KNJIGA PRVA ...

na dnu nam due postoji vatra to nezadovoljna sred svoga ognjita iznad prostih elja da se vine ite i tei da granice prikladne ukine; A kad se jednom zapali, kad sine pustolovna e joj, sem pepela njenog nita je drugo tako ne umara ... Poetak uprave Valerija Grata, etvrtog carskog naimesnika Judeje, bio je obeleen politikim nemirima u Jerusalimu ikoji e neminovno dovesti do poslednjeg sukoba izmeu Jevreja i Rimljana. U meuvremenu Judeja jetoila izloena prome-nama koje su je duboko pogaale u imnogo emu, a naroito u njenom ureenju. Irod Veliki umre godinu dana piosle roenja Deteta, i to na tako jadan nain da je hrianski svet imao sve razloge da veruje kako ga je pogodio gnev boji. Kao i svi veliki upravljai koji svoj ivot posveuju usavravanju vlasti to su je stvorili, on je sanjao samo o prenoenju svog prestola i krune, poto je bio osniva dinastije. Testamentom je podelio kraljevinu trojici sinova: Antipu, Filipu i Arhelaju, odredivi ovog poslednjeg za svog naslednika. Testament se obavezno morao podneti imperatoru Av-gustu, koji je potvrdio sve kraljeve odluke osim jedne: odbijao je titulu Arhelaju dokle god ne dokae svoju sposobnost i vernost; umesto toga imenovao ga je za etnarha i ostavio ga da vlada devet godina; zatim ga je zlbog ravog vladanja i nesposobnosti da ugui zavere u svojoj neposrednoj okolini prognao u Galiju. Ali, Cezar se nije zadovoljio svrgavanjem Ar-helaja. On je narodu Jerusalima zadao udarac koji je pogodio njegov ponos i ranio osetljivost visokog svetenstva Hrama: sveo je Judeju na stepen rimske provincije i pripojio je prefekturi Sirije. Tako je, umesto da ima kralja i dvorane u dvorcu koji je Irod ostavio na brdu Sionu, grad pao u ruke sta-reini drugog reda, zvanom prokurator, koji je optio sa rimskim

dvorom preko legata Sirije ija je rezidencija bila u Antiohiji. I da bi uvreda bila jo bolnija, prokuratoru nije doputeno da se nastani u Jerusalimu; u Cezareji se nalazilo sedite njegove uprave. Najzad, kao vrhunac ponienja, Samari ja na elom svetu na j prezrenije pleme prikljuena je Judeji da s njom obrazuje jednu provinciju. Kakve su muke podnosili zatucani farisejiili odvojeni"*, primorani da kod prokuratora * lanovi religiozno-politike stranke kod Jevreja, koja je propovedala strogo ispovedanje Mojsijevog zakona, u emu je bilo mnogo licemerstva. Pirim. prev. u Cezareji stoje pored bogomoljaca iz hrama Ga-risima. U ovom moru jada pokorenom narodu je ostajala samo jedna uteha, jedna jedina: prvosvetenik je iveo u Irodovom dvorcu na trgu i drao neto to je liilo na dvor. Ali njegova vlast je bila samo prazna re, a njegova titula mamac. Pravo da odluuje o ivotu ili smrti pripadalo je prokuratoru. Pravda se delila u ime imperatora i prema rimskim zakonima. A to je jo znaajnije, u dvorcu je stanovao i carski rukovalac sakupljanja dravnih dabina sa svim svojim pomonicima: pisarima, skupljaima poreza, carinicima, obavetajcima i birima. Meutim, oni koji su snivali o skoroj slobodi teili su se to je glavni zapovednik dvorca bio Jevrejin. Samo njegovo svakodnevno prisustvo podsealo ih je na obeanja proroka i na doba kad je Jehova upravljao plemenom preko Aronovih sinova. I u tome su oni videli znak da ih On nije zaboravio: njihove nade su ivele, ulivale im strpljivost i pomagale im da ekaju Judinog sina koji treba da vlada Izrailjem. Judeja je bila rimska provincija ve osamnaest godina. Za osamnaest godina cezari su nauili da upoznaju mentalitet naroda; znali su da se Jevre-jima, uprkos njihovom ponosu, moe nesmetano vladati samo ako se potuje njihova religija. Verni ovoj politici, Gratovi prethodnici su briljivo izbe-gavali da se upliu u crkvene obrede svojih podanika. Ali novi namesnik je zauzeo drukiji stav. Svojim prvim zvaninim aktom oduzeo je Hani titulu prvosvetenika da bi to mesto dodelio Ismailu, sinu Fabusovom. ' 9li Ovoj odluci, bilo da ju je diktirao Avgust ili da je potekla od samoga Grata, apsolutno je nedostajala diplomatija. Ovde treba dodati nekoliko reci o jevrejskoj politici da bi se makar donekle shvatio nastavak nae prie. U to doba, bez obzira na osnovne uzroke, postojala je u Judeji stranka plemia i stranka odvojenih" ili narodna stranka. Posle Irodove smrti dve stranke su se ujedinile protiv Arhelaja i pobedile ga, od Hrama do dvora i od Jerusalima do Kima, 'dvorskim intrigama ili ak sa orujem u ruci. Vie puta su sveti manastiri Morije odjekivali

od ratnikih poklia. Najzad su ga oterali u izgnanstvo. Ujedinjeni protiv zajednikog neprijatelja, saveznici ipak nisu gubili iz vida svoje razliite ciljeve. Plemii su mrzeli Jo-azara, prvosvetenika, dok su odvojeni" bili njegove vatrene pristalice. Kad su usled Arhelajevog nestanka odredbe Irodovog testamenta prestale da vae, Joazaru nije ostalo nita drugo nego da se povue. I plemii su izabrali Hanu da vri sveta miropomazani a. Ustolienje ovog Setovog sina pokopalo je sveti savez i braa po oruju ustadoe jedni protiv drugih. U toku (borbe protiv nesrenog etnarha plemii su poverovali da je pogodno vezati se za Rim. Oni su shvatili da e neki drugi oblik vladavine biti potreban, poto su Irodove odredbe oglaene nitavnim i nevaeim. Stoga su predloili da se Judeja pretvori u jednu provinciju, to je odvojenim" pruilo jo jedan razlog za borbu. A kad je Samarija pripojena toj provinciji, plemia nije bilo vie od jedne ake fanatika koju su podravali jedino carski dvor i ugled njihovog ina i bogatstva. 10 Meutim, oni su petnaest godina to jest do dolaska Valerija Grata uspeli da se odre istovremeno i u dvorcu i u Hramu. Hana, idol svoje stranke, sprovodio je vlast u interesu svog carskog gospodara. Rimski garnizon se nalazio u kuli Antonija; legionari su uvali strau'pred kapijama dvorca; rimski sudija je delio pravdu u graanskim i krivinim sporovima; rimski sistem oporezivanja, primenjivan strogo, guio je istovremeno i grad i selo; svakog dana, svakog sata i na hiljade raznih naina narod je bio isme-van i poniavan, saznaj ui tako kakva je razlika izmeu nezavisnosti i ugnjetavanja. Ipak ga je Hana drao u relativnom miru. Rim nije imao verni-jeg prijatelja, i otuda se njegov gubitak osetiio. On predade svetene ukrase Ismailu, novom izabraniku, napusti tremove Hrama i obrazova novu stranku, amalgam Betuzejaca i Setovih potomaka. Tako je prokurator Grat video ikako se razbuktava vatra 'koja je tinjala petnaest godina. Mesec dana posle Iamailovog ustolienja ovaj Rimljanin je odluio da ga poseti u Jerusalimu. Kad su, zvide-i mu i pljujui ga sa visokih zidova, Jevreji ugledali kako njegova garda prolazi kroz gradske kapije i ide prema kuli Antonija, oni shvatie pravi cilj njegovog dolaska. Kohorta legionara bila je prikljuena garnizonu. Teko prvome Ikoji bi joj naneo uvredu. Prokurator je odluio da da primer. Sada pozivamo itaoca da se prenese u jedan od dvorskih vrtova na brdu Sionu, u podnevni as, pod neumoljivo sunce arkog jula. Vrt je bio sa svih strana oivien visokim zgradama, ponekad dvospratnim. Verande su zaklanjale donja vrata i prozore dok su galerije, ograene jakim balustradama, ukraavale gornje spratove. Ovde-onde otvarao se vidik: kiolonaa u koju je prodirao vetar gledala je na druge delove kue da bi vae istakla njenu veliinu i lepotu. I vrt je bio tako ureen da je to bilo prijatno za oko: videle su se staze, travnjaci, bunjei nekoliko velikih darveta, retki primerci palmi izmeanih sa rogaima, kajsi-jama i orasima. Sa svih strana zemljite se lako naginjalo ka sreditu gde se nalazio'ribnjak sa mer-mernim bazenom, mestimino ispresecanim malim ustavama, koje su, izdignute, proputale vodu u male kanale na ivicama staza najbolji sistem za borbu protiv sue toga kraja. Nedaleko od vodoskoka jezerce sa bistrom vodom oroavalo je evar trske i oleandera kakvi rastu du Jordana i blizu Mrtvog mora. Izmeu tog evara i jezerca, ne obazirui se na sunce

koje je palilo u nepokretnom vazduhu, dva mladia, jedan od oko devetnaest, a drugi od sedamnaest godina, vodili su veoma ozbiljan razgovor. Stariji je bio gologlav. Imao je na sebi lepravu tuniku, koja je padala do kolena i sandale, a sve-tloplavi ogrta je prebacio preko klupe da bi mu sluio kao naslonja. Odea mu je ostavljala otkrivene ruke i noge dste bronzane boje kao i lice; meutim, izvesna ljupkost u pokretima, tananost crta i otmen nain izraavanja odavali su njegov drutveni stale. Siva tunika od lake vune sa crvenim rubom oko vrata, na rukavima i pri dnu, stegnuta u pasu svilenin*- gajtanom, bila je tunika mladog Rimljanina. Ako bi mu se u razgovoru desilo da pogleda svog sabesednika sa visine i da mu se obrati kao potinjenom, moglo mu se oprostiti jer je pripadao otmenoj rimskoj porodici injenica koja je u to doba opravdavala svaku oholost. Za vreme svirepih ratova izmeu prvog Cezara i njegovih velikih neprijatelja jedan Mesala je bio Bru-tov prijatelj. Posle Brutovog poraza u Filipima, ne robujui svojoj asti, Mesala se pomirio sa pobednikom. A kad se Oktavijan borio za svoje carstvo, on ga je podravao. Postavi imperator Avgust, Oktavijan nije zaboravio usluge koje mu je uinio Mesala i obasuo je njegovu porodicu svim poastima. Sem toga, kad je Judeja svedena na provinciju, on je poslao u Jerusalim sina svog biveg tienika sa zadatkom da prikuplja porez na tom podruju. I od tada sin je zadrao svoje mesto, stanujui u dvorcu sa prvosvetenikom. Mladi o kome je upravo re bio je njegov sin, koji se prete-rano ponosio svojim pretkom. 13 Mesalin drug bio je vitkiji; odea mu je bila od belog platna i u Jerusalimu se smatrala najelegantnijom. Privren utim gajtaniem, komad platna mu je pokrivao glavu, nameten tako da je padao od ela preko potiljka. Posmatra, viniji da ocenjuje rasu po crtama nego po odelu, brzo bi poznao u njemu jevrejsku krv. Rimljaninovo elo bilo je visoko i usko, nos orlovski, dok su mu usne bile tanke i prave, a oi hladne i blizu obrva. Naprotiv, elo Izrailjoa bilo je nisko i iroko, nos dug sa irokim nozdrvama, gornja usna izvijena, lako nadnesena nad donju i ugnuta na spojevima; imao je oblu bradu, krupne oi, rumene obraze boje vina. Sve to davalo je njegovom licu blagost, snagu i le~ potu svojstvene njegovoj rasi. Dranje Rimljanina bilo je edno i strogo; dranje Jevrejina bujno i sladostrasno. A ti kae da novi prokurator treba da stigne sutra? Pitanje koje je uputio mlai od dvojice prijatelja bilo je postavljeno na grkom jeziku koji je, neobino za to doba, dominirao u obrazovanim krugovima Judeje. Da, sutra odgovori Mesala. Ko ti je to rekao? uo sam Ismaila, novog guvernera dvorca, onoga koga ti naziva prvosvetenikom, kad je to rekao sino mome ocu. Uveravam te, novost bi bila verovatnija da je potekla od nekog Egipanina, iako on pripada rasi koja je zaboravila ta je dstina, ili ak od nekog Idumejca, 'iji narod nije nikad ni znao ta je ona. Ali da bih se uverio, jutros sam potraio jednog centuriona iz kule i on mi je rekao 14 !;,. da se vre pripreme za doek; kovai oruja isporuuju lemove i titove i stavljaju pozlatu na orlove i ostale znake dostojanstva; kasarne u kojima ve odavno niko ne boravi iste se i provetravaju kao za doek novih jedinica, verovatno garde neke znaajne linosti. Odgovorio je grubo, to bi nas moglo iznenaditi ako zaboraviimo da u to doba utivost nije ba bila rimska vrlina. Nekadanja religija je skoro prestala da bude vera. Ona je bila navika miljenja i izraavanja, to su uglavnom cenili svetenici koji su nalazili koristi u tome da slue u Hramu. I poto je filozofija brzo zauzimala mesto religije, ironija je zamenjivala potovanje u tolikoj meri da je za latinski duh postala, ak i u sitnim svakodnevnim razgovorima, ono to je so za meso i aroma za vino. Mladi Mesala, koji je tek nedavno stigao iz Rima gde se nalazio na kolovanju, usvojio je ovaj novi nain. I stoga je u svom poslednjem odgovoru napravio aluziju

na Egipane i Idumejce. Obraze mladog Jevrejina oibli tamnije rumenilo i on moda nije ni uo kraj reenice, jer osta bez reci, gledajui rasejano vodu u bazenu. Ovde smo se oprostili. Mir boji neka bude s tobom!" bile su tvoje poslednje reci, a ja sam ti odgovorio: Neka te bogovi uvaju!" Sea li se? Koliko je godina proteklo od tada! Pet! odgovori Jevrejin gledajui i dalje u vodu. Pa lepo, ima razloga da bude zahvalan... ta treba da kaem? Bogovima? ... Nije vano! Porastao si i postao vitkiji. Grci bi kazali za tebe da si lep. Kad bi se Jupiter mogao zadovoljiti samo jednim Ganimedom, kakav bi ti peharnik bio imperatoru! Ali reci mi, dragi moj Juda, zato je za tebe vaan dolazak prokuratora? Juda upravi svoje krupne oi na onoga koji mu je postavio pitanje; ozbiljan i sanjalaki pogled obuhvati Rimljanina dok mu je mladi odgovarao. Da, pet godina. Seam se naeg rastanka. Ti si otputovao u Rim, a ja sam plakao jer sam te vo-leo. Sada su godine prole i ti si se, evo, vratio, odrastao i bogat nimalo se ne alim , a ja bih eleo da ti bude onaj Mesala koji je otputovao. Tanke nozdrve cinika uzdrhtae i on duboko izdahnu vazduh odgovarajui: Ne, ne, ne Ganimed... prorok, dragi moj Juda! Treba ti nekoliko asova mog uitelja retorike sa Foruma ... Dau ti propratno pismo za njega kad bude dovoljno mudar da prihvati predlog o kome sam ti, kako se seam, morao govoriti. Malo vie vinosti u tajanstvenosti, i Delfi e te doekati kao Apolona lino. Na zvuk tvog sveanog glasa Pitija e se uputiti prema tebi sa svojom krunom ... Bez ale, prijatelju, u emu ja nisam onaj isti Mesala koji je otiao? Cuo sam jednoga dana najveeg logiara na svetu. On je predavao ,,O diskusiji" i rekao pored ostalog: Shvatite svog protivnika pre nego to mu odgovorite." Dakle, dopusti mi da te shvatim. Mladi se zacrvene pred cininim pogledom koji ga je razgoliavao, ali odgovori odluno. Vidim da ne proputa prilike. Uitelji su ti ulili mnogo znanja i ljupkosti. Govori s lakoom pravnika, ali tvoj govor je otrovan. Moj Mesala, 16 kad je otiao, nije imao otrova u sebi. I ni za ta na svetu on ne bi vreao oseanja svog prijatelja. Rimljanin se nasmed kao da je dobio pohvalu i jio vie uzdie svoju glavu patricija. O, dragi Juda, kakav svean ton! Nismo ovde ni ai Dodoni ni u Delfima. Odreci se uloge proroka i budi jasan. ime sam te uvredio? Juda duboko uzdahnu i cupkajui rukom gajtan oko pasa nastavi: U toku ovih pet godina i ja sam neto nauio. Hilel imoda nije ravan logiaru koga si ti sluao; Simeon i Samai bez sumnje su slabiji od strogih uitelja sa Foruma, ali njihovo uenje ne bludi po zabranjenim stazama.

Oni koji sede kraj njihovih nogu ustaju obogaeni poznavanjem boga, Zakona i Izradlja. A rezultat je ljubav i potovanje prema svemu to je s tim u vezi. Moje prisustvo u Velikoj koli i ono to sam ovde uo nauili su me da Judeja vie nije ono to je bila. Znam razliku izmeu nezavisne kraljevine i male provincije Judeje. Bio bih gnusniji, nii od jednog Samarjaniina kad ne bih patio zbog undenja svoje domovine. Ismail nije prvosveteni'k po Zakonu; on to ne moe biti dokle god ivi plemeniti Hana. Meutim, on je Levit, jedan od onih vernika koji su hiljadama godina sluili bogu i naoj veri... Prekinu ga Mesalin zajedljiv smeh. Ah, razumem sada! Po tvom miljenju Ismail je uzurpator; a verovati u jednog Idumejca, da ne kaem u Ismaila, znai biti otrovan kao guja. Sto mu gromova, to ti je Jevrejiin! Ljudi, stvari, ak nebo i zemlja, sve se menja, ali Jevrejin nikada! Za njega nema ni opadanja ni napretka. 3 Ban Hur, I 17 On je ono to su njegovi preci uvek bili. Gle, crtam krug na ovom pesku... A sada mi reci da li je ivot jednog Jevrejina vie od ovoga... Krug, i nita drugo. Avram je ovde, Isak i Jakov tamo, a bog u sredini. A ovaj krug ... sto mu gromova ... suvie je velik. Napraviu drugi. On uuta, pritisnu palcem o zemlju i opisa krug prstima. Vidi trag palca, to je Hram, a linije prstiju su Judeja. Zar izvan ovog malog prostora ne postoji nikakva druga vrednost? Umetnost! Irod je bio graditelj i zbog toga su ga prokleli. Slikarstvo, vajarstvo! Greh je posmatrati ih! Poezija je vezana za vae rtvenike. Sem u sinagogi, ko se meu vama usuuje da se prihvati govornitva? Sve to u ratu dobijete za est dana, izgubite sedmog dana. Isto je tako s vaim ivotom i ko e rei suprotno, ako ti se ja rugam? Zadovoljan oboavanjem jednog takvog naroda, ta je taj va bog u poreenju sa naim rimskim Jupiterom koji nam stavlja na raspolaganje svoje orlove da bi naim omoguio da osvojimo svet svojim orujem? Hilel, Simeon, a-mai, Aptalion ... ta su oni prema uiteljima koji ue svemu onome to vredi znati? Jevrejin ustade crven kao bulka. Ne, ne, sedi, dragi moj Juda, sedi! uzvik-nu Mesala pruajui ruke. Ti mi se ruga. Sasluaj me. Jupiter i ela njegova grka i latinska porodica doi e, kao i obino, da uine kraj ozbiljnom razgovoru. Svestan sam tvoje dobrote, jer si doao iz kue svojih otaca da mi poeli dobrodolicu i da obnovi nae prijateljstvo iz 18 detinjstva, ako je to mogue. Idi", rekao mi je moj uitelj poslednjeg asa. Idi i, da bi ulepao svoj ivot, seti se da Mars vlada, a da je Eros na kole-nima." Hteo je rei da ljubav nije nita, a da je rat sve. Tako je u Rimu. Brak je prvi korak ka razvodu. Vrlina je dragulj poslovnog oveka. Kleopatra je umirui zavetala svoje vetine i nju su osvetili. Ona ima naslednika u svakom rimskom domu. Svet ide istim putem. Zato, to se tie nae budunosti, smrt Erosu i neka ivi Mars! Biu vojnik, a ti, dragi moj Juda? Ja te alim ... ta bi ti mogao postati? Jevrejin se priblii ribnjaku. U Mesalinom otegnutom glasu oseti se natmurenost. Da,- ja te alim, dobri moj Juda. Iz kole u sinagogu, a otuda u Hram. A zatim o najvia slavo sedite u Sanhedrinu.* ivot bez povoljnih izgleda. Neka ti bogovi pomognu! Ali ja ... Juda ga pogleda upravo na vreme da spazi iskru gordosti koja osvetli to nadmeno lice. ... Ali ja ah! Ceo svet jo nije osvojen more jo zapljuskuje nepoznata ostrva. Na severu ive varvarsfci narodi. Slava zavretka Aleksandrovog pohoda na Daleka istok jo eka nekoga. Pogledaj sve mogunosti koje se pruaju jednom Rimljaninu. Pohod u Afriku, jo jedan pohod protiv Skita, zatim jedna legija ... Veina karijera se zaustavlja tu, ali moja ne. Jer ja, tako mi Jupitera, ja u se odrei svoje legije zbog prefekture. Pomisli na ivot u Rimu sa novcem novac, vino, ene, kocka sa pesriicima na gozbama, sa dvorskim in* Jevrejski vrhovni sud. 2* 19sir

trigama i raznim kockarskim igrama preko ele godine. I taj lepi ivot moe biti stvarnost jedna dobra prefektura, i sve to mogu imati. O moj Juda, mi smo u Siriji! Judeja je bogata, Antiohija je pre-stonica za bogove. Ja u naslediti Kirena, a ti... Ti e deliti sa mnom sve te blagoeti. Solisti i retori koji su vrveli javnim mestima Rima, monopoliui pravo da ue patricijsku omladinu, odobrili bi Mesalina shvatanja, jer su ona bila po ukusu naroda; za mladog Jevrejina, meutim, to su bile nove ideje, one ni u emu nisu liile na govore i razgovore n'a koje je bio naviknut. Sta-vie, on je pripadao rasi iji su zakoni, obiaji, nain miljenja zabranjivali satiru i humor. Bilo je, dakle, prirodno to je sluao svog prijatelja sa promenljivim oseanjima: ponekad je negodovao, ponekad se kolebao ne znajui vie kakav stav da zauzme. Najpre ga je vrealo nadmeno dranje sagovornika; zatim se zbog toga ljutio i najzad je osetio dubok bol. Za Jevrejina, Irodovog savremenika, rodoljublje je bilo divlja strast, retko prikrivena uobiajenim raspoloenjem; vrsto povezan sa svojom istorijom, religijom i svojim bogom, osetio bi se pogoenim im bi jedna od ove tri teme bila izvrgnuta ruglu. Uistinu, ova Mesalina tirada stavila je njegovog druga na muku. Dospevi dotle, Juda mu ree sa usiljenim osmehom: Koliko mi je poznato, mali je broj onih koji mogu sebi dozvoliti da se egae sa budunou. Ti si me ubedio, moj Mesala, da ja nikako ne spadam u te. Rimljanin ga pogleda pre nego to odgovori. 20 Zato se istina ne bi skrivala u ali isto kao i u paraboli? Neki dan je velika Fulvija ila da peca ribu i uhvatila je vie ribe nego svi ostali. Kau da je to zato to je kukica na njenoj udici bila pozlaena. Onda to nije bila ala? Dragi mog Juda, vidim da ti jo nisam dovoljno ponudio odgovori Rimljanin, dok su mu oi blistale. Kad budem prefekt Judeje, da bih se obogatio, nainiu te prvosvetenikom. Jevrejin poe gnevan. :, Ne ostavljaj me ree Mesala. Jevrejin zastade neodluno. \ Bogovi! Kako je sunce vrelo uzviknu pa-'" tricije, zapazivi zbunjenost svog prijatelja. Po* traimo neki kutak u hladovini. ^ Bolje bismo uradili da se rastanemo odgovori hladno Juda. alim to sam doao. Traio sam prijatelja, a naao sam samo ... - Rimljanina! presee ga ivo Mesala. Jevrejin stee pesnice, ali, savlaujui se, poe. Mesala ustade i krenu za njim, poto je uzeo svoj ogrta sa klupe i prebacio ga na ramena. Stigavi ga, stavi mu ruku na rame. Imali smo obiaj da se drimo za ruke kad smo se etali kao mali. Nastavimo tako bar do kapije. Oigledno, Mesala je pokuavao da bude ozbiljan i ljubazan, mada nije mogao da se oslobodi svoje uobiajene ironije. Juda mu dopusti ovu prisnost. 21

V Ti si samo dete. A ja sam ovek. Pusti me da se tako drim. Samozadovoljstvo Rimljanina bilo je zapanjujue. Mentor se nije oseao prijatnije kad je davao pouke Telemahu. Veruje li ti u parke? Oh, zaboravio sam, ti si Jevrejin; ali Atinjani su razumni ljudi koji ve-ruju u tri sestre. I ja takoe. One se veno pojavljuju u svemu to radimo. Seo sam da pravim planove, povlaim linije ovde-onde... i u trenutku kad imam samo da pruim ruku da bih dograbio svet, ujem za sobom kripanje makaza. Okreem se, i ona je tu, ta prokleta Atropos! No, dragi moj Juda, zato si se naljutio kad sam ti govorio da u na-slediti starog Kirena? Verovao si kako nameravam da se obogatim globei vau Judeju. Ali to je upravo ono to e initi neki Ramljanin, onda zato to ne bih bio ja? Juda uspori korak. Drugi stranci su gospodarili Judejom pre Rimljana ree podigavi ruku.

Gde su oni, Mesala? Judeja ih je nadivela. Sto j@ bilo, opet e biti. Parke imaju i drugih pristalica sem Esena. Neka si dobrodoao u veru, Juda! Ne, Mesala, nemoj me ubrajati meu svoje inoverce ... Moja vera poiva na istoj steni kao i vera mojih otaca jo od Avrama: na savezu sa Gospodom, bogom izrailjskiim. Suvie si vatren, Juda. Kako bi moj uitelj bio ogoren da sam morao sebe okriviti zbog tolike revnosti u njegovom prisustvu! Imao sam i drugih stvari da ti kaem, ali sada vie ne smem. On pree nekoliko metara, a zatim nastavi. Verujem da sada moe da me saslua. Utoliko pre to imam da ti kaem ono to te interesuje. Hteo bih da ti pomognem, o draesni Ganimede, hteo bih da ti pomognem iz sveg srca. Volim te mnogo. Rekao sam ti, naimeravam da postanem vojnik. Zato i ti ne bi uinio to isto? Zato se ne otrgne od ovog ogranienog vidika koji predstavlja, kako sam ti ve dokazao, ceo ivot to vam ostavljaju vai zakoni i vai obiaji. Juda ne odgovori. Kakvi su mudraci naih dana? nastavi Mesala. To nisu oni koji rasipaju godine svog ivota diskutujui o mrtvim stvarima, o Balu, o Jupiteru ili o Jehovi, o filozofiji ili religiji. Navedi mi neko veliko ime, o Juda. Nije vano odakle e ga uzeti... iz Rima, iz Egipta, sa Istaka ili odavde, iz Jerusalima. I neka me Pluton odnese ako to nije ime oveka koji je stekao svoj ugled zahvaljujui materijalnim dobrima to mu prua sadanjost, oveka koji je smatrao svetim samo ono to mu je 24 pomoglo da postigne svoj cilj i koji nije tedeo nita to bi tome doprinelo. Sta se dogodilo sa Iro-dom? I sa Makabejcima? I sa dvojicom prvih Cezara. Podraavaj ih! Poni ve sada. Pogledaj, na domaku ruke . . . nalazi se Rim, isto tako spreman da ti pomogne kao to je bio spreman da pomogne onom Idumejcu, Antipateru.* Mladi Jevrejin uzdrhta od gneva. elei da umakne, on ubrza korak prema kapiji vrta. O Rim, Rim! promrmlja ion. Budi pametan! nastavi Mesala. Odreci se Mojsijevih ludosti i tradicija. Posmatraj stanje onakvo kakvo je. Usudi se da pogleda parka-ma u lice i one e ti rei da je svet Rim. Govori im o Judeji, i one e ti odgovoriti: ,,Ona je ono to Rim eli!" Stigoe do gvozdene ograde. Juda zastade i blago podie ruku koja mu je pritiskivala rame. Sa suzama u oima on se okrenu Mesali: Razumem te zato to si Rimljanin, ali ti, ti ne moe da razume mene. Ja sam Izrailjac. Ti si mi danas priinio veliki bol dajui mi na znanje da nikada vie neemo moi da budemo prijatelji . . . nikada vie! Rastajemo se ovde. Neka mir boga mojih otaca bude s tobom! Mesala mu prui ruku i Jevrejin izae kroz kapiju. Kad je otiao, Rimljanin jedan trenutak osta utke, zatim i on izae odmahujui glavom.

 Utoliko gore! Eros je mrtav, iveo Mars! * Najstariji Irodov sin koga je otac osudio na smrt. Prim. prev. 25GLAVA III Od ulaza u Sveti grad, koji sada odgovara onome to se naziva Ovija kapija (ili Kapija svetog Stevana), jedna ulica je ila prema zapadu uporedo sa severnom stranom kule Antonija. Nastavljajui do doline Tiropeon, ona je neko vreme vodila pored nje u pravcu juga, a zatim se ponovo okretala ka zapadu, prolazei kroz kapiju koja se po tradiciji naziva Kapijom suda, odakle je ponovo naglo silazila na rjug. U ovoj ulici zanima nas samo jedna kua. Ona se nalazi na mestu gde Via doloroza (Krini put) zavija prema jugu. Glavna zgrada, okrenuta ka severu i zapadu, pruala se oko 120 metara u svakom pravcu i, kao i veina zgrada koje su je okruavale, imala je samo jedan sprat i bila potpuno etvoro-ugaona. Ulica sa zapadne strane bila je otprilike etiri metra iroka; ulica sa severa jedva tri i po metra, tako da je ovek, idui du zidova i podiui glavu, mogao da se zaudi uoivi vrstinu i hrapavost upotrebljenog materijala. Bilo je to krupno etvrtasto kamenje poredano onako kako je stiglo iz kamenoloma. Neki esteta iz te epohe uvrstio bi ovu kuu u tvrave da nije neuobiajenih 26 ukrasa oko kapija i prozora; mogla su se izbnojati etiri prozora na zapadu i dva na severu, svi na i , spra tu i nadneseni nad ulicu. Kapije su bile jedini vidljivi otvori u prizemlju. One su bile jako . privrene gvozdenim arkama da bi odolevale , udarcima ovna za probijanje zidova i zaklonjene mramornim ispustom ukusno izraenim i dovoljno prostranim da ukae posetiocu kako je imuni ovek koji je itu stanovao bio, politiki i verski, pripadnik sadukejske sekte. Ubrzo poto je napustio Rimljanina u dvorcu na trgu, mladi Jevrejin se zaustavi pred istonja-'."1>' . kim ulazom u ovu kuu i zakuca. Vratanca ugra-j ena u jedno od velikih krila otvorie se. On urno I: ' proe ne odgovorivi ak ni na duboki vratarev poklon. < Uzan hodnik u kome se naao, sa zidovima obloenim mramorom i arenom tavanicom, nije nimalo liio na tunel. Sa svake strane bile su kamene klupe, uglaane i izlizane dugom upotrebom. Petnaest stepenica odvedoe mladia u dvorite izdueno na severu i jugu i, sem na istoku, , t oivieno sa svih strana fasadama. Prizemlje se sastojalo iz sporednih prostorija, dok je gornji sprat sainjavala jedna terasa zatiena ogradom. Sluge koje su dolazile i odlazile, kripa rvnja, rublje na konopcima zategnutim preko dvorita, pilii i golubovi koji su pijukali i gukali, koze, krave, mazge i konji u stajama, veliko bure vode koje je oigledno sluilo za dnevne potrebe, sve je ukazivalo na to da je ovo dvorite namenjeno vlasnikovom domainstvu. Sa strane je jedan zid odvajao dvorite od vrta i kroz hodnik, u svemu slian pr27vom, mladi ue u etvrtast i prostran vrt, zasaen bunjem i vinovom lozom, koje je osveavala voda iz vodoskoka na severnoj strani. Odaje su bile visoke, zrane i ukraene tapetima sa crvenim i be-lim prugama. Svodovi su se oslanjali na stubove; sa june strane stepenice su vodile prema terasama na spratu, platnom zatienim od sunca koje je estoko sijalo. Druge stepenice su sa terase vodile na krov ija je ivica oko ele kue bila ukraena izvajanim vencem i niskom ogradom od peene gline, estougaonog oblika i jarko crvene boje. Svuda je vladala neobina istoa: ni trunke praine nije bilo po uglovima, pa ak nijednog poutelog lista u bunju; a to je, pored ostalog, takoe doprinosilo optem prijatnom utisku i tako je pose-tilac, udiud mirisni vaduh, i pre nego to bi bio predstavljen znao da e se sresti sa porodicom prefinjenog ukusa. Poto je proao nekoliko koraka vrtom, mladi okrenu desno odabravi stazu koja je nestajala u cvetnom bunju; on stie do stepenica i pope se na terasu poploanu belim i mrkim ploama veoma izlizanim. Razgrnuvi platno prema vratima na severnoj strani, ue u odaju koja je bila utoliko mranija to je sunce napolju bletalo. On se po podu od crvenih cigala uputi ka divanu i baci se na njega zagnjurivi elo i lice u svoje skrtene ruke. Pred mrak jedna ena ue i pozva ga: Vreme veere je prolo. Evo, ve je no. Zar moj mali nije gladan? Ne odgovori oru Ti si bolestan? Spava mi se. Majka te trai. Gde je ona? U pokrivenom hladnjaku. On se protee i sede. Vrlo dobro. Donesi mi neto da pojedem. Sta eli? - Sto god ti hoe, Amra. Nisam uopte bolestan, nego mi je svejedno. ivot mi se vie ne ini tako prijatnim kao jutros. To je neka nova boljka, o Amra, i iti koja me tako dobro poznaje moi e lako pogoditi ta bi mi od hrane i lekova najbolje godilo. Donesi ono to izabere. Amrina pitanja i ton kojim je govorila, ton blag, pun simpatija i saoseanja, nagovetavali su bliske veze izmeu ova dva lica. ena mu stavi ruku na elo, zatim, umirena, izae govorei:

 Videu. Trenutak kasnije ona se vrati i donese na poslu-avniku krag mleka, nekoliko komada prepeenog hleba od belog brana, ukusnu patetu od istucanog sira, pticu peenu na aru sa 'medom i solju. Na kraju drvenog posluavndka nalazio se pehar vina, a sa druge strane upaljena bronzana svetiljka. Odaja se odmah osvetli: zidovi su bili ukraeni gipsom; tavanicu su presecale velike hrastove grede, pocrnele od vlage i vremena; pod je bio napravljen od malih ploa, uglaanih kao dijamant; unaokolo je stajalo nekoliko stolica sa nogama izvajanim u obliku lavljih apa; jedan divan se malo izdizao iznad poda, delimino prekrivenog ogromnim prugastim vunenim sagom ... ukratko, prava soba jednog Hebrejca. 28 29Ista svetlost obasja i enu. Primiui stolicu di-vanu, ona stavi na nju posluavnik, a zatim klee da bi posluila svoga gospodara. Imala je lice ene pedesetih godina, preplanulo, crnih oiju, ali u tom trenutku ublaenih gotovo materinskom nenou. Glavu joj je obavijao turban ostavljajui otkrivene samo lobove usnih koljki, na kojima se video znak njenog ropskog poloaja rupa probuena velikim ilom. Bila je robinja egipatskog porekla, kojoj pedeseti roendan nije doneo slobodu. Uostalom, ona bi je odbila, jer je ovaj mladi o kome se brinula predstavljao sav njen ivot. Ona ga je othranila kad je bio odoje, negovala dok je bio dete i nije mogla prestati da mu slui. Za nju on nikada nee postati odrastao ovek. On progovori samo jednom u toku obeda. Sea li se, Amra, Mesale koji me je ranije ponekad poseeivao? Seam se. Pre nekoliko godina on je otiao u Rim i upravo se vratio. Danas sam ga posetio. Mladi se strese od gaenja. Znala sam da se neto dogodilo. Nisam nikad volela tog Mesalu. Ispriaj mi sve. Ali na njeno ponovljeno pitanje on samo odgovori: Mnogo se izmenio. Ne elim vize da imam veze s njim. Kad Amra odnese posluavndk, i on izae i pope se na krov. I u pogledu navika klima je svuda znaajan zakonodavac. Letnji dani u Siriji gone u niske odaje one koji vole udobnost; noi ih izvlae otuda vrlo 30 1 rano, a senke koje padaju na planinske kose izazivaju pomisao na velove koji jedva pokrivaju zavodljive devojke. Ali ove seruke su daleko, dok je krov sasVim blizu i izdie se dovoljno visoko iznad ravnice da omogui strujanje istog vazduha. Krov tada postaje sredite ivota: dvorana za igru, soba, malena enska odaja za primanje, mesto gde se sastaje porodica, muzika dvorana, dvorana za zabavu, razgovore, sanjarenja i molitve. Isti onaj razlog korji navodi na ukraavanje domova tamo gde je klima hladna, nadahnjuje isto-njaka da ulepava gornji deo doma. Niska ograda koju je propisao Moj sije predstavljala je trijumf grnara. Kasnije su se na krovu podizale kule. Jo kasnije, kraljevi i kneevi su ulepavali krovove malim paviljonima od mramora i zlata. Vrhunac su bili visei vrtovi koje su gradili Vavilonci. Mladi lagano pree krov uputivi se kuli koja se uzdizala na severoistonom uglu zgrade. Neki stranac bi se u prolazu divio njenoj izradi. On ue razgrnuvi upola navuenu zavesu. Unutranjost je bila mrana, samo se na sva etiri ugla, gde su svodovi bili otvoreni, videlo nebo osuto zvezdama. U jednom od otvora on primeti neku siluetu jedva oslonjenu na jastuke. Bila je to ena u nabranom belom ruhu, jedva se nazirala. Na um koraka lepeza se zaustavi u njenoj ruci, svetlucajui pod zvezdama vatrom svog dragog kamenja. ena ustade i ree: Juda, sine moj! Ja sam, majko. On joj prie i kleknu. Ona ga zagrli i stee na grudi ljubei ga. 311 GLAVA IV Majka se ponovo osloni na jastuke, a sin sede na davan i poloi joj glavu u krilo. Oboje su kroz otvor mogli da vide niske krovove koji su se prostirali u daljini, brazdu tamnog plavetnila za koju su znali da je planina, a iznad svega toga nebo sa koga su svetlucale zvezde. U nonoj tiini uo se samo um vetra. Amra mi je upravo rekla da se neto dogodilo ree ona milujui mu obraze. Pretpostavljala sam da su neke sitne nezgode uznemira-vale mog Judu kad je bio dete, ali sada, on je o-vek. On ne sme zaboraviti da e jednoga dana biti moj heroj. Izraavala se jezikom koji su zaboravili gotovo svi u toj zemlji sem nekih koji su se isticali i po rodu, i po bogatstvu i oni su ga voleli zbog njegove istote. Bio je to jezik na kome su Rebeka i Rahila pevale Venijaminu. Ove reci navedoe deaka na razmiljanje. Posle nekoliko asa'ka on uhvati ruku kojom se ona hladila i ree: Danas sam, majko, sklon da razmiljam o mnogim novim pitanjima za koje, ranije, nije ninn

32 4 kad bilo mesta u mojoj dui. Ali, reci mi najpre ta treba da postanem. Zar ti nisam kazala? Mora postati moj heroj. Nije mogao da razazna njeno lice, ali je oseao da se ali. On se jo vie uozbilji. Ti si veoma dobra i veoma mila, majko. Niko me nikad nee voleti kao ti. I on joj ponovo poljubi ruku. ini mi se da shvatam zato eli da me odvrati od tog pitanja. Dosad je moj ivot pripadao tebi. Kako je tvoja briga o meni bila slatka i nena! Zeleo bih da to veno traje, ali to nije mogue. Volja gospodnja je da jednoga dana postanem sopstveni gospodar. Taj dan e biti ne-srean jer emo se morati rastati. Budimo hrabri i ozbiljni. Biu tvoj heroj, ali ti me mora izvesti na put. Ti poznaje Zakon: svaki sin Izrailja mora imati neko zanimanje. Ja nisam izuzetak i sada te pitam: Treba li da uvam stada ili da obraujem zemlju? Da rukujem testerom? Da postanem sve-teno lice ili ovek od zakona? Sta u biti? Odgovori mi, draga majko. Gamalijel je danas drao predavanje ree ona zamiljeno. Nisam iga uo. Onda je trebalo da se eta sa Simeonom koja je, kako priaju, nasledio genijalnost svoje porodice. Ne, nisam ga video. Bio sam na trgu a ne u Hramu. Iao sam da posetim mladog Mesalu. Izvesna promena u tonu njegovog glasa privue majinu panju. Od predoseanja srce joj ivlje zakuca, dok lepeza prestade da se njie. 3 Ben Hur, I 33 Mesalu? ta je on mogao rei to te je do te mere uznemirilo? On se mnogo izmenio. Hoe da kae, postao je Rimljanin? Da. Rimljanin! nastavi ona da govori samoj sebi. Za ceo svet ova re je sinonim gospodara. Koliko je vremena proveo u Rimu? Pet godina. Ona die glavu d zagleda se u no. Juda je prvi prekinuo utanje: Ono to mi je Mesala rekao, majko, bilo je teko ve samo po sebi. Ali, zbog naina kako je govorio, neke njegove reci bile su mi nepodnoljive. Mislim da te razumem. Rim, njegovi svete-nici, besednici, njegovi senatori, trgovci obuzeti su Skepticizmom. Pretpostavljam da su svi veliki narodi ponosni nastavi on, obuzet svojim mislima. Ali ponos ovoga naroda je potpuno drugaiji. U poslednje vreme taj narod se gotovo izjednaio sa bogovima. Izjednaio sa bogovima! ponovi ivo majka. Mnogi Rimljani smatraju svojim pravom ' da stanu u red s bogovima. I Mesala ima takvo shvatanje. Uverio sam se u to. Kad je bio dete, video sam kako se ruga strancima koje je ak i Irod primao sa svim poastima. Ipak, on je uvek tedeo Judeju. Ali, u dananjem razgovoru on se rugao naim obiajima i naem bogu. Ja sam se raziao s njim; verujem da bi to bila i tvoja elja. A sada, draga majko, hteo bih da znam sigurno je li ovaj prezir Rimljana zaista 'opravdan. U emu sam ja nii od njih? Vredi li na narod inanje od njihovog? Zato bi trebalo da oseam poniznost roba ak i pred Cezarom? Reci mi, naroito, zato ne bih mogao uivati poasti sveta na svim poljima ako bih osetio elju za tim ili ako bih se na to odluio? Zato ne mogu da opaem ma i odam se ratnikim strastima? Kao pesnik, zato me mogu da pevam o svemu? Mogu da postanem radnik i obraujem metal; mogu da uvam stada ili da budem trgovac, ali zato ne mogu postati umetni'k kao Grci? Reci mi, majko, a to je ono to me najvie mui, reci mi zato sin Izrailja ne moe da ini sve ono to ini Rimljanin? Majka je sluala nagnuta prema ainu. Onda se ispravi i ree brzo i odluno: Vidim, vidim! Zbog svojih drugova u mladosti Mesala je bio gotovo Jevrejin. Da je ostao ovde, on bi postao prozelit* toliko mi utiemo onim to je izvor naeg ivota naom verom. Ali godine provedene u Rdmu bile su za njega presudne. Ne udim se nimalo toj metamorfozi. Ali bar prema tebi bi mogao biti ljubazniji. Priroda koja moe lako da zaboravi svoju prvu ljubav teka je i surova. enina ruka se lagano spusti na mladievo elo i prsti joj se izgubie u njegovoj kosi, dok su joj se u oima ogledale zvezde. Njen ponos je odgovarao ponosu njenog sina, ali ne kao odjek, nego je bio istovetan. Spremala se da govori, ali nikako nije elela da njen odgovor ne zadovolji: priznanje * U vreme Hrista ovako su se nazivali neznaboci koji su primili jevrejsku veru. Prdm. prev. 3* 35ma kakve inferiornosti krilo je u sebi opasnost da u njenom velikom deaku razbudi e za ivotom. To to trai od mene, mili moj Juda, nije predmet o kome treba da govori jedna ena. Odloimo to za sutra i ja u upitati mudrog Simeona ... Ne alji me rektoru!

 Pozvau ga da doe ovamo. Ne, ono to ja elim vie je od obinog oba-vetenja, ak i ako mi ga on moe dati bolje od tebe. Majko, moe uiniti vie dajui mi ono to .mi on ne moe dati: odlunost koja je dua due jednog oveka. Ona pogledom obuhvati ceo nebeski svod, pokuavajui da odmeri smisao ovih reci. Dok traimo pravdu za nas, nije mudro biti nepravedan prema drugima. Poricati hrabrost neprijateljima koje smo pobedili isto je to i umanjiti sopstvenu pobedu. A abo je neprijatelj dovoljno snaan da nam se odupre ili ak da nas pobedi, ona zastade jedan trenutak samoljublje nam namee da za nae nesree pre traimo drugo objanjenje nego da optuujemo pobednika da je slabiji od nas. Govorei vie sebi nego mladiu, iona nastavi: Imaj sranosti, sine moj. Mesala je plemenitog roda. Njegova porodica je slavna ve nekoliko pokolenja. Jo u vreme rimske republike ak ti i ne mogu rei od kada to potie oni su poznati bilo kao vojnici bilo 'kao dravnici. Seam se jednog konzula koji je nosio to ime; bio je senator i mnogi su ga traili kao zatitnika, jer su Mesale bili uvek bogati. I ako se danas tvoj prijatelj hvalio svojim precima, ti si mogao da ga postidi slavei svoje pretke. Ako je govorio o epohama u ko36 37jima je mogao istai svoj rod, ili o uspesima, inu, bogatstvu svojih predaka to je, uostalom, znak sitnog duha sem kad to okolnosti zahtevaju , ako je on, dakle, inio to da bi ti dokazao svoju nadmonost, onda si bez ikakve bojazni mogao da izvri poreenje. Posle kratkog razmiljanja ona nastavi: Jedan od velikih principa jeste to plemenitost rase ili porodice stoji u srazmeri sa vremenom. Prema tom stanovitu, Rimljanin koji se hvali nadmonou nad nekim sinom Izrailja izgu-bie uvek kad se nae pred dokazima. Za njih sve poinje u doba osnivanja Rima i najbolji meu njima ne mogu da prate svoju lozu pre te epohe. Sto se tie Mesale, on to sigurno ne bi mogao uiniti. Da pogledamo sada ta mi moemo uiniti. Malo svetlosti omoguilo bi mladiu da opazi ponos koji se 'ocrtavao na licu njegove majke. Recimo da nas Rimljanin izaziva. Mogla bih mu odgovoriti bez oklevanja i ne hvalei se. Tvoj otac, o >moj Juda, poiva sa svojim precima, ali ja se jo seam, kao da je to bilo veeras, dana kad smo sa mnogobrojnim prijateljima ili u Hram da te prikaemo naem Gospodu. rtvovali smo grlice, i dala sam sveteniku tvoje ime. On ga je zapisao u mom prisustvu: Juda, sin Itamarov, iz doma Hu-rovih. Ime je bilo upisano u knjigu u deo posveen naoj svetoj porodici. Ne mogu ti rei kad je poelo ovo upisivanje. Znamo da je postojalo jo pre be'kstva u Egipat. ula sam od Hilela da je Avram otvorio knjige svojim imenom i imenom svojih sinova; uputio ga je tako sam Bog, koji je njega i njegove nainio najve38

im i najplemenitijim izabranicima na zemlji. Savez sa Jakovom svodio se na isto. ,,U tebi e biti blagosloveni svi narodi na zemlji", rekao je aneo Avramu u ime Jehove. Ovu zemlju na kojoj poiva, dau tebi i tvojim potomcima", rekao je lino Gospod Jakovu, dok je spavao u Vetilju na putu u Haran. Kasnije su mudraci prouili pravinu po-delu Obeane zemlje; i da bi se na dan deobe znalo ko ima pravo na deio, zapoeta je Knjiga pokolenja; ali to nije uinjeno samo zbog ovog obeanja blagoslova celoj zemlji, obeanja datog beskonanom potomstvu praoevom. Jedno ime je bilo spomenuto u vezi s tim blagoslovom i onaj ko ga nosi mogao je biti najskromniji iz izabrane porodice, jer na bog ne zna ni za kakvu razliku ni po inu ni po bogatstvu. I da bi to bilo jasno pokolenju koje e mu biti svedok, i da bi ljudi mogli odati poast onome kome ono pripada, nareeno je da se vode zapisi sa najveom tanou. Da li se tako postupalo? Lepeza se nestrpljivo zanjiha i mladi ovek ponovi pitanje: Da li su zapisi apsolutno tani? Hilel tvrdi da jesu, a od svih onih koji su ivi niko nije tako dobro obaveten. U nekim epohama na narod je ispoljavao izvesnu nemarnost prema Zakonu, ali nikada u ovom pogledu. Dobri rektor je lino pratio Knjigu pokolenja u tri perioda, od Obeanja do otvaranja Hrama; od tada do ropstva i, najzad, od ropstva do dananjeg dana. Samo su jedanput zapisi prekinuti, i to krajem drugog perioda; ali kad se narod vratio iz svog dugog izgnanstva, knjige su ponovo zavedene, i to nam je 39p omoguilo da pratimo jevrejsku lozu dve hiljade godina. A sada... Ona zastade da bi omoguila onome koji ju je sluao da oceni sav znaaj njenih reci. A sada, nastavi ona ta ostaje od hvali-savosti ovog Rimljanina o njegovoj krvi oplemenjenoj godinama? Sinovi Izrailja koji uvaju stada na starom Refaimu plemenitiji su od najplemenitijih Rimljana. A ja, majko, ta sam ja po knjigama? Sve to sam ti kazala odgovor je na tvoje pitanje. Kad bi Mesala bio ovde, mogao bi rei, kao to su i drugi kazali, da se trag tvoje loze prekida u doba kad su Asirci zauzeli Jerusalim i razorili Hram sa svim onim to je u njemu bilo dragoceno. Ti bi mogao odgovoriti da se itava istina o rimskoj genealogiji zavrava onog dana kad su varvari sa zapada zauzeli Rim i est meseci logor ovali na njegovim ruevinama. Da li je njihova vlada sauvala porodine letopise? Ako jeste, ta se s njima dogodilo u ovim stranim danima? Ne, ne; postojli istina u naim Knjigama pokolenja i pratei ih u toku ropstva do osnivanja naeg prvog Hrama, i do bek-stva u Egipat, ini smo stekli bezuslovno uverenje da ti potie u pravoj liniji od Hura, Jouinog pratioca. Hoe li jo? Ako hoe, prelistaj Knjigu brojeva i u sedamdeset drugom pokolenju posle Adama nai e osnivanje svog doma. Jedan trenutak u odaji je vladala potpuna tiina. Zahvaljujem ti, majko! uzviknu najzad Juda hvatajui je za ruke. Zahvaljujem ti iz sveg srca. Dobro sam uinio to ti nisam dopustio da pozove ovamo dobrog rektora. On me ne bi vie zadovoljio. Znai, da bi neka porodica bila zaista plemenita, dovoljno je samo vreme? O, ne! Mi se ne pozivamo samo na vreme. Naa vea slava je naklonost boja. Ti govori o rasi, o majko, a ja govorim o naoj porodici. Sta je ona izvrila od Avramovih vremena? ta su uinili moji preci? Kakvi su ih veliki podvizi izdigli iznad njihovih sugraana? Ona zastade pomisli vi da je sve ovo vreme moda pogreno shvatala cilj mladog oveka. Obave-tenje koje je eleo moglo je biti neto vie od prostog zadovoljenja ranjene sujete. Mladost je samo ljuska u kojoj, rastui neprekidno, ivi ona udesna stvar, karakter oveka, oekujui povoljan trenutak da se otkrije, kod jednih ranije, kod drugih kasnije. Ona uzdrhta mislei da je za njenog sina moda nastao taj uzvieni trenutak. Kao to novoroene pokuava da uhvati senke svojim krhkim rukama, moda e njegov duh, obuzet privremenim slepilom, povesti estoku borbu da osvoji nedokuivu budunost. Oni kojima neki mlad ovek postavi pitanje: ko sam ja i ta u postati? imaju razloga da se zabrinu za njega i da budu oprezni, jer u ivotu koji nastaje svaka njihova re moe biti ono to je dodir vajara za glinu koju vaja. Oseam, o moj Juda, ree mu ona milujui ga rukom po obrazu oseam da sam se u svemu to sam ti upravo kazala nala u sukobu sa protivnikom vie stvarnim nego imaginarnim. I a'ko je Mesala neprijatelj, nemoj dopustiti da se borim u mraku, nego mi ponovi sve to ti je rekao. 40 41GLAVA V Mladi Izrailjac ponovi razgovor sa Mesalom, podvlaei naroito njegov prezir prema Jevrejima, njihovim obiajima i njihovom nainu ivota. Za to vreme, utei, majka je sluala zadubljena u misli. Juda je otiao u dvorac na trgu iz prijateljstva koje je oseao prema drugu, verujui da e ga ponovo nai istog kakvog ga je ostavio pre nekoliko godina; tamo ga je ekao ovek koji mu je, umesto da se smeje i sea igara njihovog detinjstva, govorio o

budunosti, slavi, bogatstvu i moi koje treba postii. Ne slutei kako je to na njega delova-lo, posetilac je otiao ranjena ponosa, ali ipak, sasvim prirodno, obuzet ambicijama. Ali ona, ljubomorna majka, ona je slutila i, ne znajui kakav obrt' mogu uzeti njegove tenje, iznenada u svojoj uznemirenosti postade Jevrejka. A ako ovo treba da udalji njenog

sina od dedovske vere? U njenim oima to je bilo strasnije od svega. Videla je samo jedan nain da se to izbegne, i ona se lati tog zadatka sa snagom koju je ljubav pojaala, te su njene reci na mahove dobijale prizvuk muke odlunosti, a na mahove su bale proete pesnikim arom. r Tt', Nije nikada postojao narod poe ona koji sebe ne bi smatrao bar ravnim drugim narodima. Nije nikada postojala velika nacija, sine moj, koja nije verovala da je iznad svih. Kad se jedan Rimljanin smeje Izradi ju, on samo ponavlja ludost Egipana, Asiraca d Makedonaca. I poto je taj smeh uperen protiv boga, posledica e biti ista. Njen glas postade odluniji. Ne postoji nikakav kriterij um za odreivanje superiornosti neke nacije, zbog toga je uzaludno suvie uzdizati sebe i ak o tome raspravljati. Jedan narod se die, ide svojim putem i umire, bilo da se gasi sam po sebi, bilo da ga unitava ruka nekog drugog naroda, koji nasleuje njegovu mo, zauzima njegovo mesto i zapisuje svoje ime na njegovim spomenicima. Takva je istorija. Kad bi se od mene trailo da naem najjednostavniji simbol za boga i ljude, ja bih povukla pravu liniju i nacrtala krug. Za pravu liniju bih rekla: Ovo je bog, jer samo on ide uvek pravo napred." A za krug: Evo oveka, to je nain na koji se on kree napred." Neu da kaem kako uopte ne postoji razlika u ivotu naroda. Nema ih ni dva koji su slini. Meutim, razlika nije, kako to neki tvrde, u veliini kruga koji oni opisuju, niti u prostranstvu zemljita koje zauzimaju, nego u opsegu njihovog kretanja. . . Zaustaviti se ovde, sine moj, znailo bi zadrati ovaj predmet razgovora tamo odakle smo poeli. Dakle, nastavimo. Ima znakova prema kojima se moe meriti visina linije koju svaka nacija ocrtava 42 43u svom kretanju. Posluiemo se njima da upore-dimo Hebrejce i Rimljane. Najjednostavnija meu ovim znakovima jeste svakodnevni ivot naroda. O tome bih rekla samo da je Izradlj ponekad zaboravljao boga, dok ga Rimljani nisu nikada ni poznavali. Prema tome, poreenje nije mogue. Tvoj prijatelj ili bolje rei tvoj nekadanji prijatelj optuuje nas, ako sam te dobro razu-mela, to nemamo pesnika, umetnika ni ratnika. Time hoe da dokae, kako pretpostavljam, da nikada nismo imali velikih ljudi, to je drugi najsigurniji znak. Ali, savesno prouavanje ove optube za-hteva pre svega jedno razjanjenje. Veliki ovek, sine moj, jeste onaj iji ivot dokazuje da ga je bog poznao, ako ne i pozvao. Jedan Persijanac je imao obiaj da kanjava nae pretke i vodi ih u ropstvo; drugog je bog odabrao da vrati njihovu decu u Svetu zemlju, ali jo vei od ove dvojice bio je Makedonac preko koga je osveeno unitenje Judeje i razaranje Hrama. Odlika ovih ljudi je u tome to ih je bog odabrao da svaki od njih ispuni jedan boanski cilj. A injenica to su oni bili plemii ne umanjuje nimalo njihovu slavu. Ne gubi iz vida ovo objanjenje u toku daljeg razgovora. Tvrdi se da je rat najplemenitije zanimanje o-veka-i da se naj uzvieni ja veliina osea na bojnom polju. Ne budi razoaran to je svetistvorio ovu misao. Potreba da neto oboavamo, to je zakon koji e trajati dokle god postoji neto to ne moemo da razumemo. Molitva varvarina je vrisak straha upuen Snazi, jedinoj boanskoj osobini koju je on kadar jasno da uoi; otuda njegova vera u heroje. Sta 44 je Jupiter ako ne rimski heroj? Grci su istekli veliku slavu jer su prvi stavili Duh iznad Snage. U Ati-ni su se vie divili besednicima i filozofima nego ratnicima. Najbri vozai i najbri trkai uvek su idoli arena, ali je besmrtna slava namenjena najboljem pevau. Sedam gradova je polagalo pravo na ast da bude rnesto roenja jednog pesnika. No, jesu li Jelini bili prvi koji su poricali varvarsku veru? Ne, sine moj, ta slava pripada nama. Na'i oevi su istakli boga protiv surovosti; u naem oboavanju vrisak straha je ustupio mesto pevanju osana i psalmi. Tako su Hebrejci i Grci poveli o-veanstvo napred i uzdigli ga, ali, avaj! Upravljai sveta smatraju rat venim stanjem. Tako su, dakle, iznad naeg boga Rimljani postavili na presto svog Cezara, izvor i utoku svih vlasti i "unitenje svake druge veliine. Grka vladavina je bila doba cvetanja za genija. Koliko je mislilaca proizveo duh kao naknadu za slobodu koja se tada mogla uivati. Tada se u svemu, sem u ratu, krila takva slava i takvo savrenstvo da su ih Rimljani poeli podraavati. Grk je postao uzor besedni'ka na Forumu. Sluaj, i u svakoj rimskoj pesmi nai e ritam Grka. Kad Rimljanin otvori usta da govori mudro o moralu, o filozofiji ili o tajnama prirode, on je ili plagijator ili uenik neke kole koju su osnovali Grci. Ponavljam, Rim se ne mloe podiiti nikakvom originalnou, sem u ratu. Njegove igre i njegova takmienja su grke 'tvorevine, umrljane krvlju da bi zadovoljile krvoednost njegovog stanovnitva; njegova religija, ako se ona moe tako nazvati, sastavljena je od elemenata crpenih iz verovanja svih 45drugih naroda; njegovi naj oboavani] i bogovi dolaze sa Olimpa; ak i Mars i Jupiter, koje oni toliko veliaju! O sine moj, u elom svetu samo Izrailj moe

osporavati prvenstvo Grcima i takmiiti se s njima za palmovu granicu originalnog genija. U poreenju sa osobinama drugih naroda, egocentrinost Eimljana je slepilo neprobojno kao njihov oklop. O, hulje! Pod njihovim koracima zemlja drhti kao tlo za vreme zemljotresa. Mi smo podlegli zajedno sa drugima ao mi je to to moram da ti kaem, sine moj. Oni dre naa najslavnija i najsvetija mesta i rii'ko ne bi mogao

rei kako e se to zavriti. Ali ja, ja ti mogu rei ovo: Oni mogu smrskati Judeju kao badem ekiem, .oni mogu progutati Jerusalim, koji je njeno ulje i slast, slava Izrailja ostae ipak nedostina kao svetlost na nebu iznad njih. Istorija Izrailja je istorija boga koji ju je pisao njegovim rukama, koji je govorio njegovim ustima i koji se sam nalazi u svemu dobrome to Izrailjci ine; boga koji je iiveo meu njima, dao im zakon na Sinaju, vodio ih kroz pustinju, predvodio ah u ratu, vladao kao kralj nad upravljaima; boga koji je jo jednom razgr-nuo zastore na nebu u kome prebiva; boga koji im je, govorei kao^ ovek ljudima, pokazao jedini i pravi put ka srei i najbolji nain ivota; najzad, boga koji im je dao obeanja i ija je svemo oliena u venom savezu s ljudima .. . Sine moj, je li mogue da oni sa kojima ivi Jehova ne dobiju nita od njega? Je li mogue da u njihovim ivotima i postupcima obine ljudske osobine ne budu donekle obojene boanskim osobinama? Je li mo46 gue da njihov genije ne sadri u sebi i neeg boanskog. Za trenutak u odaji se uo samo um lepeze. Ako se umetnost ograniava na vajarstvo i slikarstvo, nastavi ona onda je istina da Izrailj nema umetnika. Ona to priznade sa aljenjem, jer se treba se-titi da je bila sadukejka, ija je vera, nasuprot veri f arie ja, dozvoljavala divljenje lepoti u svim oblicima, bez obzira na njeno poreklo. Meutim, ko eli da bude pravedan, nee zaboraviti da je vetina naih ruku vezana zabranom: Ne pravi nikakvog lika niti ikakvog kipa ..." Ne treba zaboraviti ni ovo: davno pre nego to je u Atiku doao Dedal, koji je svojim drvenim statuetama toliko preobrazio vajarstvo da je istvoriio konintsku i eginsku kolu sa njihovim remek-delima, Pecdlom i Kapitalom, davno pre Dedalovog doba, dva Izrailj ca, Vezaleel i Aholijab, majstorigraditelji prvog tabernakla*, za koji se kae da je napravljen umetniki, stavili su heru-vime na koveg sa Mojsijevim tablicama. Heruvi-mi su bili od kovanog zlata, a ne istesani; to su bili kipovi sa oblicima u isto vreme ljudskim i boanskim. ,,I oni e pruiti svoja krila Visoko... a njihova lica e biti okrenuta jedno drugom." I ko bi se usudio rei da oni nisu bili udesni? Ili pak da to nisu bili prvi kipovi? Oh! Vidiku sada zato su nas Grci pretekla! uzviknu Juda duboko zainteresovan. A kov* Pokretno mesto za molitvu napravljeno od drvenog okvira i zastora. Prim. prev. 47eg sa tablicama! Neka su prokleti Vavilonci koji su ga unitili. Ne, Juda, budi pravian. On nije uniten, nego samo izgubljen, sakriven u nekoj peina u planinama. Ali jednog dana Hilel i anaai to tvrde obojica jednoga dana, kad Gospod bude tako hteo, on e se nai i bie vraen, i ceo Izrailj e pe-vati i igrati pred njim kao i ranije. A oni koji budu posmatrali lica heruvima, ak i ako su pre toga videli Minervinu glavu od slonovae, bie spremni da poljube ruku Jevreja iz potovanja prema njihovom geniju koji je uspavan hiljadama godina. U svojoj usplamtelosti majka se zanela ustrom i vatrenom besedom. Ona uuta za trenutak da bi se malo prilbrala i ponovo uhvatila nit svojih misli. Ti si tako dobra, o majko, ree on sa zahvalnou. Nikada neu prestati da ti to govorim. Ni amai to ne bi mogao bolje izloiti, ni Hilel. Ponovo sam pravi sin Izrailja. Laskavce! promrmlja ona. Zar ne zna da ja samo ponavljam ono to sam ula od Hilela prilikom jedne raspre koju je u mom prisustvu vodio sa nekim sofistom iz Rima? Da, ali reci koje su dolazile iz srca bile su tvoje. Majci se Odmah vrati sva ozbiljnost. Gde sam stala? ... ah, da, tvrdila sam da su nai hebrejski preci nainili prvi kip. Vetina va-jara ne predstavlja svu oimetnost, Juda, kao to ni umetnost nije sva u veliini. Uvek mislim na velike ljude koji su proli kroz vekove, podeljeni prema svojoj nacionalnosti: ovde. Indusi; tamo Egipani, malo dalje- Asirci. Iznad njih jeka truba i ta48 lasava lepota zastava. A sa strana kao zadivljeni gledaoci bezbrojna pokolenja od poetka sveta. I dok oni prolaze, ujem kako jedan Grk kae: ,,Je-lini su oni koji otvaraju povorku." Zatim Rimljanin odgovara: Tiina! Nekadanje vae inesto sada je nae. Mi smo vas ostavili za sobom u praini!" I uvek, iz velike daljine, do prednjih redova i preko njih, pa ak i u najudaljenijoj budunosti lebdi svetlost o kojoj borci ne znaju nita sem da ih vodi: svetlost Otkrovenja! Ko su oni koji je nose? Ah, stara jevrejska krv! Kako kljua pri ovoj pomisli! Vi ste gospodari sveta, narod koji vodi ljude, ive i mrtve! Prvo mesto tebi pripada, pa ak i kad bi svaki Rimljanin bio Cezar, ti nikad nee izgubiti! Juda je oseao duboko uzbuenje. Nastavi, maj'ko, molim te. Tvoje reai ine da ujem doboe. ekam Mirijam i ene koje je prate igrajui i pevajui. Ona shvati aluziju i odgovori po njegovoj elji. Vrlo dobro, siine moj. Ako uje doboe i svetenicu, moe uiniti ono to u od tebe traiti. Moe u mati zamisliti kako stoji pored mene, blizu povorke, dok izabranici naroda izrailj skog prolaze na njenom elu. Evo ih, najpre patrijarsi,

zatim poglavice plemena. Gotovo ujem pra-porce na njihovim kamilama i blejanje njihovih stada. Ko je onaj to ide sam u gomili? Starac, mada ima jo ivo oko i snaga mu nije klonula.

On je razgovarao sa bogom lice u lice. Ratnik, pesniik, be-sednik, zakonodavac, prorok! Njegova veliina je ravna jutarnjem suncu od ijeg sjaja blede sve dru- ge svetlosti, ak i svetlost prvog i najplemenitijeg od svih Cezara. Iza njega, sudije. Zatim kraljevi, 4 Ben Hur, I 49David, heroj u ratu i pesnik ve5itih melodija, kao to su vene melodije mora. S njim je sin Solomon. koji nadmauje sve druge kraljeve u bogatstvu i mudrosti, pretvara pustinju u cvetne oaze, zida gradove na najopustoenijim mestima, i koji nije zaboravio Jerusalim to ga je Gospod odabrao za svoje sedite na zemlji. Pokloni se, sine moj. Jer oni koji sada dolaze prvi su i poslednji. Podigli su lica, kao da uju glas sa nebesa. Njihov ivot je prepun tuge. Njihovo ruho je natopljeno mirisom grobova i peina. Kraljevi blede pred njima i narodi drhte na zvuk njihovog glasa. Stihija 'im se pokorava, oni dre u svojim rukama sve darove i sve nesree. Sve to vreme lepeza se njihala velikom brzinom. Ali ona se iznenada zaustavi i glas se utia. Ti si umoran ree ona. Ne, sluao sam novu pesmu Izrailja. Dragi moj Juda, izvela sam preid tebe u povorci sve nae velike ljude: patrijarhe, zakonodavce, ratnike, pesnike, proroke i obasjala sam ih svetlou koliko sam mogla. Okrenimo se sada onome najboljem to Rim ima. Pored Mojsij'a uzmi Cezara, a Tarkvinlja suprotstavi Davidu, i Sulu ma kome od Makabejaca, najbolje konzule naim su-dijama, Avgusta Solomonu i evo: svako poreenje se ovde zaustavlja. Ali pomisli tada na proroke, velike meu velikima. Ona se nasmeja prezrivo. Oprosti mi, mislila sam na vraa koji je upozorio Kaj a Julija na martovske Ide i zabavljao se traei u utrobi pileta predskazanja opasnosti koju je njegov gospodar prezirao. Pored ovoga, zamisli Eliju kako sedi na vrhu breuljka na putu za Sa50 mariju meu kapetanima i njihovim etama od 50 ljudi i ukazuje Ahavovom sinu rta gnev boji. Na kraju krajeva, o moj Juda, kako suditi o Jehovi i Jupiteru ako ne po onome to su njihove sluge uinile u njihovo ime? Sto se tie onoga to e ti raditi ... Ona izgovori poslednje reci lagano. to se tie onoga to e ti raditi, sine moj, ....slui Gospodu, bogu Izrailja, a ne Rimu. Za jednog Avramovog sina slava je samo u namerama gospodnjim, a tu je ima mnogo. Onda mogu IbM vojnik? Zato ne? Zar Mojsije nije nazvao boga ratnikom? Nastade dug tajac. Ja ti dozvoljavam ree ona majzad pod uslovom da slui bogu a ne Cezaru. I zadovoljan zbog date dozvole, on usnu. Ona,se tada die, stavi mu jastuk pod glavu, prebaci al preko njega i izae poto ga je neno poljubila.GLAVA VI Dobar ovek kao i zao mora da umre. Ali sea-jui se svoje vere, mi kaemo za njega: Nije vano, on e ponovo otvoriti ooi na nebu." Ono to se u ivotu najvie pribliava ovom utisku jeste buenje iz mirnog sna ma zvuk skladne muzike. Kad se Juda probudio, sunce je ve bilo visoko iznad planina. Let golubova ispunjavao je vazduh svetlucanjem belih krila; mladi vide, daleko na jugoistoku, hram, pozlaene konture na nebeskom plavetnilu. Sve ovo mu je bilo prisno, i on samo baci jedan pogled: dotle je pored divana, sasvim blizu njega, petnaestogodinja devojica pevala pratei se na nebelu* koji je leao na njenim ko-lenima i po ijim je icama ona ljupko prebirala. On se okrete njoj da bi je uo kako peva: Ne budi se, no sluaj me, dragi, U san slatki tonui, elje moje uslii. * Neka vrsta Mre. Prim. prev. 52 Ne budi se, no sluaj me, dragi. Dar Morfeja i boginje, San te blago miluje. 11 '., Ne budi se, no sluaj me, dragi, .,| U udesnom svetu sna ,<r Srean budi bez kraja. ,,/ Biraj san i mirno usni, dragi. Sanjaj meni bliske snove, Sanjaj srce to te zove. ' Ona spusti instrument i prieka da on progo-"""vori. Ima li bolje prilike da se kae nekoliko reci 0 njoj i njenoj porodici? Irodovom milou posle njega je ostalo mnogo ljudi sa ogromnim imanjem. A ka)d bi se bogatstvo udruilo sa porefclom od kakvog slavnog sina nekog plemena, a posebno Judinog, srena osoba se smatrala jerusalimskim knezom. Takva odlika je bila dovoljna da mu pribavi uvaenje njegovih manje bogatih sugraana i potovanje aristokrata sa kojima su ga poslovi i prilike dovodili u vezu. A u ovom drutvenom staleu nijedan ovek nije

stekao, ni u javnom ni u privatnom ivotu, vei ugled od oca mladog oveka s kojim smo se uipravo upoznali. Ne zaboravljajui nikad svoju nacionalnost, uvek je bio veran kralju i sluio ga i u zemlji 1 u tuini. Neke dunosti su ga dovele u Rim, gde je njegovo dranje privuklo panju Avgusta, kojd je preduzimaio sve da bi ga uinio svojim prijateljem. Njegov dom je bio prepun velianstvenih poklona koji bi polaskali i kraljevskoj sujeti purpurnih toga, stolica od slonove kosti, zlatnih rtve-nih pehara a njihova je vrednost bila utoliko vea to ih je darovala carska ruka. Takav se o-vek morao obogatiti, ali ipak njegovo bogatstvo nije zavisilo jedino od izdanosti njegovog pokrovitelja. On ise bavio mnogim poslovima. Meu pastirima koji su uvali stada u ravnicama i na breuljcima sve (do Livana mnogi su radili za njega; u velikim obalskim gradovima i na ostr-vima on je osnovao trgovake kue; njegovi brodovi su dovozili srebro iz Iberije, iji su rudnici u to doba bili najbogatiji, dok su njegovi karavana stizali dva puta godinje sa Dalekog istoka natovareni, svilom i zainima. Pripadao je hebrejskoj veri i potovao Zakon i glavne obrede; viali su ga esto kako sedi na svom mestu u sinagogi i u Hramu; poznavao je svete knjige; voleo je drutvo ljudi iz Hrama, a njegovo potovanje Hilela graniilo se sa oboavanjem. Ni po emu nije pripadao odvojenim"; gostoprimstvo je pruao svakom strancu, ma kom narodu on pripadao, i fariseji su ga vie puta optuivali da je primao Samarjane za svoju trpezu. Da je bio plemi i da je dugo iveo, svet bi ga drao za Iro-dovog suparnika; ali on je nastradao na moru u najboljim god'imaima, nekih deset godina pre drugog perioda ove istorije. Oplakala ga je ela Judeja. Pored dva lana njegove porodice koje ve poznajemo, njegove udovice i sina, imao je jo i ker, onu 'koja je pevala svom bratu. Zvala se Tirza i dvoje dece je veoma liilo. Oboje su imali potpuno pravilne crte i tipino jevrejski lik; krasila ih je takoe i ar mladosti. Porodina prisnost i velika ljubav koju je gajila pre54 ma bratu dopuitale su joj da se pred njim pojavi u domaem ruhu; koulja zakopana na desnom ramenu, prelazei preko grudi i ispod leve miice, skrivala je Vrlo malo njeno telo iznad struka i ostavljala jedtnio rame obnaeno. Pojas je stezao nabore njene suknje. Na glavi je imala jednostavnu kapu od purpurne svile, a preko nje prugastu svilenu maramu od iste tkanine, ukraenu bogatim vezom i nabranu tako da je isticala oblik glave ne irei je. Sve je bilo upotpunjeno kiankom na vrhu kape. Nosila je karike na prstima i u uima; zlatne narukvice na rukama i oko lanaka; a oko vrata zlatnu ogrlicu, okienu neabianlim laniima na kojima su visili biseri. Njene oi, pa i nokti, bili su namazani. Kosa joj je padala niz lea u dvema dugim pletenicama. Uvojak u obliku estice krasio je obraze ispred uha. Trebalo je biti zloban pa poricati njenu prefinjenost i lepotu. Vrlo je lepa, draga inoj a Tirza, vrlo lepa, ree mladi oduevljeno. Pesma? Da ... i pevaica tafeoe! Melodija lii malo na grku. Odakle je zna? Sea li se onog Grka koji je prolog meseca pevao u pozonitu? Kau za njega da je bio peva na dvoru Iroda i njegove sestre Salome. On se pojavio upravo posle rvaa, dok je dvorana jo bila buna. Posle prvih tonova nastala je takva tiina da sam mogla uti svaku re. To je ta pesma. Ali on je pevao na grkom! A ja na hebrejskom. Da, d ja se veoma ponosim svojom sestricom. Zna li jio neku tako lepu? 55 Znam ih mnogo. Ali ne sada, jer e ti Amra doneti doruak, poruila ti je da ne silazi. Stii e svakog Sasa. Veruje da si bolestan ... i da se jue dogodilo neto strano neugodno. Sta je to bilo? Reci mi, i ja u pomoi Amri da te izlei. Ona poznaje lekove Egipana koji su, inae, uvek bili samo gomila glupaka. Ali ja imam mnoge recepte Arapa koji su... Jo gluplji od Egipana presee je on od-mahnuvi glavom. Misli? Vrlo dobro! ree ona gotovo bez daha, prinosei ruku levom uhu. Izvui emo se i bez njih. Imam ovde neto to vredi vie od toga: amajlije koje je jedan persijski mag dao nekim naim precima ne znam kada, to je tako staro. Evo ... natpis je gotovo izbrisan. Ona inu prui svoju minuu, on je uze, pogleda i vrati smejui se. ak i kad bih umira!o, Tirza, ne bih mogao tome pribeai. To je relikvija idolopoklonstva zabranjenog svakom Avramovom detetu. Uzmi je, ali je nemoj vie nositi. Zabranjeno je? iNije mogue! Majka naeg oca nosila ju je mnogo subota u svom ivotu. Ona je izledla ne znam koliko ljudi sigurno vie od troje. To je isprobano sredstvo. Nimalo ne verujem u amajlije. Ona ga zaueno pogleda. ta bi kazala Amra? Amrini otac i majka okretali su dolap u jednom vrtu na Nilu. A Gamalijel? 56 On kae da su to bezbone izmiljotine ne-vernika. Tirza je posmatrala alku sa izrazom sumnje. Sta da radim s nj om? Nosii je, sestrice. Divno ti stoji. ina te jo lepom, mada si lepa d bez ikakvog udeavanja.

Zadovoljna, ona ponovo stavi alku u uho. U tom trenutku se pojavi Amra nosei poaluavnik sa kragom vode i ubrusima. Poto Juda nije bio farisej, njegov obred pranja bio je kratak i jednostavan. Sluavka (izie ostavljajui Tirzi da oelja toraita. Kad je jedan uvojak namestila po svom ukusu, o.na uze metalno ogledalo koje je, prema obiaju ena svoje rase, Mosila za paom d prui mu ga da bi se mogao diviti njenom delu. Za to vreme njihov razgovor se nastavljao. Sta misli, Tirza? Ja odlazim. Od zaprepaenja ruke joj klonue. Odlazi? Kuda? Kaida? Zato? On poe da se smeje. Tri pitanja! I to u jednom dahu! Ti si pravo udo. Zatim se iznenada uozbilji. Ti zna, Zakon trai da imam. neko zanimanje. Na otac mi je dao primer. I tli sama bi me prezirala kad bih u lenjosti rasipao plodove njegovog truda i njegovih znanja. Idem u Rim. O, i ja u s tobom! Ti mora ostati s majkom. Ona e umreti ako odemo oboje. Sjaj na licu mlade devojke potamne. O, da... da! Ali, zar je potrebno da i ti ode? Moe naiuiti ovde u Jerusalimu sve to tre57ba znati da bi ovek postao dobar trgovac ... ako na to miisli. Ne, ne mislim na to, jer Zakon uopte ne zahtev? sina da postane ono to je 'bio otac. j.'. ta bi mogao drugo biti? Vojnik! odgovora on sa izvesnim ponosom u glasu. Njene se oi napunie suzama. Ali ti e poginuti. Neka bude tako, ako to bog hoe! Ali, Tirza, svi vojnici ne ginu. Ona mu se obisnu oko vrata 'kao da ga eli zadrati. Tako smo srend! Ostani ovde, brate moj. Ova kua ne moe uvek ostati ono to jeste. I ti e uskoro otii. Ne, nikada! On se nasmei videvi je tako ozbiljnu. Neki knez Judinog plemena tili kakvog drugog plemena doi e ubrzo da te zaprosi, draga mo. ja Tirza. On e te odvesti da postane svetlost neke druge kue, a tada, ta e biti sa mnom? Ona mu odgovori jecajima. Rat je zanat nastavi on mirnije. Da bi ga ovek nauio, treba da ide u kolu, a nema bolje kole od rimskog logora. I ti e se boriti za Rim? I ti... mada ga mrzi. Ceo svet ga se gnua. Upravo u ovome, o Tirza, nai razlog mom odgovoru. Da, tui u se za Rim ako me on, u naknadu, naui kako da se borim protiv njega jednoga dana. A kada odlazi? 58 uli su Amrin korak. Pst! ree on. Ona ne treba da zna. Verna sluavka ponovo ue sa dorukom i stavi na stolicu bez naslona posluavnik, zatiiP ^ 'i belim ubrusom preko ruke, skloni se u stranu I'- -tade da ih slui. Oni umoie prste u iniju s voom i opra-e ih, kad nekakva buka privue njihovu panju. Nauljivi ui oni razaznae ratniiku muziku koja je dolazila sa ulice na severnoj strani kue. Pretorijanci! Hou da ih vidim! povika on, skoi sa divana i potra. Trenutak kasnije stajao je naslonjen na ogradu od opeka koja se protezala du krova. Bio je tako zadubljen da ak i ne opazi Tirzu kad se dotakla njegovog ramena. Njihov poloaj krov je bio najvii u sused-stvu omoguavao im je da vide sve do visoke nepravilne kule Antonija, za koju smo kazali da je sluila kao tvrava za garnizon i glavni tab guverneru. Nad ulicu, koja je imala jedva deset stopa irine, nadnosili su se mostovi, otvoreni i pokriveni, i na njih nagrnue mukarci, ene i deca, privueni muzikom. Upotrebljavamo ovaj izraz, mada nije sasvim prikladan, jer ono to su ljudi uli pre je bilo piska truba i svirala, tako prijatnih za vojnike ui. Vojnici uskoro stigoe na domak pogleda dvoje mladih koji su stajali na krovu kue Hurovih. Naj-pre je ila predstraa lako naoruanih vojnika -sa prakama i lukovima koji su marirali u velikom razmaku; zatim je dolazila jedinica teko naoruanih peaka koji su nosili ogromne titove i duga koplja, ista kao ona kojima su se ratnici slu-

59 ili u dvoboju pred Ilionom*; sledili su ih muzikanti; zatim je jedan oficSr jahao sam, ali ga je pratila garda konjanika; najzad, iza njih, kolona drugih teko naoruanih pesaka nastupala je u ztbijendm redovima, zapremajui elu ulicu od jednog zida do drugog. Ritmino gibanje titonoa, svetlucan'je sjajnih titova, oklopa i kaciga, talasanje perjanica nad glavama, lepranrje stegova i njihanje gvozdenih * Naziv za Troju koji se upotrebljavao u poeziji. Prim. prev.

vrhova .na kopljima, teak i siguran korak, ritmian i u taktu, ozbiljno ali paljdvo dranje, sve je. podsealo gotovo na neki mehanizam u pokretu i ostavilo snaan utisak na Judu. Dve stvari su privukle njegovu panju: najipre orao legije pozlaeni kip na vrhu drke sa rairenim krilima koja su se dodirivala vrhovima iznad glave. Zatim, njegov pogled privue oficir koji je dao sam,usred kolone. Bio je pod oklopom, ali bez kacige. Na levoj strani visio mu je kratak ma o bedrima, dok je u ruoi drao palicu koja je liila na svitak bele hartije. etvorougao purpurne tkanine koji mu je sluio umesto sedla, uzda ukraena pozlatom i dizgini od ute svile bili su opervaeni velikim roj tama. Dok je oficir jo bio daleko, Juda opazi da je i sama njegova pojava dovoljna da izazove veliku jarost gledalaca: oni su se naginjali preko ograde d pretili mu pesnicom; pratili su ga povicima i prezrivo pljuvali kada je prolazio ispod mostova; ene su bacale sandale koje su ga ponekad pogaale. Kada se pribliio, uvrede su se jasno ule. Lopov! Tiranin! Pseto rimsko! Smrt Ismailu! Vratite nam Hanu!" Kada je priao sasvim blizu, Juda je mogao zapaziti da ovaj ovek nema potpuno prirodno uzvienu ravnodunost svojih vojnika. Lice mu je bilo mrko a izraz zabrinut; pogledi koje bi ponekad bacio na svetinu bili su puni pretnje i od njih su drhtali najplalljiviji. Deak je ranije uo o obiaju kojim se podraavala navika prvog Cezara da vrhovni zapo-vednicd radi obeleja svoga ina, kad se pojavljuju u javnosti, nose lovorov venac na glavi. Po ovome Juda prepozna oficira: VALERIJE GR AT, NOVI PROKURATOR JUDEJE. U stvari, upravo u ovom trenutku, Rimljanin na koga se sruila bura koju nije sam izazvao probudi Jevrejinovo saoseanje. Stoga se mladi, kada je oficir stigao do ugla zgrade, nae preko ograde da ga bolje vidi i nasloni se na jednu napuklu opeku.. Odavno je postojala opasnost da opeka padne, a ni-ko to nije nii opazio. Judin pritisak je bio dovoljan da se odlomi komadi koji se okliznu i poe. da pada. Mladi pretrnu od uasa. Isprui ruku da dohvati komadi opeke, a izgledalo je kao da ga odbacuje, jer ovaj jo bre polete preko zida. Juda kriknu iz sve snage. Vojnici podigoe glave. To isto uini i komandant. U tom trenutku opeka ga pogodi i on pade kao mrtav. Kohorta se zaustavi. Konjanici skoie sa konja i jurnue da pokriju svog komandanta titovima. A ljudi koji su bili svedoci ovog dogaaja, ne sumnjajui da je sve bilo namerno izvedeno, pozdravljali su deaka koji se jasno video iznad ograde, skamenjen onim to se desilo, nasluujui ta e proistei iz njegovog dela. Zao duh se neverovatnom brzinom proiri sa krova na krov du ulice kojom su prolazili vojnici i zahvati svetinu. Ruke poletee na ograde upajui opeke i osuenu zemlju od koje je veinom bio sagraen gornji deo kua, i slepi gnev ih navede da ponu gaati vojnlike zaustavljene na ulici. Zametnu se bitka, ali je disciplina prevagnula. Borba, pokolj, vetina jedne strane i oajanje druge izli-

62 63ni su u ovoj prii sem onoga to se odnosi na oveka koji je prouzrokovao nesreni dogaaj. Veoma bleda lica on se uspravi na ogradi. O, Tirza, Tirza! ta e biti s nama! Ona nije opazila ta se idole dogodilo; sluala je samo krike i pratila pogledom luako komeanje ljudi na krovovima. Znala je da se dogaa neto strano, ali mije anala ta, nije znala uzrok tome, ni da li su ona ili neko od njenih bliskih u opasnosti. ta se dogodilo? Sta znai sve ovo? upita ona iznenada uznemirena. Ubio isam rimskog namesnika. Opeka je pala na njega. Kao da neka nevidljiva ruka pokri pepelom lice mlade devojke. Ono potamne. Ona ga obgrli rukom oko vrata i pogleda ga u oi. Delio je svoj strah s njom d to mu je prualo izvesnu utehu. Nisam to uinio namerno. Tirza,... to je ne-srean sluaj dodaide mirnije. ta e oni uraditi? On baci brz pogled na gomilu koja je svakog trenutka rasla na ulici i na krovovima i pomisli na mrani izgled Grata. Ako ostane iv, gde e se zaustaviti njegova osveta? A ako je mrtav, sa kakvim' e besom gnev naroda pogoditi legionare? Da bi naao odgovor na svoja pitanja, ponovo pogleda preko ograde ba u trenutku kad su lanovi telesne garde pomagali guverneru da opet uzjae. On je iv, Tirza! On je iv! Blalgosloven bog naih otaca! Njegovo lice se odjednom razvedri i on se povue da odgovori na pitanjia svoje sestre. 64 Ne plai se, Tirza. Objasniu kako se sve dogodilo. Omi e se setiti naeg oca i usluga koje im je uinio i nee nam naneti nikakvo zlo. Vodio ju je prema hladnjaku, kad krov uzdrhta pod njihovim nogama. Potmulu lomljavu drveta koje se rui uskoro proprati krik zaprepaenja i agonije koji je dopirao iz dvorita. Juda se zaustavi da oslune. Urlik se ponovi; zatim odjeknu bat mnogobrojnih koraka, dok su se glasovi, izoblieni gnevom, meali sa molitvama; onda se zaue krici ena u samrtnom strahu. Vojnici su razvalili kapiju i zauzimali kuu. Judu obuze jezivo oseanje da ga progone. Njegov prvi pokret je bio bekstvo; ali kuda? Bila su mu potrebna krila. Tirza, oiju razrogaenih od uasa, epa ga za miicu. O Juda, ta ovo znai? Masa'krirali su sluge. A njegova majka? Zar jedan od glasova koje je uo nije bio njen? On prikupi svu preostalu snagu i ree: Ostani ovde i ekaj me, Tirza, ii u da vidim ta se dogaa. Vratiu se brzo. Glas mu nije zvuao onako sigurno kako je to eleo. Tirza se grevito drala za njega. Majin krik se ponovo razlee jasniji, jai. On vie nije oklevao. Hodi! Terasa u podnoju stepenica bila je prepuna vojnika; ostali vojnici s maevima u ruci trali su iz jedne odaje u drugu. U jednom uglu grupa ena koje su se kleei grevito drale za ruke prekli-njala je za milost. Jedna ena, pocepana odela i razbaruene kose, oajniki se borila da se iupa iz ruku vojnika kojima je bila potrebna sva snaga S Ben Hur, I 65da je zadre. Ovi kriai su bili najglasniji; nadjaavali su sve druge; oni jasno dopree do krova. I Jur da polete u tom pravcu. Majko! Majko! Ona prui ruke prema njemu. U trenutku kad je hteo da je dodirne, epae ga i odbacie. Zatim u nekoga kako glasno ree: To je on! Juda okrenu glavu i spazi Mesalu: Sta, ovaj tu? Ubica? zaudi se neki kolos u legionarskom oklopu bogate izrade. Pa to je pravi deran. Boe! odgovori Mesala. Evo nove filozofije! ta bi retoao Seneka za takvo tvrenje? Je li potrebno da ovek ostari pa da mrzi u tolikoj me- ri da bi ubijao? To je on, kaem ia. Evo njegove majke, a tamo mu je sestra. Dri elu porodicu. Za ljubav svojih Juda zaboravi svau. Pomozi im, o Mesala! Seti se naeg detinj-stva i pomozi im, ja, Juda, preklinjem te. Mesala se naini da ne uje. Ne mogu ti vie pomagati ree on oficiru. Na ulici je prizor prijatniji. Smrt Erosu i neka ivd Mars! On se udalji izgovarajui poslednje reci. Juda shvati i u svom ogorenju obrati se nebu. U asu osvete, o gospode, uini da ruka koja e ga udariti ibude moja! On zatim prie oficiru.

 Gospodaru, ena koju uje moja je majka. Potedi nju i moju sestru, tamo. Bog je pravedan, on e ti vratiti milost milou. ovek je izgledao dirnut. 66 Odvedite tu enu u kulu, viknu ali nemojte joj initi zlo. Odgovaraete mi za to. Zatim, okrenuvi se onima koji su drali Judu: Uzmite konopce, veite mu ruke, i odvedite ga na ulicu. Kasnije e biti donesena odluka o njegovoj kazni. Majku odvedoe. Mala Tirza, u svom kunom ruhu i ukoena od straha, pasivno je ila za straa-rima. Juda ih pogleda poslednji put i pokni lice rukama kao da hoe u sebe da utisne ovu poslednju sliku. Moda je prolio nekoliko suza, adi niko to ' ne opazi. U tom trenutku u njemu se zbilo ono to se upravo moe nazvati 'udom ivota. italac ovih stranica zna ve dosta da bi mogao shvatiti kako je Juda bio blagog karaktera, gotovo enskog osobina koja ga je gonila da voli i bude voljen. Dogaaji kroz koje je upravo proao nisu probudili u njemu borbene instinkte, ukoliko ih je imao. Bilo je dana kad je oseao drhtavicu slavoljublja, ali to je liilo na udljiv sain deteia koje klike na obalama mora posmatrajui dolazak i odlazak brodova. Ali, ako zamislimo idola, osetlji-vog i naviknutog na oboavanje, kako se rui sa oltara i lei meu ruevinama svog malog sveta ljubavi, onda moemo dobiti sliku onoga to se dogodilo mladom Ben Huru i dokuiti kako je to uticalo na njega. Nikakav spoljni znak jo nije odavao promenu u njemu, ali kad 'podie glavu i prui ruke da ih veu, krivulja Kupionovog luka bila je zbrisana s njegovih usana. U tom trenutku on je naputao mlajdistvo da bi postao ovek. 67U dvoritu odjeknu trulba, a kad se utia, na galeriji vie nije bilo vojnika. Ne usudivi se da odu u stroj sa pljakom u rukama, veina njih je poba-cala sve na zemlju, i predmeti velike vrenosti leali su svuda unaokolo. Kad Juda stie na ulicu, jedinice su ve ibile postrojene i oficir je ekao da se izvre njegove poslednje zapove&ti. Majku, erku i svu poslugu odveli su kroz se-vernu kapiju ije su ruevine zakraivale prolaz. Krici slugu, od Ikojih su neki bili roeni u toj kui, parali su srce. Kad najzad proterae konje i svu stoku pored njega, Juda konano shvati prokura-torovu osvetu. Da bi se moglo izvriti nareenje u potpunosti, nita ivo nije smelo ostati u kui. Tako e drugim zanesenjacima, ako ih ima u Judeji, koji bi pomislili da mogu ubiti rimskog guvernera, pria o udesu porodice Hur posluiti kao opomena. Sto se tie ruevina kue, one e odravati ovu priu u ivom seanju. Oficir prieka dok je nekoliko ljudi privremeno nametalo kaptiju. Na ulici je borba gotovo prestala. Iznad kua, ovdeonde, oblaci praine odavali su mesta gde se jo boralo. Izvrivi svoj zadatak, kohorta je stajala blistava, ne izgubivi nita od svog ugleda. Poto je proao fazu u kojoj se ovek brine 0 samom sebi, Juda je sada samo posmatrao zarobljenike meu kojima je uzalud traio svoju majku 1 Tirzu. Iznenada, neka ena ustade sa zemlje i pojuri natrag prema kapiji. Nekoliko straara pokuae da je uhvate, ali je prodoran krik odavao njihov neuspeh. Ona potra ka Juda. i pavi pred njegove noge obgrli mu kolena, dok joj je duga crna kosa pokrivena prainom prekrivala oi. O Amra, dobra Amra, ree joj on neka te bog titi. Ja to vie ne mogu. Ona nije mogla da govori. On se nae i proapta

joj: ivi, Amra, za Tirzu i moju majku. One e se vratiti i... Jedan vojnik povede enu, ali ona se ote i pro-tra kroz vrata koja su vodila u pusto dvorite. Ostavite je! zaurla oficir. Zakovaemo vrata i ona e umreti od gladi. Ljudi dovrie svoj posao a onda se uputie na zapadnu stranu. Zakovae i kapiju, posle ega u Hurovom dvorcu niko vie nije zaveo. Kohorta najzad nastavi svoj put do kule Antonija, gde je pro-kurator ostao da se oporavi od rana i donese odluku o zarobljenicima. Posle deset dana bio je na nogama. r GLAVA VII Idueg dana jedan odred legionara doe u na- : puteni dvorac i, zatvarajui konano kapije, vojnici ih zapeatie voskom i stavie natpis na latinskom jeziku: Ovo je svojina t IMPERATORA Prema visokom miljenju koje su Rimljani gajili o sebi ovo je bdla dovoljna opomena. Sutradan, oko podne, dolazei iz Jerusalima, jedan dekurion na elu desetak konjanika pribliavao se Nazaretu sa juga. To je bilo selo na padini brega i jedinu njegovu ulicu predstavljala je staza utabana prolaskom stada. Velika ravnica Esdrelon pruala se na jugu, dok je sa breuljaka na zapadu pogled dopirao do obala Sredozemnog mora. Svuda unaokolo, u dolini, videli su se vrtovi, vinogradi, polja i panjaci. Palme su davale pejzau istonjaki izgled. Kue razbacane bez reda bile su sasvim skromne, etvrtaste jednospratnice sa ravnim krovom li pokrivene lozom metalno zelene boje. Vreli dah koji je sprio breuljke Judeje, ostavlja71jui samo mrku zakrljalu travu, zaustavio se na granicama Galileje. Truba koja se zau im se konjanici pribliie imala je magino dejstvo na stanovnike. Na svim vratima i prozorima pojavie se ljudi eljni da prvi vide tako neoekivanu posetu. Nazaret se nalazio izvan svih vanijih puteva, a sem toga u zoni uticaja Jude Gamalskog; nije, dakle, teko pogoditi sa kakvim su oseanjem legionari bili doekani. Ali kad prooe ulicom, gledaoci ubrzo shvatie ta ih je dovelo; tada strah i mrnja ustupie mesto radoznalosti koja podstaknu ljude da napuste vrata i pou za vojnicima, znajui da e se ovi zaustaviti kod kladenca na severoisto-noj strani naselja. Predmet njihove radoznalosti bio je jedan zarobljenik. On je iao peke, gologlav, u ritama, sa rukama vezanim u lance na leima. Konopac privezan za njegove ake bio je drugim krajem omotan konju oko vrata. Praina uzvitlana konjskim kopitama obavijala ga je ukastom maglom, a ponekad ak gustim oblakom. Iscrpen, on je posrtao. Kako su seljaci mogli da vide, bio je jo mlad. Stigavi do kladenca, dekurion sjiaha kao i veina njegovih ljudi. Otupeo i ne traei nita, zarobljenik se sruii u prainu: oigledno je dospeo do krajnjeg stupnja iznemoglosti. Pribliivi se, seljaci opaae da je jo deak i pomogli bi mu da su se usudili. Dok su stajali zbunjeni, a vojnici jedni drugima dodavali krage, neki ovek pristupi. Ugledavi ga, jedna ena povika: 72 Pogledajte! Eno, dolazi drvodelja! Neto emo saznati. Pomenuti ovek je izgledao veoma dostojanstveno. Gusti beli uvojci izvirivali su mu ispod turbana, a velika brada, jo belja, pokrivala je prednji deo grube sive haljine. On je lagano prilazio jer je, iako u dubokoj istarosti, nosio alat, sekiru, te-steru i deljanicu i bilo je oigledno da je bez odmora prevalio prilino veliko rastojanje. On zastade i baci pogled na vojnike. O rabine! Dobri rabine Josife! povika neka ena trei prema njemu. Ovde se nalazi jedan zatvorenik. Doi da pita vojnike ko je on, kakav je zloin izvrio i ta e mu uiniti? Lice Josifovo ostade nepromenjeno; on ipak baci pogled na zatvorenika, zatim pristupi oficiru. Mir gospodnji neka bude s tobom! ree mu ozbiljno. A mir bogova s tobom! odgovori dekurion. Ti si iz Jerusalima? Da. Ovaj zatvorenik je dosta mlad. Po godinama, jeste. Je li mi doputeno da te pitam ta je uinio? On je ubica. Narod ponovi tu re sa iznenaenjem, ali rabin Josif nastavi svoje ispitivanje. Je li sin Izrailja? On je Jevrejin odgovori Rimljanin suvo. Ovo ponovo probudi saaljenje gledalaca. Nije mi poznato nita o vaim plemenima, nastavi oficir ali mogu vam ispriati neto o njegovoj porodici. Moda ste uli o jednom jerusa73Minskom bogatau po imenu Hur... Ben Hur, kako su ga zvaii. On je iveo u Irodovo doba.

 Da, ja sam ga znao odgovori rabin. Odmah se zaue agor i uzvici i dekurdon se pouri da ih utia. Na ulicama Jerusalima, prekjue, on je gotovo ubio plemenitog Grata, bacajui mu opeku na glavu sa visokog krova dvorca ... mislim, njegovog oca. Za trenutak zavlada tajac i Nazareani su po-smatrali mladog Ben Hura kao neku divlju zver. ^ Je li ga ubio? upita dalje rabin. Nije. A je li osuen? Jeste ... Da ostane na galiji do kraja ivota. Neka mu bog bude na pomoi ree Josif. Na ove reci jedan mladi koji je doao sa Josifom i stajao neopaeno kraj njega spusti sekiru koju je nosio, uputi se kladencu i zahvati krag vode. inio je to tako mirno i, pre nego to su straa-ri mogli da se umeaju, ako su imali naimeru da to uine, on se nagnu nad zatvorenika i dade mu da pije. Ruka poloena blago na njegovo rame probudi nesrenog Judu, koji, podigavi oi, opazi lice koje nee nikada zaboraviti: lice mladia, otprilike njegovog doba, uokvireno kovrdama svetlokeste-njaste boje; bilo je osvetljeno tamnoplavim oima u isto vreme blagim i odlunim. Dua Jevrejinova, otvrdnula od danonone patnje i ogorenih snova o osveti, raskravi se pod pogledom neznanca i postade slina deijoj. On prinese usne kragu d napi 74 se dugim gutljajima. Ne bese mu upuena ni jedna , jedina re; a ni on ne ree nita. Kad je utolio e, ruba koja mu je poivala na ramenu spusti se na njegovu glavu meu pranjave uvojke. Zatim neznanac spusti krag na kamen i uzevi ponovo svoju sekiru vrati se rabinu Josifu. Sve oi su ga pratile, dekurionove i oi seljaka. Tako se zavrila scena kraj kladenca. Poto vojnici napojie konje, ponovo krenue. Ali dekurion vie nije 'bio u istom raspoloenju; on pomoe za-ftvoreniku da se popne na sapi konja iza jednog "vojnika. Nazareanli se vratie svojim kuama, a meu njima rabin Josif i njegov uenik.KNJIGA DRUGA Kleopatra: ... Naeg bola veliina, Srazmerna uzroku svom, nek' bude tol'ka, K6 ono Sto ga zadade. Diomed: ... ta? Je V mrtav? Smrt je nad njime, ali mrtav nije. (SEKSFIR: ANTONIJE I KLEOPATRA in IV scena 15) GLAVA I Grad Misena dao je svoje ime rtu nad kojim se izdie nekoliko milja jugozapadno od Napulja. Gomila ruevina predstavlja sve to je od grada dosad ostalo, ali godine 24. posle nove ere ovo mesto je bilo jedno od najvanijih na zapadnoj obali Italije. Rimska drava je u stvari imala dve velike luke u kojima su se stalno nalazile znatne flote, Ra-venu i Misenu. Te godine putnik koji bi doao na rt da uiva u pogledu to mu se odatle prua popeo bi se na bedem i, ostavljajui grad za leima, divio bi se zalivu Neapolisa (Napulja), arobnom onda kao i danas. Mogao bi kao i sada da posmatra alo bez premca, slavnu kupu iz koje kulja dim, nebo i ta-lase tako mekog i tako tamnog plavetnila. Ovde je 76 Iija, a tamo Kapri; pogled bi mu preletao s jednog mesta na drugo; najzad jer oi se umaraju od lepote kao i nepce od slatkia on bi prisustvovao pnizoru u ikome ne bi mogao uivati savremeni putnik: polovina rezerve rimske flote stajala je usidrena kraj njegovih mogu. Misena je, dakle, bila idealno mesto da se tri gospodara sastanu u njoj i po volji podele svet. U to vreme u bedemu se nalazio zasvoen prolaz okrenut moru, bez kapije, a odatle je vodio put koji je ogromnim nasipom dugim nekoliko stadija* zalazio u zaliv. Jednog sveeg septembarskog jutra straara na bedemu iznad prolaza uznemiri nekolicina ljudi koji su silazili ulicom u bunom razgovoru. On baci pogled, a zatim nastavi da drema. Bila je to grupa od dvadeset-trideset lica, meu kojima je najvie bilo robova naoruanih bakljama koje isu slabo svetlele, a mnogo se dimile, ostavljaju6i u vazduhu miris indijske tresetue. Gospodari su ili napred, ruku pod ruku. Jedan od njih, otprilike pedesetih godina, malo elav i sa lovorovim vencem na retkim kovrdama, kao da je bio, sudei po panji ostalih, sredite neke prijateljske sveanosti. Svi su nosili prostrane vunene toge sa irokim purpurnim rubom. Straaru je bio dovoljan jedan pogled: znao je siigurno da su visokog stalea i da posle none gozbe prate prijatelja na brod. Ne, Kvinte, govorio je jedan, obrativi se oveku s vencem. Sebino je od Fortune to * Mera za duinu. Prim. prev. 77nam te oduzima tako brzo. Tek si se jue vratio s mora. Ta nisi se jo ni ponovo navikao da hoda po zemlji.

 Kastora mu! ree drugi, malo napit, ne jadikujmo! Na Kvint hoe samo da povrati ono to je izgubio noas. Kocka na brodu koji se ljulja nije isto to i kocka na kopnu, zar ne, Kvinte? Ne govori runo o Fortuni! kaza trei. Ona nije ni lepa wi glupa. U Anciju, gde joj na Arije postavlja pitanje, ona mu odgovara klimanjem glave, a na moru ona je s njim za kormilom. Ona nam ga otima, ali zar nam ga ne vraa uvek posle nove poibede? Grci nam ga otimaju prekinu ga jedan iz drutva. Treba da se ljutimo na njih, a ne na bogove. Poto su naudili da trguju, oni su zaboravili kako se ratuje. Sa ovim recima drutvo proe kroz prolaz i stie na nasiip pred zalivom koji je bletao u jutarnjoj svetlosti. Za ovog starog mornara um talasa je bio dobrodolica. On duboko udahnu vazduh, kao da mu je miris vode bio prijatniji od mirisa tresetue, i podie ruku. Prineo sam nekoliko rtava u Prenesti a ne u Anciju... I, gledajte! Zapadni vetar. Hvala, o Fortuno, majko moja! ree on ozbiljno. Njegovi prijatelji ponovi'e pokli u horu, a robovi zamahae bakljama. Eno je... tamo! nastavi, pokazajui prstom galiju. Sta e mornaru druga dragana pored ove? Da li je tvoja Lukrecija ljupkija, o Kaju? 78 On pogleda brod koji se pribliavao i koji je bio sav njegov ponos. Belo jedro je bilo privezano pri dnu jarbola; vesla bi zaronila, ponovo se dizala, ostala jedan trenutak u vazduhu, zatim bi, slina krilima, opet zaronila u savrenom ritmu. Da, potedite bogove, ree zagledavi se u brod. Oni nam daju mogunosti, a naa je greka ako ih proputamo. to se tie Grka, dragi moj Lentiule, ti zaboravlja da su gusari protiv kojih u se boriti Grci. Pobeda nad njima vredi vie od sto pobeda nad Afrikancima. Znai, odlazi na Jegejsko more? Mornar mije video nita sem svog broda. Kakva ljupkost, kakva sloboda kretanja. Ptica manje ne haje za dodir talasa. Pogledajte! uzviknu, ali odmah doade: Oprosti mi, o Len-tule. Da, idem na Jegejsko more. A poto je moj odlazak blizu, rei u ti zato idem, ali dobro uvaj tajnu. Ne bih eleo da se ruga duumviru kada ga sledei put vidi, jer on je moj prijatelj. Trgovina izmeu Grke d Aleksandra je, kao to zna, gotovo je isto tako vana kao i trgovina izmeu Aleksan-drije i Rima. Ljudi u tom delu sveta su zaboravili da slave Cerealije* i Triptolen ih je kaznio zbog toga davi im jadnu etvu. Stoga je trgovina postala tako vana da ne doputa nijedan dan prekida. Moda si uo o gusarima Kersona**, ija je jazbina u PontusuEuksinusu***; tako mi Bahusa, nema smelijih! Jue je stigla u Rim vest da su preli Bosfor, potopili galije u lukama Bizanta d Hal* Praznik u ast Cere, iboginje etve ** Krim prim. prev. *** Crnom moru prim. prev. prim. prev. 79

kedonije, oistili Propontidu i prodrli u Jegejsko more. Trgovca itom, iji su brodovi u istonom Sredozemlju, plae se. Zatraili su audijenciju kod samog imperatora. Sto galija naputa danas Rave-nu, a iz Misene odlazi on zastade u eljd da za-golica radoznalost svojih prijatelja, zatim zavri naglaenim tonom jedna! Sreni Kvinte! estitamo ti. To je uvod u unapreenje. Pozdravljamo u tebi duumviira, nita manje. Kvinte Arije, tribune! Tako su mu se obino obraali. Zadovoljavam se ostalim ree pijani prijatelj. Veoma sam zadovoljan. Ali treba biti praktian, o moj duumvire. Neu suditi o tome da li ti bogovi ele dobro ili zlo u ovom poduhvatu dok ne saznam da li te je napredovanje uinilo bogatijim. Hvala, hiljadu puta hvala! odgovori Arije obraajui se svima. Kad biste imali svetiljke, rekao bih da ste auguri. Ali ja u di dalje i doka-zau koliko u vama ima boanskog. Gledajte i itajte. Iz nabora svoje toge on izvue svitak pergamen- ta i prui im govorei: Primio sam to sino dok sam bio za stolom. To je od Sejama. Ovo ime je ve steklo slavu u rimskom svetu, ali ne po svojoj neasnosti kako se kasnije proulo. Sejan C. Ceciliju Ruju, duumviru Rim, XIX Cal. se.pt. Cezar je dobio izvrstan izvetaj o tribunu Kvintu Ariju. Naroito je uo o njegovoj hrabrosti, posebno 80 na zapadnim morima; prema tome, njegova je volja da se pomenuti Kvint odmah premesti na Istok. Takoe je volja naeg Cezara da pripremi sto galija sa tri reda vesala s potpunom posadom i da ih uputi bez odlaganja protiv gusara koji su se pojavili na Jegejskoin moru. I neka Kvint bude naimeno-van za komandanta ove flote. Ostavljam ti brigu o pojedinostima, o Cecilije. Ovo je veoma hitno, kako e saznati iz priloenih izvetaja za tebe i uputstava za Kvinta. SEJAN

Arije nije obraao mnogo panje na itanje. Brod ga je zaokupljao sve vie ukoliko je bio blie. Posmatrao ga je oduevljeno. Najzad, zamaha u vazduhu naiborima svoje toge; u odgovor na ovaj signal razvi se purpurna zastava na lepezastom jarbolu na krmi broda. Nekoliko mornara se pojavie na brodskoj ogradi; oni se rukama uspee uz konopce na kriak da sa viju jedro. Pramac zaokre-nu, a brzina veslanja upola se pojaa, tako da se brod ustremi pravo na njega i njegove prijatelje. Pratio je ovaj manevar s vidljivim bleskom u oima. Neposredan odgovor na kormilu d brzina kaju je galija stalno zadravala bili su svojstvo u koje se zapovednik mogao uzdati usred bitke. Tako mi nimfi! ree jedan od pratilaca vraajui pergament. Vie ne smemo rei da e na prijatelj postati slavan. On je ve slavan! Naa ljubav prema njemu imae ime da se hrani! Kakve nam glasove jo donosi? Nikakve odgovori Arije. To to ste doznali ve je stara novost u Rimu, naroito izmeu 81 Dvorca i Foruma. Ali duumvir je tajanstven; ta treba da radim, gde treba da naem svoju flotu, saznau tek na brodu gde me eka zapeaen nalog. Meutim, ako danas budete prinosili rtve ma na kom oltaru, molite se bogovima za prijatelja koji e jedriti i veslati nekud u pravcu Sicilije. Ali evo ga, dodade on, okrenuvi se brodu. Zanimaju me njegovi zapovednici. Ond e ploviti i boriti se sa mnom. Nije ba lako pristati uz ovakvu obalu. Ocenimo njihovu vetinu d spretnost. ta! Ovaj brod je nov za tebe? Nikad ga nisam video. Ne znam ak ni da li u na njemu nai d jednog poznanika. To n/i je zgodno. Oh! Ne mari. Mi pomorci smo navikli da se brzo upoznajemo. Naa ljubav kao i nae mrnje raaju se iz iznenadne opasnosti. Brod je spadao u vrstu brzih brodova i bio je dug, uzan, nizak i graen za ivo manevrisanje. Pramac mu je bio velianstven. Dok je iao napred, mlaz vode je ikljao ispi prednjeg dela trupa, prskajui ceo pramac koji se izdizao iznad palube u gracioznoj krivulji d\aput veoj od oveje visine. Na bokovima su bile izvajane glave Tritona. Ispred pramca, privren za hrbat, iz vode je izlazio kljun od vrstog drveta pojaan 1 oklopljen gvoem; on je u bitkama sluio kao ovan za razbijanje brodova. Du bokova broda pruala se ograda umetniki izupana, a pod njom su se nalazila tri reda otvora kroz koje su prolazila vesla ezdeset na levoj, a ezdeset na desnoj strani svaki zaklonjen titom. Kao ukras uz pramac su bili privreni i glasniki tapovi. Dva ogromna konopca 82 ispred pramca odavala su mnogobrojna sidra na prednjoj palubi. Jednostavnost strukture broda iznad vade ukazivala je na to da se galija kree uglavnom veslima. Jarbol se uzdizao malo ispred sredine d bio je napred i pozadi privren podupiraima i uzetima vezanim za alke na unutranjem zidu ograde. Ceo pribor je sluio za rukovanje velikim etvrtastim jedrom i kriakom.

Pored mornara koji su skupili jedro i ostali na kriaku, oni na obali su videii samo jednog oveka. U kacigi i sa titom, stajao je blizu pramoa. Sto dvadeset hrastovih vesala, belih od pene i uglaanih od neprekidnog ispiranja, dizalo se i sputalo kao da svima rukuje ista ruka. Ona su galiju pokretala napred brzinom koja bi se mogla takmiiti sa brzinom dananjih modernih parobroda. Galija doplovi tako munjevito da se ljudi na obali uplaie. Ali iznenada, ovefc na pramcu podie ruku nekim posebnim pokretom; vesla se sme-sta digoe, ostadoe osnutak u vazuhu, zatim za-ronie okomito i od -tog' sr okreta voda se uzburka; ela galija zatreperd i za'ustavi se kao ukopana. Nov pokret ruke, i vesla se ponovo digoe d ponovo padoe, -ali ovog puta ona s desne strane zaronie u pravcu krme i pottsnue brod napred dok ga ona sa leve strane, zaronivi prema pramcu, povukoe natrag. Vesla izvedoe ovaj manevar tri puta. Brod se okrenu na desnu stranu kao da se nalaaio na kakvoj osovini; zatim, zahvaen vetrom, stade bokom uz nasip. Ovaj pokret izloi pogledima krmu sa svim njenim ukrasima: Tritone sline onima na pramcu, 83ime napisano krupnim slovima, kormilo sa strane, uzvienje na kome se nalazio kormilar, dinovska pojava u oklopu s rukom na konopcu kormila; i iznad oveka na kormilu jarbol u obliku lepeze za razvijanje zastave, visok, pozlaen, izvajan i izvi-jen kao sasuen list. Usred pristajanja odjeknue zvui trube, kratki i otri, i vojnici pokuljae iz izlaza na podu palube, u divnoj opremi: bronzane kacige, sjajni titovi i diliti. Dok su se oni postrojavali kao za bitku, mornari se uspuzae uz konopce i posedae na kri-ak, bez ikakvog uzvika i nepotrebnog uma. Kad vesla dodirnue nasip, sa palube spustie mosti. Tribun se okrenu prijateljima i ree sa ozbiljnou koju do tada jo ne bese pokazao: A sada dunost, dragi prijatelji! On skide venac i prui ga jednom od prisutnih. Uzmi ovu mirtu, o miljenice kocke! Kad se vratim, doi u da uzmem svoje sesterce, ali se uopte neu vratiti ako ne budem pobednik. Obesi ovaj venac u svom atrij umu. Tada rairi ruke i svi prioe, jedan po jedan, da ga zagrle. Neka te bogovi prate, o Kvinte, poe-lee mu. Do vienja! On dade znak robovima koji zamabae bakljama, zatim se okrenu brodu, udesnom sa svojim besprekornim redovima kaciga, titova i kopalja. Dok se peo na palubu, trube zasvirae a na krmi se podie purpurni steg zapovednika flote. GLAVA II Stojei na palubi kormilarevoj sa duumirovim nareenjima u ruci, tribun se obrati hortatoru, za-povedniku veslaa. Kakvim snagama raspolae? U veslaima 252, od kojih deset preko- brojnih. A smene su od ...? Osamdeset. A kakav ti je poredak? Smenjivanje svaka dva sata. Tribun usnama izrazi negodovanje. To je naporno, i ja u to promeniti, ali ne sada. Vesla se ne smeju odmarati ni danju ni nou. Zatim, okrenuvi se stareini jedara: Vetar je povoljan. Neka jedro pritekne u pomo veslima. Kad ova dvojica odoe, on se okrenu glavnom kormilaru. Otkada slui? Trideset dve godine. U kojim morima? Izmeu Rima i Istoka. Ti si ovek koga bih i ja izabrao. Tribun baci jo jedan pogled na nareenja. Poto proe rt Kamponela, okreni na Me-sinu. Onda plovi obalom Kalabrije dok ti Melito ne bude na levoj strani, zatim . .. Poznaje li zve-zde prema kojima e skrenuti u Jonsko more? Poznajem. Onda, od Melita udari na istok prema Ki-teri. Ako to bogovi hoe, baciu sidro tek u Ante-monskom zaldvu. Na zadatak je hitan. Raunam na tebe. Arije je bio oprezan ovek, od onih koji obasipajui rtvenike u Premesti i Anciju ipak smatraju da milost slepe boginje zavisi vie od line inicijative i rasuivanja nego od rtava i za veta. elu no je kao slavljenik na gozbi sedeo za stolom, pijui i kockajui se, ali je miris mora probudio njegovo srce mornara, i on se nee odmoriti dok dobro ne upozna brod. Poeo je sa hortatorom, stareinom jedara, glavnim kormilarom i drugim oficirima: za-povednifcom borbenih jedinica, intendantom, ruko-vaocem oruima, (nadzornikom kuhinje i vatri, a onda je

preao oa razne prostorije. Nita nije uma-klo njegovom oku. Kad je pregled zavren, od svih koji su bili okupljeni na tom smanjenom prostoru samo je on u potpunosti poznavao opremu svog broda i njegove eventualne slabosti. Zaokupljala ga je samo jedna briga: kako da potpuno upozna osoblje pod svojim zapovednitvom. Ali, poto je to bio najosetljiviji i najtei deo njegovog zadatka, on ga izvri na svoj nain. U podne, toga dana, galija je prolazila pored Peta; zapadni vetar je nadimao jedra na veliko zadovoljstvo stareme jedara. Strae su bile raspo86 reene. Na prednjoj palubi su podigli rtvenik i poprskali ga solju i jemom, a tribun je s njega upuivao sveane molitve Jupiteru, Neptunu i Oke-anidama; prosuo je vino i upalio tamjan zavetujui se. Posle toga, da bi bolje prouio svoje ljude, seo je u veliku kajiitu. Ova kajita je sainjavala sredino odeljenje galije i bila je duga ezdeset pet stopa a iroka trideset. Svetlost je ulazila kroz tri velika otvora. Red podupiraa se protezao sa jednog kraja na drugi, drei tavanicu. Blizu sredine video se jarbol naikan sekirama, dugim i kratkim kopljima. Pored svakog otvora dvostruke stepenice su silazile desno i levo, a gvozdene arke sa okretailjkom iznad njih omoguavale su da se donji deo stepenica zakai za tavanicu. Ova odaja je bila sredite broda, u njoj su se okupljali svi koji su se nalazili na njemu i oma je sluila kao trpezarija, soba za spavanje, vebaiite, dvorana za zabavu i odmor. Sve su to omoguavali propisi, koji su svodili ivot na 'najsitnije pojedinosti, i ukorenjena navika, neumoljiva kao smrt. Na kraju kajite dizalo se uzvienje do koga je vodilo nekoliko stepenica. Tamo je sedeo zapoved-nik veslaa; pred njim je bio dobo na kome je po- mou velike maljice davao takt veslaima; desno od njega bio je postavljen hidraulini sat pomou koga se raunalo kad treba vriti smenu strazara i veslaa. Iznad njega drugo uzvienje, ograeno pozlaenim zaklonom, sluilo je tribunu i on je odatle nadgledao sve. Tu su mu bili postelja, sto i katedra, neka vrsta prestola sa sedlitem ispunjenim vunom, s visokim naslonom za lea i naslonima za 87 o i je Atinjanin, tamo crvenokosi divljak iz Hibernije, a jo dalje plavooki dinovi kimberske rase. Rukovanje veslima bilo je tako jednostavno da nije moglo da zaokupi ni njiihov grubi duh. Gurnuti, povui, naterati veslo da sklizne i zagnjurdti ga. To je sve: pokreti savreniji ukoliko su auto-matskiji. Cak su i brige koje im je zadavalo more pre bile pitanje instinkta nego razuma. Tako su se usled dugog utanja ovi nesrenioi pretvorili u ivotinje stvorenja obdarena snanim miiima i zakrljalim umom, koja su ivela samo od nekoliko dragih uspomena, tonui lagano u stanje otupelo-sti, gde nesrea postaje navika, a dua stie neverovatnu izdrljivost. elo vreme, ljuljajui se u svojoj naslonjai, tribun je bio obuzet mislima koje su se odnosile na sve sem na bedno stanje robova na klupama. Njihovi pokreti, odmereni i potpuno istovetni na obe strane broda, postadoe jednolini posle izvesnog vremena. On se tada pozabavi prouavanjem rada svakog veslaa ponaosob. Svojom pisaljkom bele-io je zapaanja mislei da e, ako ga poslui srea, meu gusarima nai ljude da zamene one koji nisu odgovarali svojoj nameni. Bilo je suvino beleiti imena osuenika dovedenih na galije koje su im bile budue grobnice; stoga su oni, radi pojednostavljenja, oznaavani brojem ispisanim na njihovoj klupi. Preleui s me-sta na meato, sa jednog kraja broda na drugi, tribunove oi sline oima risa stigoe do broja ezdeset koji je pripadao poslednjoj klupi s leve strane i bio privren iznad prvog sedita prve klupe. I pogled se zaustavi tu. 90 t\ Klupa broj ezdeset malo se izdizala iznad uzvi-enja udaljenog samo nekoliko stopa. Svetlost koja je dopirala kroz reetku iznad oveka doputala je tribunu da ga dobro vidi, pravog a, poput njegovih drugova, nagog s nekom vrstom kecelje oko bedara. Meutim, on se u neemu isticao. Bio je mlad, svakako nije imao vie od 20 godina. Arije nije vo-leo samo zabavu; on je umeo da oceni ljude po spo-ljanjosti i, kad se nalazio na kopnu, rado je iao u gimnastike dvorane da se divi najslavnijim atleta-ma. Bez sumnje je od nekog uitelja prihvatio mi-sao da snaga zavisi kako od kvaliteta tako i od kvantiteta miia, i da nadmonost na nekom javnom nastupanju iziskuje razmiljanja koliko i snage. Usvojivi ovo uenje, on se uvek trudio da nae primer koji bi ga potkrepio. Lako je zamisliti da je tribun u svojim traganjima retko bio zadovoljan, a retko je i posmatrao nekoga tako dugo kao ovog puta. Pri svakom pokretu vesla video je isprva oveka iz profila, a pokret se zavravao zabacivanjem tela da bi se veslo lake gurnulo. Ljupkost i lakoa pokreta navodili su najpre na sumnju u istinitost uloenog napora; ali ovaj utisak bi brzo nestao: vrstina s kojom je veslo drao i povijanje tela potvrivali su i napor i vetinu veslaa. I posmatra u naslonjai poeo je da traga za spojem snage i ve-tine koji je bio klju njegove teorije.

U toku ispitivanja Arije zapazi mladost roba. Potpuno lien nenosti u ovom pogledu, on opazi da je mladi stasit i da su mu udovi gotovo savreni. Ruke su mu bile moda malo preduge, ali prigovor je otpao pred spletom miia koji su se 91 u pokretu zatezaM i iskakali kao vorovi na konopcu. U radu veslaa bilo je izvesne harmonije koja je zadovoljavala triibunovu teoriju i u isto vreme padsticaia njegovu radoznalost i dntereso-vanje. Zapovednik poele da vidi oveka kad se uspravi. Glava je poivala na vratu irokom pri dnu, ali veoma gipkom i otmenom. Crte iz profila su bile istonjake i tananog izraza koji je uvek odavao plemenitu krv i oseajnost due. Interesovanje tri-bunovo se pojaa. Tako mi svih bogova, pomisli on deak ostavlja na mene dubok utisak. On obeava. elim da saznam vie o njemu. U tom trenutku tribun ugleda to je eleo: vesla se okrenu i pogleda ga. Jevrejin, i jo deran! Pod pogledom upravljenim u njega krupne oi roba jo se poveae, rumenilo mu obli lice i veslo se zadra u njegovani rukama. Ali odmah se maljd-ca hortatora spusti na dobo s potmulim zvukom. Vesla se prilbra, odvrati pogled od posmatraa i, kao da je sam sebe prekoreo, ponovo se lati veslanja. Kad je opet pogledao tribuna, jo vie se iznenadi to ga doeka ljubazan osmeh. U tom trenutku galija ue u Mesinskd moreuz plovei pored grada istog imena. Ona zatim okrenu ka istoku, ostavljajui za sobom oblaik iznad Etne. Arije se esto okretao sa uzvdenja u kajati da bi posmatrao veslaa i neprestano je sebi ponavljao: Deak oma mozga, Jevrejin nikako nije varvaiin. elim da saznam vie o njemu. 92 GLAVA III _ etvrti dan je proao i Astreja tako se zvala galija uplovi u Jonsko more. Nebo je bilo vedro a veitar je duvao kao da je donosilo milost bogova. Poto su mogli da stignu flotu pre dolaska u istoni aaliv ostrva Kitera, koji je ibio odreen kao zborno mesto, Arije provede najvei deo dana na palubi. Briljivo je motrio sve to se odnosilo na brod i, uglavnom, bio je zadovoljan. U kajiti, ljuljajui se u velikoj naslonjai, mije mogao da odvoji misli od mladog veslaa broj ezdeset. Poznaje li oveka sa one klupe, tamo? upita najzad hortatora. Upravo se vrila smena. Onoga sa broja ezdeset? Da. Zapovedmik veslaa pogleda paljivo u veslaa koji se pribliavao. Kao to zna, ovaj brod je tek pre mesec dana iziao iz ruku -graditelja, i ljudi su za mene novi kao i brod. To je neki Jevrejdn prime ti Arije zamiljeno. 93 Plemeniti Kvint je otrouman. Vrlo je mlad nastavi Arije. To je na najbolji vesla. Video sam kako mu se veslo savija samo to se ne slomd. A kakav mu je karakter? Posluan je. Nita vie ne znam. Jednom mi se obratio sa molbom. Kakvom? Traio je da ga premetam naizmenino na desnu i na levu stranu. Je li to obrazloio? Uoio je da ljudi koji ostaju uvek na istoj strani pretrpe neku deformaciju. Dodao je tafcoe da u jednoga dana kad bude bura ili bitka moda morati da ga premestim i da tada nee moi odgovoriti zadatku. Sto mu gromova! Ideja je nova! Sita si jo opazio kod njega? On je mnogo iznad svojih drugova. U tome je Rimljanin odobri Arije. Zna li jo neto o njemu? Nita. Tribun razmisli jedan trenutak, a zatim se okrenu ka svom seditu. Ako bih se naao na palubi u vreme kad se on smenjuje, nastavi poalji mi ga. Neka doe sam. Dva asa kasnije Arije se nalazio pod svojim stegom. Bio je u duevnom stanju oveka koji, vi-dei da se brzo blii dogaaj od velikog znaaja, ne moe da radi nita drugo sem da eka duevnom stanju u kome filozofija zaogre misaonog oveka najveim mirom, to uvek vodi dobrom. Kormilar 94

je sedeo sa rukom na konopcu upravljajui kormilom. Nekoliko mornara je spavalo u senci jedara, dok je na kriakiu stajao straar. Diui oi na sunani asovnik da bi video pravac, Arije opazi veslaa koji se pribliavao. Zapovednik mi ree da si ti plemeniti Arije i eli da me vidi. Doao sam. Arije osmotri vitku, snanu pojavu, koja je blistala na suncu. Ona je izazivala pomisao na arene. Meutim, dranje mladog oveka ostavljalo je iz-vestan utisak: bilo je u njegovom glasu neega to je nagovetavalo da mu je rana mladost protekla pod nekim tananijim uticajem; velike svetle oi bile su vie radoznale nego nepoverljive. Pred prodornim i zapovednikiim pogledom koji je poivao na njemu lice mu je odavalo samo mladalaku svezanu, ali su se na njemiu itali znaci neke velike davnanje tuge. Rimljanin mu se obrati kao stariji mlaem, a ne kao gospodar robu. Hortator mi je rekao da si najbolji vesla. Hortator je veoma dobar. Ti sii na slubi odavno? Otprilike tri godine. Na veslima? Ne mogu da se setim nijednog dana kad sam se odmorio od njih. To je naporan posao i mali je broj ljudi koji ga mogu izdrati godinu dana a da ne podlegnu. A ti... ti si jo deak. Plemeniti Arije zaboravlja da volja moe biti od velike pomoi u izdrljivosti. Zahvaljujui njoj, slabi mogu uspeti tamo gde jaki propadaju. 95 Sudei po tvom nainu govora, ti si Jevrejin. Moji preci, mnogo pre prvog Rimljanina, bili su Hebrejci. VMim da glupi ponos tvoje rase oni je nestao u tebi ree Arije posmatrajud rumenilo na mladievom licu. Ponos nikad ftafco ne pada u oi kao kad je okovan. A kakav razlog ima za taj ponos? to sam Jevrejin! Arije se nasmei. Nikada nisam bio u T usalimu, ree ali sam uo o njihovim kneevima. ak sam i poznavao jednog od njih. Bio je to neki trgovac koji je brazdao morima, ali je bio stvoren da bude kralj. A ti, kakvog si roda? Moram da ti odgovorim sa klupe robijaa na galiji, pripadam staleu robova. Ali moj otac je bio jerusalimsfci knez d kao trgovac brazdao je morima. Bio je poznat i cenjen u dvorani za prijeme velikog Avgusta. Njegovo ime? Itamar iz kue Hur. Tribun podie ruku u znak uenja. Ti si... Hurov sin? Posle nekoliko trenutaka utanja on ponovo upita: I ta te je dovelo ovamo? Juda spusti glavu i disanje mu se ubrza. Kad je uspeo da savlada oseanja, pogleda tribuna u lice i odgovori: Bio sam optuen zbog pokuaja ubistva pro-kuratora Valerija Grata. 96 Ti! r uzviknu Arije na vrhuncu iznenaenja, ustuknuvi jedan korak. Ti si taj ubica! Ceo Rim je drhtao zbog tog dogaaja. Pria o njemu je stigla do mog broda na reci blizu Lodina. Dva oveka se utke pogledae. - Mislio sam da je porodica Hur ovih zbrisana s lica zemlje prvi progovori Arije. Talas neniih uspomena preplavi mladiev ponos. Suze mu potekoe niz obraze. Majka . . . majka! I moja mala Tirza! Gde su one? O tribune, ple^niti tribune, ako neto zna o njima on sklopi ru^e kao da preklinje , reci mi sve to zna. Reci mi da li su u ivotu i, ako ive, gde su. I kako im je? Oh! molim te, reci ini! On prie Ariju tako blizu da mu ruke dodirnu-e ogrta koji skliznu pa tribunovih ramena. Tribun je stajao skrtenih ruku. - Ima ve tri godine kako je proao taj uasni dan... Tri godine, o tribune, i svaki sat je bio za mene itav ivot ispunjen nesreom, ivot u ponoru bez dna, sa smru i radom kao jedinom ute-hom. I sve vreme ni reci

nisam uo o njima. Oh, kad bi ovek koji je zaboravljen mogao takoe da zaboravi! Kad bih. samo mogao zaboraviti tu sliku: kako mi otimaju sestru! Kad bih samo mogao zaboraviti poslednji pogled svoje majke! Doiveo sam kugu i sudare brodova u borbi; uo sam kako bure razdiru more i smejao sam se dok su se drugi molili; smrt je bila jedino osloboenje. Veslati... da, da bih u aru snanog napora pokuao da se oslobodim privienja. Pomisli da me nita ne bi tako usreilo, reci mi da li su mrtve, jer one ne 7 Ben Hur, I 97mogu biti srene znajui da sam izgubljen. uo sam ih 'kako me dozivaju u noi, video sam ih kako koraaju po vodi. O, nema vee istine od ljubavi moje majke. A Tirza! Njen dah je dah belih ljiljana. Bila je najmlaa grana na palmi tako sveza, tako nena, tako ljupka, tako lepa. Svako jutro susret s njom predskazivao mi je srean dan. Ila je tamo-amo kao da oslukuje neku muziku. A moja ruka ih je gurnula tako nisko! Ja sam ... Priznaje, dakle, svoju greku? upita Arije odluno. Promena koja nastade u Ben Huru bila je neobina i veoma snana. Glas mu postade odsean;

ruke mu se podigoe grei se, iz oiju mu je izbijao plamen; drhtao je svim damarima svog bia. uo si o bogu mojih otaca, 0 venom Jehorvi ree. Njegovom istinitou i nj egovom svemoi, itavom ljubavlju kojom on prati narod Izrailj a od postanja, kunem se da sam nevin. Tribun oseti duboko uzbuenje. O plemeniti Rimi jamne, nastavi Ben Hur. Ulij mi malo vere, 1 u moju tamu, koja je svakim danom dublja, poalji malo svetlosti. Arije se okrenu i krupnim koracima pree preko palube. sada brodova na kojima je sluio posle izvesnog vremena prozvala bi ga dobrim tribunom. U sadanjem sluaju bilo je bez sumnje nekoliko olakavajuih okolnosti za mladia; moglo se pretpostaviti da ih ima jo. Moda je Arije poznavao i Valerija Grata i nije ga voleo. Moda je takoe poznavao i Hura oca. Dok ga je molio, Juda ga je to upitao, ali mije dobio odgovor. Tribun nije znao ta da kae i oklevao je. Njegova mo je bala velika: bio je apsolutni gospodar na svom brodu, a njegove prirodne sklonosti nagonile su ga na saoseanje, jer je mladi zadobio njegovo poverenje. Meutim, on pomisli da ne treba uriti i da treba priekati dok stignu u Riteru. Poto nije mogao da se lii svog najboljeg

veslaa, on e ekati i jo e ga upoznati. Zeleo je bar da bude siguran da je zaista u pitanju knez Ben Hur li da govori istinu. Robovi su obino laljdvci. Dosta ree on glasno. Vrati se na svoje mesto. Ben Hur se pokloni. Jo jednom pogleda u gospodarevo lice, ali na njemu ne otkri nita to bi mu ulivalo nadu. Lagano se udalji, ali se jo jednom vrati da kae: Ako jo kadgod bude razmiljao o meni, o tribune, ne zaboravi da od tebe ne traim nita drugo nego vesti o mojima . . . o mojoj majci i sestri. On se udalji. Arije ga je posmatrao s divljenjem u oima. Sto mu gromova! pomisli. Posle nekoliko vebi, kakav bi to momak bio za arenu! Ka102 >' kav trka! O bogovi! Kakve miice za ma ili pesni-anje!... Ostani! povika. Ben Hur stade i tribun se uputi k njemu. Kad bi bio slobodan, ta bi radio? Plemeniti Arije mi se ruga! odgovori Juda uzdrhtalim usnama. Ne! Tako mi bogova, ne! Onda u ti odgovoriti sa zadovoljstvom. Posvetio 'bih se sav prvoj dunosti mog ivota i ne bih znao ni za ta drugo. Ne bih se ni asa odmarao pre nego to bih povratio dom svojoj majci i svojoj sestri Tirzi. Posvetio bih svaki dan i svaki sat njihovoj srei. Bdeo bih nad njima, i nikada rob ne bi bio verniji. One su mnogo izgubile, ali, tako mi boga mojih otaca, ja bih im sve nadoknadio. Rimljanin nije oekivao taj odgovor i za trenutak izgubi iz vida svoju misao. Ne, govorim o tvojoj ambicijo. ree najzad. Kad bi tvoja majka i sestra bile mrtve, i kad se ne bi mogle nai, ta bi ti radio? Smrtno bledilo prekri Ben Hurovo lice i on baci pogled na more. Oigledno, borio se protiv nekog snanog oseanja. Kad ga savlada, okrenu se tribunu. Kakvom bih cilju 'teio? Da. Rei u ti otvoreno, tribune. Upravo uoi onog stranog dana o kome sam govorio dobio sam dozvolu da postanem vojnik. Nisam promenio miljenje. I poto u elom svetu postoji samo jedna kola za rat, tamo bih iao. kola za telesne vebe? Ne, rimski tabor. 103 Ali najpre treba da naui da rukuje orujem. Nikada nije mudro da gospodar daje robu sa-vete. Arije to shvati; njegov stav i glas odmah se sledie. Sada idi i ne zasnivaj nikakve nade na ono-' me to se dogodilo meu nama. Moda sam se prosto poigrao tobom. Ili pak. .. Ako ipak hoe da se nada, biraj izmeu omiljenosti gladijatora i slave vojnika. Prva moe potei iz milosti imperatora; ali za tebe nema nagrade u drugoj. Ti nisi Rimljanin. Idi! Nekoliko trenutaka docndje Ben Hur je ponovo sedeo na svojoj klupi. Dunost nekog oveka nije teka ako je on obavlja laka srca. Veslanje se Judi vie nije inilo tako naporno. Javila mu se nada kao ptica pevaica. Jedva je mogao da nazre tog posetioca ili da joj uje pesmu, mada je bio svestan njenog prisustva; nagon mu je to govorio. Opreznost tribunova Moda sam se prosto poigrao tobom!" esto mu se vraala na um, ali on bi tu misao odmah odagnao. injenica to ga je pozvao velika i zatraio od njega da niu ispria svoj ivot bila je hleb koji mu je hranio duu. Neto dobro e bez sumnje iz toga proizai. Svetlost oko njegove klupe je bila jasna i puna obeanja. GLAVA IV Stotinu galija se skupilo u Antemonskom zali-vu istono od Ritere i tribun jedan dan posveti obilasku. Zatim krenu ka Naksosu, najveem meu Kikladskim ostrvima, na pola puta izmeu Grke i Azije, ostrvu koje je kao kakav veliki kamen bilo pobodeno nasred puta i odakle se moglo videti sve to se dogaa. Sem toga, eleo je da doe u poloaj da odmah preduzme pohod protiv gusara, bilo na Jegejskom bilo na Sredozemnom moru. Dok je flota u borbenom poretku hitala prema kamenitim obalama ostrva, javie da neka galija dolazi sa severa. Arije joj krenu u susret. Bio je to tovar iz Vizanta.* I od njenog zapovednika Arije saznade to je eleo da uje. Gusari su dolazsili sa najudaljenijih obala Pon-tusa Euksinusa. ak je i Tanaiis, na obali reke Dona, bio zastupljen meu njima. Pripreme su obavljali u najveoj tajnosti. Njihov prvi podvig je bilo pojavljivanje pred ulazom u Bosfor i razaranje flote koja se tamo nalazila. Odatle pa do Helespon-ta sve to je plovilo postade njihov plen. Eskadra * Staro ime za Carigrad. Prim. prev. 105im je obuhvatala oko ezdeset galija, koje su sve imale posadu i opremu u ljudstvu i materijalu. Sve su to bile galije na tri reda vesala, izuzev nekoliko na dva reda. Komandovao je jedan Grk, a kormilari, po prianju dobro upoznati sa istonim morima, bili su tafcoe Grci. Njihovoj pljaki nije bilo granica. Panika obuze i unutranjost kopna; gradovi su zatvarali kapije i slali sve sposobne ljude na bedeme. Gotovo sva trgovina je prestala.

A gde su gusari? Na ovo pitanje od presudnog znaaja Arije dobi odgovor. Poto je opljakala Hefestdju na ostrvu Lem-nos, njihova flota se uputila prema zalivu izmeu Eubeje i Jelade i tamo nestala. Takve su bile vesti. Zatim su -stanovnici ostrva, privueni na visove retkim prizorom eskadre od sto brodova, po-smatrali prvu skupinu kako iznenada zaokree prema severu, dok su je druge sledile, zaokreui tano na istom mesfru kao neki eskadron konjice. Vesti o pohodu stigle su do njih i u tom trenutku, pratei pogledom bela jedra sve dok se nisu izgubila izmeu Rena i Sirosa, naj razboritiji meu njima naoe u tome utehu i osetie zahvalnost. Rim je uvek branio ono to je drao u svojoj veli-, koj aci: za dabine koje je traio od njih on im je pruao bezbednost. Tribun je bio zadovoljan kretanjem neprijatelja i zbog toga dvostruko zahvalan Fortuni. Ona ga je obdarila ivom i izotrenom inteligencijom i privukla neprijatelje u vode gde ih je bilo lake unititi nego ma na kom drugom mestu. On je znao kakvu pusto moe posejati jedna galija u velikom moru kao to je Sredozemno, i 106 kako je teko otkriti je i stii. Znao je takoe u kojoj e meri uspeh poveati njegov ugled i slavu ako jednim jedinim udarcem okona ovo gusarenje. Kad se posmatra karta Grke i Jegejskog mora, vidi se da se ostrvo Eulbeja prua du obale kao kakav bedem prema Aziji, obrazujui izmeu ostrva i kontinenta kanal dug otpiiiliike sto devedeset pet kilometara ia irok dvanaest i po kilometara. Severni ulaz ve je posluio Kserksovoj floti, a ovog puta je primio neustraive gusare sa Pontusa Euksinusa. Gradovi du zaliva bili su bogati i plen u njima primamljiv. Poto je sve dobro razmotrio, Arije doe do zakljuka da gusare treba iznenaditi kod Termopila. Koristei se prilikom koja mu se pruala, on odlui da prepad izvri istovremeno i sa severa i sa juga, ne gubei ni asa. Trebalo je ostaviti groe, vino i ene Naksosa. On odmah naredi da se razapne jedro i kratko vreme pre nego to je pala no kormilar objavi da je ostrvo Eubeja na vidiku. Na dati signal vesla se zaustavie i Arije preuze komandu nad pedeset galija pni prolazu kroz kanal, dok je drugi deo, jednake snage, zaokrenuo na puinu da obie ostrvo' sa nalogom da stigne to je mogue bre u severni ulaz i ponovo sie niz kanal u pravcu juga. Mada nijedna od ove dve eskadre nije bila tako snana kao gusarska flota, one su imale neka pre-imustva, od kojih najmanje svakako nije bila veoma stroga disciplina, koju je nemogue zavesti u hordi bez zakona, ma kakva bila njena hrabrost. Sem toga, tribun je imao u rukama jo jedan adut: ako, sluajno, jedna od grupa pretrpi poraz, druga 107e doekati gusare zanesene pobedom i lako e ih potui. elo to vreme Ben Hur je sedeo na svom mestu sa koga su ga smenjivali svakih est asova. Odmor u Antemonskom zalivu malo ga je Oisveio. Nije oseeao nikakvu tegobu pri veslanju i zapovednik veslaa sa svog uzvienja nije mogao otkriti nikakvu greku. Ljudi, uopte, ne opaaju kako im je lako pri dui kad znaju gde su i kuda idu. Ali, oseanje neizvesnosti raa oajanje; jo tei je utisak kad se ide nasumce po nepoznatim mestima. Navika je samo malo otupila Ben Hurova oseanja. Veslajui iz asa u as, ponekad i danju i nou bez odmora, znajui da galija klizi jednim od mnogobrojnih morskih puteva, on je stalno gajio u dui upornu elju da sazna gde se nalazi d kuda ide; od onog razgovora sa tribunom ova elja se pojaavala nadom u slobodu, u pramenu. Sto je ropstvo tee, utoliko vie raste elja za bekstvom. Zapaao je sve umove broda u pokretu i sluao ih, kao da je svaki od njih bio glas koji dolazi da mu neto otkrije. Dizao je glavu da M. gledao u reetku iznad sebe i kroz nju deli svetlosti koja je njemu pripadala, i ne znajui ak ta ga oekuje; vie puta ga je obuzimala udnja da se obrati zapovedniku plovidbe koji bi svakako bio vie nego iznenaen takvom smelou. U toku duge slube nauio je da odreuje pravac vetra po kome su se kretali posmatrajui pomicanje slabih sunevih zrakova na podu. To je bilo mogue samo po vedrom vremenu slinom ovome koje je danas Fortuna podarila tribunu. A *<; iskustvo ga nije varalo u danima posle odlaska iz Kitere. Verujui da idu u pravcu stare Judeje, elo njegovo bie se naprezalo da uoi najmanju prometnu pravca. Osettio je potres kad su iznenada zaokrenuti prema severu, to se dogodilo u Nak-sosu; nije ak mogao ni da naigaa uzrok ove pro-mene, jer nije nita znao o njihovom poloaju. Me-sto mu je bilo za veslom i on je za njega bio neumoljivo prikovan i kad su bili u pokretu i kada su bili usidreni. Jedan jedini put za tri godine video je palubu i ini znamo pod kakvim okolnostima. Nije ak ni pomiljao da njegov brod sledi itava eskadra u borbenom poretku; nije znao nita ak ni o cilju kome su teili. Kad sunce na zalasku otre svoje poslednje zrake iz kajite, galija nastavi plovidbu prema severu. No pade a Ben Hur ne opazi ni najmanju prometni. Ali u tom trenutku s palube dopre miris tamjana. Tribun je pred rtvenikom",

pomisli. Je li mogue da e se voditi bitka?" Uestvovao je u nekoliko bitaka a da nije video ni jednu. Sa svoje klupe on ih je uo iznad i oko sebe i poznavao skoro sve njihove zvuke, kao to peva poznaje tonove svoje arije. Bio se takoe srodio sa svim onim to je prethodilo bici, a najznaajnije u svemu ovome, kako za Rimlj.anina, tako i za Grka, bila je rtva bogovima. Izvodili su se isti obredi kao i pred poetak plovidbe, i on je zapazio da je to nagovetaj nekog vanog dogaaja.

Ne treba zaboraviti da je njega i njegove drugove bitka zanimala drugaije nego mornare i voj108 109nike; opasnost kojoj su se izlagali bila je bez znaaja ako je poraz mogao doneti neko poboljanje poloaja moda slobodu ili bar promenu gospodara koji ibd mogao biti bolji. U odreeno vreme upalie svetiljke i okaie ih na stepenitu. Tribun sie sa palube i po njegovom nareenju vojnici navukoe oklop. Jo jedno nareenje, i oni se pozalbavie orujem; koplja, duga i kratka, i strele rasporedie u velikim kupama po palubi, dok na sredinu stavie upove zapaljivog ulja i korpe sa loptama pamuka. Kad najzad Ben Hur ugleda tribuna kako se vraa na svoje uzvienje, navlai oklop, stavlja kacigu i uzima tit, vie nije bilo ni najmanje sumnje emu su pripreme namenjene. Za svaku klupu je bio privren lanac sa tekim negvama. Zapovednik veslaa poe da okiva ljude koji nisu imali drugog izbora nego da sluaju i koji, u sluaju poraza, nisu imali nikakve mogunosti da se spasu. U kajati zavlada muna tiina, naruena u prvi mah samo zvukom vesala koja su kripala u konim remenima. Svaki ovek je oseao nekakav stid, a Ben Hur vie od svih. Sve jae zveckanje okova ukazivalo je da se zapovednik veslaa pri-bliuje. Uskoro e doi red na njega; zar ga tribun nee uzeti u zatitu? Ova misao moda znai sujetu ili ponos, ali u tom trenutku ona obuze Ben Hura. Verovao je da e se Rimljanin umeati; u svakom sluaju, ovo e staviti njegova oseanja na probu. Ako je tribun, zaokupljen brigama zbog bitke, ipak mislio na njega, to bi bio dokaz da se nije prevario do4. kaz da ga je on preutao stavio iznad svih drugih i ovo bi mu probudilo nadu. Ben Hur je ekao sa zebnjom. Ovi trenuci su mu izgledali kao ve-nost. Pri svakom pokretu vesla gledao je u pravcu tribuna, koji je posle zavrenih priprema legao na postelju da se odmori. Tada broj ezdeset prekori sebe, gorko se nasmeja i odlui da vie ne gleda na tu stranu. Hortator se pribliavao; zaustavio se kod prethodnog broja kripa gvoa je bila jeziva. Najzad, broj ezdeset. Sav oajan, Ben Hur spusti veslo i prui stopalo zapovedniku. U tom trenutku tribun se protee, ustade i dade zapovedniiku znak. Duboko uzbuenje obuze Jevrejdna, kad se tri-bunov pogled zaustavi na njemu. Nije uio nita od onoga to se govorilo; uo je samo zveket lanca privrenog za klupu. Poto je ponovo seo na svoje mesto, zapovednik veslaa poe da udara u dobo. Zvui maljice nisu nikada tako liili na muziku. Grudima oduprt o rukunicu vesla napunjenu olovom, on gurnu iz sve snage dok se veslo nije savilo kao da e se slomiti. Zapovednik veslaa se uputi ka tnibunu i sme-eoi se pokaza mu broj ezdeset. Kakva snaga! ree. I kakva volja! odgovori tribun. Sto mu gromova! Bolji je bez okova! Nemoj mu ih vie stavljati. Rekavi to ponovo se opruzi. Iz asa u as laa je odmicala morem koje vie nije nabirao vetair. Oni koji nisu bili na slubi spavali su: Arije na svojoj postelji, a vojnici na podu. 110 111Jedanput, dvaput, Ben Hur dobi smetnu, ali nije mogao da spava. Trogodinja no, i najzad zraak svetlosti! Oseao se kao brodolomnik, noen ve-trom i izgubljen na puini, koji najzad vidi obalu. Mrtav ve odavno, najzad je oseao dah vaskrse-nja. U ovakvim trenucima se ne spava. Nada je klesala svoje mesto u budunosti, kojoj su sadanjost i prolost samo poslune sluge. Podsticana tribunovom milou, nada je rasla. Njeno udotvorno delovanje nije u samim injenicama nego u iluziji koja opinjava nau uobrazilju. Ova iluzija nas pretvara u zaarane lutke; pod uticajem njihovog purpura i zlata razum otupljuje i vie ne postoji. Ben Hurovi jadi se ublaie; njegova kua i njegovo bogatstvo bili su mu vraeni; majka i sestra ponovo su se nalazile u njegovom naruju to su bile misli koje su ga u tom trenutku inile srenijim nego to je to ikada bio. Okolnost to je u istom trenutku jurio u strahovitu bitku nije uticala na njegove snove. ak mu ni nade nisu bile oslabljene sumnjom bile su realne. Otuda njegova radost, tako puna, tako bezuslovna; u njegovom srcu nije vie bilo mesta za osvetu; Mesala, Grat, Rim i sve gorke uspomene koje su' oni povlaili za sobom bili su mrtvi, kao pokoeni nekom iznenadnom boleu; u njegovim oima oni su izgledali samo kao kuna isparenja sveta dznad koga je lebdeo, sluajui pesmu zvezda. Duboka tmina pred zoru pritiskala je vodu i na palubi A s t r e j e sve je bilo kako treba, kad se jedan ovek ivo uputi palubom ka uzvienju gde je spavao tribun i probudi ga. Arije se die, 112 stavi kacigu, uze ma i tit i poe ka zapoveniku vojnika. Gusari nisu daleko, listajte i spremajte se! ree on. Zatim, polazei ka stepenicama, miran d pun sigurnosti, ukoliko je to bilo mogue, dodade: Sreni ovee! Apisije* ti je pripremio gozbu! * uveni sladokusac iz doba Avgusta i Tiberija. Prim. prev. 8 Ben Hur, IGLAVA V Svi se probudie. Oficiri zauzee svoja mesta. Vojnici uzee oruje; liili su u svemu na legionare. Snopove strela i naruja dalita

prebacie na palubu. upovi sa uljem i lopte pamuka stajali su, spremni, pored stepenica.

Upalie jo svetiljki; napunie vedra Vodom. Rezervni veslai pod straom se okupae pred zapovednifcom. Kao da je provienje tako htelo, Ben Hur se nalazio meu njima. uo je iznad sebe potmule umove poslednjih priprema: mornari su savili jedro, razastrli mree, odreili kaie, skinuli ratne sprave i privezali volovske koe na bokove (broda. Zatim se mir vrati na galiju. Mir pun straha i iekivanja, ali i pun smrtne opasnosti: galija je bila spremna za borbu/ Na znak koji je dolazio sa palube d koji je zapo-vedniku veslaa preneo drugi oficir postavljen na stepenice, sva vesla se trenutno zaustavie. Sta je to znailo? Od sto dvadeset robova okovanih na klupama ni jedan ne postavi to pitanje. Vie nita im nije davalo podstreka; rodoljublje, astoljublje, osea-nje dunosti nije ih nadahnjivalo. Oseali su drhta114 vicu koja obuzima ljude, oajniki i slepo gurnute u opasnost. Dodue, najvei oajnici meu njima mislili su na najnepovoljnije mogunosti; pobeda bi mogla samo pojaati klinove u njihovim lancima; sem toga, ivot broda bio je njihov ivot; ako on potone ili izgori, oni su vezani za njegov udes. Nisu mogli da se obaveste o postojeem stanju. Ko su neprijatelji? A ako su to prijatelji, braa, sugraani? Moe se shvatiti zbog ega su Rimljani u slinim okolnostima okivali nesrenike za njihove klupe. Meutim, imali su malo vremena da se predadu ovim mislima. um vesala negde ispred njega dopre do Ben Hurovih uiju i A s t r e j a se zaljulja kao da plovi protiv vetra. Misao o itavoj floti iznenada mu pade na um floti u pokretu koja se verovatno priprema za napad. Njegovo srce snanije zakuca. Jo jedan signal doe sa palube. Vesla se za-gnjurie i galija neprimetno krenu. Nije se uo nikakav um ni spolja ni iznutra, a ipak, svaki ovek se pripremao za sudar, ceo brod (kao da je bio u stavu iekivanja i zadravajui dah pripremao se da skoi kao tigar. U takvom poloaju proticanje vremena izmie svakom merenju. Ben Hur nije mogao da oceni preeno rastojanje. Najzad, na palubi odjeknu truba: dug i jasan zvuk. Zapovednik veslaa poe da daje takt; veslai se nagnue napred to su mogli vie, i poto za/gnjurie vesla, povukoe ih svim svojim udruenim snagama. Galija uzdrhta u svim spojevima i pojuri napred. I druge trube zasvarae istovremeno, ali sve su bile pozadi, ni jedna na115pred, odakle se ula samo neodreena graja. Oseti se straan potres; veslai ispred hortatorovog uzvi-enja zanjihae se a neki ak popadae; brod od-skod natrag i ponovo jurnu nezadrivo. Urlici zastraenih ljudi nadjaavali su riku truba u lomljavi i prasku sudara; zatim, pod nogama, Ben Hur oseti da hrbat neto mrvi, lomi, potapa. Ljudi se pogledae uasnuti. Pokli poibede razlee se palubom: kljun Rimljana pobedio je. Ali ko su bili oni koje je more progutalo? Kakvim su jezikom govorili? Iz koje su zemlje dolazili? Nije bilo predaha! A s t r e j a ponovo polete na-pred, nekoliko mornara sioe trei i stadoe umaka ti lopte pamuka u upove sa uljem, dodajui ih svojim drugovima na vrhu stepenica. Ostalim strahotama bitke pridruie se vatra. Iznenada, galija se tako jako nagnu na bok da su veslai na uzdignutoj strani imali muke da se zadre na svojim klupama. Nova graja oglasi po-' bedu Rimljana, a zatim se zaue krici oajanja. Neki neprijateljski brod, zahvaen akijama velike dizalice koja se njihala na pramcu, die se u vazduh pre nego to se surva u talase. Urlici su se pojaavali levo d desno, a buka se prenosila s prednjeg kraja broda na zadnji. Ponekad se uo tresak praen vriskom uasa, to je bio

116 117znak da je jo neki brod potonuo a da se njegova posada podavila u vrtlogu. Bitka je besnela na sve strane. Ponekad bi sneli dole nekog Rimljanina u oklopu i poloili ga, krvavog ili na samrti, na pod. Katkad bi opet pramenovi dima pomeani sa mirisom paljevine i zadahom spaljenog ljudskog mesa prodrli u kajitu. Ben Hur je jedva disao; znao je da prolaze kroz oiblak poara nekog broda iji su veslai bili okovani na klupama. Sve to vreme A s t r e j a se kretala. Ali, neoekivano, ona se zaustavi. Vesla dspadoe iz ruku prednjih veslaa i oni popadae sa klupa; zatim se zau bat nogu na palubi, a sa strane zakripae dva broda koja su se sudarila. Prvi put lupa maljice o dobo izgubi se u buci. Preplaeni ljudi sruie se na pod, dok su drugi gledali oko sebe traei kakav zaklon. Usred panike neto se strmoglavi kroz otvor na palubi i srui se pored Ben Hura, boji ugleda upola obnaeno telo, bujnu crnu kosu pri-lepljenu uz lice i tit pleten od prua neki varvarin, severnjak bele koe, kome se smrt osvetila spreivi ga da i dalje pljaka. Kako je on dospeo tu? Znai, neko se popeo na A s t r e j u. Rimljani su se borili na sopstvenoj palubi. Jeza obuze mladog Jevrejina: Arije je napadnut, on se moda bori za ivot. A ako podlegne? Neka ga Avramov bog sauva. Nade i snovi koji su doli tako kasno nee, valjda, ostati samo nade i snovi? Njegova majka i sestra .. . kua . . . ognjite .. . Sveta zemlja, zar on nee ponovo videti sve to? Iznad njega je sve jae tutnjilo; on pogleda oko sebe; svuda ije vladao mete: veslai ukoeni na klupama, vojnici uskome118 ani kao mahniti; samo je nepokolebljivi hortator na svom seditu uzalud udarao maljicom, oekujui tribunova nareenja; u crvenkastom diimu on je oliavao onu izuzetnu disciplinu koja je pobedila svet. Ovaj primer je delovao na Ben Hura, kome poe za rukom da se dovoljno savlada kako bi mogao da rasuuje. Oast i zadatak pnikovali su ovog Rimljanina za njegovo mesto; ali, ta se njega tiu ovi razlozi? Trebalo je udaljiti se sa ove klupe. Zato da umre kao rob? On zau u sebi poziv dunosti, glas asti. Njegov ivot je pripadao njegovom narodu ija se vizija iznenada ukaza pred njim. Video ga je gotovo stvarnog kako prua ruke prema njemu i preklinje ga. Ii e njemu. Poe jedan korak, zatim stade. Avaj! Rim ga je osudio. I dokle god bude tako, beanje e biti uzaludno. U elom svetu nee biti mesta, ni na kopnu, ni na moru, gde bi se sklonio od carskih progona. Ali, ako bi traio slobodu po zakonima, mogao bi se sakriti u Judeji i sreno izvriti sinovlju dunost kojoj je posvetio ivot: nee iveti ni u jednoj drugoj zemlji. Boe! ekao je tako dugo! Ali najzad se zra-ak nade rodio iz tribunovog obeanja. A ako ovaj dobrotvor pogine? Mrtvi se ne vraaju da otrgnu ive iz njihove nesree. Ne, to nije mogue, Arije nee umreti! A u tom sluaju, bolje je poginuti s njim nego ostati rob na galiji. Ben Hur ponovo pogleda oko sebe. Bitka je jo besnela na palubi, na bokovima; neprijateljski brodovi su naletali. Na klupama robovi su pokuavali da se 'iupaju iz lanaca i, videi da su im napori uzaludni, urlali su kao izbezumljeni; strae su 119nestale; disciplina je iezla da bi ustupila mesto panici. Meutim, hortator je i dalje sedeo, miran kao i ranije i bez drugog oruja sem svoje maljice. Uzalud se trudio da ga uju u trenucima stia-vanja. Ben Hur baci poslednji pogled ka njemu i udalji se ne da pobegne nego da potrai tribuna. Kratak prostor ga je odvajao od stepenica. Pree ga jednim skokom i ve stie do polovine stepenica dovoljno da bi mogao da vidi crveno

nebo od svetlosti poara, brodove koji su stajali bok uz bok, more prekriveno drugim brodovljem i olupinama, borbu koja se (i dalje vodila gotovo oko kormilaro-vog mesta, mnogobrojne napadae, posustale branioce kad mu se noga neoekivano okliznu i on pade nauznak. inilo mu se da se pod izdie prema njemu i lomi. Zatim, brod se prepolovi i more, kao da je sve vreme to vrebalo, provali itei i kljuajui. Za Ben Hura nastade tama i on poe da tone. Ne moe ise rei da je mladi Jevrejin uinio neki napor da se izvue iz ovoga. Pored svoje uobiajene snage on je imao drugu, tajnu snagu, koju priroda dri u pripravnosti kad se ivot nalazi u opasnosti; meutim, tama, vrtlog i huka vode umrtvijavali su ga. ak je 'i dah sauvao bez udela volje. Talas ga odbaci kao kladu u kajitu i tu bi se utopio da se voda mije povukla kad je brod potonuo. Iz dubine od nekoliko duina upljina broda ga izbaci zajedno sa olupinama. Dok se dizao, on zgrabi neto i grevito se uhvati za to. Vreme provedeno pod vodom izgledalo mu je mnogo due nego to je u stvari bilo. Kad se najzad vratio na povrinu, on duboko udahnu vazduh da bi napunio 120 plua, otrese vodu iz kose i oiju. Zatim se uspuza na dasku za koju se drao i pogleda unaokolo. Smrt ga je na moru stalno pratila i on je ponovo otkri kako ga eka u mnogobrojnim oblijima na povrini vode. Dim je prekrivao more kao zastor od magle kroz koji su ovde-onde probijali mutni zraci svetlosti. Ben Hur odmah shvati da je na domafcu upaljenih brodova. Bitka se nastavljala, a nije se moglo red ko je pobednik. Ponekad je video kako prolaze razorene galije, fantastine kao stare estampe na pozadini vatrita. Usred oblaka dima zau prasak drugih brodova kojd su se sudarali. Svuda je lebdela opasnost. Kad je Astreja potonula, sem svoje posade nosila je na palubi d posadu dve galije koje su je istovremeno napale i koje je more progutalo zajedno sa njom. Mnogi od ovih ljudi izronili su na povrinu i na istoj dasci ili osloncu nastavljali borbu zapoetu pod vodom. U smrtnom zagrljaju, borei se ponekad dilitom ili maem, oni su svuda unaokolo uzbuirkavali more, me-stimino tamno, a mestimino obasjano platnenim odsjajima. Ben Hur nije imao ta da trai u ovoj borbi; svi su bili njegovi neprijatelji: svaki od njih bi ga ubio zbog daske na kojoj je plovio. On se urno udalji. U tom trenutku zau um brzih vesala d opazi galiju kako plovi pravo na njega. Dinovski pra-mac mu se uini jo veim a crvenkasta svetlost koja je titrala na njenom zlatu i rezbariji davala joj je pakleni izgled. Pod njom se more pretvaralo u penuavu masu. , : ^'. ./. 121 On umae gurajui dasku koja je bila veoma iroka i nezgodna za rukovanje. Sekunde su bile dragocene. Jedna jedina ga je mogla spasti ili upropastiti. Na domaku njegove ruke nia talasima se pojavi jedna kaciga. Za njom izaoe dve ruke rairenih prstiju ruke velike i snane koje nisu lako isputale ono to su drale. Ben Hur se okrenu uplaen. Kaciga se jo malo izdie s glavom koju je pritiskala; dve ruke stadoe pomamno udarati po vodi; glava se okrenu i lice se pojavi u punoj svetlosti. Usta su udno udisala vazduh a oni kapci se upola otvonie; ovek je bio bled kao davljenik. Da li je bilo sablasnijeg prizora? Pa ipak, Ben Hur zaklikta od radosti videvi to lice, i kad se ono ponovo pojavi nad vodom, mladi Jevrejin ga epa za bradu koja je virila iz podbradnika kacige i povue oveka ka dasci. Bio je to tribun Arije. Jedan trenutak more se uskomea oko Ben Hura, koji se upinjao iz sve snage da zadri dasku, a istovremeno i Rimljaninovu glavu iznad vode. Galija proe, umalo ih ne zahvativi veslima. Prolazei izmeu ljudi noenih vetrom, nekih pod kacigama, a nekih gologlavih, ona je ostavila za sobom samo more uareno od vatre. Zlokobni prasak, praen urlicima, nagna spasioca da podigne glavu. Nekakvo divlje zadovoljstvo ispuni mu srce: Astre-j a je bila osveena. Posle toga bitka poe da jenjava i otpor se pretvori u bekstvo. Ali ko su pobedioci? To nije bilo vano. Ben Hur se oseao srenim to su njegova sloboda i tribunov ivot zavisili od ratne sree. On podie tribuna na dasku i upotrebi svu svoju ve122 stinu da ga na njoj zadri. Zora se lagano pribliavala. Video je kako svie, ispunjen nadom, ali i strahom. Hoe li dan doneti Rimljane ili gusare? Ako budu gusari, onda je izgubljen. Najzad, juitro osvanu mirno. U daljini, na levoj strani, Ben Hur opazi kopno, ali predaleko da bi stigao do njega. Ovde-onde ljudi su plovili kao i on. MestiminO', more je pocrnelo od ugljenisanih olupina koje su se puile. Na izve-snom rastojanju

stajala je neka galija i njeno jedino jedro je visilo u dronjcima sa slomljenog kri-aka. Jo dalje, mogle su se razaznati mrlje u pokretu: moda brodovi u bekstvu ili poteri. Tako proe jedan sat i njegovo nespokojstvo se povea. Ako uskoro ne naie pomo, Arije e umre-ti. Ponekad je leao nepomino pa je izgledalo da je ve mrftav. Ben Hur mu skide kacigu i sa mnogo muke oklop; srce je slabo kucalo. Nada mu se povrati, jo je ekao, jer nije mogao nita drugo da ini.GLAVA VI Povratak u ivot posle davljenja jo je bolniji . od samog davljenja. Arije to prebrodi i, najzad, na veliko olakanje Ben Hura, uspe da izgovori nekoliko reci. Postepeno, posle nekoliko nevezanih pitanja o tome gde se nalazi, kako je spaen i ko ga je spa-sao, seti se bitke. Neizvesnost pobede podstae njegovu svest i on doe k sebi, u emu mu je pomogao odmor ukoliko je to bilo mogue na krhkom osloncu. Posle nekoliko trenutaka reci mu navree: Nae spasenje zavisi od ishoda bitke. Ali ja vidim ta si ti uinio za mene. Da govorimo otvore- no, ti si spasao moj ivot po cenu svoga. Ja to priznajem i, ma ta se dogodilo, zahvaljujem ti. Sem toga, ako mi se Fortuna nasmei i ako se iz ovoga izvuemo, obasuu te milou kao prava Rimljanin koji ima moi i prilike da dokae svoju zahvalnost. Ostaje jo da vidimo jesi li raspoloen da mi stvarno uini jednu uslugu; ili tanije, poto si mi naklonjen malo ge oklevao pre nego to je nastavio , obeaj da e mi pod izvesnim okolnostima uiniti najveu uslugu koju jedan ovek moe ui124 o> niti drugome ... A elim da mi se sada u to zaku-ne. , Ako to nije neto zabranjeno, uiniu. ' Arije malo predahnu. Jesi li ti zaista sin Hura, onog Jevrejina? H-upita najzad. Tako je kao to sam ti rekao. Poznavao sam tvog oca ... Juda se primae, jer je tribunov glas bio slab. Paljivo je sluao. Nadao se da e najzad saznati togod o svojoj porodici. Poznavao sam ga i mnogo sam ga voleo nastavi Arije. Nastade jo jedna stanka u kojoj kao da neto pomuti tribunove misli. Nemogue je da ti, njegov sin, nisi uo za Katona i Bruta. Bila su to dva velika oveka, ali se nikad nisu pokazali tako veliki kao u smrti. Umirui, oni su ostavili zakon: jedan Rimljanin ne srne nikada da nadivi svoje bogatstvo. Slua li me? ujem te. Rimski plemii imaju obiaj da nose prsten. Sada imam jedan na prstu. Uzmi ga. On prui ruku Judi, koji uini lto se od njega trailo. Stavi ga na svoju ruku. Ben Hur to uini. Ovaj nakit ima svoju namenu. Raspolaem imanjen i novcem, i smatraju me veoma bogatim, ak i u Rimu. Ali uopte nemam porodice. Pokai ovaj prsten mom osloboeniku koji upravlja svim mojim poslovima u mom odsustvu; nai e ga u 125jednoj vili blizu Misene. Ispriaj mu kako si doao do njega i zatrai mu sve to ima; nee ti ndta odbiti. Ako ostanem iv, uSiniu jo vize za tebe, oslo-bodiu te i pomoi ti da ponovo nae svoje ognjite i svoje drage; tako e moi sav da se posveti onome to bude eleo. uje li me? ti, Da, ujem te. Zakuni mi se. U bogove ... Ne mogu, o dobri tribune. Ja sam Jevrejin. Onda, u tvoga boga, ili zakletvom koja je najsvetija ljudima tvoje vere . . ., zakuni mi se da e uiniti sve to <tii sada kaem i onaiko kako ti kaem; ekam tvoje obeanje. Plemeniti Arije, vidim po tvojim recima da je posredi veoma ozbiljna stvar. Upoznaj me naj-pre sa svojom namerom. Hoe li mi onda obeati? to se tie zakletve ... Neka je blagosloven bog mojiih otaca! Eno, otuda dolazi neki brod! Odakle? Sa severa! Moe li po spoljnim znacima da vidi koje je narodnosti? Ne. Uvek sam bio samo na veslima. Ima li zastavu? Ne vidim. Arije je 6utao nekoliko trenutaka, oigledno zadubljen u misli. Plovi li brod jo u ovom pravcu? upita najzad. Plovi. Pogledaj ima li zastavu.

 Nema. . 126 A neke druge znake? Ima jedro i tri reda vesala. Plovi brzo ... To je sve to mogu da ti kaem. Rimljanin koji bi odneo pobedu istakao bi mnogobrojne zastave. To mora biti neprijatelj. Sluaj me, nastavi uozbiljivi se jo vie sluaj, dok mogu jo da govorim. Ako je to gusarska galija, ti e se spasti. Oni ti moda nee dati slobodu; moda e te ponovo postaviti za vesla, ali te nee ubiti. Ali mene . . . Tribun zastade. Suvie sam star da podnesem beae. U Rimu priaj kako je Kvint Arije, rimski tribun, potonuo sa svojim brodom usred neprijatelja. Ja to oekujem od tebe. Ako je ovo gusarska galija, gurni me sa daske i pusti da se udavim. uje li me? Zakuni se da e to uiniti. Neu se zakleti odgovori Ben Huir odluno. I neu. nita uiniti. Jevrejski Zakon, o tribune, pozvao bi me na odgovornost zbog tvog ivota. Vraam ti prsten, on ga skide sa svog prsta uzmi svoj prsten i povuci sva obeanja da e me obasuti milou u sluaju da izaemo dvi iz ovog opasnog poloaja. Presuda kojom sam osuen da doivotno ostanem na galijama uinila me je robom. Meutim, ja nisam rob, kao to nisam ni tvoj osloboenik. Ja sam sin Izrailja, a u ovom trenutku bar sam sopstveni gospodar. Uzmi prsten. Arije ostade nepomian. Nee? upita Juda. Bez senfce ljutnje, bez prezira, da bih se oslobodio jedne mrske dunosti, poklonicu tvoj dar moru. Evo, o tribune. 127On baci prsten. Arije je uo um vode od njegovog pada, ali ne otvori oi. Glupo si postupio, ree glupo za ove-ka u tvom poloaju. Moja smrt uopte ne zavisi od tebe, jer je ivot samo jedna nit koju mogu prekinuti bez tvoje pomoi, a ako to uinim, ta e se dogoditi s tobom? Ljudi reeni ma smrt vie vole da umru od ruku drugih, jer se dua koju nam je dao Platon buni na pomisao o sopstvenom unitenju. To je sve. Ako je to gusarski brod, nestau sa ovog sveta. To sam vrsto odluio. Ja sam Rimljanin za koga su vani samo uspeh i ast. Meutim, mogao sam da ti uinim uslugu, ti misi hteo. Prsten je bio jedini dokaz moje volje u ovakvim prilikama. Sada smo obojica izgubljeni: ja u umreti alei za pobedom i slavom koje su mii otete; ti e iveti da bi umro malo kasnije oplakujui sinovi je dunosti koje nisi mogao ispunili zbog jednog glupog postupka. alim te. Ben Hur jasno shvati posledice svog postupka, ali se nimalo nije kajao. Za vreme mog trogodinjeg ropstva, o tribune, ti si bio prvi ovek koji me je blagonaklono pogledao ... ne, ne, bio je jo jedan ... Glas ga izdade, a oi mu se napunie suzama. Video je pred sobom lice mladia koji ga je napojio kraj starog izvora u Nazaretu. Ti si me bar prvi nastavi on pitao ko sam; ja sam, opet, u svojoj elji za osvetom razmiljao o tome kako bi mi ti mogao koristiti, i to upravo u trenutku kad sam pruio ruku da te dohvatim dok si tonuo. Meutim, moje delo se ne zasniva samo na sebinosti. Molim te da mi veruje. 128 elim da ciljeve svog sna ostvarim samo potenim sredstvima. Za mene je to pitanje savesti, i ja bih vie voleo da umrem s tobom nego da budem tvoj ubica. I ja sam vrsto odluio isto tako kao i ti. ak i kad bi mi ponudio ceo Rim, o tribune, ja te ne bih ubio. Tvoj Katon i tvoj Brut bili su samo deca u po-reenju sa Hebrejcima to su doneli zakone kojima treba da se pokorava svaki Jevrejin. Ali ja sam ite molio ... Nareenje bi mi nametnulo veu obavezu, pa i pored toga ne bih popustio. To je sve. Obojica su utke ekala. Ben Hur se zagleda u brod koji se pribliavao. Arije se opusti zatvorenih oiju, ravnoduan. Jesi li siguran da je to neprijateljski brod?, upita Ben Hur. Verujem da jeste. On se zaustavio i sputa barku u more. Jo nije istakao zastavu? Ne ... Ali zar nema nikakvog drugog znaka po kome bi se moglo videti da je to rimski brod? Ako je rimski, on mora imati kacigu na vrhu jarbola. Onda se raduj. Vidim kacigu. Meutim, Arije jo nije bio siguran. Ljudi u amcu skupljaju davljenike. Gusari nisu tako eoveni. Moda su im potrebni veslai odgovori Arije, seajui se, verovatno, vremena kad je i sam to isto inio. Ben Hur je paljivo pratio postupke nepoznatih mornara. Brod ponovo kree. 9 Ben Hur, I

 U kom pravcu? Desno od nas nalazi se galija koja je bez sumnje pusta. On ide ka njoj . .. Eno, prilazi joj .., Ljudi se penju na palubu. U tom trenutku Arije ponovo otvori oi i iznenada oive. Zahvali svom bogu, ree Ben Huru poito je dobro pogledao galije zahvali svom bogu kao to ja zahvaljujem svim svojim bogovima. Gusari bi potopili tu galiju, ne bi je spasli. Po tom postupku d po kacigi na jabrolu siguran sam da je to rimski brod. Pobeda je u naoj ruci; srea me nije napustila. Spaeni smo! Mahni rukom... Pozovi ih, neka brzo dou! Ja u biti duumvir, a ti...! Poznavao sam tvog oca i voleo sam ga. Bio je to pravi knez i on me je nauio da Jevrejin nije varvarin. Odveu te sa sobom i uiniu te svojim sinom. Zahvali svom bogu i pozovi mornare. Pouri, jer treba nastaviti gonjenje. Nijedan gusar ne srne umai. Pouri! Juda se uspravi na krhkoj dasci. Zamaha rukama i povika iz sve snage. Najzad privue panju mornara u malom amcu i ubrzo su bili spaeni. Arija doekae na galiji sa svim poastima koje se duguju heroju, miljeniku Fortune. Leei na palubi, traio je da mu ispriaju pojedinosti bitke. Kad su svi preiveli pokupljeni sa talasa, on naredi da se ponovo istakne njegov zapovedniiki steg i 130uputi se na sever da se pridrui floti i okona po-bedu. Onih pedeset brodova koji su silazili kanalom naioe uskoro na gusare i sve ih unitie; nijedan nije umakao. A dvadeset zarobljenih neprijateljskih galija ovenae tribunovu slavu. Po povratku sa ovog pohoda Arija su toplo doekali u MSjsemi. Mladi u njegovoj pratnji ubrzo je privukao panju njegovah prijatelja. Na njihova pitanja ko je to, tribun im ispria kako ga je on spa-sao i predstavi stranca preutkujui 'briljivo sve to se odnosilo na njegov raniji ivot. Kad je zavrio, pozva Ben Hura i dodade stavljajui mu s ljubavlju ruku na rame: Dobri, moji prijatelja, ovo je moj sin i na-slednik, i vi ete ga znati pod mojim imenom, poto e on uivati sve ono to ja posedujem ako Fortuni bude po volji da neto ostavim. Zvanino usinovljenje obavie im je to bilo mogue. I tako je ovaj estiti Rimljanin odrao re koju je dao Ben Huru da e ga uvesti u carski dvor. Idueg meseca po Arijevom povratku u Skaurovom pozoritu proslavljen je sa neobinim sjajem praznik oruja Armilustrijum. Jedan deo zgrade bio je ispunjen ratnim trofejima. Meu njima su se najvie isticali d najvee divljenje iza-, zvali pramci dvadeset brodova ukraeni zastavama. Iznad njih stajao je natpis koji je moglo proitati osamdeset hiljada gledalaca. i OTEO OD GUSARA V EURIPSKOM ZALIVU KVINT ARIJE DUUMVIR 132 (r

KNJIGA TRECA r Alba: Ako bi se kralj pokazao nepravednim, ta onda da se radi? Kraljica: Saekau da pravda pobedi. Zar nisu sreni oni ija savest spokojno eka! SrLER: DON KARLOS". (Cin IV, scena 15) GLAVA I Jul je 29. godine nae ere, u Antiohiji, u to doba kraljici Srednjeg istoka i, posle Rima, najmonijem ako ne i najomiljenijem gradu na svetu. Postoji miljenje da rasipnitvo i razvitak te epohe vode poreklo iz Rima i da su se otuda irili po celoj imperiji. Tvrdi se takoe da isu veliki gradovi podraavali obiaje svoga gospodara sa TL-bra. U to bi se moglo sumnjati. Izgleda da su pobe-de ravo uticale na moral pobedilaca. One su izvor razvrata u Grkoj, kao i u Egiptu. A istraiva, kad iscrpe ovo pitanje, zatvorie knjige, uve-ren da je talas nemorala doao sa Srednjeg istoka <A ' c w ' '';.," :. -.'.':;'' .; 133 rp* i proirio se na Zapad, da je ova ista Antiohija, jedno od najstarijih sedista asirske vlasti i sjaja, bila glavno vrelo reke razvrata. Jedna teretna galija ue u ue reke Oront sa plave morske puine. Bilo je jutro, a ega je bila nesnosna. Meutim, svi ljudi na brodu, koji su uivali povlasticu da budu na njemu, nalazili su se na palubi i meu njima Ben Hur. Za poslednjih pet godina mladi Jevrejin postao je zreo ovek. Mada mu je bela tunika donekle skrivala stas, videlo se da je neobino otmen. Vie od sata sedeo je u senci jedra, a za to vreme nekoliko saputniika, iste narodnosti kao i on, pokuavali su da zapodenu razgovor s njim, ali bez uspeha. Na njihova pitanja odgovarao je kratko na latinskom jeziku i s najveom utivou. dstota njegovog jezika, uglaeno ponaanje, njegova uzdrijivost, samo su podsticali njihovu radoznalost. Neki su, po-smatrajui ga kriom, sa iznenaenjem zapaali izvestan nesklad lizmeu njegovog dranja koje je imalo lakou d ljupkost jednog patricija i nekih osobenosti njegovog lika. Ruke su mu bile preduge, a kad bi se za neto uhvatio da se pridri pri-ljuljanju broda, padala je u oi veliina i snaga njegovih aka. Nije se mogao bolje opisati nego ovim recima: taj ovek bi imao puno da ispria. Galija je uz put pristala u jednu luku na Ripru i tamo se ukrcao neki Hebrejac, dostojanstven, spokojan, uzdran, patrijarhalan. Ben Hur se osme-li da mu postavi nekoliko pitanja. Odgovori mu uli-e poverenje i usledi dug razgovor. 134 U trenutku kad je galija dolazei sa Kipra ula u Orontski zaliv sustigoe ih jo dva broda koja su opazili na puini. Oba broda istakoe male jarko-ute zastave. Ljudi se upustie u nagaanja ta znae ove zastave. Najzad se jedan putnik obrati dostojanstvenom Hebrejcu i zatrai objanjenje. Da, znam ta ove zastave znae. One uopte nisu obeleje narodnosti nego su prosto znaci vlasnika. Ima li on mnogo brodova? Ima. a Vi ga poznajete? Trgovao sam s njim. Putnici pogledae u oveka kao da ga mole da nastavi, dok je Ben Hur sluao sa interesova-njem. On ivi u Antdohijji nastavi Hebrejac. Poto je neobino bogat, o njemu se mmogo vodi rauna, a u onom to se govori nema uvek i mnogo naklonosti prema njemu. Ziveo je u Jerusalimu neki knez iz vrlo stare porodice po imenu Hur ...

Juda se borio da ne pokae promenu na licu, ali mu je srce ivlje kucalo. Ovaj knez je bio obdaren trgovakim genijem i osnovao je nekoliko preduzea, kako na Istoku tako i na Zapadu. Razgranao je posao po velikim gradovima; njegove poslove u Antiohiji je vodio ovek za koga se smatra da je bio sluga te porodice. Neki Simonides, Grk po imenu, mada Izrailjac po roenju. Ali gospodar je nastradao na moru. Njegovi poslovi su i dalje napredovali. Meutim, nesrea je zadesila tu porodicu. Jedini kneev sin, tek to je odrastao, pokuao je da ubije prokuratora 135 Grata u jednoj jerusalimskoj ulici. Posle toga za njega se vie nikad nije ulo. U stvara, gnev Rimljana pao je na elu porodicu: nijedan lan nije ostao u ivotu. Kapije njihovog dvorca su zapeaene i sad je on samo gomila ruevina na koje sleu golubovi. Zemlja lim je oduzeta, kao i sve to se moglo nai od svojine Hurovih. Prokuraitor je izle-io ranu melemom od zlata. Putnici prsnue u smeh. Hoe da kae da je on prigrabio bogatstvo? upita jedan od njih. Kau odgovori Hebrejac. Ponavljam vam samo ono to sam uo. Da nastavim, ubrzo posle toga Simonides, koji je bio kneev zastupnik ovde u Antiohiji, nastavi poslove za svoj raun i posle neverovatno kratkog vremena postade glavni trgovac u gradu. Kao i njegov gospodar, slao je karavane u Indiju. A sada ima toliko galija na moru da bi mogao obrazovati kraljevsku flotu. Priaju da mu sve polazi za rukom. Kamile mu uginu samo od starosti; brodovi mu nikad ne tonu; kad baci u vodu pare drveta, ono mu se vrati u zlatu. A od kada to traje? Ni deset godina. Sigurno je imao dobru osnovu. Da, kau, prokurator je zaplenio samo onu kneevu imovinu koja mu je bila nadomaku: konje, stoku, kue, polja, posue, nakit. Ali nije mogao otkriti novac, mada ga je moralo biti u velikim koliinama. Sta se s novcem dogodilo, ostala je tajna. Ne za mene ree jedan putnik sarkastino. Razumem te nastavi Jevrejin. I drugi su mislili kao i ti: da je taj novac omoguio starom 136 Simonidesu da krene. Sam prokurator je toga miljenja ili je bar bio tog miljenja jer je dvaput za pet godina hapsio trgovca i stavljao ga na muke. Juda stee ue za koje se drao. Tvrde nastavi pripoveda da nije ostalo ni jedne jedine itave koice u telu tog dobrodunog oveka. Poslednji put, kada sam ga video, se-deo je u naslonjai poduprt jastucima kao pravi bogalj. Nije ni udo kad su ga toliko muili! uz-viknu istovremeno nekoliko slualaca. Ni bolest ga ne bi mogla toliko izobliiti; pa ipak patnje ga nisu pokolebale. Sve to je imao posedovao je na osnovu zakona i raspolagao je time po zakonu. To je sve to se moglo od njega iupati. A sada, on je pregrmeo progone i Tiiberije mu je lino dao dozvolu za trgovinu. Mora da je platio dobru svotu da je dobije, siguran sam. Ovi brodovi su njegovi nastavi Hebrejac, ne obraajui panju n'a ovu opasku. Obiaj je meu njegovim mornarima da se pri prolazu pozdravljaju podizanjem utih zastava, to za njih znai: Imali smo dobru plovidbu." Pria se tu zavri. Kada je brod uao u kanal, Juda se obrati Hebrejcu. Kako si ono rekao da se zvao gospodar ovog trgovca? Ben Hur, jerusalimski knez. Sta je bilo sa kneevom porodicom? De6ko je odveden na galije i verujem da je mrtav poto godina dana ini granicu izdrljivosti. 1370 udovici i keri nije se vie nita ulo, a oni koji znaju ta je s njima nee nita da kau. Verovatno su umrle u podzemnim tamndcama jednog od mnogobrojnih zamkova kojih je puna Judeja. Juda se uputi ka kormilarevom mestu. Bio je toliko zadubljen u misli da nije opazio obale re-ke to su od mora do grada bile prekrivene bujnim rastinjem i udesnim plantaama sirijskog voa i groa, koje su okruavale letnjikovce bogate kao

1 oni u Neapolisu (danas Napulju). Ne opazi ni brodove koji su prolazili jedan za drugim; nije uo ni pesmu, ni uzvike mornara, od kojih su neki radili a neki se odmarali. Nebo je bletalo, a sunce bacalo na zemlju i vodu blagu toplotu koja je pozivala na dokolicu; nigde nijedne senke sem na njegovom ivotu. Kad neko spomenu Gaj nimfe Dafne koji se video na okuci reke, samo tada je pokazao da ga neto bar donekle zanima. GLAVA II Kad se grad ukaza na vidiku, svi putnici su stajali okupljeni na palubi da bi uivali u prizoru. Ugledni Jevrejin jo je govorio. Ovde reka tee prema zapadu. Jo se seam vremena kada je zapljuskivala temelje zidina, ali otkako smo rimski podanici to je zajednika sudbina naeg vremena , trgovina je nametnula svoje i sad su sve obale pretvorene u pristanita i stova-rita. Tamo, on pokaza prstom u pravcu juga tamo se nalazi planina Kalje tili, kako ljudi vole da je zovu, Orontska planina, koja gleda u svoju sestru Amanu na severu; izmeu ove dve planine prostire se Antiohijska dolina. Malo dalje nalaze se Crni bregovi, odakle kraljevski akvadukti dovode najistiju vodu za pie i osveavanje suvih ulica. Ima takoe i divljih uma koje vrve od ptica i zveri. Gde se nalazi jezero? upita neko. Dalje, na -severu. Moete iznajmiti konja da vas tamo odvede, ili bolje un, jer ga jedna pritoka spaja sa rekom. Gaj nimfe Dafne? odgovori on treem sa-besedniku. Niko ne bi umeo da ga opie. Ali, pazite! Njega je zasadio i uredio Apolon, koji ga 139voli vie od Olimpa. Ljudi tamo odlaze da bace pogled jedan jedini i vie se otuda ne vraaju. Uostalom, postoji izreka: Bolje je biti crv i hraniti se Dafnindm dudovima nego biti gost nekog kralja." Onda md savetuje da tamo uopte ne idem? O, to da ne! Idi, ako eli. Svi tamo jure, cinici, filozofi, mukarci, ene i svetendci, svi tamo odlaze. Ja sam tako siguran da e i ti !to uiniti i mogu da ti savetujem: nemoj da odsedne u gradu, da ne gubi vreme. Idi pravo u selo koje se nalazi blizu Gaja. Put koji tamo vodi prolazi kroz vrt pun vodoskoka. Poklonici ovog boga i njegove penejske evojke sagradili su ovaj grad; pod njegovim galerijama, na njegovim stazama i hiljadama odmo-rita nai e obiaje, navike i slasti kakvih ne moe biti nigde na drugom mestu. A tek gradski bedem! Remek-delo Ksereja, majstora arhitekture. Svi pogledae u pravcu koji je on pokazivao. Ovaj deo bedema podignut je po nareenju prvog kralja sirijske dinastije Seleukida, Seleuko-sa I Nikatora, Aleksandrovog generala. Ve trista godina taj bedem ini sastavni deo stene na koju se oslanja. Sistem odbrane zasluivao je ovu pohvalu; visok, jak, naikan mnogobrojnim kulama, zavijao je prema jugu nestajui na vidiku. Gore na vrhu ima etiri stotine kulica koje isto tako Slue kao rezervoari za vodu nastavi Hebrejac. Vidite! Iznad bedema, ma kako on visok bio, u daljini se vide dva breuljka poznata pod imenom Sulpijevih grebena. Ona zgrada tamo na drugom kraju, to je tvrava u kojoj se preko 140 ele godine nalazi jedna rimska legija. Preko puta nje, sa ove strane, vidimo Jupiterov hram, a ispred njega je sedite rimskog zapovednika, dvorac u kome rade rimsfcii inovnici, a ipak je to tvrava o koju bi se smrskala svetina, nemona kao juni ve-tar. U tom trenutku mornari poee da savijaju jedro i Hebrejac uzviknu: Gledajte! Vi (koji mrzite more i ikoji ste se zavetovali, ostavite ovde svoje kletve i svoje molitve. Brodovi ne plove dalje od onog mosita. Tu kamile primaju tovar koji brodovi donose dz dalekih zerfTalja. S druge strane mosta poinje ostrvo na kome je Kaludnik sagradio svoj novi grad i povezao ga sa kopnom velikim vijaduktima, tako jakim da odolevaju i vremenu i poplavama i zemljotresima. Sto se tie samog grada, prijatelji moji, mogu vam rei samo jedno: biete malo sreniji do kraja ivota kada ga budete videli. Dok je izgovarao poslednje reci, brod zaokrenu i uputi se lagano ka mostu za iskrcavanje u podnoju bedema; sada se sve vie opaala ivost koja je vladala na tom mesitu. Najzad, bacie pala-mare i vesla se zaustavie: plovidba je bila zavrena. Ben Huir tada potrai dostojanstvenog He-brejca. Dopusti mi da te zadrim jo jedan trenutak pre nego to se oprostimo. ovek klimnu glavom u znak pristanka. Tvoja pria o trgovcu pobudila je u mend radoznalost. Voleo bih da ga sretnem. Rekao si da se zove Simonides? .v-rr-- u >-. rr,,..,-;, , ; 141 Da. On je Jevrejin sa grkim imenom. I gde se moe nai? ovek baci na njega prodoran pogled pre nego to odgovori. Mogu ti utedeti ponienje. On uopte ne daje novac na zajam. Ali ja ne bih ni iao da od njega uzajmim novac. odgovori Ben Hur smeei se. Hebrejac die glavu i pogleda ga.

 Neko bi pomislio da najbogatiji trgovac u Antiohiji ima kuu koja odgovara njegovom bogatstvu. Ali ako hoe da ga nae danju, poi rekom do mosta pod kojim je sagraena zgrada slina potpornom zidu bedema. Pred ulazom se nalazi ogromno pristanite gde brodovi dolaze i odlaze neprekidno. Brodovlje koje tamo stoji usidreno pripada njemu. Tamo e ga sigurno nai. Hvala ti. a Mir naih oeva neka bude s tobom! I s tobom! Rastadoe se. Dva nosaa dobie Ben Hurova nareenja na pristanitu. U tvravu! Ove reci kao da su nagovetavale da je njegov put imao vojniku namenu. Dve velike ulice, sekui se pod pravim uglom, delile su grad u etvrti. Ogromna i neobina zgrada, koja se zvala Nimfeum, uzdizala se na uglu ulice to je vodila sa severa na jug. Kad nosai okrenue u pravcu juga, putnika, iako je stigaodz Rima, zaseni velelepnost ulice. S jedne i druge strane dizali su se dvorci a u sredini dvostruka mramorna I kolonada razdvajala je iroke staze za peake, konje i kola; sve je bilo u hladovini i puno sveine zbog mnogobrojnih vodoskoka. Ali Ben Hur nije bio raspoloen da se naslauje ovim prizorom. Njega je zaokupljala pria o Simonidesu. On se iznenada predomisli kad je stigao do Omfala spomenika sa etiri svoda preko ele ulice, koji je velelepno ukrasio i podigao samom sebi Epifan, osmi kralj iz dinastije Seleuka. Neu veeras ii u tvravu ree nosaima. - Odvedite me u han koji je najblii na putu za Seleukiju. Oni se okrenue i ubrzo se Ben Hur nae pred primitivnom, ali velikom zgradom, na kamenomet od mosta pod kojim je stanovao Simonides. On provede no na krovu dok mu je duu opsedaila misao: Najzad u uti o svojima, o majci i maloj Tirzi. Ako su ive, nai u ih ma gde da su". m-142GLAVA III ;,: Sutradan u rano jutro, ne marei za grad, Ben Hur se dade u potragu za Simonidesovim domom. Proavi kroz kapiju sa izupanim zidom na vrhu, krenu pored niza mostova za utovar i istovar; zatim, idui uz reku kroz mnotvo (grozniavo uurbanih ljudi, stie do seleukog mosta, gde se zaustavi da uiva u prizoru. Upravo ispod mosta nalazila se trgoveva kua: grdosija od neklesanog peara, bez stila, slina potpornom stubu bedema uz koji se naslanjala. Dva ogromna ulaza na licu zgrade bila su u vezi sa pristanitem. Blizu krova nekoliko otvora sa debelim ipfcanra sluilo je umesto prozora. U pukotinama je rastao korov a 'mestimino je crna mahovina prekrivala golo kamenje. Ulazna vrata su bala otvorena. Roba je ulazila kroz jedna a izlaaila kroz druga vrata; tempo je bio brz. Na pristanitu su stajale gomile proizvoda svih vrsta, a izmeu njih su se kretali robovi nagi do pojasa. Ispod mosta se videla usidrena flotila galija; iz jednih se istovarivala, dok se u druge utovari144 mm* vala roba, a na svakom jarbolu se leprala uta zastava. Iznad mosta, preko reke, pored vode uzdizao se zid, iju su gornju ivicu krasili venci izraeni s puno fantazije, i kulice cairskog dvorca koji je zauzimao elo ostrvo o kome je bilo reci u opisu starog Hebrejca. Ali uprfcos uspomenama koje je oivljavao ovaj dvorac, Ben Hur ga jedva zapazi. Sada e, najzad, saznati o svojima, bar ako je Simonides zaista bio rob njegovog oca. Ali, hoe li dobni ovek to priznati, taj odnos? Znailo bi to odrei se svih. bogatstava i prvenstva meu trgovcima o emu je tako kraljevski sve-doilo pristanite na reci. A to bi bilo jo strasnije za trgovca, to bi znailo odrei se svega u jeku brzog napredovanja i dobrovoljno pristati na ponovno ropstvo. I sama pomisao da bi to mogao uraditi inila se Ben Huru preteranoni bezobzirnou. To se svodilo prosto na ovo: ti si moj rob. Daj mi sve to ima. Meutim, Ben Hur je crpao hrabrost iz vere u svoja prava i nade koja je ispunjavala njegovo srce. Razume se, ako je itava ova pria istinita, Simonides mu je pripadao sa svim to je imao. Dodue, za bogatstvo Ben Hur nije mnogo mario. A kad je priao odlunim korakom ulaznim vratima, obea sebi: Neka (mi kae sve to zna o mojoj majci i Tirzi i odmah u mu pokloniti slobodu." On ue. Unutranjost zgrade se sastojala iz ogromnog stovarita gde je bila nagomilana raznovrsna roba, briljivo i uredno naslagana. Iako je bilo mrano i zaguljivo, ljudi su radili u jednom kutku: 10 Ben Hur, I 145testerama i ekiima zakivali su sanduke za odailjanje. Ben Hur se uputi prolazom izmeu naslagane robe, pitajui se je li mogue da je ovek iji je genije pruao tolike dokaze zaista bio rob njegovog oca. A u tom sluaju, kojoj je rasi pripadao? Ako je Jevrejin, ida li je sin nekog sluge? Da nije bio dunik ili sin kakvog dunika? Ili je pak bio osuen i prodat zbog krae? Ove misli donekle pomu-tie njegovo sve vee potovanje prema trgovcu. Ne moemo posmatrati uspeh nekog drugog ne trudei se da to sebi objasnimo srenim sticajem okolnosti.

Najzad mu prie ovek i upita ga: Sta eli? Zeleo bih da vidim trgovca Simonidesa. Ako hoe da poe za mnom ovuda ... Poto se provukoe izmeu hrpa robe i posle mnogobrojnih zaokretanja, stigoe najzad do stepenica; kad se popeo, Ben Hur se nae na krovu sto-varita pred drugom kuom od kamena, sagraenom na prvoj; nije se mogla videti sa pristanita i zapadnije od mosta. Terasa je, na njegovo veliko uenje, bila sva u cveu. Usred ove raskoi kua se uurila kao antiki kamen probuen samo na, mestu gde su vrata. Do njih je vodila veoma uredna staza, oiviena zbunjena persijstoih rua u punom cvetu. Udiui njihov miris, Ben Hur poe za vodiem. Na kraju mranog hodnika zaustavie se pred upola navuenim zastorom i ovek prijavi: Neki stranac eli da vidi gospodara. Jasan glas odgovori: U ime boje, uvedi ga. 146 Odaju u koju uvedoe posetioca Rimljanin bi nazvao atrijumom. Zidovi su joj bili obloeni dr-vetom a svaka ploa podeljena u pregrade kao biblioteka; svaku pregradu ispunjavali su pergamenti smeurani od starosti i upotrebe. Drvenu oblogu na zidovima svetloute boje ukraavale su udesno isprepletene arabeske. Iznad venca pozlaenih ja-jolikih ukrasa dizala se tavanica s kubetom sastavljenim iz stotina (komadia ljubiastog liskuna kroz koji je prodirao talas blage svetlosti. Pod je prekrivao debeo vuneni sag, sa tako gustom dlakom da je noga upola upadala u njega bez najm'anjeg uma. U sredini sobe nalazile su se dve osobe: mukarac u mekoj naslonjai sa visokim naslonom; levo od njega, oslonjena na naslon, mlada devojka, gotovo ena. Videvi ih, Ben Hur oseti kako mu elo obliva rumen. Klanjajui se, iz potovanja, a ta-kode i da bi se savladao, on ne opazi kako oni diu ruke da ga pozdrave. Kad je ponovo podigao pogled, oboje su ve zauzimali raniji poloaj. Samo je ruka mlade devojke poivala na starevom ramenu. Oboje su ga gledali netremice. Ako si ti Simonides, trgovac, i ako si Jevrejin, Ben Hur zastade jedan ternutak neka je mir boga naeg oca Avrama s tobom i s tvojima. Ova poslednja re bila je naroito upuena mladoj devojoi. Ja sam Simonides o kome govori, Jevrejin po roenju odgovori starac neobino jasnim glasom. Zovem se Simonides i Jevrejin sam. Uzvraam ti tvoje pozdrave molei te da mi kae ko mi ih upuuje. 147Ben Hur ga je posmatrao sluajui ga i pomisli da se ova bezoblina masa, zavaljena meu jastuie i prekrivena haljinom od tamne svile postavljene pamukom morala nekada odlikovati zdravim oblinama. Glava mu je bila srazmerna tipina glava poslovnog oveka i osvajaa glava iroka pri dnu i ispupenog ela, kako hi je Mikelanelo izvajao za Cezara. Bela kosa se u 'gustim kovrda-ma sputala na sede obrve, istiui tamne i sjajne oi. Lice je bilo beskrvno i naborano. Drugim recima, bili su to glava i lice oveka koji bti pre poljuljao svet nego to bi svet poljuljao njega; oveka koga bi mogli muiti dva puta, dvanaest puta, da bi ga doveli do ovog bezoblinog izgleda, ne iupavi mu nijedan jauk, a jo manje kakvo priznanje; oveka koji bi se pre odrekao ivota nego postavljenog cilja; oveka koji se rodio naoruan za ivot, neosvojiv, ali koji je podlegao svojoj ljubavi. Ben Hur mu prui otvorene ake sa dlanom okrenutim nagore, kao da mu je istovremeno i nudio i od njega traio mir. Ja sam Juda, sin Kamara, pokojnog stareine kue Hurovih i kneza jerusalimskog. Desna trgoveva ruka se isprui duga dzmr-avela ruka izobliena od patnje. Dohvati njegovu ruku i stee je; nije bilo nikakvog ma i najmanjeg znaka o ma kakvom oseanju, nita nije odavalo ni iznenaenje ni interesovanje. On mirno odgovori: istokrvni jerusalimski kneevi uvek su dobrodoli u mom domu. Budi i ti dobrodoao. Daj stolicu mladom oveku, Jestira. 148 Mlaa devojfea dohvati nisku stolicu kraj sebe i prinese je Ben Huru. Kad se ispravi, njihovi pogledi se susretoe. Mir boji neka bude s tobom! ree ona smerno. Sedi i odmori se. Kad je zauzela mesto kraj svog oca, nije mogla da pronikne u cilj mladieve posete. Moi ena ne idu tako daleko: one imaju vetinu pogaanja samo kad su posredi tananija oseanja, kao saaljenje, milosre, saoseanje; u tome je razlika izmeu mukarca ii ene, razlika koja e trajati dokle god ena, po prirodi, ostane podlona ovim oseanjima. Jediraoi je znala pouzdano da je doao da zalei neku ranu svog ivota. Ben Hur ne sede na stolicu koja mu je bila ponuena i ree sniishodljivo: Molim dobrog gospodara Simonidesa da me ne smatra nametljivcem. Jue, dolazei brodom ovamo, saznao sam da je on poznavao mog oca. Poiznavao sam kneza Hura. Imali smo poslovne veze kao trgovci koji trae dobit u zemljama preko mora ili iza pustinje. Ali, sedi, molim te i ... Jestira, donesi vina mladom oveku ... U svetoj knjizi se govori o jednom Hurovom sinu koji je nekada vladao nad polovinom Jerusalima. Stara porodica, veoma stara, tako mi vere. U

doba Moj ija i Joue neki meu njima su stekli milost gospodnju i podelili poasti sa drugim kneevima. Teko da e njihov potomak u pravoj lindjd odbiti pehar vina iz vinograda sa june padine Hebrona. Kad je uutao, Jestira se opet pojavi pred Judom sa srebrnim peharom koji je napunila iz ibri-ka na oblinjem stolu. Prui mu ga oborenih oiju, 149ali on joj blago dodirnu ruku odbijajui je. Oi im se ponovo susretae i on opazi da je bila malena, jedva mu je dosezala do ramena. Ali bila je lepa i ljupka, blaga lica, barunastih oiju. Divna je i mila", pomisli on, mora da je Tirza taikva, ako je iva. Jadna Tirza!" Zatim ree glasno: Ne! Tvoj otac ... Ako je to tvoj otac? Ja sam Jestira, erka Simonidesova odgovori ona dostojanstveno. Onda, draga Jestira, kad tvoj otac bude uo ono to imam da mu kaem, nee mi zameriti ako odbijem njegovo odlino vino. A nadam se da neu izgubiti ni njegovu blagonaklonost. Ostani ovde jedan asak uz mene. Oboje se kao po sporazumu okrenue trgovcu. Simonidese, ree on odluno moj otac je, kad je umirao, imao jednog slugu tvog imena i kau mi da si ti taj ovek. Oseti se drhtaj izubijanih udova pod haljinom a tanka ruka se zgri. Jestira! Jestira! viknu starac veoma strogo. Doi ovamo, nemoj ostati tamo! Poto si ti dete tvoje majke d moje... tvoje mesto je ovde kraj mene, a ne tamo, kaem ti! Devojin pogled se prenese sa oca na posetioca. Ona spusti pehar na sto i ponovo zauze mesto pored naslonjae. Njeno dranje je jasno odavalo iznenaenje i strah. Simonddes die levu ruku i spusti je na kerkinu koja mu je bila na namenu. Zatim ree bezizrazno: Ostareo sam trgujui sa svakojakim ljudima, ostareo pre vremena. Onaj ko ti je rekao to to si mi ispriao mora da je neki prijatelj kome 150 je dobro poznata moja istorija, i ako to mije uinio iz nevaljalstva, morao ti je takoe rei da sam ja samo jedan jadni oajnik. Neka bog Izradlja bude u pomoi onome koji je, stigavi do kraja ivota, primoran da to prizna. Imao sam samo malo ljubavi, ali sam je imao. Jedna moja ljubav je bie on prinese usnama ruku koju je drao u svojoj da bi jo vie podvukao svoje reci , bie koje je do sada uvek bilo zaista moje i koje mi je tolika uteha da bih umro kad bi mi ga oduzeli. Jestira sae glavu i obraz joj dodirnu oev. Moja druga ljubav je samo uspomena i ja u rei da je ona, kao blagoslov goapodnjd, obu-hvatala itavu jednu porodicu. Kad bih samo glas mu uzdrhta i postade tii , kad bih samo znao gde su oni. Moja majka i moja sestra! Ti o njima govori! uzviknu Ben Hur zaarena lica, prilazei jedan korak. Jestira podie glavu kao da je njoj uputio ove reci, ali Simonddes se savlada i odgovori hladno. Sasluaj me do 'kraja. Poto sam ja ono to sam i zbog ljubavi o kojima sam ti govorio, imam puno pravo da jednu stvar istalknem na prvo mesto pre nego to ti odgovorim na pitanje o svojim odnosima sa porod'icom Hur. Moe li mi dokazati to to tvrdi? Donosi li mi neko pismeno ili e mi dovesti nekog svedoka? Zahtev je bio umestan i opravdan. Ben Hur pocrvene, stee ake, promrmlja neto i okrenu se. No Simonides je navaljivao. Dokaze! Traim dokaze! Iznesi ih pred moje oi! Stavi ih u moje ruke. 151Ali Ben Hur nije znao ta da odgovori jer nije ovo oekivao. A sada kad mu je pitanje postavljeno, shvatao je da su tri godine provedene na galijama odnele svaki dokaz o njegovom identitetu; poto su mu majka i sestra nestale, on vie nije postojao ni za koga. Mnogi su ga poznavala, ali to je bilo sve. ak i da je Kvint Arije bio prisutan, mogao bi samo da ikae gde ga je sreo i posvedoi da mladi ovek tvrdi da je Hurov sin. Ali, estiti Rimljanin je bio mrtav. Juda je ve znao ta je to samoa i ona ga je ponovo obuzela. On ostade tu, sklopljenih ruku, pogleda okrenutog na drugu stranu, zapanjen. Potujui njegov bol, Simonides utke prieka. Gospodaru, mogu ti samo (ispriati svoj ivot, i ja u to uiniti samo akio odloi tsvoju presudu i udostoji me svoje panje. Govori! ree Simonides, sada gospodar situacije. Govori, i ja u te sluati utoliko radije to uopte nisam poricao da si ti ono to tvrdi da si. Ben Hur poe ukratko da mu izlae svoj ivot sa oseanjem koje je dzvor svalke reitosti; kaiko mi ve poznajemo njegov ivot do trenutka kad se iskrcao u Miseni u Arijevom drutvu posle pobede na Jegejskom moru, to emo odatle nastaviti njegovu priu. Moj dobrotvor je bio prisni prijatelj imperatora, koji je imao poverenja u njega i koji ga kao pobednika obasu nagradama. Trgovci sa Istoka sudelovali su u ovome davi mu velianstvene darove. Postao je bogatiji od najbogatijih Rimljana. Ali, moe li Jevrejin zaboraviti svoju religiju 152 i mesto svog roenja kad je to Sveta zemlja naih predaka? Taj veliki ovek usinio me je po zakonu i ja sam se starao da mu vratim njegova dobroinstva: nikada dete nije gajilo vee potovanje prema ocu. Hteo je da izuavam umetnost, filozofiju, i retoriku, i da me poveri najuvenijim ui- teljima. Ali ja sam odbio zato to sam

Jevrejin i to nisam mogao da zaboravim naeg boga, ni slavu proroka, ni grad podignut na ovim breuljcima

rukama Davidovim i Solomonovim .. . Oh, tu se pi- ta zato sam onda prihvatio dobroinstva Rimlja-ninova? Najpre zato to sam ga voleo; sem toga, nadao sam se da u njegovom pomoi uspeti da ste-knem uticaj koji bi m<i jednoga dana omoguio da podignem veo sa tajanstvenog nestanka moje majke i moje sestre. Imao sam jo jedan razlog o kome u rei samo toliko da me je nagonio da se obuim u rukovanju orujem. Za mene je bilo bitno da savreno izuim ratne vetine. Muio sam se u gimnastikim dvoranama i igralitima, a isto tako i u logorima. I svuda sam stekao ime, ali ne ime mojih otaca. Lovorovi venci koje sam dobijao a oni su mnogobrojni i obeeni na zidovima moga letnjikovca u Miseni bili su svi poklonjeni sinu Arija, duumvira, jer sam samo pod tim imenom poznat meu Rimljanima... U elji da ostvarim svoju tajnu nameru napustio sam Rim i poao u Antiohiju, sa planom da pratim konzula Maksen-cija u pohodu protiv Parana. Sposoban da predvodim ljude i vest u rukovanju svakim orujem, sada nastojim da se osposabim za voenje eta na bojnom polju. Konzul me je primio meu svoje bliske saradnike. Ali jue, doik je naia galija plo153 vila uz reku Oront, istovremeno su plovila dva broda pod utom zastavom. Jedan saputnik i sunarodnik sa Kipra objasnio nam je da te galije pripadaju Simonidesu, prvom trgovcu Antiohije. Takoe nam je rekao ko je taj trgovac. Priao nam je o njegovim uspesima u poslu, o njegovom brodovlju, njegovim karavanima. Ne znajui da mene to mnogo vie zanima nego ostale, rekao nam je da je Simonides Jevrejin, nekadanji sluga kneza Hura. Nije nam zatajio ni svirapoatli Grata i njihovu svrhu. Na ovu aluziju Simonides sae glavu i, kao da bi htela da prikrije sopstvena oseeanja i svoje duboko saaljenje, njegova erka zagnjuri lice u njegov potiljak. Ali starac odmah podie pogled i ree jasnim glasom: Sluam te. O dobri Simonidesu, nastavi Ben Hur prilazei jedan korak vidim da te nisam ubedio i da se jo nalazim u senoi tvoga nepoverenja. Trgoveve crte lica ostadoe kao od mramora, a jezik mu je bio nepomian. Jo jasnije vidim teinu svog poloaja nastavi Ben Hur. Mogu dokazati sve to ima rimsko u meni. Treba samo da se obratim konzulu, koji je sada gost namesnika grada. Ali, ne mogu ti dokazati upravo ono to trai. Ne mogu dokazati da sam sin svog oca. Oni koji bi mi mogli u tome pomoi, avaj! mrtvi su ili nestali. On pofcri lice rukama dok se Jestira die da mu donese pehar koji je odbio. Ovo vino potie iz zemlje koju svi mi volimo. Pij, molim te. Glas joj je bio blag kao glas Rebeke koja je napajala vodom na kladencu kraj Nahora. On opazi suze u njenim oima i ree: Tvoje srce je puno dobrote, o keri Simo-nidesova. Ti si milosrdna kad mi doputa da ga delim sa tvojim ocem. Hvala ti. Zatim, obraajui se ponovo trgovcu: Poto ne mogu dokazati da sam sin svog oca, odustajem od onoga to sam od tebe traio, o Simonidesu, i neu vie dolaziti da ti smetam. Dopusti mi samo da ti kaem kako moja namera nije bila da te ponovo vratim u ropstvo, niti da traim od tebe da mi poloi rauna o tvom bogatstvu. Tada bih ti rekao, kao to to inim sada, da je sve to je proizvod tvog rada i tvoga genija samo tvoje. uvaj ga. Uostalom, meni nije nita potrebno. Arije, moj drugi otac, polazei na put koji mu je bio poslednji, uinio me je svojim naslednikom i ostavio mi ogromno bogatstvo. Ako ti se desi da pomisli na mene, onda se seti samo ovog pitanja koje je, kunem ti se prorocima i Jehovom, tvojim bogom i mojim, jedini cilj moje posete tebi: Sta zna i ta mi moe rei o mojoj majci i mojoj sestri Tirzi, koja je sigurno po lepoti i ljupkosti ravna onoj koja je melem tvog ivota, alko ne i sam tvoj ivot? Ah, ta mi moe rei o njima? Suze potekoe niz Jestirine obraze, ali ovek odgovori nepromenjenim glasom: Rekao sam da sam poznavao kneza Ben Hura. Seam se da sam uo o nesreama koje su pogodile tu porodicu. Seam se talkoe svoga ogorenja kad sam za to saznao. Onaj koji je naneo nesreu udovici mog prijatelja, sa istom je name154 155rom i mene stavio na muke. Ii u dalje i rei u ti da sam se raspitivao o porodici, ali nemam nita da ti kaem. Svi su nestali. Ben Huru se ote potmuo vapaij. Onda.. .To je jo jedna izjalovljena nada ree borei se sa svojim oseanjdma. Molim te da mi oprosti zbog moje nametljivosti. A ako sam te uznemirio, budi dobar i oprosti mi zbog mog bola. Sada, sem osvete, nemam vie drugog razloga da ivim. Zbogom. Kad je stigao do zastora, okrenu se i jednostavno dodade: Hvala oboma. Mir gospodnji neka bude s tobom odgovori trgovac. Jestira nije mogla da govori jer su je suze guile. Ben Hur izae.

GLAVA IV Ben Hur nije jo tako rei ni izaao a Simoni-des kao da se prenu iz dugog sna: on oive, njegove ugasle oi zablistae i on uzviknu radosno: Jestira, gong! brzo! Ona se uputi stolu i udari o gong. Zastor na zidu se pomae otkrivajui prolaz na kome se pojavi ovek. On prie trgovcu i pozdravi ga poklonom. Malue, ovamo . .. blie mojoj stolici! ree gospodar zapovedniki. Imam da ti poverim jedan zadatak koji mora izvriti. Sluaj dobro. U ovom trenutku jedan mladi silazi na pristanite. On je visak, prijatne pojave i, tavie, on je istokrvni Jevrejin. Prati ga, budi mu verniji od senke i svaiko vee mii poalji izvetaj o tome gde je on, ta radi i koga poseuje. A ako, neprdmetno, moe da uhvati njegove razgovore, izvesti me o njima, i to o svakoj reci, dodajui sve pojedinosti koje bi mogle posluila da se stvori slika o njemu; pojedinosti o njegovom ivotu, njegovim navikama i tako dalje... Jesi li razumeo? Idi smesta!... ekaj, Malue! Ako napusti grad, prati ga i... pazi, budi mu prijatelj. Ako progovori s tobom, reci mu

157

ono to ti se uini najzgodnije za tu priliku, samo mu nemoj rei da si u mojoj slubi. Hajde brzo! ovek se ponovo pokloni i izae. Simonides je trljao ruke smejui se. Koji je danas dan, keri? Hou da ga se se-tim u budunosti. Pogledaj, smeei se, koji je danas dan i reci mi to sa radou, Jestira. Ova radost nije izgledala prirodna mladoj de-vojci, koja mu odgovori tuno kao da hoe da ga obeshrabri. Neka na mene padne nesrea, oe moj, ako ikad zaboravim ovaj dan. Simonidesu klonue ruke, a brada mu pade na grudi. Istina je, ba je istina, keri moja, odgovori ne diui glavu. Ovaj dan je dvadeseti u etvrtom mesecu. Danas je pet godina kako je moja Rahila, tvoja majka, pala u postelju i umrla. Kad su me vratili kui, ovako slomljenog kakav sam sada, naao sam je mrtvu od jada. Ah, za mene je ona bila kita kanforovog cveta iz vinograda u En--Gadiju. Odneli smo je na jedno usamljeno mesto, u grobnicu isklesanu u planini. Meutim, u noi mog ivota ona mi je ostavila svetlost kojoj su godine dale sjaj sunca na ishodu. On podie ruku i spusti je na glavu svoje keri. Gospode, zahvaljujem ti to moja Rahila opet ivi u mojoj Jestiri. On se ispravi i upita, obuzet iznenadnom milju: Je li jo dan napolju? Bio je dan kad je onaj mladi doao. 160 Onda zovi Avimeleka, neka me vodi u vrt da pogledam reku i brodove. Tada u ti rei, draga Jestira, zato na mojim usnama treperi osmeh, zato mi jezik peva i zato mi je dua takva kao da u meni kuca mlado srce. Na zvuk gonga pojavi se sluga i odgura naslonjau na tokovima do terase koju je gospodar zvao vrtom. Usred ruiinjaka i cvetnih. leja krune njegove brige za cvee potavie ga na mesto odakle je mogao da vidi krovove zgrada preko puta ostrva; dole je most spajao obale, a pod mostom je reka kiptela od brodova koji su poigravali na vodi u Sjaju jutarnjeg sunca. Sluga ga ostavi tu sa Je-stirom. Zagor slugu koji su istovarivali robu, Udaranje sanduka i buradi nisu ga uznerriiiravali vie od prelaenja ljudi preko mosta, jer su mu svi ovi umovi bili isto tako bliski kao slika koja se pruala pred njegovim oima. On ih je zapaao samo kao nagovetaje dobrog posla koji su obeavali. Jestira sede na ivicu njegove naslonjae drei ga za ruku i prieka da on progovori, to on najzad i uini veoma spokojno, jer mu je snana volja pomogla da ponovo zagospodari sobom. Dok je mladi igovorio, Jestira, posmatrao sam te i uinilo mi se da te je pridobio. Ona obori oi i odgovori: Pravo da ti kaem, oe, poverovala sam sve to je rekao. U tvojim oima, dakle, on je sin kneza Hura? Zar nije? A ako nije, Jestira? 11 Ben Hur, I 161 Bila sam tvoja slukinja, o oe moj, otkako se moja majka odazvala pozivu naega gospoda. Uvek kraj tebe, videla sam te kako mudro trguje sa svakojakim ljudima koji tee dobiti, potenoj ili nepotenoj. Stoga ti moram priznati: ako ovaj mladi ndje ono to tvrdi da jeste, nikada u mojim oima dvolinost nije toliko liila na istinitost! Tako mi slave Solomonove, keri moja, ti govori ozbiljno! Veruje, dakle, da je tvoj otac bio sluga njegovog oca? Shvatila sam da je on uprav to nameravao da kae. Jedan trenutak Simonidesove oi pnikovae se za brodove, mada oni u tom asu nisu zauzimali nikakvo mesto u njegovoj dui. Pa lepo, ti si valjano edo, keri moja. Obdarena si pravom jevrejskom pronicljivou, a, pored toga, ima godina i snage da uje zaista tunu priu. Sasluaj me paljivo, i ja u ti priati o sebi i tvojoj majci i mnogim drugim uspomenama, injenicama koje ti ne zna i o kojima nisi nikad sanjala, injenicama koje sam u tajnoj nadi skrivao od rimskog gonioca i od tebe da bi mogla rasti kao trska na suncu... Rodio sam se u. dolini Hinon, juno od Siona. Moji roditelji su bili robovi koji su ' gajili smokve, masline d vinovu lozu u kraljevom vrtu. U

detinjstvu sam im pomagao. Pripadali su staleu osuenom da slui do smrti. Prodali su me knezu Huru, a zatim kralju Irodu, najbogatijem oveku u Jerusalimu. Iz vrta me je prebacio u svoje stovarite u Aleksandrija u Egiptu, gde sam odrastao. Sluio sam ga godinama, i sedme godine, prema Mojsijevom zakonu, bio sam osloboen. 162 Jestira sklopi ruke. Oh! Onda, znai, nisi sluga njegovog oca. Ne, keri, moja, sluaj. Bilo je u to doba u predvorju Hriama advokata koji su tvrdili da deca doivotnih robova ostaju takoe robovi kao to su njihovi roditelji. Ali knez Hur je bio ovek ispravan u svemu i pristalica Zakona. Izjavio je da sam sluga Hebrejac koga je kupio i jednim pismenom sa propisnim peatom, onako kako trai zakonodavac, oslobodio me je. To pismeno jo imam. A moja majka? Znae sve, Jestira. Budi strpljiva. Pre nego to zavrim priu videe kako mi je bilo lake da zaboravim sebe nego tvoju majku. Pri kraju svoje slube doao sam u Jerusalim. Ve sam mnogo vo-leo svog gospodara i zamolih ga da me zadri kod sebe. On pristade i jo sedam godina plaao mi je za moj rad. Poverio mi je da za njegov raun rukovodim ekspedicijama brodova na moru i karavana na kopnu do Suza i Persepolisa, i jo dalje do zemalja svile. Bila su to opasna putovanja, keri moja, ali gospod je blagosiljao sve to sam predu-zimao. Donosio sam bogatu dobit fenezu, a sam sti-cao jo bogatija iskustva. Bez toga ne bih mogao izai na kraj sa zadacima koji su mi kasnije pove-reni. Jednoga dana bio sam gost u njegovom domu u Jerusalimu. Jedna sluavka ue sa krikama hle-ba i prie tnajpre meni. Tada sam prvi put video tvoju majku. Zavoleo sam je d poneo njenu sliku u svom srcu. Posle izvesnog vremena potraio sam kneza i zamolio ga da mi odobri da se oenim njome. Saoptio mi je da je doivotna robinja; ali, ako ona pristaje, on bi je oslobodio da bi usliio 11 163moju elju. Uzvraala md je ljubav, ali poto se tamo oseala srenom, odbila je slobodu. Molio sam je i preklinjao, vraajui se neprestano. Ona mi je uvek odgovarala da e mi biti ena ako pristanem da joj postanem drug u ropstvu. Na otac Jakov pristao je da robuje sedam godina za svoju Rahilu. Zar ja nisam mogao tisto uiniti za moju? Ali tvoja majka mi ree da treba da postanem isto to i ona, doivotni rob. Otiao sam, ali se vratih. Gledaj ovde, Jestiro. On joj pokaza levo uvo. Zar tne vidi oiljak od ila? Vidim ga i vidim sada koliko si voleo moju majku. Voleo, Jestira! Ona je za mene bila vie nego Sulamka za kralja Davida, pesnika gospodnjeg. Lepa i istija od vodoskoka u vrtu, od kladenca, od reke Livana. Gospodar me na moju molbu odvede pred sudije, a zatim me vrati pred svoj dom. Probode mii uvo ilom i prilbi me uz vrata, i ja postadoh njegov doivotni rob. Tako sam osvojio svoju RaMlu. Da li je ikada postojala slina ljubav? Jestira ga poljubi i oboje su utali nelko vreme mislei na pokojnicu. Gospodar se utopio na mioru i to je bio prvi bol mog ivota. Kua mu se zavi u crno, isto kao i moja ovde, u Antiohiji, gde sam tada iveo. Sada, Jestira, sluaj dobro. Kad je nestalo gospodara, ve sam bio glavni upravnik njegovog imanja. Sve to je imao nalazilo se u mojim rukama. Sudi i sama koliko me je voleo i koliko mi je verovao>. Pohitao sam u Jerusalim da predam raune udovici. Ona me zadra na mom poloaju i ja sam revnosno 164 obavljao svoju dunost. Iz godine u godinu poslovi su napredovali. Tako je proteklo deset godina. Zatim je dolo do dogaaja o kome je mladi govorio do nesrenog sluaja, kako je on .rekao, u vezi sa linou prokuratora Grata. Rimljanin je to smatrao atentatom. Pod tim izgovorom i uz pristanak Rima ion je zaplenio za sebe

ogromno bogatstvo udovice i dece. Ali, on se nije zaustavio na tome. Da se presuda ne bi mogla preinaiti, uklonio je sve zainteresovane strane. I od toga dana do danas, porodici Hur ise gubi svaki trag. Sin, koga sam video kad je (bio dete, osuen je doivotno da bude rob na galijama. Udovicu i ker zatvorili su u jednu od onih ozloglaenih, kula Judeje koje, kad se jedanput zatvore iza osuenika, lie na zakovane i zapeaene grobnice. Svi su nestali ne ostavljajui ni najmanjeg traga, kao da ih je more progutalo. Nismo mogli doznati kako su umrli, ak ni da li su mrtvi. Jestirine oi se napunie suzama. Ima dobro srce, Jestira, kao i tvoja majka. I ja se molim da ga ne snae sudbina onih koji su slini njoj: da ga gaze slepi bezdunici. Ali sluaj me dalje. Otiao sam u Jerusalim da bih pritekao u pomo svojoj dobrotvorki, ali su me uhapsili na gradskoj kapiji d prebacili u jednu eliju kule An-tonija. Nisam znao razlog tome sve dok Grat nije lino doao da mi trai novac porodice Hur. Kao to mu je bilo poznato, prema naem jevrejskom obiaju u trgovakom prometu taj novac se mogao isplatiti po mom nalogu na raznim tritima sveta. Zahtevao je od mene da mu potpiem naloge na njegovo dine, ali ja sam odbio. Ve je zaposeo kue, 165njive, brodove i sav nametaj onih koje sam sluio. Nedostajao mu je samo njihov novac. Ali ja sam se nadao, ako sauvam milosit gospodnju, da u obnoviti njihovo razioreno bogatstvo. Suprotstavio sam se tiraninovom zahtevu. Stavilo me je na muke. Meutim, moja volja je bila jaa i morao je da me pusti ne dobivi nita od mene. Vratio sam se kui i ponovo poeo poslove pod imenom Simo-nidesa iz Antiohije umesto kneza Hura iz Jerusa-lama. Zna, Jestira, kako sam napredovao. Kneevi milioni u mojim rukama udesno su se umnoili, zna takoe ikako sam posle tri godine, kad sam otiao u Cezareju, bio po drugi put uhapen i muen po Gratovoj zapoveati. Hteo je da mi iupa priznanje da sva moja imovina i novac podleu njegovom nareenju o zapleni. Zna da nije uspeo kao ni prvi put. Sav izubijan, vratio sam se kui i naao svoju Eahilu mrtvu od straha i ibola. Na gospod je naredio i ja sam iveo. Kupio sam od samog imperatora osloboenje i dozvolu da mogu trgovati po elom svetu. Danas, Jestira, novac kojim sam raspolagao u vreme kad sam bio upravnik toliko se umnoio da je dovoljan da obogati jednog Cezara. On gordo podie glavu. Pogledi im se susretoe i oni proitae misli jedno drugom. Oe moj, ree ona tiho zar zakoniti vlasnik nije doao da ga trai? Oev pogled ostao je i dalje upravljen u nju. A ti, keri moja? Hou li nainiti od tebe prosjakinju? Ali, oe moj, poto sam tvoje dete, zar nisam njegova robinja, a o tome je pisano: Ona je 166 zaogrnuta snagom i au i radovae se kad bude dolo njeno vreme." Svetlost ljubavi ozari njegovo lice kad je odgo- . vorio: Gospod je bio dobar prema meni u svakom pogledu, ali ti, o moja Jestira, ti si vrhunac nje- gove milosti. Privi je na grudi i poljubi. Sada sluaj ree jasnim glasom zato sam se jutros radovao. im sam ugledao mladia, video sam da je suta slika svog oca dz mladosti. Moja dua je hrlila da ga pozdravi. Osetio sam da je vreme mojih iskuenja prolo. Jedva sam se uzdrao da ne viknem. Moja najdraa elja je da ga uzmem za ruku i pokaem mu sve to sam stekao govorei mu: Evo, sve je tvoje! Ja sam itvoj sluga i spreman sam da se izgubim." I ja bih. to uinio, Jestira, da me tri misli nisu spreile u tome. Hou da budem siguran da je on sin moga gospodara, to je bila prva misao. A, ako jeste, hou da upoznam njegov karakter. Razmisli, Jestira, meu onima koji su roeni u bogatstvu koliko 'ih ima u ijim je rukama to bogatstvo samo prokletstvo. On zastade za trenutak, sklopi ruke, a zatim nastavi ustreptalim i strasnim glasom: Pomisli, Jestira, na patnje koje sam pretrpeo u rimskim zatvorima, i to ne samo Gratovim; neumoljiva stvorenja koja su izvravala njegove za-povesti i prvi i drugi put bili su Rimljani i svi su se grohotom smejali sluajui moje krike. Pogledaj moje izubijano telo, pomisli na majku, tamo u usamljenom grobu, ija je dua bila izmuena kao i moje telo; pomisli na muke porodice moga gospo167dara, ako su jo u ivotu, i na svirepost njihove smrti, ako su mrtvi; pomisli na sve i, pred nebom koje te slua, reci mi, keri moja, zar ne treba da padne ni jedna dlaka i da potee kap krvi za odmazdu? Nemoj mi rei, kao to (to ponekad ine propovednici, da osveta pripada gospodu. Zar on ne dzvruje svoju volju neumoljivo i sa ljubavlju preko posrednika? Zar njegovi ratnici ndsu mnogo-brojniji od njegovih proroka? Zar zakon oko za oko, zub za zub" nije njegov? Svih lovih godina snivao sam o osveti, molio sam se i strpljivo ekao. Vadei kako rastu moja skladita, mislio sam i kleo se ivim bogom da e mi sve to jednog dana omoguiti da kaznim one koji su naneli ovo zlo. I kad je, govorei da je izuio vetinu rukovanja orujem, mladi rekao kako je to uinio sa ciljem koji eli da preuti, ja

isam u sebi dao ime tom cilju: osveta. I to je, Jestira, ona trea misao koja mi je ulivala mir i vrstinu dok je on govorio o sebi, i zbog toga sam se srne jao kad je otiao. Jestira pomilova smeurane ruke i ree: On je otiao, ali hoe li se vratiti? Hoe, moj verni Maluh prati ga i dovee mi ga kad budem spreman. A kad e to biti, oe moj?

 Uskoro, uskoro. On veruje da su svi svedoci mrtvi. Ali jedan je u ivotu, i on e ga sigurno poznati, ako je mladi zaista sin mog gospodara. Ko? Njegova majka? Ne, keri moja. Ja u ga suoiti s tim svedo-kom. Dakle, ostavimo ovo u rukama gospodnjim. Umoran sam. Pozovi Abimeleka. Jestira pozva slugu i oni se vratie u kuu. GLAVA V Ben Hur napusti veliku kuu s utiskom da se jo jedan nov neuspeh pridruio velikom broju ostalih. Ova misao ga je obeshrabrivala utoliko vie ukoliko mu je predmet traganja bio drai. Ona kao da mu je ulivala oseanje usamljenosti na svetu i oduzimala svako interesovanje koje mu je preostalo za ivot. Probijajui se kroz gomilu ljudi i rabe, on se uputi na pristanite i oseti kako ga privlae hladne senke od kojih je dubina reke izgledala jo tamnija. Uinilo mu se da matica usporava tak da bi ga saekala. AM u ovoj viziji izroniie iz njegovog se-anja reci onog putnika: Bolje je biti crv ikoji se hrani dudinjem u Dafninom vrtu nego gost nekog kralja". On se okrenu i silazei niz pristanite uputi se u han. Put do nimfe Dafne? iznenadi se nadzornik utovara na Ben Hurovo pitanje. Zar nisi nikad bio tamo? Pa, smatraj onda ovaj dan najsreni-jim u svom ivotu. Ne moe zalutati. Prva ulica levo, ka jugu, vodi pravo na breg Sulpije krunisan Jupiterovim rtvenikom i amfiteatrom. Ii e tom ulicom do tree poprene koja se zove Irodova ko-lonada. Okreni desno i produi kroz ceo grad Sele-ukiju do bronzanih kapija Epifanovih. Tu poinje put do vrta Dafninog... i neka te bogovi uvaju. Poto je izdao nekoliko nareenja u vezi sa svojim prtljagom, Ben Hur krenu. Lako je naao Irodovu kolonadu. Odatle do bronanih kapija iao je dugom mramornom galerijom, koju je ispunjavalo raznorodno mnotvo pripadnika svih trgovakih nacija sveta. Bilo je blizu etiri sata kad proe kroz bronza-nu kapiju i nae se usred povorke, na izgled beskonane, koja je ila prema slavnom gaju. Put se granao u iroke staze za peake, konjanike i kola. Staze su bile podeljene na dva dela za kretanje u oba pravca. . Oiviavale su ih niske ograde isprekidane visokim postoljima na kojima su se nalazili kipovi. Levo i desno prostirali su se veliki briljivo odne-govani travnjaci mestimino zasaeni hrastovima i javorima i ukraeni senicama od vinove loze, spremnim da doekaju umorne putnike kojih je uvek bilo mnogo pni povratku. Peake staze bile su poploane crvenim kamenjem a staze za konjanike pokrivene belim peskom preko koga je preao valjak, ne utabavi ga potpuno, tako da je odzvanjao od dodira kopita i tokova. Iznenaivao je broj vodoskoka. Sve su ih poklonili kraljevi ija su imena nosili. Duina puta iznosila je preko etiri milje od grada do Gaja u pravcu jugozapada. U spletu svojih oseanja Ben Hur je jedva za-paao kraljevsku dareljivost koja je omoguila izgradnju ovog puta. Nije video gomilu koja je odmicala zajedno* s njim. Dodue, bez obzira na misli koje su ga zaokupljale, u njemu je bilo prilino 170 samouverenosti Rimljana koji poseuju osvojene provincije i stiu upravo sa svakodnevnih sveanosti oko zlatnog kamena meaa na Forumu to oznaava sredite sveta. Po njegovom miljenju, provincije nisu ni mogle pruati neto novo ili neto bolje. On je stalno prestizao etae, suvie spore po njegovom miljenju. Kad je stigao u Hera-kleju, selo izmeu grada i Gaja, oseti umor i stade se obazirati oko sebe. Panju mu privukoe dve koze koje je vodila neka ena, i ona kao i koze okiena (trakama i cveem. Zatim se zaustavi da pogleda bika sa snanim hrbatom, belog kao sneg, prekrivenog tek odseenim vinovim liem. On je na svojim irokim leima nosio nago dete u korpi, sliku mladog Bahusa koji cedi sok iz zrelih plodova u pehare i pije ga poto je ponudio rtvu bogovima. On se upita, nastavivi put, na kojim e rtvenicima prineti rtve bogovima. Proe jedan konj. Griva mu je bila potkresana, po obiaju tog vremena, a konjanik je upadao u oi divnim ruhom. Ben Hur se nasmei posmatrajui gordi sklad izmeu oveka i ivotinje. I esto je okretao glavu kad bi uo kotrljanje tokova i priguene udarce kopita. Nesvesno poe da se interesuje za kola i vozae koji su prolazili pored njega. Nije potrajalo dugo i on poe da zapaa ljude koji su ga okrua-vali: bilo ih je svih doba starosti, oba pola i raznih stalea, i svi u sveanim odelima. Jedna grupa je bila jednoobrazno obuena u belo, druga u crno; jedni su nosili zastave a drugi upaljene kadionice; jedni su odmicali lagano pevajui himne; drugi su koraali uz zvuke flauta i doboa. Ako put u Gaj tako izgleda svakog dana u godini, mora da je Gaj 171zaista vredan toga. Najzad, zaue se tapanje i radosni usklici. On pogleda u pravcu koji su mu pokazivali i spazi iznad jednog breuljka vrata hrama svetog Gaja. Proavi trem koji je krasio ulaz u isto grkom stilu , on se nae na ogromnoj polovini poploanoj uglaanim kamenjem. Svuda naokolo mnotvo ljudi u odelu ivih boja mealo se sa ma-gliastira mlazevima vodoskoka. Pred hramom su kroz vrt

vijugale stazice pre nego to e se izgubiti u umi iznad koje je lebdeo veo bledoplavog isparenja. Ben Hur irom otvori oi ne znajui na koju stranu da poe. U tom trenutku neka ena blizu njega uzvi'knu: Kakva divota! Ali kuda treba di? Njen pratilac sa vencem na glavi odgovori kroza smeh:

 Mani se, ljupka mala varvarko! U ovom pitanju bilo je mnogo straha smrtnika. Zar se nismo sporazumeli da sve to ostavimo za sobom u Anti-ohiji u praini ove zemlje? Vetrovi koji duvaju ovde dah su bogova. Prepustimo se njima. Ali ako se izgubimo? Niko se ovde nije nikad izgubio, sem onih iza kojih su se zatvorile kapije. Ben Hura umirie ove reci i on poe nasumce. Najpre ga privue kip na velianstvenom postolju: kip kentaura. Naitpis je obavetavao posetioce kojima je nedostajalo obrazovanje da je to Kiron, miljenik Apolona i Dijane, koga su oni posvetili u tajne lova, medicine, muzike i proroanstva. Ben Hur ue u umu ponavljajui reci koje je uo: Bolje je biti crv i hraniti se dudovima iz Daf172 ninog gaja nego biti gost kod kralja." Da li je ivot u Gaju bio tako sladak? U emu se sastojala njegova dra? Da li se ona skrivala u dubini filozofije? Ili je to bila stvarna injenica, neto opipljivo, to se moglo razaznati ulima? Svake godine na hiljade bia, odrekavi se sveta, dolazile su ovamo da slue. Da li su oni otkrivali tajnu ovih svodova? A kad bi je otkrili, je M ona billa dovoljna da donese duboki zaborav i sauva duu od raznih ivotnih iskuenja, i onih (koje donose slast i onih koje donose jad? Ako je ta uma bila tako blagotvorna za druge, za-to to ne bi bila i za njega? On je Jevrejin; je li mogue da dobra ovog sveta pripadaju svima sem Avramovoj deoi? On usmeni sve svoje moi na traganje za ovom sreom. Ali nebo je bilo nemo, bez odgovora. Blistalo je u svome plavetnilu ispunjeno cvrkutom lasta ... nemo isto kao i nebo nad gradom. Malo dalje, desno, van ume, povetarac je poigravao iznad puta i zasipao ga talasima slatkih mirisa, meavine rua i upaljenog tamjana. On za-stade da vidi odakle dolazi vetar. Nalazi li se tamo neki vrt? upita oveka pored sebe. Mora da je to pre neka verska sveanost u ast Dijane ili Pana ili kakvog umskog boanstva. Ovaj odgovor je dobio na svom maternjem jeziku. Ben Huir pogleda oveka iznenaeno. Ti si Hebrejac? ovek mu odgovori sa ljubaznim osmehom: Rodio sam se na kamenomet od jerusalim-skog trga. 173Ben Hur zaele da nastavi razgovor ikaid ga gomila sveta odbaci na jednu stranu puta, a ove'ka povue sa soibom. Mladi ovek se samo seao tunike i tapa, komada tkanine privrenog na glavi utim gajtaniem i izrazito jevrejskog lica. Na tom mestu puteljak je vodio u umu, omoguavajui da se pobegne od bune gomile. Ben Hur odgovori na ovaj poziv. Najpre ue u cestar koji je s puta izgledao neprohodan a gde su ptice svijale gnezda. Ali, posle nekoliko koraka razabra i tu ruku gospodara. Zbunje je bilo u cveu i obraslo plodovima. Pod granama koje su se savijale od tereta zemlja je bila proarana krasuljkom iznad koga se irilo jasminovo iblje. Danju i nou, miran ili ustalasan vazduh bio je teak od mirisa jor-govana i rua, ljiljana i lala, oleandera i moginja, starih prijatelja vrtova u dolinama oko Davido-vog grada. I da nita ne bi nedostajalo srei nimfi i najada, kroz cvee je ljupko vijugao potoi. Izaavi iz cestara, zau oko sebe gukanje golubova i grlica; kosovi su ekali da se on priblii pa da zazvdde; slavuj je ostao na grani na domaku ruke; ikad mladi proe, jedna prepelica prhnu ispred njegovih nogu, pupuriui svojim mladun-cima, a kad se Ben Hur zaustavi, putajui je da se udalji, neka prilika ispuza iz oleandera. Ben Hur se skameni. Zar mu je palo <u deo da vidi satira u njegovoj roenoj kui? Ovaj stvor die pogled i meu zubima mu se ukaza no za potkresivanje. Ben Hur se osmehnu svom sopstvenom strahu i, avaj! arolija se dzgubi. 174 On sede pod limunovo drvo iji su se sivi fcoreni pruali gotovo do potoia. Nad vodom je visilo gnezdo senica i ova nena ptica pogleda oveka u oi. Ova ivotinja mi cvrkutom govori", pomisli. Kae mi: ,,Ja se tebe ne plaim, jer zakon ikoji vlada ovde zakon je ljubavi!" Tada mu izae pred oi ar Dafninog gaja: bio je srean li reen da bude jedan od onih koji e se u njemu izgubiti. Zar ne bi mogao kao mukarac koga je upravo sreo zaboravljen i ispunjen zaboravom - da se odrekne mutnih dana svog ivota? Ali, malo-pomatk), u njemu se probudi njegova jevrejska priroda. Ako je bilo jo ljudi kojima je nebo ovog gaja dovoljno, kakvi su oni? Ljubav je bila prijatna i godila je kad je dolazila posle nesree sline njegovoj. Ali, zar je ivot samo to? Je li to sve? Postojala je razlika izmeu njega i onih koji su doli da ovde ostanu zauvek, zadovoljni onim to e nai. Oni nisu imali nikakve dunosti, oni je nisu mogli imati. Ali on . .. Boe izrailj-sfci, uskliknu skoivi zavarenih obraza. Moja majka! Tirza! Neka budu prokleti as i mesto gde se budem oseao srenim kad ste vi izgubljene!

On se ivo udalji u cestar a dospe do retke koja je tekla izmeu dve ozidane obale. Put je nastavljao preko mosta, a sa njega su se videli drugi mostovi, svaki drukiji. Pod njegovim nogama voda je bila mirna kao u nekom dubokom jezeru i bistra kao odraz svetlosti; malo nie huala je slivajui se 175 niza stene; zatim je dolazilo drugo jezero, pa nov slap, i tako u beskonanost: i mostovi i jezera i slapovi govorili su jasno mrtvi predmeti, imate li duu? da tokom reke upravlja neki gospodar, i poto je to njegova volja, reka je posluna kao sluga nekog boga. Pred mostom ugleda predeo dolina i breuljaka proaran umicama, jezerima, ivopisnim kuicama, koje su spajale snenobele staze i blistave potoie. Bdio je bezbroj rtvenika a pored svakog je stajala neka toela prilika, dok su od jednog do drugog ile foele povorke. I odjednom, njemu se otkri istina Gaj je u stvari hram koji se prostire daleko, bez zidova. Nikada nije video nita slino. Arhitekta se nije zadravao na znalakim izraunavanjima stubova i tremova, razmera i oblika 176 sna koji je eleo da ostvari. Posluio se prosto prirodom. Tako je Jupiterov i Kaliston sin sagradio staru Arkadiju. Ovde kao i tamo genije je bio grki.

12 Ben Hur, IPosle mosta Ben Hur doe do prve doline. On prie stadu ovaca. Pasibir je bila neka mlada ena koja ga pozva: Hodd! Malo dalje stazu je presecao rtvenik: podnoje od crnog kamena sa belom mramornom ploom na kojoj je stajala bronzana urna sa upaljenom vatrom; pored rtvenika neka ena. Primetivi Ben Hura, mahnu mu vrbovim tapiem i dovilknu: Ostani! Iskuenje u njenom osmehu bilo je iskuenje strasne mladosti. Jo dalje, naie na povorku. Napred devojice prekrivene samo venoima sjedinjavale su svoje pd-skave glasove u pesmi. Zatim, grupa deafca, tako-e obnaenih, bronzanih tela, igrala je uz zvuke ove melodije. Najzad, itava povorka sastavljena samo od ena nosila je na rtvenike korpe slatkia; ene su bile obavijene prozranim velovima ne ha-jui to su izloene pogledima. Dok je prolazio pored njih, one mu pruie ruke govorei: Ostani i poi s nama! Jedna od njih, Grkinja, otpeva nekoliko stihova od Anakreona: '$ Danas, uzimam i dajem; Danas, opijam se vinom; Danas, jabuku vruskam; Ko zna ta e biti sutra? Ali on nastavi put, ravnoduan, i doe do bujne umice koja se uzdizala na mestu odakle je privlaila poglede. Kroz lie spazi belinu neega to je liilo na statuu. On ue u umicu. 178 'm/^*IB*tltM Statua je bila neobino lepa i prikazivala je nimfu Dafne. Meutim, jedva je imao vremena da na nju baoi pogled: ispred postolja neki mladi i devojka leali su na tigrovoj koi spavajui zagrljeni. Pored njih alat sekira i srp, d korpa stajali su nemarno sputeni na hrpu uvelih rua. Iznenadi ga njihova nagota. Tu, usred mirisne umice, otikni da se arolija Gaja sastojala u spo-kojstvu bez straha. U tom snu usred bela dana snu kraj nogu Dafminih proitao je mnoge stvari za koje je bila dovoljna jedna obina aluzija. Zakon koji je vladao tim mestom bila je ljubav. I upravo to je sainjavalo spokojstvo Dafoiinog gaja. 12GLAVA VI Ispred Ben Hura prostirala se uma kiparisa visokih kao stubovi i pravih kao jarboli. Idui ka senovitom kutku, zau jeku trube. Trenutak kasnije nae, opruenog na travi, zemljaka koga je susreo na putu za hramove. ovek ustade i uputi se njemu. Neka je mir s tobom! ree mu ljubaznim glasom.

 Neka ti je hvala! odgovori Ben Hur i do-dade: Ide na istu stranu kao i ja? Poao sam na trkalite, ako je to i tvoj put. Trkalite? Da, trulba koju si upravo uo poziva takmiare. Dobri moj prijatelju, ree Ben Hur otvoreno priznajem da nimalo ne poznajem Gaj i ako mi dopusti da te pratim, biu vrlo srean. To bi mi priinilo zadovoljstvo. Sluaj! ujem kola koja izlaze na stazu. Ben Hur oslunu jedan trenutak, zatim se predstavi stavivi ruku na ovekovu miicu: Ja sam sin Arija, duumvira, a tti? Ja sam Maluh, trgovac iz Antiohije. 180 & Pa lepo, dobri moj Malue, truba, kripa tokova i nada da u se zabaviti ne daju mi mira. Uostalom, raspolaem izvesnom vetinom u ovim vebama d moje ime je poznato po gimnastikim dvoranama Rima. Hajde da vidimo trku. Maluh, meutim, primeti: Duumvir je bio Rimljanin, a njegovog sina vidim u odelu Jevrejina. Plemeniti Arije mi je bio pooim. A! Tako, molim te da mi oprosti. Proavi kroza umu, stigli su na poljanu gde je bila izgraena trkaka staza, po duini i irini slina stazama na stadionima. Bila je od meke zemlje, utabana valjkom i sa svake strane ograena konopcima zategnutim preko pobodenih kopalja. Uzvienja stepenasto poredana i prekrivena sedi-tima stajala su na raspolaganju gledaocima. Dvojica doljaka zauzee mesto na jednom od njih. Ben Hur je brojao kola dok su prolazila ..., bilo ih je devet. Divim se ovim ljudima. Verovao sam da ov-de, na Istoku, ne tee niem boljem od dvoprega. Ali oni su slavoljubivi i usuuju se da teraju kralj evke etvoroprege. Da vidimo za ta su sposobni. Osam kvadriga ptrooie, jedne korakom, druge kasom, no sve je terala majstorska ruka. Zatim, deveta projuri u galopu. Ben Hur skoi. Video sam carske tale, Malue, ali, tako mi svete uspomene naeg oca Avrama, nikada nisam video nita slino. Posledmja kvadriga letela je kao vetar, ali neoekivano konji se zapletoe. Neko od gledalaca vrisnu. Ben Hur se okrete i spazi starca upola 181 Xuspravljenog na jednom od gornjih seita, stegnutih pesnica podignutih ka nebu, sjajnih oiju, duge bele talasaste brade. Gledaoci oko njega poee da se smeju. Mogli ibi bar potovati njegovu bradu. Ko je on? upita Ben Hur. Jedan moan ovek iz pustinje, negde iza Moaiba, sopstvenik mnogobrojnih kamila i konja, za koje se tvrdi da vode poreklo od trkaa prvog faraona. To je eik Ilderim. Meutim, voza se trudio da umiri etiri ivotinje, ali uzalud. Svaki uzaludan napor izazivao je jo vei gnev eikov. Uhvatite ih! urlao je starac. TMSdte! Letite! ujete li me, deco moja? Obraao se svojim slugama koji su oigledno bili iz njegovog plemena. ujete li me? Oni su pustinjski sinovi, kao i vi, uhvatite ih brzo. ivotinje je obuzimala sve vea razjarenost. ,t Prokleti Rimljanin! I eik zamahnu pesnicom prema vozau. Zar se nije zakleo da e biti kadar da ih vozi? Zakleo se u svoje kopilanske latinske bogove! Ne, pustite me... pustite me, kad vam kaem! Zakleo se da e leteti brzo kao orlovi i da e biti krotki kao jaganjci. Neka je proklet! Neka je prokleta majka tog laljivca koji tvrdi da joj je sin! Pogledajte, konjima nema cene! Neka samo dodirne jednog od njih biem, ja u... Ostatak reenice izgubi se u krgutu zuba. Skoite im na glavu i recite im neto! Jedna re e biti dovoljna, jedna re na jeziku kojim 182 govorite svojim majkama! Kako sam bio bezuman to sam dh poverio Rimljaninu! Nekolicina starevih prijatelja postavie se izmeu njega i konja. U dobar as izdade ga dah i to zaustavi talas 'kletvi, a njima pomoe da ga zadre. Ben Hur, verujui da razume eilka, saoseao je s njim. Po njegovom miljenju, sasvim je bilo prirodno to starac voli ove ivotinje. Bilo je to neto iznad obine gondosti to ih poseduje, ili brige za ishod trke. Prostonaprosto, prema njegovim lestvicama vrednosti, on je voleo te ivotinje ljubavlju koja je dostigla granicu strasti.

Bili su to velianstveni dorati, bez ijedne mrlje. Svi podjednako lepi i tako skladno graeni da su izgledali kao nestvarni. Male ui isticale su se na plemenitim glavama, elo im je bilo iroko izmeu oiju; poluotvorene nozdrve buktale su kao plamen; vratovi su se izvijali a gusta svilena griva padala im je na plea i grudi; izmeu kolena i biie cevanica je bila pljosnata kao aka a iznad kolena zaobljavali su je jaki miii, potrebni da dre telo; kopita su liila na pehare od izibruenog ahata; a kad su se propinjali ili kretali, ibali su vaaduh, a ponekad i zemlju svojim dugim, gustim i crnim repom. Seik je imao pravo kad je rekao da im nema cene. Gledajui 'ih izbliza, Ben Hur proniknu tajnu odnosa izmeu ivotinja i njihovog gospodara. One su rasle pred njegovim oima, bile su predmet ljubomornog staranja danju, i ponosnih vizija nou, ivei kao voljena deca u krugu njegove porodice pod crnim atorom u srcu pustinje. U nadi da e ih videti kao pobednike nad onim oholim Rimlja183ninom doveo ih je u grad, ne sumnjajui da e do-bdti trku, samo ako nae sposobnog eoveka kome e dh poveriti; bio je potreban ovefc ne samo vian nego i ovek koji bi mogao da razume prirodu ivotinje. Nasuprot ljudima sa Zapada koji su hladniji, on nije mogao uzdrano da negoduje zbog ne-vetine vozaa i da ga otpusti. Arapin, i to jo eik, morao je da plane i vazduh oko njega je morao odjekivati od njegovih uzvika. Pre nego to je presuio talas starevih grdnji desetine ruku epae konje za emove i umirie ih. U tom trenutku na stazi se pojavie jo jedna kola i, za razliku od ostalih, voza i kvariga bili su upravo onakvi kakvi se pojavljuju u areni prilikom poslednje probe. Ovde je itaocu potrebno podrobnije objanjenje. Nije teko zamisliti kola koja su u klasino doba stekla slavu i koja su svima poznata pod ime-: nom kvadriga. Dovoljno je predstaviti sebi jedan sanduk, otvoren pozadi i postavljen na iroku osovinu na niskim takovima. Tako su prvobitno izgledala. Ali, uz pomo umetnifcog genija, ova svakidanja naprava postala je predmet velike lepote kao to su, na pnimer, kola kojima se u naoj uobrazilji Aurora vozi pred svitanje. Nekadanji vozai, vesti i slavoljubivi kao i oni iz naeg doba, nazivali su svoju skromnu zapregu biga, a bolju zapregu kvadriga. Sa kvadrigom oni su se takmiili na Olimpijskim agrarna i ostalim igrama stvorenih po njihovom uzoru. Neki takmiari su vie voieli da svoje konje pre-u sva etiri u istom .redu. Da bi tih razlikovali, dve ivotinje u sredini, pored rude, zvali su srednja184 cima, a one sa spoljne strane povodndoima. Oni su takoe smatrali da lim najvea sloboda kretanja omoguuje da dostignu maksimalnu brzinu. Zbog toga je konjska oprema bila veoma uproena. U stvari, ona se sastojala iz oko vratnog kaia i jo jednog kaia privrenog za okovratnik, a ponekad i iz vodica i uzde. Da bi dh upregao, gospodar je stavljao uzan drveni jaram blizu kraja rude i pomou remena provuenih kroz alke na vrhu jarma privrivao ga za okovratni kai. Kaie srednjaka privezdvao je za rudu a kaie povodnika za gornju ivicu kola. Trebalo je jo samo podesiti vodice. Za ovu svrhu se na vrhu rude nalazila velika alka, za koju je bio privezan jedan kraj vodica. One su se zatim delile na svakog konjia, tako da je po jedna prolazlila kroz alku sa unutranje strane ema, skupljajui se najzad u rukama vozaa. Ali nauiemo o ovome vie pratei scenu koja e se odigrati. Prvi takmiari su doekani utke, ali je posled-nji bio bolje sree. Sto se vie pribliavao, uzvici su postajali glasniji, uo se pljesak d najzad opta graja, tako da je sva panja bila usredsreena na njega. Njegovi srednjaci su bdli crni, dok su dva druga konja bila snenobela. Prema zakonima rimskog ukusa, sva etiri su bila unakaena, tj. repovi su im bili podrezani d, da bi ovaj varvardzam bio potpun, grive su dm bile podeljene d upletene u pletenice ukraene utim i crvenim trakama. Stranac najzad stie na mesto odakle se kvadriga videla sa svih krajeva tribine i njen izgled je opravdao usklike. Tokovi su predstavljali udo izrade. Jake bronzane ploe pojaavale su glavine 185na toku, inae vrlo lake; paoci su bili od dzvajane slonovae; bronzand obrui su stezali naplatke od abonosa. Osovinu su krasile tigrove glave od bron-ze. Kola su bila iskiena granicama od crvene ti-sovine ukraene zlatom. Dolazak ovih. velianstvenih konja i blistavih kola podstaknu Ben Hura da sa veim interesova-njem pogleda u vozaa. Ko je on? Kad je Ben Hur postavio sebi to pitanje, nije mogao da razazna ovekovo lice; pa ipalk, dranje i pokreti izgledahu mu prisni i oivee uspomene na doba koje je ve odavno prolo. Ko bi on mogao biti? Konji su se pribliavali kasom. Po usklicima i lepoti zaprege moglo se zakljuiti da je to neka visoka linost ili neki slavni knez. Ndje bilo neobino dovesti u vezu ovakvu pojavu sa idejom o nekom visokom dostojanstveniku, jer su se ak i kraljevi borili da osvoje krunu ili lovorike koje su bile cena pobede. Kao to se seamo, Neron ti

Komod su posvetili svoj ivot kvadrigama. Ben Hur ustade i progura se do ograde ispred prvog reda sedita na tribini. Lice mu je bilo ozbiljno, dranje je odavalo uzbuenje. I odjednom ugleda elu vozaevu pojavu. S njim se vozio pratilac koji je po klasinom nazivu bio suta slika Mirtila. Ben Hur je video samo vozaa, uspravnog na kvadrigi, sa vodicama nekoliko puta omotanim oko tela.

Imao je otmenu pojavu, jedva pokrivenu tunikom od svetlocrvene tkanine; u desnoj ruci je drao bi; a u drugoj, malo uzdignutoj i ispruenoj, etiri vodice. Dranje mu je 186 bilo tako skladno a ipak je sa ravnodunou kipa primao pljeskanje i klicanje. Ben Hur osta skamenjen nagon i s^anje verno su ga sluili voza je bio Mesala. Po izboru konja, po velelepnosti kola, po dranju vozaa a iznad svega, po ledenim i otrim crtama Jaca i gotovo carskom izgledu koji su njegovi sunarodnioi sticali tokom mnogih pokolenja po svemu tome Ben Hur shvati da se Mesala ndje promendo. Bio je jo isto onako gordo samo-uveren, smeo, slavoljubiv, cinian i podrugljivo bezbrian.GLAVA VII , Dok je Ben Hur silazio niza stepenice tribine, jedan Arapin ustade i povika: Ljudi sa Istoka i Zapada. .. sluajte! Dobri eik Ilderim vas pozdravlja. Sa etiri konja koji vode poreklo od omiljenih konja mudrog Solomo-na doao je da se ogleda sa najboljima. Potreban mu je snaan ovek koji e ih terati. Onome (koji to bude inio na njegovo zadovoljstvo poklonice bogatstvo do kraja ivota. Prenesite ovu ponudu, ovde, tamo, u grau, po cirkusima, svuda gde se ljudi okupljaju. Tako je rekao moj gospodar, eik Ilderim Velikoduni. Ovaj proglas dzazva komeanje meu gledaocima. On e se prenositi od usta do usta ele noi i o njemu e se raspravljati po krugovima Antiohije. Sluajui ga, Ben Hur zastade gledajui as u eika, as u glasmilka. Maluh za trenutak poverova da e njegov pratilac prihvatiti ponudu, ali mu laknu kad se mladi okrenu i upita ga: Kuda emo sada, dobri Malue? Ovaj*odgovori smejui se: Trebalo bi da se priruiS onima koji pose-uju Gaj prvi put da bi saznao kakva e te srea pratiti, i 188 . Kae, srea? Iako md se ovaj izraz ne ini mnogo pogodan, hajdemo ipak da vidimo boginju. Ne, fsine Arijev, Apolonovi vernici imaju neto bolje od toga. Umesto da razgovara sa Pitijom ili sia Sibilom, prodae ti list pergamenta zamolivi te da ga (Umoi u vodu jednog izvora i ti e ugledati na njemu stih koji e ti predskazati tvoju budunost. Plamen zainteresovanosti se ugasi na Ben Hu-rovom licu. Ima ljudi koji ne oseaju potrebu da se bri- nu o svojoj budunosti - ree sumorno. Voli li vie da ide u hramove? Oni su grki, zar ne? Kau da su grki. Jelini su bili majstori za lepo u umetnosti. Ali u arhitekturi oni su rtvovali raznovrsnost neumitnoj lepoti. Njihovi hramovi lie svi jedan na drugi. Kako se zove taj izvor? Kastalija. O, on je slavan u elom svetu. Hajdemo tamo. Dok su ili, Maluh je posmatrao svog pratioca i pade mu u oi da ga je napustilo dobro raspoloenje: nije obraao nikakvu panju na ljude s kojima su se mimoilazili; nije usklicima izraavao divljenje pred udima koja su videli; odmicao je laganim i tekim korakom. U stvari, kad je ugledao Mesalu, Ben Hura obu-zee neobine misli. inilo mu se da je jedva proao jedan as kako su ga snane ruke otrgle od njegove majke, kako je Rimljanin zapeatio vrata njegovog oinskog doma. Tada se setio kako u svo189 joj oajnikoj bedi roba na galijama, pored svog posla, nije imao nita drugo da radi, nego da se preputa snovima o osveti, ija je glavna meta bio Mesala. Imao je obiaj da kae kako bi se za Graita moda naao kakav dzgovor, ali za Mesalu... nikada! I da bi opravdao svoju odluku, esto je ponavljao u sebi: Ko nas je prokazao goniocima? A kad sam ga pozvao u pomo ne zbog sebe , ko mi se rugao i otiao smejui se?" I uvek, san se zavravao na isti nain. Onog dana kad ga ponovo naem..., neka mi bog mog naroda pomogne da izvrim svoju osvetu! I taj trenutak je doao. Da je naao Mesalu bednog i napaenog, Ben Hurova oseanja bi moda bila drugaija. Ali nije bilo tako. Naao ga je bogatijeg i srenijeg nego pre. A ta srea i bogatstvo blistali su 'kao zlato na suncu. Ono to je Maluh smatrao promenom raspoloenja bile su samo misli o tome kako da sledei susret bude to upecati jiviji. Ubrzo skrenue na iroku stazu hrastovima oivienu kojom su ljudi odlazili i vraali se, neki pe-ke, a neki na konju. Robovi su nosili ene u no-siljkama a ponekad bi protutnjila kalkva kola. Na kraju staze put se sputao blagom padinom ka ravnom zemljitu a desno od njega zjaipio je ponor u podnoju sive stene, dok se levo pruala livada pokrivena bujnom zelenom travom. Najzad ugledae uveni izvor Kastaliju.

Usred okupljene gomile Ben Hur spazi mlaz vode koji je izbijao iz vrha grebena i padao u bazen od crnog mramora penuajui se. 190 Pored bazena, pod malim tremom uklesanim u stenu, sedeo je svetenik, star, duge brade 1 smeu-rana lica. Po radoznalosti gomile ne bi se moglo rei emu se ona vie divi 'izvoru ili svetendku. On je sluao, gledao, bio predmet panje, ali nikada nije govorio. Ponekad bi mu kakav posetilac pruio novi. mirkajui oima, uzimao je novi i davao u naknadu list pergamenta. ovek s pergamentom bi tada hitao da ga umoi u vodu. Zatim bi okrenuo list prema suncu da sa njega otkaplje voda i tada bi ga nagradio natpis u stihu. Ugled ovog izvora nije nikad bio umanjen zbog siromatva i loih stihova. Ali pre nego to je Ben Hur mogao da se obrati proroanstvu, na livadi se pojavie drugi posetioci koji izazvae radoznalost okupljenih, Ben Hurovu kao i ostalih. Mladi Jevrejin najpre ugleda kamilu, veoma veliku i potpuno belu, koju je vodio konjanik. Pa-lankin na leima ivotinje bio je ne samo neobino prostran nego i napravljen od grimiza i zlata. Kamilu su pratila jo dva konjanika s kopljima u ruci. Kako je velianstvena ta kamila! uzviknu neko. Sigurno knez iz kakve daleke zemlje ree drugi. Ili verovatnije kralj. Ne bih ni malo oklevao da ga tako nazovem kad bi jahao na slonu. Trei je imao drugaije miljenje. Kamila ... pa jo bela! Apolona mi, prijatelji, oni koji dolaze ovamo a ima ih dvoje, kao to vidite, nisu ni kraljevi ni prineva, to su ene! 191Stranci stigoe usred raspre. Kamila je d izbliza imala isti izgled kao i izdaleka. Ljudi kraj izvora nisu nikada videli veu i velianstveni]u ivotinju. Imala je krupne crne oi. Divna dlaka bila joj je neobino bela! Stopala, kad bi ih. podigla, inila su se malena, lako su gazila, a kad su se isputala na zemlju, izgledala su ogromna. Niko nije nikad video slinu ivotinju. Kretala se gipko uz zveckanje srebrnih praporaca. Ali ko su bili iovek i ena pod baldahinom? Svi su ih posmatrali radoznalim okom. Da je ovek bio knez ili kralj, filozofi kraj izvora ne bi mogli porei da vreme brie razlike. Kad su ugledali mravo bronzano lice gotovo potpuno obavijeno turbanom, zbrkanu kou mumije koja je inila njegovo poreklo nejasnim, bili su sreni to postoji granica ivota za one koji su visokog i one koji su niskog porekla. U njegovoj linosti, sem ala kojim je bio ogrnut, nisu videli nita emu bi se moglo pozavideti. ena je sedela na istonjaki nain, obavijena tananim velovima i ipkama. Iznad lakata nosila je narukvice u obliku sklupanih zmija, vezanih zlatnim laniima za narukvice na runom zglobu; inae su miice bile obnaene i izraavale neobinu prirodnu ljupkost, a ake su joj liile na deje. Jedna aka je poivala na ivici nosiljke otkrivajui prste prepune prstenja i obojene nokte. Na glavi je imala kapu izvezenu koralima i ukraenu zlatnicima koji su visiii na koniima svuda po elu i potiljku gubei se u bujnoj crnoj kosi, a ova je sama po sebi predstavljala divan ukras, tako da joj je bio potreban veo samo da je zatiti od sunca i 192 praine. Sa svog uzdignutog sedita mirno je po-smatrala ljude, sa zadovoljstvom i oiglednom na-merom da hi prouava i ne shvatajui da pobuuje ivo interesovanje. Bilo je neobino protiv obiaja ena plemenite krvi kad su izlazile meu svet , ila je otkrivena lica. Bilo je prijatno gledati to lice; jo mlado, ovalnog oblika; nije bilo belo kao u Grkinja, niti mrko kao u Rimljanki, a ni rumeno kao u galskih ena; boja mu je najpre liila na sunce gornjeg Nila koje se odbijalo od prozrane koe ispod koje se nazirala krv. Oi, prirodno krupne, jo vie su isti cali kapci namazani crnom bojom, to ene na Istoku rade od pamtiveka. Poluotvorene usne otkrivale su svojim crvenilom blistavo bele zube. Poto se nagledala prolaznika i vrta, lepotica se obrati vodiu Etiopljaninu tamnomrke koe, obnaenom do pasa koji privede kamilu izvoru i naredi joj da klekne. Tada mu ena prui pehar i on poe da ga napuni. Ali, u tom trenutku um tokova i topot konjskih kopita u galopu prekinue utanje koje je njena lepota nametnula i, uz krike uasa, gledaoci se razletee na sve strane. Pazi! Rimljanin e nas pregaziti! povika Maluh Ben Huru, beeoi. Meutim, mladi se Okrenu u pravcu odakle se uo topot i spazi Mesalu, koji je, stojei u kolima, terao svoja etiri trkaa pravo na gomilu. Ovog puta mogao je da ga vidi jasno i izbliza. Beeoi, ljudi su izloili opasnosti kamilu, a ona nije bila tako hitra kao ni veina predstavnika njenog roda; kopita su je ve gotovo dodirivala, a ona je stajala tu, za193

tvorenih oiju, vaui beskrajno bokor trave, kao da joj je dugotrajno imiljemitvo ulilo oseanje sigurnosti. Etiopljanin je krio ruke od uasa. Starac u nosiljci pokua da se spase, ali pod teretom starosti nije bio kadar da to uini; sem toga, a'k i pred opasnou, nije mogao da zaboravi svoje dostojanstvO'. I za mladu enu je bilo kasno da pokua da se spase. Ben Hur se nalazio u blizima i dovik-nu Mesali: Stani! Gledaj kuda juri! Natrag! Natrag! Patricije se od srca smejao. Videvi samo jednu mogunost za spaavanje, Ben Hur skoi i zgrabi emove levog srednjaka i njegovog pratioca. Pseto rimsko! Toliko malo vodi rauna o ljudskom ivotu? povika on napreui svu svoju snagu. Dve ivotinje se propee i povukoe ostale dve; ruda se izvi i podie kola. Mesala za dlaku iz-bee pad, dok se njegov pratilac valjao po zemlji. Videvi da je opasnost prola, gledaoci prsnue u srneh. Besprimerna drskost Rimljaninova tada se ispo-lji u punoj meri. Odmotavi vodice, on ih baci, sie, obie kamilu, pogleda u Ben Hura a onda se obrati delimino mukarcu, delimino eni. Molim vas oboje da mi oprostite. Zovem se Mesala i, tako mi majke zemlje, ku-

nem se da nisam video ni vas ni vau kamilu. to se tie ovih estitih ljudi... Moda sam malo precenio svoju vetinu. Hteo sam da im se nasme-jem, a evo, oni se smeju. Neka im je sa sreom! Prirodan ton, bezbrian pogled i pokret u pravcu gledalaca slagali su se veoma dobro s njegovim recima. Da bi ga uli, oni su uutali. Siguran da e svojom pojavom osvojiti uvreene, on dade znak pratiocu da kola odvede malo dalje, a onda se obrati eni: Tebe brine ovaj dobri ovek od koga u jo usrdni je zatraiti oprotaj, ako mi ga ne bude odmah dao. Ti si, bez sumnje, njegova ki? Ona ne odgovori nita. Palade mi, ti si lepa! Pazi da te Apolon ne pomea sa svojim izgubljenim blaigom. Pitam te koja se zemlja moe pohvaliti da ti je domovina. Ne odlazi! Milost! Milost! Vidim sunce Indije u tvojim oima, a u uglovima tvojih usana Egipat je urezao svu svoju ljubav. Sto mu gromova! Ne okrei se tom robu, o lepa gospodarice, pre nego to ukae milost onome koji ti govora. Reci mi bar da mi prata. Ona ga tada prekinu: Hoe li doi ovamo? upita ona smeei se i ljupkim pokretom glave mahnu Ben Huru. Uzmi ovaj pehar i napuni ga, molim te, ree mu. Moj otac je edan. Ja sam tvoj smerni sluga. Ben Hur se okrenu da joj uini uslugu i nae se licem u lice sa Mesalom. Njihova pogledi se ukrsti-e, Jevrejinov pogled bio je prkosan a pogled Rimljanina pun iskriave radosti. O tuinko, koja si isto tolilko lepa koliko i okrutna nastavi Mesala. Ako te Apolon ne ukrade, ponovo e me videti. Poto ne znam odakle si, ne znam ni kom bogu da te preporuim. Zato te, tako mi svih bogova, preporuujem ... samom sebi.

Videvi da je njegov sluga umirio etiri ivotinje, on se uputi svojim kolima. ena ga je po-smatrala kako se udaljuje i mada je izraz njenih oiju bio nedokuiv, u njima se ipak ogledalo zadovoljstvo. Ona uze pehar i, poto se njen otac napio, prinese ga usnama, a zatim, nagnuvi se, vrati ga Ben Huru pokretom punim ljupkosti. Zadri ga, molim te! On je (ispunjen blagoslovima ... za tebe. Kamila se odmah die. Kad je bila spremna da krene, starac progovori: Hodi ovamo! Ben Hur prie s potovanjem. Danas si uinio dobro tuincu. Postoji samo jedan bog. Tako mi njegovog svetog imena, zahvaljujem ti. Ja sam Valtazar Egipanin. U velikom Palminom gaju iza Dafninog sela, u senci drvea eik Ilderim Velikoduni razapeo je svoje atore i mi smo njegovi gosti. Doi da nas poseti. Tamo e naii na doek zaslaen ukusom zahvalnosti. Ben Hur je bio iznenaen jasnim starevim glasom i njegovim dranjem. Gledajui tih kako se udaljuju, on spazi Mesalu, koji je odlazio kao to je i doao, veseo, ravnoduan i s podrugljivim osmehom. 196 197GLAVA VIII m '' Po pravilu, ljudi vas najvie mrze kad se prema njima lepo ophodite dok se oni ponaaju ravo. Sreom, Maluh je bio izuzetak od ovog pravila. Naprotiv, posle prizora kome je prisustvovao, Ben Hur poraste u njegovim oima, poto mu se morala priznati sranost i vetina. Da je jo mogao uspeti da pribavi dokaze o ivotu mladog o-veka, rezultati toga dana bili bi zanimljivi za dobrog bogataa Simonidesa. Na osnovu onoga to je ve doznao dve injenice su bile izvesne. ovek koga je pratio kao senka bio je Jevrejin, usvojeni sin jednog slavnog Rimljanina. Drugi zakljuak, koji bi mogao biti znaajan, poeo je da se uobliava u emisarovoj. dui: mora da je postojala nekakva veza izmeu Mesale i duumvirovog sina. Ali kakva? I ikako se mogao u to uveriti? Zasad nije video nikakve mogunosti da nae reenje. Ali, njegovoj pometeno-sti sam Ben Hur pritee u pomo. On stavi ruku na Maluhovu miicu i odvue ga dalje od gomile, ija se panja ve vraala starom sveteniku i tajanstvenom izvoru. 198 Dobri moj Malue, ree zaustavivi se moe li ovek zaboraviti svoju majku? Pitanje je bilo postavljeno neoekivano i iznebuha. Maluh potrai smisao ovog pitanja na Ben Hurovom licu, ali umesto toga video je samo rumenilo na obrazima i oi vlane od uzdranih suza. Maluh odgovori: Ne, nikada! I trenutak kasnije, kad se pribrao, dodade: Nikada, ako je Izrailjac. Prvo to sam nauio u sinagogi bila je re ,,Sma"*; drugo to sam nauio bile su reci iz Knjige premudrosti: Potuj oca svog svom duom svojom i ne zaboravi nikad jade majke svoje." Crvene mrlje na Ben Hurovom licu jo vie po-tamnee. Ove reci me podseaju na moje detkijstvo i dokazuju mi, Malue, da si ti pravi Jevrejin. Ve-rujem da se u tebe mogu pouzdati. Ben Hur pusti ruku koju je drao i stee raabore svoje tunike pritiskujui ih kao da hoe time da ugui bol ili oseanje isto tako estoko kao bol. Moj otac je ree nosio plemenito ime i bio cenjen u Jerusalimu, gde mu se nalazio dom. Posle njegove smrti moja majka je bila jo mlada ena i nije dovoljno rei da je bila lepa i dobra: njen jezik je znao samo za reci dobrote, a sve to je radila bilo je za pohvalu, i ona se smeila budunosti. Imao sam mladu sestru. Naa porodica je bila tako srena da ja nikad nisam video nita * ma (hebrejski) prva re u osnovnoj jevrejskoj molitvi Cuj, o Izrailju!" Prim. prev. 199 \\. ravo u recima starog rabina: Bog se ne moe nalaziti svuda i zbog toga je stvorio majke". Jednoga dana dogodila se nesrea rimskom velikodostojniku kad je prolazio pored nae kue na elu svoje kohorte. Legionari su razvalili vrata, upali u kuu i pohvatali nas. Od tada nisam video ni majku ni sestru. Ne znam da li su ive ili mrtve. Nije mi poznato ta im se dogodilo. Ali, Malue, ovek na onim kolima malopre prisustvovao je ovom rastanku. On nas je predao. uo je moju majku kako moli za svoju decu i smejao se kad su je odvodili. Bilo bi teko rei ta se jae urezalo u mom seanju, ljubav ili mrnja. Danas sam ga ponovo sreo ... Malue ... Ben Hur ponovo stegnu svog pratioca za miicu. On zna i krije u sebi tajnu za koju bih dao svoj ivot. On bi mi mogao rei da li je ona iva, gde se nalazi i u kakvom stanju; da li je ona, ili bolje reci da li su obe, jer u mom bolu one su samo jedno da li su obe mrtve; on bi mi mogao rei gde im se ivot ugasio, gde njihove kosti ekaju da ih naem. I zar ti on nee rei? Nee! Zato?

 Ja sam Jevrejin, a on je Rimljanin. Ali Rimljani imaju jezike, a Jevreji, uprkos preziru koji gaje prema njima, umeju da -ih odree. Njegov ne. Jer je istovremeno u pitanju dravna tajna. Celokupna imovina moga oca je za-plenjena i podeljena. Maluh je lagano klimao glavom, kao da usvaja argument. Zatim ga upita: 200 Zar te nije poznao? Nije mogao, poto su me poslali u smrt i ve odavno me smatrali mrtvim. Pitam se zato ga nisi udario. Onda mi ne bi mogao koristiti, jer bih ga ubio, a smrt, kao to zna, bolje uva tajnu nego krivac Rimljanin. ovek koji je snovao takvu osvetu, a tako je mirno proputao ovakvu pniliku mora da je imao veliko poverenje u budunost ili neki jo vei plan na umu. Na tu pomisao Maluhovo interesovanje za Ben Hura iznenada se izmeni i prestade da bude samo interesovanje onoga kome je poveren zadatak. Mladi ga je pridobio za saveznika i Maluh je bio spreman da mu slui iz sveg srca i sa neiz-mernim divljenjem. Posle kratke pauze Ben Hur nastavi. Neu mu oduzeti ivot, Malue. Za sada ga titi elja da od njega doznam tajnu, bar za sada. Mogu ga, meutim, kazniti i pdkuau, ako mi bude pomogao. On je Rimljanin, odgovori Maluh bez oklevanja a ja sam iz plemena Judinog. Pomoi u ti, dakle, i, ako eli, mogu ti poloiti zakletvu ... sveanu zakletvu. Stegni mi ruku, bie dovoljno. Kad im se ruke razdvojie, Ben Hur nastavi sa olakanjem: Ono to u ti poveriti nije nimalo teko, dragi prijatelju, i tvoja savest nee od toga trpeti. Nastavimo. 201Oni okrenue putem koji je vodio desno preko livade o kojoj je bilo reci u opisu pred dolazak na izvor. Ben Hur prvi prekide utanje. Poznaje li eika liderima Velikodunog? Poznajem. Gde se nalazi Palmin gaj? Ili, bolje rei, Malue, da li je daleko do Dafninog sela? Maluha obuze sumnja. On se seti ljubaznosti mlade ene prema Ben Huru kraj izvora, i zapita se nee li mladi zbog jedne ljubavne udi zaboraviti svoj bol za majkom. Meutim, on mu odgovori: Palmin gaj se nalazi iza sela, dva sata jahanja na konju, ili jedan sat na brzoj kamili. Hvala. Ali reci mi jo: jesu li objavljene pojedinosti u vezi s onim igrama o kojima si mi govorio? Kada e se one odrati? Ova pitanj'a su bila sugestivna, pa iako nisu vratila poverenje Maluhu, ona bar podstakoe njegovu radoznalost. Oh! Dabome, one e biti sjajne. Prefekt je bogat i moe sebi dopustiti gubitak poloaja. Ali, kao to je to sluaj kod ljudi koji su uspeli, njegova ljubav prema bogatstvu nije itime umanjena. I da bi stekao prijatelja na dvoru, ako ne i neto vie, on mora mnogo da zapne zbog konzula Mak-sencija koji dolazi ovamo da zavri pripreme za svoj pohod protiv Parana. Sto se tie graana An-tiohije, oni iz iskustva znaju odakle dolazi novac koji e posluiti za pripreme; njima je doputeno" da se prikljue prefektu u odavanju poasti ovom velikodostojniku. Ima mesec dana kako su glasnici objavili na sve etiri strane otvaranje igara 202 u Areni. Prefektovo ime, samo po sebi, bie, bar ovde na Istoku, jemstvo raznovrsnosti i velian-stvenosti ovih igara. Ali kad njegovim obeanjima Antiohija doda svoja, sva ostrva i gradovi blizu mora mogu biti sigurni da e to biti neto izvanredno, i oni e biti ovde zastupljeni u linosti svojih najslavnijih vetaka. Obeane nagrade su kraljevske . .. uo sam za Arenu da se moe uporediti samo sa Cirkusom Maksimusom. Misli na onaj rimski? E pa, na ima dvesta hiljada mesta, a va sedamdeset pet hiljada vie. Va je od mramora kao i na, a potpuno su slini po rasporedu. Jesu li pravila ista? Maluh se nasmei. Kad bi Antiohija mogla da Ibude originalna, o Arijev sine, Rim ne bi bio grad-gospodar. Sva pravila Cirkusa Maksimusa ovde su na snazi sem jednog jedinog; tamo istovremeno mogu da krenu samo etvora kola, dok ovde polaze sva zajedno bez obzira na broj. To je grki obiaj. Da, i Antiohija je vie grka nego rimska. Onda, Malue, mogu, dakle, da biram kola? I kola i konje, nema nikakvih ogranienja Dok mu je odgovarao, Maluh spazi ikako zamiljeni Ben Hurov pogled postaje zadovoljan. Jo neto, Malue. Kad e se odrati te sveanosti? Sutra ... i sledeeg dana, odgovori Maluh brojei glasno. Tada e, da se izrazim rimskim 203stilom, ako bogovi mora budu milostivi, konzul stii. Igre e trajati est dana.

 Rok je kratak, Malue, ali dovoljan. nastavi Ben Hur izgovarajui poslednju re odluno. Tako mi proroka naeg starog Izrailja, ponovo u uzeti dizgiine u ruke. No, je li bar sigurno da e Mesala :biti jedan od takmiara? Maluh shvati plan svog druga i priliku koja mu se ukazala da ponizi Rimljanina. On ne bi bio pravi potomak Jakova kad ne bi, duom i telom na oprezi, uzeo u obzir sve mogunosti. Stoga upita drhtavim glasom: Jesi li vian tome? Ne boj se nita, dragi prijatelju. Tri godine pobedioci u Cirkusu Maksimusu morali isu, mojom voljom, da se odriu lovorika. Pitaj njih ... pitaj najbolje meu njima, i oni e ti potvrditi. Na po-slednjim velikim igrama imperator mi je lino ponudio svoje pokroviteljstvo ako pristanem da se bavim njegovim konjima i da s njima trim protiv takmiara iz celog sveta. A ti to nisi uinio? : Maluh je postavio pitanje uzbueno. Ja... ja sam Jevrejin, Ben Hur kao da se gr io dok je to govorio i mada nosim rimsko ime, nisam se usudio da svojim zanimanjem proglasim zanat koji bi uprljao ime mog oca u predvorjima i tremovima Hrama. U gimnastikim dvoranama mogao sam sebi dopustiti da izvodim vebe koje M, da su se izvodile u Areni, mogle da imaju strane posledice. A ako budem uestvovao u ovoj trci, Malue, kunem se da to nee biti ni zbog nagrada niti zbog pobednikog venca. 204 Stani... nemoj se tako kleti! povika Maluh. Nagrada iznosi deset hiljada sesteraca... To je itavo bogatstvo! Ne za mene, pa makar ga prefekt utrostruio pedeset puta! To me ne bi zanimalo: kao ni svi carski prihodi iz prve godine vladavine prvog Cezara ... Uestvovau u ovoj trci samo da bih ponizio svog neprijatelja. Osveta je doputena Mojsi-jevim zakonom. Maluh se nasmei kao da bi hteo rei: Istina je, istina ... Veruj mi, ja sam Jevrejin i razumem Jevrejina." Mesala mora uestvovati u trci odgovori. Njegovo ime je vezano za ove trke bunim objavljivanjem po ulicama, kupatilima i pozoriti-ma, u dvorcu i u logorima. I, kao da bi mu se presekla odstupnica, njegovo ime se nalazi na svim ploicama svih mladih rasipnika Antiobije. Klade li se, Malue? Ulau itava bogatstva na njegovo ime. A on svaki dan, kao to si upravo video, razmetljivo veba. A, to. su, dakle, kola i konji s kojima e trati? Hvala, dobri moj Malue, hvala! Ve si mi dobro posluio i vidi da sam zadovoljan. Vodi me sada u Palmin gaj i predstavi me eiku Ilderimu Velikodunom. Kada? Danas. Njegovi konji <bd ve sutra mogli da budu zauzeti. Oni ti se dopadaju? Ben Hur odgovori oduevljeno. 205 Video sam ah samo sa tribine, i to za trenutak, jer se pojavio Mesala i ja vie nita drugo nisam video. Pa ipak, imao sam vremena da otkrijem u njima- krv koja je slava i ponos pustinje. Nikada ranije nisam video sline konje, sem u Cezarovim talama. Ali kad ih ovek jednom vidi, vie ih ne moe zaboraviti. U budunosti, posle naeg susreta, poznau te, Malue, ak i ako me ne pozdravi. Poznau te po tvom licu, po tvom izrazu, tvojim pokretima. Po ovim znacima sam i njih poznao, i to sa istom sigurnou. Ako je tano ono to se govori o njima, i ako moja volja moe gospodariti njihovom, moi u... Stei sesterce! prekide ga Maluh smeju-6i se. Ne! odgovori Ben Hur gotovo istom brzinom. Udniu neto to bolje odgovara oveku roenom sa batinom Jakova ... Poniziu svog neprijatelja javno . . . Ali mi gubimo vreme. Kako emo najbre stii do eikovih atora? Maluh malo razmisli. - Bolje ibi bilo da idemo pravo prema selu, koje, sreom, nije daleko. Ako bismo tamo mogli nai dve kamile, ne bismo se zadrali vie od jednog sata na putu. Hajdemo, onda! Selo se sastojalo iz nekoliko dvoraca usred velianstvenih vrtova meu kojima su se nalazili kneevski hanovi. Dva oveka ubrzo naoe kamile i krenue prema Palminom gaju. GLAVA IX Iza sela se prostirao valovit predeo sa lepo obraenim njivama; bio je to u stvari povrtnjak Anti-ohije, u kome se nije video ni jedan pedalj zaputene zemlje. U strmije obronke nekih breuljaka bile su useene terase; ive ograde od loze povijue pored blagotvorne hladovine nudile su prolaznicima i obeanja da e zreli izdani grozdova dati dobro vino. Usred polja zasaenih dinjama i meu vonjacima sa kaj ijama, smokvama, narandama i limunovima dizale su se okreene kue. I svuda je Izobilje, nasmejano edo Mira, pokazivalo hiljadama znakova da mu je tu dom, unosei toliko radosti u srce umornog putnika da je ak postajao raspoloen da plati 'Rimu ono to on smatra svojim pravom. Ponekad su se u daljini nazirale planine Taurus i Livan, meu kojima je Oront, sa srebrnastim odsjajima, spokojno nastavljao svoj tok.

Prijatelji stigoe do reke i krenue putem du njenih okuka, penjui se uz breuljke i silazei u dolinu. Zemlju su prekrivale kronje hrastova, javora i mirte, iblje, moginje i mirisni jasmini, a reka je svetlucala na vrelom suncu i uspavala bi 207 \se u svom koritu da nije bilo neprekidne povorke brodova, koji su plovili niz maticu oekujui vetar ili su se kretali onako kako su ih vesla terala, sea-jui se mora, dalekih naroda, poznatih gradova i drugih stvari koje su se proule po svojoj retkosti. Nita uobrazilju nije podsticalo vie od belog jedra razapetog u pravcu puine sem moda belog jedra koje je hitalo kopnu po zavretku srene plovidbe. Na obali dva prijatelja produie put dok nisu stigli do jezera koje se hranilo renom vodom, jezera bistrog, dubokog i bez matice. Stara palma se nadnosila nad okuku puta; krenuvi levo do podnoja drveta, Maluh pljesnu rukama i uzviknu: Pogledaj! Pogledaj! Palmin gaj! Takva slika se nije mogla nai nigde, sem moda u nasmejanim oazama Arabije ili ptolomej-skim zaseocima du Nila. I da bi zadrao oseaj koliko prijatan toliko i nov, Ben Hur kroi na brazdu zemlje na izgled bezgraninu i ravnu kao pod. Pod nogama se zelenela sveza trava, najlepi ali i naj-rei ukras sirijskog tla. Podignute oi su videle samo plavo nebo kroz granje bezbrojnih urmi; ove plemenite starine svog roda, visokog rasta i velikog obima, sa granama pokrivenim velianstvenim liem za koje bi se moglo pomisliti da je od voska, liile su na arobnjake skamenjene u zaaranom snu. Ovde je trava davala boju pejzau; tamo je jezero, bistro i hladno, hranilo drvee da dugo ivi. Da li je Dafnin gaj bio tako lep kao ovaj predeo? I palme, kao da su nasluivale Ben Hurove misli i elele da ga pozdrave na svoj nain, pre-nue se da ga poprskaju sveinom rose. 208 1 Put je vodio uporedo sa obalama jezera. S jedne strane puta blistava prostirka se zavravala nedaleko od obale dok su se na drugoj strani dizale samo palme. Vidi, skrenu mu panju Maluh pokazujui dinovsko drvo svaki prsten debla oznaava jednu godinu ivota. Izraunaj ih od korena do grana i ako ti ieik kae da je ovo drvo zasaeno mnogo pre nego to se znalo za Seleufcide u Anti-ohiji, poveruj mu. Ima palmi koje nisu savrene, ali ova je svojom veliinom i velianstvenou od svakog po-smatraa stvarala pesndka, i to je objanjavalo poasti koje je dobijala, poev od umetnika prvih kraljeva ikoji nigde na zemlji nisu mogli otkriti bolji primerak za stubove svojih dvoraca i hramova. Iz isitog razloga Ben Hur oseti potrebu da kae: Kako sam ga video danas na triibini, Malue, eik Ilderim mi se uinio kao ovek sasvim slian drugima. Jerusalimski rabini, bojim se, smatrali bi ga idumej skim pasjim sinom. Kako je on postao vlasnik ovog gaja? A naroito, kako ga je mogao sauvati od lakomosti Rimljana? Ako se krv oplemenjuje vremenom, o Arijev sine, onda je stari Ilderim pravi ovek, mada je samo neobrezani Idumej ac. Maluh je govorio sa arom. Svi njegovi preci bili su eici. Jedan od njih neu rei ni kad je iveo ni kad je uinio to dobro delo pomoe jednog dana nekom kralju koga su gonili uzvitlani maevi. Legenda tvrdi da mu je ponudio hiljadu konjanika koji su 14 Ben Hur, I 209poznavali staze i skrovita mesta pustinje, kao to pastiri poznaju oskudne breuljke na kojima prebivaju sa svojim stadima. Vodili su ga tamo-amo sve dok se nije pruila povoljna prilika; tada su udarili na neprijatelja svojim dilitima i vratili kralja na presto. A kralj je, kau, seajui se uinjene usluge, doveo tog pustinjskog sina na ovo mesto i pozvao ga da tu razapne svoje atore i dovede porodicu i stada, jer su mu jezero i drvee, ela zemlja od reke do planine, ubudue pripadali, njemu i njegovim potomcima, za vena vremena. I njih nikad niko nije ometao u njihovom posedu. Vladari koji su se smenjivali uvek su smatrali da je pametno ostati u dobrim odnosima sa ovim plemenom kome je Gospod darovao prirataj u ljudima, konjima, kamilama i svakojakim bogatstvima, i nainio ga gospodarem mnogobrojnih velikih puteva izmeu gradova. Tako su u svakom trenutku mogli po svojoj volji rei trgovcima: Idi s mirom!" ili Stani!", ti sve se dogaalo onako kako su oni nareivali. ak je i prefekt koji je zapovedao tvravom iznad Antiohije proglasio praznikom dan kad bi eik Ilderim, nazvan velikoduni po svojim svakojakim dobrolinstvima, uinjenim svima d svakome, dolazio sa svojim enama i decom, kamilama i konjima, isvim svojim blagom, putujui poput naih oeva Avrama i Jakova, i nastanjivao se ovde odriui se gorkih izvora pustinje na ovom arobnom mestu koje posmatra.

 Kako je onda mogue, upita Ben Hur koji je nehotice oslukivao lagani topot kamila kako je mogue da eik upa sebi ibradu d prokli210 nje sebe to je poklonio poverenje jednom Rimljaninu? Da ga je mogao uti, Cezar bi rekao: Ne volim ovakvog prijatelja. Uklonite ga!" To ne bi bilo mudro odgovori Maluh sme-ei se. Ilderim ne voli Rim. On se na njega ljuti. Pre tri godine Parani su prolazili putem koji vodi od Basre do Damaska i naili na karavan natovaren porezima sakupljenim u jednom okrugu ovog podruja. Poklali su sve ivo, to bi rimski cenzori oprostili da je bar carsko blago ibilo poteeno i poslato u mesto opredeljenja. I poreznici okrivljeni zbog ovog gubitka poalili su se Cezaru. Ovaj je naredio Irodu da plati, a on se okrenuo protiv liderima i zaplenio jedan deo njegovog bogatstva optuujui ga za izdaju iz nehata. eik se obratio Cezaru, koji mu je dao odgovor slian onima to se mogu uti od Sfinge. I od tada starevo srce krvari, on sneva o osveti i raduje se to se ona blii iz dana u dan. Ali on ne moe nita uiniti, Malue. Kako da ne moe! odgovori Maluh. Samo, ovo zahteva jo jedno objanjenje koje bih ti dao kad bismo imali vie vremena. Evo, pogledaj, gostoprimstvo eik ovo ve poinje. Njegova deca upuuju ti dobrodolicu. Kamile se zaustavie i Ben Hur pogleda nekoliko malih sirijskih seljanica koje su mu pruale korpe pune urmi. Plodovi, tek uzbrand, nisu se mogli odbiti. U trenutku kad se nagnuo da ih uzme, s drveta pored koga su stajali neki oovek mu do-viknu: Neka je mir s tobom! Dobro doao! 211Zahvalivi deci, dva prijatelja nastavae put pustivi kamile da iidu korakom koji im je godio. Treba da zna, produi Maluh, zaustavljajui se s vremena na vreme da uzme urmu da mi trgovac Simonides poklanja poverenje i da mi ponekad ini ast primajui me u svoju kuu. Sluei mu upoznao sam se s mnogim njegovim prijateljima koji, znajui za moje odnose s njihovim domainom, govore slobodno u mom prisustvu. Tako sam u neku ruku postao prisan i sa eikom Ilderimom. Ben Hurova panja odiuta za asak. Pred njegove oi izae neoekivano isti, ljupki i primamljivi Mk Jestire, trgoveve keri. Njene tamne oi pune sjaja koji je svojstven Jevrejima susretoe se smerno s njegovim. On u njen korak, kao kad mu se pribliavala s vinom. On u takoe njen glas, kao kad mu je pruala pehar. Bio je svestan saoseanja koje je ispoljila prema njemu tako potpuno da su reci 'bile izline, tako neno ida bi ga reci samo razvodnile. Vizija je bila pnijatna, ali kad okrete glavu prema Maluhu, ona nestade. Pre nekoliko nedelja, nastavi Maluh stari Arapin je doao Simonidesu i ja sam se tamo zatekao. Zapazio sam da je zbog neega uzbuen i iz utivosti predloih da se povuem, ali mi on ne dopusti. Poto sii i ti Izrailjac", ree, ostani, jer imam da ispriam neobinu priu." Naglasak koji je stavio na re Izrailjac izazva moju radoznalost. Ostao sam, i evo ta nam je on ispriao... Biu kratak jer se priibliujemo njegovom atoru a pojedinosti ostavljam ovom dobrom oveku... Pre nekoliko godina tri oveka su se pojavila u Ilderi212 movom atoru u pustinji. Bila su to tri stranca: jedan Indus, jedan Grk i jedan Egipanin; sva trojica su jahala na kamilama najboljim i najveim koje je ikada video. Zaeleo im je dobrodolicu i dopustio da se odmore. Sutradan su ustali i oitali molitvu, novu za eika, molitvu upuenu bogu i njegovom sinu molitvu obavljenu velom tajanstvenosti. Egipanin mu je tada rekao ko su i odakle su. Svaki od njih je video zvezdu iz koje je doaio glas koji im je naredio da idu u Jerusalim i da pitaju: Gde je kralj Judejaca koji se upravo rodio?" Posluali su. Iz Jeru-salima zvezda iih je odvela u Vitlejem, gde su u jaslama nali novoroeno dete pred koje su klekli u molitvi. Poto su se pomolili i dali mu sku-pocene darove u znak priznanja, ponovo su uz-jahali kamile i pobegli eiku, zbog Iroda govorim o onome koga su zvali Velikim. Da su mu pali aka, sigurno bi ih ubio. I veran svom Obiaju, eik se pobrinuo za njih i uvao iih skrivene godinu . dana, posle ega su otili svaki na svoju stranu ostavivi mu poklone velike vrednosti. To je zaista veoma udna pria! uzvdknu Ben Hur kad njegov sabesednik uuta. A ta si mi ono rekao da je trebalo da pitaju u Jerusa-limu? Gde je kralj Judejaca koji se upravo rodio? Je li to bilo sve? Bilo je jo neeg u tom pitanju, ali ja se vie ne seam. I nali su dete? Da, i poklonili su: mu se.

213 To je udo, Malue. Ilderim je razborit ovek, iako veoma na-gao kao svi Arapi. Nemogue je da je la prela preko njegovih usana. Maluh je govorio ubedl javim glasom. Dva o-veka su zaboravila na kamile koje, takoe zanesene kao i njihovi gospodari, skrenue s puta u livadu. Zar Ilderim nita vie ne zna o toj trojici ljudi? upita opet Ben Hur. Sta se dogodilo s njima? O, zna, i to je bio razlog njegove iposete Si-monidesu onog dana o kome ti govorim. U noi, pre tog dana, Egipanin se vratio. Kamo? Ba ovamo, do ulaza u ator prema kome idemo. Kalko je prepoznao tog oveka? Kako si ti poznao konje danas ... po njegovom stasu, po njegovom dranju. I ni po emu drugom? Jahao je istu veliku belu kamilu i nazvao se istim imenom .. . Valtazar, Egipanin. To je ime koje nam je danas rekao ovek kraj izvora. Maluh se uzbudi kad ga Ben Hur podseti na ovo. To je istina!... I kamila je ista ... A ti si mu spasao ivot. A ona ena? upita Ben Hur kao da govori sam sebi. Ona ena je njegova erka. On se zamisli, ak e i italac pogoditi da mu je pred oima lebdela slika ene i da ju je doekao sa jo veim zadovoljstvom nego sliku Je:.. '.:'" ' : : '. 215stire, moda samo zato to se due pred njim zadrala. Reci mi jo . .. Da li su ona tri oveka morala pitati: Gde je onaj koji je kralj Judeijaca?" . Ne ba tako. Reci su glasale Kralj Judejaca koji se upravo rodio." To su reci koje je eik uo prvi put u pustinji i od tada je uvek oekivao dolazak kralja. Niko mu ne moe izbiti iz glave misao da e on doi. Kako? Kao kralj? Da, d da e dovesti do pada Rima... Tako bar tvrdi eik. Ben Hur malo poeuta, razmiljajui i pokuavajui da savlada svoja oseanja. Taj starac je samo bedna jedinka, nastavi meu milionima koji ekaju as osvete; a ta udna vera, Malue, sainjava hleib i vino njegovih nada. Ko drugi sem Iroda moe biti kralj Jevreja dok traje rimsko gospodstvo? Ali, da nastavimo ovu priu, jesi li uo ta mu je rekao Simonideis? Dok je Ilderim ozbiljan ovek, Simoni-des je mudrac odgovori Maluh. Sluao sam ga, i on je rekao . . . Ali, uj, neko nas stie. um se pojaa i oni zaue okretanje tokova i topot konjskih kopita. Trenutak kasnije eik Ilderim, lino, pojavi se ina svom konju. Pratila ga je grupa u kojoj su se mogla razaznati etiri arapska trkaa, upregnuta u kola i pokrivena atlasom boje vinskog taloga. eikova duga seda brada padala mu je na grudi. Ali, spazivi dva prijatelja, podie glavu i ljubazno im se obrati: 216

 Neka je mir s vama!... Ah, Malue, prijatelju, neka si dobrodoao, i nemoj mi rei da odlazi, nego samo da si stigao; i da mi donosi neto od dobrog Simomidesa neka mu gospod njegovih otaca podari jo dosta godina! Hajdemo, uzmite obojica uzde i poite za mnom. Imam hleba, rakije od pirina i kozjeg mesa. Hajdete! Ili su za njim do ulaza u ator, gde ih on, poto su sjahali, stojei doeka, drei u ruci posluavnik sa tri kraga puna neke penuave tenosti koju je nasuo iz meha okaenog o sredinji kolac. Pijte! pozva ih srdano. Pijte, jer ovo je nerazdvojni drug nomada. Svaki uze po krag i ispi ga ostavljajui samo penu. Sada uite, u ime boga. Kad se naoe u atoru, Maluh odvede eika u stranu i ree mu neto u etiri oka. Posle toga vrati se Ben Huru izvinjavajui se. Govorio sam eiku o tebi. On e ti dati da isproba njegove konje sutra ujutru. Od sada on ti je prijatelj. Uinio sam za tebe to sam mogao; ha tebi je da uini ostalo, a ja se sada vraam u Antiohiiju. Obeao sam nekome tamo da u se veeras s njim sastati. Ne mogu drukije da postupim. Vratiu se sutra i ostau s tobom dok ne prou igre, ako sve bude dobro. Poto dzmenjae pozdrave, Maluh izae.GLAVA X U asu kad je donji rog mladog meseoa dodirivao izupani vrh brda Sulpija i dve treine stanovnika Antiiohije izalo na krovove kua, uivajui u sveem veernjem povetarcu, Simonides je sedeo u visokoj stolici koja je postala deo njega samog i sa svoje terase posmatrao reku gde su se na pala-mardma njihali njegovi brodovi. Zid koji se uzdizao iza njega bacao je dinovsku senku na vodu, sve do suprotne obale. Na mostu kretanje nije presta-jalo. Jestira je pored svog oca drala posluavnik sa skromnom veerom: nekoliko kolaa od sira lakih kao oblande, malo meda i vr mleka, u koji je umakao kolae poto bi dh prethodno umoio u med. Maluh se veeras dugo zadrao ree otkrivajui tako svoje misli. Misli li da e doi? upita Jestira. Ako se nije ukrcao na kakav brod ili krenuo u pustinju, doi e. Simonidesov glas je izraavao poverenje. Moda e pisati napomenu ona. Ne, Jestira. Kad ne bi mogao da se vrati, on bi mi to hitno javio. A poto nisam dobio pismo, znam da se moe vratiti i da e se vratiti. 218 4 Nadam se odgovori ona blago. Neto u njenim recima privue oevu panju. Je li to bila boja glasa? Zelja koju je izraavala? Ni najmanja ptica se ne moe spustiti na najvee drvo a da ono ne zatreperi do najsitnije ilice. eli li da se vrati, Jestira? Da odigovori ona gledajui ga svojim krupnim oima. Zato? Moe li mi rei? -> Zato... oklevala je trenutak pre nego to je nastavila zato to je mladi... u . Ona ponovo uuta. '* Na gospodar, je li to prava re? * Jeste. I ti jo uvek smatra da ga ne bi trebalo pustiti da ode, nego, naprotiv, zamoliti ga da ue i, ako mu to ini zadovoljstvo, da nam uzme sve to imamo sve, Jestira, robu, novac, brodove, robove i mo koja je kao ogrta to ga je od zlatnog i srebrnog konca izatkao posebno za mene najvee boanstvo ljudi uspeh? Ona ne odgovori. ~ To te nimalo ne uzbuuje? upita on sa izvesnom gorinom. E pa lepo, Jestira, otkrio sam da najgora stvarnost pa makar to bio toak za muenje nije toliko nepodnoljiva kad dolazi iza oblaka kroz koje je samo naziremo. Mislim da je isto tako sa smru. I u svetlosti ove filozofije ropstvo u koje idemo bie nam na kraju krajeva slatko. Radujem se ak i sada pri pomisli da je na gospodar ovek povlaen, da ga bogatstvo ne staje nita: nikakve bojazni, nijed219ne grake znoja, ak ni napora neke misli. Ono za njega prianja ak i kad on ne misli na to, i to jo dok je mlad. Dopusti mi, Jestira, uz tu misao jo i ovu tatinu: on dobij a ono to ne bi mogao nai ni na jednom tritu, ak ni za sve zlato na svetu... tebe, dete moje drago; tebe, cvet groba moje jadne Rabile. On je privue sebi i poljubi je dva puta: jedanput za sebe, a jedanput za njenu majku. Ne govori tako! ree ona kad se ruka njenog oca povue sa njenog potiljka. Treba da mislimo bolje o njemu, jer on zna ta je tuga, i on e nas osloboditi. Ah! Ti ima tanani instinkt, moja Jestira. I ti zna da se ja u njega uzdam u nedoumici da li treba misliti dobro ili ravo o nekom biu koje se dralo pred tobom onako kako se on jutros drao. Ali, ali njegov glas se die i postade grublji ovi udovi na koje vie ne mogu da se oslanjam, ovo telo koje je zbog muka izgubilo svako ljudsko oblije nisu sve to mu dajem od sebe. O, nisu! Ja mu donosim duu koja je trijumf ovala nad

muenjem i rimskom zlobom, gorom od svih. muenja, donosim mu duh ije oi mogu videti zlato na veim od onih daljina to su ih preli Solomonovi brodovi, i ij'a mu snaga omoguuje da to zlato dri u svojim rukama ... da, Jestira, duh sposoban da kuje zamisli. Zastade trenutak da bi se nasmejao. E pa lepo, Jestira, pre nego to tproe po-slednja meseeva etvrt, koja se sada slavi u Hramu na svetom breuljku, mogao bih uzdrmati ceo svet u tolikoj meri da bi se i sam Cezar iznenadio. 220 Jer, kao isto zna, dete moje, raspolaem neobinom sposobnou, pronicljivijom od ma kog razuma, izdrljivijom od ma kog zdravog tela, jaom od sranosti i volje, bogatijom mudrou od iskustva, sposobnou koja je obino najlepi iplod dugog ivota .. . boanskom sposobnou ljudi, ali on se za asak zaustavi smeei se bez gorine sposobnou o kojoj ak ni veliki ne vode dovoljno rauna, dok u narodu ona i ne postoji: sposobnou da nateram ljude da verno slue mojim zamislima do njihovog ostvarenja, pomou koje umnoavam svoje bogatstvo stotinama ili hiljadama puta. Tako kapetani koji zapovedaju mojim brodovima brazdaju morima da bi mi verno predali njihov tovar; tako Maluh prati naeg mladog gospodara i ... U tom trenutku se zaue neki koraci na terasi. Zar ti nisam rekao, Jestira? Evo ga, donosi nam vesti. Za tvoje dobro, milo moje dete, molim gospoda boga, koji nije nikad zaboravio svoje za-bludelo izrailjsko stado, da te vesti budu dobre i utene. Sada emo znati hoe li nas na gospodar pustiti da odemo, ti sa svojom lepotom, a ja sa svojim sposobnostima. Maluh prie stolici. Neka je mir s tobom, gospodaru, d s tobom, Jestina, najmilija meu devojkama. Stajao je pred njima snishodljlvo; po njegovom stavu i nainu kako im se obratio jedva su se mogle odrediti veze koje su ih spajale. Imao je stav sluge, a obratio im se sa izvesnom prisnou i prijateljstvom. Simonides, po svom obiaju u poslovima, odgovorivi na pozdrave, pree na stvar: Kakve su vesti o mladiu, Malue? / On ispria dogaaje toga dana mirno d najjednostavnijim recima; niko ga ne prekide do kraja. ovek na stolici ak ne maknu ni malim prstom za vreme njegove prie. Da nije bilo njegovih irom otvorenih blistavih oiju i njegovog daha, mogao bi se smatrati statuom. Hvala, dobri moj Malue, ree poto Ma-luh zavri. Dobro si uradio d niko ne bi mogao uiniti bolje. ta ima sada da mi kae o narodnosti mladog oveka? On je Izrailjac, gospodaru, i to iz Judinog plemena. >a Jesi li siguran? , d' Potpuno siguran. !i Izgleda, meutim, da ti nije bogzna ta ispriao o svom ivotu. Nauio je da bude obazriv, mogao bih rei ak i nepoverljiv. Osujeivao je sve moje pokuaje da steknem njegovo poverenje sve do trenutka kad smo napustili izvor i krenuli u Dafnino selo. Gnusno mesto! ta je tamo hteo? Mogao bih rei da je tamo iao iz radoznalosti; to je, uostalom, glavni razlog svih koji tamo odlaize. Ali, zaudo, nije izgledalo da se uopte" interesu]e za ono to vidi. Pred hramom me je samo zapitao je li to grki hram. Dobri moj gospodaru, mladi pati od duevnog nemira kojeg eli da se oslobodi, i otiao je u Gaj kao to mi idemo pred grobove: da tu zakopa svoj jad. Ako je tako, dobro je ree Simonides tihim glasom. Zatim glasnije: Malue, prokletstvo naeg doba je rasipnitvo. Siromani jo vie osiromauju podraavajui bogate; to se tie bogatih, oni se ponaaju kao kneevi. Jesi li otkrio znake takve slabosti kod mladia? Je li troio novac? Rimski novac ili izrailjski? Ne, gospodaru. Bez sumnje, Malue, na mestu koje navodi na tolika iskuenja mislim u jelu i u piu, on ti je morao neto velikoduno ponuditi. Njegove godine bi bdle dovoljne da to opravdaju. Nije ni pio ni jeo sa mnom.

 Da li si u onome to je rekao ili uinio, Malue, mogao otkriti njegovu ideju vodilju? Ima tajni koje probijaju kroz otvore, suvie uske da propuste i vetar. Budi .jasniji ree Maluh u nedoumici. E pa lepo, kao to zna, mi ne govorimo niti delamo, a pogotovu ne odluujemo o ozbiljnim pitanjima sve dok nas na to ne navede neka pobuda. ta misli o njemu s toga gledita? to se toga tie, gospodaru, mogu ti sa sigurnou odgovoriti. On je svoj ivot, na prvom mestu, posvetio elji da nae majku i sestru. Zatim, on gaji mrnju prema Rimu; i poto onaj Me-sala o kome sam ti upravo govorio ima nelke veze s nesreom koju je pretrpeo, on u ovom trenutku misli samo kako e ga poniziti. Susret kod izvora mu je pruio tu priliku, ali on ju je odbacio poto tamo nije bilo dosta sveta. Taj Mesala je uticajan primeti Simonides zamiljeno. Da, ali idui susret bie u Areni. Dobro ... a onda? Arijev sin e biti pobednik. " : 223 Otkud zna? Maluh se nasmei. Sudim prema onome to sam video. Je li to sve? Ne. Postoji jo jedan bolji znak: snaga njegovog duha. Ali, reci md, Malue, kakav je domet... ove ideje o osveti? Ograniava li se ona na nekoliko lica koja su mu nanela nepravdu, ili se odnosi i na druge, bez obzira ko su? Pored toga, da li je to prevrtljivo oseanje jednog deteta uzbudljive prirode ili oseanje oveka koji je patio i koji je naoruan izdrijivou? Zna, Malue, osvetnika misao koja ima korena jedino u razumu samo je uzaludan san koji vedar dan moe rasturiti, dok je istinski duh osvete bolest srca koja obuzima duu i crpe snagu. I ovim pitanjem, prvi put, Simonides otkri svoja oseanjta. Govorio je brzo, stisnutih pesnica, sa arom oveka koje je bio svedok zla to ga opisuje. Dobri moj gospodaru, nastavi Maluh jedan od razloga koji me je pobudio da verujem da je mladi Jevrejin jeste snaga njegove mrnje.. Bilo je oigledno da je na oprezi, to je sasvim prirodno kad se uzme u obzir vreme koje je proveo u atmosferi rimske surevnjivosti. Pa ipak, video sam da je gotovo planuo jednom kad je hteo da dozna kakva su Ilderimova oseanja prema Rimu, zatim ponovo kad siam mu ispriao priu o eiku i starom mudracu; i najzad kad sam mu spomenuo pitanje: Gde je kralj Judejaca ikoji se upravo rodio?" 224 Simonides se ivo nagnu. Ah, Malue, brzo mi ponovi njegove reci. Daj da donesem sud o utisku koji je na njega uinila ova misterija. Zeleo je da sazna tane reci. Da li su one bile roen da bi postao" ili prosto roen kao kralj". Izgleda da gia je naroito zaokupljala razlika izmeu ove dve reenice. Simonides ponovo zauze stav paljivog sudije. Zatim, rekao sam mu Ilderimovo miljenje 0 ovoj misteriji .. . prema kojoj e taj (kralj dovesti do propasti Rima. Rumen mu je oblila elo i obraze 1 on mi ree ozbiljno: Ali ko drugi sem Iroda moe biti kralj dok Rim vlada?" Sta je hteo time da kae? Da Imperija treba da se srui pre nego to neki drugi moe zavladati. Za trenutak Simonidesov pogled se prikova za brodove koji su se njihali u istom ritmu kao i njihova senka. Kad podie oi, znailo je to kraj razgovora. Dosta, Malue, ree. Uzmi neto hrane i pripremi se za povratak u Palmin gaj. Treba da pomogne mladiu u onom to ga oekuje. Potrai me ujutru. Dau ti jedno pismo za liderima. Zatim dodade tie, kao da je govorio samom sebi: Moda u i ja doi u Arenu. Kad se Maluh povukao posle uobiajenih pozdrava, Simonides popi dobar gutljaj mleka. Izgledao je osveen i raspoloeniji. Spusti posluavnik, Jestira. Zavrio sam s obadom. 15 Ben Hur, I 225Ona poslua. Hodi sada ovamo. Ona se vrati na svoje mesto kraj naslonjae. Bog je dobar prema meni, veoma dobar ree on sa uzbuenjem. On ima obiaj da se ponaa tajanstveno, mada nam ponekad dozvoljava da verujemo kako vidimo jasno i razumemo ga. Ja sam u dubokoj starosti i morau uskoro da umrem. I u ovom jedanaestom asu, dok mi se nada gasi, on mi alje obeanje i to me okrepijuje. Vidim, nastae dogaaji od tako velikog znaaja da e preporoditi svet. Sada uviam zato mi je dao sva ovia bogatstva i svestan sam oilja zbog koga su mi ona data. Zaista, dete moje, ponovo mi se ivi.

Jestira se privi uz njega kao da je elela zadrati njegove misli da ne odlete. Kralj se rodio, ree on kao da jo njoj govori i on najpre treba da ivi obinim ivotom. Valtazar kae da je on bio dete na krilu svoje majke kad ga je video i kad mu je predao darove klanjajui mu se. Ilderim kae da ve ima 27 godina od onog decembra kad su Valtazar i njegovi drugovi doli da se sklone od Iroda u njegovom atoru. Znai, nee jo dugo potrajati do njegovog ' dolaska. To moe ibiti veeras, ili sutra. Sveti oci Izrailja, koliko se radosti krije u ovoj misli! ini mi se da ujem tresak starih zidina koje se rue i tutanj opteg preobraaja. .. da, i na najveu radost ljudi zemlja ise otvara da proguta Rim; ljudi upiru oi u nebo smejui se i pevajui. Jesi li ovo ikad ula, o moja Jesitira? Oseam u sebi pe-sniki ar i uzavrelu krv Mirijam i Davida. U svo226 jim mislima, koje itreba da budu misli oveka zadubljenog u ibrojke, u svojim mislima ujem po-meane zvuke cimbala i harfi i glasove mnotva ljudi 'okupljenih oko novog prestola. Ali ostavimo za sada ove vizije. Drago moje dete, kad kralj doe, bie mu potrebni ljudi i novac, a poto je on dete roeno od ene, on e na kraju krajeva biti samo ovek, prikovan za svoj poloaj oveka, isto tako kao ti i ja. Njemu e trebati skupljai i rizniari za njegovo blago i zapovednici za njegovu vojsku. Zar ne vidi tamo irok put koji se otvara, kako bi mi omoguio da njime poem i doprinesem da se rascveta mladost naeg gospodara? A na kraju puta, zar ne vidi slavu i osvetu za svakog od nas? I... i ... On zastade, zapanjen sebinou svojih misli u1 kojima nije bilo mesta za Jestiru. Tada dodade ljubei je: I sreu za dete tvoje majke! Ona ostade nepomina i nema. On se tada seti razlike meu njima i zakona na osnovu koga nije svima mogue da se oduevljavaju za istu stvar ili da -se na isti nain plae iste stvari. Seti se da je ona samo devojica. Na ata misli, Jestira? upita on obinim glasom. Ako tvoja misao ima oblik elje, reci mi to, dok jo mogu da je usliim. Jer ti zna, dete moje, da je mo krhka i da uvek ima rairena krila, spremna da polete. Ona odgovori sa gotovo detinjskom bezazle-nou. Potrai ga, oe. Potrai ga jo veeras i nemoj ga pustiti da ide u Arenu. 227 Ah! uzvi'knu on i opet mu pogled pade na reku gde su senke postale tamnije otkako je mesec zaao iza brda Sulpija, ostavljajui grad pod zvezdanim nebom. Treba li rei? Obuze ga ljubomora. Da li ona zaista voli 'mladog gospodara? Ne, to nije mogue! Suvie je mlada. Ali ta misao se uvreila u njemu i nije ga naputala. Imala je tek 16 godina. Dobro se seao; prilikom, njenog poslednjeg roendana iao je s njom na jedno brodogradilite zbog porinua broda i na utoj zastavi galije, kad se sjedinila sa talasima, bila je izvezena re Jestira". Tako su proveli taj dan zajedno. Meutim, ta injenica ga je sada zapanjila. Neka saznanja su nam muna, naroito kad se odnose na nas. Tako je, na primer, sa starou koja dolazi, a jo gore je sa milju o smrti. U njegovo srce uvue se slina misao, mrana kao senka, ali misao dovoljno jiaka da mu otme uzdah koji je liio na ridanje. Nije dosta to e postavi ena biti robinja, bilo je jo potrebno da svom gospodaru poklona ljubav, svezanu, ne-nost i tananosit, sve ono to je on, kao njen otac, tako dobro poznavao poto je sve to nekada pripadalo samo njemu. Demon iji je zadatak da nas mui strahom i gorkim mislima retko svoj posao obavlja napola. Pod tim udarcem estiti ovek zaboravi sve svoje zamisli d dolazak udesnog kralja. Ipak se savlada s velikim naporom i upita mirno: Da ne ide u Arenu, Jestira? A zato, dete moje? To nije mesto za sina Izrailjeva. Samo zbog toga, Jestira? 228 Ton mu je bio ispitivaki i prodirao je pravo u devojino srce, te ono snano zakuca, toliko snano da nije mogla odgovoriti. Bila je svesna da je pritiskuje nekakvo novo, ali neobino prijatno oseanje. Mladi e imati sree ree on uhvativi je za ruku i obraajui joj se nenije. Imae brodove i novac. Imae sve, Jestira... sve! Meutim, ja se ne oseam osiromaenim, jer mi ostaje ti, sa svojom ljubavlju koja toliko lii na ljubav moje pokojne Rabile. Ali, reci mi, da li e on i to dobiti? Ona se tnadvi nad njega i nasloni obraz na njegovu glavu. Reci, Jestira. Biu jai od istine. Znanje je izvor snage. Ona se uspravi i progovori kao da je sama bila otelovljenje istine. Umiri se, oe. Neu te nikad napustiti, ak i kad bi on zadobio mogu ljubav. Biu uvek tvoja robinja, kao to sam to i sada. I sae se da ga poljubi. A sem toga nastavi on je prijatna lika i njegov moleivi glas me privlai. Ja drhtim od pomisli da je on izloen opasnosti. Da, oe, bila bih srenija da ga ponovo vidim. Meutim, neuzvraena ljubav nije prava ljubav, zbog toga u ekati, seajui se da sam tvoja erka i erfca svoje majke. Ti si blagoslov gospodnji, Jestira! Blagoslov kojd e mi sauvati bogatstvo ako bih morao sve da izgubim. Kunem ti se njegovim svetim imenom i venim ivotom, nee morati da pati. 229Malo

kasnije, po njegovom nareenju pojavi se sluga koji odgura naslonjau u kuu i on ostade nekoliko trenutaka razmiljajui o dolasku kralja, dok se Jestira povukla i zaspala slatkim bezazlenim snom.

GLAVA XI Smatra se da je dvorac s druge strane .reke, gotovo preko puta Simonidesove kue, zavrio slavni Epifan i da je to bila najsavrenija graevina. Ali, Epifan je bio graditelj iji je ukus vie naginjao gorostasnom neko klasinom drugim recima, on se vie dnspdrisao arhitekturom Persijanaoa nego arhitekturom Grka. Zbog zida koji je opasivao elo ostrvo uza samu obalu i bio sagraen da bi posluio istovremeno i kao nasip za odbranu, dvorac nije bio pogodan za stalno boravite. Uostalom, legati su ga napustili da bi se preselili u dvorac sagraen za njih na zapadnoj padini brda Sulpija, ispod Jupiterovog hrama. Neki su, meutim, tvrdili da ovo nije pravi razlog za promenu boravita. Tvrdili su da pravi cilj seoba legata nije bio u tome da nau zdravije mesto nego bezbednost koju im je pruala zgrada sagraena po uzoru na staru tvravu to je postojala na istonoj kosi brega. Ovo miljenje je vero-vatno bilo tano. Pored ostalih umesnih razloga zapaalo se da je dvorac uvek spreman za stanovanje; i kad bi kakav konzul, vojskovoa, kralj ili 'ri 1 231samodrac dolazio u posetu Antiobiji, boravio bi na ostrvu. Poto nas zanima samo jedna odaja u dvorcu, prepustiemo ostalo uobrazilji itaoca koji po volji moe lutati po vrtovima, kupatilima, galerijama, lavirintima soba npmetenih onako kako dolikuje slavnom dvorcu u gradu koji je bio blii Miltono-vom Izgubljenom raju" nego ma koji drugi grad na svetu. U nae doba ova odaja bi se zvala salon. Bila je prostrana, poploana mramornim ploama i danju je svetio prodiralo kroz reetkaste otvore u kojima je raznobojni lisfcun zamenjivao staklo. Du zidova su stajali Atlasi, svaki drukiji, i svi su glavama (podupirali venac arabeski najsloenijih oblika ulepanih skladno sloenim bojama: plavom, zelenom, purpurnom i zlatnom. Divan oko ele sobe bio je prekriven indijskom svilom i kamirskom vunom. Odaju su upotpunjavali stolovi i stolice sa egipatskim motivima groteskno izrezbarenim. Ostavili smo Simonidesa u naslonjai zadubljenog u misli. Jestira je spavala. Kad mostom preemo reku, uemo kroz kapiju koju uvaju kameni lavovi i proemo kroz niz dvorita i vavilon-skih predvorja, dolazimo u pozlaeni salon. Pet granatih svenjaka okaeno je o tavanicu bronza-nim lancima po jedan u svakom uglu i jedan u sredini a ogromne piramide sa upaljenim sve-ama osvetljavaju ak i demonska lica Atlasa i sloene are venca. Oko stolova sedelo je ili stajalo, premeitajui se svaki as s jedne strane na 232 drugu, oko stotinu lica na kojima se moramo za trenutak zadrati. Svi su mladi, neki jo nisu izali iz deatva. Nema nikakve sumnje da su svi Italci ili ak Rimljani. Svi govore savrenim latinskim jezikom i odeveni su onako kako se odevaju u kui ljudi iz velike prestonice na obali Tibra, to jest imaju na sebi kratku tuniku sa kratkim rukavima koja je vrlo podesna za klimu Antiohije i veoma udobna u atmosferi salona. Ovde-onde po divanu nemarno su prebaene toge i lente; neke su opervaene purpurom, zriak da su to toge svetenika i sudija. Neki od prisutnih spavali su bezbrino; neemo se zadrati na ispitivanju da li ih je savladala ega, umor ili Bahus. Glasovi neprekidno bruje. Ponekad se uje zvonki smeh, ponekad srdba ili radost, ali sve nadjaava neko lupkanje, u poetku pomalo udno za neupuene. Kad se pribliimo stolovima, tajna se rasvetljava. Drutvo igra omiljenu igru dama i kocki: taj zvuk potie od zvonkog odjeka kocki od slonove kosti i pomeranja figura na tablama. Ko sainjava ovo drutvo? Dobri moj Flavije, ree jedan igra drei kamenu figuru u ruci vidi li onu lacernu tamo ispred nas na divanu. Upravo sam je kupio, a preica na ramenu je zlatna i iroka kao aka. O, viao sam ve takve odgovori Flavije, zadubljen u igru. tavie, 'ako tvoja nije iznoena, tako mi "Venerinog pojasa, ona nije ni nova! ta je s njom? Nita, sem da u je dati ako naem oveka koji zna sve. 233 Ha! ha! Nai u ti ovde nekolicinu, odevenih u purpur koji e prihvatiti tvoju ponudu za manju cenu. Sada ti igra. Evo ... Dobio sam! Tako mi svih Jupitera, ta veli sada? Jo jednu igru? Neka bude! A ulog? Sesterac. Tada obojica izvadie tablice i pisaljke da za-belee. Dok su stavljali kamene figure na mesto, Flavije se vrati na primedbu svog prijatelja. ovek koji zna sve! Herkula mi! Proroita bi propala! A ta bi ti radio s takvim udovitem? Natarao bih ga da mi odgovori na jedno pitanje, o moj Flavije. Posle toga, sto mu gromova, presekao bih mu grkljan. A koje je to pitanje? Da mi kae as, ta velim, ne as, minut kad e sutra stii Maksencije. Dobio sam, dobio! Drim ;te u akama! A zato minut?

 Jesi li ikada stajao gologlav pod sirijskim suncem na pristanitu gde e se on iskrcati? Ni vatra boginje Veste nije tako topla. I tako mi Jupitera naeg oca Romulusa! Ako treba da umrem, vie bih voleo da to bude u Rimu. Ovde je movarno Avernsko jezero, a tamo bih pred Forumom mogao dii ruke i dohvatiti tle kojim bogovi gaze. Ah, tako mi Venere! Prevario si me, Flavije. Gubim elo svoje bogatstvo! Hoemo li jo jednu igru? Moram da vratim svoj sesterac. 234 Neka bude! Nisu prekidali igru i kad se dan poeo probijati slabei svetlost sveca, on zatee dva prijatelja na istom mestu, za istim stolom i dalje u igri. Kao i veina ostaiih u drutvu, oni su bili konzu-lovi vojni pratioci, koji su se zabavljali ekajui njegov dolazak. Za vreme ovog razgovora u odaju ue jo nekoliko njih, koje najpre nisu ni opazili. Oni se uputie stolu u sredini. Po svemu sudei vraali su se sa pijanke, poto su se pojedini drali na nogama samo nekim udom. Na glavi njihovog voe nalazio se venac navuen na elo, to je bilo obeleje onoga koji rukovodi gozbom, ako ne i onoga koji je prireuje. Vino je na njega delovalo samo koliko da istakne lepotu njegovog lika Rimljanina. Glavu je drao visoko; obrazi i usne su mi bili zaareni, oi blistave; ogrnut besprekornom togom, belom kao sneg i irokih nabora, koraao je suvie carski za obinog oveka. Idui prema stolu, krio je put sebi i svojim pratiocima, bez mnogo obzira i ne lizvinj avaj ui se. Kad se najzad zaustavio i pogledao igrae oko sebe, svi su se okrenuli da ga pozdrave poklicima: Mesala! Mesala! Oni koji su se nalazili u najudaljenijim uglovima, ponovie klicanje kao odjek. Odmah se grupe razdvojie, igra se prekinu i svi poletee ka sredini. Mesala je ravnoduno primao ovo oduevljenje. U tvoje zdravlje, Drue, prijatelju moj! obrati se prvom igrau s desne strane. U tvoje zdravlje... I daj mi za trenutak svoje tablice! 235On baci pogled na spisak opklada i odgurnu tablice. Srebrnjaci! Samo srebrnjaci. .. Koijaki i mesarski novac! ree smejui se podrugljivo. Tako mi pijane Semele, kuda ide Rim, ako Cezar provodi noSi ekajui a mu Forama donese oeni srebrnjak. Potomak Druza pocrvene do koreraa kose, ali oni koji su bili oko njega ne dadoe mu da odgovori, gurajui se i uzvikujui: Mesala! Mesala! Ljudi sa Tibra! nastavi Mesala otimajui iz najblie ruke kupu sa kockama. Ko je najvei miljenik bogova? Rimljanin. Ko je zakonodavac narodima? Rimljanin. I ko je, po pravu maa, gospodar sveta? Bilo je lako raspaliti drutvo, jer su svi bili vaspitand u ovom duhu od najmlaih dana. Oni mu odgovorie usklicima: Rimljanin! Rimljanin! Pa ipak... pa ipak, nastavi razvlaei rei da bi ih utiao pa ipak ima neko bolji od najboljeg Rimljanina. On zalbsci svoju patricijsku glavu i zastae kao da bi hteo da ih bone svojom porugom. ujete li me? Ima li neko bolji od najboljeg Rimljanina! - Da! Herkul! povika jedan. Bahus! zaurla neki podrugljivac. Jupiter. . . Jupiter! grmela je rulja. Ne, odgovori Mesala rekao sam meu : ljudima. Kai nam ko je! Kai nam njegovo ime! 236 Rei u vam. Onaj koji je sa savrenstvom Rima sjedinio savrenstvo Istoka; onaj koji oruju pobede, to pripada Zapadu, pridruuje istonjaku vetinu da uiva u vlasti. Sto mu gromova! Najbolji je ipak Rimljanin! povika neko. Razlee se opti smeh i dugotrajan pljesak priiznanje Mesali. Na Istoku nastavi on nemamo drugih bogova sem vina, ena i sree; a najvei od svih je srea. Otuda naa izreka: Ko se usuuje da uini ono to ja inim?" Izreka koja je prikladna za govornicu u senatu, za bitku, a naroito pristaje onome koji traei najbolje napada najgore. Glas.mu postade prisniji, ali ipak nije prestajao da se die. U velikom kovegu, tamo gore, u tvravi, imam pet kalana ta, novac koji vredi na svim tritima, i evo potvrda o njima. On izvue iz tunike svitak hartije i, bacivi ga na sto, nastava usred duboke tiine, poto su ga sve . ui sluale i sve oi gledale. Ova svota je merdlo moje odvanosti. Ko bi se usudio da poloi isto toliko? ... Vi utite! Zar je to suvie? Stavimo jedan talant manje... ta, jo uvek tiina? Onda, ko prima opkladu za tri ta-lanta? .. . Samo tri talanta...

Za dva!... Za jedan! ... Bar ijedan, u ast reke na oijdm ste se obalama rodili... Zapadni Rim protiv Istonog Rima! . .. Varvarski Oront protiv svetog Tibra. Zveckao je kockama nad glavom, ekajui. Oront protiv Tibra! ponovi on naglaavajui. 237Niko se ne pomeri. On baci kupu na sto i sme-jui se uze potvrde o opkladi. Ha! Ha! Ha! Tako mi olimpijskog Jupitera! Sada znam da morate stei ili povratiti bogatstvo. Zbog toga ste doli u Antiohiju... Hej! Cecilije! Evo me, Mesala, odgovori ovek liza njega. Izgubio sam se u gomili da bih isprosio jednu drahmu za skelediju to nais vozi u pakao. Ali, neka me odnese Pluton! Ove novajlije ne vrede nijednog obola, svi zajedno. Ta dosetka izazva buran smeh od koga dvorana odjeknu. Jedini je Mesala ostao ozbiljan. Otii ree on Ceciliju u sobu odakle smo doli i zamoli sluge da donesu amfore li kupe. Ako nai zemljaci, ovde prisutni, kojima je stalo do bogatstva, nemaju kesu, tako mi sirijskog Ba-husa, videemo da li bar imaju stomak! Pouri! Zatim se okrenu Druzu i nasmeja se. Ah, prijatelju! Nemoj se ljutili to sam u tebi unizio Cezara. Vidi, posluio sam se tim imenom da ibih doveo u iskuenje ove utokljunce naeg starog Rima. Hodi, Drue moj, hodi! On ponovo uze kupu sa kockama i protrese je. Hajde, za svotu koja ti odgovara. Okuajmo sreu! Glas mu je zvuao iskreno. Druz pristade. Hou, tako mi nimfi! odgovori smejui se. Hou da se odmerim s tobom, Mesala ... za srebrnjak. Neki mladi, gotovo jo eak, posmatrao je prizor preko stola. Mesala se okrenu njemu. Ko si ti? upita ga. 238 Mladi uzmae jedan korak. O, ne, tako mi Kastora i njegovog brata! Nisam hteo da te uvredim. Pravilo je meu ljudima, i u drugim poslovima a ne samo u kockanju, da belee tano i kad je ulog mali. Treba mi pisar. Hoe li da mi uini tu uslugu? Mladi odmah izvadi taolice, spreman da belei. Stani, Mesala, stani povika Druz. Ne znam da li ima smisla prekinuti igru da bih ti postavio jedno pitanje. Ali, neto mi je palo na um i moram te upitati, pa makar me Venera udarila svojim pojasom. Ne, Drue, Venera bez pojasa Venera je ljubavi. Hajde, postavi svoje pitanje ... A ja u baciti kocke i ne gledajui ih da bih se sauvao od zlog udesa. Dakle? On prevrnu kupu na sto i ostavi je nad kockama. A Druz ga upita: Jesi li se ikad sreo sa nekim Kvintom Ari-jem? Duumvirom? Ne, njegovim sinom. Nisam znao da je imao sina. To nije vano dodade Druz ravnoduno. Samo, o moj Mesala, Poluks mi je vtie liio na Kastora nego to mladi Arije lii na tebe. Ova primedb'a izazva opte odobravanje. Dvadeset glasova zau se istovremeno: Istina je! Istina! Te oi... to lice. ta! ree neko negodujui. Mesala je Rimljanin, a Ari|je je Jevrejin. 239 To je tano! uzviknu trei. On je Jevrejin ili je Mom* pozajmio lanu masku njegovoj majci. Videvi da moe nastati prepirka, Mesala se umea: Vino jo nije stiglo, Drue, a, kao to vidi, drim Pitije kao da su psi na lancu. iSto se tie Arija, prihvatam tvoje miljenje, ako mi jo neto ispria o njemu. E lepo, bilo da je Jevrejin ili Rimljanin, a tako mi boga Pana, ne kaem ovo da bih povredio tvoja oseanja, moj Mesala, taj Arije je lep, hrabar i pametan. Car mu je ponudio svoju milost i pokroviteljstvo, >a on lih je odbio. Njegovo poreklo je obavljeno tajnom a on se dri na odstojanju, kao da se smatra boljim od nas ili zna da je gori od nas. U gimnastikim dvoranama ibio je bez premca; igrao se plavookim dinovima sa Rajne i bikovima iz Sarmatije kao da su slamke. Duumvir mu je ostavio ogromno bogatstvo. On strasno voli oruje i misli samo na rat. Maksencije ga je primio u svoju pratnju i trebalo je da se doveze s nama istim brodom, ali smo ga izgubili u Raveni. Ipak, stigao je zdrav i itav, uli smo to jutros. Sto mu gromova! Umesto da doe u dvorac ili u tvravu, ostavio je prtljag u hanu i ponovo nestao. U poetku je Mesala sluao sa uljudnom ravnodunou, ali je polako postajao sve paljiviji. Najzad, skloni ruku sa kupe i uzviknu:

 Hej, Kaje, uje li? Boanstvo koje oliava porugu. Prim. prev. 240 Mladi pored njega njegov pratilac u svakodnevnim vebama na kolima odgovori polaskan ovom panjom: Da ne sluam, Mesala, zar bih bio tvoj prijatelj? Sea li se onog oveka koji te je danas sruio? Tako mi Bahusovih preica, zar me ugruvano rame ne podsea na to? odgovori sleui ramenima. E pa dobro, budi zahvalan udesu ... Upravo sam otkrio tvog neprijatelja. Sluaj ... I Mesala se ponovo okrenu Druzu. Sto mu gromova! Priaj nam jo o tom o-veku koji je istovremeno i Jevrejin i Rimljanin. Tako mi Feda, na tu meavinu Ibli mogao ibiti ljubomoran i kentaur! Kakvo ruho najvie voli, o Drue? Jevrejsko. uje li, Kaje? Taj ovek je mlad, to je prvo. Drugo, nema lice Rimljanina. Tree, odeva se jevrejski. A etvrto, u gimnastikim dvoranama je stekao slavu i bogatstvo obarajui konje i prevrui kola kako mu je kad trebalo. Drue, pomozi jo mom prijatelju. Bez sumnje, taj Arije vlada jezicima, inae se ne bi mogao jednog dana izdavati za Jevrejdna a drugog za Rimljanina. Govori li on i bogatim jezikom Atine? . .. Da li i njime vlada isto tako vesto? Govori tako isto, Mesala, da bi se mogao -takmiiti u Islamskim igrama. uje li, Kaje? Taj ovek je u stanju da na grkom jeziku pozdravi neku enu, pa bila ona sa13 Ben Hur, I 241ma Aristomaha. Ako dobro raunam, to je peto. ta veli? Naao si ga, Mesala, ili ne bio ja Kaj. Oprosti, Drue, i svi vi, to govorim u zagonetkama. nastavi Mesala umiljatim glasom. Tako mi svih bogova, ne bih eleo da te prekidam u tvom ljubaznom kazivanju. PomozJi mi, dakle. Gledaj! ponovo stavi ruku na kupu sa kocsupruge ni porodice. Vratio se sa sinom ovim o kome govorimo i usvojio ga sutradan. Usvojio ga? Tako mi svih bogova, Drue, ti si me zaJinteresovao! Gde je duumvir pronaao tog sina? I ko je on? Ko bi to mogao bolje odgovoriti, Mesala, nego sam Arijev sin? Sto mu gromova! Duumvir koji je tada bio tribun izgubio je svoju galikama i poe da se smeje gledaj kako drim Pi--tije i njihovu tajnu! Govorio si, ako se ne varam, o tajanstvenom poreklu tog Arijevog sina. Objasni mi to. To je samo pria za decu, Mesala. Kad je Arije, otac, krenuo da goni gusare, nije imao ni

ju. Neki brod ga je naao s jo jednim mladiem, jedine koji su preiveli od ele posade kako plivaju puinom na dasci. Priam ti ono to su kazali spasioci. Ovo nikada nije pobijeno. Oni tvrde da je duumvirov pratilac bio Jevrejin ... Jevrejdn? ponovi Mesala kao odjek. 242 243r I rob. Kako, Drue, rob? i Kad su ih podigli na palubu, duumvir je bio u svom tribunskom oklopu, a onaj drugi u veslakom odelu. Mesala, koji je dotle sedeo naslonjen na sto, uspravi se. Galija ... Ponovi tu re za sebe i moda prvi put u ivotu obazre se unaokolo ne znajui ta da misli. No u tom trenutku povorka robova ispuni odaju, jedn/i su nosili velike upove vina, drugi korpe voa, a trei kupe i boce, veinom srebrne. Mesala se pope na stolicu. Ljudi sa Tatara! ree jasnim glasom. Pretvorimo ovo iekivanje naeg zapovednika u sveanost u ast Bahusa. Koga birate za vou sveanosti? Druz ustade. A ko bi mogao biti voa alko ne onaj koji je prireuje? Odgovorite, Rimljani. Svi odgovorie jednim pokliem. Mesala skide krunu venac s glave i prui je Druzu, koji se pope na sto i ponovo mu je stavi sveano na glavu, kruniui tako Mesalu za vou noanje gozbe. Sa mnom je ovamo dolo nekoliko prijatelja koji su upravo poustajali od stola. Da bii naa gozba protekla po osvetanom obiaju, dovedite mi najpijanijeg meu njima. Odgovori mu agor glasova: Evo ga, evo ga! I sa poda, na koji se bio sruio, podigoe mladia takve enske lepote da je liio na boga vina 244 samo bi mu venac spao s glave i skiptar iz ruke. Popnite ga na sto! naredi voa. Ali opazie da ne moe da sedi. Pomozi mu, Drue, tako ti pomogao Bahus! Druz je pridravao pijanicu. Obraajui se, zatim, bednoj skljokanoj prilici, Mesala mu usred mrtve tiine ree: O, Bahuse, najvei od svih bogova, budi nam naklonjen veeras. to se mene tie, nudim ti ovaj venac on ga smerno skide s glave , rtvujem ga za tvoj rtvenik u Dafninom gaju. On se pokloni, ponovo stavi venac na svoje uvojke. Zatim, naginjui se, otkri kocke i prsnu u smeh. Gledaj, Drue. Tako mi Silenovog magarca! Srebrnjak je moj! Zaori se takva vika da se zatrese pod i Atlasi. I orgije poee. 'GLAVA XII Sei'k Ilderim bio je suvie uvaena linost da bi mogao menjati mesto bez velike pratnje. Morao je da uva ugled meu svojim plemenima, kako dolikuje knezu ili poglavici sa velikim autoritetom u pustinji istono od Sirije. Meu stanovnicima gradova on je uivao drugi glas: da je, osim kraljeva, najbogatiji eovek na elom Istoku. Istina je da je bio bogat u novcu, u slugama, kamilama, konjima i stadima svake vrste, a voleo je da vodi ivot koji je, podiui mu dostojanstvo pred strancima, zadovoljavao njegov lini ponos i elju za udob-nou. Neka se, dakle, italac ne vara" u pogledu estih aluzija na njegov ator u Palminom gaju. Imao je zaista pravi daur, to jest tri velika atora jedan za sebe, jedan za posetioce i jedan za enu ljubimicu i ostale ene. Bilo1 ih je, pored toga, est ili osam manjih za sluge i lanove njegovog plemena koje je odabrao da mu slue kao telesna straa ljude snane i oprobane hrabrosti, veste u rukovanju lukom, kopljem i konjima. U Palminom gaju mu zaelo nije pretila nikakva opasnost. Ali kako navike prate oveka i u gradu i u selu, d poto ne treba nikada popustiti diz246 gine poslunosti, unutranjost daura bila je odreena za krave, kamile, koze i sve druge ivotinje koje bi moigle namamiti lava ili lopova. Mora se priznati da se Ilderim pridravao do tanina svih obiaja svoje rase, ne zanemarujui nijedan, ak ni najsitniji. Tako se njegov ivot u Palminom gaju potpuno podudarao sa ivotom u pustinji; pruao je sliku starog patrijarhalnog ivota, pastirskog ivota drevnog Izrailja. Jednog jutra karavan stie u Palmin gaj. < Podignite ator ovde! ree eik zaustavljajui konja i (zabadajui koplje u zemlju. Ulaz neka bude okrenut na jug. Tako e jezero biti pred atorom. Sinovi pustinje moi e da se sklone pod atore kad sunce zae. Izgovarajui poslednje reci, uputi se skupini od tri palme i potapa jednu od njih rukom ka'ko bi potapao konja po vratu ili voljeno idete po obrazu. Ko bi sem eika mogao s punim pravom rei: Stojte!" karavanu, ili: Razapnlite ovde ator!" Koplje iupae iz zemlje i u ranu koju je ono izazvalo pobodoe prvi stub atora, obeleivi sredite ulaza. Zatim pobodoe i ostale, ukupno tri reda stubova, po tri u redu. Onda, na poziv, dotrae ene i deca da razmotaju platno natovareno na kamile. Ko bi ; sem ena mogao to uiniti? Zar nisu one od kozje dlake isprele konce i izatkale ih u platno. Zar nisu saile to platno da bi dobile odlian krov, u stvari mrk, ali na izgled crn kao Kedrovi adori? I naj-V

zad, u smehu i ali ali marljivo elo eikovo pleme razape platno od jednog stuba do drugog, zabode kolje i zatee konopce. Kad namestie zidove od rogozina na svoje mgto; zavrni posao u izgradnji 247 prebivalita u pustinjskom stilu, ekali su sa zebnjom sud gospodarev. Obilazei sa svake strane, on je prouavao poloaj atora prema suncu i jezeru, a onda ree trljajui dobroudno ruke: Dobro je! uredite sada daur kako znate, a veeras emo zasladiti hleb arakom, a mleko medom, i iznad 'svake vatre e se okretati jare na ranju. Neka vam bog pomogne! Neemo oskudevati u slatkoj vodi poto je jezero nae, neemo vie patiti od gladi niti e nam stoka nedostajati, jer imamo lepe panjake. Bog neka je s vama, deco moja! Idite! Pevajui, svi se razioe da razapnu sebi ator. Neki su, meutim, ostali da nameste eikov ator. Sluge zakaie zastor za sredini stub, delei ator na dva dela: desni namenjen Ilderimu, a leVi njegovim konjima, Solomonovim draguljima koje su uveli ljubei ih i milujui. Zatim su uza sredini stub postavili naslon za oruje i napunili ga dilitima i kopljima, lukovima, strelama i titovima; samo je izdvojen visio gospodarev ma, sjaj'an kao mlad mesec; blesak otrice zasenjivao je sjaj dragog kamenja u balaku. S jedne strane naslona zakaili su konjske hamove, meu kojima su neki bili ukraeni kao ruho kraljevskih slugu, dok su s druge strane obesili gospodarevu odeu: vunene i platnene haljine, tunike i akire i mnogobrojne rupce za glavu. I nisu napustili posao dok on nije izrazio zadovoljstvo. Za to vreme ene su namestile divan, neophodan gospodaru kao i njegova duga seda brada koja mu je padala na grudi. Postavile su drven okvir u obliku etvorougla, ija je jedna strana bila 248 okrenuta ulazu. Pokrile su ga prekrivaima i jastucima od tkanine sa utim i plavim prugama. U uglove su stavile zaglavlje i jastuie u plavim i tamnocrvenim, navlakama. Zatim su svuda oko davana razastrle sagove, a pokrile su i sredinu atora. Kad su ceo pod od divana do ulaza obloile sagovima, njihov posao je bio zavren. I one su ekale da gospodar izrazi zadovoljstvo. Ostalo je samo da se donesu upovi puni vode, da se na domaku ruke obese mehovi sa arakom. Nikada nijedan Arapin ne bi mogao zamisliti da Ilderim nije srean i velikoduan u atoru pored jezera u senci Palminog gaja. Pred ulazom u ovaj ator ostavili smo Ben Hura; sluge su ve ekale gospodareva nareen ja. Jedan od njih mu skinu sandale; drugi odrei Ben Hurovu rimsku obuu. Zatim Obojica skidae svoje pranjavo odelo i obukoe bele lanene haljine. Ui, u ime boje, ui i odmori se! ree domain srdano narejem jerusalimskog trga i uputi se divanu. Ja u esti ovde ree pokazavi prstom. A gost, tamo. Jedna ena, u staro doba bi je zvali robinjom, namesti jastuke da se naslone, im sedoe, done-soe im tek zahvaenu vodu iz jezera. Oprae im noge i obrisae ubrusima. Mi u pustinji imamo izreku ree Ilderim gladei prstima bradu Dobar apetit obeava dug ivot". Je li tvoj takav? Ako je to pravilo, o eie, iveu sto godina. Gladan sam kao vuk pred tvojim vratima. Pa lepo, neemo te oterati kao vuka. Dau ti najbolje to imam u stadu. On udari dlanom o dlan. Idi potrai stranca u atoru za goste i reci mu da mu ja, Ilderim, elim mir vean kao voda koja tee. Sluga se pokloni. Reci mu takoe. nastavi Ilderim da sam se vratio sa jo jednim strancem koji e s nama lomiti hleb. Ako je mudrom Valtazaru volja da s nama podeli obrok, bie dovoljno' za nas trojicu, a ni ono to emo ostaviti pticama nee biti malo. Sluga se povue.

 Sada da se odmorimo. Rekavi to, Ilderim sede na divan, kao to danas sedaju trgovci na svoje hasure po malim bazarima u Damasku. Kada se udobno namestio, pre-stade da gladi bradu i ree ozbiljno: injenica isto si mi gost, to si pio moj arak i to e upravo okusiti moj hleb i so, ne zabra-njuje mi da ti postavim jedno pitanje: ko 'si ti? Seie Ilderime, odgovori Ben Hur gledajui netremice u njega molim te, ne misli da se rugam tvom umesnom pitanju. Ali, da li je ikada u tvom ivotu bilo trenutaka kad bi odgovor na slino pitanje predstavljao zloin prema samom sebi? Tako m'i slave Solomonove, bilo ih je! Izdaja samog sebe ponekad je isto tako niska kao i izdaja plemena. Hvala, hiljadu puta hvala, dobri eie! Nikada nisi dao bolji odgovor. Sada znam da si prosto 250 teio da opravda poverenje koje sam doao da ti traim, i da ti je to vanije od pojedinosti iz mog nesrenog ivota. Sada se eik pokloni i Ben Hur pohita a nastavi: Dakle, da bih te zadovoljio, rei u ti da uopte nisam Rimljanin, kao to bi se sudilo po imenu za koje ti je reeno da je moje. Ilderim se uhvati za bradu posmatrajui sabe-sednika svojim sjajnim oima pod upola sputenim kapcima. Stavie, nastavi Ben Hur ja sam Iz-railjac iz Judinog plemena. eikove obrve se podigoe. I to nije sve, o eie. Ja sam Izrailjac zadojen mrnjom prortiv Rima prema kojoj je tvoja mrnja samo detinjarija. Starac se uznemireno igrao svojom bradom i spusti trepavice koje zaklonie sjaj njegovih oiju. Jo neto: kunem ti se, eie Ilderime, Savezom koji je bog sklopio s mojim precima, da e novac i slava pobede u ovoj trci pripasti tebi ako mi prui priliku da se osvetim. Ilderimove namrtene obrve se opustie. On die glavu i lice mu sinu. Oigledno, ispunjavalo ga je zadovoljstvo. To je dovoljno! ree. Ako se la krije u tvom jeziku, i sam Solomon bi ti poverovao. Da nisi Rimljanin i da, kao Jevrejin, gaji mrnju prema Rimu i eli da se osveti, to ti verujem. Ostavimo to, govorimo bolje o tvojoj vetini. Kakvo iskustvo ima u trkama kvadriga? Moe li konje potiniti svojoj volji? Mogu li te ond upoznati? Mo251 e li ih naterati da se pokoravaju tvom glasu i da po tvom nareenju tre do poslenjeg daha i poslenje snage? A u krajnjem asu moe li iz dubine svog bia crpsti mo da ih nagna da podnesu jo vei zamor? Ovo, sine moj, nije svima dato. Ah, tako mi slave boje! Poznavao sam jednog kralja koji je potpuno gospodario milionima ljudi, ali nije bio kadar da ukroti nijednog konja. Ali, pazi, ne govorim ti o onim grubim ivotinjama koje na zemlji tegle umesto robova nego o konjima kao to su moji, o kraljevima svog soja. Njihova loza dosee do prvog faraona. Oni su moji drugovi i prijatelji koji dele sa mnom moj ator i koje je dug zajedniki ivot sa mnom uzdigao na visinu ove-ka. To su ivotinje koje su svom nagonu dodale nau razboritost, a svojim oseanjima nau duu te kao i mi gaje ambiciju, ljubav, mrnju, prezir. Oni su junaci u ratu, a verni su kao ene. Hej, vi tamo! Doe sluga. Neka dou moji arapi. Sluga pomeri zastor to je delio ator, otkrivajui nekoliko konja koji su se malo ustruavali, kao da su se eleli uve-riti da je poziv njima upuen. Hodite, ree im Ilderim zato stojite tamo? Zar sve to imam nije vae? Hodite, kad vam kaem! Oni lagano prioe.

 Sine Izrailja, tvoj Moj sije je bio veliki o-vek. Ali, ha, ha, ha moram se nasrne jati kada pomislim da je tvoje pretke osudio da dre mirnog vola i tupog i sporog magarca, i da im je zabranio 252 konje. Ha, ha, ha! Zamisli ta bi on uradio da je video ovoga ... i ovoga ... i onoga tamo! Govorei to, on prui ruku i prvog konja koji se pribliio pomilova ponosno i neno. Pogreno sudi, dobri eie! ree Ben Hur srdano. Mojsije je bio ratnik isto koliko i bogomdani zakonodavac; a zar ratovanje nije ljubav prema svim stvorenjima, ak i ovima? Skladno izvajana glava, oiju blagih kao u koute, upola skrivenih gustim pramenovima grive, glava sa malim uima, iljatim i napred naulje-nim, primae se Ben Hurovim grudima i zarza, rairenih nozdrva. Ko si ti?" pitala je jasno kao to bi pitao ovek. Ben Hur poznade jednog od etiri trkaa koje je video toga jutra i prui ruku velianstvenoj ivotinji. Bogohulnici e ti rei... neka njihovi dani budu isto toliko kratki kao i malobrojni! oni e ti rei da su nai najbolji konji poreklom sa persi'jskih panjaka. Bog je dao prvom Arapinu ogromno peano prostranstvo sa planinama bez drvea i sa ponekim kladencom pitke vode, ovde--onde. Qn mu je rekao: uvaj svoju zemlju!" A kad se ovaj jadnik poalio, svemoni se smilovao na njega i rekao mu: Budi srean jer e biti dvostruko blagosloven meu ostalim ljudima." Arapin je to uo, zahvalio i krenuo na put ispunjen ve-rom da e nai blagoslov gospodnji. Najpre je oM-ao elu svoju zemlju od granice do granice i nije naao nita. Tada je prokrio sebi put kroz pustinju i iao, iao ... i usred tog prostranstva otkrio je ostrvo zelenila, lepo kao san. A usred ostrva ... stado kamila i krdo konja. S radou u srcu pohva253 i!tao ih je i briljivo negovao jer su bili darovi boji. I sa ovog zelenog ostrva potiu svi konji na zemlji. Oni su dospeli i do persijskih panjaka i dalje na sever, do stranih dolina koje su isuile bure sa Mora hladnih vetrova. Ne sumnjaj u ovu priu, a ako misli da nije istinita, onda nijedna amajlija nemala arobnu mo ni za jednog Ara-pina! Sluaj, pokazau ti dokaz. Donesite mi letopise plemena! Dok su ekali, eik se igrao sa svojim konjima, milovao ih i provlaio prste kroz njihovu grivu. Zatim se pojavie estorica ljudi nosei kovege od kedrovine okovane bronzom, sa arkama i zatvaraima od istog metala. Ne, ree Ilderim kad ih spustie pred divan. Nisu mi potrebni svi. Samo o konjima ... onaj koveg tamo. Otvorite ga, a ostale odnesite. Otvorie koveg koji je bio pun ploica od slonove kosti privezanih aa srebrne alke; na svaku alku bilo je nanizano na stotine ploica. Ilderim uze nekoliko. Poznato mi je s kolikom brigom i revnou pisari Hrama svetog grada zapisuju imena novoroenadi, tako da svaki sin Izrailju moe pratiti svoju lozu do poetka, makar ona bila starija od patrijarha. Moji preci neka im uspomena bude vena! nisu smatrali za greh da ih podraavaju. Evo tih ploica! Ben Hur uze alke i bacivi pogled na ploice vide da su pokrivene hijeroglifima arapskih slova, urezanih u glatku povrinu vrhom usijanog metala. Ume li da ita, o sine Izrailja? Ne, treba da mi otkrij e ta one znae. 254 Znaj onda da svaka ploica nosi ime jednog istokrvnog drebeta koje se odrebilo u doba mojih predaka u minulim stoleima, isto kao i imena njegovog oca i majke. Uzmi ih i pogledaj koliko im je godina. Tada e mi lake poverovati. Nekoliko ploica je bilo gotovo izlizano a sve su bile poutele od starosti. U ovom kovegu nalazi se savrena istorija proverena, to je retko sluaj sa istorijom koja dokazuje od ikakve su pasmine ovi ovde... ovaj, i ovaj, koji te moli da mu pokloni panju i da ga pomiluje. I tako, kao to oni prilaze k nama, njihovi preci, ak i najudaljeniji, prilazili su naim precima pod atorom slinim ovome da pojedu svoj obrok ovsa iz ruke i da uju nene reci kakve se upuuju deci. I kao deca, oni ljube ruku da bi izrazili zahvalnost koju ne mogu da iskau. A sada, o sine Izrailja, moe mi verovati. Ako sam ja kralj pustinje, evo mojih drubenika. Oduzmi mi ih, i biu kao bolesnik koga karavan naputa da umre u pustinji. Zahvaljujui konjima, starost nije umanjila strah koji izazivam na drumovima izmeu gradova; i taj strah nee nestati dokle god budem imao snage da ih pokazujem. Ha, ha, ha! Mogao bih ti ispriati uda koja su stvarali njihovi preci. Ispriau ti moida, drugom prilikom. Za sada neka ti bude dovoljno da zna da ih niko nije nikada naterao da uzmaknu i da nisu nikad zatajila u po-teri. I to, zapamti dobro, na pesiku i pod sedlom. Ali ovog puta ne znam zato obuzima me zebnja jer su prvi put upregnuti, a za uspeh treba mnogo. Svakako, oni imaju ponosa, i brzine i istrajnosti. Pobedie ako im naem oveka vina

da im gospodari. Sine Iarailja! Ti si ovek koji e tome odgovoriti. Kunem ti se da je srean dan koji te je doveo ovamo. Ali, govorimo o tebi. Sada znam zato u ljubavi Arapina konj zauzima mesto odmah posle njegove dece. I znam ta-koe zato su arapski konji najbolji na svetu. Ali, dobri eie, ne bih voleo da o meni sudi samo po mojim recima, jer, kao to ti je poznato, ljudi ponekad iznevere u svojim obeanjima. Dopusti mi da ih isprobam na nekoj oblinjoj ravnici i sutra ova etiri konja poveri mojoj ruci. Ilderimovo lice sinu i on htede neto da kae, ali mu Ben Hur ne dade. Priekaj, dobni eie, priekaj. Pusti me jo da govorim. Uio sam kod vetaba u Rimu i ne slutei da e m!i njihove pouke posluiti u ovakvoj prilici. Dopusti mi da ti kaem da sinovi pustinje, iako je svaki obdaren brzinom orla i izdri jivou lava, sigurno nee uspeti ako ne budu izvebani da tre zajedno pod istim j'armom. Nemoj zaboraviti, o eie, da je izmeu svaka etiri konja jedan najbri, a jedan najsporiji. I poto se brzina trke upravlja prema najsporijem, najvie nezgoda uvek stvara onaj najbri. To se upravo dogodilo danas. Voza nije bio kadar da savlada najvatrenijeg i da ga natera <ia tri u Skladu sa onim koji raspolae najmanjom snagom. Ni moj pokuaj nee moda biti plodniji. Ali ako bude 4;ako, kunem ti se da u ti to rei. A kaem ti i ovo: ako uspem da ih nag-nam da tre zajedno i da ih potinim svojoj volji, da sva etvorica budu kao jedan, dobie sesterce i lovorike, a ja u izvriti svoju osvetu. ta veli na to? 256 Ilderim je sluao gladei bradu. Najzad ree smeei se: Imam bolje miljenje o tebi, sine Izrailja. Mi u pustinji kaemo: Ako hoe da kuva obed recima, obeavam ti okean masla." Konji e ti sutra izjutra stajati na raspolaganju. Tada se na zadnjem ulazu zaue neki koraci. Veera je gotova! A eno, tamo, mog prijatelja Valtazara s kojim e se upoznati. On e ti ispriati priu koja ne treba nikad da dosadi jednom Izrailjcu. I dodade okrenuvi se slugama: Odnesite letopise i odvedite moje dragulje u njihovu odaju. Oni uinie kako im je nareeno. 17 Ben Hur, I "4'

-i GLAVA XIII Na sagu na malom prostoru pred divanom pro-stree tri prostirke; donese sto koji nije bio vii od jedne stope i stavie ga na sredinu. Sto je bio prekriven aravom, a s jedne njegove strane smestili su malu zemljanu pe koja se mogla prenositi. Oko nje je poslovala ena ija je dunost bila da prisutne slui hlebom ili, tainije, toplim lepinjama od brana mlevenog runom vodenicom ija se kripa ula iz susednog atora. U meuvremenu Valtazara dovedoe do divana, gde su ga Ilderim i Ben Hur doekali stojei. Korak mu je bio nesiguran, a kretanje sporo i oprezno. Oslanjao se na dug tap i na ruku jednog sluge. Mir s tobom, prijatelju! ree Ilderim sa potovanjem. Mir s tobom i neka si dobro doao! Egipoanin die glavu i odgovori: I s tobom, dobri eie, s tobom i sa tvojima, mir i blagoslov jedinog boga, boga istine i ljubavi. Njegovo blago i iskreno dranje pobudi kod Ben Hura strahopotovanje. Blagoslov u Valtazaro-vom pozdravu bio je delimino njemu upuen. I dok je starac izgovarao ove reci, njegove upale ali 258 iI sjajne oi zaustavie se na Ben Hurovom licu, dovoljno dugo da u njemu izazovu novo, tajanstveno i tako snano uzbuenje da je i sam, za vreme ce-log obeda, prouavao to naborano i beskrvno lice sa eljom da na njemu otkrije smisao ovih reci. Ali video- je samo spokojan i poverljiv izraz slian deijem. Malo kasnije, ovaj izraz mu je izgledao potpuno prirodan. Evo, o Valtazare, ree eik stavivi ruku na Ben Hurovu miicu onoga koji e veeras s nama lomiti hleb. Egipoanin baci pogled na mladia. Bio je iznenaen i u nedoumici. Videvi to, eik nastavi: Obeao sam mu da moe sutra oprobati moje konje. I ako sve bude dobro, on e upravljati njima u Areni. Valtazarovo lice i dalje je izraavalo iznenaenje. On mi je toplo preporuen. Upozna j ga kao sina Arijevog, koji je bio veliki rimski pomorac, iako eik je oklevao jedan trenutak, a zatim nastavi smeei se iako tvrdi da je Izrailjac iz Ju-dinOig plemena. A tako mi slave boje, verujem da govori istinu. Valtazar se vie nije mogao uzdrati da ne da objanjenje koje je smatrao neophodnim. Danas, o velikoduni e'ie, moj ivot se nalazio u opasnosti i ne znam ta bi se dogodilo sa mnom da neki mladi neobino slian ovome, moda ba on lino, da neki mladi nije priskoio da me spase dok su se svi drugi razbeali. Zatim se okrenu Ben Huru: Nisi li ti to? 259 Ne bih tako rekao. Ja sam samo onaj koji je zaustavio konje drskog Rimljanina dok su jurili na tvoju kamilu kod izvora Kastalije. Tvoja erka mi je ostavila pehar. Iz nabora svoje tunike izvadi pehar koji prui Valtazaru. Svetlost ozari Egipaninovo lice. Gospod te ije poslao danas meni (kod izvora ree uzdrhtalim glasom pruajui ruku Ben Hu-ru. I on te alje meni i u ovom asu. Zahvaljujem mu i odajem mu priznanje. Njegovom milou mogu da te nagradim i ja u to uiniti. Pehar je tvoj; zadri ga. Ben Hur ponovo uze poklon i Valtazar, itajui pitanje na Ilderimovom licu, ispria opirno dogaaj kraj izvora. Kako? upita eik okrenuvi se Ben Huru. Nisi mi to ni spomenuo, a bolju mi preporuku nisi mogao dati. Zar ja nisam Arapin i eik pleme

na od nekoliko desetina hiljada dua? I zar on nije moj gost? A zar zakon gostoprimstva ne propisuje da svako dobro ili zlo koje ini njemu ini takoe i meni? Gde bi, dakle, mogao potraiti nagradu ako ne ovde? I koja bi ti je ruka mogla dati ako ne moja? Glas mu se dizao dok je izgovarao poslednje reci i na kraju je postao piskav. Dobri eie, potedi me, molim te ... Nisam doao zbog nagrade, velike ili male. I da ne bi uop-te mislio tako o meni, rei u'ti da bih pomo koju sam pruio ovom oveku pruio takoe i tvom najskromnijem sluzi. Ali on je moj prijatelj, moj gost... a ne moj sluga! Zar u toj razlici ne vidi milost kojom te obasipa Fortuna? Zatim, okrenuvi se Valtazaru, eik dodiade: Ah! tako' mi slave boje, kaem ti da nije Rimljanin! Rekavi to on usredsnredi svoju panju na sluge koje su zavravale poslednje pripreme oko veere. Egipanin se obrati mladom Izrailjcu: Kako je eik rekao da treba da te zovem? ini mi se, nekim rimskim imenom? - Zovem se Arije, sin Arijev. Pa ipak nisi Rimljanin? Svi moji su bili Jevreji. Bili", 'kae? Zar vie nisu ivi? Iako bezazleno, pitanje je bilo pomalo lukavo. Ali Ilderim pritee Ben Huru u pomo i on nije morao da odgovori. Hodite, ree im obed je gotov. Ben Hur ponudi ruku Valtazaru i odvede ga do trpeze, te odmah svi posedae na istonjaki nain po prostirkama. Donese zdele za pranje prstiju. Oprae i obrisae ruke. Zatim eik dade znak i sve sluge stadoe nepomino: Egipanin oita molitvu drhtavim glasom, a onda pristupae veeri. Trpeza kojoj se okrenue bila je prekrivena obiljem voa i omiljenih istonih jela lepinjama koje su upravo izvaene iz pei, povrem, mesom, medom i maslom. Svi su jeli i pili bez noeva, viljuaka, kaika, aa ili

tanjira. Za vreme obeda razgovarali su malo jer su svi bili gladni. Ali, bilo je sasvim drukije kad donesoe slatkie. Ponovo oprae ruke, istresoe ubruse i poto behu uglavnom utolili glad, oseali su se raspoloeniji za razgovor. No se sputala veoma brzo. Sluge unese etvo-rokrake svenjake i na svaki ugao stola stavie po jedan. Egipanin ispria kako su se on d jo dva mudraca susreli u pustinji kad su pre dvadeset sedam godina doli da se poklone novoroenom Mesiji, kralju Judeje, koga je nebo poslalo da spase Izrailj. Bojei se za presto, tadanji judejski kralj Irod, im je uo glas o roenju novog kralja Judeje, naredi da se pogubi sva novoroenad u Vitle jemu. Progonio je i sve one koji su bili sve-doci tog roenja, i tako su se tri mudraca, Egipanin, Indus i Grk, beei od Iroda, sklonili u II-derimov ator. Iako pria nije bila nova za eika, on ju je pratio sa interesovanjem. Za Ben Hura ona je bila otkrovenje i on joj je poklanjao punu veru. Jo od kolevke sluao je o Mesiji. Otac mu je pripadao 262 263sekti sadukeja, koji su strogo potovali samo Zakon iz Mojsijevih knjiga bez dodataka raznih rabina, za razliku od fariseja: ili odvojenih". Dve sekte se nisu slagale ni politiki d za sadukeje se moe rei da su bili slobodoumniji. Ova okolnost je doprinela da Ben Hur prihvati uenje o dolasku Mesije, spasioca Judeje. Druga okolnost koja je na njega uticala bile su godine ivota provedene u Rimu. Morao se diviti toj politikoj i trgovakoj raskrsnici nacija. Ali su nje-( gove simpatije bile na strani onih koji nisu Rim-' ljani. Bedno stanje porobljenih naroda poticalo je od rave uprave, nasilja i tiranije. Meutim, ljudi su bili nezadovoljni ne samo velikim brojem rimskih bogova nego i pretvaranjem cezara u bogove. Stoga je uenje o jednom bogu, spasiocu ovean-stva, nailazilo svuda na pogodno tle. U Judeji je sem toga za dolazak Mesije, odnosno Hrista, bilo vezano i proroanstvo o propasti jednog monog carstva, u kome su svi videli Rimsku Imperiju. Nije onda teko razumeti uzbuenje s kojim je Ben Hur pratio Valtazarovu priu. Ona je pogaala dva najosetljivija mesta u njegovom srcu. Nije gajio ni trunke sumnje u njenu verodo-stojnost, ali je zamolio Egipanina da mu najpre razjasni sta je bilo s etetom posle Iroovog pokolja. Valtazar objasni da je dete moralo odrasti u mudrog i odlunog oveka da bi odgovorilo svom zadatku. U dugom razdoblju izmeu detinjstva i zrelosti trebalo se kloniti mnogih opasnosti, jer je vrebao ne samo Irod nego i Rim. Zato su ga krili i u ovom trenutku niko nije znao gde se nalazi. Razmiljajui o tome na obali Nila, Valtazar je doao do zakljuka da je Hristos sigurno negde u Judeji, i upravo je doao da ga trai po selima i zaseocima na padinama Judeje i Galileje i u dolini reke Jordana. Na pitanje u emu se sastoji njegov zadatak Valtazar odgovori: Znam da ljudi govore da nee biti sree dokle god se Rim ne zbrie sa svojih breuljaka. Ali, spasenje ne moe sluiti politikom cilju: da se obore moni 'koji e ustupiti mesto drugim vlasto-drcima. Verujem da e spasitelj koji doe biti spasitelj dua. Oe... dopusti mi da te tako nazovem prekinu ga Ben Hur. Zbog ega si, onda, na kapiji Jerusalima pitao: Gde je kralj Jevreja koji se upravo rodio?" Postoji na zemlji kraljevstvo ije su granice ire od granica nae planete, mnogo ire od okeana i kontinenata odgovori Valtazar. Njegovo postojanje je injenica kao to je nae srce injenica, i mi prolazimo kroz njega od roenja do smrti, ne videi ga. I nijedan ga ovek nee videti pre nego to upozna svoju duu. To to govori, oe, za mene je zagonetka ree Ben Hur. Nikad nisam uo za ta'kvo kra- ljevstvo. Ni ja ree Ilderim. Ne mogu vam vie rei o njemu nastavi Valtazar. Niko ne moe rei kako se do njega stie, dok ne doe spasitelj. On nosi klju to otva- ra veliku kapiju. Nastade dug tajac, i Valtazar ga protumai kao svretak razgovora. Dobri eie, ree blago sutra ili prekosutra ii u u grad. Moja erka eli da prisustvuje pripremama za igre. Obavestiu te o danu naeg odlaska. A s tobom u se, sine moj, opet videti. Mir obojici i laku no! Svi ustadoe. Seik i Ben Hur su posmatrali Egipanina dok je izlazio iz atora.

 eie Ilderime, - ree Ben Hur uo sam veeras neobine stvari. Dopusti mi da se oprostim i da se proetam kraj jezera razmiljajui o njima. Id!i, a ja u doi odmah za tobom. 11 GLAVA XIV Malo dalje od atora raslo je nekoliko palmi koje su bacale senku i na vodu i na zemlju. Slavuj na grani kao da svojom pesmom uputi poziv Ben Huru. U svakom drugom asu ptica bi odagnala njegove misli, ali u ovome asu jo je bio u grozniavom raspoloenju. Malo-pomalo tiha spokojna letnja no umird ga i on poe da razmilja. Poznat nam je njegov ivotni oilj. Kad je do tada razmiljao o njemu, nije mu polazilo za rukom da premosti samo jedan jaz, samo jednu provaliju, tako iroku da joj se jedva nazirala druga strana. Kad postane vojskovoa, kome cilju da usmeri svoje napore? Razume se, mislio je na ustanak; ali da bi se ljudi poveli u borbu mora postojati neki jak razlog ili povod, kao i cilj koji ele da postignu. Po pravilu, onaj ko se bori za pravdu bori se uvek srano; ali se jo bolje bori onaj kome stalno lebdi pred oima slava slava koja e biti melem za rane, nagrada za hrabrost, jemstvo seanja i zahvalnost u sluaju pogibije. Da bi se pozabavio ostvarenjem svog sna, Ben Hur je morao upoznati pristalice na koje bi mogao raunati kad sve bude spremno za poetak. Sasvim 267 prirodno, ove pristalice e nai meu sugraanima. Nepravde prema Izrailju pogaale su svakog sina Avramovog. Da, razloga ima, ali kakav e biti ishod ovog poduhvata? asovi i dani posveeni prouavanju ove zamisli bili su bezbrojni... i uvek su vodili istom zakljuku: neodreenoj nadi u osloboenje judejskog naroda. Da li je to bilo dovoljno? Nije mogao rei ne, jer bi to znailo slom njegovih nada; ali se plaio da kae da, jer ga je razum od toga odvraao. Nije mogao ni da ubedi sebe da je Izrailj kadar sam da izvojuje pobedu nad Rimom. Suvie je dobro poznavao bogatstva ovog velikog neprijatelja; znao je takoe da njegova ve-tina u ratovanju nadmauje njegova bogatstva. Udrueni narodi sveta postigli bi ovu pobedu, ali, avaj, je li to mogue, sem ako se ne pojavi kakav junak, sin ugnjetenog naroda, koji bi svojim uspesima oduevio ceo svet. Kakvu bi slavu stekla Judeja kad bi postala Makedonija novog Aleksandra! Avaj, tri puta avaj! Kod rabina hrabrost je mogua, ali disciplina ne. A zatim, seao se i onoga to mu je rekao Mesala u Irodovom vrtu: Ono to osvojite za est dana, vi izgubite sedmog". I tako bi se, kad god je prilazio provaliji da je pree, trgao, nalazei reenje samo u nekom udu. Jednog dana moda e se pojaviti taj junak. U takvom stanju duha uo je reci koje je izgovorio Ma-luh o Valtazaru. Sluao je tu priu sa zadovoljstvom i iznenaenjem sa oseanjem da je na vi268

1 diku kraj nesrei. Slavni junak se najzad pojavio, i to je bio sin lavljeg plemena, kralj Judejaca. A iza junaka stajao je svet pod orujem. Ideja o kralju povlaila je i ideju o kraljevstvu: on e biti ratnik kao David, mudar upravlja i veliki ovek kao Solomon; kraljevstvo e biti sila koja e Rim pretvoriti u prah. Vodice se veliki rat a zatim e nastati mir i, naravno, Judeja e gospodariti svetom . . . Ovaj mladi zanesenjak je smatrao da je imao veliku sreu to je susreo oveka koji je video budueg kralja. Mogao je od njega saznati sve to mu je bilo poznato o buduem prevratu, a naroito o vremenu ikada e do njega doi. Ako je blizu, trebalo bi odustati od pohoda sa Maksenoijem; trebalo bi podii i naoruati plemena da bi Izrailj bio spreman kad pone da svie dan osloboenja. Ali Ben Hur je oseao na sebi senku mraniju od one koju su bacale palme senku velike ne-izvesnosti koja se vie ticala kraljevstva nego kralja. ,,A to kraljevstvo? Kakvo e biti?" pitao se on. Ben Hur se seao Valtazarovih reci da je to kraljevstvo samo za duu oveka. Treba li se onda uditi to je ova reenica bila tako zagonetna za mladog oveka? U tome ne vidim oveju ruku ree on snudeno. I kralju takvog kraljevstva nisu potrebni ljudi: ni radnici, ni savetnici, nli vojnici. Zemlja mora propasti ili se preobraziti, a treba otkriti nove zakone na osnovu kojih bi se vladalo ljudima, neto to e zameniti silu. Ali ta? 269Snagu ljubavi jo niko nije upoznao, a jo manje se naao neko da glasno kae ljubav je bolja i monija od sile. Jedna ruka se spusti na Ben Hurovo rame. Imam neto da ti kaem, o sine Arijev, ree Ilderim samo jednu re, a onda u se vratiti jer je no ve odmakla. Dobro doao, o eie. Veruj u sve ono to si uo, sem u vrstu kraljevstva ikoje e Dete osnovati kad bude dolo. Ne poklanjaj tome veru sve dok ne uje trgovca Si-nionidesa, estitog ove'ka iz Antiohije s kojim u te upoznati. Egipanin ti je priao o snovima koji su suvie lepi za oveanstvo. Simonides je mudriji. On e ti navesti reci proroka, kao i knjigu i stranicu gde su one zapisane. I tako e morati da veruj e da e Dete biti zaista kralj Jevreja tako mi slave boje! kralj kakav je bio Irod, samo bolji i vei. I tada emo uivati u slasti osvete. To je sve to sam imao da ti kaem. Mir s tdbom.

;' Ako ga je Ilderim uo, nije odgovorio na poziv. Opet Simonides! ree Ben Hur ogoreno. Stalno Simonides; ini mi se da e me liiti oevine taj sluga mog oca, koji bar zna da se dri grevito onoga to je moje. Zbog toga je bogatiji, ako ne i mudriji od Egipanina. Tako mi jedinog boga, neu se obratiti neverniku da me odri u veri. To neu uiniti. AK .. . ujem pesmu ... glas ene ... ili anela! Nad mirnom povrinom jezera lebdeo je glas melodian kao flauta. Zatim se razabrae reci na grkom jeziku, koji je u to doba lepe od svih drugih jezika izraavao tugu strasti. 270 amac iz koga je dolazila pesma proe kao crna senka u dubokoj noi. Ben Hur duboko uzdahnu. Poznajem je po pesmi... to je Valtazarova erka. Kako joj je divna pesma! I kako je ona lepa! Seti se krupnih oiju pod velom blago sputenih trepavica, oblih rumenih obraza, punih izvijenih usana i ljupkosti njene vitke pojave. Kako je lepa! ponovi. Srce mu odmah odgovori ubrzanim otkucajima. A gotovo u istom trenutku pred njim se pojavi, kao da je izalo iz jezera, drugo lice, mlae i isto tako lepo ali skoro detinje i nenije. Jestira! ree smeei se. Zvezde su te poslale i zadovoljile moju elju. On se okrenu i lagano uputi atoru. ivot mu je bio suvie ispunjen nesreama i mislima o osveti pa nije ostalo mesta za ljubav. Da li su ovo predznaci srene promene? Jestira mu je ponudila pehar. Egipanka takoe. I obe su mu se javile u stom asu pod palmama. Koja je ona prava? KRAJ IDELA LUIS VALAS BEN HUR Korektor VUKICA POPOVI Izdava NIP MLADO POKOLENJE" Beograd, Proleterskih brigada 8 tampa , Grafiko preduzee ' ,,B u duinos t"