NUMIZMATIKA Premonetarna sredstva razmene Pre poetka monetarne ekonomije sigurno je postojala robna razmena, a stoka je u poetku bila

moda i vanija od itarica i ostale robe. Kasnije je tu svrhu dobio metal i to prvenstveno zbog svoje relativno male zapremine, lake prenosivosti i slabe kvarljivosti. Gvodje i srebro su bili u svakodnevnoj upotrebi ve krajem prvog milenijuma p.n.e. Najpre su to verovatno bili komadi bez nekog speci inog oblika i teine. Kao primer toga mogu se navesti neki primeri zlatnih, srebrnih i gvozdenih poluga iz !ustrije i Kapadokije sa peatima koje pripadaju periodima izmedju ""## $ %"&# g. p.n.e. ' potonje vreme ima ih i na Kipru, a u grobovima (ikene pronadjene su zlatne ploe sa igovima )to bi moglo potencirati da su sluile kao sredstvo razmene. Prvi kovani novac Prvo kovanje novca moe se smestiti u vreme *++ veka p.n.e. (etal o kome je re u ovom sluaju je elektrum ,legura zlata i srebra, prirodno nalaena u (aloj !ziji u nanosima reka -ermos i Paktol, zatim u planinama .holos i /ipia, kao i u .rakiji. Pronalazak novca se pripisuje kraljevima 0idije Kandotu i Gigesu i potonjim lanovima dinastije (ernada. 1vaj novac je imao samo sa jedne strane nabrani relje , a sa druge strane udubljeni znak ivotinja ,lav, jelen, bik2 koji je svakako predstavljao grb ili amblem nekih jonskih gradova ,(ilet, 3 es ili 4okida2. 1ko 56#. godine p.n.e. slian novac kovan je na ostrvu 3gini koje je tada bilo posed argolskog kralja 4idona. Kovanje novca Postoje dva metoda, livenje i kovanje. 0ivenje je jednostavnije, ali i redje primenjivano re)enje u antici. (odel je pravljen od voska ili rezbaren u glini, a zatim utiskivan u kalup od inog peska ili nekog drugog materijala odakle je dobijan otisak. 7a kovanje je potrebno izliti ploice koje se kasnije kuju. 1vo se vr)ilo tako )to se metalna ploica postavi izmedju dve izrezbarene matrice po kojima se udara ekiem ili neim slinim. Grci su za matrice koristili bronzu, a 8imljani gvodje. (atrica se moe runo izrezati ili se pozitivni otisak napravi u nekom drugom materijalu pa se po njemu udara usijanim komadom metala, tako da se relje utisne u mekani metal koji posle ovrsne sa utisnutom predstavom, koja kasnijom upotrebom pri kovanju ostavlja relje na novcu. ' antici donja matrica je bila uvr)ivana za podlogu a gornja je predstavljala jednu slobodnu )ipku po kojoj se udaralo ekiem i tako istovremeno pravio otisak sa donje i gornje strane. Vrste novca /teno or $ novac koji na svom rubu ima venac /erratum $ novac nazubljen po obodu ,kao zupanik2 /ubaeratum $ ima bronzano jezgro urnirano tankom srebrnom prevlakom. Kvadrigatus $ sa reversnom predstavom kvadrige 9iktorijat $ sa reversnom predstavnom 9iktorije ,pobedniki novac2. Postoji i novac izdavan povodom neke specijalne prilike koji izdaje osoba ili zajednica. Egzerk 3gzerk ,odseak2 je polje na noviu ogradjeno crtom, obino na reversu, ispod centralne prestave. :esto nosi ime kovnice ili kakav drugi monogram, poput /; $ Senatvs Consvlto. Novac Lidije Pronalazak novca pripisan je kraljevima ove drave. ' poetku su to bile male )ipke ili okruglaste ploice od elektruma, nepravilnog oblika sa onim otiscima i peatima koje !ristotel smatra za oznaku vrednosti.

<inastija (ernida Kandol do 5=6 g. p.n.e. $ pronalazak novca. Giges 5=6 $ 5&" g. p.n.e. !rdis 5&" $ 5"& g. p.n.e. $ poetak kovanja novca. /adijat 5"& $ 5%& g. p.n.e. !lijat 5%& $ &5# g. p.n.e. Krez &5# $&>5 g. p.n.e. $ prva re orma novca. Krez uvodi prvu reformu. /naga elektruma je opala, pa su nikle mnoge privatne kovnice o ijem postojanju saznajemo iz dodatnih protiv igova na novcu kojima se oznaava njihovu pripadnost. Ovaj vladar je zamenio elektrum srebrom i zlatom (novac se zvao sater sa predstavama !lava bika i lava koji se sueljavalju, dok na reversu stoje dva utisnuta kvadrata nejednaki" veli#ina$ Ovaj novac naziva se kresid i za sada nema starijeg zlatnog ili srebrnog novca od njega. Posle persijskog osvajanja novac se kuje pod nadzorom Persije, !leksandra 9elikog i kraljevine /eleukida. 6. Novac Atine Najraniji atinski novac sme%ta se u &'&$ !odinu p$n$e$ i to su serije didra"mi( poznate pod nemakim nazivom ?appen munzen ,grb $ novac2. Na aversu ovog novca nalazile su se razne oznake ili porodini grbovi sa utisnutim reversom. .o je mogue objasniti time da posle /olona, u !tini nastaju borbe medju strankama i porodicama, tako da razne kovnice izradjuju novac sa grbovima vlasnika. Pizistradi su kao amblem imali konja, dok su !lkmeonidi imali magijski toak posveen !polonu ,a ujedno podseao i na trke dvokolica i olimpijske pobede2. Pre nego )to je postao diktator !tine ,&5% $ &"6 g. p.n.e.2 Pizistrat je novac kovao u oblasti Pangeja, a takodje i u rudnicima @rauron i 0aurion. .akodje je i tvorac tetradra"me ) statera koja je kao moneta uspela da potisne sa tr*i%ta e!inske kornja#e . Ona je ne aversu imala predstavu !lave Atene( a na reversu sovu . &&5. godine Pizistrat napu)ta !tinu i vraa se u Pangej. Na njegovom tada)njem novcu vidi se slovo i sunani disk koji pokazuje da su kalupe pravili peonski graveri. Kada se, deset godina kasnije, Pizistrat vratio u !tinu, on zatvara pangejsku kovnicu. <o njegove smrti &"6. godine kovane su naroito tetradrahme. 7a vreme -ipije, od &"6 do &%# g. p.n.e. kovnice u !tini su radile svake etiri godine, a u 0aurionu su kovali tekui novac. Kada je <arije osvojio .rakiju ,izmedju &%> i &%" g. p.n.e.2 -ipije vr)i re ormu novca, kojom ukida novac 3upatrida, a od pretopljenog srebra izdao je novac sa uobiajenim likom. Proterani 3upatridi su u to vreme kovali novac u <el ima koji je imao sovu sa inicijalom !, a sem toga i novac sa predstavom ljudske noge i sa tri noge i slovom ,)to je oznaavalo 4okidu2. +osle pobede na Maratonu ,-.$ !odine p$n$e$ na atinskom novcu je na Atenin %lem dodat lovorov venac. Kada je finansijska beda sna%la Atinu ,.' !$ p$n$e$ ona je bila prinudjena da pretopi zlatne trofeje koji su bili podi!nuti oko +artenona i tada se po prvi put kuje zlatni novac u Atini (posle to!a su( od ,./ ) 0-0 !odine p$n$e$ kovane bronzane tetradra"me . .ek od ABA do AAB. g. p.n.e. ponovo se javlja kovanje u srebru, a potom i u zlatu. Poslednji put kada !tina kuje zlatan novac u nevolji je kada <emetrije Poliorket opseda grad "B5 $"B> godine p.n.e. Od prevlasti Makedonaca pa do 1-/$ !odine p$n$e$ u Atini se ne kuje novac( a onda ponovo kuju tetradra"me . !tina je i dalje na aversu, dok je sova na reversu malo drugaije izvedenaC ona stoji postrance i stoji na am ori na kojoj je broj a ispod nje dodatna slova. ;eo revers je okruen maslinovim vencem, dok se unutar njega nalaze jo) dva monograma ili dva ili tri imena magistrata i razni simboli. Ovaj novac traje sve do vremena rimsko! cara Av!usta$ Novac Korinta / obzirom na geogra ski poloaj grada na raskr)u trgovakih puteva kovanje u ovom !radu po#inje jo% krajem 2II veka, a postojanost predstava na novcu govori da je bio namenjen )irem opticaju. Na ranim emisijama +e!az je jedini aversni tip, a kasnije se javlja i glava !tine. Najraniji prikazi sa arhajskim slovom kapa imaju utisnut revers podeljen na osam delova ,poput eginskog novca2. .o utisnue se tokom 9+ veka p.n.e. razvilo u kukasti krst. +oludra"ma nosi pola +e!aza( a pola obola ima samo konjsku !lavu na aversu$ Od 2 veka p$n$e$ javlja se Atinina !lava pod %lemom i slova . Na novcu iz ranog +9 veka drahme i poludrahme na reversu nose glavu ! rodite, dok se kasnije do ">A. godine p.n.e. na reversu nalazi ime magistrata. + nakon makedonske okupacije Korint kuje svoj novac, a konano prestaje nakom rimskog
"

razaranja %>5. godine p.n.e. @ronzani novac od sredine +9 veka pa do ">A. godine p.n.e. nosi kombinovane predstave .rozubca ili Posejdonove glave. Novac Tasosa !rhaini stateri na Tasosu prikazuju itifali#no! satira koji odvla#i nimfu koja se otima . 1va predstava se u inijem obliku javlja u kasnom +9 veku p.n.e. kada .asos pada pod atinsku dominaciju. Nakon odvajanja od !tine ,>%%. godine p.n.e.2 ponovo poinju da kuju zlatne statere. +redstave na zlatnicima i srebrnim tetradra"mama i manjim denominacijama iz prve polovine I2 veka p$n$e$ su bradata !lava krunisana br%ljenom i bradati 3erakle koji kle#i$ +osle makedonske prevlasti nastavljaju sa kovanjem svo! novca u II veku( a emituju se pljosnate tetradra"me sa !lavom 4ionisa na aversu i 3eraklom koji stoji na reversu$ Novac A dere Grad osnovan &>>. godine p.n.e. prilikom velikog egzodusa stanovni)tva iz (ale !zije ,pogotovo grada .eosa2 usled Persijskih osvajanja. Na srebrnim oktadra"mama i tetradra"mama iz 2 veka p$n$e$ predstava !rifona na aversu je kopija sa novca iz .eosa, a kasnije se javlja ime grada ili magistrata sme)teno u kvadrat na reversu. 8etke su tetradrahme iz kasnog +9 veka p.n.e koje su na reversu imale portret oveka sa bradom i ime magistrata Pitagore. Kovanje prestaje opsadom .ribala koji osvajaju ovaj grad u .rakiji. Novac Eu eje 1vo ostrvo nalazi se severno od @eotije i !tike. @ilo je u atinskom posedu, ali kovanje na njoj kao i u Grkoj cveta od 9 veka p.n.e. u zavisnosti od toga koliko je uspela da izmakne od atinske tiranije. 3ritreja i Karistos su gradovi na 3ubeji koji su usvojili kao predstavu na novcu kravu koja doji tele$ 3gina ,grad luka2 nalai se u eginskom zalivu. 1d najranijih vremena pa do atinskog osvajanja, 3gina je zbog svog izuzetnog povoljnog poloaja bila jedna od najvanijih trgovakih drava Grke. .rgovala je sa dravama severa, Peloponezom i (alom !zijom. +rvi novac u 5!ini javlja se u dru!oj polovini 2II veka p.n.e. a dugogodi)nja nepromenljivost predstava na novcu ukazuje da je on bio namenjem )irem opticaju. 6rebrni stateri i njihove manje denominacije su tipini debeli, zdepasti komadi, sa stalnim aversnim tipom morske kornja#e posve7ene Afroditi$ ' poetku kornjae imaju ravan oklop, dok kasnije dobijaju red taaka du oklopa, a na reversu imaju utisnua u obliku osam trouglastih delova. 1d >&5 $ >A% godine p.n.e. ostrvo je zauzela !tina i u tom periodu 3gina kuje samo male denominacije. >#>. g. p.n.e. !tina je poraena u peloponeskom ratu i 3gina ponovo kuje novac, ali ovaj put umesto morske kornjae na novcu je testudo graecia, suvozemna varijanta, pravilnijeg oblika, u pliem relje u, ali sa ispupenim ploicama oklopa. Na reversu koji je podeljeni kvadrat nalaze se poetna slova imena grada i mali del in. 1vog novca ima sve do sredine +9 veka, a pri kraju se bronzani novii zamenjuju srebrnim nominalima $ U III i II veku p$n$e$ 5!ina kuje samo bronzu sa naj#e%7im predstavama pramca broda i !lavom ovna$ Novac Te e /vakako najuticajniji grad @eotije, .eba je kovanje novca poela u 9+ veku. 7a sve vreme kovanja avers novia je beotski )tit. Na arhajskom novcu utisnue na reversu u obliku krila vetrenjae nosi deo imena grada, ali u sledeem periodu am ora postaje reversni tip. Na novcu inog stila izmedju >>5 $ >"5 g. p.n.e. kada su proterani !tinjani i obnovljen beotski savez, javljaju se -erakle i njegova junaka dela na reversu. Predstava -erakla koji kao dete davi zmije kori)ena je na saveznikom novcu 3 esa, Knida i ostalih gradova (ale !zije. Pod 3paminodom ,od A6B. godine2 izdaju se nove serije statera sa am orom i imenom magistrata. Pobeda 4ilipa (akedonskog nad .ebom i saveznicima AA=. godine, kod -eroneje prekinula je tebanski uticaj i sledea dva veka uglavnom se kuje novac od bronze. Novac Larise

Gradsko kovanje u .esaliji poinje odbijanjem Persijanaca >=#. godine, a samostalno kovanje opstaje do makedonskih osvajanja A&A. godine p.n.e. .ek u periodu od %B5 D %>5. godine p.n.e. .eba ponovo kuje novac, ali ga izdaje tesalski savez. 1va serija na aversu ima 7evsa, !polona i !tinu. 8evers srebrne denominacije koja je odgovarala %.& rimska denara je !tina pod )lemom sa uperenim kopljem. /ama 8arisa kuje arhajski novac i pre >=#. godine p.n.e. ali glavno kovanje poinje tek >=#. godine izdavanjem srebrni" dra"mi i manjih nominala sa poznatim tesalskim tipovima $ mladi koji obuzdava bika drei ga za rogove i konj u kvadratnom utisnu7u inkuzu. 8evers je uglavnom predstava nim e 0arisa, a postae i glavni tip u srebru u +9 veku kada se prikazuje en !ace. .esalski konj i tada ostaje na reversu. +osle makedonsko! osvajanja 8arisa kuje samo bronzani novac$ Novac "agna #raecie 7emlje (agna Graecie su posedovale najrazvijeniju ve)tinu kovanja novca. ' arhajskom periodu oni su novac kovali tehnikom inkuza. 6irakuza je najranije potrebe podmirivala grkim novcem, a tek u dru!oj polovini 2I veka pre nove ere po#inje sa samostalnim kovanjem . Prve tetradra"me teine %5,>5, grama kovane su pre vladavine tiranina Gelona. 9lavni motiv je kvadri!a u !rubom stilu na aversu( a na reversu je jednostavni #etverou!ao utisnut i podeljen na , dela( a kasnije se u sredini javlja mala *enska !lava (nimfa 2 koja polako osvaja celo polje. <idrahma na aversu ima konjanika koji vodi konja. Kada je ,:& !odine p$n$e$ 9elon zauzeo 6irakuzu po#eo je da se kuje novac sa !lavom Aretuze okru*enom delfinima$ Na reversu je prikazana dvokolica sa #etiri konja u "odu . Njome upravlja koija) ime ova predstava neodoljivo podsea na del sku statuu kvadrige koja je i inae poklon iz tih krajeva. >=#. godine kada je Gelon pobedio Kartaginjane kod -imere, izdata je serija krupnih tetradrahmi sa ustaljenim tipovima, ali odlinog stila koji su popularno nazvani demetrioni po kraljici <emetri, Gelonovoj eni. Porazom !tinjana >%A. godine poinje novi period kovanja, kada se kuje zlato, a najvei primerci imaju !lavu *ene na aversu i 3erakla koji se bori sa lavom na reversu . +obeda je obele*ena serijom srebrni" dekadra"mi sa !lavom Aretuze sa razbaru%enom kosom . 7a vladavine <iona emitovani su novii od elektruma od %## libri sa manjim denominacijama. Na aversu je !polonova glava sa glavom !rtemide, a tronoac i lira su na reversu. <olaskom .imeleona na vlast A>&. godine p.n.e. srebrni stateri postaju standardna denominacija sa Pegazom na reversu i !tinom sa )lemom na aversu, a takodje i drugim aversnim tipovima kao )to su glava 7evsa ili !retuze. Na bronzanom novcu u!lavno je na aversu Zevs a na reversu munja ili konj$ Iz srednje! perioda (kraj I2 i III vek p$n$e$ najfinije su tetradra"me sa !lavom +ersefone na aversu i Nike koja dr*i trofej na reversu . Kovanje se nastavlja i posle rimskih osvajanja, ali samo u bronzi. !rgigent je imao gravere umetnike koji su savr)eno znali da predstave lju)turu morskog raka ili orla sa svim detaljima. Ne dekadrahmi iz >%#. godine predstavljena su dva orla koja rasteu zeca, a na reversu su konjske trke kvadriga sa orlom koji leti iznad. 1va dekadrahma se smatra najlep)im primerom grkog kovanja. Posle rimskih osvajanja ">%. godine p.n.e. grad nastavlja da kuje samo bronzu.Gela kuje novac sa predstavom boga reke u liku mladog oveka ili bika sa ljudskom glavom koji pliva. 8egium kuje novac sa lavovskom glavom u grubom relje u, a kasnije, pod uticajem !tine, usvaja predstavu !tine sa )lemom koji je ukra)en udovi)nom /cilom, a na naliju je bik uradjen do najsitnijih detalja. ' (etapontu koji je bio bogat itom novac ima klas koji podsea na zlatan poklon koji je grad dao hramu u <el ima. Naksus je najstariji grad i kuje novac od kasnog 9+ veka p.n.e. <ionis je najvi)e zastupljen na novcu. ' raznim emisijama na aversu je njegov portret u arhajskom stilu a grozd je na reversu. Na tetradrahmama glava <ionisa je ovenana br)ljanom, a na reversu je bog koji ui i dri a)u vina. Cisto!ori 2rsta tetradra"mi koje su kovane po rodoskom te*inskom sistemu . 5mitovani su od sredine II veka p$n$e u !radovima 8idije i ;ri!ije. /amo ime potie od predstave na novcu $ magine ciste dionizijskog kulta iz koje izlazi zmija. /ama zmija je na aversu( a tobolac za strele ste!nut dvema zmijama na reversu( a sve je okrueno vencem od br)ljana. Polovina i etvrtina su imali toljagu i lavlju kou na jednoj strani, a grodje i vinovu lozu na drugoj. 1vaj novac se pro)irio po celoj maloj !ziji. ;isto ori su emitovani u 3 esu, Pergamu, /mirni, !ndramitionu, /ardu ... Kada je (ala !zija postala rimska provincija, guverneri su nastavili sa kovanjem cisto ora sve do carskog perioda. Darik Novac kralja 4arija I koji je kovan oko &1& !odine p$n$e$ Kovan je u zlatu , a <arije je to preuzeo od Kreza. <arik je bio teak %=,>% gram, a za vreme <arija i njegovih naslednika na novcu se nalazi

>

lik velikog kralja u uni ormi konjanika svoje garde, sa krunom na glavi i kopljem u ruci, kao na rizu iz /uze.

"akedonski novac Poeci kovanja u (akedonaca vezuju se za osnivaa i prvog kralja makedonske dinastije !leksandra + ,>B= $ >&> g. p.n.e.2 koji je iskoristio trenutak persijske invazije na Grku i pro)irio svoju kraljevinu. 9e >=#. godine kontrolisao je @isalte i okolinu bogatu rudom. 1vaj kralj je preuzeo i novani standard i predstave na novcu od @isaltea. 3mitovao je oktadrahme i tetradrahme sa likom golog konjanika koji stoji pored konja, a na reversu je dodao svoje ime u kvadratu. (anje denominacije imaju propinjueg konja ili konja u trku. Perdikos ++ ,>&> D >%A g. p.n.e.2 kovao je srebrnjake sline !leksandrovom novcu. !rhelaus + ,>%A $ ABB g. p.n.e.2 premestio je prestonicu u Pelu. Kovao je srebrne statere sa propinjuim konjanikom na aversu i kozom na reversu , $isalte gr%. koza2. 1stali stateri imaju glavu !polona ukra)enu trakom, manji nominali imaju na aversu glavu mladog -erakla )to e postati glavna predstava svih kasnijih makedonskih kraljeva. Ar"elaus II ,AB5 $AB" g. p.n.e.2 kuje novac sa predstavom 3erakleove !lave . Na novcu se nalazi njegovo ime !ecopus, a ne titularno !rhelaus. !mintas ,AB" $ AB# g. p.n.e.2 i Pausanija ,AB#D A=B g. p.n.e.2 kuju isti novac samo sa svojim imenima. !mintas +++ ,A=B $ A5B g. p.n.e.2 zadrava -erakla na aversu dok je na reversu konj. Perdikas +++ ,A5B $ A&B g. p.n.e.2 ima slinu predstavu na novcu, samo je konj u kasu. ;ilip II (0&- ) 00/ !$ p$n$e$ reor!anizuje makedonsko kovanje zahvaljujui skoro nedirnutim rezervama zlata u rudnicima u .rakiji i kuje do tada najvee koliine novca. Medju zlatnicima najve7a jedinica je stater od :(/ !rama koji na aversu ima oven#anu !lavu Apolona( a na reversu bi!u . Manje denominacije imaju na aversu !lavu mlado! 3eraklea u lavljoj ko*i( a reversi se razlikuju . (edju srebrnim novcem !lavna jedinica je srebrna tetradra"ma , koja na aversu ima oven#anu i bradatu !lavu Zevsa( a na reversu de#aka koji ja%e na konju i dr*i palminu !ran#icu . Na manjim denominacijama -erakle je na aversu, a na reversu je deak na konju. 4ilipovi zlatnici su postali medjunarodna moneta i kovani su i nakon njegove smrti. 8eversi sa deakom na konju tumae se kao njegove pobede u trci na kolima na olimpijskim igrama. Aleksandar 2eliki (00/ ) 0<0 !$ p$n$e$ prati oev obrazac kovanja novca. 8edje su kovani i distateri, kao i neki manji nominali. Avers statera ima !lavu Atine sa korintskim %lemom( a ukra%en je !rifonom( sfin!om ili zmijom dok je na reversu Nika koja stoji i dr*i venac . U srebru je !lavna jedinica tetradra"ma. Povremeno su kovane didrahme, drahme i manji komadi. Na ovim srebrnjacima imamo !lavu mlado! 3erakla u lavljoj ko*i na aversu( a na reversu Zevsa koji sedi na tronu i dr*i orla i skiptar$ Aleksandrovo ime se javlja i na A! i na Au novcu$ Takodje je kovao i bronzani novac i to emisije tkzv$ obeleene bronze koja na aversu ima predstavu 3erakla sa tolja!om i lukom . ' njegovo vreme )irem carstva radi oko "# kovnica koje izradjuju tetradrahme i ostale denominacije. .ek krajem +9 veka p.n.e. pojedine oblasti poinju kovati novac sa osobenim predstavama. Skordisci Kelti su jo) krajem 9 veka p.n.e., po Eustinu, napustili svoju domovinu i preko !lpa krenuli ka 8imu ,A6=. godine p.n.e.2 i prema @alkanskom poluostrvu. Postoji podatak da su se sa !leksandrom (akedonskim sreli na <unavu AA&. godine p.n.e. ' vreme "=#F"6B g. p.n.e. Kelti su u tri pravca pre)li preko @alkana, prvi ka .rakiji, drugi ka Peoniji i trei ka (akedoniji. /ve ove tri grupe na)le su se u severnoj Grkoj odakle su krenule na <el e. Nakon poraza panino su se povukli nazad na centralni @alkan. 1ni koji su pod vodstvom @atanata stigli do /ave i <unava su se tu i nastanili i zajedno sa onim keltskim plemenima koja nisu uestvovala u pohodu, kao i sa domorocima osnovali dravu /kordiska. Od polovine III veka p$n$e$ po#inju sa kovanjem svo! novca koji je u stvari predstavljao imitacije makedonsko! novca$ Naj#e%7e su kopirali tetradra"me ;ilipa II, ali i novac njegovih naslednika. No njihove kovnice nisu bile stalnog karaktera, po)to se ratnika populacija kretala i svoje kovanje zasnivala na topljenju zarobljenog, zaradjenog ili kupljenog materijala. Pretpostavlja se da su kovnice bile na teritorijama veih urbanih centara,

&

poput /irmijuma, 9iminacijuma ili /ingidunuma. Postoji nekoliko tipova novca /kordiska koji se uglavnom izdvajaju po nainu izrade i kvalitetu. 6rpska !rupa ima ne)to manji prenik novca i deblje ploice. Na aversu je bradata !lava (Zevs G2 sa kosom e)ljanom od temena na dole. Na !lavi ima lovorov venac koji se na prednjem delu zavr)ava unutra povijenim listovima. @rada je esto u obliku dva reda kovrda. =evers ima razne varijante konjanika$ >abukovac tip je dobila ime po jednoj ostavi$ Avers ima sli#nu predstavu kao kod pret"odne !rupe( ali je reljef pli7i i s"ematizovaniji$ Na reversu je nez!rapna predstava konja ,&magare'e u(i konji&2. Novac je teak izmedju %" i %> grama. 6remska !rupa ima sli#ne predstave kao i 6rpska( ali se insistira na detaljima( poput na!la%eni" obrva i nosa na aversu( konjske !rive na reversu( a iznad konja se javlja i kru! sa ta#kom u sredini( a na nekoliko primeraka ima iznad konja i floralni" motiva tipi#ni" za laten . ' kasnijim azama predstava se shematizuje, smanjuje se teina novca ,%% $ %%,5 grama za tetradrahmu2, poinje kovanje u bronzi, novac vi)e nije toliko pravilnog oblika i sl. ' krajnjoj < azi napu)taju se dotada)nji monetarni sistem i tipologija novca i javljaju se ??? minimi ???prenika od #,5 do #,= cm. Na aversu je predstava slina lovorovom vencu, a na reversu konj. 6vi nadjeni primerci su od srebra, ali razliite teine od #,%& do #,># grama. Kredinska grupa je onaj novac Kelta na @alkanu kojima je uzor 7evs sa tetradrahme 4ilipa ++, dok je stil kose preuzet sa !leksandrovog novca. u azi ! primerci su kvalitetni i teine oko %> grama. Na reversu je jaha sa )lemom u vidu turbana i dugakom perjanicom, a u ruci ima palminu granicu. +spod glave konja je neka etvoronona ivotinja. 1va aza je najzastupljenija u .ransilvaniji. U fazi @ nalazi potiu iz oblasti zapadno od .ise i oko /ave i <unava. .u spada i ostava iz Kr#edina sa /&& tetradra"mi i <<: primeraka dra"mi . ' ovoj azi dolazi do pojednostavljenja detalja i nestajanja ivotnje ispod konjske glave, koja se pretvara u > kuglice. .eina se kree oko %#,%& grama za tetradrahme i %,6>D",%& grama za drahme. <rahme su u ovom periodu daleko brojnije nego tetradrahme. Ovaj novac kovan je po#etkom I veka p$n$e$ i bio je srebrn$ Novac u )liriji 4amastion $ od june !lbanije do <ardanije se pretpostavlja poloaj. Kao najprihvatljivije se uzima podruje Har planine kod <ebra. Kovanje zapo#inje po#etkom I2 veka p$n$e$( 0-&$ !odine i traje do 0<. !odine p$n$e$ Kuju se srebrne tetradra"me koje na aversu imaju !lavu Apolona( okrenutu na levo( a na reversu trono*ac i natpis 4AMA6TION . .eina novia je %A,5# grama. u manjem broju kovane su i drahme od A," grama sa enskim boanstvom na aversu i nosnim slitkom na reversu, kao i tetroboli od "," grama sa !polonom na aversu i trono)cem ili pijukom na reversu. .u su najpoznatiji nalazi novca iz 8isna i Kutine. .ek negde po#etkom tre7e! veka p$n$e$ sre7e se ime neko! ilirsko! vladara na novcu i to Monunij na nekoliko srebrni" statera i jednoj tetradra"mi . Skodra i Lisos +rvi ilirski !radovi koji kuju svoj novac$ +o#eci nji"ovo! kovanja datiraju se u sredinu ili <A< III veka p$n$e$ Kovanje se mo*e podeliti u tri fazeB 1. Kovanje do Gencija (do 1:1$ !odine p$n$e$ 2. za vreme Gencija (1:1 do 1/: !$ p$n$e$ i 3. kovanje posle rimske dominacije (od 1/:$ !odine p$n$e$ ' prvoj azi novac je po uzoru na grki ,7evs ili !rtemida2 ili se neposredno ugledaju na makedonski novac ,makedonski )tit2. <olaskom Gencija na vlast %=%. godine p.n.e. obe kovnice nastavljaju rad kujui novac sa imenom kralja i na starijim tipovima novca, ali i na novoj varijanti. /tariji tip ima na aversu !rtemidu ili makedonski )tit, a na reversu munju ili )lem. Novac *eonski+ kraljeva Peonija je oblast severno od antike (akedonije pre 4ilipa ++. Peonska plemena su ivela od /trimona do <euriopa, i najverovatnije negde od .ranupara do Pele i mora. :ini se da su peonska plemena zahvatala i teritoriju Pelagonije, graniei se pored (akedonaca sa +lirima, <ardancima i .raanima. Privremeno su priznavali vlast 4ilipa ++, ali su ostali nezavisni sve do "=>. godine pre nove ere kada je
5

0izimah pokorio oblast. Posle najezde Kelta opet se osamostaljuju do "6#. godine kada je !ntigon Gonat osvojio to podruje. (edju vladarima su znaajni 0ikej ,A&B do A>#. godine p.n.e.2, Patraos ,A># do A%& godine p.n.e.2 i !udoleon ,A%& $ "=& godine2, savremenici 4ilipa ++, !leksandra 9elikog. (edjutim nikakve podatke nemamo o prva tri vladara iji novac je takodje poznat. 0ikej je uestvovao u vojnom savezu protiv 4ilipa ++. ' vreme !leksandra (akedonskog peonska konjica je imala zapaenu ulogu u borbama protiv Persijanaca, mada su oni bili najamni vojnici i nisu bili predvodjeni kraljem. Na !kropolju postoji jedan natpis koji se odnosi na 0ikeja $ 0ipeja, i jedan koji se odnosi na !udoleona, kralja Peonije, sina Patraosa. Peonsko kovanje je nastalo u uskoj povezanosti jo) nelokalizovanog grada <amastiona i peonskog kraljevstva 0ikeja i Patraosa. :ini se da su oni najpre prekovali damastionske tetradrahme. Ne)to kasnije 0ikej je i sam uzeo kovae iz halkidikog 1linta. Na ovim teritorijama sauvano je svega B novia peonskih vladara, mada se u Narodnom (uzeju u /o iji nalazi jedna ostava iz sela 8inci ,kod .rnova2 u kojoj je izmedju ostalog popisano i %"#= tetradrahmi Patraosa i " 0ikeja i % novi iz <amastiona. 1d onih koji su sauvani kod nas, jedan je 0ikej koji je u stvari tetradrahma od %#,=# grama srebra. Na aversu je glava !polona sa lovorovim vencem na desno, okolo zrnast krug. Na reversu pi)e , tu je i predstava nagog -eraklea koji levom rukom davi nemejskog lava, a desnom zamahuje batinom. ' polju desno dole je tobolac i luk. Novac Patraosa predstavljen je jednom tetradrahmom od srebra, teine %",& grama. Na aversu se nalazi glava !polona na desno, sa lovorovim vencem u kratkoj kosi. Na reversu pi)e (), predstavljen je ratnik ,peonski jaha2 na konju koji galopira na desno. 0evom rukom dri uzdu a kopljem u desnoj napada neprijatelja koji se brani ,makedonskim2 )titom, leei na ledjima, sa podignutom levom nogom. ' polju levo dole monogram. <rugi novi je drahma od srebra, teine A,% gram, sa glavom mladia na desno na aversu, dok je na reversu isti natpis kao i na tetradrahmi i predstava prednjeg dela divljeg vepra u skoku na desno. +spod nogu ivotinje je grana. Natpis je na samoj ivici. Novac !udoleona moemo podeliti u dve aze po kovanjuI ) !aza do ,-6. godine *.n.e. .u je zastupljena jedna tetradrahma od srebra, teine %",%# grama sa glavom !tine na aversu, ne)to malo ulevo, s ogrlicom, s obe strane uvojci kose koji vise, nosi atiki )lem. Na reversu pi)e , sa predstavom nezauzdanog konja sa spalim ularom koji kasa na desno, sa podignutom desnom prednjom i levom zadnjom nogom. +zmedju kopita zadnjih nogu monogram koji lii na ;;, ali sa obrnutim ; sa leve strane. .u je zatim jedna drahma od srebra, teine ".B grama sa glavom !tine na aversu, ne)to ulevo, s uvojcima kose s obe strane, nosi atiki )lem. 1kolo takice. 8evers je isti kao i onaj na tetradrahmi. .u je zatim i jedna tetradrahma od srebra, teine %#,%> grama, koja na aversu ima glavu !tine sa )lemom en ace, jedva ne)to udesno, oko vrata ima ogrlicu i sa obe strane po jedan uvojak kose, okolo zrnast krug. 8evers je isti kao na prethodnim noviima, samo )to se svuda uokolo nalaze takice. +zrada ovog novia je slabijeg kvaliteta pogotovo reversa. Pored ovih tu je jo) jedna tetradrahma od srebra, teine %",& grama koja na aversu ima glavu !tine sa )lemom en ace, a okolo zrnasti krug. Na reversu je ista predstava samo )to je monogram ispod prednjih nogu. 1kolo je zrnasti krug. )) !aza od ,-6. godine *.n.e. 7astupljen je jednom tetradrahmom od srebra, teine %5.= grama koja na aversu ima glavu -eraklea sa lavljom koom na desno, okolo zrnast krug. Na reversu se nalazi natpis i igura 7evsa koji sedi na prestolu bez naslona, na levo i u desnoj ispruenoj ruci dri orla, a podignutom levom skiptar. 0eva potkolenica je povuena unazad. ' polju levo ispod ispruene ruke, je monogram, kao i na svim drugim noviima. (ogue je da je u Peoniji postojala totalno drugaija valuta, a da su ovi primerci bili namenjeni spoljnoj trgovini, bilo sa grkim svetom ili sa okolnim narodima, koji su bili naviknuti na ovaj tip novca.

RIMSKI !"#$
#es R%de $ komadi neobradjenog bakra, neregularne teine i bez ikakvih oznaka vrednosti. +z njega se razvio krajem +9 i poetkom +++ veka p.n.e. #es Si&na'%mD bakar liven u obliku pravougaonih )ipki sada ve odredjenog standarda. .eina mu varira od %### do %=&# grama. Kuje se od "=B. godine pre nove ere. #es GraveD kuje se od "5B. godine p.n.e. krunog je oblika i regularne teine, a bio je zasnovan na !su od jedne rimske unte. #es LibraD kuje se u teini od A"> do A>& grama, a kasnije u teini od "6A grama. 1vaj te)ki bakarni novac je imao oznake vrednosti prema duodecimalnom sistemu i predstave na obe strane. + / KKKK KKK KK K !/ /3(+/ .8+3N/ L'!<8!N/ /3*.!N/ 'N;+! /3(+'N;+! % unta J unte %FA unte M unte %F5 unte %F%" unte %" unci 5 unci > unce A unce " unce %F%" asa A"6,A5 grama %5A,5= grama %#B,%" grama =%,=> grama &>,&5 grama "6,"& grama

Uncia ) unca je dvanaesti deo neke celine , stari teg koji je jo) uvek u upotrebi u 3ngleskoj i /evernoj !merici i iznosi "=,A>B& grama. I (%nski ra' )2*+ , 2+- &. p.n.e.. Od <A< III veka p$n$e$ =imljani po#inju da kuju srebrne didra"me tipa Romano, te)ke 6,& grama i dalje koriste aes grave. Na ovom tipu novca postoje I2 vrste predstavaC 1$ avers 3erkulova !lava revers vu#ica i blizanci( <$ avers Mars sa %lemom i bradom revers !lava konja( 0$ avers !lava Apolona revers konj u trku( ,$ avers 4ijana sa %lemom revers fi!ura 2iktorije sa malim simbolom i sa jednim ili dva !r#ka slova$ 1vim novcem je verovatno inansiran rat. Tokom <A< III veka p$n$e$( odnosno oko <0& !odine p$n$e$ ove didra"me zamenjene su lako redukovanim didra"mama tipa Roma, te)kim 5,= grama a aes grave se sada kuje po teini od jedne libre ,"6A grama2. + na ovim didrahmama ima etiri tipa predstava istovetnih sa .omano tipovima, uz koje se pojavljuje i jedna novaC avers glava Eupitera, revers Eupiter i 9iktorija u kvadrigi. 1vaj tip se naziva kvadrigatus i ""6. godine p.n.e. ostaje samo taj tip, dok se ostale predstave gube. Novac od asa do kvadransa je liven a od sekstansa na dole kovan . <1/ !odine p$n$e$ kuje se i prvi i vrlo redak zlatni novac s'a'er( te*ine /(: !rama i pol%s'a'er 0(, !rama. Predstava na ovim noviima jeI na avers% !lava mlado! >anusa i na revers% dva vojnika koja pola*u zakletvu na savez nad svinjom koju dr*i tre7i vojnik. Pored ovog novia u upotrebi je i aes grave, smanjene teine od %FA unte i zove se trientalis. 'vodi se i manji srebrni nominalB viktorijat ,<.& !odina p$n.e.2 nazvan tako po predstavi avers !lava >upitera revers 2iktorija krunisana orujem otetim od neprijatelja. Novi je teine A,> grama )to je ekvivalent J kvadrigatusa didrahme od 5.= grama. II (%nski ra' )21- , 2/2 &. p.n.e.. Krajem rata, zbog velikih tro)kova 8im sprovodi monetarnu reformu i uvodi tri nova srebrna nominala (<11$ !odine p$n$e$ To su denar( teak >.& grama vrednosti 1. asa od &>.> grama, zatim kvinar vrednosti & asa i ses'ercij%s od <$& asa. Novac je imao tri denominacije od /.( ,. i <. asa( sa predstavama !lave Marsa i Orla na munji$ @ronzani novac je veoma redukovan i ima sedam nominala. Od 1&&. godine p.n.e. denaru se smanjuje teina sa >.& grama na > grama i to je tkzv. redukovani denar. Pet godina kasnije prestaje se sa kovanjem viktorijata. @ronzani novac je sveden na uncijalni standard, tako da obini as tei "6.A grama. 1<0A1<< !odine p$n$e$ za vreme tribunala 9aja 9ra"a denar dobija vrednost od 1/ umesto dotada%nji" 1. asa( a na aversu umesto D stoji D2I( upisan iza !lave =ome . Ovaj denar naziva se ratifikovani. .akodje se uvodi i novi tip denara sa nazubljenim obodom( koji se naziva sera'%s i u bronzi se kuje samo od semisa do uncije. Eezarovom vladavinom kuje se novi zlatni novac aureus, teak =,%B grama ,%F># unte2 vrednosti <& denara. Eezar je ujedno i prvi zaslu*ni =imljanin koji je jo% za *ivota dospeo na novac . Od <'$ !odine p$n$e$ Oktavijan uvodi kovanje u bakru i le!urama bakra$ 1snovni novac u vreme 1ktavijana jeI
=

@!K!8 (3/+NG /83@81 70!.1

as od %% grama kvadrans od M asa semis od J asa, koji se uvodi polovinom + veka !< dupondius ili dvostruki as J uncije %A,5 grama sestercijus $ > asa $ % uncija, "6.A grama i vredi M denara denar od A,BB grama kvinar od J denara %,B= grama aureus od 6.= grama poluaureus od A,B grama

Na istoku se kuju srebrni cisto ori koji su vredeli A denara ili > drahme. .imske kovnice =im je i u doba carstva ostao !lavna kovnica za kovanje dr*avno! novca (senatska( carska moneta2. Kovnica se prvobitno nalazila u "ramu >unone Monete na Kapitolu, a posle Neronove paljevine 8ima 5>. godine preme)tena je na ;elijus, najjugoistoniji od sedam rimskih breuljaka, gde je ostala do kasne antike. Kad je re o ostalim kovnicama rimskog carstva, problem je u njihovom lokalizovanju i determinaciji emisija u periodu do kraja +++ veka, dok sam novac nije imao oznaku kovnice gde je kovan. .ek posle "5#. godine pojedine kovnice poinju da signiraju novac. Prve oznake se uglavnom odnose na radionicu unutar kovnice. /a !urelijanovom re ormom pojavljuju se prve skraenice za nazive kovnicaC = za =im( M za Mediolanum( T za Ticinum( 65=4 za kovnicu 6erdika$ ' severnoj +taliji u Mediolanumu (Milano radi kovnica od vremena Trajana 4ecija ,">B $ "&%. godine !<2. 1d A&". godine povremeno kuje u vreme boravka carskog dvora u ovom gradu. Kovnica u Akvileji radi od <-,$ !odine( kada ju je otvorio 4ioklecijan( do ,<&$ !odine kada je zatvorena dolaskom 2alentijana III na vlast$ Kovnica u =aveni radi od ,.<$ !odine za vreme vladavine Eara 3onorija (0-& ) ,<1 !odine A4 $ =avena je tada postala sredi%te carske vlasti . 1va kovnica kuje i u 9+ veku. Kovnica u Ostiji kovala je od 0.: do 010$ !odine$ Otvorio ju je Maksencije( a zatvorio Konstantin$ Na @alkanu je postojalo vi)e carskih kovnica otvorenih uglavnom u +++ veku, zbog ogromnih vojnih potreba i obezbedjivanja sredstava za ratovanje na istoku. (noge kovnice osnivaju se na mestima koja su predstavljala znaajna sredi)ta okupljanja vojske. ' periodu carstva, pravo kovanja novca su pored cara imale i pojedine provincije i gradovi na grkom istoku. .o pravo se odnosilo na bakarni i mesingani novac, retko i na srebrni, a novac je u poetku bio namenjen lokalnom prometu. ' toku +++ veka vojne potrebe i vanredni tro)kovi dovode do porasta kovanja novca, ime se menja njegova vrednost i on dobija novi smisao. (noge kovnice su ovog tipa na @alkanu, a posebnu grupu ini novac gradova sa statusom municipija i kolonija. Na teritoriji na)e zemlje kuje kovnica u 2iminacijumu (<0-A<,. ) <&,A<&&$ !odina !<2, kao i kovnica u /tobima ,+ $ +++ vek2. Kovnicu u 6isciji otvorio je 9alijen </<. godine zbog vojnih potreba severnih provincija. Prekinula je sa kovanjem A=6. godine, a de initivno prestala da radi AB". godine !<. Kovnica u 6irmijumu je otvorena 0<,$ !odine( nakon dru!o! !radjansko! rata Kostantina i 8icinija , kada je Konstantin postao jedini vladar rimskog carstva. 7atvorena je A56. Godine Kovnice od kraja +++ do sredine 9 veka 7!P!<N+ <31 +(P38+E3 0ondrium F !ugusta .reveri F .rijer !mbijanum F !mijen 0ugundum F 0ion "B6 "B> A## "B6 A"5 >A# A&A >=#
B

!relate F !rl .icinum (ediolanum F (ilano 8avena !kvileja 8im 1stija Kartagina

A%A "B> A&" >#" "B> poetak A#= "B5

>"& A"6 FFF 9+ vek >"& pad carstva A%A >6&

+/.1:N+ <31 +(P38+E3 /iscia /irmium /erdika F /o ija .esalonika -eraklea .raka Konstantinopolj Viminacijumska kovnica Najupadljivija osobenost viminacijumsko! kovanja je u tome da je vreme njeno! kovanja najbli*e odredjeno oznakama an(no i od!ovaraju7im rimskim brojem od I do D2I u e!zerku na reversu. @ilo je i mi)ljenja da se ove oznake odnose na normalnu, kalendarsku julijansku godinu ili da se odnose samo na vreme monetarne produkcije, medjutim izvesno je da je u pitanju jedna lokalna era, koja se ne podudara sa rimskom zvaninom godinom. Najraniji predloeni datum ze poetak ere u 9iminacijumu je Eun ili Eul "AA. godine, a najkasnije Novembar ">#. godine. Po svemu sudei poetak ere treba traiti 1ktobra "AB. godine, kada je bio jubilej 9ordijana III$ Kraj kovanja u 2iminacijumu pada u vreme vladavine 9alijena (<&0 ) </: !odine 2, koji je ukinuo jednu za drugom, gotovo sve lokalne kovnice u rimskom carstvu. Na odluku o ukidanju mogla je uticati i sve vea nesigurnost ovih krajeva i sve uestaliji neuspesi rimske vojske protiv varvara, kao i op)te osiroma)enje carstva, koje je uinilo svako izdavanje gradskog novca nerentabilnim. Kolonija 2iminacijum kovala je u bakru i le!urama tri nominala , koji se popularno nazivaju velika( srednja i mala bronza (2@( 6@( M@2. 9elika bronza je u poetku gotovo potpuno kovana od istog bakra, a kasnije tokom veeg dela monetarne produkcije, od razliitih vrsta bronzi ,legura sa kalajem, olovom, cinkom i kombinacije ovih metala2. /rednja bronza se uvek sastoji od bakra legiranog sa cinkom ,to jest orihalk ili mesing2. 7a malu bronzu se koristio priblino ist bakara, kao i legura bakra s kalajem i olovom. (edju izdanjima 9iminacijuma, nalaeni su i primerci s veom teinom od redovnih nominala ,ali iste sadrine2, i oni se zovi debeljaci a u stvari su probni otkovi. eron i re0orma novca iz *3. &odine. nove ere Ovom reformom redukovan je aureus na 1A,& funte ili 6,"= grama a denar na 1A-/ funte ili A.>% gram. Neron poku)ava da izdaje sve od sestercija do kvadansa u mesingu, ali posle nekoliko izdanja se vraa na !vgustov sistem. Karakala i re0orma iz 21+. &odine n.e. Zlatni novac( aureus pada na 1A&. rimske funte, odnosno 5.&> grama i uvodi se novi srebrni nominal antoninijan ili dvostruki denar, teine od >,6 D &.A grama. Nje!ovo obele*je je zrakasta kruna na !lavi Eara( odnosno polumesec ispod biste Earice$ "5" A"> A#A "B= "B> A"& AB" A56 A#= 9+ vek >6> 9+ vek

%#

Gordijan III U ovo doba nestaj denar iz opticaja( dok antoninijan ostaje do 4ioklecijana jedina srebrna moneta. #%relijan =eforma sprovedena u vreme ovo! cara <'. ) <'& !odine nove ere$ vra7a aureus na re!ularnu te*inu( pribli*nu standardu iz ranije! perioda( a srebrni antoninijan je bolje izrade ne!o iz vremena 9alijena ,"&B do "5=. godina nove ere2 kada je kovan od veoma lo)eg metala, koji je sadao svega > N srebra, tako da se skoro nije razlikovao od bakarnog novca. Aurelijanov antoninijan je nosio oznaku vrednosti u rimskim ciframa( odnosno !r#kim slovnim znacima u e!zerku .

Po%eci kovanja u )taliji <u june obale gradovi koji su bili grke kolonije kuju srebrni novac jo) u 9+ veku @;, dok u 3truriji kovanje poinje u 9++ veku @;. Po)to je 8im u to vreme jo) u ranoj azi, ukoliko je i koristio novac, bio je to neki verovatno grubi bronzani neutvrdjene veliine i teine, bez oznaka vrednosti. 1vakav vid novca poznat je kao aes r%de. Posle ovakvog vida monete javlja se livena bronza u obliku poluga i okvirnom teinom & funti ,%### do %=&# grama2. 1vakve poluge su poznate kao aes si&na'%m jer su nosile predstave sa obe strane, a po#inju da se emituju tek po#etkom III veka @;C )to je verovatno povezano sa ustanovljenjem komisije od tri lana "=B. godine @; poznate kao trojica ovla)tenih da liju i kuju bronzu, srebro i zlato. Neke od tih poluga nosile su predstave bikova ,i na aversu i na reversu2, )titove ,av, rev2, orla na gromu ,av2 i pegaza ,rev2, slona ,av2 i svinje ,rev2, maa ,av2 i korice ,rev2, trono)ca ,av2 i sidra ,rev2 i sl. Kao sledei stepen razvoja rimske monete javlja se 'e1ka bronza ili aes &rave$ (etal se jo) uvek lije, ali je sada krunog oblika i odredjene teine, mada jo) uvek pomalo grubo izlivene. 1vi te)ki novii nose razliite predstave na obe strane i nose oznaku vrednsti. >edinica je bio as sa manjim denominacijama semis( triens( Guadrans( seHtans i uncia$ Ove serije se pojavljuju oko </-$ !odine @E$ 1vi novii imaju razliite predstave od asa do uncije, kao nprI glava vepra ,av2 glava vuka ,rev2 na !/'C glava lava ,av2 glava konja ,rev2 na /3(+/' ili glava silenusa ,av2 i pas koji spava ,rev2 na triensu. Plinije /tariji u svom delu Poznavanje Prirode tvrdi da su prvi novii od srebra iskovani "5B. godine @; i da su to bili denari. (edjutim ini se da su 8imljani i pre denara kovali srebrni novac, dodu)e pod uticajem kartaginskih kolonija, )to se da videti po stilu, teini i materijalu. +rvi #isto rimski kovani srebrnjak su bile srebrne didra"me (#etiri serije 2, teine 6.& grama sa upisom =OMANO i svaka sa srebrnom citrom i polucitrom kao manjom denominacijom. >edina serija didra"mi iskovani" u =imu je imala na sebi predstavu 3erakleove !lave na aversu i vu#icu sa blizancima na reversu . "0&$ !odine @E ova prva serija didra"mi zamenjena je dru!om sa upisom =OMA namesto 81(!N1, malo smanjenom teinom ,5.= grama2. 1va serija pra7ena je sa aes &rave( koja je zasnovana na te*ini od jedne livre ) funte od <'0 !rama$ Na njima su slede7e predstaveC avers !lava mlado! >anusa revers >upiter i 2iktorija u kvadri!iB avers !lava Marsa bez brade revers blava konjaB avers !lava Apolona revers konj i avers !lava Marsa bez brade sa tolja!om( revers konj$ Oko <1' !odine @E prestaju da se kuju sve verzije sem K2A4=I9ATU6A . .e)ka bronza je svedena na teinu od J unte i naziva se aes semili rali. Novii od asa do kvadransa liveni, od sekstansa na dole kovani. =eformom iz <11$ !odine @E uvode se novi srebrni nov#i7i denari( kvinari i sestercijusi , dok se pratea bronza redukuje. <enar na aversu ima predstavu 8ome ili @elone sa )lemom, a na reversu dioskure ,Kastora i Poluksa2. Na aversu je takodje i oznaka vrednosti D( dok je na reversu upis =OMA . Na bronzanom novcu nastavljaju se predstave pramca i upis 81(! na reversu, dok se avers razlikuje od nominala do nominala. Kvinari i sestercijusi su kovani svega par godina pa su ih zamenili novi viktorijati teine ".= grama. .edukovani rimski novac

%%

Od 1&&$ !odine @E denaru se postepeneo smanjuje te*ina na ,$. !rama i to je tkzv$ redukovani denar$ 1va teina ostaje do poetka carstva i tokom njegovih prvih decenija. @ronza u ovom periodu svodi se na uncijalni standardC as tei "6.A grama ili %F%" unte. 7a obeleavanje novane jedinice koristi se monogram monetara. Pored kovnice u 8imu mogla je postojati jo) samo jedna. Novac ovog perioda moe se podeliti u tri grupeI %. %&&. do %&#. godina @; viktorijati sa reversnim predstavama <ioskura sa polumesecom i monogramima ili <ijana sa perom i monogramima. ". %&#. do %>5. godina @;, prestaju da se kuju viktorijati, reversne predstave su <ijana koja dri badalj ili <ioskur sa rogom izobilja. .akodje se prikazuje <ijana sa raiem i monogramom .1<. A. %>&. do %">. godina @;, kada se javljaju predstave 9iktorije u bigi, <ijana u bigi, Eunona u kvadrigi, Eunona u bigi koju vuku koze, (ars i Nemo u kvadrigi, a uz predstavu stoji ime monetara.

.ati!ikovani rimski novac Ovde je obu"va7en period od 1<0$ !odine do -1$ !odine @;. U toku 1<0A1<<$ !odine za vreme 9aja 9ra"a( denar dobija vrednost od 1/ asa. @ronzani novac se ne emituje sve do %#=. godine @;. 1.,$ !odine @E ponovo se uvodi i srebrni kvinar sa predstavom 2iktorije krunisane trofejnim oru*jem . Eavljaju se i razni sistemi redoslednih oznaka ,rimska abeceda, brojevi, grki brojevi ili slova2. 1ve oznake se javljaju ili na jednoj ili na obe strane novia. Nakon 11'$ !odine neke emisije se sastoje isklju#ivo od novo! tipa nov#i7a sa nazubljenim obodom F serata$ Glavna kovnica je i dalje u 8imu, ali se sada za potrebe rata kuje i u Galiji, kao i u junoj +taliji. %. Novac iz rimske kovnice odlikuje se debelim i vrstim lanom. !vers je i dalje glava 8ome, dok je revers raznovrstanC <ioskuri, 9iktorija, <ijana u bigi... ". Kovnica u / +taliji kuju novac slian grkim emisijama. Na aversu je poprsje 9ejovisa, dok su na reversu dva sedea lava, pas i monogram 0! i 83, protumaeni kao 0!83/ 83G+3N/3/, odnosno grad 83G+'(. A. Kovnica u Galiji ovostranoj u emisijama izmedju %#B. i %##. godine @; novac je )irokog lana i prikaz glave u plitkom relje u. Novac je kovan za potrebe pohoda na Kimbre i .evtone. Eedan broj emisija ima na sebi oznaku tri oveka koji predstavljaju odbor monetara. 1va kovnica je kasnije izmedju %## i B&. godine izdala i novac jo) jedne grupe monetara. >. Kovnica u junoj Galiji kuje serate, koji su verovatno kovani za Gale ,.acit naime belei da ovi najvi)e vole serate sa predstavom bojnih kola2. Novii prikazuju ratnika ,verovatno @ituitus2 u bigi na reversu, dok je na aversu glava 8ome i ime monetara. Cezarov novac U vreme Eezarove vladavine kuje se zlatni aureus teine od =.%B grama ,%F># unte2 vrednosti <& srebrni" denara$ Na ovom novcu istiu se predstave na temu slobode, pobede i trijum a nad Galima ,>=. godine @;2. Na aversu je prikazana glava galskog ratnika, a na reversu je ratnik sa vozaem u galskoj bigi. Poslednja emisija ;ezarovog novca odlikuje se dvema posebnostimaI %. po prvi put novac izdaje kolegijum od > monetara i ". novii nose ;ezarov portret. /ktavijan Pobedom nad !ntonijem i Kleopatrom kod !kcijuma A%. godine @;, 1ktavijan preostaje jedini vladar rimske republike. /amim time on zapoinje reorganizaciju rimske drave. +ako on sprovodi re orme kovanja novca, ne postoji jedna jasna granica koja razdvaja novac republike i carstva. 6redi%te kovanja ponovo je vra7eno u =im, ali 1ktavijan nije mogao da kuje novac na osnovu carskog autoriteta, a da pritom ne povredi autoritet senata. +sto tako nije smeo da dopusti da tako snano sredstvo dravne politike ne bude u njegovim rukama. Pa tako re)enje nalazi u kompromisuC "6 $ !odine obnavlja se kovanje novca od bakra i le!ura( %to on prepu%ta senatu$ Od zlatnika kuje aureuse od 6.= grama i poluaureuse od A.B grama. Od srebrno! novca tu je denar od A.BB grama i povremeno kvinari od %.B= grama, odnosno pola denara. Osnovni bakarni novac je as od %% grama teineC kvadrans koji predstavlja I asa( semis J asa uvodi se J + veka !<. U mesin!u kuje dupondiuse ,<H ase2 od %A.5 grama i sestercijuse (, asa2 od "6."
%"

grama sa vredno)u od M denara. ???? Na svom bakarnom novcu nalazi se oznaka 6E (odnosno 65NATU6 EON6U8TO kao potvrda prava na kovanje????$ Posle pobede na istoku 1ktavijan kuje zlatan i srebrni novac, ali se njegov lik ne pojavljuje sve dok OustavomP nije dobio vlast. 1ve kovnice uglavnom registruju njegove vojnike uspehe, a posle %B. godine @; kovanje je sporadino. Oko <0$ !odine @E Oktavijan otvara kovnicu u Kpaniji u kojoj u po#etku kuje bronzani novac( a kasnije i srebrni i zlatni$ Od 1-$ !odine @E novac od zlata i srebra kuje se i u =imu i to kovanje traje do 1<$ !odine @E kada je kovnica zatvorena. +rilikom posete 9aliji 1&A1,$ !odine @E Oktavijan otvara kovnicu srebrno! novca u 8u!udnumu (8ionu ( !de se iz!leda kovao srebrni novac za celo carstvo . @ronzani novac sa zapada, serije sa velikim oltarom 0iona su tu kovane od %#. godine @;.

Ti erije 012 3 ,4 godina A56 1vaj vladar sledi politiku !vgusta u kovanju novca. Zlato i srebrno kuje se u 9aliji( a bronza u =imu$ Na !u i !g novcu prikazana je sedea, velom prekrivena 0ivija, .iberijeva majka, a !vgustova udovica. Provincijska kovnica i dalje kuje serije sa lionskim oltarom, ali je od "%. godine !< ona zatvorena. @ronza iz 8ima ima malo varijeteta i sastoji se od asa uglavnom. Na nekima je portret .iberija a na drugima igura koja sedi. 9elika je verovatnoa da je u to doba iskovana i serija asa sa gologlavom bistom dei ikovanog !vgusta i natpisom <+9/ !9G9/.9/ P!.38. Posle "". godine !< javlja se nekoliko razliitih likova na novcu, a zanimljiv je jedan portret .iberija unutar ukrasnog )tita. Kaligula 0,4 3 21 godina A56 +reme%ta kovnicu dra!oceni" metala iz 9alije u =im , )to predstavlja logian i krajan korak ka organizaciji kovnica. A6. godine !<, pre preme)tanja kovnice izdaje jednu seriju aureusa i denara u Galiji. Na reversu jedno! od tipova prikazana je !lava bo*ansko! cara sa krunom koja zra#i( bez natpisa$ 'z to izdaje i jedno izdanje u ast !gripine, svoj majke i oca Germanikusa. ' kovnici u 8imu se nastavlja izdavanje zlatnika i srebrnjaka portretima drugih carskih linosti. Na bronzanom sestercijusu prikazuje se portret cara na aversu, )to je novitet, kao i titule )to e kasnije postati praksa za bronzu. .akodje je prisutan i napredak u portretima i koncepciji, kao i u obradi reversa, gde se javljaju scene, kao )to je obraanje Kaligule vojsci ili tri careve sestre A!ripina II 4ruzila i >ulija. Klaudije 021 7 86 godine A56 Nema veih promena na !u i !g novcu u odnosu na Kaligulu. No sada je ve lako uoljiva razlika izmedju carskog i republikog novca. <ok je u vreme republike na reversu ne)to )to ukazuje na porodinu istoriju monetara, sada se veliaju careva dostignua, kao i lanovi carske porodice. Klaudijev Au i A! novac datira se samo na osnovu titula na aversu. @ronzani novac je slian onima iz vremena .iberija i Kaligule. Klaudije takodje slavi svoju porodicu na novcuC oca Nera <rususa i majku !ntoniju. Kada se pri kraju vladavine oenio !gripinom ++ na novcu se pojavljuje i njen portret a kasnije i portret Nerona, njenog sina, koga je proglasio naslednikom na mesto svog sina @ritanika. Neron 082 7 69 godina A56 U prvim !odinama Neronove vladavine izrazit je povratak ulo!e senata na kovanje novca( pa se #ak i na zlatnom i srebrnom novcu javlja na reversu 5D 6$E. 5A. godine !< Neron se oslobodio tutorstva majke, /eneke i @urhusa i postaje jedini vladar. .ada nestaju i znaci koji ukazuju na uticaj senata. /0$!odine vr%i i monetarnu reformu kojom redukuje aureus na 6."= grama, odnosno 1A,& funte, a denar na A.> grama odnosno 1A,/ funte. Poku)ao je da izdaje sve nominale od sestercijusa do kvadransa u mesingu, ali je posle nekoliko godina sve vraeno na !vgustov sistem, sa sestercijusom i dupondijusom u mesingu i asom u bakru. Prvih par godina predstave su konvencionalne na reversu 2irtus( =oma ili 5D 6$E. okruen vencom. 1d 5>. godine bolja je izrada portreta, ali i neuobiajene predstave, kao )to je luka u

%A

1stiju, zatim ;1NG+!8+'( ,poklon vladara u ulju, vinu i itu narodu2 ili trijum alni luk. Na dupondijusima se javlja predstava nove pijace ili Neron u odori !polona. Nekoliko meseci pre Neronove smrti ,B. juna 5=. godine !<2, pobunile su se Galija, Hpanija i ! rika. +pak, pobuna u /evernoj ! rici je ipak bila vi)e avanturistika nego ozbiljna kao one u Galiji 9+N<3*Da, kojima je pomagao Galba, guverner Hpanije. Pored njih kuje se i krajem iste godine i u <onjoj Germaniji za vojnike koji su se digli protiv Galbe. 9indeks kuje u prolee 5=. godine srebrne denare retke emisije aureusa. 1ba nominala kovana su po Neronovom standardu. Novac na obe strane ima aluzivne predstave, pa vi)e podsea na novac republike. Eavljaju se pozajmljene predstave( kao %to su >upiter Eustos (Neron ( +acia Av!usta (Klaudije ( ali naj#e%7e predstave na aversu su poprsja 9enija rimsko! naroda ili fi!ura Minerve( Marsa ili 2iktorije$ Naj#e%7i reversi su Mars Ultor( 6$+$L$=$ u "rastovom vencu i sl. 9alba je najverovatnije u .araku kovao slian novac. + te serije su bez bronze. Na aversu je umesto carevog portreta Genio 8oma, -ispania ili bog dobre sree @onus 3ventus. 'pisi su u dativu umesto u nominativu. Na reversu imamo i dru!e predstave kao %to su sklopljene ruke koje dr*e sadukej ili =oma koja dr*i 2iktoriju i orla sa 6$+$L$=$ u vencu$ Kovnica u =imu odma" po#inje da kuje za 9albu( #im je od senata pro!la%en za cara$ :lavijevci "%. <ecembra /-$ !odine A4 6enat priznaje 2espazijana (/- ) '-$ !odine A4 za cara nakon njegove pobede nad 9itecijem, ime je zavr)en gradjanski rat i dinastija Eulijevaca je zamenjena 4lavijevcima. /voj prelazak na stranu novog carstva provincije su obeleile provincijskim kovanjem. @rojne kovnice sa istoka su kovale zlato i srebro za 9espazijana ve od jula pa nadalje. Novac od dragocenih metala kovan je i u Ilirikumu /-$ !odine, a kada su 9espazijanove legije u)le u /evernu +taliju i kovnice u 9aliji poinju sa kovanjem. Konano, zauzimanjem =ima i ta kovnica poinje rad za novog cara. Na istoku Antio"ija u 6iriji po#inje odma" /-$ da kuje zlato i srebro . Na ovim noviima se na aversu i reversu kombinuju likovi 9espazijana i njegovog sina .ita, a ostali komadi imaju uobiajenu predstavu 9+8.'/ !9G9/. ili !9G u vencu, a javljaju se i reversi sa oba njegova sina. Kovnici u +lirikumu se pripisuje mala grupa denara koja se razlikuje po mekom portretu na aversu i relje nom igurom. 8eversne predstave su ;1N/3N/'/ 3*38;+. sa dva vojnika, P!;'/ 393N. i Genije koji stoji ili 81(! P38P3.9!. Od /-$ !odine i 9alija emituje novac i to aureuse i denare (do '0$ !odine A4 ( dok je bronza emitovana do kraja 2espazijanove vladavine . Portret na aversu je teio glomaznosti, a igure na reversu su zdepaste i kratke. Na bronzi se na poprsju uvek javlja kuglica. 7animljive su predstave dva careva sina koji ili ja)u ili sede na stolici. ' 8imu je kovan novac koji najvi)e zadovoljava estetske kriterijume. !versni portreti su vrlo realistini, u dobrom relje u, dok su reversi vrlo proporcionalni. '.$ !odine A4 kovani su samo aureusi i denari sa titulom cara na aversu i predstavom Marsa( Neptuna ili Mira na reversu$ 6%. godine avers dobija samo nove titule, a na reversu se nalazi predstava rtvenog pribora. 6" $ 6A. godine pored novih titula javlja se i predstava trijum a u pohodu na Eevreje. Predstave su 9iktorija !vgusta ,upis2 i igura 9iktorije, car u trijum alnoj kvadrigi bez upisa. Pri kraju ove emisije javlja se novac za <omicijana. 8evers je bez upisa sa predstavom /P3/, po prvi put uvedenom, a koja potom ostaje standardna predstava neko vreme na novcu naslednika trona. 3misije novca pri kraju vladavine imaju po )ablonu na aversu titule, a na reversu upise koji prate promene konzulata i predstave kao )to su krava, bik, jaram za volove ili orao na stubu. 2i' )34 , -1 &odine #D.5 Domicijan )-1 , 4* &odine #D. i res'ora'i Kada je <0$ juna '-$ 2espazijan umro Tit postaje Av!ust ('- ) :1 !$ A4 ( a 4omicijan naslednik. Novac je ne)to malo bronze kovane u 8ionu i od Au i A! iz =ima . 0ion serije za .ita i <omicijana u bronzi razlikuju se samo u masivnim portretima i velikim reversnim predstavama, inae su aversi i reversi isti kao i u 8imu. !vers aureusa i denara iz 8ima za .ita uvek prikazuje cara sa ovenanom glavom i titulama, dok reversi nabrajaju careve titule i ponavljaju predstave ;eres 9enere, igure na stubu,
%>

kvadrige i kozoroga. =#. godine na reversu se predstavljaju sveti boanski leajevi, a kuje se i bronza u svim denominacijama. 7lato i srebro se kuje za <omicijana kao naslednika, a bronzani novac je bez upisa na reversu. .it kuje malu seriju za svoju kerku Euliju, a pri kraju vlasti i dei ikovanog 9espazijana. Novost je kovanje novia koji prikazuju skoro sve carske linosti od !vgusta do Galbe, dok reversi ponavljaju predstave svih careva. Nov#i7i su bronzani i nazivaju se restorati. +o denominaciji su sestercijusi( ali ima i dupondijusa i aseva. U doba 4omicijana kovnica u 8ionu imala je samo dve emisije bronzanih novia sa predstavama careva i titula iz =% $ =". godine !<. /vaka emisija ima dve vrste sestercija PaQ i (ars na reversu, po jedan tip dupondijusa sa 8omom na reversu i jedan tip asa sa ;eres na reversu. Kovnica je zatvorena =". godine tako da je rimska ostala jedina u poslu. Postoje i dve male emisije za njegovu enu <omiciju i veoma kratka emisija za dei ikovanog .ita i Euliju. ' srebru i zlatu <omicijan uvodi multiple od > i = denara. 8edosled emisija se lako moe pratiti na osnovu promene brojne oznake tribunske vlasti, konzulskog zvanja i imperatorskih aklamacija. ' toku vladavine reversi su uglavnom posveeni (inervi, koja je obino prikazana u > pozeI kako stoji i dri koplje i )titC isto kao i prva, ali stoji na pramcu sa sovom pored njeC stoji i dri kopljeC dri koplje i munju. @ronzani novac sadri predstave pobede protiv Germana =&. godine na sesterciju, kao recimo 9iktorija koja upisuje posvetu u )tit iznad tro ejnog oruja, car koji konjem gazi palog Germana ili prihvata predaju kleeeg ratnika. /line predstave javljaju se i na kasnijim emisijama verovatno u vezi sa pohodom protiv <aana. Trajan 0;9 7 114 godine A56 Nasledjuje Nervu nakon smrti. Kovanje ukazuje na ini i mirni prelaz iz jedne u drugu vladavinu. Trajan je kovao samo u =imu i to sve metale . /a umetnikog aspekta .rajanov novac je slabiji od 4lavijevaca, mada ima napretka u interpretaciji cara. Portret je sada u punom poprsju sa oklopom i ogrnutim paladamentumom ,kabanicaFpla)t2. <enominacije su iste, ali su kvinari i kvadransi redji. 8ane emisije obino imaju ;oncordiu, 4ortunu, 4elicitas, PaQ, kao i 9iktorija i (ars. .rajanovi uspesi u ratovima u <akiji i gradjevinski poduhvati su takodje na)li mesto na mnogim reversima. @ronza prati po predstavama zlatni i srebrni novac. Pored onog koji je kovao u svoje ime ima i novca kovanog za .rajanovog oca .rajana /tarijeg, enu Plotinu, sestru (arcijanu i njenu ker (atidiju. .rajan takodje emituje i prekovan novac u zlatu i srebru. .o je republikanski novac, kao i novac prethodnih carevaC !vgusta, .iberija, Klaudija, Galbe, 9espazijana, .ita i Nerve. <adrijan 0114 7 1,9 godine A56 1dmah po stupanju na vlast -adrijan napu)ta Eermeniju i (esopotamiju, dok zadrava <akiju. Earski novac se u!lavnom kuje u =imu( ali postoji jedna mala serija iz Antio"ije. Po stilu -adrijanov novac ima jedan blagi pomak napred u odnosu na .rajanov. Najraniji portreti na njegovom novcu od %%6D %"& godine !<, su karakteristini po maloj glavi i pomalo izduenim grudima. 1d %"& $ %"=. godine glava zauzima vi)e prostora na novcu. /ledea grupa novca se razlikuje po nedostatku lovorovog venca, dok se u poslednjim serijama vraa ovaj detalj, kao i prikaz malo veih grudi. Najraniji novac na reversu uglavnom ima boanstva i uobiajene apstraktne predstave, a kasnije revers je posveen pominjanju provincije i vojske u raznim krajevima carstva. -adrijan je takodje kovao novac i za dei ikovanog .rajana i njegovu enu Plotinu, kao i za svoju enu /abinu ,i za ivota i posle njene smrti2. Kovao je i za 0ukija !elija koga je usvojio za naslednika %A6. godine, a posle njegove smrti kuje i za novog naslednika !ntonija Pija. -adrijan je na novcu prikazivan sa bradom, brkovima i kovrdavom kosom, )to je bila prva takva predstava cara. Na najveem broju serija nalaze se predstave u ast provincija, vojske i carevih poseta provincijama. Provincijalne serije imaju na reversu personi ikaciju provincije u odgovarajuoj odei, praenu nekim objektom na aversu. Na vojni%kom novcu car je prikazan kako stoji na onioj plat ormi obraajui se vojsci koja nosi legionarskog orla i zastave. ;areve posete predstavljene su carem naspram igure provincije koja prinosi rtvu. Njegova briga za provincije predstavljena je njegovom igurom koja stoji i podie kleeu iguru provincije uz natpis 83/.+.918 -+/P!N+!3. Antonini Antonije Pije 01,9 7 161 g. A56 Novii iz vremena njegove vladavine pokazuju da jo) uvek radi samo kovnica u 8imu. 3stetski novii ne dostiu kvalitet onih iz -adrijanovog doba. Portreti i predstave su monotone, sa izuzetkom
%&

nekoliko serija koje su vezane za specijalne dogadjaje. Pored brojnih izdanja koje je emitovao sam !ntonije, ovde dodatnu zbrku unose i ona koja su izdavale druge osobe. Naime, %># godine !ntonije uzima (arka !urelija za svog naslednika, koji potom ima velikog udela u izdavanju novca. .akodje postoji i izdavanje za 4austinu +, !ntonijevu enu, a posle njene smrti %>#F%>%. godine jo) vi)e. !ntonijeva erka 4austina ++, takodje ima svoju seriju nakon venanja sa (arkom !urelijem %>&. godine. .akodje je problem datovanja ranih serija novca i u tome )to se pominju samo tri konzulstva koje je !ntonije imao do %>6. godine. .ek posle ove godine insignije tribunske moi cara je beleeno malo paljivije, )to olak)ava datovanje. ' ranim emisijama (inerva se vraa na revers, a prati je i <ijana sa lukom i tobolcem, omiljena predstava !ntonija. Njegov prvi 0iberalitas ,dar u novcu2 od devet koliko je imao tokom ivota je zabeleen na reversu sestercijusa iz %AB. godine, samom scenom darivanja. +ste godine careva dareljivost ka provincijama obeleena je serijom bronze, uglavnom sestercijusima. Na ovom novcu nalazi se personi ikacije +talije koja je takodje primila dar zbog progla)enja novog cara, a predstavljena je kao osoba sa lokalnim simbolima koja dri krunu. Neka izdanja izmedju %>#. i %>>. godine najavljuju ceremoniju iz %>=, povodom B## godina od osnivanja 8ima. !ureusi i denari, kao i veina bronzanih denominacija sadre legendarne likove i dogadjaje vezane za osnivanje gradaC kao )to je 3neja koji bei iz .roje sa !skanijem koga dri za ruku i nosi !nkisa na ramenuC zatim (arsa koji se spu)ta ka 8ei /ilviji i njihove potomke 8omula i 8ema sa vuicom koja ih doji. @ritanija, skoro jedina vojna kampanja u kojoj je ovaj car uestvovao prikazana je na maloj emisiji sestercijusa iz %>AF%>>. godine. @ritanija sedi na steni, dri zastavu u jednoj ruci, a )tit lei pored nje. /lino izdanje ponavlja se i %&>F%&&. godine. Novac (arka !urelija iz prvih dana suvlasti deli lik s !ntonijem Pijem koji je na aversu, dok je (arko na reversu. Portret je ili samo glava ili sa bistom, ali nema lovorov venac. Na noviu se opisuje kao Aurelius Caesar Pii :, sin Pija !urelije ;ezar. Pri kraju %>#, pojavljuje se i ime (arcus. %>&. godine pojavljuje se novac sa predstavom -ilarije koja dri palmu i rog izobilja, )to verovatno simbolizuje venanje (arka !urelija sa 4austinom ++ za vreme estivala -ilarije. "arko Aurelije 0161 7 19- godine6 Kada je !ntonije umro u martu %5%. godine, (arko !urelije ga automatski nasledjuje. (irna promena vlasti rezultuje i neometenom promenom na novcu. 8imska kovnica i dalje je jedini izvor novca, )to je i logino po)to je !urelijeva vladavina vreme sa malom produkcijom novca, ne samo za !urelija, ve i za njegovog savladara 0ucija 9era u prvom delu njegove vladavine, za njegovog sina Komoda, caricu 4austinu mladju i 9erovu enu 0usilu. 3stetski pad poet u vreme !ntonija Pija nastavlja se i u ovom periodu, a reversi su totalno neinspirativni. Portreti na aversima su najbolji aspekt rada rezaa matrica novca. Portreti (arkusa imaju dugu, jaku bradu i najmanje su uspeliC izraenija brada i gusto u rkana kosa 0ucija 9era, deake odlike mladog Komoda i sloene rizure 4austine i 0usile su daleko e ektivnije prikazani nego sam car. 9eoma revnosno beleenje tribunalske moi i titula cara, kao i beleenje uspeha na istoku i u Podunavlju olak)avaju datovanje novia. (arko !urelije za razliku od prethodnika, ne usvaja Ceasara i naslednika, ve savladara Avgusta u liku 0ucija 9era da deli s njim vlast u carstvu prvenstveno da se nosi sa Paranima, koji su zaratili sa 8imom u vreme smrti !ntonija. +zdanja oba cara se skoro ne razlikuju i u emisijama bronze i srebra i zlata. .ei se kori)enju punih duina titula na bronzi, gde su, zbog veliine denominacije, mogunosti to dozvoljavale. (arkusove titule tokom vremena prikazuju odredjeni broj permutacija, ali postoji odredjena )ema za glavne varijetete. 1d samog poetka (arko ukomponira adoptivno ime !ntonija, tako da se de)ava da se (arko javlja samo kao (, ali zato !ntonije skoro uvek ide u punoj duini. +ronino je da je vladavina ovog caraD ilozo a proeta ratovima, prvo sa Paranima, a potom (arkomanskim ratom. Prva emisija ima ;oncordiu i cara koji sklapa ruke. /ledee godine, kada je 9er oti)ao na istok da ratuje izdaju se emisije sa predstavama Pro!ectio= :ortuna .edu>= Providentia i Salus. 1d %5>. godine kada su Parani isterani iz !rmenije oba cara nose titule Armeniacus i novii pokazuju predstavu !rmeniju kako sedi na tro eju i 9era koji prima /ehemusa da ga proglasi za rimskog vazalnog kralja. 7auzimanjem ;tespiona, paranske prestonice i zavr)etkom rata pojavljuje se serija novca sa 9iktorijama %55. godine. 9er umire %5B. prilikom povratka iz prve kampanje protiv (arkomana. 1d %6" Komod se indeti ikuje kao ;aesar. Komod 019- 7 1;?. godine A56

%5

(arko !urelije napu)ta politiku usvajanja pogodnog naslednika u korist krvnog naslednika i na mesto !vgusta, jo) za vreme svog ivota imenuje svog sina Komoda. Po)to je u vreme !urelijeve smrti trajao rat protiv Kvada, niko taj izbor nije dovodio u pitanje, tako da se Komod po zavr)etku rata vratio u 8im i seo na presto. + pod njim novac se kuje samo u rimskoj kovnici. 1padanje u kvalitetu se nastavlja, naroito vidljivo kod denara, no prisutno je pobolj)anje u izradi portreta, )to je verovatno vezano sa naoito)u samog vladara. ;arica Krispina je jedina osoba koja jo) izdaje novac, )to je verovatno zapoeto pre (arkove smrti, a traje samo do %=". kada je izgnana iz 8ima. !versne predstave idu od veoma jednostavnih glava sa lovorovim vencem do nakienih bisti u oklopu i sa serijama promenljivih titula. 9ladavina pro)arana konspiracijama i intrigama, koje su na kraju i dovele do ubistva Komoda, ostavilo je malo traga na novcu, sem moda izdanja novca iz %=>. godine !<, na kojem se belei ili moda poziva na vernost vojska, predstavama :ides E>ercitus i Concordia "ilitum. Naime, te godine otkrivena je izdaja pre ekta uvara Perenija protiv cara. Novac inae kombinuje uobiajene personi ikacije i predstave, koje se kombinuju sa nekim dogadjajima. .ako na primer iz iste godine postoji serija povodom pohoda na @ritaniju, na kojoj je na reversu prikazana @ritanija kako stoji ili natpis 9ict @rit. koji ispisuje 9iktorija na )titu. 1va pobeda je takodje i povod da se titulama doda i poasno $ritanicus na sestercijima. :ini se da je na bronzanom asu iz %=A. godine predstava slona i natpis "uni!icentia Aug. na reversu inspirisana Komodovom dareljivo)u u obezbedjivanju spektakla narodu 8ima. Novii belee da je Komod delio 0iberalitas devet puta, dva puta u vreme (arka !urelija i sedam puta za vreme svoje vladavine. %=&. godine izdata je serija, posle & godina vladavine, denara, koji obeleavaju polaganje zakletve za ispunjavanje %# godina. Komod je predstavljen kako prinosi rtvu iznad zapaljenog stalka uz natpis Vot0a6 Susc0e*ta6 5ec0ennalia6. ;arevo interesovanje za razne kultove sa istoka, kao i njihova popularnost u to doba, takodje su obeleeni na novcu. .ako recimo kult egipatskog boanstva /erapisa, postoji na noviima u obliku zapisa Scra*idi Conserv Aug. Komodovo omiljen kult bio je onaj -eraklea, koji se esto pojavljuje na noviima posle %=A. godine !<. Pri kraju svoje vladavine Komod se esto indenti ikovao sa ovim herojem, tako da njegov portret na aversu s vremena na vreme nosi lavlju kou. Novac posveen dei ikovanom (arku !ureliju je kovan rano u poetku Komodove vladavine. 8eversi su uobiajeni za svetkovine, poput pogrebne lomae, orla i orla koji nosi preminulog cara ka nebu. Severi Komod je ubijen A%. decembra %B". godine u -erakleovom kostimu, ime je okonana vladavina adoptivnih careva. 1vaj dogadjaj utire put periodu sve vee autokratije i militarizma i novom gradjanskom ratu. Period koji sledi je obeleen kratkim vladavinama dva cara Pertinaksa i <idija Eulijana koji zajedno jedva da su sklopili 5 meseci %BA. godine i Pesceninusa Nigera koji je bio guverner /irije i koga je vojska proglasila za cara istovremeno kada i /eptimija /evera u Panoniji, kao i Klodija !lbina u @ritaniji. (edjutim /eptimije /ever je porazio Nigera u Kilikiji %B>. godine i on je bio ubijen. Pertinaks i <idije Eulijan su ubijeni od strane vojske u 8imu, dok je Klodije !lbin bio progla)en za ;aesara od strane /eptimija /evera, no kada se on pobunio i pre)ao u Galiju, krajem %B&. godine, poraen je u ebruaru %B6, u bici blizu 0iona. Se*timije Sever 01;, 7 ?11 godina A56 ' ovom periodu novac se pored 8ima kuje na jo) tri mesta na istoku, )to je posledica gradjanskog rata koji traje prvih par godina /eptimijeve vladavine, pa svaki pretendent tei da ima svoju kovnicu. /eptimije novac kuje i za svoju enu Euliju <omnu, kao i za svoja dva sina Karakalu i Getu, a jedno kratko vreme i za Karakalinu enu Plautiju. ' vreme /eptimijeve vladavine kovanje ima nekoliko azaI %. od %BA $ %B6. godine kada je !lbin ubijen kuje se za /eptimija i <omnu, a krajem ovog perioda i za Karakalu kao ;aesara. ". od %B= $ "#B godine novac se kuje za /eptimija, <omnu, Karakalu kao !vgusta i Getu kao ;aesara. ' okviru ove aze od "#". do "#&. godine kuje se i za Kalitilu ,od udaje do izgnanstva2. A. 1d "#B. do "%%, godine kada je umro /eptimije, kuje se kao i u prethodnoj azi. /eptimije je sebe povezivao sa dinastijom !ntonina iz prethodnog vremena, tako )to je svom imenu dodao P+9/, a Karakalinom !N.1N+N9/.

%6

' periodu od %BA. do %B& godine u !leksandriji je kovan novac, uglavnom retki denari i aureusi, za /eptimija i Euliju <omnu. /eptimijevi reversi su uglavnom vojniki i prikazuju (arsa, 4ides 0egionvm i 9iktoriju. Na aversu se nalaze izdueni portreti. Po)to je kovnica u /iriji ,!ntiohija2 bila u rukama /eptimijevog konkurenta Nigera, /eptimije kuje serije denara u 3mesi, rodnom gradu svoje ene <omne. 1vi denari imaju istonjaka obeleja, skoro grke oblike za neka slova i prstenaste oi na portretu. Na reversu su kori)ene personi ikacije @ona /pes, @onvs 3ventus, kao i prikazi tro eja i oruja. Kovnica 0aodikea na moru ,0aodicea ad mare2 kuje denare malo boljeg kvaliteta, reversi su kao oni iz 3mese, a kuje se sve do %B6. godine. 1d %B6 do "#". godine stil i oblik aversa sve vi)e lii na onaj iz 8ima, kao i poneki reversi. Karakalin novac se moe razlikovati po razvoju portreta od deaka do mladog oveka. (nogi reversi na njegovom novcu zajedniki su sa reversima /eptimija, ukljuujui predstavu /olDa. /av ovakav novac kuje se u 8imu sa mno)tvom predstava na reversu, ali i vrlo velikim brojem titula za svakog suvladara. Karakala i Geta su uspeli da se vrate u 8im iz @ritanije pre smrti /eptimija "%%. godine. Posle oeve smrti vladaju zajedno do 4ebruara "%". godine kada Karakala ubija svog brata. 7a vreme ove kratkotrajne vlade kovali su u 8imu novac. Na aversu su isti natpisi kao i iz vremena /eptimijeve vlasti, a na reversu se nabrajaju tribunske vlasti. .akodje se kuje i za dei ikovanog /eptimija sa pogrebnom lomaom i orlom. Karakala 0?1? 7 ?14. godine A56 Na emisijama novca iz "%". godine jo) uvek se nalazi natpis $ritannicus, koji tokom "%A. godine nestaje, a u ast pobede u Germaniji Karakala uzima titulu #ermanicus, )to ostaje na aversu sve do kraja njegove vladavine. <ui oblik titule nalazi se na zlatu i srebru, a krai oblik G38(, na bronzi sa punom ostalom titulom. Na reversu se javlja 9iktorija sa vencem i tro ejom, kao i predstava cara u trijum alnoj kvadrigi "%>. godine Karakala sprovodi monetarnu re ormu kojom zlatni novac aureus spada na %F&# rimske unte, odnosno 5.&> grama. .akodje uvodi novi srebrni nominal $ Antoninijan ili dvostruku denar, teine od >.6 do &.A grama. 1beleje antoninijana je srakasta kruna na glavi cara, odnosno polumesec ispod biste carice. Na isti nain, zrakastom krunom obeleeni su i dupondijusi, dvostruki asi, dok sam as ima samo ovenanu glavu. Kasnije emisije novca imaju 3skulapa i !polona a predstavlja se obilato i /ol, koji je prikazivan kako ulazi u svoje nebeske koije. "akrin 0?143?19. godina A56 ' aprilu "%6. godine Karakala je ubijen na, kako se veruje nagovor pre ekta pretorijanske garde (akrinusa koji se pla)io da e ga imperator smaknuti sa te pozicije. Posle malo oklevanja (akrinus je progla)en za imperatora od strane vojske na istoku i priznat od /enata. (akrinus je ujedno i prvi konjanik koji je progla)en za imperatora. Nepunih godinu dana kasnije, posle neuspe)ne kampanje protiv Parana i skrpljenog mira i sam je ubijen. Postoje dva portreta ovog caraC jedan sa kratkom bradom i stariji portret sa duom bradom, )to ukazuje na kovanje u !ntiohiji i 8imu. +pak prva je kovala rimska kovnica koja je poela kovanje sa preradjenim Karakalinim portretom, pa tek onda !ntiohija. (akrinus je sam sebe usvojio u porodicu /evera, dodajui to ime sebi, a puna titula se nalazi u ormi )m* C " /*el Sever "acrinus Aug. (akrin je takodje kovao i dupli denar, od kojih je onaj vei sadravao i vee predstave poput )ovi Conservatori= sa dinovskim Eupiterom koji )titi malu carevu iguru. Elioga al 0?19 7 ??? godina A56 Posle vojnih neuspeha (akrina, Eulija (esa, sestra Eulije <omne organizovala je pobunu u jednom delu armije koji progla)ava za cara njenog unuka 3liogabala. (akrin i njegov sin <iadumenije su zarobljeni i ubijeni, a 3liogabal je priznat od 8ima kao imperator, pod imenom (arko !urelije !ntonin, kao i Karakala, ije je on oinstvo tvrdio. Postoje dva veoma razliita tipa novca tokom njegove vladavine i oba su proizvodi 8imske i !ntiohijske kovnice. 8imski novac je slian Karakalinom u poetku, ali razvija i svoje karakteristike. 7animljiv je detalj roga izobilja koji se ponekad stavlja iznad ela i okrenut je na dole. Prva serija iz "%=. godine nosi titulu )m* Caes " Aur Antoninus Aug. 1vo je skraeno u sledeim izdanjima, prvo ispu)tanjem
%=

imena " Aur, pa potom titule Caes, ali na krajnjim noviima se nalazi Pivs. Eo) jedan interesantan detalj, na inae prilino konvencionalnom novcu je nagla)avanje kulta sunca boga, )to se naroito reprezentuje svetim crnim kamenom iz 3mese, koji je 3liogabal doneo u 8im. Na reversu se prikazuje 3liogabal kako prinosi rtvu i kamen koji unose u grad. Na !ntiohijskom novcu se jasno vidi lo) kvalitet portreta i prstenaste oi. Natpis koji se odnosi na 3liogabala je Antoninus Pius :el Aug. Aleksandar Sever 0??? 7 ?,8. godine A56 Eulija (esa, zabrinuta zbog sudbine dinastije, zbog 3liogabalovog pona)anja, uredjuje da on usvoji svog rodjaka !leksandra /evera za cezara ""%. godine, a sledee godine organizuje 3liogabalovo uklanjanje sa vlasti. /em par kratkih emisija iz !ntiohije u prve dve godine vlasti, sav ostali novac proizvodi rimska kovnica. Karakalin dupli denar se ne kuje u ovom periodu. Poetna izdanja rimskog novca imaju portrete sline 3liogabalovom novcu, ali tokom vremena dobijaju vi)i standard, naroito portreti. !versne titule koje su prvo radjene u obliku )m* C " Aur Sev Ale>and Aug se skrauju u )m* Sev Ale>and Aug. 8eversi su konvencionalni za izuzetkom onih koji se odnose na kampanje protiv Parana i u Germaniji. Kult /ola na poetku vladavine izostaje sa motiva novca, ali se pri kraju vladavine vraa. 8estauracije Koloseuma i Nim euma, kao i drugih javnih zgrada takodje je obeleeno na novcu.

Vojni%ki carevi 0?,8 7 ?4- godina A56 ' ovo vreme od A& godina smenjuje se mno)tvo slabih careva sa kratkim vladavinama. ' isto vreme dupli denar koji je ponovo kovan od "A=. godine se obezvredjuje i pri kraju ovog perioda je obini bronzani novi sa srebrnom presvlakom. 1tprilike u to vreme kovanje bronze u potpunosti perstaje. /istem kovnica koje nadome)taju kovanje rimske polako se )iri carstvom. ' poetku se novii razlikuju samo stilom, ali kasnije dobijaju pojedine detalje, kao )to su skraena imena ili inicijale kojima se odredjuje mesto izrade. "aksimin Tra%anin 0?,8 3 ?,9 godina A56 !leksandar i (ameja su ubijeni blizu (ajnca poetkom kampanje protiv Germana od strane buntovnike vojske koja progla)ava za imperatora .raanina (aksimina., generala vojske. Prvi novac koji je on iskovao je iz 8ima, i predstavljen je samo portretom, koji je malo modi ikovani i stariji !leksandar /ever, ali se u kasnijim emisijama javlja realistiki portret, sa str)eim obrvama i nagla)enom bradom. Prvobitnu titulu )m* "a>iminus Pius Aug "A5. godine menja u "a>iminus Pius Aug #erm0anicus6. Pobede u Germaniji su prilika za seriju 9iktorija na reversima. #ordian ) i )) 0?? "art 7 1? A*ril ?,9. godine A56 Nezadovoljstvo (aksiminovim reimom dovodi do pobune u /evernoj ! rici, gde je prokonsul Gordian aklamovan za cara zajedno sa sinom Gordijanom ++ kao avgustom. ' 8imu su priznati od /enata i ujedno im je iskovan i novac. 1ni dele indentine titule na aversu )m* C0eas6 " Ant #ordianus A!r Aug. 8eversi nemaju nikakve specijalne predstave. $al in i Pu*ien 0??. A*ril 3 ?;. @uli ?,9. godine A56 /enat, shvativ)i da njihovo priznavanje Gordijana za imperatora moe rezultovati (aksiminovim povratkom iz kampanje na @alkanu, izabire dva nova kandidata @albina i Pupiena za imperatore. .om prilikom iskovan je i novac koji se sastojao od denara i bronzanog novca, ali u toku priprema protiv (aksimina, dupli denar je takodje ponovo uveden. @albin ima titulu )m* C0aes6 5 Cael $al inus Aug i ima prilino kr)an portret. Pupien je predstavljen natpisom )m* C0aes6 " Clod Pu*ienus Aug. a portret je sa punom bradom. #ordian ))) 0?;. @uli ?,9 7 ?22. godine A56 (aksiminova pogibija propraena je ubistvom @albina i Pupiena od pretorijanske garde. Gordijan +++ koji je bio cezar njima dvojici progla)en je za imperatora. Novac mu je kovan na istoku, verovatno u !ntiohiji, ali i u 8imu. 1d njegove vladavine pa nadalje dupli denar postaje glavni srebrni novac, dok je denar rezervisan samo za specijalne prilike. +mperatova titula je )m* #ordianus Pius :el Aug. / odlaskom
%B

na istok i ratom protiv Persijanaca pri kraju vladavine na novcu dominiraju predstave :ortuna .edu>= Victoria i "ars Pro*ugnator na srebrnom i zlatnom novcu, dok na bronzi ima predstava opomene vojsci Adlocutio i Virtus tipa. Posebno izdanje aureusa i denarija u ast venanja Gordijana sa .rankvilinom ">%. godine !<, a u njeno ime se jo) pojavljuje i retka serija duplih denara. ' !ntiohijskoj kovnici se kuju dupli denari. :ili* ) i )) 0?22 7 ?2; godina A56 Gordijan +++ je ubijen na istoku, pa ga je nasledio 4ilip koji vlada zajedno sa svojim sinom 4ilipom mladjim, prvo u svojstvu cezara, pa potom i avgusta. +ste kovnice koje su radile i u vreme Gordijana rade i sada. +zdanja rimske kovnice su aurei i dupli denari za 4ilipe, kojima stoji titula )m* 0" )ul6 P+ili**us Aug, od ega je kasnije izostavljen deo u zagradama. 1d posebnog interesa ovde je milenijumski novac, izdat ">=. godine za hiljadu godina od osnivanja 8ima. Na reversu je ubeleeno Saeculares Augg, predstavljene su slike raznih ivotinja, verovatno one koje se tada javljaju na igrama. Na egzerku se javljaju brojevi + do 9+, )to oznaava proizvod pojedine od )est radionica u rimskoj kovnici. Eedno drugo izdanje iz iste godine oznaeno grkim brojevima od ! do /, daje nam jasnu sliku podele radionica izmedju dva cara i carice 1ktacilije /evereC naime etiri radionice kuju za 4ilipa + i po jedna za 4ilipa ++ i 1ktaciliju. 7a caricu je kovano u srebru i bronzi sa predstavama Pijeta, Pudicija kao i Euno ;onservatriQ. Novac careva se lako razlikuje po titulama do ">5. godine, a potom po mladalakom portretu sina. !ntiohijski novac se lako razlikuje po grubljim portretima, oima i kori)enjem portreta okrenutih na levu stranu. 8ana izdanja mogu se prepoznati i po dugakoj tituli koja glasi )m* C " )ul P+ili**us P : Aug P ". Postoji jedna retka serija iz /irije, kovana ">=. godine, za Eotapijana, koji je jedan od estih uzurpatora koji se javljaju u ovo vreme. .akodje u Gornjoj (eziji Pacatijan jo) jedan uzurpator je kovao duple denare u 9iminaciumu. Valerijan i #alijen 0?8, 7 ?8; godina A56 'skoro posle poraza 3milijana i 9alerijanovog postavljenja za avgusta, on postavlja svog sina Galijena za suvladara. Kovanje se nastavlja u 8imu, (ilanu i !ntiohiji. Novac se uglavnom sastoji od duplih denara prilino lo)eg srebra i to u svim kovnicama. 8im nastavlja da kuje i bronzu i ne)to malo zlata od prilino razliite teine. 7bog prodora varvara preko 8ajne i +stonih provincija carstvo je podeljeno u dva dela. Galijen je dobio na upravu zapadni deo, a 9alerijan istok. ' to vreme je ustanovljena jo) jedna kovnica u Galijenovom sedi)tu u Kelnu. Kada je na istoku 9alerijan zarobljen i istone provincije potpale pod vlast varvara, u zapadnom delu je izbila pobuna i ustanovljena je nezavisno carstvo u Galiji. Novac je kovan i za /aloninu, Galijenovu enu, za 9alerijana ++, njegovog starijeg sina u tituli cezara, a posle njegove smrti i za /alonina, mladjeg sina od "&&. godine. ' ovo vreme nema nekog posebnog oznaavanja kovnica, sem )to neke na istoku nose zvezdu ili pletenicu na reversu. 9alerijan se na novcu pojavljuje kao 8estitutor 1rbis na rimskom novcu i 8estitutor 1rientis na istonim izdanjima. /lina uloga Galijena se pojavljuje pod titulom 8estitutor Galliarum. .akodje Galijen ima i seriju 9iktorija u ast njegovih vojnikih uspeha. (ladi cezar 9alerijan ++ pojavljuje se na novcu praen neobinom predstavom +ovi ;recscenti, koja se zasniva na legendi o mladom Eupiteru koji ja)e na kozi !malthei. #alijen 0?8; 7 ?69 godina A56 Neuspesi u "&B. godini kao i zarobljavanje 9alerijana na +stoku i pogibija /alonina prilikom borbi oko Kelna, ostavljaju Galijena samog na elu carstva, bez zapadnih i istonih provincija, ali i nekoliko kovnica. Kovnice u 8imu i (ilanu koje je uspeo da zadri i kovnica u /iscii koja je otvorena kasnije u toku vladavine kao i ona koja kuje novac na istoku, verovatno u Kiziku rade za Galijena. @ronza je kovana uglavnom u 8imu, kao i veina zlata, ali je dupli denar, koji je postao poprilino obezvredjen izdavan u svim kovnicama. 1d svih portreta naje)i je onaj koji prikazuje Galijena sa zrakama oko glave i kratkim natpisom Gallienus !ug. 9eina rimskih izdanja nose na reversu oznaku radionice. 1va oznaka je ili na egzerku ili u polju u obliku broja, ili rimskog ,P,/,.,L i 9 do *++2 ili u grkim brojevima ,! do N2. Naglasak je na bogovima koji bdiju na imperatorem, poput !polona, Eupitera, Neptuna ili <ijane. (ilanska kovnica je oznaavala svoja izdanja sa svojim inicijalima na egzerku i dodatim slovima P, /, . da oznae radionicu. Najprimetnije izdanje je ono u ast legija, sa reversima koji prikazuju oznaku i naziv svake legije. +zdanja istonih kovnica nekada imaju u egzerku tribunske ili konzularne datume ili slova /.P.L.8. Na duplom denaru /alonina je predstavljena bistom sa dijademom na pundji i na aversu natpis 0Corn6 Salonina Aug. Predstave su 4ecunditas, Pudicitia i 9enus, a u rimskim izdanjima <iana i Euno, kao carske za)titnice. (ilanska izdanja prikazuju sedeu iguru carice koja je propraena natpisom !ugusta in Pace.

"#

Posle zarobljavanja 9alerijana "&B. godine. rimska vojska u /iriji izgla)ava (akriana i Kvietusa za imperatore. Njihov novac, koji je verovatno kovan u 3mesi, je skoro kompletno sainjen od duplih denara, sa serijama reversnih tipova koji su indentini za oba cara, a to su 8oma !eterna i /pes Publica. Eo) jedan uzurpator 8egalian je kovao novac u ;arnuntumu na <unavu za sebe i svoju enu <ruantilu. Galijen je ubijen tokom opsade (ilana "5=. godine i nasledio ga je ;laudije ++ i njegov brat Kvintila. P/V.ATAK CA.STVA /5 ?4- 7 ?;8. #/5)NE A5 Aurelijan 0?4- 7 ?42. godina A56 ' svojoj kratkoj vladavini uspeo je da povrati sve izgubljene teritorije od pre "&B. godine. "6%. godine napu)ta <akiju i pro)iruje severne granice serijom pohoda, a isto tako i istone provincije. "6>. godine vraene su i zapadne provincije. Kao posledica ovih dogadjaja proizvodnja novca je pojaana kovnicama u 0ionu, !ntiohiji i /erdici. ' 8imu je broj kovnica sveden sa %" na 6 i one se jo) uvek oznaavaju rimskim ili grkim brojevima. Pojava slova . u egzerku na jednoj seriji novca navodi na zakljuak da je kovnica iz (ilana prebaena u .icinum. !urelijan je uzeo svih osam mera novca koje je 8im koristio i napravio monetarnu re ormu. !ureus koji je kovan u razliitim teinama, ponovo je vraen na regularnu teinuC priblinu standardu iz ranijeg perioda. <upli denar $ antoninijan je od vremena Galijena kovan od veoma lo)eg metala ,de)avalo se da srebra bude samo > N2 tako da se skoro nije razlikovao od bronzanog novca, a sada je mnogo kvalitetniji i lep)e izradjen, a tei > grama. 1znaka vrednosti mu stoji u egzerku i izraene su u rimskim ili grkim brojevima. Posle re orme !urelijan kuje i za caricu /everinu. Pro us 0?46 7 ?9?. godina A56 Po)to je !urelijan pao kao rtva vojne zavere senat progla)ava .acita, u ve poznim godinama za cara no ovaj umire ve sledee "65. godine u (aloj !ziji , a na vlast stupa njegov brat 4lorijan koji je vladao svega nekoliko meseci, dok ga nije pobedio Probus, koji je bio komandant rimske vojske u !ziji. 7latni novac i novi bilon dupli denari kovanii su )irom carstva u svim kovnicama koje nastavljaju aktivnost, kao i u vreme !urelijana. 8anija tendencija da dupli denari imaju ogranien broj reversa, ustupaju mesto raznolikim reversima, koje nisu uvek ponavljale sve kovnice. 1znake kovnica evoluiraju u komplikovani sistem dodavanjem malih simbola poput munja, pletenica ili zvezda. /ol +nvictus je redovna predstava, uglavnom prikazivan u vonji kola, zatim ;lementina .emporum, koji su primenjivali .acit i 4lorijan i 8estitutor 1rbis. .ipina predstava cara je Virtus Pro i Aug sa imperatorom koji nosi )lem sa perjanicom, detaljno ukra)eni )tit na ruci i koplje preko ramena. 5ioklecijan 0?92 7 ?;8. godina A56 Kada je pobunjena armija smakla Probusa, na vlast dolazi jedan njen general, ;arus, koji je progla)en za cara "=". godine i koji na mesto cezara name)ta svoje sinove Karinusa i Numeriana. Kada je sledee godine po)ao u pohod protiv Persijanaca, obojicu je uzdigao u rank avgusta. Posle smrti Karusa i potom Numerijana, <ioklecijan je progla)en za njihovog zamenika, dok je Karinus koji je ostao na 7apadu, iako uspe)an u borbama protiv <ioklecijana, ubijen "=&. godine. <ioklecijanova monetarna re orma iz "B&F"B5 je jedna od najznaajnijih perioda u imperijskom kovanju. "=&. godine <iokelcijan uzima (aksimijana za kolegu i suvladara i daje mu zapad na upravljanje. "BA. godine imenuje Konstancija -lora i Galerija za cezare i zamenike (aksimijanu i samome sebi. /igurno eksperimentalni koraci ka re ormi mogu se nazreti u razliitim standardima po kojima je auresu kovan. Neki komadi imaju teoretsku teinu od %F&# unte, )to odgovara 5,&& grama, kao u Karakalinoj re ormi, dok recimo oni iz !ntiohije koji su oznaeni grkim brojem su kovani po %F5# unte ,&.>5 grama2, a trea serija, isto iz !ntiohije, koja ima broj 1, ak na %F6# unte ,>.5= grama2. 9eina izdanja su dupli antoninijani. <ve nove kovnice su otvorene, u .rieru na zapadu i u -erakleji u .rakiji. Naje)e predstave su Eupiter, <ioklecijanov za)titnik i -erkules, (aksimijanov za)titnik. Kovnice na istoku i @alkanu ponavljaju neke od novijih inovacija, poput ;lementina .emporum u /isku, ;oncordia (ilitum u -erakleji, Kiziku i !ntiohiji, koje takodje imaju tipove Eupitera i -erakula.
"%

TET.A.<)@E 0?;6 7 ,1,. godine A56 (onetarne re orme koje je sproveo <ioklecijan "B&F"B5. godine !<, uvode nov sistem kovanja, koji se sastoji od aureusa koji je kovan u teini od %F5# unte i srebrni novi koji je nosio oznaku *;9+ )to znai da je kovan na %FB5 libre srebra, a poznatiji je kao argentus ,A.>% grama2. Pored ovih kovan je i veliki srebrno bronzani novi, poznatiji kao olis koji je teio %FA" libre bronze ,oko %# grama2 i mogue teoretski sestercijus od dva denara, po)to nekada nosi oznaku **+. (ala bronza ima glavu sa zrakastom krunom na imperatorovoj glavi, oko %F%# libre bronze ,A grama2. Kovana je i serija sa lovorovim vencom na glavi imperatora i ima teinu od oko %.A grama. Pored ve postojeih kovnica dodate su i nove u 0ondonu, !kvileji, Kartagi, /olunu i /erdiki i u Nikomedeji i !leksandriji. /vi novii nose oznaku kovnice sem kovnice u 0ondonu, koja ima oznaku samo na prvoj seriji. ' prvoj tetrarhiji sa <ioklecijanom i (aksimijanom kao avugstima i Konstantinom i Galerijem kao cezarima, aureusi imaju raznolike reverse od kovnice do kovnice, dok olisi recimo u poetku imaju samo #enio Po*uli .omani revers. Kasnije se di erenciraju, pa tako u 8imu imamo Sacra "on Ar Augg et Caess NN, moneta tipa, u Kartagi Salvis Augg et Caes Aucta Kart, dok u .icinumu jedna druga vrsta. A#&. godine <ioklecijan i (aksimijan abdiciraju u korist svojih cezara koji su progla)eni za avguste, dok su za nove cezare progla)eni /ever i (aksimin <aja. Kuje se olis u velikom broju. .ipovi Providentia 5eorum Buies Augg odaju poasti penzionisanim avgustima. 7a oba nova avgusta i cezara kovnice u Galiji i na istoku kuju olise sa reversima Genija, ali u centralnim i balkanskim kovnicama ima inovacija. 8im je kovao svoj (oneta tip sa skraenim tekstom, a Kartaga je nastavila sa Salvis Augg et Caess :el Kart tipom, dok su .icinum i !kvileja kovali novac sa reversom :ides "ilitum za avguste i Virtus Augg et Caes nn za cezare, dok je u /isku kovan novac sa poastima bogovima za)titnicima .etrarhije, tipovima <erculi Victori i )ovi Conservat. .rea tetrarhija je zaivela A#5. godina smru Konstancija. Galerije postaje stariji avgust uz /evera kao novog avgusta. Konstantin koje se pridruio svom ocu Konstanciju u @ritaniji je progla)en za ;ezara da bi se stvorila tetrarhija sa (aksiminom. No jedinstvo ove tetrahije je uskoro naru)eno. ' oktobru A#5. godine (aksencije, (aksimijanov sin je progla)en za !vgusta u 8imu i (aksimijan se aktivno vraa na vlast. /ever je poraen i ubijen u poku)aju da povrati +taliju. A#6. godine Konstantin je progla)en za avgusta od (aksimijana, a kasnije iste godine 0icinije je progla)en za novog avgusta na istoku. (aksiminovim usponom do ranka avgusta A%#. godne de)ava se da )est avgusta dele kontrolu nad rimskim carstvom. 1d A#6. godine, kada se (aksencije posvadjao sa (aksimijanom, a ovaj prebegao kod Konstantina, italijanske kovnice kao i ona u Kartagi, kuju samo za (aksencija i njegovog dei ikovanog sina 8omula. A#=. godine (aksencije je zatvorio kovnicu u Kartagi i otvorio novu u 1stiji. Poprilina izdanja aureusa su iskovana u 8imu i 1stiji sa poastima -erkulesu, (arsu, 9iktoriji i vuici i blizancima. Kovnice u @ritaniji i Galiji, koje su kontrolisane od strane Konstantina, kuju u ovom periodu samo za njega i (aksimijana do njegovog smaknua A%#. godine. /rebro nije kovano, dok zlato jeste naroito nakon (aksencijevog poraza A%". godine na (ilvijskom mostu, sa tipovima koji odaju poast Konstantinu kao restoratoru slobode. Na olisima kovanim na zapadu, tipovi novca sa predstavama genija nestaju pred glori ikacijom (arsa i /ola sa natpisom Soli )nvicto Comiti. Kovnice od /iska na istok, kuju u ime Galerija, (aksimina i od A#=. godine za 0icinija i imaju bolju predstavu u odnosu na Konstantinov novac na zapadu. 1vde su este predstave u ast Eupitera, za)titnika (aksimina i Galerija. 8edukovani olis istonjakih kovnica posle propasti tree tetrarhije A#5. godine ima varijante Genija, sa natpisom #enio )m*eratoris i #enio Caesaris. Novac u ast Galerije, Galerijeve ene ima revers Veneri Victrici. Posle Galerijeve smrti A%%. godine dodatni tipovi u ast Eupitera, -erkula i /ola su izdati. Konstantinova dinastija 0,1, 7 ,62. godine A56 (aksiminova smrt u leto A%A. godine ubrzo posle 0icinijevog poraza ostavlja carstvo pod upravom dva avgusta, Konstantina na zapadu i 0icinija na istoku. Posle gradjanskog rata A%>. godine 0icinije gubi kontrolu nad provincijama u 3vropi, sem .rakije, a samim tim je izgubio kontrolu i nad kovnicama u /isku i /olunu. Na zapadu kovnica u 1stiji je zatvorena A%A. godine a nova je otvorena u !rlu u Galiji. <rugi
""

gradjanski rat A">. godine ostavlja Konstantina kao jedinog vladara rimskog carstva. +zmedju dva rata, A%6. godine Krispije i Konstantin ++, Konstantinovi sinovi, kao i 0icinije ++ sin 0icinija bili su naimenovani za cezare. Promene u sistemu kovanja ukljuuju uvodjenje novog zlatnika A%". godine od strane Konstantina, koji je nazvan solid od %F6" unte, odnosno >.& grama. +stone kovnice nastavljaju da kuju tee aureuse do Konstantinove pobede nad 0icinijem A">. godine. @ronza iz Konstantinovih kovnica i dalje kuje posvete /olu, ali ubrzo nakon postavljanja cezara /ol nestaje sa novca, ustupajui mesto 9iktorijamaC Victoriae Laetae Princ Per*, tipovi koji slave zakletve, kao i specijalni tip iz zapadnih kovnica $eata TranCullitas. A%A. godine teina bronzanog olisa pada na %FB5 libre bronze, odnosno A.>% gram. +ste godine Konstantin poinje da kuje svoj novi zlatnik u zapadnom delu carstva, teine %F6" libre. 1d A"> $ AA6, odnosno do smrti, Konstantin vlada samostalno, ali se novac kuje za mnogobrojne lanove porodice. Krispije i Konstantin ++ su ve na poetku Konstantinove vladavine bili cezari dok su Konstancije ++ i Konstans postavljeni na to mesto A"> i AAA. godine. Konstantinov neak <elmacije, je postao cezar AA&. godine a drugi neak -anibalijan, je imao titulu reQ u istonoj (aloj !ziji od tog vremena. Novac je kovan za Konstantinovu majku -elenu i pomajku .eodoru, kao i za enu 4austu, sve dok nije ubijena, zajedno sa Krispijem A"5. godine. A">. godine Konstantin poinje da kuje dva nova tipa srebrnog novca umesto argentusa. .o su silikva teine %FB5 libre srebra, odnosno A.>% grama i miliarenza teine %F6" libre, odnosno >.&& grama. Kovao je i zlatne multiple vrednosti %.&, ", A i vi)e solida, kao i bronzane multiple vrednosti ",A,> i vi)e silikvi. 1vaj novac nije bio u opticaju ve je sluio kao poklon visokim inovnicima, a vladar ih je darivao za svoj rodjendan i dan dolaska na presto. Na bronzanom novcu je kovan odredjen broj tipova u svim kovnicama, a izdanja se razlikuju samo po oznakama mesta i radionice koja ih kuje. Kovnica u 0ondonu je zatvorena A"5. godine, ona u .icinumu A"6. godine, ali je Konstantinopolj dobio kovnicu A"&. godine. Kovanje u srebru je retko, ali se zlatni solidi kuju za sve carske osobe. 7a cezare normalni revers je Prince*s )uventutis kao i serije 9iktorija sa imenima i titulama, kao npr. Constantinus Caesar. Na bronzanom novcu koji je sada redukovan na ",6& grama kuje se po mnogo de inisanijoj )emi u svim kovnicama. +zmedju poetka solo vladavine i posveenja Konstantinopolja AA#. godine, glavni tip i za imperatora, kao i za cezare je utvrdjena kapija kampa sa natpisom Providentiae Augg 0Caess6. 7a -elenu je glavni revers Securitas .e*u lice, a za 4austu igura imperatorke koja dri dvoje dece sa natpisom S*es .ei*u licae. Posle AA#. godine bronzanom olisu je poslednji put smanjena teina i tada tei od "."> do ".>> grama. /olid je takodje deljen na rakcije i one se nazivaju semisis koji je teak "."& grama i iznosi J solida i tremisis koji je %FA solida i tei %.& grama. Posle Konstantinove smrti solidi su izdavani poprilino esto, a tipovi variraju od kovnice do kovnice. .ako je u .rijeru armiji odavana poast tipom (arsa sa natpisom Virtus E>ercitus #all, a u 8imu i Konstantinopolju su kovani reversi 9iktorija. /rebro postaje malo uobiajenije i kuje se u nekoliko denominacija, te)ki miliarens od &,> grama, laki miliarens od >,& grama i manji srebrni novi, verovatno denar od %FB5 unte, odnosno A.> grama. @ronzani novac se nastavlja sa #loria E>ercitus tipom, kao glavnim reversom, dok je u nekim kovnicama kovan novac u ast Konstantina.. Posle smrti Konstantina ++ A>#. godine nema toliko promena. Na zlatnom novcu dominiraju predstave 9iktorije, kao i na manjim srebrnim denominacijama. ' ovo vreme imperijalni avers menja titulu )m*0erator6 u 50ominus6 N0oster6. 1ko A>=. godine, nova tea bronzana denominacija je uvedena sa teinom od & grama. 1vi komadi imaju na reversu natpis !el Tem* .e*aratio, sa razliitim temama. A>=. godine Konstancije ++ i njegov brat Konstans poku)avaju da izvr)e veliku re ormu bronzanog novca. Pored postojeeg olisa uvode i vei nominal legiran srebrom koji se zove majorina i tei &.=# grama ,oznaka mu je aes "2 i mali novac od bakra centenionalis od ".55 grama ,oznaka u literaturi aes A2 A&#. godine uzurpator (agnencije zbacuje Konstansa i kuje novac u Galiji, +taliji i kratko u /isku. /rebro je retko, ali je kovano dosta bronze u zapadnim kovnicama, ukljuujui i novu u !mienu. Pre nego )to ga je Konstancije porazio A&A. godine uveo je i novi vei bronzani novi sa jednom od prvih hri)anskih predstava, tkzv. -i $8o, monogram -rista, okruen slovima !l a i 1mega. Kovnica u !mienu je zatvorena, dok je otvorena u /irmiumu, a ona u /isku, kratko vreme bila je pod vla)u uzurpatora 9etranija.
"A

/irmijumska kovnica kuje solide sa skoro jedinom predstavom na reversu #loria .ei*u licae, odnosno kako 8oma i ;onstantinopolis sede, drei )tit na kome belee zakletve u vezi sa proslavom tree decenije vlasti dinastije Konstantina. A&>. godine majorina se izbacuje iz upotrebe, ali se jo) povremeno kuje do AB5. godine, kada je konano i zakonom demonetizovana. Kada je Konstantin Galski ubijen A&>. godine, samo tri godine po naimenovanju za cezara, njegovo mesto je zauzeo njegov polubrat Eulijan A&&. godine. Pet godina kasnije vojska ga je proglasila za avgusta i zapadne kovnice su iskovale novac za njega, kao i za Konstancija, iako je on odbio da prihvati ovo naimenovanje. /ukob je izbegnut Konstancijevom smru A5%. godine. /olidi na zapadnim izdanjima Eulijana nastavljaju revers #loria .ei*u licae, a najrasprostranjeniji tip solida je Virtus E>ercitus .omanorum, sa vojnikom koji dri tro ej i vue zarobljenika. /rebrna miliarensia je takodje kovana, ali je ipak e)a manja silikva od ".A grama. 1d A5>. godine do dolaska 9alentijana + i 9alensa na vlast kovan je iskljuivo bakarni novac bez dodataka srebra.

Valentijanska i Teodosijanska dinastija 0,62 7 ,;8. godine6 Eulijan je poginuo A5A. godine u toku kampanje protiv Persijanaca, pa je vojska proglasila Eovijana za imperatora. 1n zakljuuje mir sa Persijancima, ali i sam umire nekoliko meseci kasnije poetkom A5>. godine. Na elo imperije tada stupa 9alentinijan + koji naimenuje svog brata 9alensa za savladara i poverava mu istone provincije na upravu. Ponovo se otvara kovnica u (ilanu, koja iskljuivo kuje zlato i srebro, a zatvara se /irmijumska kovnica, krajem A5>. godine. (onetarni sistem, pogotovo za zlato i srebro, je u principu onaj iz Konstantinovog perioda. ' zlatu glavna moneta je solid, ali ima i retkih emisija semisa i % J scripuluma. +zdanja u srebru ukljuuju miliarensiu, i u te)kom i u lakom izdanju, ali su one vrlo retka izdanja, jer je glavna jedinica silikva od " grama. ' bronzi, veliki novii Eulijana i Eovijana, iako izdati na poetku vladavine, uskoro nestaju i ustupaju mesto manjem noviu koga ima poprilino. .eme na reversima postaju jo) stereotipinije i distanciraju se od komentarisanja aktuelnih dogadjaja. 7latni novac, ipak, nastavlja da pokazuje vei varijetet dizajna, od kovnice do kovnice, dok srebrni i jo) vi)e bronzani novac je ogranien na svega nekoliko tipova, koji se pojavljuju u svim kovnicama. .eme rekonstrukcije se pojavljuju na carskim tipovima sa natpisom .estitutor .ei*u licae= )to je odlika na mnogim denominacijama, na poetku vladavina, ali je uskoro na silikvi zamenjena predstavom Ar s .oma na zapadu, a na manjoj bronzi #loria .omanorum i Securitas .ei*u licae. 1d A56. godina pa nadalje na novcu se pojavljuje i Gracijan, 9alentinijanov sin, kao kolega imperatora. Kovnica u !relati, kuje za Gracijana koji ima svoj tip novca, #loria Novi Saeculi. /olidi nastavljaju da se kuje sa razliitim reversima, naje)i tip na zapadu je onaj koji prikazuje imperatore kako sede sa 9iktorijom iza njih i natpisom Victoria Augg. 9alentinijan umire A6&. godine, a na njegovo mesto dolazi njegov mladji sin 9alentinijan ++, kao avgust.. .o donosi vrlo malo promena na novcu, koje se uglavnom svode na promenu portreta i natpisa za novog imperatora. 9alens umire A6=. godine i na njegovo mesto dolazi .eodosije, koji dobija na upravu istok. Na zapadnim solidima preovladjuju 9iktorije iz pro)log perioda, dok na novcu iz Konstantinopolja ima novi tip Concordia Auggg, na kome je prikazan Konstantinopolj kako sedi na tronu. /lian tip se nalazi na silikvama na zapadu, pored postojeeg Ar s .oma i jo) jedan tip sa sedeom igurom 8ome, ali natpisom Virtus .omanorum. Na bronzi, koja je slina velikim noviima Eulijanske re orme, pojavljuje se novi varijetet reversa, na kojima pi)e .e*aratio .ei*u i na kojem car podie kleeu enu, kao i #loria .omanorum, sa carom u brodu kojim upravlja 9iktorija. A=A. godine (agnus (aQimus, komandant trupa u @ritaniji je progla)en za cara, pre)ao je u Galiju i porazio i ubio Gracijana. 7a savladara je izabrao svog sina 9iktora i oni su na kraju priznati kao avgusti na zapadu od 9alentinijana ++ i .eodosija. 1vaj potonji je kasnije iste godine imenovao svog sina !rkadija za
">

avgusta. A=6. godine (aksimus je napao +taliju, ali ga je sledee godine .eodosije pobedio kod !kvileje, a ubrzo potom 9iktor je ubijen u Galiji. Na poetku svog ustanka (agnus je na kratko otvorio 0ondonsku kovnicu, koja je potpisala svoj novac sa !ug, skraenicom od imena !ugusta, koje je 0ondon u to vreme nosio. Kovnica u /irmijumu je ve bila zatvorena, a ona u /iscii je zatvorena oko A=6. godine. 7lato je manje kovano u ovom periodu, na zapadu je izdato ne)to solida, dok je na istoku samo Konstantinopolj kovao zlatan novac. ' ovom periodu uveden je novi novi, nazvan tremisis, koji je vredeo %FA solida, sa reversnom predstavom 9iktorije i natpisom Victoria Augustorum. /rebro je skoro iskljuivo, opet sa izuzetkom Konstantinopolja kovano na zapadu sa predstavama Konkordija i 9irtus 8omanoruma iz ranijih perioda. Porazom (aksimusa i 9iktora, 9alentinijan ++ je zvanino naimenovan u avgusta na zapadu, dok su .eodosije i !rkadije vladali na istoku. (edjutim mir nije dugo trajao jer je 9alentinijan ++ ubijen AB". godine, a 3ugenije se proglasio za imperatora, kao poslednji od careva koji se aktivno zalagao za paganizam. 'brzo je pod svoju kontrolu stavio ceo zapad i +taliju, a u kovnicama pod njegovom kontrolom se prvo kuje novac u ime .eodosije i !rkadija, ali on nikad nije priznat od strane .eodosija koji ubrzo osvaja +taliju i pobedjuje 3ugenija AB>. godine. 7bog smrti 9alentinijana, .eodosije unapredjuju -onorija, svog mladjeg sina, u rank !vgusta. ' toku kampanje .eodosije je otvorio kovnicu u /irmijumu koja kuje solide sa Konkordijama.

Podela carstva 0,;8 7 2;1 godine A56 .eodosije umire AB&. godine i ostavlja carstvo na upravu svojim sinovima -onoriju i !rkadiju. +ako je i ranije carstvo bilo deljeno, sada, usled novih politikih i vojnih okolnosti, podela postaje daleko realnija i vidljivija. 7bog stalnog opadanja zapada i neprestanih prodora varvara, koji konano okupiraju te delove carstva, istoni carevi koji su uspeli da sauvaju svoje teritorije se pona)aju superiornije u odnosu na svoje kolege sa zapada. Na zapadu se kuju solidi samo u +taliji, ukljuujui i novu kovnicu u 8aveni, gde je ujedno i preme)tena prestonica. Postoji samo jedan tip reversa, sa natpisom Victoria Auggg koja prikazuje imperatora sa standardom i globusom, kako gazi zarobljenika. Kovani su i zlatni tremisi sa predstavama 9iktorija sa pletenicom i palmom. /ve italijanske kovnice kuju za !rkadija i -onorija, ali za .eodosija ++, !rkadijevog sina, koji je >#". godine, naimenovan za !vgusta kuje samo ravenska kovnica. Konstantin +++, koga je -onorije prihvatio kao kolegu, >"%. godine, kuje samo u 8aveni i to solide. /rebrni novac je u opadanju, ali je uglavnom kovan u +taliji i za !rkadija i za -onorija. Na istoku solidi za !rkadija i -onorija, a potom i za .eodosija ++ su kovani samo u /olunu i Konstantinopolju, sa reversima tipa sedee igure Konstantinopolja i natpisom Concordia Augg0g6. Na solidima iz istonih kovnica na aversu portret uglavnom prikazuje mladu bistu imperatora sa )lemom i oklopom kako dri koplje i )tit, dok zapadni solidi nastavljaju klasian pro il sa bistom. ' ovom periodu Konstantinopolj praktino jedini izdaje serbro i to uglavnom silikve sa votivnim natpisima za .eodosija ++. @ronza je kovana u svim istonim kovnicama u raznim denominacijama. Hiroke emisije velike bronze za !rkadija i -onorija pokazuju cara sa kopljem i )titom kako ga kruni)e 9iktorija. 1d >"&. do >&&. godine na zapadu vlada 9alentinijan +++, dok na istoku vlada .eodosije ++ do >&#. godine kada ga nasledjuje (arcijan. /istem kovnica se smanjuje, delom zbog varvarskih invazija koje preuzimaju kontrolu nad brojnim kovnicama na zapadu, a delom i zbog lo)e ekonomske situacije na zapadu i istoku. Na zapadu kovnice u Galiji, 0ionu i !rletu, prestaju da kuju, dok iz .rijera imamo samo male novie, srebrne silikve i mala bronza za 9alentinijana +++. Praktino sav novac zapada je kovan u 8imu a postoje i izdanja solida iz 8avene. 1ni zadravaju tradicionalan natpis Victoria Auggg, ali kao tip pokazuju imperatora kako dri dugaki krst i gazi zmiju. .remisi su izdavani sa jednostavnim krstom u pletenici, kao i sa tradicionalnim 9iktorijama. Na istoku imperija izdaje velike emisije solida u Konstantinopolju. (edju naje)im reversima, je dugaki krst koji dri 9iktorija sa votivnim natpisom Vot >> "ult >> i 8oma koja sedi i legenda na kojoj pi)e )m* >>>>ii Cos >vii P*. /rebrni novac je relativno redak i uglavnom je iz Konstantinopolja. @ronzani novac,
"&

koji je iskljuivo u malim denominacijama na zapadu, kuje se u svim istonim kovnicama. 'obiajeni reversi za .eodosija ++ ukljuuju jo) jedan tip 9iktorije pored postojeih sa inskripcijom Concordia Aug i krstom u pletenici. Novac (arcijana koji je nasledio .eodosija ++ >&#. godine, je kovan u zlatu u 8imu i 8aveni sa tipovima koji su kori)eni za 9alentinijana +++. Na istoku glavni revers na solidima je dugaki krst, poduprt 9iktorijom kao na novcu .eodosija ++, ali sada sa natpisom Victoria Auggg, dok su tremisi koristili sada ve standardnu predstavu na reversu, ili 9iktoriju ili krst u pletenici. /rebrna izdanja su mala a na maloj bronzi jedini reversni tip je imperatorski monogram, ne)to )to je ve uveo .eodosije ++. Posle 9alentinijanove smrti >&&. godine na zapadu sledi niz imperatora koji su potpuno beznaajni i ne vladaju veoma dugo. Promene na novcu su uglavnom promene imperatorskih bisti i titula. Poslednji rimski car bio je 8omulus !vgustus ,>6&F>65. godina2 i on je takodje izdavao stari tip Victoria Auggg.

Vizantijski novac !nastazijevom re ormom iz >B=. godine ,!nastazije vlada od >B% $ &%=. godine2 obeleen je poetak ranovizantijskog kovanja. + dalje se kuju solid ,numizma2 teine >.>& grama ,teoretski >.&> grama2 J solida semisis i %FA solida tremisis. @akarni novac dobija nova svojstva uvodjenjem vizantijskog olisa sa oznakom ( na reversu vrednosti ># numija, teine B,%# grama, polu olis sa oznakom K odnosno "# numija, teine >.&> grama i etvrt olisa sa oznakom +, odnosno %# numija, teine ","6 grama. ' periodu od >B= $ &%". godine olis tei %F6" unte bakra, odnosno B.%# grama. 8e ormom iz &%". godine njegova teina je udvostruena na %=D%B grama a uveden je i novi nominal pentanumij sa oznakom 3 na reversu, vredi & numija i teine je %.%A grama ili %F= olisa. .e!orma 2;9. godine % solid ima vrednost > skripula, teak je >.&> grama, od "> karatnog zlata, vredi %# unti bakra, odnosno A5# olisa. Eedna unta bakra ima A5 olisa. .e!orma 81?. godine % solidR"# unti bakra. % unta bakra ima %= olisa, a jedan solid i dalje A5# olisa. Eustinijanova re orma ,&"6D&5& godine !<2 iz &A=. godine na aversu novca careva bista se prikazuje en !ace, ,do tada je prikazivana u pro ilu2, a na bakarnom novcu na reversu se javlja godina kovanja, odnosno vladavine cara. 5%&. godine car +raklije ,5%# $ 5>%. godine2 uvodi novi srebrni nominal heksagram. Na poetku ranovizantijskog kovanja, pod !nastasijem + rade tri kovnice Konstantinopolj, Nikomedeja i !ntiohija. ' vreme Eustina + ,&%= $ &"6. godine2 proradili su i /olun i Kizik. Eustinijan + ,&"6 $ &5&. godina2 je svojim osvajanjima poveao broj kovnica na nekih %", ukljuujui i one s dugom tradicijom poput !leksandrijske, Kartaginske i 8imske. 1d Konstansa ++ ,5>% $ 55=. godina2 broj kovnica pada na pet )est, da bi se od ranog +* veka kovalo samo u Konstantinopolju. Kao ranovizantijsko kovanje uzima se period od >B% $ 5=&. godine. Hto se tie predstava na novcu, u ovom periodu se tei prikazivanju cara i carice u nekoj vrsti vojnike odee na aversu, dok se revers sastoji od personi ikacija uglavnom 9iktorije ili od predstava krsta i predstave -rista i svetaca. @ustin ) 0819 7 8?4. godina6 Prati model koji je ustanovio !nastasije. Postoje tri denominacije u zlatu, solid, semisis, tremisis i ne)to srebra kovani su samo u Konstantinopolju, dok je bronza kovana u Konstantinopolju, !ntiohiji, Nikomedeji, /olunu i Kiziku. Na reversu solida je predstava 9iktorije sa lica, koja dri dugaki dugaki krst i krst nad globusom, predstava koju e obilato ponavljati zapadna varvarska kraljevstva. 8etki srebrnjaci imaju na aversu poprsje cara u pro ilu, a na reversu cara koji stoji N+(@!.3 ,sa oreolom2 i dri globus ili
"5

koplje i globus, s upisom #loria .omanorum. ' Konstantinopolju su kovani samo tei komadi u bronzi sa vredno)u ( i K. Na retkim + komadima na aversu je stojei car, a na reversu oznaka :i:a Gli)a lankirana oznakama radionice. /olun je kovao samo (, Nikomedeja i Kizik ( i K, a !ntionija sve etiri denominacije. Na 3 noviima ,& numija2 iz !ntiohije na reversu oznaka 3 zauzima malo mesta, dok je vei deo .ime iz !ntiohije, u dvodelnom svetili)tu sa bogom reke 1rontesom kraj njenih stopala. @ustinijan ) 08?4 7 868. godine6 Eustin je usvojio svog neaka Eustinijana kao suvladara i njih dvojica su zajedno vladali od aprila do avgusta &"6. godine, kada je Eustin umro. +z ove kratke vladavine ostalo je ne)to malo zlata i srebra. ' zlatu je jedino solid kovan. 8evers je onaj od vladavine samog Eustina, dok je na aversu predstava oba cara, )to je novitet. 1ni obojica sede, obojica sa oreolom, obueni u duge odore i sa obema )akama na grudima ili sa globusom u levoj, a desnom na grudima. @ronza ima isti revers kao i solid, a kuje se u Konstantinopolju ,(2 i !ntiohiji ,K, 32 Kada je ostao sam kao vladar, Eustinijan je krenuo u osvajake pohode i poku)ao da obnovi nekada)nju rimsku imperiju, ne samo teritorijalno ve i njene institucije. ' poetku zlato je kovano samo u Konstantinopolju. /emisis i .remisis imaju svoje uobiajene predstave, a i solid je nastavio sa svojom predstavom cara malo udesno, sa kopljem i )titom na aversu i 9iktorijom sa dugim krstom na reversu i krst nad globusom. Neki reversi imaju i 9iktoriju na levo kako dri glbus i nad njim :ia Gli)u. 1d &"=. godine postoji i jo) jedan solid, koji na aversu ima natpis <N +9/.+N+$!N9/ PP !9G i cara koji sedi obuen u konzularnu odeu, dok je na reversu predstava dve 9iktorije naspramno, izmedju njih dugi krst, a iznad svake od njih zvezda. &A>. godine nakon pobede 9elizara u severnoj ! rici nad 9andalima iskovana je za tu priliku velika zlatna medalja u vrednosti od A5 solida, gde avers ponavlja predstavu sa prethodnih solidaC bista cara u pro ilu ,ali uveana2 sa natpisom <N +9/.+N+D!N9/ !9G, dok revers ima predstavljenu scenu trijum a koja simbolizuje samu pobedu nad 9andalima i natpis Kovnica u Kartagi Kovnica u Kartagi otvorena je ponovo &A>. godine i emitovala je i solide, malo razliitog stila i ne)to srebra sa zavetnim reversom ili reversom koji ima krst koji se zavr)ava kao slovo p i slova i , levo i desno od krsta. &A>. godine javlja se i multipla od >,& solida sa uobiajenim aversom, bista cara u pro ilu i legenda, dok na reversu ima predstavu cara koji stoji na levo, u desnoj ruci dri globus sa 9iktorijom, a u levoj laborum ,hri)anski steg sa simbolom -i 8o2 i legendu /3;98+.!/ 83+P9@0+;!3. 8ani bronzani novii su imali uobiajeni carev pro il na aversu i vrednost na reversu. Novi stil na bronzi javlja se &A=. godine, a sastoji se u prikazivanju carevog poprsja potpuno sa lica na aversu, a i revers je pretrpeo izvesne promene. 1d tada se javlja datum, odnosno godina vladanja cara ,a samim tim i godina kovanja2. <atum je predstavljen reju anno koja je vertikalno upisana, a s leve strane je oznake vrednosti ,(,K,+,32, dok se na desnoj strani nalazi odgovarajua brojka. Prema tome bronzani novac ima dve aze + od &"6 $ &A= i ++ od &A= $ &5& godine. ' prvoj azi na aversu je bista cara u pro ilu, a na reversu je oznaka vrednosti, oznaka za kovnicu i radionicu. ' drugoj azi na aversu je bista cara en !ace, dok je na reversu !NN1, oznaka vrednosti, rimski brojevi ,za godinu2 i oznaka za kovnicu. 1d &A=. godine se i na solidu uoavaju promene. Na aversu je bista cara spreda u oklopu i sa )titom, dok je na glavi )lem sa perjanicom. u desnoj ruci je s era sa krstom, i natpis <N +9/.+N+D!N9/ PP !9G'/.. Na reversu je 9iktorija spreda, u desnoj ruci dri dugi monogramatski krst, u levoj s eru s krstom i natpis 9+;.18+D! !9G GG i u egzerku ;1(1@. Kartaginski komadi od %# numija +, imaju 9iktoriju s lica i upisanu re 9+;.18+!, sa oznakom vrednosti * upisanom izmedju dve zvezde. Kovnica u Solunu 1va kovnica ne kuje bronzu ranijeg tipa, a posle &A=. godine kuje bronzu sa malom vrednosti. +/ $ %5 numija, - $ = numija, D > numije, D A numije i @ $ " numije.

"6

Nakon velikog zemljotresa &"=. godine, koji je razorio !ntiohiju, gradu je promenjeno ime u .heoupolis, )to od tada postaje oznaka za ovu kovnicu. /erija bronzanih novia iz !ntiohije pre &AB. godine ima na aversu cara en !ace, koji sedi na tronu. @ronza iz !ntiohije, kao i ona solunska ima udne oznake vrednosti. D AA numije, D %" numija, D 5 numija, D A numije. Na malim bronzanim komadima sa /icilije i revers ima krst i po jednu zvezdu u svakom uglu. @ustin )) 0868 7 849. godine6 ' zlatu kuje solide od "#, "" i "> karata i semisise i tremisise. /olidi od "> karata na aversu imaju bistu cara rontalno, u oklopu i sa )lemom te natpis <N +D9/.+DN9/ PP !9G, a na reversu je personi ikacija ;arigrada na prestolu, koji u levoj ruci dri krst, desno je natpis 9+;.18+! !9G GG. Na solidu od "" karata je sve isto sem na reversu natpisa ;1(1<. /olid od "# karata ima sve predstave iste, samo na reversu pi)e ;1(1@. Postoji i jedna posebna emisija novca koja na aversu ima dve rontalne biste, Eustin ++ i .iberije ++ Konstantin, natpis +9/.+N+ 3. ;1N/.!N PP !9G, a na reversu 9iktoriju, koja u desnoj ruci dri kruks monogramatika, odnosno monogramatski krst, a u levoj s eru sa krstom. ' srebru je kovanje kao i kod Eustinijana +, silikva, kod koje je sve isto samo je legenda G018+! 81(!N18'(. ' bronzi kuju kovnice u Kartagi, /iriji, 8imu, Konstantinopolju, 8aveni, Kiziku, !ntiohiji, !leksandriji i /olunu. Na aversu su dve igure Eustin i /o ija na prestolu. Eustin dri krst, a /o ija skiptar. Natpis je <N +9/.+N9/ PP !9G. Na reversu je 9iktorija koja sedi na oklopu i )titu i dri drugi )tit na kome pi)e ****. <esno od toga je uspravno upisano !NN1. ' bakru su kovani olisi. 4olis ( ima na aversu dve igure sa ili bez krsta iznad glava. a na reversu slovo (, levo od njega vertikalno !NN1, desno i iznad krst, a ispod ;1N. 4olis 3 ima na aversu monogram Eustina i /o ije, a na reversu 3 i ;1N. /ve do vladavine (ihaila 9++ ,%#6% god.2 numizma se kovala od dobrog metala, dok nakon ove godine preti da postane elektrum, legura zlata i srebra. Poetkom *+ veka kuje se numizma deblje gradje, ali od > grama, uporedo sa onom od >.& grama, koja je pljosnata ,ski at $ scSphate oblikovan kao )olja, unast2. 'op)te od kraja *+ do poetka *+++ veka, vizantijski novac je poznat po tom unastom obliku. 7a vreme !leksija + Komnina ,%#=% $ %%%=. godina2 nestaje deblja numizma. Nadalje je kovano u zlatu, elektrumu, bilonu i bronzi. /emisis i temisis kovani su u zlatu, ali je njihovo kovanje prestalo u * veku. Kovanje u srebru je veoma retko. Glavni srebrni novac je teak >.& grama i zove se miliarensis, povremeno je kovan da bi ga ;ar +raklije ,5%# $ 5>%. godine2 zamenio heksagramom te)kim 5 grama. Konstantin 9 ,6>% $ 66&. godina2 uvodi srebrnjak od A grama koji na reversu ima samo upis. Poetkom *+++ veka !ndronik ++ ,%"=" $ %A"= godine2 uvodi srebrnjak koji kopira venecijanski grosso, gro). 1d Eovana 9 ,%A>% $ %AB%. godine2 srebrnjaci su pljosnati i od lo)ijeg srebra.

"=