UDC 794.93(497.

11)(091)

НА­СТА­НАК И РАЗ­ВОЈ ДР­Ж АВ­НЕ КЛА­СНЕ ЛУ­ТРИ­ЈЕ

У КРА ­ЉЕ­ВИ­НА­МА СР­БИ­ЈИ И ЈУ­ГО­СЛА­ВИ­ЈИ

Мср Мир­ја­на Ла­кић

Му­зеј Вој­во­ди­не
mir­ja­na.la­k ic­@mu­zej­voj­vo­di­ne.or­g.rs­

Ап­стракт: Игре на сре­ћу ста­ре су ко­ли­ко и људ­ска ци­ви­ли­за­ци­ја. Ве­ро­ва­ње у сре­ћу и бр­зу за­ра­д у без
мно­го му­ке од­у ­век су при­вла­чи­ли чо­ве­ка. Раз­вој ор­га­ни­зо­ва­них ига­ра код нас је за­по­чео још дав­не 1833.
го­ди­не, за вре­ме вла­да­ви­не Ми­ло­ша Обре­но­ви­ћа. На лу­три­ји је мо­гао да до­би­је са­мо по­је­ди­нац ко­ји је у
том мо­мен­т у имао нај­ви­ше сре­ће, али је за­то др­жа­ва по­ста­ја­ла бо­га­ти­ја из ко­ла у ко­ло. Део нов­ца за­ра­ђен
на тај на­чин ула­гао се у при­вре­д у и раст др­жа­ве. Др­жав­на кла­сна лу­три­ја осно­ва­на је 1890. го­ди­не за вре­
ме ман­да­та ми­ни­стра на­род­не при­вре­де Ко­сте Та­у ­ша­но­ви­ћа. Лу­три­ја је са на­зи­ви­ма др­жа­ве ме­ња­ла и свој
на­зив, али је са ма­лим пре­ки­ди­ма одр­жа­ла свој кон­ти­ну­и­тет и си­г у­ран вид др­жав­них при­хо­да. У ра­д у је
пред­ста­вљен њен раз­вој и кон­ти­ну­и­тет до Дру­гог свет­ског ра­та.

Кључ­не ре­чи: игре на сре­ћу, Др­жав­на кла­сна лу­три­ја, Ми­лош Обре­но­вић, Ко­ста Та­у ­ша­но­вић, згра­да
Др­жав­не кла­сне лу­три­је, срећ­ке Др­жав­не кла­сне лу­три­је.

Увод Рим и Ве­не­ци­ју. На­гра­да је углав­ном би­ла нов­ча­

Игре на сре­ћу пред­ста­вља­ју је­дан од нај­ста­ри­
јих об­ли­ка чо­ве­ко­ве за­ба­ве ко­ји се одр­жао до да­нас.
Пр­ви по­зна­ти по­да­ци о не­кој игри на сре­ћу ја­вља­
ју се још у древ­ној Ки­ни. У ста­ром Егип­т у игра­ло
се низ коц­кар­ских ига­ра, од на­род­них за­бав­них до
све­ште­нич­ких или фа­ра­он­ских. За­пи­са­ни тра­го­ви
о коц­ка­њу на­ла­зе се и у Ин­ди­ји. У ста­рој Грч­кој
коц­ка­ње ни­је би­ло раз­ви­је­но и ду­го је би­ло за­бра­
ње­но, ба­рем на јав­н им ме­с ти­ма, док је у ста­ром
Ри­м у, упр­кос свим за­бра­на­ма би­ло ши­ро­ко рас­
про­стра­ње­но, а на­ро­чи­та за­ба­ва би­ла је са­мим ца­
ре­ви­ма. Коц­ка­ње је и у сред­њем ве­ку била јед­на
од оми­ље­них ра­зо­но­да у Евро­пи.
На­с у­прот коц­ка­њу, игра­ма на сре­ћу сма­тра­ју
се игре у ко­ји­ма се уче­сни­ци­ма, уз на­пла­т у, пру­
жа мо­г ућ­ност да оства­ре до­би­так у нов­цу, ства­ри­
ма, услу­га­ма или пра­ви­ма, при че­м у до­би­так или
гу­би­так не за­ви­си од зна­ња или ве­шти­не уче­сни­
ка у игри, не­го од слу­ча­ја или не­ког не­из­ве­сног до­
га­ђа­ја (За­кон о игра­ма на сре­ћу 2020, чл. 2).
Од 1500. го­ди­не лу ­три­је су ни­ца­ле у мно­гим
ита­ли­јан­ским гра ­до­ви­ма, укљу ­ч у ­ју­ћи Фи­рен­ц у,
на, а зна­ла је да бу­де и у ви­д у роб­них на­гра­да по­
пут те­пи­ха, на­ки­та, не­крет­ни­на и дру ­гог. Ви­ше
па­па је ова­кве игре сма­тра­ло гре­шним и уче­сни­
ци­ма се пре­ти­ло екс­ко­м у­ни­ка­ци­јом.
Пр­ва др­жав­на лу ­три­ја у Ен­гле­ској да­ти­ра од
1567. го­ди­не, ка­да је кра­љи­ца Ели­за­бе­та I ор­га­ни­
зо­ва­ла из­вла­че­ње ло­за, ка­ко би по­ве­ћа­ла фонд за
„ре­па­ра­ци­ју кра­љев­ства, тор­ње­ва као и дру­гих јав­
них до­ба­ра”. Кра ­љи­чи­на лу ­три­ја је била не­у­о­би­
ча­је­на за мо­дер­не стан­дар­де. Од­зив ста­нов­ни­штва
био је до­ста слаб, али је озна­чио по­че­так ен­гле­ске
тра­ди­ци­је да се лу­три­ја ко­ри­сти за по­ве­ћа­ње јав­
ног при­хо­да.
У Фран­цу­ској се лу­три­ја по­ја­ви­ла у 16. ве­ку, али
ни­је има­ла на­ро­чи­ти од­јек све до сре­ди­не 1700. го­
ди­не. Фран­цу­ска мо­нар­хи­ја је сма­тра­ла да је ло­то
јед­но­ста­ван на­чин да се по­ве­ћа др­жав­ни бу ­џет,
без на­пла­те но­вих так­си и про­фит је углав­ном ко­
ри­шћен за фи­нан­си­ра­ње цр­ка­ва, бол­ни­ца, вој­них
ака­де­ми­ја, уни­вер­зи­те­та и уто­чи­шта за си­ро­ма­
шне. Сем крат­ког пе­ри­о­да су­спен­зи­је то­ком Фран­
цу­с ке ре­во­л у ­ц и­је, ло­то је на­с та­вио да по­с то­ји у
Фран­цу­ској до 1836. го­ди­не, ка­да је ко­нач­но уки­

72
НА­СТА­НАК И РАЗ­ВОЈ ДР­Ж АВ­НЕ КЛА­СНЕ ЛУ­ТРИ­ЈЕ...
нут због ис­ко­ри­шћа­ва­ња си­ро­ма­шних. Др­жав­на
лу­три­ја ни­је се об­на­вља­ла до 1930. го­ди­не.
Ко­ли­ко игре на сре­ћу мо­г у да ко­ри­сте др­жа­ви
и др­жав­ном бу ­џе­т у пр­ви је уви­део кнез Ми­лош
Обре­но­вић. Он је за­кљу­чио да игре на сре­ћу осим
за­ба­ве за ши­ро­ке на­род­не ма­се мо­гу да има­ју и оп­
шти до­при­нос у ра­сту при­вре­де јед­не зе­мље, та­ко
да је 1833. го­ди­не до­зво­лио ор­га­ни­зо­ва­ње ига­ра на
сре­ћу. Кнез је дао пи­сме­ну до­зво­л у из­ве­сном док­
то­ру Ме­са­ре­ви­ћу да „мо­же сво­ју ку­ћу и ма­јур у Бео­
гра­ду, у Па­ли­лу­ли, да­ти на лу­три­ју”. Ми­лош је из­
дао до­пис Ви­со­ко­слав­ном су­ду На­род­но­–Срб­ском и
за уста­но­вље­ње пр­ве срп­ске лу­три­је под упра­вом
свог се­кре­та­ра Сте­ва­на Ра­ди­че­ви­ћа. У том до­пи­
су, по­сла­том из Кра­г у­јев­ца, кнез сво­јим пот­пи­сом
на­ре­ђу­је да суд мо­ра мо­три­ти на ор­га­ни­за­то­ре, да
„не да­ју да се со­во­ку­пи­тељ на њи ту­жи”. Из­вла­че­ња
су ор­га­ни­зо­ва­на сва­ке дру­ге не­де­ље, а из­ве­шта­ји
о до­би­ци­ма су об­ја­вљи­ва­ни у Срп­ским но­ви­на­ма.
По­ли­ти­ча­ри су мо­ра­ли да тра­же по­себ­ну до­зво­лу од
Др­жав­ног са­ве­та ка­ко би игра­ли лу­три­ју. На­гра­де
су би­ле роб­не и за та ­да­шње вре­ме ве­о­ма вред­не
(Лу­три­ја Ср­би­је 2023). Та­ко су у фе­бру­ар­ у 1834. го­
ди­не до­би­ци на лу­три­ји би­ли коњ и ко­ла, сре­бр­
на са­бља и злат­ни сат, што је об­ја­вље­но у штам­пи
(Срп­ске но­ви­не, 24. март 1834, 4). На жа­лост, лу­трија
ни­је ду­го тра­ја­ла и уга­ше­на је већ 1838. го­ди­не.
Осни­ва­ње Др­жав­не кла­сне лу­три­је у Ср­би­ји
Пре осни­ва­ња Кла­сне лу­три­је у Ср­би­ји до­но­
ше­не су срећ­ке кла­сних лу­три­ја из ино­стран­ства,
на­ро­чи­то из Хам­бур­га, Бра­у н­швај­га, Пру­ске, Лај­
пци­га, Ме­клен­бур­га и дру­гих гра­до­ва. Не­мач­ка се
сма­тра ко­лев­ком Др­жав­них лу­три­ја. Са про­да­јом
тих сре­ћа­ка у Ср­би­ји по­вре­ме­но су до­би­ја­ни и ве­
ли­ки зго­ди­ци, ко­ји су уз ве­ли­ку ра­дост ис­пла­ћи­
ва­ни до­бит­ни­ци­ма. На жа­лост, мно­го ви­ше новца
од­ла­зи­ло је за те срећ­ке у ино­стран­ство. То је под­
ста­к ло на­ше при­вред­ни­ке да 1887. го­ди­не по­к у­
ша­ју да осну­ју Др­жав­ну кла­сну лу­три­ју у Ср­би­ји,
ка­ко би спре­чи­ли од­лив на­шег нов­ца у ино­стран­
ство. За по­че­так је пред­ло­же­но да она бу­де осно­
ва­на као Бе­о­град­ска оп­штин­ска кла­сна лу­три­ја у
са­рад­њи са кла­сном лу­три­јом из Хам­бур­га. На­кон
ви­ше ко­ми­сиј­ских за­се­да­ња и број­них рас­пра­ва
око усло­ва по­сло­ва­ња, са­ста­вљен је уго­вор из­ме­
ђу Оп­шти­не гра­да Бе­о­гра­да и Сиг­м ун­да Вај­са из
Хам­бур­га о уво­ђе­њу кла­сне лу ­три­је по при­ме­ру
МИР­ЈА­НА ЛА­КИЋ
оних ко­је по­слу­ју у Лај­пци­г у, Хам­бур­г у и Бра­у н­
швај­гу. Ова лу­три­ја би­ла би по­де­ље­на на шест кла­
са, тј. има­ла би шест из­вла­че­ња, у ро­ку од шест ме­
се­ци, од­но­сно игра­ле би се две та­кве лу­три­је го­ди­
шње. Ис­кљу­чи­во пра­во на про­да­ју да­је се Сиг­мун­ду
Вај­су или оно­ме ко­га он иза­бе­ре као свог пред­став­
ни­ка. Овај уго­вор би био за­кљу­чен на два­де­сет го­
ди­на. Уго­вор је са­др­жао број­не од­ред­бе ко­је је тре­
ба­ло до­бро про­ту­ма­чи­ти. На сед­ни­ци ко­ми­си­је од
15. ју­на 1887. го­ди­не пред­ло­же­но је да се уго­вор
усво­ји и по­слат је на одо­бре­ње Ми­ни­стар­ству на­
род­не при­вре­де. У то вре­ме ми­ни­стар на­род­не при­
вре­де био је Ко­ста Та­у ­ша­но­вић,1 ко­ји је при­мио
под свој ре­сор осни­ва­ње и ор­га­ни­за­ци­ју пр­ве срп­
ске Др­жав­не кла­сне лу­три­је. Он је од­лу­чио да Срби­
ја тре­ба да осну­је сво­ју не­за­ви­сну Лу­три­ју (Ме­во­
рах, Аврам М. 1937). Пре Пр­вог свет­ског ра­та на
про­сто­ру Вој­во­ди­не би­ли су рас­про­стра­ње­ни беч­ки
и пе­штан­ски ло­зо­ви. Са уво­ђе­њем Кла­сне лу­трије
сви стра­ни ло­зо­ви су уки­ну ­ти (За­ста­ва, 17. сеп­
тем­бар 1921, 2).
На­род­но пред­став­ни­штво је на пред­лог ми­ни­
стра Та­у ­ша­но­ви­ћа 23. апри­ла 1889. го­ди­не до­не­ло
За­кон о уста­но­вље­њу Др­жав­не кла­сне лу­три­је са
ци­љем да по­ма ­же при­вре­д у, за­на­те, тр­г о­ви­н у и
ин­ду­стри­ју, ко­ји су та­да би­ли тек у по­во­ју. На осно­
ву овог за­ко­на Др­жав­на кла­сна лу­три­ја из­да­ла је
1890. го­ди­не пр­во ко­ло од 30.000 це­лих сре­ћа­ка,
од ко­јих је про­да­ла пре­ко овла­шће­них про­да­ва­ца
6200 це­лих сре­ћа­ка (Вре­ме, 31. де­цем­бар 1931, 6).
Пр­ва пре­ми­ја из 1891. го­ди­не из­но­си­ла је 150.000
ди­на­ра, а осам го­д и­на ка­с ни­је по­д иг­н у ­т а је на
200.000. По­сле Пр­вог свет­ског ра­та пре­ми­ја је из­
но­си­ла ми­ли­он ди­на­ра, све до 1935. го­ди­не, ка­да
је по­ве­ћа­на на два ми­ли­о­на ди­на­ра. Ка­да се упо­
1
Ко­ста Та­у ­ша­но­вић (1954–1902) је био струч­њак за бан­
кар­ски си­стем и оси­г у­ра­ње. За вре­ме свог крат­ког ман­
да­та као ми­ни­стар на­род­не при­вре­де (1889–1891) осно­вао
је две из­у­зет­но ва­жне и ду­го­роч­не ин­сти­т у­ци­је: Кла­сну
лу­три­ју Ср­би­је 1890. го­ди­не, где се по­бри­нуо да при­хо­ди
од лу­три­је бу­д у на­ме­ње­ни уна­пре­ђе­њу срп­ске по­љо­при­
вре­де и да по­кри­ва­ју по­тре­бе со­ци­јал­но угро­же­них ка­
те­го­ри­ја ста ­нов­ни­штва, док је је­дан део нов­ца слу ­ж ио
кре­ди­ти­ра­њу по­зај­ми­ца при­вред­ни­ци­ма и Срп­ско бро­
дар­ско дру ­штво 1891. го­д и­не, у ци­љу ја­ча­ња по­ло­жа­ја
Кра­ље­ви­не Ср­би­је на Ду­на­ву и осло­ба­ђа­ња од еко­ном­ске
за­ви­сно­сти од Ау­стро­у ­гар­ске. Кла­сна лу­три­ја по­ста­ла је
јед­но од имућ­ни­јих др­жав­них пред­у­зе­ћа, а ње­но бо­гат­
ство је 1896. го­ди­не про­це­ње­но на 3,45 ми­ли­јар­ди ди­на­ра
(Ђор­ђе­вић 1902).
73
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 65
ре­де пред­рат­не и по­сле­рат­не ци­фре и од­нос кур­са
ди­на­ра, раз­ли­ке у до­бит­ку ско­ро да и не­ма (Прав­
да, 12. ав­г уст 1938, 5).
Ко­ста Та­у­ша­но­вић (1854–1902), Му­зеј Вој­во­ди­не,
инв. бр. И 237
Пр­ва кан­це­ла­ри­ја Др­жав­не кла­сне лу­три­је отво­
ре­на је у та­да­шњој ули­ци Змај од Но­ћа­ја 13, у ста­
рој и тро­шној ку­ћи. Убр­зо је пре­ме­ште­на у згра­ду
Ко­лар­че­ве за­ду­жби­не на та­да­шњем Кра­ље­вом тргу
бр. 5, а за пр­вог управ­ни­ка име­но­ван је Ђор­ђе Ве­
ли­са­вље­вић. Он је по­ред се­бе имао се­кре­та­ра Ми­
ла­на Ђор­ђе­ви­ћа ко­ји је, као стру­чан чо­век, у сво­је
вре­ме по­зван од стра­не оп­шти­не за чла­на при оп­
штин­ској Ко­ми­си­ји за про­у ­ча­ва­ње пи­та­ња о осни­
ва­њу оп­штин­ске кла­сне лу­три­је (Ме­во­рах 1937).
Ор­га­ни­за­ци­ја ра­да Др­жав­не кла­сне лу­три­је
Као при­лог Срп­ским но­ви­на­м а 1890. го­д и­не
штам­па­на су Пра­ви­ла о упра­ви Срп­ске др­жав­не
кла­сне лу­три­је за при­вред­не ци­ље­ве и о овла­шће­
ним про­дав­ци­ма сре­ћа­ка. У пр­вом де­л у Пра­ви­ла
дат је пре­глед уре­ђе­ња упра­ве лу­три­је. Упра­ва Лу­
74
ИСТОРИЈА
три­је на че­лу са управ­ним од­бо­ром и управ­ни­ком,
би­ла је под над­ле­штвом Ми­ни­стар­ства на­род­не
упра­ве. Се­ди­ште се на­ла­зи­ло у Бе­о­гра­д у. Упра­ва
се ста­ра­ла о из­ра­ди, из­да­ва­њу, про­да­ји и по­вла­че­
њу сре­ћа­ка, као и о ис­пла­ти из­ву­че­них сре­ћа­ка и
дру­гих по­треб­них по­сло­ва. Управ­ни од­бор чи­ни­ло
је шест чла­но­ва и управ­ник, ко­ји је ујед­но био и члан
управ­ног од­бо­ра. Њих је по­ста­вљао и би­рао ми­ни­
стар на­род­не при­вре­де. Од њих је нај­ма­ње је­дан
мо­рао би­ти струч­ни по­зна­ва­лац лу ­триј­ских по­
сло­ва. При сту­па­њу на ду­жност чла­но­ви управ­ног
од­бо­ра по­ла­га­ли су све­ча­ну за­кле­тву. Пред­сед­ни­
ка управ­ног од­бо­ра би­рао је управ­ни од­бор из сво­
јих чла­но­ва. У слу­ча­ју да је био спре­чен у вр­ше­њу
сво­јих ду­жно­сти, за­сту­пао га је нај­ста­ри­ји при­сут­
ни члан од­бо­ра, по ре­д у име­но­ва­ња. Сед­ни­ца­ма
су мо­ра ­ла да при­с у­ству ­ју нај­ма­ње че­ти­ри чла­на
од­бо­ра. Ду­жно­сти управ­ног од­бо­ра од­но­си­ле су
се на: бу­џет Упра­ве; фи­нан­сиј­ске пред­ло­ге, план за
сва­ко ко­ло и усло­ве за ње­го­во из­вр­ше­ње; из­ра­д у
сре­ћа­ка, њи­хо­ву кон­тро­л у, над­зор и из­вла­че­ње;
про­да­ју сре­ћа­ка; ме­ре про­тив мо­гу­ћих зло­у­по­тре­
ба; из­ме­не и до­пу­не у за­ко­ну и пра­ви­ли­ма; да­ва­
ње и од­у­зи­ма­ње пра­ва на про­да­ју сре­ћа­ка; по­ста­
вља­ње чи­нов­ни­ка, од­ре­ђи­ва­ње њи­хо­вих пла­та и
њи­хо­во от­пу­шта­ње; ка­зне за не­про­пи­сно вр­ше­ње
ду­жно­сти и дру­га пи­та­ња ко­је је тре­ба­ло ре­ши­ти.
На сед­ни­ца­ма су во­ђе­ни за­пи­сни­ци, а ове­ре­ни
пре­пис са од­л у­ка­ма управ­ног од­бо­ра пре­да­вао се
ми­ни­стру на­род­не при­вре­де, ко­ји је имао пра­во да
не ува­жи њи­хо­ве од­л у­ке уко­ли­ко би се оне ко­си­
ле са за­ко­ном и пра­ви­ли­ма кла­сне лу­три­је. Управ­
ни­ка је по­ста­вљао ми­ни­стар на­род­не при­вре­де на
пред­лог управ­ног од­бо­ра. За­да­ци управ­ни­ка били
су да: ру­ко­во­ди и от­пра­вља све по­сло­ве по за­ко­ну
и пра­ви­ли­ма о Др­жав­ној кла­сној лу­три­ји; ре­дов­но
из­ве­шта­ва ми­ни­стра о то­ку по­сло­ва и од­л у ­ка­ма
управ­ног од­бо­ра; у свим од­но­си­ма пре­ма тре­ћим
ли­ци­ма пу­но­ва­жно за­сту­па Упра­ву кла­сне лу­три­
је; во­ди над­зор и ди­сци­пли­ну над свим ор­га­ни­ма
Упра­ве кла­сне лу­три­је и под­но­си управ­ном од­бо­ру
на ре­ша­ва­ње сва ва­жни­ја пи­та­ња. Рад чи­нов­ни­ка
је ор­га­ни­зо­ван у три од­се­ка, ад­ми­ни­стра­тив­ни, књи­
го­вод­стве­ни и од­сек за из­ра­д у и про­да­ју сре­ћа­ка.
На че­лу сва­ког на­ла­зио се шеф, ко­ји је ру­ко­вао сво­
јим од­се­ком. У по­след­њем одељ­ку Пра­вила да­те су
оп­ште од­ред­бе ко­је се ти­чу тро­шко­ва и њи­хо­вог по­
кри­ва­ња из соп­стве­них при­хо­да. Управ­ни од­бор је
НА­СТА­НАК И РАЗ­ВОЈ ДР­Ж АВ­НЕ КЛА­СНЕ ЛУ­ТРИ­ЈЕ... МИР­ЈА­НА ЛА­КИЋ

пре­ма по­тре­би од­ре­ђи­вао број прак­ти­ка­на­та и слу­

жи­те­ља, а њих је по­ста­вљао и от­пу­штао управ­ник
кла­сне лу­три­је.
У дру­гом де­л у Пра­ви­ла опи­са­на су пра­ви­ла за
по­вла­шће­не про­дав­це сре­ћа­ка. Упра­ва кла­сне лу­
три­је про­да­ва­ла је срећ­ке је­ди­но пре­ко сво­јих овла­
шће­них про­да­ва­ца, ко­је је снаб­де­ва­ла срећ­ка­ма и
ко­ји­ма је из­да­ва­ла по­треб­не на­ред­бе и упут­ства.
Овла­шће­ни про­да­вац мо­гао је би­ти срп­ски др­жа­
вља­н ин, ко­ји ужи­ва сва гра ­ђан­с ка пра­ва, во­д и
сво­ју са­мо­стал­ну рад­њу и ужи­ва углед у дру­штву.
Овла­шће­не про­дав­це по­ста­вља­ла је упра­ва Кла­
сне лу­три­је пре­ма по­тре­би. Срећ­ке ко­је су се на­ла­
зи­ле у ру­ка­ма овла­шће­них про­да­ва­ца док још нису
про­да­те, сма­тра­ле су се др­жав­ном сво­ји­ном. Про­
да­вац је био ду ­жан да упра­ву Лу ­три­је оба­ве­сти
де­вет да­на пре из­вла­че­ња ко­ли­ко је сре­ћа­ка про­
дао и ко­ли­ко му је оста­ло не­про­да­тих. Сва­ка срећ­ка
мо­ра­ла је да има број, знак и жиг за раз­ли­ко­ва­ње.
Про­да­вац је мо­рао стро­го да па­зи на то да сва­ки
играч при оба­вља­њу упла­те за по­је­ди­не кла­се јед­
но­га ко­ла до­би­је увек срећ­ку са истим бро­јем и зна­
ком раз­ли­ко­ва­ња, ка­кву је имао и у прет­ход­ној кла­
си. Ако играч не об­но­ви срећ­ку за кла­с у ко­ја је на
ре­д у, про­да­вац та­кву срећ­к у мо­же да за ­др­жи за
се­бе или да је да­ље про­да. При ис­пла­ти сре­ћа­ка
про­да­вац је за­др­жа­вао 20% по­ре­за, а до­би­так је
ис­пла­ћи­ван у сре­бру, ни­клу и ба­кру. У Пра­ви­ли­ма
су по­дроб­но об­ја­шње­на сва упут­ства и пра­ви­ла
ра­да Кла­сне на­род­не лу­три­је и дат је увид у ње­но
це­ло­куп­но по­сло­ва­ње.2
Срп­ска др­жав­на кла­сна лу­три­ја од 1892. го­ди­не
ме­ња на­зив у Кра­љев­ска срп­ска др­жав­на лу­три­ја.
Лу­три­ја ни­је ра­ди­ла то­ком Пр­вог свет­ског ра­та, а
уред­бом ми­ни­стар­ског са­ве­та Кра­ље­ви­не СХС од
8. ју­ла 1919. го­д и­не осно­ва­на је Др­жав­на кла­с на
лу­три­ја. Др­жа­ва је има­ла мо­но­пол над игра­ма на
сре­ћу и ни­ко дру­ги ни­је мо­гао при­ре­ђи­ва­ти игре.
Она је по­ред цен­тра­ле у Бе­ог­ ра­ду отво­ри­ла и сво­
је екс­по­зи­т у­ре у За­гре­бу, Љу­бља­ни, Ду­бров­ни­ку,
Ско­пљу, Са­ра­је­ву, на Це­ти­њу и у Но­вом Са­д у (За­
ста­ва, 15. ав­г уст 1919, 3).
О по­нов­ном по­чет­ку ра­да лу­три­је на­кон ра­та
пи­са­ла је и По­ли­ти­ка у свом тек­сту, у ко­ме на­во­ди
да се иле­гал­но коц­ка­ње ка­жња­ва­ло ро­би­јом и да
2
Пра­ви­ла о упра­ви Срп­ске др­жав­не кла­сне лу­три­је из 1890(?)
Зва­нич­на ли­ста из­ву­че­них до­би­та­ка, Му­зеј Вој­во­ди­не,
до­ступ­на на https://pre­tra­zi­va.rs/show/pra­vi­la-o-upra­vi-srp­
инв. бр. И 6943
ske-dr­zav­ne-kla­sne-lu­tri­je.pd­f. При­сту­пље­но 6. 4. 2023.

75
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 65 ИСТОРИЈА

је је­ди­на ле­гал­на игра на сре­ћу би­ла ор­га­ни­зо­ва­на

од стра­не Кла­сне лу­три­је. Лу­три­јом се за­до­во­ља­
ва­ла по­тре­ба на­ро­да за коц­ка­њем, али је нај­ви­ше
до­би­ти има­ла др­жа­ва од про­цен­та упла­та ко­ји је
за­др­жа­ва­ла за се­бе. На ве­о­ма ша­љив на­чин коц­ка
је упо­ре­ђе­на са жи­во­том, а лу­три­ја са ра­том и они­
ма ко­ји су има­ли сре­ћу да из­ву­ку жи­ву гла­ву (По­
ли­ти­ка 3. ја­ну­ар 1921, 2).
По За­ко­ну о Др­жав­ној кла­сној лу­три­ји би­ло је
утвр­ђе­но да сва­ка осо­ба ко­ја при­ја­ви или ухва­ти
иле­гал­ног при­ре­ђи­ва­ча до­би­ја од стра­не др­жа­ве
од­го­ва­ра­ју­ћу на­кна­д у, а за иле­гал­не при­ре­ђи­ва­че
сле­ди­ле су вр­ло оштре нов­ча­не ка­зне. Коц­ка­ње се
ка­жња­ва­ло и за­тво­ром уко­ли­ко се вр­ши­ло у ви­ду
за­на­та или ако је при­ли­ком коц­ка­ња при­сут­на пре­
ва­ра. Упр­кос др­жав­ном мо­но­по­лу на при­ре­ђи­ва­ње
ига­ра на сре­ћу, по­сто­ја­ла је мо­г ућ­ност при­ре­ђи­
ва­ња та­ко­зва­них при­ват­них лу ­три­ја, том­бо­ла и Ми­лан Ка­пе­та­но­вић, Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да,
дру­гих ига­ра на сре­ћу (Medaković 2001). инв. бр. Ур 13426
У раз­до­бљу из­ме­ђу два свет­ска ра­та лу­три­ја је
у кон­ти­ну­ит­ е­т у ра­ди­ла, док је то­ком Дру­гог свет­
ди­не пре­ма про­јек­т у ар­х и­тек­те Ми­ла­на Ка­пе­та­
ског ра­та уни­штен сав ка­пи­тал ко­ји је Др­жав­на
но­ви­ћа3 и ин­же­ње­ра Ми­ло­ша Сав­чи­ћа,4 под по­
кла­сна лу­три­ја ства­ра­ла ви­ше од по­ла ве­ка. Ипак
кро­ви­тељ­ством Ми­ни­стар­ства на­род­не при­вре­де.
и та­ко оси­ро­ма­ше­на, ин­сти­т у­ци­ја лу­три­је ус­пе­ла
Пред­ста­вља пр­ву згра­д у лу­три­је у Ср­би­ји по­диг­
је да пре­жи­ви.
ну ­т у за при­вред­не по­тре­бе. У вре­ме гра ­ђе­ња, уз
У днев­ном ли­сту Вре­ме по­след­њег да­на 1931. го­
згра ­де Ка­пе­тан Ми­ши­ног зда­ња и На­род­ног по­
ди­не об­ја­вљен је ин­тер­вју са ди­рек­то­ром Др­жав­не
зо­ри­шта, би­ла је јед­на од нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­јих
кла­сне лу­три­је Дра­гу­ти­ном Ма­ло­ком у ко­ме је ис­
гра­ђе­ви­на на по­те­зу од Ка­ле­мег­да­на до да­на­шњег
так­нут зна­чај Лу­три­је у ње­ном фи­нан­сиј­ском по­
Тр­га Ре­пу­бли­ке.
ма­га­њу при­вре­де то­ком че­тр­де­сет го­ди­на успе­шног
по­сло­ва­ња. Др­жав­на кла­сна лу ­т ри­ја је по за­кон­ 3
Ми­лан Ка­пе­та­но­вић (1859–1934) је био по­зна­ти срп­ски
ском овла­шће­њу и у са­гла­сно­сти са одо­бре­њем ми­ ар­х и­тек­та, уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор и ми­ни­стар. Као
ни­стра на­род­не при­вре­де по­ма­га­ла при­вред­ни­ке, од­бор­ник Бе­ог­ рад­ске скуп­шти­не дао је ве­ли­ки до­при­нос
за­на­тли­је и ин­д у­стри­јал­це, а та­ко­ђе је по­ма­га­ла и уре­ђе­њу Бе­ог­ ра­да, по­себ­но Ка­ле­мег­да­на. Го­ди­не 1911. име­
но­ван је за ми­ни­стра на­род­не при­вре­де. За вре­ме Пр­вог
мно­га пред­у­зе­ћа од оп­штег зна­ча­ја. Кла­сна лу­трија
свет­ског ра­та био је члан На­род­не скуп­шти­не на Кр­фу, а
је ве­ли­ка нов­ча­на сред­ства из­два­ја­ла за по­моћ Саве­ по­том члан Ме­ђу­на­род­ног ко­ми­те­та у Па­ри­зу. Иза­бран је
зу зе­мљо­рад­нич­ких за­дру­га, за уна­пре­ђе­ње ра­тар­ 1919. го­ди­не за ми­ни­стра гра­ђе­ви­на. Гра­ди­тељ­ска де­лат­
ства и сто­чар­ства пре­ко Ми­ни­стар­ства по­љо­при­ ност му је ве­за­на ис­кљу­чи­во за Бе­о­град, са из­у­зет­ком Па­
вре­де, као и за по­љо­при­вред­не кре­ди­те. Ми­ни­стар­ ви­љо­на Ср­би­је на Ме­ђу­на­род­ној из­ло­жби у Па­ри­зу 1900.
ству тр­го­ви­не и ин­д у­стри­је да­ва­ла је 5% од сво­је го­ди­не. Нај­зна­чај­ни­је де­ло му је згра ­да Кла­сне лу ­три­је
(1896). Про­јек­то­вао је „Срп­ску кра­љев­ску шко­лу – Ду­нав­
чи­сте за­ра­де, а 3% од за­ра­де из­два­ја­но је за по­моћ ски крај” на Дор­ћо­л у, си­на ­го­г у у ули­ци Ца­ра Ду ­ша ­на,
ин­ва­лид­ском фон­д у (Вре­ме, 31. де­цем­бар 1931, 6). ку­ћу Је­вре­ма Гру­ји­ћа и ку­ћу Бе­те и Ри­сте Ву­ка­но­ви­ћа, као
и дру­ге по­ро­дич­не ку­ће. (Ва­син 2009, 818)
Згра­да Др­жав­не кла­сне лу­три­је 4
Ми­лош Сав­чић (1865–1941) је био срп­ски по­ли­ти­чар,
Ко­ли­ки је био зна­чај лу­три­је као ин­сти­т у­ци­је гра­ђе­вин­ски ин­же­њер, пред­уз­ ет­ник и је­дан од нај­бо­га­ти­
јих Евро­пља­на свог вре­ме­на. Био је ми­ни­стар гра­ђе­ви­на,
го­во­ри и то да је за ње­не по­тре­бе на­мен­ски по­диг­ гра­до­на­чел­ник Бе­о­гра­да, са­вет­ник, са­рад­ник и ру­ко­води­
ну ­та јед­но­спрат­на ве­ле­леп­на згра­да у ср­ц у Бе­о­ лац број­них при­вред­них обје­ка­та у Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји и
гра­да. Згра­да Кла­сне лу­три­је је са­гра­ђе­на 1899. го­ Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји. (Ми­лош Сав­чић 2022)

76
НА­СТА­НАК И РАЗ­ВОЈ ДР­Ж АВ­НЕ КЛА­СНЕ ЛУ­ТРИ­ЈЕ...
Ми­лош Сав­чић, Му­зеј гра­да Бе­ог­ ра­да,
инв. бр. Ур 14544
Згра­да Кла­сне лу­три­је, 1928, Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да,
инв. бр. Ур 140
Згра­да Кла­сне лу­три­је, 1928, Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да,
инв. бр. Ур 13220
МИР­ЈА­НА ЛА­КИЋ
Згра­да лу­три­је има­ла је соп­стве­не при­хо­де од
из­да­ва­ња сво­јих про­сто­ри­ја. Ло­ка­ли у при­зе­мљу
из­да­ва­ни су за­на­тли­ја­ма и тр­гов­ци­ма, а кан­це­ла­
ри­је су ко­ри­сти­ле и дру­ге уста­но­ве, па су та­ко у
њи­ма 1912. го­ди­не би­ле Тр­го­вач­ка аген­ци­ја, За­
нат­ска ко­мо­ра и Шум­ска упра­ва. За вре­ме Пр­вог
свет­ског ра­та, 1915. го­ди­не, згра­да Кла­сне лу­три­
је би­ла је озбиљ­но оште­ће­на.
То­ком два­де­се­тих го­ди­на из­ве­де­не су про­ме­
не ка­ко у спољ­ном из­гле­д у та­ко и у уну­тра­шњо­
сти згра­де. Про­дав­ни­це за­на­тли­ја и тр­го­ва­ца пре­
тво­ре­не су у кан­це­ла­ри­је, па су на ме­сту из­ло­га и
вра­та на­пра­вље­ни про­зо­ри за­шти­ће­ни ре­шет­ка­
ма, а из­над њих је по­ста­вљен нат­пис „Др­жав­на кла­
сна лу ­три­ја”. По­сле Дру ­гог свет­ског ра­та згра­да
Кла­сне лу ­три­је про­ме­ни­ла је на ­ме­ну. Лу ­три­ја се
пре­се­ли­ла у но­ве про­сто­ри­је, а згра­да је, у ја­ну­ар
­ у
1954. го­ди­не, од­л у­ком Град­ског на­род­ног од­бо­ра,
од­ре­ђе­на за сме­штај Исто­риј­ског ар­х и­ва Бе­о­гра­
да, ко­ји је ту био сме­штен до 1972. го­ди­не (Не­дић
2007, 41–49).
По­п у­ла­ри­зо­ва­ње Др­жав­не кла­сне лу­три­је
у на­ро­д у
Пре Пр­вог свет­ског ра­та штам­па­но је 30.000
сре­ћа­ка од ко­јих је про­да­то око 20.000. На по­чет­
ку се при­ли­ком сва­ке ис­пла­те од­би­ја­ло 20% од до­
бит­ка, а ка­сни­је се ис­пла­та вр­ши­ла без од­би­та­ка.
Од 1928. го­ди­не по­че­ла је да опа­да про­да­ја сре­ћа­ка
и тај тренд је на­ста­вљен све до апри­ла 1935. го­ди­не,
од­но­сно до до­ла­ска но­вог ди­рек­то­ра, По­по­ви­ћа,
ко­ји је пред­у­зео хит­не ме­ре да се по­ве­ћа про­да­ја.
Он је до­нео но­ви лу­триј­ски план да се од­сту­пи од
прин­ци­па 50% до­бит­ка и 50% гу­бит­ка, не­го је увео
да од из­ву­че­них сре­ћа­ка 45% до­би­ја, а 55% гу­би.
На овај на­чин до­би­је­но је пет ми­ли­о­на ди­на­ра, који
су рас­по­ре­ђе­ни на ве­ли­ке до­бит­ке и пре­ми­је. Овом
ре­фор­мом про­бу­ђе­но је ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње код
ку­па­ца сре­ћа­ка. Глав­на пре­ми­ја у пе­том ко­л у по­
ве­ћа­на је на два ми­ли­о­на ди­на­ра. По­ред ове из­ме­не
Лу­три­ја је по­че­ла да се ре­кла­ми­ра у свим по­вре­ме­
ним и днев­ним ли­сто­ви­ма, ча­со­пи­си­ма и на ради­
ју. Пред­ви­ђе­на су из­вла­че­ња пет кла­са на­ред­них
ко­ла у ве­ћим цен­три­ма др­жа­ве. Та­ко су се из­вла­
че­ња пр­вих де­сет да­на вр­ши­ла у Бе­о­гра­д у, а оста­
лих де­сет да­на на­из­ме­нич­но у За­гре­бу, Љу­бља­ни,
Ско­пљу, Спли­т у и Са­ра­је­ву. Др­жав­на кла­сна лу­
три­ја је на овај на­чин же­ле­ла да по­ве­ћа ин­те­рес
77
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 65 ИСТОРИЈА

код пу­бли­ке за ку­по­ви­ну сре­ћа­ка и у дру­гим гра­

до­ви­ма, а не са­мо у Бе­ог­ ра­д у. Но­вим лу­триј­ским
пла­ном до­би­ци су по­ве­ћа­ни у свим ко­ли­ма из­вла­
че­ња, а уве­де­ни су и но­ви ко­ји до та­да ни­су по­сто­
ја­ли. Др­жав­на кла­сна лу ­три­ја при­бе­гла је но­вом
пла­ну по угле­ду на Фран­цу­ску и дру­ге зе­мље, у ко­
ји­ма је на сли­чан на­чин по­пу­ла­ри­са­но игра­ње лу­
три­је. Од сво­јих до­би­та­ка Др­жав­на кла­сна лу­трија
огром­на сред­ства про­сле­ђи­ва­ла је Ми­ни­стар­стви­
ма тр­го­ви­не, ин­ду­стри­је и по­љо­при­вре­де. С об­зи­
ром на по­ве­ћа­ни раст и раз­вој лу­триј­ских по­сло­ва,
упра­ва Лу­три­је је сма­тра­ла да тре­ба из­гра­ди­ти нову
на­мен­ску згра­д у ко­ја би ис­пу­ни­ла по­тре­бе са­мог
лу­триј­ског по­сло­ва­ња, а до­та­да­шњи про­стор био
Срећ­ка Др­жав­не кла­сне лу­три­је, 1939, Му­зеј Вој­во­ди­не,
би усту­пљен Ми­ни­стар­ству по­љо­при­вре­де ко­ји је у инв. бр. Н 5069
ње­м у на­ме­ра­вао да отво­ри по­љо­при­вред­ни му­зеј
(Ни­ко­лић, М.А. 1937).
Срећ­ке Др­жав­не кла­сне лу ­т ри­је из пе­ри­о­да
Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је штам­пао је За­вод за из­ра­
ду нов­ча­ни­ца На­род­не бан­ке. Оне су се раз­ли­ко­
ва­ле по бо­ји, кла­си и це­ни. На сви­ма је штам­пан
др­жав­ни грб, да­т ум и це­на. У дну се на­ла­зио пе­
чат овла­ш ће­ног про­дав­ца, пот­пис ди­рек­то­ра и
пред­сед­ни­ка управ­ног од­бо­ра. На по­ле­ђи­ни су
штам­па­ни нат­пи­си на срп­ском, фран­цу­ском и не­
мач­ком је­зи­ку.
Ка­ко су се кроз исто­ри­ју ме­ња­ли на­зи­ви др­жа­
ве, та­ко је и Лу­три­ја ме­ња­ла свој на­зив, од Др­жав­не
кла­сне лу­три­је Ср­би­је, Кра­љев­ске срп­ске др­жав­
не лу­три­је, пре­ко Др­жав­не кла­сне лу­три­је Кра­ље­
ви­не СХС, Др­жав­не лу­три­је ФНРЈ, Ју­го­сло­вен­ске Срећ­ка Др­жав­не кла­сне лу­три­је, 1939, Му­зеј Вој­во­ди­не,
инв. бр. Н 5070
лу­три­је до да­на­шње Др­жав­не лу­три­је Ср­би­је.

Срећ­ка Др­жав­не кла­сне лу­три­је, 1939, Му­зеј Вој­во­ди­не, Срећ­ка Др­жав­не кла­сне лу­три­је, 1940, Му­зеј Вој­во­ди­не,
инв. бр. И 6904 инв. бр. И 6903

78
НА­СТА­НАК И РАЗ­ВОЈ ДР­Ж АВ­НЕ КЛА­СНЕ ЛУ­ТРИ­ЈЕ... МИР­ЈА­НА ЛА­КИЋ

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА: Pra­vi­la o upra­vi Srp­ske dr­žav­ne kla­sne lu­tri­je: za pri­vred­

Đor­đe­vić, Pe­ra A. 1902. Spo­me­ni­ca Ko­ste S. Ta­u­ša­no­vi­ća.
Be­o­grad: Štam­pa­ri­ja Do­si­te­ja Ob­ra­do­vi­ća. (ćir.)
„Isto­ri­jat Lu­tri­je u Sr­bi­ji”. Lu­tri­ja Sr­bi­je. https://www.
lu­tri­ja.rs­(pri­stu­plje­no 18. 3. 2023) (ćir.)
Me­da­ko­vić, De­jan 2001. Na­rod­na lu­tri­ja 1833–2000. Beo­
grad: Na­rod­na lu­tri­ja.
Me­vo­rah, Avram M. 1937. „Ka­ko je osno­va­na Dr­žav­na
kla­sna lu­tri­ja u Sr­bi­ji.” Be­og­ rad­ske opštin­ske no­vi­ne
1. ok­to­bar (ćir.)
Mi­loš Sav­čić. 2022. Vi­ki­pe­di­ja. https://sr.wi­k i­pe­dia.or­g/
sr­-ec­/Ми­лош_Сав­чић (ćir.)
Ne­dić, Sve­tla­na V. 2007. „Zgra­da Kla­sne lu­tri­je”. Na­sle­đe
8: 41–49. (ćir.)
Ni­ko­lić, M. A. 1937. „Od idu­ćeg ko­la iz­vla­če­nje sre­ća­ka
oba­vlja­će se na­iz­me­nič­no u svim ve­ćim gra­do­vi­
ma.” Prav­da 22. jul (ćir.)
Po­li­ti­ka. 1921. „Kla­sna Lu­tri­ja”, 3. ja­nu­ar 1921. (ćir.)
Prav­da. 1938. „Ju­tros je po­če­lo iz­vla­če­nje pe­te kla­se tri­
de­set še­stog ko­la sre­ća­ka Dr­žav­ne kla­sne lu­tri­je”,
12. av­gust 1938. (ćir.)
ne ci­lje­ve i o ovlaš­će­nim pro­dav­ci­ma sre­ća­ka. 1890(?)
Be­og­ rad: Kra­ljev­sko-srp­ska Upra­va dr­žav­ne kla­sne
lu­tri­je za pri­vred­ne ci­lje­ve. Dostupna na https://pre­
tra­zi­va.rs/show/pra­vi­la-o-upra­vi-srp­ske-dr­zav­ne-
kla­sne-lu­tri­je.pd­f. (Pri­stu­plje­no 6. 4. 2023) (ćir.)
Srp­ske no­vi­ne. 1834. „Lu­trij­sko oba­vle­ni­je”, 24. mart 1834.
(ćir.)
Va­sin, Go­ran. 2009. „Mi­lan Ka­pe­ta­no­vić.” U Srp­ski bio­
graf­ski reč­nik IV, I–Ka, ur. Če­do­mir Po­pov, 818. No­vi
Sad: Ma­ti­ca srp­ska. (ćir.)
Vre­me. 1931. „Kla­sna lu­tri­ja is­pla­ću­je sreć­ni­ka pre­mi­je,
ali... Kla­sna lu­tri­ja obi­la­to po­ma­že i na­šu pri­vre­du”,
31. de­cem­bar 1931. (ćir.)
Za­kon o igra­ma na sre­ću. „Slu­žbe­ni gla­snik Re­pu­bli­ke
Sr­bi­je”, br. 18/20. (ćir.)
Za­sta­va. 1919. „Pri­vred­nik”, 15. av­gust 1919. (ćir.)
Za­sta­va. 1921. „Kla­sna lu­tri­ja”, 17. sep­tem­bar 1921. (ćir.)

Mir­ja­na La­kić, MSc, Mu­se­um of Voj­vo­di­na

ORI­GIN AND DE­VE­LOP­MENT OF THE STA­TE CLASS LOT­TERY

IN THE KING­DOMS OF SER­BIA AND YUGO­SLA­VIA
Sum­mary
Be­li­ef in luck and qu­ick mo­ney has al­ways at­trac­ted pe­o­ple. Ga­mes of chan­ce gi­ve par­ti­ci­pants the op­por­
tu­nity to win mo­ney, things, ser­vi­ces or rights. The ori­gin of the lot­tery in our re­gion da­tes back to the year
1833, when Prin­ce Mi­loš Obre­no­vić al­lo­wed ga­mes of chan­ce to be held, which ai­med to con­tri­bu­te to the eco­
no­mic growth of the co­un­try in ad­di­tion to the en­ter­ta­in­ment for ge­ne­ral pu­blic. The draws we­re or­ga­ni­zed
every ot­her we­ek, and re­ports on the win­nings we­re pu­blis­hed in Ser­bian New­spa­pers (Srp­ske no­vi­ne). Un­for­
tu­na­tely, the lot­tery did not last long and was de­funct in 1838. Be­fo­re the esta­blis­hment of the Class Lot­tery in
Ser­bia, lot­tery tic­kets for class lot­te­ri­es we­re bro­ught from abroad, espe­ci­ally from Ger­many, which is con­si­
de­red the cra­dle of the Sta­te lot­te­ri­es. In or­der to pre­vent the out­f low of our mo­ney abroad, the Ser­bian Class
Lot­tery was fo­un­ded in 1890 at the ini­ti­a­ti­ve of pro­mi­nent bu­si­nes­smen, he­a­ded by the Mi­ni­ster of Na­ti­o­nal
Eco­nomy, Ko­sta Ta­u­ša­no­vić. It was cal­led ‘class’ be­ca­u­se each ro­und of the lot­tery win­nings had fi­ve clas­ses.
Ga­mes of chan­ce ga­i­ned mo­re and mo­re po­pu­la­rity over the years, and the win­nings grew. The im­por­tan­ce of
the lot­tery as an in­sti­tu­tion is shown by the fact that a mag­ni­fi­cent one-story bu­il­ding was bu­ilt spe­ci­fi­cally for
its ne­eds in the he­art of Bel­gra­de in 1899, ac­cor­ding to the pro­ject of ar­chi­tect Mi­lan Ka­pe­ta­no­vić and en­gi­ne­er
Mi­loš Sav­čić, un­der the au­spi­ces of the Mi­ni­stry of Na­ti­o­nal Eco­nomy. From every win­ning in the lot­tery, the
sta­te used a cer­tain per­cen­ta­ge for the im­pro­ve­ment of the eco­nomy. With its in­co­me, it hel­ped nu­me­ro­us ar­
ti­stic and edu­ca­ti­o­nal events in the co­un­try. The lot­tery chan­ged its na­me along with the na­mes of the sta­tes,
but with few in­ter­rup­ti­ons, it ma­in­ta­i­ned its con­ti­nu­ity and a se­cu­re form of the sta­te in­co­me. The Mu­se­um
of Voj­vo­di­na ke­eps lot­tery tic­kets from 1939 and 1940 in its col­lec­ti­ons, which is a di­rect so­ur­ce of te­sti­mony
to the tra­di­tion of playing the lot­tery that has sur­vi­ved to this day de­spi­te wars and fi­nan­cial cri­ses.

79