државни архив НР Црне Горе, Историјсна грађа, Цетиње, 1959, 1, 79.
59. И. Божиh, Дубровник и Турска у XIV и XV веку, Београд, 1952.

60. И. Божиh, Село Боigашићи у среgњем веку, Историјсни часопис, САН, 2,
184-192.
61. И. Божиh, Среgњовековни ПашШровићи, Историјсни гласнин, САН, Београд,
1959, 9-10, 151-185.
61а. Ј. Тадиh, Привреgа Дубров11ика и срйске земље у йрвој йоловини XV века, Збор-
нин Филозофсног фанултета Х-1, Београд, 1968, 528.
62. ИсШорија Црне Горе, 1 и П, Титоград, 1970.
63. ИсШорија 11apoga ]уiославије, I, 1953.
64. Ј. Данон, СисШемаШика са еколоiијом хранљивих, оШровних и лековиШих биљака
шачајних за вей1ери11арску меgицину, Београд, 1965.
65. Ј. Цвијиh, АнШройоiеоiрафски йроблеми Балканскоi йолуосШрва, Насеља срп-
сних земаља, Београд, 1902, 1, XXXII-XXXПI.
66. Ј. Цвијиh, Балканско йолуосШрво ијужнословенске земље, Београд, 1922, 259-281.
67. Ј. Hampel, Altertйmer des frйhen Mittellalters in Ungarn, Braunschweig, 1939, I-III.
68. Ј. Hanel, Statиta et leges civitatis Spalati, Monumenta historico-juridica, Slavorum
meridionalium F. I, Statuta et leges, Zagreb, 1878, П, 265-438.
69. Ј. Puscariu, Ethymologisches W orterbиch der rиmiinischen Sprache, Heilde!Ьerg, I,
1905.
70. Ј. Радониh, КриШовул визанШијски XV века, Глас, СКА 1930, 73, CXXXVПI,
59-85.
71. Ј. Радониh, Дубровачка акШа и йовеље, СКА, Београд, 1934, I, 1.
72. Ј. Радониh, Дубровачка акШа и йовеље, СКА, Београд, 1934, I, 2.
73. Ј. Радониh, Дубровачка акШа и йовеље, СКА, Београд, 1935, П, 1.
74. Ј. С. Трифуносни, Геоiрафске каракШерисШике среgњевековних каШуна, Симпо
зијум о средњевеновном натуну, одржан 24-25. новембра 1961. године, Научио
друштво СР БиХ, Посебна издања, Сарајево, 1963, П, 19-39.
75. Ј. Трифуносни, Данашњи влашки каШуни у Макеgонији, А. први део, Симпо
зијум о средњевеновном натуну, одржан 24-25. новембра 1961. године, Научио
Друштво СР БиХ, Посебна издања, Сарајево, 1963, П, 1, 171-200.
76. И. Ваје, Прилоi йроучавању gомаћих Шрiоваца Србије у XIV и XV веку, као и
Шрiовачких веза са Дубровником, Зборник радова Ослобођеља градова у Србији
од 1Гурака 1861--1867, Београд, 1970, 99.
77. Ј. 1Гомиh, Пойис љуgсiйва и сiйоке og 1. фебруара 1692. iоgине у млеiйачком йо
сеgу коiйорскоi краја йре Морејскоi раiйа и у освојеном gелу млеiuачке Арбаније,
у Црној Гори и јеgном gелу Брgа и Херцеiовине, СКА, Споменик, Београд,
LII, 19, 81--83.
78. Ј. 1Грифуноски, Цинцари у Овчейољској коiйлини, йримери сiйалноi насељаваља
сiйочарских номаgа, Београд, 1959, 135--150.
79. Ј. Hammer, Geschichte des Osmanischen Retches, Ј ena, 1910, I--III.
80. Ј. Stjepcevic, Kotor i Grbalj, Split, 1941.
81. И. Синдик, Комуналноуређење Коiйора, САН, Посебна издаља, 1950, CLXV, 1.
82. К. Jirecek, Handelsstrassen иnd Bergewerke von Serbien warend des Mittelalters, Wien,
1879.
83. К. Ј irecek, Die Wlachen иnd Maиrowlachen in Denkmiilern von Ragиsa, Prag, 1879.
84. К. Jirecek, Die Bedeиtиng von Ragиsa in der Handelsgeschichte des Mittelalters, Alma-
nach des Kais. Akademie der Wissenschafte, 1899.
85. К. Jirecek, Stadt ипd Geselschaft im mittelalterlichen SerЬien, Wien, 1912, I.
86. К. Јиречек, Исiйорија Срба, превео и допунио Ј. Радониh, I и П, Београд, 1952.
87. К. Јиречен, Војна цесiйа og Бeoipaga go Цариiраgа, Зборник К. Јиречека, САН,
Посебна издаља, 1954, I, 33, 85--89.
88. К. Јиречек, Трiовачки йуiйеви и руgници Србије и Босне у среgњем веку, Збор
ник К. Јиречека, САН, 1954, I, 33, 205--303.
89. К. Kadlec, Valasi а Valaske pravo v zemtch Slavansych а иnherskych, Praha, 1916.
90. Kotorskt spomemci, prva knjtga kotorskih notara od 1326--1355, uredio i dodao uvod,
regeste i kazalo А. Mayer, JAZU, Zagreb, 1951.
91. Л. Леже, Словенска миiйолоiија, превод Р. Антонијевиhа, Београд, 1904.
92. L. Niederle, Ztvot tarych Slovanй, Praha, 1911, I, 229.
93. Љ. Стојановиh, Сiйари срйски роgослови и леiйойиси, СКА, Зборник за исто
рију, језик и кљижевност, I, 1927.
94. Љ. Зотовиh, Миiйраизам на iйлу Јуiославије, Археолошки институт, Посебна

издаља, 11, Београд, 1973, XIV--XV.
95. М. Благојевиh, Среgњевековни Забел, Историјски часопис, Београд, 1966, 1--17.
96. М. Благојевиh, Планине и йашњаци у среgњовековној Србији (XI/1 и XIV век),
Историјски гласник, САНУ, Београд, 1966, 2--3, 3--95.
97. М. Благојевиh, Земљораgња у среgњевековној Србији, Историјски институт,
Београд, 1973, 275--280.
98. М. Башиh, Сiйаре срйске биоiрафије, СКЗ, Београд, 1924, 137, 257.
99. М. В. Радовановиh, Сiйановнишiйво Призршскоi йogiopa (социогеографска сту
дија), Гласник Музеја Косова и Метохије, 1964, IX, 253--417.
100. М. Гарашанин, Праисiйорија Србије, I, СКЗ, Београд, 1973.

101. М. Диниh, Дубровачка среgњовековна караванска iйрiовина, Југословенски исто
ријски часопис, Београд, Загреб, Љубљана, 1937, 1--4, 135--155.
102. М. Динић, Три француска йуiйойиса XVI века о нашим земљама, Годишљица
Николе Чупиhа, 1940, LIX, 85--119.
103. М. Диниh, Сокалници, Прилози за кљижевност, језик, историју и фолклор,
1962, 28, 149--157.
104. М. Draganu, Romani in Veacиrile IX--XIV ре baza toponimei si а onomasticei, Bu-
caresti, 1923.
105. М. Filipovic, Katиn и nasoj istoriograjiji, Simpozijum о srednjevekovnom katunu
odr.Zan 24--25. novembra 1961. godine, Naucno Drustvo SR ВiН, Posebna izdanja,
Sarajevo, 1963, П, 1, 28--96.
106. М. Мирковиh, Римски iраgови на Дунаву у Горњој Мезији, Београд, 1968.

107. Ћ. М. Зиси, М. Љубинковиh, М. Гарашанин, Ј. Ковачевиh, и Р. Веселиновиh,
Зашiйиiйна искойавања коg Панчева, Београд, Музеј I, 1948, 54, 73-78.
108. М. Милошевиh, Прилози iйрiовачким веза.\ю бокељских йомораца са млеiйачким
iйржишiйем, Годишњак Поморског музеја у Котору, Котор, 1957, IV, 557-565.
109. М. Милошевиh, Прилози за исiйорију занаiйа у Коiйору, Историјски записи,
Цетиње, 1956, IX, 12, 88-110.
110. М. Зариh, Сiйећциу Бијелој и око ње, Историјски записи, Титоград, 1973, XXVI,
ххх, 3-4, 164-165.
111. М. Пуциh, Србски сйомшици, Београд, 1854, I.
Ј 12. М. Влајинац, Беgба и заманица као мобарска и кулучарска рабоiйа у Србији Cpeg-
њei века, Гласник Скопског научног друштва, Сј{опље, 1927, II, 47-66.
113. Н. Филиповиh, Канунама Зворничкоi санџака, Гдасниј{ Земаљског Музеја БиХ,
Нова серија, Сарајево, 1948, III, 1, 232-253.
114. Н. Филиповиh, Царски зайовјеg Бешареiйу из 1565, iоgине, Гласниј{ Земаљс!{ОГ
Музеја БиХ, Нова Серија, Сарајево, 1950, IV, 5, 285-310.
115. Н. Хониятъ, Визатuиские Исiйорики, Киев, 18i8, I, 5, 204-205.
116. Novissimиm statиtorиm ас Venetarum Legum volиmen, DиоЬиs in partibus divisиm
Aloysio Mocenigo, Venetarиm principi dиcatиm, Venetiis, MDCCXXIX, Ех Typo-
graphia Ducali Pinelliana.
117. Н. Радојчиh, Из исiйорије йроучавања йорекла назива меройх, Јужнословенски
филолог, 1950, XIX, 157-171.
118. Н. Радојчиh, Законик цара Сtuефана Душана, САНУ, Београд, 1960.
119. Н. Радојчиh, Закон о руgтщима gecйotua Сiйефана Лазаревића, САНУ, Бео-
град, 1962.
120. Н. Вучо, Привреgна исiйорија Јуiославије, Београд,1947, I.
121. О. Keller, Antike Tierwelt, Јепа,
1963, 9, Fischer Verlag, 1963.
122. О. Крстиh, Плаиински и шумски йашњаци, Суботица, 1956.
123. О. Zierer, Stиrm aus der Steppe, Lux, Mtinchen, 1954.
124. Р. Грујиh, Власiйелинсiйво cвeiuoi Ђорђа коg Скойља og XI-XV века, ГласнИ!{
Сј{опског научног друштва, Скопље, 1925, I, 1.
125. Р. Грујиh, Милешева и Дубровник у XVI веку, Гласник Скопсiшг научног дру
штва, 1930, XV-XVI, 408-409.
126. Р. Грујиh, Полошко-iйеiйовска ейархија и манасiйир Лешак, Гласник Скопског
научног друштва, С!{опље, 1932, 12, 33-77.
127. Р. Грујиh, Лична власiйелинаuва срйских црквених йреgсiйавника у XIV и XV
веку, Гласни!{ С!{ОПС!{ОГ научног друштва, Сј{опље, 1933, IX, 13.
128. Р. Јеремиh, Зgравсiйвена йравила у Србији у XVII и XVIII веку, СрПС!{И архив
за целокупно ле!{арство, 1949, 5-6, 471-478.
129. Р. Ј овановиh, Тийови gолинских ливаgа Јасенице, Архив биодоШ!{ИХ нау!{а, Бео
град, 1957, IX, 1.
130. Р. Ивановиh и И. Синдиi<, Исiйоријско iеоiрафски Зl<ачај Дечаиске хрисовуље
из 1330. ioguнe, Историјс!{И часопис, Београд, 1951, II, 186-230.
131. Р. Ивановиh, Дечански каiйуни, Историјс!{И часопис, САН, Београд, 1962,
III, 260-285.
132. Р. Ивановиh, Дечанско власiйелинсzuво, Историјски часопис, САН, Београд,
1954, IV, 203-263.
133. Р. Ивановиh, Каiйунска насеља на манасiйирским власiйелинсiйвима, Историјски
часопис, САН, Београд, 1955, V, 401-468.
134. Р. Катиh, Терайијски коgекси срйске среgњевековне меgицине, Зборник радова
Института за медицинска истраживања, САН, 1956, XLVIII, 1, 69-120.
135. Р. Катиh, Исiйорија веiйеринарсiйва Србије, САН, Посебна издања, Београд,
CCXCIV, 11, 1957.
136. Р. Катиfi, У Шицај Шераии;ских коgекса срйске среgњевековне меgицине на йосШа

нак новијих Шерайијских коgекса нароgне меgицине коg Срба, Зборник Института
за медицинска истраживаља, САН, 1960, LX, 3, 104-130.
137. Р. Катиfi, Меgицина коg Срба у среgњем веку, Посебна издаља, САН, Београд,
1958, сссх, 12, 4.
138. Р. Косовиfi и М. Миладиновиfi, Трiовачки ценШри и йуШеви йо срйској земљи
у среgњем веку, Годиruљица Ниноле Чупиfiа, Београд, 1900, ХХ, 1-56.
139. Р. Михаљчиfi, СелишШе, Зборник Филозофског факултета, IX-1, Београд,
1967, 173-218.
140. Р. Михаљчиfi, Војнички Закон, Зборнин Филозофсног фанултета, XII-1,
Београд, 1974, 305-309.
141. Р. С. Гавриловиfi, Порекло gомаћих живоШиња, Ветеринарски Гласнш<, Бео
град, 1904, 1, 12-18.
141а. Р. Финдрик, О архиШекШури сШочарскоi сШана, Одредбе позитивног заноно
давства и обичајног права о сезонсним нретаљима сточара у југоисточној Европи
кроз венове, САНУ, Посебна издаља, 2, 1976.
142. С. Димитријевиfi, Дубровачки к ара вани у Јужној Србији у XV Ј Ј веку, Београд,
САНУ, Посебна издаља, CCCIV, 10, 1958.
143. S. Dragomir, Originea coloniilor romane din Jstria, Academia Romfшa, Bucaresti,
Mem. Sect. Istor., 1924, III, 4, 201-220.
144. S. Dragomir, Vlachii si morlacii, Studiu:din istoria romanismu1ni balcanic, Cluj, 1924.
145. S. Dragomir, La patrie primitive des Romain, Balcania, 1944, VII, 2.
146. S. Dragomir, Vlachii din nordиl Peninsиllei Balcanice in Evиl Medii, Bucaresti, 1959.
147. S. LjuЬic, Statиta et leges civitatis Виdиае et civitatis Scardonae et civitatis et insиlae
Lesinae, Monumenta Historica iuridica Sc1avorum meridiona1ium, JAZU, Zagreb,
1858, III.
148. S. Sethi, Syntagma de Alimentorиm facиltatibиs, Lipisia, Langkavel, 1858.
149. С. Мијушковиfi, ШШа значи йојам влашШак, Историјсни Записи, Цетиље,
1974, XXVII, 1, 86-289.
150. С. Новаковиfi, СШара срйска војска, Београд, 1893.
151. С. Новаковиfi, Срби и Турци у XJV и XV веку, Београд, 1893.
152. С. Новаковиfi, Примери књижевносШи и језика, Београд, 1904.
153. С. Новановиfi, "Соће" и "Сокалник" у среgњовековиој Србији, Годишљица Ниноле
Чупиfiа, 1907, 26, 118-128.
154. С. Новаковиfi, ВизаиШијски чинови и ШиШуле у срйским земљама XJ-XV века,
Глас, СКА, Београд, 1908, LXXVIII, 204.
155. С. Новаковиfi, Законски сйомеиици срйских gржава cpegњei века, СКА, Бео-
град, LX, 1912.
156. С. Новаковиfi, Село, СКЗ, Београд, 1965.
157. S. Rizaj, Rиdarstvo Kosova i sиsednih krajeva od XV do XVIIJ veka, Pristina, 1968,
158. СШаре срйске биоiрафије XV-XVJII века, превео Л. Мирковиfi, 1936, СКЗ.
Београд, 257/II, 142.
159. С. Стојановиfi, Лична имеиа и нароgносШ у Србији cpegњei века, Јужнословенски
филолог, Београд, 1928-1929, VIII, 151-154.
160. Statиta et leges Civitatis Cathari, Venetiis, MDCXVI, apud Rubertum Meietum.
161. С. Петковиfi, Речник u,рквеиословенскоi језика, Сремсни Карловци, 1935.
162. С. Ћирковиfi, Xepu,ei СШјейаи Вукчић-Косача и њеiово gоба, САНУ, CCCLXXVI,
Одељеље друштвених наука, 1964, 48, 206-207.
163. С. Ћирковиfi, Дойуне и објашњења, С. Новаковиfi, Село, СКЗ, Београд, 1965,
221-235.
164. С. Ћирковиfi, СШуgеиичка йовеља и сШуgеничко власШелинсШво, Зборнин Фило
зофског факултета, XII-1, Београд, 1974, 311-319.
165. Т. Koch, Zиr Geschichte des Pjerdes, G. Fischer, Jena, 1961.

166. Т. Stojanovic, А Stиdy in Balkan civilization, New-York, 1967, 88.
167. В. Караџиh, Срйски Ријечник, Нолит, Београд, 1969.
168. В. Ђорђевиh, ЛиваgарсШво са йашњарсШвом, Београд, 1951.
169. В. Винавер, МонеШарна криза у Турској (1575-1650), Историјски Гласник,
1958, 8, 3-4, 113-155.
170. В. Винавер, Проблем йроизвоgње сребра у среgњовековној Србији, Историјски
записи, 1960, XIII, XVII, З, 218-512.
171. В. Винавер, Дубровачка нова економска йолиШика йочеШком XVIII века, Анали
Хисторијског института Југославенске академије знаности и умјетности у Дуб
ровнику, 1956, 417-455.
172. В. Винавер, Крај gубровачке Шрiовине на Балкm;у, Историјски Гласник, 1956,
б, 1, 21-61.
173. М. Смиљаниh, ЕШноiрафско iруйисање Балканскоi йолуосШрва, Годишњица Ни
коле Чупиhа, 1905, XXIV, 102-124.
174. Н. Ka1esi, Jedna prizrenska i dve vиCitrnske kапипате, Glasnik Muzeja Kosova i
Metohije, Pristina, 1957, П, 289-299.
РЕЧНИК СТАРОСРПСКИХ ИЗРАЗА*
Б.AdrO'l'd, бели смок (сир, кајмак, кисело млеко итд.);

Б.i!d'l'O, (Д ЋАЬ. Bild'l'd), (lacus), језеро (део језера);
RAIOC'l'И, (Дd BiiiOДOY КОВИАИ), (custodire), чувати (да чувају кобиле);
Б.Ћ11Ћrь. (вмеrь.), (pars pecoris educati pastori deЬita), део плате пастира која се да
вала у оној врсти стоке коју је чувао;
:С:оиничь.ски 3dKOH, пропис којим је било забрањено ниријање људи са војничком
обавезом и коришhење њихових коња у исте сврхе;
:C:i!dXЬ. (Romanus), прво назив за сточара романског порекла, а доцније без обзира
на етничко поренло;
:С:оз Д\}Ь.RЬ., нола дрва;

:C:i!Ь.Hd (Дd 'l'ЕЖЕ RiiЬ.HOy), вуна (да обрађују вуну);
ДЕСЕ'l'Ь.КЬ., (НИ ДECE'l'Kd ORЧErd 2 НИ ПЧЕАЬ.НОrd итд.), (decima), ae:x(.('t"L(.(, хо~роае:х(.(
т[(.(. fLZЛ~crcrov6fL~ov, обавеза плаhања десетка господару (свака десета кошница,
свиња, овца итд.);
Довит'кь., стока (општи назив без обзира на врсту домаhих животиња);
6АЕф'1'Е\}, (Џvо~ tЛе:u,&е;рщ), бунвално треба да значи слободан сељан. У ствари
то су били сељаци без земље које су феудални господари насељавали на своја
имања и чији је положај био врло тежак:
Жи\}ОRЬ.НИНd, ЖИ\}ОRЬ.НИЦd, (census pro pabulo glandario), дажбина ноја се плаhала
за испашу свиња у жирородној шум и;
З<!&ЋАЬ., (silva septa), i:v apufL&v~, шумски пашњан;
Зв-11\}ь., (fera), дивља животиња;
З'дЋRЕНИIЕ, зденање сена;
ЗимООВИШ'l'Е, (hiЬerna), зимовнин за стону;
ИЖИ\}ОRd'l'И (И K'l'O CRИHIE ИЖИ\}0\'IЕ), хранити свиње у жирородној шуми (1<0 свиње
ижирује);
Иti\'МИС'l'\}Ь., v6fL~crтpov, (травнина)дажбина за испашу стоке;
К<~тоунь. (RildXЬ. и d\}BdHdCЬ.) 2 село сточара, а у производном смислу основна једи
ница сточарске производље;
KAdWHIE, KildWHtll, (tiЬiale), по В. Караџиhу и Ћ. Даничиhу, део одеhе који се носио

од чланака до нолена. Код Срба у Метохији ово је назив за сунно од овчије
вуне, оно што се у ноторсним архивсним књигама назива расса и рассица;
Судеhи по томе што се у Занону о рудницима у члану XIII (~ ШНdИДd\}ЕКЪ.)
*
Тумачење ретних израза из сточарске терминологије извршено је по В.
Караџиhу, Ћ. Даничиhу и Н. Радојчиhу- чији су радови наведени у приложеној
библиографији.
кдашње спомиње као део одела мишљење ДаничиЋа могло би се узети као
исправно;
Кнь.ЕЗЬ., (princeps), старешина сточарског села;

Коникь., конь.икь., (kт;zo~), коњаник;
/
Конюхь. (конюси), (equisio или custos equorum), може да значи одгајивач ноња
у ергели и чувар ноња. У Рударсном занону спомиње се звање чувара ноња
ноји су служили за рад у рудницима (КОНЮЈСЬ. Зd ф~\}ОRЕ- ф~\}Ь. је сасна реч
од der Fuhre - вуча);
K01(Ш'I'd (КО1(Ш'1'01( ROШ'I'dH01(), нуЂ.а у смислу предузеЂ.а (фабрюч за цеђење восна);
КОШd\}ИШ'I'Е, KOШd\}d (CEiiO lldKИШd И сь. КОШd\}ИШ'I'И), (caula), [J.IXv!SpiX, ношара, а
може да значи и овчарнин;
Ко\{ Д\}Ь. (КОН ь.), (equus clitellarius), товарни ноњ. Овај израз за ознану товарног ноња
сачувао се до данас нод Срба у Призренсном Подгору. Чю{ се оваквом ноњу
и тепа нада се гони да брже хода под теретом "Хајде нудро"!
K!Eild'I'O\}Ь., (од рум. речи ciШitor, види Рusсаriu),кириџија;
ildKИMИI<I, (AIXXLV(IX), ергела;
iiORИШ'I'E (ЗR<k\}HO и \}ИRНО), ловиште (за дивљач и риболов);
ME'I'JCOИI<I, (terra monasterio subjecta), [J.E't'6XLOV, црнвено имање;
М<k\}ОПЬ.ЈСЬ., (cujusdam conditionis), зависни земљорадник;
М•kсЕЧИНd, (merces menstrua), месечна плата пастира без дела у стоци;
П.!КОСИЦd (RCdKЬ. Дd ИЗА<kЗЕ K''I'O МОЖЕ КОСО1( Д\}Ь.Жd'I'И 3d !t' ДНЬ. ДЬ.НЬ.),), обаве-
за ношења (свани но је способан за тај рад да носи један дан);
H<IШЬ.C'I'RIE, (inventio), случај, догађај;
Н<kкоимь. R\}<kмЕномь. (dKO nоrинЕ О1(АИI<IНИКЬ.)), ако се некада догоди (да угине
пчелињак);
Ок\}ОИ, (vestimentum quoddam), опанан;
01(i11<1НИКЬ., пчелињан;
0\{iii<I\}Ь., пчелар;
Q1(П01(Ш'I'd'I'И (И кь.ди СЕ 01(П01(Ш'I'd ПdС'1'01(ЈСЬ.), припуштати (и нада се припушта
пастув);
lldCИШ'I'E, ПdШИШ'I'Е (ПdШИШ'I'ЕЈСЬ. зимнихь. и iiE'I'HИJCb), (pascum), пашњак (зимске и
летње пашњане);
ПЕ\}Ь.ПЕ\)Ь., perper, (lщ1:pт;upov). Новчана вредност перпера била је различита у Дуб
ровнину, Млецима и у Србији (Ђ. ДаничиЋ, 285-291). Она би се могла овано
изразити: 1 ноњ вредео је у XIV вену у Србији оно 10 перпера; 1 ован један
перпер, 1 свиња 1-2 перпера итд.;
ПЕшь.ць., пешан;
llildHИHd, (mons), 7tAIXVLV~, планински пашњан или пашњаци на планинама (сувати);
lloK\}ORЬ. (Ч\}Ь.RЕНЬ.), (velamentum), х&:Л'Ј[Ј.IХ, понровац, Ћилим, а може да значи и
широн огртач;
Понось., (onus), обавеза ниријања са ноњем или праЂ.ења ноња у наравану;

ПосИАИ!Е, (vis), силом, без дозволе;
П\}<kМИКЮ\}Ь., П\}<kМИКИ\}Ь., (primus in cera), "'PLfJ.LX~pLo~, старешина сточарсног села,
а може и старешина нириџија ноји су улазили у састав наравана.
Пь.сь. (ЈС\}dНИ'I'И) (canis), обавеза држања краљевих паса или феудалсних;
Ринник, рибњан;
GЕАИШ'I'Е, (vicus), т:IXЛщoz<Up[ov, напуштено село (због рата, нуге иди зато што су
побегл;и сељаци);
Gы\}ЕНИ!Е, сир;
G<kнокошь., с<kнокось., (pratum foenarium), сенонос, зал;ивађен пашњан;
ТЕЖИ'I'И (Ri1Ь.H01(), (colere), обрађивати (обрађивати вуну са свима деловима посла);
Речник старосрпских израза 159
ToRd\Њ, (onus), товар;

Тоl(rОЗЕММ<!НИнЬ., странац;
TQdRHИHd, (scriptura), ~vv6f1.~ov, дажбина која се плаhала за напасаље стоке на
туђем пашњаку;
TQdRHHЧdQ, државни орган ноји је наплаhивао дажбину за испашу оваца;
ТQЬ.ЖИШТЕ (Hd ТQЬ.ЖИТИ Hd ЦQЬ.КОRНОМЬ. м-kст<k), трг (на тргу, на црнвеној
земљи);
TQЬ.H'Kd. кошница;
V'RЫИЦd (OI(RИЦd), (homicida) убица;
Хт<kтово, Тетово;
ЧЕЛЬ.НИКЬ. (ЧЕЛЬ.НИК KOHI<I), старешина (управник ергеле);
IПловичь., (juvenca) ~ a&.fLoO.~~, јаловица;
IПrНIETИHd, (pellisa agni), дажбина у јагњеhим кожама;
IПrнило (и mrь.нилd Дd rQdДE), (agnorum stabulum), овчарнин (и овчарнине да из
грађују);
РЕГИСТАР
А Бојана 75
Bos perferi 47
Абруцо 129 Bos primigenius, 47
Авитаминоза 76 Босна, 28, 68, 127
Аграрни односи З Браничено 61, 1З4
Аксиос (Вардар) 48 Брашювићи 15
Албанија 5З, 54 Браун (путописац) 65
Алтај З2 Брахицерно говече 45
Анадолија 24 Бргуле (село нод Уба) 21
Андрејевка 33 Брдсни ноњ 7, З4, 35
Anonimus 34 Брод (село нод Призрена) 1З, 9З
Антракс 11 О Брсново 4, 100, 112, 120, 122
Апулија 129 Бугарин 1З
Арбанас 9, 17, 18, 20, 54, 120 Будва 141
Аристотела 70 Будвансrш статут 97, 98, 1З9, 141
Аромуни 15 Бурмази (натун влашrш) 18
Аралсно језеро 32 Бурмазовић 21
Арсеније III Чарнојевиt, (патријарх) 54 Буша 49
Арсеније IV Шакабента (патријарх) 54
Атина (гр<ша богиља) 46
в
Вардиштани (влашки !{атун) 18, 22

Б Барон (римсrш пољопривредни писац)
46
Балнан 12, 15, 56, 82, 85 Велбужд З
Балнансно полуострво 52, 54 Велини жупан Вунан 1ОО
Балшићи 117 Венеција 16, 68, 75, 116, 129
Бањани (село) 16 Византија 1, 24, 37, 50, 8З
Бардока (раса оваца) 53 Висуловић 21
Белег (плата пастира) 26 Власи 9, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20,
Белоглавци (влашки натун) 18 21, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, зо, 38,
Београд 2 39, 107, 118, 119, 127, 129
Бертрандон де ла Бронијер 4, 5, 42, 64 Властелинство манастира Бањске 85, 87
Беснило 65, 108 Дечана 85, 87
Беч 50 Жиче 86
Биво 49 Св. Богородице Ратачне 86
Бивољ Град 50 Студенице 46
Биолошка основа З Влаштан 28
Bison europeus 48 Воја Мутиловиh (нраљев лагатор) 38
Битна !{ОД Ангоре (1402. г.) 117 Војнин 25, 26
Битољ 34 Волос (словенсни бог стада) 56
Бобојевац (влашко село) 22 Восан сиров 66
Враниhи (влашки катун) 20 Дрим 72

Враљина (острво) б7 Дрина 75
Вук б5 Дубровнин 7, 45, б5, б8, 112, 113,
Вукосав б 118, 122
Вук Стефан Караџиl1 15 Дубровачi<и архив 7
Вуна 129, 130 Дубровачка републю{а 120, 123
Вуi<чиh Стјепан (херцег босански) б8 Дубровачни статут 129
Дунав 55
Дурмиторска област 85
Душанов Заноник 20, 27, 32, 37, 59,
г
б4, 70, 80, 83, 90, 92, 9б, 99, 101,
102, 123
Гајеље пчела бб
Герлах (путописац) 50
Гијом Адам 4
Ћ
Г.·rад 111
Говеђа куга 111
Ђеновиh 18, 21
Говече 44
Ђуришевци (нлашни натун) 18, 22
Говече илирско 49
Годовички зборюш 108
Голубац 75
Голубовац (влашки натун) 2, 28 Е
Гора (средљовековна жупа нод Приз-
Европа 32
рена) 54
Египат 44, б4
Горљи Лим 22
Грамос 54
Equus tarpan 34
Елефтери б, 24
Грбаљ (средљовековна жупа у Б01ш
Епир 31, 50, 55
Которској) 18, 99
Ергела (владарева) 40, 41, 115
Грбаљсни статут б5
у Горачеву 37, 38
Гргур кесар б2
Грчка 4б, 54 Erizzo (Nico11o) lб
ж
д
Жировнина (жировница) 59, 83

Далмација 15
Житије св. Ђорђа 77
Данило (архијеписноп пеhсни) Зб, 50,
111, 124 Жупсю1 пашљаци 80
Дардани 55
Дарданија 4б, 47
Десетю< пчелљи б7 з
Деспот (Драгаш и Јован) 59
Ђурађ Бранновиh б4, 117 Забел 89
Јован Угљеша 22 Задар 141
Оливер 32, 88 Закон Влаха (српски) 2б, 29
Стефан Лазаревиh, 3б, 59, 112, 131 Влаха (султана Сулејмана величан
Дивље животиље б2 ственог) 30
Димотика 11 војнички 27
Динуловиh 21 земљораднични 44, 101, 127
Diocles Karystos 70 о рудницима деспота Стефана Лаза
Дљепар 32 ревиhа б2, 125, 131
Добри Доли (п.'!анина) 20 св. Саве 25
Добродољане (село код Призрена) 14 св. Симеона 25
Домаhе животиље 31 Западна ~орава 31
Добрушинци (влаш1ш Ј{атун) 20 Зворнички санџю{ 28
Доментијан (биограф) 5 Зета 18
Доља Хоча (село код Пр11зрена) б7 Зимовиште (зимиште) 22, 5б
Драгољевци (влашки натун) 28 Зоохигијенске прилике 7б
Дракуловиh 21 Зотовиh 18
Дривост 100 Зубр (з'бр) 48
Регистар 163
и Которски цибориј 41
Краљ Андрија (угарсни) 36, 50
Ибар 31, 75, 86 Драгутин 37
Ибн Д~ста (арапски писац) 58 Душан 88
Иван Кастриот 67, 94, 95 Матија (угарсни) 2
Илирске овце 55 Милутин 18, 21, 22, 24, 27, 37, 50,
Иномистро 95 83, 99, 100, 116, 122, 124, 134
Иранци 32 Стефан Дечански 28, 36, 68, 88, 91
Италија 68, 69, 72, 75, 116 Стефан Првовенчани 35, 36, 47, 50,
101
Стефан У рош П 20
Урош I 13, 26, 67, 116
Ј
Краљица Јелена 13, 81
Јагњило 107 Кратово руднин 60
Јаков (митрополит серески) 13 Критовул (биограф султана Мехмеда
Ј ахаћи коњи 40 II)5
Ј есеништа 81 Крушевац 132, 134
Југославија 86 ксенофонт 55
Ксернс 46
Кулин бан (1180-1202. г.) 64
к Куманово 38
Кучајна 28
Кабужићи (Нинола и Лука) 68
Камила 50
Канунама Видинског санџака 69 л
Зворничког санџака 29
Новог Брда 63, 75, 138 Лаб 75
Призрена 130 Ланимија (ергела) 37
Рудника 68, 138 Лапска нахија 61
Султана Сулејмана 75 Лепенац 75
Capitaneus turmae 120 Лечебник 66
Capra balcanica 58 Летишта 81
KapejCI<a ћелија 44, 103 Лим 31, 86
Карпати 55 Липљан 116
Caseus Docleas 55 Лов 62
Катун 9, 13, 17, 19, 22, 29, 30 Ловачни пси 64
Келтсю1 пас 64 Ловишта зверна 62
Кесар Гргур 62 Ловишта рибна (рибњан) 72
Кнез 27, 28 Лука Пелигрини 29
Кнез (старешина сточарског села) 28, Лукиос Еукарпос архијатар которсю1
29 (VI в.н.е.) 141
Кнез Борис 63
Владимир 63
Воихна (кнез Влашки) 18 љ
кожа вучја 62 63
лисичија 63 Љепчиновци (влашни катун) 19, 22
медвеђа 63 Љешевићи (влашни натун) 29
Коже (трговина) 131 Љубижда (село нод Призрена) 88, 102
коза 57 Љума 54
Константин јаничар (из Острвице) Љутоглав (село нод Призрена) 92
117
Константин Филозоф 36, 114
Коњаник 114 м
Коњица 35, 117
Косово 54 Магарац 44
косовска битка 50, 117, 131 Мазга 43
Кострчин (влашi<И катун) 28 Манедонија (република) 54
Котор 16, 17, 22, 25, 118, 128, 135 Мала Азија 32, 50, 55
Которски статут 18, 50, 62, 72, 102, Манастир Бањска 21, 24, 40, 78, 83
120, 139 Градац 56
Грачаница 62 њ
Дечани 14, 23, 25, 41, 44, 49, 52,
54, 56, 57, 58, 60, 105, 125 Његуши 16
Лесново 22, 49, 59
Манасија 64
Милешева 25, 27 о
Морача 42, 43, 118
Пеliска Патријаршија 52 Област Бранковиliа 61
св. Арханђела код Призрена 62, 68 Овца 51
св. Богородице у Стону 67 Овчије богиње 109
св. Ђорђа код Скопља 13, 40, 62, Опоље (средњовековна жупа) 54
72, 78, 133 Ораховац (варошица у Србији) 22
св. Јована Претече код Зволена 83 Организација сточарсне производње 8
св. Михајла на Превлаци 28 Охридско језеро 77
св. Николе у Врањини 13, 81
св. Николе у Добрушти 5, 22
Сопоliани 49, 56 п
Студеница 25, 27, 56
Тетовски 62, 82, 90, 91, 95 Павле ђакон 48
Тресковац 14, 38, 50, 74 Павле Контарини 50
Маргарит (опустело село-селиште) 14 Парик 44
Марино Санудо 5 Пас 62, 65
Маричка битка 131 Пас куliни чувар 65
Марко Ј<:раљевиli 33 Паштровиliи 29
Мачужино (опустело село-селиште) 67 Пезаро 68
Мед 66 Пејони 55
Мезија 46 Перун 56
Мелек (заповедник турских најамника) Петраче (влашки натун) 14
116 Пеh 20, 125
Меропх 5, 8, 23, 26, 62 Пештерска висораван 86
Месечнина (плата пастира) 26, 27 Пирг у Хрусији 38, 58, 67
Месопотамија 32 Питич (пусто село-селиште) 14
Метохија 53, 56 Плав 17, 77
Михајло Болица (которски племиli) 16 Планина (суват) 84
Монголи 1ОО Планина Виситор, 21
Минхенски Псалтир 116 Добри Доли 80
Морава 31 Дурмитор 21
Morlaco dal Monte 16 Кожух 32
Коритнин 88
Осогово 32
Пронлетије 22
н Сињајевина 85, 86
Ујездна 88
Намет свињски 59 Шара 21, 54, 88
Напајалиште у Голубовцу 84 Планински пашњаци 84
Небрегоште (село код Призрена) 88 Плиније 45, 55
Немања 18, 26, 35, 141 Повеља манастира Бањсне 22, 26, 27,
Немањиliи 1, 4, 8, 67, 141 38, 39, 40, 57, 59, 72, 87, 92, 98
Неродимље 124 Грачанице 23, 38, 92, 124
Нестор Летописац 56 Дечана 20, 26, 27, 40, 58, 88, 93, 96
Нешри (турски писац) 50 Жиче 17, 18, 35, 80, 81, 103
Никифор Грегора 116 Леснова 101
Никодим (архијепископ пеliски) 44 св. Арханђела код Призрена 10, 18,
Ниш 118, 128 25, 27, 38, 62, 72, 81, 83, 84, 85,
Новаци (влашки катун) 18 89, 92, 93, 94, 95, 102, 103
Нови Пазар 31, 128, 130 св. Богородице Бистричне 93
Ново Брдо 2, 69, 112, 125, 130 св. Богородице Ратачке 101
Номадско сточарење 84 св. Богородице на Стону 92
Номоканон св. Саве 101 св. Ђорђа код Скопља 84, 92, 94,
Noricus 34 95, 124
Регистар 165
св. Јована Претече ко Сера 95 Саси 102

св. Николе у Врањини 93 Свач 100
св. Ниноле у Добрушти 88 Света Гора 35, 125
Треснавца 93 Световрачани (влашки катун) 18
Студенице 40 Свиња 58
Подгорица 22 Свињски десетю< 59
Подунавље 20 Свиљска маст б2
Полимље 72 Сврљиг 2
Полог 99 Св. Сава 35
Полутке сланине б2 Селиште (пус1о село) 14
Понос (обавеза ниријања) 27 Сезонски пашњаци 80
Поносник (кириџија) 25 Сенокос на Сухој Гори 91
Попова Поље 97 Signum dominii 37
Парабко (судија) 90 Симеон Сет 70
Порески систем 1 Сирмијане-Сремљани (влашно село)
Превлака 28 20
Преспанско језеро 72, 73 Сицилија 129
Призрен б8, 89, 131 Сјеница 22
Примиhур 27, 28, 118 Сјенична овца 5б
Призренсна Бистрица б7 Сјенично-пештерсна област 85
ПризренСI{а епископија 99 Снадар 54
Приштина 1Об, 112 Снадарсно језеро 31, 72, 75
Прописи за натегоризацију меса из Снити 32, 33
Занона о рудницима 137, 138 Sclavonia 120
Прописи за хигијену меса из Которсног Снопље 4, 22, Ј 12, 130
статута 135, lЗб, 137 Сир (трговина сиром) 132
Прокупље 112 Сноро5иште (село нод Призрена) 102
Пронијари 23 Сланина б2
Псар (обавеза гајења паса) б4 Словени 12, 13, 15, 17, 32, 33, 4б,
Псодерци (натун влашi<и) 22 48, 5б, б5
Птуј 34 Словенија 34
Пчелар б7 Смедерево б 1
Пчеларство бб Смедеревсни санџан 28, 30
Пчелињан б7 Смоленски нургани 33
Пчелињи десстан б7 Солун 47
Сплитсни статут 139
Срби 1, 12, 13, 18, 25, 29, 33, 54, б3
р Србија 1, 4, 5, 7, 8, 12, 13, 15, 23, 25,
29, 30, 32, 34, 35, 40, 41, 44, 45,
Радан челюш 88 48, 49, 50, 51, 57, 58, б2, б3, б8,
Рас 31 б9, 72, 75, 81, 85, 89, 97, 99, 100,
Рашна 31, 8б 101, 103, 112, 113, 11б, 127, 129,
Regimen Sanitatis Salernitanum 70 130, 132, 139
Риболов 70 Средсна (село нод Призрена) 89
Римини б8 Станиште нраљевих свиња 59
Римљани 34, 48 Стара Србија 54
Рударство 4 Старо Нагоричано 38
Рудник Брезник 61, б2, 112 Столац 18
Заплана б3 Стонсно полуострво 97
Јањево 58 СтонсRи Статут 83
Плана б3 Сточни фонд 8
Румуни 15 Стрез Добромир 35
Руси 5б Струга 72
Струма 31, 48
с Струмица 123
Судство (Радова и Ћурђево) 18
Сана 75 Султан Мехмед П 2
Саке Граматин 34 Муса 2
Sancto Georgio Serviano 1б Сулејман2, 29
Сараге (суве) 75 Sus scrofa ferus бО
166 Сточарство средњоnеЈ{ОВНе Србије
т Хиландарски практик 6, 24, 45, 49,

83, 92, 95
Текија 48 Хиландарс1ш типик 49
Теодор Метохит 70 Хипоналцемија 76
Теодосије (биограф) 35, Ј 25 Хреља (протовестијар) 28, 95
Тесалија ЗЈ Хрт 64
Тетово 112
Титмар од Мерзербурга 34
Топионица (руде) 125
ц
Торовнина 94, 95
Травничар 95
Цар Алексије 4
Тракија 46, 47
Душан 5, 13, 22, 44, 57, 78, 8Ј, 83,
Требиље 97, 124
90, 92, 107, 111, 112, 117, 118,
Треска (река) 22
Ј 19, 122, 123
Трајанов славолук 55
Константюr Порфирогенит 63
Тудоричевци (влашки катун) 18, 19, 22
Манојло Комнен 4
Туларе 21, ЗЈ Михајло Палеолог 116
Турија 47
Роман 4, 14, 72, 78
Турци 1, 2, 29, 30, 42, 50, 61, 64,
Урош 6, Ј7
1 Ј З, 115, 116, 117, 123 Цариград 2, 70
Цариградски друм 50
Цесар 47
у
Chieclichi (племе у Црној Гори) 16
Црква св. Богородице :Ьевишке у
Угарска 2 Призрену, 68, 91
Урсуле (Урсуловац) 21, 22 св. Јована Богослова 77
Усољено месо 135 св. Николе у Орехову 67
Утоличић Никола 68 св. Ниноле у Пшињи 13
Црна Гора 15
ф
Црне свиње 60
Црни Дрим 31
Фабрика за прераду воска у Призрену Црнча (влашни Ј{атун) Ј 8
68
Феничани 64
Фермо 68 ч
Француз 4
Челнин 27
х
ш
Хвосно 83
Хем 55 Шарбане 21
Херодот 46 Шарпланинс!{а област 85
Херцеговина 14, 15 Шарпланинска овца 56
Хиландар 13, 14, 20, 24, 25, 26, 27, Шишка (домаћа раса свиње) 60
38, 40, 44, 50, 57, 60, 64, 67, 90, Шпанци витезови 111
94 Штимље 67

KATIC Relja (1978), Stocarstvo Srednjovekovne Srbije, Beograd 1978

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

KATIC Relja (1978), Stocarstvo Srednjovekovne Srbije, Beograd 1978

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

ОДЕЉЕЊЕ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

СТОЧАРСТВО СРЕДЉОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ

CLASSE DES SCIENCES MEDICALES

REL]A f7. КА TIC

ОДЕЉЕЉЕ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Примљено на III скупу Одељења медицинских наука, З Ј. марта 1977, на основу

Академик ВОЈИСЛАВ ДАНИЛОВИЋ

Лектор: Ивана Богдановић

Коректор: Ј ели савета Љ. Радојловић

Тираж: 600 примерака

2) Значај говеда у народној привреди . . . . . . . . . 125

СШочарсШво је йреgсШављало зЈtачајну йривреgну iрану среgњове­

У йроучавању смо корисшили расйоложиву објављену iрађу, као и

На крају смаШрам за обавезу ga се захвалим peu,eнзeнzuuлta овоiа paga

После тепщих последица ратова и византијСI<ИХ одмазди у периоду

У овом раду обрађена је сточарство средљовековне Србије у обла­

са организацијом сточарс:ке производље имали своју правну мoli.

Још у почетку морамо поменути да се, и поред тога што смо ми

Ово је било потребно да се учини не само због х:ронологије, јер тај

1 К. Јиречек: Исiйорија Срба, превео и допунио Ј. Радониfi, Београд, 1952,

НИЧI\ИХ изучаваља савреll\ене ветеринарсl\е медицине. То је разлог што

гласi-IИI<, 2-3, 1966.

нарочито, љеног значаја у еl{ономици народне привреде. Без познаваља

7 Г. Чремошник: Увозна Шрiовина Србије iоgине 1282 и 1285., СКА, Споменик,

издања XXXVII, Београд, 1912, 615, чл. XXXVII.

моравс}{у долину, вели за Србију да је богата и леnа земља 10 , до}{

им ј е она била потребна за извршеље обавеза према господару. :Као

Хиланgарски йракШик (просх·пх6v) пружа нам податке за упозна­

У вези са бројним стаљем стоке ми ћемо навести овде још не:ке

16 В. Мошин: III Хиланgарски йpaкiiiuк, Споменик, СКА, Београд, 1939

цима изложеним у приложеној таблици, 1,4% доЈVlаћинстава имало је

Број оваца Број домаћина О'

101 - 150 48 18,6

201 - 250 15 7,1

301 - 350 12 5,1

401 - 450 6 2,8

2.001 - 2.500 0,3

Поред наведених фактора Ј<оји су били од утицаја на бројно стање

IB С. Димитријевић: Дубровачки каравани у јужној Србији, Посебна издања'

Рентабилитет сточарс:ке производље у средљовековној Србији за­

бит значај. Због тога сматрамо да је за правилно разумеваље стаља сто­

Одгајивачи стоке у средљове:н:овној Србији били су земљорадници

радниЈ<а. Те оЈ<олности су разлог што су г:сстојалс r:азли:ке у вези са

Сл. 1. Стадо домаhих животиља са пастирем (детаљ са фресне Божиhна химна,

према начину привређиваља становниЈ<а јасно је иста:кнута у Призре:н­

19 С. Новановиh: Законски сйоменици, 683, 1 и види Katun, Enciklopedija

Jugoslavije 1, Jugos.-Mak., izdanje i naklada Leksikografskog zavoda u Zagrebu, 1962,

љорадниЧI<;а села налазила су се углавном у равници, најчешhе поред

Досељени Словени брзо су се у:клапа.тm у живот староседелаЧI<;ог

то своје знање пренели и на суседне Германе. 20 Неоспорна је чињеница

У натуралној привреди, на бављење сточарством у једном рејону,

2о Д. Костић: СШарословенски божансШвени коњ, Гласник Југословенског

љени на таквом терену који није дозвољавао бављеље земљорадљом, /

Због свега овога не би се могло сматрати да је сточарство пред­

2 1 С. Новаковић: Законски сйоменици, 618, чл. LX.

гуhн:ост да се они пре тога нису бавили сточарством, па да су прили­

27 Исто, 421, чл. VII.

CCCLXXVI, Одељење друштвених науна, 48, Београд, 1969, 206-207.

обавезама претварати у земљорадниде. Уосталом, Ћурђев је установио

обале (Херцеговина и Црна Гора), премда у етничдом погледу они :нису

34 види цитиране радове Б. Ћурђева, под 6.

цим.а када живе у Котору, док се сви став:овцицц спом.ецутих села у

СШочарсШво је йреgсШављало зЈtачајну йривреgну iрану среgњове

У овом раду обрађена је сточарство средљовековне Србије у обла

Хиланgарски йракШик (просх·пх6v) пружа нам податке за упозна

Рентабилитет сточарс:ке производље у средљовековној Србији за

бит значај. Због тога сматрамо да је за правилно разумеваље стаља сто

према начину привређиваља становниЈ<а јасно је иста:кнута у Призре:н

Због свега овога не би се могло сматрати да је сточарство пред

гуhн:ост да се они пре тога нису бавили сточарством, па да су прили

вероватно ако су били у питаљу Власи који су имали војниЧI<е дужно

треhину годин;е (1 04 дана) да проведе на бесплатном раду код власте

10о С. Мијушковиh: ШШа значи йојам "влашйlак", Историјски записи, Це

Из досадашњег излагаља произлази да су обавезе сточара и лока

105 Н. Филиповиh: Царски зайовјеg БешареШу из 1565. iоgине, Гласник Зе

су живели Скити. 108 Да се код Прасловена развије гајеље коња, ути

коња.но Према писању Сакса Граматика божанство полапских Сло

Какво је било стање у вези са одгаја

низираних римских ветерана, који су поти

но Ђ. М. Зиси, М. Љубинковиh, М. Гарашанин, Ј. Ковачевиh и Р. Весели

Кољ је_ биQ :КQЈ!Ј:ШС см.а:шан и за ЗЩ!!S@.f.:roiaac.IJ?_a. Када је краљ

(1288-1321. г.), за :кога он вели да је поред осталог по:клонио мана

подизаљу кољског rюдмлатка. Ово се види из већ горе споменуте Хи

јахаћих коља са фресака из мана

140 Д. Мансимовиh: КоШорски цибориј из XIV века и камена йласШика сусеg

ће11ю овде изнети његова запа

141 М. Ј. Диниh: Дубровачка среgљевеi<Овlю караваuска Шрiовина, Југосло

Мазга (мь.ск<~, mula, mulus) представља врло издржљиву живо