Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka

Odsek za raunarsku tehniku i
raunarske komunikacije

Osnovi logikog
projektovanja
sekvencijalnih mrea
Minimizacija broja stanja automata opteg tipa

Minimizacija broja stanja

konanih automata
Pod minimizacijom broja stanja konanih automata
podrazumevae se proces dobijanja automata koji
ima minimalan broj stanja u odnosu na sve
automate koji realizuju zadati zakon funkcionisanja
automata.
Ideje minimizacije se baziraju na posmatranju
ponaanja automata preko praenja izlaza.
Dva automata su ekvivalentna ako se ne moe
uoiti razlika u odzivu automata na pojavu iste
ulazne rei za svako od stanja automata
Automati opteg tipa

Razluiva i ekvivalentna
stanja
Za dva stanja Si i Sj sekvencijalnog sistema se kae da su
razluiva ako postoji bar jedna ulazna re koja dovodi do
generisanja razliitih izlaznih rei.
Re koja razluuje ova stanja je razluiva re za stanja (Si, Sj).
Ukoliko postoji razluiva re duine k, tada je (Si, Sj) k-razluivo.
U matematikom smislu, stanja Si i Sj su k-razluiva ako postoji
ulazna re x(t, t+k-1) takva da je:
Z(x(t, t+k-1), Si) Z(x(t, t+k-1), Sj) razliiti izlazi
Ukoliko dva stanja nisu k-razluiva za bilo koju vrednost k, onda
se kae da su ekvivalentna, odnosno da se mogu zameniti
jednim stanjem
Automati opteg tipa

Ekvivalentna stanja
Drugim reima, ukoliko posmatranjem izlaza
automata u dva razliita stanja nije mogue uoiti
razlike kae se da su ta dva stanja su ekvivalentna
Matematika definicija ekvivalentnih stanja:
Dva stanja automata (Si, Sj) se nazivaju
ekvivalentnim
Si = Sj ako je za svaku re azbuke Xp = (X1, X2, ..., Xn)
u vanosti (Si, Xp) = (Sj, Xp) jednake funkcije izlaza

Iz ove definicije sledi da se problem minimizacije

svodi na dobijanje minimalne ekvivalentne tablice
prelaza iz date polazne tablice prelaza
Automati opteg tipa

Minimizacija automata
primenom implikacione
tablice
U osnovi ovog metoda lei sistematsko odreivanje
klasa ekvivalentnih stanja ispitivanjem
zadovoljavanja uslova
(p, X) = (q, X) jednake funkcije izlaza
(p, X) = (q, X) jednake funkcije prelaza
Klase ekvivalentnih stanja se pronalaze
korienjem specijalne trougaone tablice,
implikacione tablice, gde koordinate elija
predstavljaju parove indeksa stanja
Automati opteg tipa

Minimizacija automata
primenom implikacione
tablice

Automati opteg tipa

Minimizacija automata
primenom implikacione
tablice

Sva stanja
osim prvog
Sva stanja
osim
poslednjeg

Automati opteg tipa

Minimizacija automata
primenom implikacione
tablice

Automati opteg tipa

Minimizacija automata
primenom implikacione
tablice

Automati opteg tipa

Minimizacija automata
primenom implikacione
tablice

Automati opteg tipa

10

Minimizacija nepotpuno
definisanih automata
Zbog toga to nisu definisane funkcije prelaza i izlaza za sve
skupove ulaznih signala, ne moe se formalno matematiki
govoriti o ekvivalenciji stanja, jer nisu definisane funkcije
izlaza i prelaza, a nije u vanosti ni tranzitivnost. Stoga se
uvodi pojam KOMPATIBILNOSTI STANJA.
Dva stanja automata su kompatibilna ako imaju identine
funkcije izlaza i prelaza za one ulazne signale za koje su
te funkcije definisane.

Dva kompatibilna stanja se mogu uiniti ekvivalentnim

ukoliko se neodreenim funkcijama prelaza - izlaza dodele
iste vrednosti.
Automati opteg tipa

11