Miscipsin govor

Jo kao dete sam te, Jugurta, kada si ostao bez oca, bez nade, bez moi, primio u svoje kraljevstvo, smatrajui da ti zbog dobroinstava neu biti manje drag nego roenoj deci: i nisam sam se u toj stvari prevario. Zar da spominjem tvoju veliinu i vrlinu, najnovijim povratkom iz umansije si mene i moje kraljevstvo slavom poastvovao, a tvoja vrlina nam je od !imljana stvorila najvee prijatelje: na kraju, ono to je najte"e meu smrtnicima, slavom si nadvladao zavist. #ada poto mi priroda ini kraj "ivota $poto u uskoro umreti%, tako ti ove desnice, tako ti vernosti prema kraljevstvu upozoravam te i molim, da ove, koji su ti najbli"i po poreklu, a zbog mog dobroinstva tvoja braa, smatra za drage, i nemoj da vie voli da se vezuje sa strancima nego da odr"i krvnu vezu. i vojska ni blago nisu zatita vlasti, ve pravi prijatelji, koji se ne mogu ni oru"ijem skupiti ni zlatom kupiti, ve uslu"nom i iskrenom susretljivou stei. &o je drugi vei prijatelj nego brat bratu ili koga e stranca nai za vernog ako tvojima bude neprijatelj' Zaista je vam kraljevstvo ostavljam sna"no, ako ete biti poteni: a ako budete loi, onda slabo. aime, sloga male stvari ini velikim, a nesloga i najvee unitava. (ostalom Jugurta tebe krasi mogunost da pre nego ovi predvidi jer si prvi po starosti i mudrosti, da se ne desi drugaije. Jer u svakoj borbi onaj ko je jai iako je pri)vatio nepravdu, poto vie mo"e, izgleda da ini nepravdu. *i drugi, +d)erbale i ,iempsale, potujte se, posmatrajte takvog junaka, podra"avajte vrlinu i trudite se, da ne bi izgledalo da sam usvojio bolju decu nego to sam rodio.

-alski ratovi
.. /ela -alija je podeljena na tri dela. Jedan od nji) nastanjuju 0elgi, drugi +kvitani, a trei oni koji se na svom jeziku zovu &elti, a na naem -ali. #vi se oni meusobno razlikuju po jeziku, pravu i zakonima. -ale od +kvitana deli reka -arona, a od 0elga Marna i #ena. 1d nji) su najjai 0elgi, jer su od kulturne i civilizovane provincije veoma udaljeni pa trgovci sa njima sasvim retko trguju i ne donose im ono to vodi omekavanju du)a, a i najbli"i su -ermanima koji "ive preko rajne i sa kojima neprestano vode rat. 2z ovog razloga dakle ,elveani ostale -ale nadmauju )rabrou, jer se gotovo u svakodnevnim borbama sa -ermanima ogledaju, bilo da i) od svoje zemlje odbijaju, bilo da sami u nji)ovoj zemlji vode rat. Jedan deo $za koji je reeno da dr"e -ali% poinje od reke !one, dopire do reke -arone, okeana i zemlje 0elga, a od strane #ekvana i ,elveana pru"a se prema severu. 0elgi od krajnji) granica -alije dopiru dopiru do donjeg dela reke !ajne i okrenuti su prema severu i istoku. +kvitanija se pru"a od reke -arone do 3irinejski) planina i onog dela okeana koji dopire do 4panije, a prostire se prema zapadu i severu $+kvitanija%. 5. &od ,elveana je 1rgetoriks bio daleko najpoznatiji i najmoniji. 1n je za vreme konzulstva M. Mesale i M. 3izona, podstaknut "eljom za vlau, skovao zaveru plemstva i nagovorio graane da sa celokupnom imovinom izau iz zemlje: jer, poto )rabrou sve nadmauju, oni e lako zagospdariti celom -alijom. a to i) je utoliko lake nagovorio to su ,elveani imali veoma pogodan prirodni polo"aj: s jedne strane bili su opasani rekom !ajnom, veoma irokom i dubokom, koja zemlju ,elveana deli od -ermana, s druge strane veoma visokom planinom Jurom, koja je izmeu #ekvana i ,elveana, a sa tree 6emanskim jezerom i rekom !onom, koja ,elveane deli od nae provincije. 7o je bio uzrok to su se i manje kretali i to su imali manje mogunosti da sa susedima ratuju. 6judi iz tog kraja naime, "eljni ratovanja, mnogo su patili, jer su smatrali da im je zemlja prema broju i s obzirom na ratnu slavu premala, budui da u du"inu broji 589 koraka, a u irinu .:9 koraka. ;. 7akvim okolnostima navedeni, a ugledom 1rgetoriksovim podstaknuti, dogovore se o onome to je potrebno za po)od: da pribave to vei broj teglee marve i kola, da obave to veu setvu kako bi na putu imali dovoljno )rane, a da sa svojim susedima naine mir i prijateljstvo. <a bi se ti poslovi obavili, smatrali su da im je dovoljno dve godine, a zakonom utvrde da tree godine krenu. 1rgetoriks bude izabran za vou. 1n preuze na sebe .

poslanstvo prema dr"avama. a tom putu nagovori &astika, &atamantaledova sina, #ekvana, iji je otac dugo godina vladao meu #ekvanima, a rimski senat ga nazivao prijateljem naroda, da u svojoj dr"avi prisvoji kraljevsku vlast, koju je njegov otac ranije dr"ao. 2sto tako nagovori <umnoriksa, ,eduanca, brata <ivicijakova, koji je u ono vreme u dr"avi u"ivao prvo mesto i u narodu bilo veoma omiljen, da to isto uini pa mu da i svoju kerku za "enu. 1n i) uveri da je vrlo lako to uiniti jer i sam ima nameru da uzme vlast u svojoj dr"avi, a nema sumnje da su ,elveani u itavoj -aliji najmoniji. (bedio i) je takoe da e im materijalnom pomou i vojskom vlast obezbediti. 7im govorom podstaknuti, oni mu obeaju i zakletvom se obave"u, nadajui se da e poto uspostave kraljevsku vlast, kao tri najjaa naroda moi da zavladaju celom -alijom. 8. 7a stvar ,elveanima bude dojavljena preko u)ode. 1rgetoriksa su prisilili da se brani iz okova, kako je to bio nji)ov obiaj. 7rebalo je da osueni podnese kaznu tako da bude spaljen. a dan, odreen za odbranu, 1rgetoriks svu svoju =amiliju, a bilo je tu .9999 ljudi, sakupi odasvuda, a sve svoje klijente, koji) je bio veliki broj onamo dovede, pa se uz nji)ovu pomo izvue da se uopte ne brani. ( meuvremenu, kada je ozlojeeno graanstvo zbog tog dogaaja pokualo da ostvtari svoje pravo i dok su vlasti iz sela sakupljale mnotvo ljudi, 1rgetoriks je umro. 3ostoji sumnja, kako ,elveani smatraju, da je sam sebi zadao smrt. >. 3osle njegove smrti ,elveani ni manje ni vie nego pokuaju da ostvare ono to su bili odluili, da izau iz svoje zemlje. &ada su zakljuili da su za tu stvar spremni, popale sve svoje gradove, nji) .5, 899 sela i ostale privatne graevine, a spale i svo "ito osim onoga koje su naumili da ponesu sa sobom, kako bi poto izgube nadu za povratak kui, bili spremni na sve opasnosti koje bi mogle da i) snau, i narede da svako sebi ponese brana za tri meseca. agovore susede !aurake i 7ulinge i 6atobrige da, ugledavi se na istu odluku, poto popale svoja sela, zajedno sa njima pou, a 0oje, koji su preko rajne boravili i u zemlju orik prelazili i opsedali je, prime za saveznike i sebi pridobiju. Tit Livije 7okom : godina vladao je ,azdrubal izmeu oca i sina, kako ka"u prvo dopavi se ,amilkaru zbog toga to je bio u naponu snage, a zatim mu je postao zet zbog drugi) vrlina, i poto je bio zet, za)valjujui snagama baktrinske stranke, koja je u vojsci i narodu imala veliki uticaj, ne ba po volji zvaninika postavljen je na vlast. *ie je stvari reavao razmiljanjem nego ratom i oru"jem, zakljuujui savez gostoprimstva sa manjim kraljevima i novim narodima, uveao je mo kartaginske dr"ave. (ostalom mir nije bio nita sigurniji za njega, nekakav varvarin je njega javno zaklao iz besa zbog ubistva njegovog gospodara, i u)vaen od oni) koji su stajali okolo, ne drugaijeg lica nego da je izbegao nesreu i takoe dok su ga linovali bio je takvog izraza lica poto je radost savlaivala bol, odavao je znake oveka koji se smeje. <ok je bio jo sasvim mali ,azdrubal ga je pozvao sebi pismom, i o toj stvari se ak u #enatu raspravljalo. 2ako su 0aktri nastojali da se ,anibal navikne na vojsku i da nasledi oev uticaj, ,anon iz suparnike stranke se usprotivio: ?2ako se ini da je ,azdrubal odredio ono to je pravilno, ipak je ne mislim da treba izvravati ono to ,azdrubal tra"i@. &ad je ta dvosmislena reenica izazvala uenje i pa"nju svi) ,anon je rekao: ? ,azdrubal, koji je sam cvet svoje mladosti poklonio ,anibalovom ocu $ na korienje% da se njome koristi, s pravom smatra da tra"i od njegovog sina nazad A...B ponajmanje nam dolii da naeg mladog vladara pod velom vojne ve"be privikavamo "eljama pretora. <a li se bojim toga da ,amilkarov sin ne vidi isuvie kasno neog)ranienu vlast i lice $sutin% oeve vlasti i zar mi sinu kralja neemo dovoljno slu"iti, kad su njegovom zetu ostavljene nae vojske i nasledstvo.

3oto je bio poslat u 4paniju, ,anibal je pri samom dolasku svu vojsku priklonio sebi, stariji vojnici su verovali da se vratio mladi ,amilkar... Neronove igre i razonode <ugo je "eleo da se vozi na kolima, i ne manje ru"na ljubav, da svira kitaru kao to to glumci rade $ na neprikladan nain%. #eao se da su se u stara vremena nadmetali kolima kraljevi i stare voe, i priseao se da su to slavili pesnici i da se to dogaalo u ast bogova. Zaista postoje pesme posveene +polonu i da +polon stoji ne samo u grkim gradovima ve i u rimskim gradovima kao bog pokrovitelj muzike i izuzetno proroko boanstvo. &ada se #eneki i 0uru uinilo da eron ne mo"e biti suzdr"an, da ne bi pobedio u obe stvari, ustupili su drugo. ( vatikanskoj dolini je bio ogradjen prostor da bi tu mogao da se igra sa konjima, a da nema mnogo publike. (skoro je rimski narod poeo da biva pozvan od erona i poeo da ga slavi po)valama, kako je narod "eljan zabave i ako bi car povukao na istu stranu bio bi radostan. /..> <a se ne bi osramotio dosadanjim javnim nastupima, ustanovio je igre pod nazivom Juvenalija, koje ime je postalo sviuda poznato. i ugled, ni "ivotno doba, niti vrenje du"nosti nisu nikome bili na smetnji da se ogledaju u vetini grki) i latinski) glumaca sve do potpuno nemu"evni) pokreta i melodija. Cak su i ugledne "ene igrale neprikladne uloge pored uma koje je posadio +vgust za pomorske bitke, krme i zgrade za okupljanje smetene su i napravljene i postavio je objekte koji izazivaju rasko. 0ili su davani novci, koje su estiti davali u nu"di, a neumereni troili. 7amo se mno"ila sramota i zao glas, niti je ijedan pokvareni obiaj ikada vie uveavao po)lepu nego poast. Jedva da se zadr"avao stid meu potenim vetinama, a kamo li u borbi poroka, nije se uvala stidljivost ili skromnost ili kakav poten obiaj. 3oslednji je sam stupio na scenu, uz veliku brigu, uz timovanje kitare i uitelje pevanja. *ojnici sa svojim centurionima i tribuni i 0ur koji ga je bez obzira na svoju tugu )valio. 2 onda su po prvi put popisani rimski vitezovi po imenu +vgustovci, izuzetni po dobu i snazi, deo nji) drzak po prirodi, a drugi u nadi za mo. 1ni su danima i noima aplaudirali, nazivajui lepotu i glas cara imenima bogova, ukazivane su im slava i poasti kao da su to stekli vrlinom. /..D <a do izra"aja ne bi dole samo glumake vetine cara, poeo je da se bavi pesnitvom, sakupivi neke sa umeem sti)otvorenja, ali koji nisu bili veoma poznati. 1ni obedovavi, zajedno su sedali, i bilo donesene sti)ove bilo koje su mu tad pali napamet, povezivali su, a takoe i njegove rei dopunjavali su, na bilo koji nain da s izreene. 7akoe posle veere posvetio bi vreme uiteljima mudrosti, da bi od nji)ovi) suprotni) pogleda imao koristi. 2 nisu nedostajali oni koji su "eleli da budu posmatrani u carskoj zabavi tu"nog pogleda i lica.

Svetonije: Boanski Avgust -radski prostor podelio je na etvrti vikuse i odredio da ovim prvim upravljaju godinji magistrati izvueni kockom, a ovim drugima magistrati birani iz naroda svakog vikusa. <a bi spreio po"are odredio je none stra"e i bdenjaE za zaustavljanje poplava proirio je korito 7ibraE uz to ga je i oistio jer odavno bilo ispunjeno komadima maltera i su"eno proirivanjem graevina. aime da bi se to lake sa svi) strana prilo gradu uzeo je na sebe da produ"i via Flamina sve do +rimina, a ostale $puteve% je razdelio trijum=atorima da i) podignu od novca dobijenog od plena. 1bnovio je )ramove koji su se sruili od starosti ili su uniteni po"arom, i nji) i druge ukrasio je veoma raskonim darovima poto je polo"io u celu )rama Jupitera &apitolskog .D999 =unti zlata, uz to i drago kamenje i bisere i >99999 sestercija iz jedne donacije. 3ri)vatio je slu"bu 3onti=eksa, koju nikada nije )teo da uzme za 6epidova "ivota, tek poto je on umro. #ve proroke knjige grke i latinske poreklom od narodni) pisaca koje su malo ili sasvim nepodesne doneo je, sakupivi preko 5999 zajedno i) je spalio i zadr"ao samo #ibilske, a i ove tek poto je meu njima napravio izborE i sakrio i) je u dva zlatna kovega ispod postolja statue +polona 3alatinskog. -odina koju je odredio 0o"anski Julije, iako je kasnije poremeen i zaputen iz nemara, vratio je ponovo u preanji poredak, u komeje esti mesec nazvao po svom imenu pre nego septembar u kome je roen, jer su mu u tom mesecu pripali i prvi konzulat i pobednike insignije. (veao je ne samo broj i dostojanstvo, ve i povlastice svetenstva, naroito *estalki. &ada je trebalo da na mesto preminule bude uzeta druga i kada su mnogi izbegavali da im kerke ne uestvuju u izvlaenju kockom, zakleo se da kad bi neka od njegovi) unuka odgovarala starou, on bi je ponudio. eke od davni) ceremonija, koje su malo po malo zaboravljane, obnovio je, kao to su proricanje o spasenju, red =lamina, sveanosti u ast 6uperkala, takoe i stogodinje igre i &ompitalicije $sveanosti u ast 6ara%. Zabranio je da se za vreme luperkalija ide golobrad, takoe i da za vreme stogodinji) igara zabranio je mladima oba pola da poseuju none predstave osim sa nekim starijim roakom. 1dredio je da se kompitalicijski 6ari ukraavaju dvaput godinje prolenim i letnjim cveem. 1dma) posle besmrtni) bogova ukazao je poasti seanjem na voe koje su vlast !imskog naroda od male uveali do krajnji) granica. 7akoe je obnovio spomenike sa ispisanim imenima poznati) ljudi i statue svi) trijum=atora postavio je u portike sa obe strane svog =oruma. 1bjavio je ediktom: odredio je da, on sam dok je "iv, i budui princepsi, budu podsticani od strane graana da im one $statue% slu"e kao primer. 3ompejev kip postavio je nasuprot svog pozorita iznad mermernog kipa boga Janusa, poto ga je premestio iz kurije u kojoj je /ezar bio ubijen. 7ul ,ostilije .. 3osle umine smrti, 7ul ,ostilije je postao kralj. 1n ne samo da je bio razliit od poslednjeg kralja $ ume%, ve je i od samog !omula bio borbeniji. Za vreme njegove vladavine izbio je rat izmeu !imljana i +lbana. *oe ,oracije i Fu=ecije odluili su da sudbinom dua odlui nekoliko nji) izabrani) u oba naroda $da se nekolicina bori u ime cele vojske, kao u 7roji%. 0ejae meu rimljanima trojke ,oraciji, a meu +lbanima &urijaciji. ji) su kraljevi naveli da se svaki za svoju otad"binu bori oru"ijem. (stanovljena je pogodba, da ko pobedi, taj stekne vlast. 2 tako se trojke latie oru"ija, i istupie na sredinu izmeu dve vojske. 3osedae tada na obe strane voska. 3oto je dat znak, isukae oru"ije mlade trojke, nosei du) veliki) vojski. 5. ( prvom sudaru zazvealo je oru"ije, a ogromna jeza obuze gledaoce. 3oto su se sukobili, odma) su dva rimljana jedan za drugim izda)nuli, a tri +lbana su ranjena. a 8

nesreu rimljana klicala je i radovala se vojska +lbanjana, a rimljane je nada ve potpuno naputala. Jedinog ,oracija okru"ie tri &urijacija. 1n, iako nepovreen, ipak nije bio ravan trojci, pretvarao se da be"i, da bi i) po jednog, tako da budu razdvojeni prostorom , odvojeno doekao. *e je veliki prostor od mesta gde se borilo pretrao, kada osvrnuvi ugleda jednog &urijacija kako prolazi nedaleko od njega. 7ada se u velikom juriu okrenuo, e dok je vojska +lbana dozivala &urijacije da pomognu bratu, ,oracij ga je ve ubio $dok si reko keks%. <rugog onda, pre nego to je trei mogao da stigne, probode. ;. *e su po jedan preostali, ni po nadi ni po junatvu jednaki. Jedan je bio nepovreen, i zbog pobede nad blizancima osokoljena du)aE drugi je bio ranjen, jedva se kreui, vukao je telo. 7ada ni ne doe do borbe. !imljanin je opao jedva podupirui se i pokupio oru"ije i skinuo opremu sa poginulog. !imljani su estitajui i za)valjivaljivajui pri)vatili i odveli ga kui. 3rvi je iao ,oracij, nosei pred sobom opremu trojce brae. &ada mu je sestra izala u susret, koja je bila verenica jednog od &urijacija, prepoznavi plat svoga mu"a na bratovim leima, koga je sama nainila, poela je da plae i da see kike. ,rabrog mladia dirnulo je sestrino plakanje u takvoj optoj radosti: i tada isukavi ma probode devojku, istovremeno izgovarajui rei: 2di odavde sa svojom nezrelom ljubavlju prema mu"u, ti koja si zaboravila brau, zaboravila otad"binu. 1vako neka proe svaka rimljanka koja oplakuje neprijatelja.

>