Mark Tven-Tajanstveni stranac Bilo je to 1590. u zimu.

Austrija je bila daleko od sveta i u dubokom snu; jo je trajaio srednji vek i izgledalo je da e tako zauvek ostati. Neki su je ak stavljal i vekove i vekove unazad i govorili da je u Austriji po umnom i duhovnom satu jo uvek doba Predanog verovanja. Ali oni su to smatrali vrlinom, a ne uvredom, to j e tako pcrimljeno i svi smo bili na to gordi. Toga se dobro seam iako sam bio jo d eak; a seam se i koldiko mi je to piiinjavalo zadovoljstva. Da, Austrija je bila da leko od sveta, u dubokom snu, a nae selo bilo je usred tog sna, jer e nalazilo usr ed Austrije. Ono je spokojno dremalo u dubokoj povuenosti brdske i umske samoe,. gd e vesti iz sveta gotovo nikada nisu stizale da narue njegove snove, i bilo je bes krajno zadovoljno. Pred njim je mirno tekla reka, po ijoj su povrini lelujale silu ete oblaka i promicale barke i dereglije za prevoz kamenja; iza njega dizale su se umovite padine do podnoja vrleti; sa vrha te vrleti mrtio se jedan ogromaff zama k sa dugim nizom tornjeva i bedema obraslih puzavicom; s one strane reke, koju m ilju ulevo, pruala su se razbacana umovita brda ispresecana vijugavim klisurama u koje sunce nikada nije dopiralo; udesno je bila vrlet koja se nadnela nad reku, a izmeu nje i onih brda pruala se prostrana ravnica iarana kuicama koje su se ugnezd ile meu vonjacima i senovitim drveem. Miljama unaokolo ceo ovaj kraj bio je nasledn o imanje jednog princa, ije su sluge 3 uvek odravale zamak u savrenom redu iako ni princ ni njegova porodica nisu dolazili u zamak ee do jednom u pet godina. Kada bi dolazili, izgledalo je kao da je stigao gospodar celog sveta i da je sa sobom do neo sav sjaj svojih kraljevstava; a kada bi otili, ostavljali bi za sobom neku tii nu koja je liila na duboki san posle orgijanja. Za nas deake, Ezeldorf je bio raj. U koli nas nisu suvie gonili da bubamo. Uili su nas uglavnom da budemo dobri hriani; da iznad svega potujemo Bogorodicu, crkvu i svece. Ostalo nismo moralf ni da zna mo; u stvari, to nam nije bilo ni doputeno. Znanje nije bilo dobro za prost svet i moglo ga je navesti da bude nezadovoljan sudbinom koju mu je bog dodelio, a bo g ne bi otrpeo neije nezadovoljstvo njegovim ureenjem. Imali srno dva svetenika. Je dan od njih, otac Adolf, bk> je veoma predan i radan svetenik, koga su svi mnogo potovali. Moda je u neemu bilo i boljih svetenika od oca Adolfa, ali pastva u naem kr aju nikada nije tako ozbiljno i mnogo potovala nekog rugog upnika. To je bilo zato t o se on uopte nije plaro neastivog. Od svih hriana koje sam poznavao on je jedini za koga se to zaista moe rei. Ljudi su zbog toga mnogo strahovali od njega, poto su ve rovali da u njemu ima neeg natprirodnog, inae ne bi bio tako smeo i samopouzdan. S vi gorko oeuuju avola, ali to ine s nekim potovanjem, ne olako; ali, otac Adolf je p ostupao sasvim drugaije; nazivao ga je svim moguim pogrdnim imenima koja bi mu pad ala na pamet i svako ko bi ga 5uo, uzdrhtao bi; esto bi ak prezirao i potcenjujui g ovorio o njemu; tada bi se ljudi krstili i brzo se udaljavali od njega bojei se d a se ne desi neto uasno. 4 U stvari, otac Adolf sfe nekoliko puta sreo lice u lice sa Satanom i izazivao ga. To je bilo poznato. Otac Adolf je to i sam rekao. On to nikada nije krio, ak je o tome otvoreno priao. A postojao je bar jedan dokaz da ie govorio istinu, poto se tom prilikom svaao sa neprijateljem i odvano bacio bocu na njega; otuda je u njegovoj radnoj sobi ostala rumena mrlja, tamo gde je boca tresnula i razbila se. Ali onaj koga smo svi md najvie voleli i saaljevali bio je drugi svetenik, otac Peter. Neki su ga optuivali da je okolo u razgovoru priao da je bog suta dobrota i da e nai put da spase svu svoju ljudsku siroad. Bilo je strano rei takvu stvar, ali nije bilo

nikakvog sigurnog dokaza da je otac Peter to doista i kazao; nije bilo u njegovo j prirodi da kae tako neto, poto je on uvek bio dobar, blag i istinoljubiv. Nisu ga optuivali da je to govorio sa predikaonice kako bi sva pastva mogla da ga uje i d a.o tome posvedoi, nego samo van crkve, u razgovoru; a neprijateljima je vrlo lak o da tako neto izmisle. Otac Peter je imao .iednog veoma monog neprijatelja zvezdoa ca koji je iveo u staroj, tronoj kuli pri vrhu doline i koji je po celu no prouavao zvezde. Svi su znali da je on u stanju da predskae ratove i glad, premda to niie bilo tako " teko, jer je rata ili gladi uvek negde bilo. Ali on je znao pomou zvez da da proita u jednoj svojoj debeloj knjizi ivot bilo koga oveka, a uz to je mogao da nae ono to bi neko izgubio, pa isu ga svi u selu, osim oca Petera, gledali sa s trahopotovanjem. ak je i otac Adolf, koji je izazivao neastivog. ispoljavao mnogo p otovanja prema zvezdoacu dok bi ovaj prolazio kroz selo u visokoj, iljatoj kapi i d ugakom, irokom i lepravom ogrtau ukraenom zvezdama, nosei debelu knjigu i tap poznat p arobnoj moi. Govoiilo se da je i sam biskup ponekad sluao astrologa, jer je taj zv ezdoatac, pored toga to je prouavao zvezde i proricao, znao da se prikae veoma poboni m, |to je na biskupa, naravno, ostavljalo snaan utisak. Otac Peter uopte nije ceni o astrologa. On ga j& otvareno igosao kao arlatana kao varalicu bez ikakvog posebn og znanja ili moi, van onih koje ima svaki obian pa i priglup ovek, a to je, dabome , nagnalo astrologa da omrzne oca Petera i da mu zaeli propast. Svi smo mi verova li da je od astrologa potekla pria o stranim reima oca Petera i da je on o tome oba vestio biskupa. Prialo se da je otac Peter to kazao svojoj neaki Marget, iako je M arget to poricala i preklinjala biskupa da joj veruje i da njenog starog ujaka s pase od siromatva i srarnote. Biskup se na to nije osvrtao. On je na neodreeno vre me udaljio sa dunosti oca Petera, iako nije iao tako daleko da ga iskljui iz crkve na osnovu dokaza jednog jedinog svedoka; tako otac Peter ve dve godine nije vrio s voju dunost, a na drugi svetenik, otac Adolf, preuzeo je i njegove vernike. Za star og svetenika i Marget bile su to teke godine. Do tada su oni meu nama bili omiljeni , no to se, naravno, izmenilo kada se na njih spustila senka biskupove srdbe. Mno ge prijatelje su potpuno izgubili, a ostali su po stali hladni i uzdrijivi. Kada ih je ta nesrea zadesila, Marget je bila ljupka osamnaestogodi nja devojka, a uz t o je bila i najpametnija glavica u selu. Davala je asove sviranja na harfi i sops tvenom marljivou zaraivala je za haljine i deparac. Ali sada uenici jedan za drugim p oee da je naputaju; seoska mla de je vie nije pozivala na igranke i na za bave; mladii su prestali da dolaze njenoj kui, svi sem VHhelma Majdliaiga a nije moda trebalo ni cn da ih poseuje; onaj i njen ujak bili su tuni i usamljeni u svojoj zapostavlje nosti i osramoenosti i iz njihovog ivota iezlo je sunce. Tokom te dve godine sve im je ilo od zla na gore. Odea fm se pohabala i bilo im je sve tee i tee da nau hleba. I sada je konano dolazio i sam kraj. Solomon Isaks im je ve ispozajmljivao sav nova c koji je hteo da im pozajmi uzimajui kao

pokrie njihovn kuu i obavestio ih je da e im sledeeg dana kua otii na dobo ukoliko nov c ne bude vraen. 2 Nas trojica deaka bili smo uvek zajedno i tako je bilo jo od kol evke, voleli smo se od samog poetka, i ta liubav postajala je vremenom sve dublja . Nikolas Bauman bio je sin glavnog sudije mesnog suda; Sepi Volmajer, sin gosti oniara prve seoske krme Zlatni jelen", koja je imala lep vrt sa senovitim drveem sve do obale reke i amce koji su se. mogli unaimiti za vonju po reci; a trei sam bio j a Teodor Fier, sdn crkvenog orguliaa, koji je uz to bio i voa seoskih sviraa. uitelj sviranja na violini, kompozitor, optinski ubira poreza, crkvenjak i na druge naine koristan graanin, koga su svi potovali. Brda i ume smo znali isto tako dobro kao to su ih i ptice znale, poto simo po njima skitali ka go smo bili besposleni ili bar o nda kada se nismo kupali, pecali, vozili se u amcu ili kad smo se igrali na ledu ili se sankali niz bregove. A bilo nam je dozvoljeno i ono to je malo kome bilo d oputeno mogli smo da ulazimo u vrt zamka. I to zato to nas je voleo najstariji slu ga u zamku Feliks Brant; esto smo odlazili nou tamo da nam on pria o starim vreraen ima i udnim doivljajima, da puimo 7 s njim (to nas je on riauio) i da pijemo kafu; j er on je bio u ratu i uestvovao u opsadi Bea; kadasu pobedili i oterali Turite, meu zaplenjenom robom nali su i vree kafe, a zarobljeni Turci su im objasnili ta je to kafa i kako se od nje pravi prijatan napitak; otada je on uvek imao pri ruci ka fe da je sam pije, a i zato da bi iznenadio one koji nisu znali ta je to. Ako bi naila oluja, on bi nas zadrao svu no; dok bi napolju grmelo i sevalo, priao bi nam o duhovima i o svim moguim strahotama, o bitkama i o ubistvima, o mueniima i o slini m stvarima, pa nam je kod njega bilo ugodno i prijatno; a on je uglavnom priao on o to je sam doiveo i iskusio. U svoje vreme on je video mnogo duhova, vetica i arobn jaka; jenom je u pono, po stranoj oluii u planinama zalutao i pri bljesku munje ugl edao Divljeg lovca kako besno jezdi na vihoru, a njegovi sablasni psi ga jure kr oz uskovitlane oblake. Jedanput je video i vampira, a nekoliko puta i velikog sl epog mia koii sie krv te vrata ljudnna dok spavaju i laganim mahanjem krila ih usp avljuje da se ne bi probudili sve dok ne umru. On nas je hrabrio a se ne plaimo na tprirodnih pojava kao to su sablasti i igovorio nam je a one ne ine nikakva zla, da samo okolo lutaju zato to su usamljene i o&ajne pa trae paniu i saoseanje; tako smo se mi vremenom oslobodili straha, pa smo ak silazili s njim nou u ukletu odaju ta mnica u porumima zamka. Duh se samo jedanput pojavio i dok je prolazio jedva smo ga mogli videti; beumno je lebdeo kroz vazduh, pa je onda iezao; Feliks nas je toli ko bio nauio da se ne plaiftio da skoro nismo ni zadrhtali. On je rekao da se duh ponekad uspne, nou, i gore, probudi ga dodirom svoje ledene ruke po licu, ali ga ne ozledi; on samo trai saoseanja i panje. AM od svega je bilo najudnije to to je on video anele prave anele sa neba i razgovarao s njima. Nisu imali krila i bili su o bueni, a izgledali su, razgovarali i postupali kao i ma koji prirodni stvor i ne biste nikada saznali da su aneli da nije bilo divnih udesa koja su inili a koja smr toiik ne moe da ini, da nisu iznenada iezavali dok s njima razgovarate, to je takoe ne o to nijedan smrtnik ne bi mogao. I fekao je da su oni prijatni i veseli, a ne tm urni i setni, kao duhovi. Posle takvih prianja jedne majske noi, ujutro smo ustali , obilno dorukovali s njim, pa smo onda poli, preli preko mosta.i krentili ulevo u brda do umovitog vrha breuljka, naeg omiljenog mesta; tamo smo se ispruili na travu u hladovini da se odmorimo, da puimo i da prepriavamo ta uda, koja nam nikako nisu izlazila iz glave i koja su na

nas ostavila tako snaan utisak. Ali nismo mogli da puimo jer smo u brzini zaboravi li kremen i kresivo. Uskoro, iz umarka doeta do nas jedan mladi, sede i poe prijatel jski da pria kao da nas odavno poznaje. Mi nismo odgovarali, poto je on bio tuinac, a nismo bili navikli na nepoznate ljude i stoga smo se ustezali pred njima. Na sebi je imao novo i dobro ruho, i bio je lep, a imao je prijazno lice i prijatan glas; bio je jednostavan, mio i neusiljen, a ne tunjav, nespretan i stidljiv ka o ostali mladii. eleli smo da se s njim sprijateljimo, ali nismo znali kako bismo to poeli. Pomislih na lulu, pitajui se da li e on shvatiti kao panju ako mu ponudim da pripali. Ali prisetih se da neroamo vatre, i stoga sam bio razoaran i raaloen. On me veselo i zadovoljno pogleda, pa ree: Vatre? Oh, to je lako; ja u je stvoriti. Bi o sam toliko zaprepaen da saim zanemeo, jer mu do tada nisam rekao ni rei. On uze l ulu pa dunu u nju, duvan se zaari i krugovi plavog dimia se zalelujae. Mi skoismo n a noge, spremni da zadimo, to je bilo sasvim prirodmo; ak sano i otrali nekoliko kor aka, iako nas je on preklinjao da ostanemo, dajui nam tre da nam nee naneti raikakv og zla i da on samo eli da se s nama sprijatelji, kako bi imao drutva. I tako mi z astadosmo i stajali smo zaueni i radoznali, eleli da se vratimo, ali odve uplaeni da se na to osmelimo. On nas je i dalje nagovarao blago i ubedljivo, pa kada smo vi deli da se lula nije raznela i da se nita strano nije desilo, poverenje nam se mal opomalo vraalo, a naa radoznalost po stajala je jaa od straha, pa smo poli natrag, a li polako, spremnd da strugneimo i na najmanji znak opasnosti. On se mnogo trudi o da nas umirj i bio je_ u tome veoma vet; nismo mogli vie da sumnjamo i da se plai mo kada je neko tako iskren, jednOstavan i ljuibazan i kad tako arobno govori, ka o to je on to inio; zaista nismo, jer on nas je pridobiio za sebe i ubrzo smo bili zadovoljni, i bezbrini, i razgovorni i sreni to smo nasli toga novog prijatelja. K ada smo se potpuno oslobodili, uipitali smo ga kako je naueio da izvede ono udo, a on je odgovorio a to uopte nije uio i da mu to dolazi samo od sebe kao i neke irug e stvari dmge neobine stvari. Koje? Oh, mnogo toga. Ni sam ne znam koliko ih je. Hoe da nam pokae kako to radi? Hajde, molimo te! rekoe ostali. Neete opet da beite? N mo. Molimo te pokai nam. Hoe li? 10 Da, uiniu to veoma rado; ali, upamtite ne smete oraviti na svoje obeanje. Rekli smo da to neemo smetnuti s uma, a zatim on ode do j edne barice i vrati se sa vodom u kesici koju je napravio od lista, pa onda dunu u vodu i izvrnu, je; voda se bila pretvorila u komad leda u obliku kesice od li sta. Bili smo zaipanjeni i oarani, ali vie se nismo plaili; veoma smo se radovali to smo tu i molili sino ga da nastavi i da nam jo neto pokae. On je to i uinio. Rekao je da poelimo ma koje voe, bez obzira da li ga ima u ovo godimje doba. Svi istovrem eno graknusmo: Pomorandu! Jabuku! Groa! U depu vam je, odgovori on, i zaista je i To voe bilo je olino i pojeli smo ga zaelevi da ga je vie iako niko od nas to ne ree.

Nai ete ih na istom mestu u kome ste i ono prvo pronali, ree on kao i sve ostalo to v se prijede; uostalom, ne morate ni da kaete ta ste zaeleli; dok sam ja s vama, treb a samo neto da poelite i to to elite odmah ete i nai. I to to je rekao bilo je istini Nikada se nije desdlo neto tako arobno i zanimljivo. Hleb, kolai, tslatkii, orasi to god je ko zaeleo to je i naao. On sarn nije nita jeo, samo je sedeo i askao, izvodei udo za udom da bi nas zabavljao. Od ilovae je napravio siunu vevericu koja ustra na d rvo pa stade da se breca na nas. Onda napravi psetance koje nije bilo mnogo vee o d mia i koje zarea na vevericu gore na drvetu; to kuence je obigravalo oko stabla l ajui uzbueno, ivo, kao pravi, pravcati pas. Gonilo je zastraenu vevericu sa drveta n a drvo i pra 11 tilo je sve dok se oboje ne izgubie u umi. Od ilovae je pravio ptic e i putao ih, a one su odletale cvrkuui. Ja se najzad odvaih i upitah ga da nam kae k o je on. Aneo, ree on sasvim jednostavno, pa pusti jo jednu pticu, pljesnu rukama i o na odlete. Kada je on to kazao, nas obuze strahopotovanje, i sada smo se opet plai li; on ree da ne treba da se uzrujavamo, poto nema razloga da se bojimo jednog anel a, a on nas ionako voli. Onda je nastavio da pria, jednostavno i spokojno kao i d otada; i dok je govorio napravio je mnogo siunih mukaraca i ena, veliine prsta na ruc i, koji su smesta poeli vredno da rade, pa su u travi raistili i poravnali prostor od nekoliko metara u kvadrat na kome su veto poeli da grade jedan vrlo lep maiuni z amak; ene su meale malter i nosile su ga po skelarna \v vedrima na glavi, kako su to oduvek nae radnice inile, a mukarci su zidali, stavljajui opeku za opekom pet sto tina tih siunih ljudi ivo su trkarali tamoamo, vredno radei i briui znoj s lica; sve s to inili sasvim pTirodno kao pravi Ijudi. Obuzeti posmatranjem tih pet stotina s iunih stvorova kako malopomalo i korak za korakom podiu zamak i daju mu oblik i izg led, ubrzo mo zaboravili svoj prvobitni oseaj i strahopotovanje i ponovo smo se osea li veoma prijatno i spokojno. Upitali smo ga da li i mi moemo da napravimo nekoli ko ljudi, to nam on odobri i ree Sepiju da napravi nekoliko topova za bedeme, Niko lasu da naini nekoliko ratnika sa helebardama, u oklopu i kacigama, a meni a napra vim konjanike sa konjima; odreujui nam te zadatke, oslovljavo nas je po imenu, ne rekavi nam otkuda ih zna. Sepi ga tada upita kako 12 se an zove, a <m mirno odgov ori Satana" i prihvati na iver jednu majunu enu koja se bila omakla sa skele, vrati je na njeno mesto, pa ree: Ba je glupa to ne gleda gde staje." Njegovo itme nais zg romi, izruku nam poispada ono to smo pravili i sve se razbi u paramparad top, ratn ik sa helebardom i konj. Satama se zasoneja i upita nas ta nam je. Ja promucah: .. fita, samo to je nekako udno ime za jednog anela." On upita zato. Zato to je to to je pa, zna, to njegovo ime. Da, tako je on je moj stric. On je to rekao mirno, ali mi z a trenutak izgubismo dah, a srca poee snano da nam lupaju. Izgledalo je kao da on t o nije ni primetio; opravio je naeg ratnika i ostalo ovla ih dodiruiui i anda nam i h predade gotove, pa ree: Zar se ne seate? i on je jednom bio aneo. Da to je istina Sepi; toga se nisam setio. Pre Pada i on je bio nevin. Da, ree Nikolas, bio je bez g a. Dobra smo mi porodica, ree Satana; nema je bolje. On je jedini lan nae porodice koj je ikada zgreio.

Niko ne bi bio u stanju da shvati koliko je sve to bilo uzbudljivo. Sigurno vam je poznata ona jeza koja vas proima i od koje drhtite dok gledate neto tako udesno i arobno i ddvno, da vas obuzima i strah i radost to ste ivi i to to moete da gledate ; i izvesno znate kako nepomino zurite u to, kako vam se usne sue i dah zastaje, a li ni za ceo svet ne biste se makli sa tog mesta. Goreo sam od silne elje da mu p ostavim jedno pitanje bilo mi je na vrh jezika i s tekom mukom sam se obuzdavao a li me je bilo stid da 13 pitam; bilo bi to imoda grubo. Sataina spuisti na zemlju jednog vola koga je pravio, osmehnu mi se, pa ree: Ne bi to bilo grubo, a ja bih ti oprostio i kad bi bilo tako. Da li sam ga video? Milionima puta. Jo od onog vr emena kada sam ja bio dete od hiljadu godina bio sam njegov drugi miljenik meu ane liima nae krvi i loze kako bi se to reklo jezikom ljudi da, od toga doba pa sve do n jegovotg Pada, osam hiljada godina, po vaem raunanju vremena. Osatn hiljada! Da, tako je. Tada se on okrenu Sepiju i nastavi kao da odgovara na neto o emu je Sepi razmilj ao. Pa da, naravno, ja izgledam kao deak, jer to u stvari i jesam. Ono to vi naziva te vremenom kod nas je ogromno; mnogo vremena protekne dok jedan aneo dospe do zr elosti. U mojoj svesti uobliavalo se jedno pitanje, kad se on okrenu prema meni i odgovori: Ja sam star esnaest hiljada godina raunajui po vaem vremenu. Onda se okrenu Nikolaeu i reee: Ne, Pad nije pogodio mene, a ni ostalu moju rodbinu. Samo je ona j, po kome sam ja dobio iime jeo plod one voke, a zatim je time prevario mukarca i enu. Mi ostali jo ne poznajemo greh i nismo u stanju da ga inimo; mi smo neporoni i takvi emo zauvek ostati. Mi > Dvojica siunih radnika sti se svaali, pa su glasiima ko i su zunzarali poput bumbarevog grdilii psovali jedan drugog; izbi tua i krv; a o nda se uhvatie ukotac na ivot i smrt. Satana isprui ruku, smrvi ivot obojice meu svoji m prstima i zatim ih odbaci; potom mdmo obrisa maramicom crvenilo sa prstiju i p rodui tamo gde je prekinuo: Mi ne moemo da inimo zlo, niti smo skloni da ga inimo, pot o ne znamo ta je to. udne su bile te rei, ba u tom asu; jedva smo ih i uli, toliko smo bili zgranuti i rastu 14 eni nemilosrdnim ubistvom jer, to je bilo ubistvo, pravo ubistvo, bez opravdanja i razloga, poto mu ti ljudi nisu nita skrivili. Bili smo ojaeni zbog toga, jer smo ga ve bili zavoleli i mislili da je tako plemenit, divan i mio i iskreno smo bili ubeeni da je aneo;. a on je poinio to zversko nedelo oh, koliko ga je to srozalo u naim oima, a mi smo se njime toliko gordili. Kao da se n ita nije dogodilo on nastavi da pria o svojim putovanjima i o zanimljivim stvarima koje je video u velikim svetovima naeg sunanog sistema i drugih sunanih sistema, b eskonano daleko u neizmernim daljinama vasione i o obiajima besmrtnika koji tamo iv e; tim nas je nekako zanosio, oduevljavao, oaravao, uprkos jadnog prizora pred naim oima, jer su ene onih ubijenih patuljaka nale njihova smrvljena i bezoblina tela i plakale su nad njima, jecale i naricale; tu je kleao svetenik sa rukaina prekrtenim na grudima i molio se; oko njih se okupilo mnotvo oaloenih pdjatelja, svi gologlavi , pobono pognutih glava, mnogima su se suze kotrljale niz obraze a Satana nije ob raao nikakvu panju na taj tuni prizor sve dok mu pla i molitve nisu poele da smetaju; a tada isprui ruku, uze teku dasku sa nae ljuljaku pa njom tresnu i ravni sa zemljom sve ove siiine mukarce i ene, kao da su muve, i nastavi da pria kao i do tada. Aneo, a ubija stetenika! Aneo koji ne zna da ini zla, a sada svirepo i hladnokrvno unitava stotine bespamonih bednih ljudi,

koji mu nikada nisu nita uinili naao. Smuilo nam se od toga groznog zverstva i od po misli da nijedno od tih jadnih stvorenja, osim svetenika, nije bilo spremno na sm rt, jer nijedno od njih nikada nije ulo misu niti je makar samo videlo crkvu. A r ai smo bili svedoci; videli smo ta ubistva i bila nam je du 15 nost da to kaemo, p a neka onda zakon uini svoje. Ali on je sve dalje nastavljao da pria i ponovo nas je oaravao kobnom lepotom svoga glasa. Uspeo je da sve zaboravimo; mogji smo samo da ga sluamo, da ga volimo, da budemo njegovi robovi i da ga pustimo da s nama in i ta hoe. Opio nas je radou to smo s njim, to gledamo u nebo njegovih oiju i oseanjem hienje koje bi prostrujalo kroz nae ile od dodira njegove ruke. Stranac je sve vide o, svugde bio, sve znao i nita nije zaboravljao. Ono to bi drugi morao da prouava o n bi shvatio jednim pogledom; za njega nije postojala tekoa. A inio je da slikovito vidite sve ono o emu pria. On je video stvaranje sveta; video je kad je Adam stvo ren; video je kako je Samson jurnuo na stubove hrama i kako ga je sruio na sebe; video je Cezarovu smrt; priao je o svako dnevnom ivotu, na nebu; video je grenike k ako se grozno gre u crvenim talasima paklenog ognja; a uinio je da sve to vidimo, kao da smo i sami tamo bili i sve to posmatrali roenim oima. Sve to smo i oseali, k ao da sve proivljavamo, mada njemu, kako je izgledalo, to nije bilo nita drugo do obina zabava. Te vizije pakla, ta jadna neja i ene, i devojice, i deaci i mukarci koji vrite od bola i preklinju pa to smo mi jedva podnosili, a on je bio tako spokoja n kao da su oni izmiljeni pacovi u vetakoj vatri. A uvek kad bi govorio o mukarcima i enama ovde na zemlji i o njihovim postupcima ak i o najvelianstvenijim i naiuzvien ijim mi bismo se potajno stideli, jer je on svojim 16 dranjem pokazivao da vrlo m alo ceni i njih i njihova dela, pa biste esto poraislili da govori o muvama kad n e biste znali o kome je re. Jednom je ak i izriito kazao da smo mi ljudi ovde dole na zemlji ipak dosta zanimljivi, iako smo tako glupi i ogranieni i beznaajni i uob raeni, tako bolesni i nejaki, i sve u svemu tako jadna i bedna, bezvredna gomila. Rekao je to sasvim prirodno i bez gorine, ba kao to bi ovek govorio o opekama ili ub retu ili bilo emu drugom to nema nikakvog znaaja ni oseanja. Video sam da nije imao nameru da vrea, ali sam u mislima doao do zakljuka da je to prilino neutivo. Neuitivo! ee on. Pa to je samo istina, a istina je utivost; inae je utivost izmiljotina. Zamak j e gotov. Da li vam se dopada? Taj zamak bi svakome morao da se dopadne. Bio je ve oma lep, skladan i divan i vanredno veto ureen do najmanjih sitnica, sve do zastav ica koje su leprale na kulama. Satana nam ree da sada treba da stavimo na mesto ar tiljeriju, da postavimo ratnike sa helebardama i da rasporedimo konjicu. Nai vojn ici i konji bili su vrlo udni, oni su tako malo liili na ono to je trebalo da budu, zato to smo ih mi, naravno, napravili sasvim neveto. Satana nam je rekao da su to najgori mali ljudi koje je ikada video, a kada ih on dodirnu 1 oive, bilo je upr avo smeno kako su se kretali, poto njihove noge nisu bile iste duine. Teturali su s e i koprcali kao da su pijani, ugroavajui ivot svima oko sebe, i najzad su popadali i bespomono su leali i bacakali se. Svi smo se smejali iako je bila sramota gleda ti taj alosni prizor. Topove smo napunili zemljom, da opale pozdravni

plotun, ali svi do jednoga bili su tako iskrivljeni i tako ravo napravljeni da se rasprsnue im grunue, pa neke tobdije poubijae, a druge teko ranie. 2 Tajanstven; stra ap 17 Satana ree da e sada doi oluja i zemljotres, ako to elimo, ali da bismo morali malo da se^ udaljimo zbog opasnosti. Mi smo hteli da upozorimo i. siune ljude da se i oni udalje, ali om ree da ne brinemo o njima, da oni nisu nimalo vani i da moe mo mapraviti druge kad god hoemo i kad nam budu potrebni. Jedan mali, crni olujni oblak poe da se sputa na zamak, minijaturne munje i gromovi stadoe da sevaju i da besne, zemlja uzdrhta od grmliavine, vetar zazvida i zafijuka, kia poe da pljuti i s vi ljudi nagrnue u zamak da se zatite od nepogode. Sve crnji i crnji oblak se sputa o i tako se nadvio nad zamak da se on jedva kroz njega nazirao. Munje su sevale jedna za drugom, aonda grom tresnu u zamak i zapali ga; kroz oblak poee besno liza ti crveni plameni jezici, a ljudi vritei povrvee napolje, ali ih Satana gurmu natrag , nimalo se ne obazirui na nae molbe, pla i preklinjanje; usred strahovitog zavijan ja vetra i tutnja grmljavine eksplodira skladdte baruta, zemljotres iroko razdera zemlju, i ruevine i ostaci zamka strovalie se u tu provaliju koja sve prodera i zat vori se nad njom, sa svim tim nevinim svetom; nije se spaslo nijedno od pet stot ina tih jadnih stvorova. Srce nam je pucalo od tuge, nismo mogli da zadrimo suze. Ne plaite, ree Satana, nisu oni nita vredeli. Ali otili su u pakao! Oh, to nije n ; mi moemo da uapravimo jo mnogo takvih ljudi. Bilo je uzaludno da pokuavamo da ga g anemo; oevidno, on uopte nije imao oseanja 1 ne bi mogao da nas razume. Bio je razd ragan i tako raspoloen kao da je to to se dogodilo bilo neko venanje, a ne avolski p okolj. Zaeleo je da se i mi osetimo kao on, i, naravno, 18 njegova arobmjaka mo ispu ni mu elju. To mu nije bilo nimalo teko; s nama je inio ta je hteo. I, za koji tren, mi.smo igrali na toj grobnici; on nam je svirao u neki udesan i aroban instrument , koji je izvadio vl depa; a ti zvuci pa takvih zvukova nema, osim moda ina nebu, a on ih je, kazao nam je, odande i doneo. Ti zvuci su izazivali u nama oseanje ma hnitog zadovoljstva. Nismo mogli da skinemo oiju s njega, a nai pogledi su dolazil i iz samih srca i nemo su govorili da ga oboavamo. On je s neba doneo i tu igru u kojoj je bilo rajskog blaenstva. Uskoro zatim Sataina ree da mora da ide zbog nek og posla. Mi nismo mogli da se pomirimo s tim, pa smo se okupili uz njega i prek linjali ga da ostane; to mu je bilo milo, kako nam je i sam rekao, pa je kazao d a nee odmah otiei, da e jo malo saekati i da sednemo i porazgovaramo jo koji minut; o nda nam ispria da je Satana njegovo jedino pravo ime, to emo samo mi znati, a da je on izabrao drugo ime kojim treba da ga zovemo u prisustvu ostalih; neko sasvim obino, kao to imaju, ljudi Filip Traum. To ime je zvualo tako udno i bedno za jedno takvo bie! Ali to je bila njegova odluka te mi nita ne rekosnio; njegova odluka bi la je dovoljna. Toga dana videli smo svakojaka uda i ja poeh da razmiljam kako e bit i veliko zadovoljstvo kad po povratku kui budem o svemu tome priao, ali on primeti moje misli pa ree: Ne, sve je ovo tajna izmeu nas etvorice. Bie mi svejedno ako pokua te to da ispriate, ba ako zaelite, ali u paziti na vae jezike tako da im nijedna tajn a nee izleteti.

To je bilo razoaranje za nas; ali tome nije bilo pomoi i nai samo nekoliko puta uz dahnusmo. I dalje smo s uivanjem priali, a on je 2* 19 stalno itao nae misli i odgov arao na njih, to je meni izgledalo najudnije od svega to je inio; ali on prekinu ta moja razmiljanja i ree: Ne, bilo. bi udno da to inite vi, a nije udno kad sam ja u pit anju. Ja nisam sputan ogranienjima kao vi. Nisam podloan uslovima ljudskog ivota. J a mogu da ocenim i da razumem vaeljudske slabosti, jer sam ih prouavao; ali ja nem am ni jednu od njih. Moje telo nije stvarno, premda bi vam pod rukom izgledalo vr sto; moje odelo nije stvarno; ja sam duh. Nego, otac Peter dolazi. Mi pogledasmo unakolo, ali ne videsmo nikoga. On se jo ne vidi, ali ete ga vi uskoro ugledati. Pozn aje li ti njega, Satana? Ne poznajem ga. Hoe li da razgovara s njim kad doe? On nije i glup kao to smo mi, a sigurno bi mnogo voleo da porazgovara s tobom. Hoe li? Da, h ou, ali drugi put, neu sada. Jo malo pa u morati da idem svojim poslom. Eno ga; sada moete da ga vidite. Sedite mirno i nemojte nita govraiti. Mi pogledasmo i videsmo oca Petera kako ide k nama kroz umu kestena. Nas trojica smo sedeli na travi, a S atana je sedeo ispred nas na stazi. Otac Peter se pribliavao polako, sputene glave , zamiljen, pa odjednom zastade na dvatri koraka od nas, skide eir i izvadi svilenu maramicu; stajao je tako briui lice i izgledalo je kao da hoe neto da nam kae, ali n e ree nita. Posle nekoliko trenutaka on prorrirmlja: Ne znam ta me je to dovelo ovam o; izgleda mi kao da sam maloas bio u svojoj radnoj sobi no, verovatno sam sanjar io itav sat i tako preao i ne primeujui sav ovaj put; ja, vaistinu, vie nisam pri seb i u ovim tekim danima. Zatim on poe, mrmljajui 20 neto sam sebi, pa proe pravo kroz Sa tanu, ba kao da mu se nita nije ispreilo. Kada to videsmo, nama se presee dah. Hteli smo da uzviknemo, kao to to ovek skoro uvek ini kada se desi neto to ga prenerazi, a li nas neto etidnovato zadra i mi ne izustismo nita, samo smo ubrzano dahtali. Usko ro drvee zakloni oca Petera, i Satana ree: Sada vidite da je onako kao to sam vam ka zao ja sam samo duh. Da, to smo sad uvideli, ree Nikolas, ali mi nismo duhovi. Jasno je da on tebe nije video, ali da li smo i mi bili nevidljivi? On je pogledao pre ma nama, ali izgiedalo je kao da nas ne vidi. Ne, za njega niko od nas nije bio vi dljiv, poto sam ja tako hteo. Cinilo nam se da je to suvie lepo da bi bilo istinito , da mi uistinu gledamo sve te divne i udnovate dogaaje i da to ndje samo san. A o n je sedeo tu, izgledao je kao svaki drugi, tako prirodan i jednostavan i mio, i stalno je priao i zaista nemam rei da vam opiem kako srno se mi oseali. To je bilo ushienje. A ushienje je neto to se ne moe sliti u rei; ono je kao muzika, a muziku ove ne moe opisati tako da bi 7je neko drugi osetio. On je ponovo priao o drevnim vre menima i oivljavao ih je pred naim oima. On je toliko mnogo video, toliko mnogo! ilo je pravo udo da ga gledamo i da pokuavamo da shvatimo kako to mora izgledati kada neko ima za sobom takvo iskustvo. Ako to nagna oveka da se oseti toliko tuno bezn aajan, kao stvorenje iji ivot traje samo jedan dan i to tako kratak i jadan dan. A on nije rekao nita da bi povratio na klonuli ponos ne, nije izustio ni rei. O ljudi ma je stalno govorio onako isto ravnoduno onako kako se govori o opekama i hrpama gnojiva

21 ili o slinim stvarima; videlo se da ljudl za njega ba nita ne znae, bilo u kom po gledu. On nije imao nameru da nas vrea, to je bilo jasno; kao to ni mi nemamo nara eru da vreamo apeku kada je omalovaavamo; oseanja neke opeke za nas ne znae ba nita, n ikada i ne pomislimo da li ih ona uopte ima ili nema. Jednom kad je najslavnije k raljeve, i osvajae, i pesnike, i proroke, i gusare i prosjake trpao na istu hrpu upravo kao opeke mene stid natera da ustanem u odbranu oveka i stoga ga upitah zat o pravi tako ogromnu razliku izmeu sebe i ljudi. On se trenutak borio s tim i izg ledalo je kao da ne shvata kako ja mogu uopte da pitam neto tako udno. A onda ree: Ka kva je razlika izmeu oveka i mene? Razlika izmeu smrtnika i besmrtnika? Izmeu oblaka i duha? On podie jednu bubu koja je milela po komadu kore i upita: Kakva je razlik a izmeu Cezara i ove bube? Ja rekoh: Ne mogu se porediti pojmovi koji nisu za poreen je nd po svojoj prirodi, ni po meusobnom rastojanju,. Ti si sam odgovorio na svoje pitanje, ree on. Ja u malo proiriti tvoj ogovor. ovek je stvoren od praine posmatra kad je stvaran. Ja nisam sazdan od praine. Covek je muzej boletina, leglo neistoe; danas se raa, a sutra iezava; poinje kao praina, a odlazi kao gnusan smrad; a ja prip adam aristokratiji Venih. A ovek ima i Oseanje morala. Razume li? On ima Oseanje mora la. To je, samo po sebi, ve dovoljna razlika izmeu nas. Rekavi to, on zauta kao da je time sve objasnio. Meni je to bilo ao, poto sam u to vreme imao tek neodreenu pred stavu o Oseanju morala. Znao sam samo da smo ponosni to ga imamo, a kad je on o to me govorio na ovaj nain, to me je vrealo i osetio sam 22 se kao evojka koja misli d a se njenim najdraim inuvama dive a onda sluajno uje kako ih neki neznanci israejavaj u. Neko vreme smo svi utali, a to se mene tie bio sam utuen. Zatim je Satana opet poe o da aska i ubrzo je njegovo prianje toliko vrcalo veseljem i ivou da se ja opet oras poloih. Ispri5ao nam je nekoliko veoma duhovitih zgoda, i mi smo se slatko smejal i; a kada nam je priao kako je Samson svezao lisicama buktinje na rep i pustio ih u kukuruzne njive Filistina, pa seo na ogradu i pljeskao se po bedrima i smejao se da su mu sve suze tekle niz obraze, a onda izgubio ravnoteu i tresnuo sa ogra de, i sam Satana se zasmeja setivi se tog prizora, a mi smo se veselili i uivali k ao nikad. Najzad on ree: E, pa sada idem da obavim svoj posao. Nemoj! povikasmo svi. N e idi, ostani s nama. Nee se ti vratiti. Da, vratiu se. Dajem vam asnu re. Kada? No kada e se vratiti? Uskoro. Videete da e biti tako. >Mi te volimo. >I ja vas. Da bih v to dokazao, pokazau vam neto lepo. Kada odlazim, ja obino prosto nestanem; ali sada u iezavati polako i pu~ stiu vas da vidite kako to radim. On ustade i sve to bilo je barzo gotovo. Iezavao je, iezavao, sve dok nije bio poput mehura od sapunice, samo t o je zadrao svoj oblik. Kao kroz mehur od sapunice, kroz njega se jasno videlo bun je; po njemu su igrale i blistale nene dugine boje, zajedno sa onim okvirom slinim prozorskom oknu koji se uvek vidi na klobuku. Zacelo ste videli kako mehuri od s apunice padne na ilim i lagano odskoi dva ili tri puta pre nego to se rasprsne. Tak o je uinio i on. Skoknuo je dotaknuo travu odskok) lebdeo u vazdtihu opet 23

dodirrmo tlo i tako alje, pa se ona uskoro rasprsnuo puf! i na mestu gde je bio os tala je praznina. Bilo je to udesno i divno. Ne progovorismo ni Te, samo smo zaueno sedeli, sanjarili i mirkali; najzad, Sepi se tre iz zanosa, tuno uzdabnu i ree: Pa, v aljda se nita od toga nije stvarno ni dogodilo. Nikolas uzahnu i ree neto slino. Bio s am nesrean kad su to kazali, jer to je bila ona ista ledena ieza koja je i mene o buzela. Tada ugledasmo sirotog starog oca Petera kako se vraa, pognute glave kao da neto trai na tlu. Kada prie dosta blizu, on die pogled, opazi nasi upita: Od kada ste vi ovde, deco? Doli smo maloore. oe. Ona znai da ste doli posle mog prolaska ovu a ete moda moi da mi pomognete. Da li ste doli stazom? Da, oe. jesmo. >E, to ie dobro ja sam doao tim puteljkom. Izgubio sam novanik. U njemu nije bilo mnogo para, ali i to malo za mene znai mnogo, poto ie to sve to sam imao. Jeste li ga moda negde op azili? Ne oe, nismo, ali pomoi emo vam da ga traite. To sam ba i hteo da vas zamolim , eno ga! Mi ga nismo bili primetili iako je leao tu, upravo tamo gde je Satana st ajao kada je poeo da iezava ako je on uopte iezao i ako sve to nije bila samo opsena. Otac Peter podie novanik i kao da se zaprepasti. Ovo je moj novanik, ree on, ali ono je unutra nije moie. Ovaj je ebeo, moj je bio mrav; moj je bio lagan, a ovai je tea k. On ga otvori; bio je do vrha pun zlatnika. On nas je pustio da se nagledamo to ga blaga, a mj smo se zaista zablenuli, jer nikada do 24 tada nismo odjednom vid eli toliko mnago 110vaca. Svi zaustismo da kaemo: To je uinio Satana!, ali ne izusti smo ni rei. Eto vidite, nismo mogli da kaemo ono to Satana nije eleo da kaemo; to nam je on sam rekao. Deco, jeste li vi ovo uinili? Mi se zasmejasmo, a nasmejao se i o n im je shvatio koliko je glupo to pitanje. Ko je to bio ovde? Mi opet zinusmo da m u odgovorimo, i tako nam usta ostadoe otvorena za trenutak, jer nismo mogli da kae mo Niko, poto to nebi bilo istinito, a prava re nam nije padala na pamet; tada se ia prisetih i rekoh: Nijedno ljudsko bie. Tako je, rekoe i ostali. pa zatvorie usta. Ni tako, ree otac Peter i pogleda nas veoma strbgo. Ja sam maloas proao ovuda i tu nije bilo nikoga, ali to nije vano; neko je bio ovde posle mene. Neu da kaem da ta osoba nije prola pre nego toste vi doli ovamo; a neu da kaem ni to da ste je vi videli. al i da je neko ovuda proao, to sigurno znam. Moete li mi dati asnu re da niste nitkoga videli? Nljedno ljudsko bie. To je dovoljno; znam da govorite istirm. On poe da broji novac na stazi, a mi smo klekli i uzbueno pomagali da sloi zlatnike na hrpice. Pa t u je nekih hiljadu sto dukata! ree on. Oh, kad bi bar bili moji tako su mi potrebni ! u to ga glas izdade, a usne mu za

drhtae. Pa, vai su gospodine! pov&aismo mi uiglas, svaki heler je va. Ne, to nije moj Moja su saroo etiri ,dukata, a ostalo... ! Jadni starac utonu u misli milujui nekol iko zlatnika koje je drao u rukama; zaboravio je gde se nalazd i uao je, 25 star, g ologlav i sed; bio je to alostan prizor. Ne, ree on trgnuvi se, nije to moje. Nita ne hvatam. Bie da je neki neprijatelj .. . mora da je posredi neka zamka. Oe Peter, ree N ikolas, sa izuzetkom zvezdoaca, vi u selu nemate nijednog stvarnog neprijatelja ka o ni Marget. A nema ni govora o tome da postoji neki neprijatelj koji bi bio tak o bogat da bi rizikovao hiljadu sto dukata samo zato da bi vam napakostio. Pitam vas je li tako ilinije? On nije bio u stanju da porekne taj zakljuak i to ga razv eseli. Ali, vidite deco, to nije moje to ni u kom sluajti nije moje. Rekao je to ne kako enjivo, kao ovek kome ne bi bilo ao, ve bi ga obradovalo, da mu neko protivrei. T je vae, ode Peter, mi srao svedoci da je tako. Zar ne, drugovi? Da, da, jesmo, i p ri tame emo i ostati. Tako mi Gospoda, deco, skoro ste me ubedili, zaista jeste. Da mi je samo stotinak dukata od toga! Kua je zaduena za toliko, i ako sutra ne ispl atimo dug, ostaemo bez krova nad glavom. A ta etiri dukata su sve to mi imamo na ov om ... To je vae, svaki taj dukat, morate ih uzeti mi smo vana jemstvo da je sve u . redu. Zar ne, Teodore? Zar ne, Sepi? Nas dvojica potvrdismo da je tako, pa Niko las ponovo utrpa novac u pohabani stari novanik i natera sopstvenika da ga uzme. A onda on ree da e od toga upotrebiti dve stotine, poto nra je kua dovoljan zalog za tu svotu, a da e ostalo uloiti uz kamate dok pravi vlasnik ne doe po svoj novac; to se nas tie, rekao je da emo morati da potpiemo potvrdu o tome kako ie doao do novca potvrdu koju e pokazati seljacima kao dokaz da se iz svojih nevolja nije izbavio na nepoten nain. 26 r Sutradan kada je otac Peter isplatio Sok>mona Isaka u zlatu i ostatak novca ostavio kod njega uz kamatu, celo selo je brujalo o tonae To je dovelo i do jedne prijatne promene; Hinogi pohrlie u njegovu kuu da mu estitaju, a nekoliko njegovih starih prijatelja koji su bili ohladneli prema njemu opet pos tadoe ljubazni i srdani, a kao vrhunac svega Marget pozvae na jednu zabavu. U svemu tome nije bilo nikakve tajne; otac Peter je ispriao sve okolnosti pod kojiiina s e to odigralo, rekavi da to ne moe objasniti i da u tome vidi samo ruku provienja. Neki su vrteli iglavom i u etiri oka govorkali da to vie lii na ruku Satane; to su ti neprosveeni ljudi zaista udnovato dobro pogodili. Drugi prepredeno stadoe da se vrte oko nas lukavo pokuavajui da nas nagovore da izaemo na videlo s istinom; obeava li su da e utati o tome kao zaliveni i da ele da saznaju samo za sebe, zbog toga to im je itava stvar tako udna. ak su nagovestili da bi kupili tu tajnu i da bi nam za nju dali para; da smo bar mogli neto da izmislimo to bi odgovaralo ali to nismo u ineli; nismo bili dovoljno dovitljivi, pa smo morali propustiti tu priliku, to Je zaista bila teta. Tu tajnu nosili smo u sebi bez ikakve muke, ali ona druga, ona velika, ona divna, pekla nam je samu duu, kljuala je u nama, i mi smo goreli od el je da je otkrijemo i da zaprepastimo svet. Ali morali smo da je zadrimo u sebi. U stvari, ona je sama ostala u nama. Satana je rekao da e tako biti, tako je i bil o. Svakoga dana odlazismo u umu da

bismo bili sami i da bismo mogll da priamo o Satani; to je bilo jedino na ta smo m islili i za ta smo marili; Lekivali smo ga danju i nou, nadali se da 27 e doi i vremen om smo postajali sve nestrpljiviji. Ostali deaci nas vie nisu zanimali i nismo hte li da uestvujemo u njihovim igrama i poduhvatima. Oni su nam izgledali tako do~ s adni, posle Satane, a sve to su inili tako beznaajno i obino posle njegovih doivljaia u drevnoj prolosti i u vasioni, posle njegovih uda, i iezavanja, i rasprskavanja i posle svega ostalog. Prvog dana bili smo vrlo zabrinuti zbog jedne stvari, pa sm o pod ovim ili onim izgovorom stalno odlazili u kuu oca Petera da bismo videli ta je s njim. Brinuli su nas oni zlatnici, boiali smo se da se ne raspadnu i pretvo re u prainu, kao vilinski novac. Ako se to ogodi ali nije se dogodilo. Kad se dosm iraja dana niko na to nije poalio, ubedili smo se da je to pravo zlato, pa nam sa srca pae teret brige. Zeleli smo da postavimo jedno pitanje ocu Peteru, pa srno nafza i otili k njemu sledeeg ana pre vee, pomalo bojaljivo, a poto smo prethodno izv i slamice ko e a pita; upitah ja kao sluaiiio, iako to nije zvualo ba tako sluaino kak sam ia eleo a zvui, jer nisam znao kako to da uiniTn. Gospodine, ta je to Oseanje mor la? On me iznenaeno pogleda preko svoiih ogromnih naoara i ree: Pa, to ie dar koji na m omoguava da razlikujemo obro o zla. Tai odgovor donekle razjasni ta je to, ali ne p otpuno, pa sam bio razoaran i pomalo zbunjen. On je oekivao da nastavim, i ja, ne znajui ta da kaem, upitah: Da li je to neto vreno? Vredno? Pobogu, de&ae, pa to je j to oveka uzdie iznad zveri iji se trag zauvek zatre i to ga ini besmrtnim! Kako na to nisam znao ta jo da kaem, ja izioh sa ostalim deacima; otili smo sa onim neodreenim os njem koje ovek esto ima kad je nahranjen, ali nije i sit. Oni su zahtevali da im o bjasnim njegove rei, ali ja sam bio umoran. Proli smo kroz salon u kome je Marget pouavala Meri Luger da svira na klavsenu. Dakle, jedna od uenica koje su je bile o stavile, vratila se; Meri je bila veoma. uticajna, i druge e poi za njenim primero m. Marget skoi i hitro nam prie, pa nam ponovo zahvali, sa suzama u oima to je bilo ve trei put to smo nju i njenoga ujaka spasli da ih ne izbace na ulicu, a mi joj p onovo rekosmo da to nismo mi uradili, ali ona je bila takva, nikada nije znala k ako dovoljno da se zahvali nekome ko bi za nju neto uinio; stoga smo je pustili da kae to je naumila. A kada smo prolazili kroz vrt, tamo je sedeo i ekao Vilhelm Maj dling; bliilo se vee, pa je nameravao da zamoli Marget da proeta s njim pored reke kada bude zavrila as. On je bio mlad advokat kome je posao iao prilino dobro i koji je malopomalo napredovao. Mnogo je voleo Marget, a i ona njega. On ih nije naputa o kao to su to drugi uinili, ve im je sve vreme ostao veran. Marget i njen ujak cen ili su njegovu vernost. On nije bio naroito obdaren, ali bio je naoit i dobar, a i to samo po sebi je neka vrsta obdarenosti i pomae. Zapitao nas je kako as napredu je i mi mu rekosmo da je pri kraju. Moda je tako i bilo; mi o tome nismo nita znal i, ali smo osetili da e mu to biti milo, kao to mu i jeste bilo, a nas to ba nita ni je kotalo. etvrtog dana sie zvezdoatac iz svoje stare i trone kule u vrhu doline, gde je valjda i uo novost. On je nasamo porazgovarao s nama; ispriali smo mu koliko s mo mogli da mu 29

kaemo, jer smo ga se mnogo plaili. Sedeo je izvesno vreme i diuboko razmiljao, pa o nda uipdta: ta rekoste, koliko ono dukata bee? Hiljadu sto sedam, gospodine. Zatim on ree, kao da razgovara sam sa sobom: To je veoma udno. Da... veoma udnovato. Neverova tno se podudara. A onda poe da nam postavlja pitanja i ponovo nas ispita sve od sa mog poetka, a mi smo mu odgovarali. Najzad je rekao: Hiljadu sto est dukata. To je velika svota. Sedam, ree Sepi ispravljajui ga. Oh, sedam, je l tako bee? Naravno, nije nimalo vano da li je bio dukat manje ili vie, ali najpre ste kazali est. Ne bi bilo mudro da smo mu rekli da je on pogreio, ali smo znali da je tako. Nikolas odgovor i: Oprostite pogreili smo, hteli smo da kaemo sedam. >Oh, nita zato, mome, samo sam p imetio tu razliku. Prolo je ve nekoliko dana, pa ne moe se ni oekivati da se svega t ano seate. Covek je sklon da pogrei kad nema nikakve . pojedinosti zbog koje bi mu se broj utisnuo u seanje. Ali bila je tu jedna takva pojedinost, gospodine, ree Sepi i vo. >Sta je to bilo, sdne? upita astrolog nemarno. Najpre smo svi prebrojali hrpic e dukata, svaki posebno, i svi smo izbrojali isto hlljau sto est. Ali kada je broj anje poeelo, ja sam jednog sakrio, ale radi, pa sam ga posle vratio i rekao: .Mis lim da smo pogreili, ima ih hiljadu sto sedam; hajde da ponovo brojimo. To smo i uinili, i ja sam, naravno, bio u pravu Svi Su bili iznenaeni, pa sam im onda ispriao ta sam bio uradio. 30 Astrolog uipita da li je ovo istina i mi to potvrdismo. Eh, onda je ceo sluaj reen, refe on. Sada znam ko je lopov. Deco, novac je ukraden. Zatim on ode, ostavivi nas uznemirene i zabrinute; pitali smo se ta li je time hteo da kae. To smo i saznali sat kasnije; do tada se ve celim selom bio proneo glas da je otac Peter uhapen zato to je od astrologa ukrao veliku svotu novca. Svi jezici se razvezae i stadoe brbljati. Mnogi su kazivali da to nije nalik na oca Petera i da je to zacelo greka; ali ostali su vrteli glavama i govorili da beda i oskudica m ogu oveka u nevolji da nagnaju skoro na svata. ISIo, o jednoj pojedinosti nije bil o razlika u miljenjima svi su se slagali da je pria oca Petera kako je doao do novc a gotovo neverovatna tako je to udno zvualo. Govorili su da bi novac moda tako moga o da dospe u ruke astrologa, ali u ruke oca Petera ... nikada! Ubrzo su poela i n aa stradanja; svata se prialo o nama. Mi smo bili jedini svedoci oca Petera; koliko li nam je platio da pod<rimo njegovu neverovatnu priu? To su nas sasvim slobodno i otvoreno pitali i podsmevali su nam se dok smo ih molili da nam veruju kako sm o zaista govorili sutu istinu. Ali nam je najtee bilo sa roditeljima. Oevi su nas k orili da sramotimo svoje porodice i naredili su nam da se pokajemo i prestanemo da laemo i uasno su se ljutili kada smo im i dalje tvrdili kako je ono to smo ispria li istina. Majke su plakale nad nama i prekliaijale nas da vratimo mito i povrat imo svoje poteno ime, da spasemo svoje porodice od sramote, da izaemo s istinom na videlo i sve poteno priznamo. Najzad su nas toliko kinjili da smo se mi duboko z abrinuli te &mo pokuali itavu stvar da objasnimo o Satani i svemu ostalom ali nism o mogli ni rei da 31 izustimo. Stalno smo se enjivo nadali da e Satana doi i spasti n as nevolje, ali od njega nije bilo ni traga. " Sat posle naeg razgovora sa astrol ogom otac Peter je ve bio u zatvoru, a novac zapeeaen i u rukama predstavnika vlas ti. Novac je bio u kesi, a Solomon Isak je izjavio

da ga nije ni dirnuo otkako ga je izbrojao; zakleo se da je to onaj istinovac i da se tu nalazi hiljadu sto sedam dukata. Otac Peter je traio da mu sudi duhovni sud, ali na drugi svetenik, otac Adolf, rekao je kako duhovni sud nije nadlean da s udi sveteniku koji je udaljen iz slube. Biskup ga je podrao. To je odluilo; reeno je da mu sudi graanski sud. Sud nee zasedati jo dosta dugo vremena. Vilhelm Majdling e biti branitelj oca Petera i svakako da e uiniti sve to bude mogao, ali nam je nasam o rekao da e odbrana biti teka i da mu mo onih koji su protiv njegovog branjenika, kao i predrasude ne ulivaju mnogo nade. Tako se Margetina nova srea odjednom ugas i. Niko od prijatelja nije doao da je tei, a nikoga nije ni oekivala. Jednim nepotp isa, nim pisamcetom povuen je raniji poziv na zabavu. Nijedan uenik joj vie nee dola ziti na asove. Kako da se izdrava? Mogla je da ostane u kui poto je du,g bio isplaen, mada je taj novac sada bio u rukama vlasti, a ne u rukama jadnog Solomona Isaka . Stara Ursula, koja je ocu Peteru bila kuvarica, sobarica, domaica, pralja i sve ostalo, a u ranijim godinama i Margetina dadilja, ree da e se blagi Gospod bog za njih postarati. Ali oma je to rekla iz navike, poto je bila dobra hrianka. Ona je zacelo mislila i sama da pomogne u tom staranju, da bi bilo sigurnije, ukoliko z a to nae naina. Mi, deaci, eleli smo da odemo i posetimo Marget i da joj nekako pokae mo svioje prija 32 teljstvo, ali nai roditelji su se bojali da time ne uvredimo s elo i nisu nam to dozvolili. Astrolog je kruio po selu i raspaljivao ljude protiv oca Petera govorei da je on besrainni lopov koji je od njega ukrao hiijadu sto s edam dukata. On je izjavljivao da pouzdano zna da je sveienik lopov zbog toga to j e otac Peter toboe naao ba tu svotu koja je njemu nestala. Cetvrtog dana posle tog ko bnog dogaaja pojavi se, popodne, stara Ursula u naoj kui i zamoli moju majku da joj da da neto opere, ali da o tome uti kako se ne bi povredio Margetin ponos; Marget bi Ursulu spreila kad bi to doznala, iako nije imala ta da jede i sve je vie slabi la. I Ursula je slabila, to se videlo. Jeia je kao izgladnela ono to je bilo izne to pred nju, ali nismo mogli da je nagovorimo da neto hrane ponese i kui, jer Marg et ne bi primila hranu ponuenu iz milosra. Ursula je odnela na potoi neto rublja da o pere, ali smo sa prozora videli da joj je onako iscrpenoj prakljaa preteka. Pozval i smo je da se vrati i ponudili joj malo para, ali ona se plaila da ih primi kako ne bi Marget neto posumnjala. Najzad ih je uzela, rekavi da e objasniti kako ih je nala na putu. A da ne bi lagala i svoju duu tako oterala u pakao, ona je rekla da ja novac bacim na put, dok ona posmatra; zatim je prola tuda, ugledala novac i k liknula od iznenaenja i radosti, pa ga podigla i otila svojim putem. Kao i svi ost ali u selu i ona je brzo mogla da izmilja svakodnevne lai a da zbog njih ne preduz ima nikakve mere predostronosti da joj dua ne ode u pakao; ali ovo je bila neka no va vrsta lai i izgledala joj je opasna poto nije imala nikakvog Lskustva s takvom vrstom neistine. Ako bi se njome sluila nedelju dana, ta la joj ne bi vie zadavala nikakve muke. Tako smo mi sazdani. 3 Tajanstveni stranac 0w Brlnuo sam se, pitaj ui se od ega e Marget da ivi. Ursula nee moi da nae svakoga dana neku paricu na putu, oda je uopte vie nee nikada ni nai. A i stideo sam se to nisam bio uz Marget, kojoj su prijatelji bili toliko potrebni, ali to je bila krivica mojih roditelja, a ne m oja, i tu ja rnisam mogao nita da uinim. Hodao sam stazom, veoma utuen, kad se u me ni neto odjedanput ustalasa i kroz telo mi prostruja neko izvanredno veselo i ohr abrujue oseanje; bio sam toliko radostan da sam zanemeo po tome sam znao da je Sat ana negde u blizini. To oseanje sam bio ve

i ranije iskusio. Trenutakdva posle toga on se stvori pored mene i ja sam mu pria o sve svoje nevolje i ono to se desilo Margeti i njenom ujaku. U razgovoru skrenu smo krivinom puteljka i ugledasmo staru Ursulu koja se odmarala u hladovini jedn og drveta; ona je u krilu drala neko zalutalo, mravo mae i milovala ga. Upitah Ursu lu gde ga je nala, a ona mi ree da je dolutalo iz ume i ilo za njom, ono verovatno n ema ni majke ni prijatelja, pa e ga ona odneti svojoj kui i brinuti se o njemu. Sa tana ree: uo sam da ste veoma sirotmani. Zato elite da se opteretite jo jednim ustima oja treba hraniti? Zato ga ne date nekome ko je imuan? Ursula se na to uvreeno obrec nu: Da ne biste vi hteli da ga uzmete? Sigurno ste neki bogata, jer izgledate otme ni i imate lepo ruho. Zatim ona frknu, pa dodade: Da ga dam bogatau budalatina! Boga ti se brinu samo o sebi; samo sirotinja saosea s& sirotinjom i pomae joj. Sirotinj a i Gospod. Gospod e se pobrinuti za ovo mae. Otkuda to.znate? 34 Ursula gnevno sevnu oima. Zato to znam! odsee ona. Ni vrabac ne padne na zemlju, a da On to ne vidi. Ali abac svejedno padne. Sta vredi to ga neko gleda dok pada? Stara Ursula zakrguta zub ima ne mogavi za trenutak da izusti ni rei, toliko je bila uasnuta. Kad se pribra, ona gravnu: Gubi se za svojim poslom, tene jedno, ili u te odalamiti tapom! Ja sam uta o kao zaliven, toliko sam se bio skamenio od straha. Znao sam da bi Satana sa sv ojim pojmovima o ljudskom rodu sasvim olako mogao da je smodi, jer ima jo toliko dr ugih, ali mi se jezik zavezao i nisam bio u stanju da je opomenem. Ipak, nita se n e dogodi; Satana ostade miran miran i ravnoduan. Verovatno je Ursula mogla njega da uvredi isto koliko muva moe da uvredi kralja. Starica posle svojih rei skoi ivahn o na noge, kao devojica. Ve mnogo godina nije tako poskoila. To je bio Satainin uti caj; gde god bi dolazio, on je za slabe i bolesne bio svei dah lahora. Njegovo pr isustvo je delovalo ak i na ono mravo maence, pa i ono skoknu na zemlju i poe da jur ca za nekim listiem. To iznenadi Ursulu i ona je stajala i blenula za maetom odmah ujui glavom u udu i sasvim smetnuvi s uma svoju ljutnju. Bta mu bi? upita ona. Do malo s je jedva hodalo. >Jo vi niste videli takvo made, ree Satana. Ursuli nije bilo do p rijateljstva sa podrugljivim strancem, pa ga samo odmeri, i odsee: Volela bih da z nam ko vas je zvao ovamo da me gnjavite? I ta mi vi pa znate ta sam ja videla, a ta nisam? Niste videli mae kome su resice na jeziku dkrenute napolje, zar ne? >Nisam ali niste ni vi to videli. 3. 35 E, pa onda zagledajte malo bolje ovo mae i videete. Ursula je postala veoma ivahna, ali mae je bilo jo ivahnije, pa nikako nije mogla da ga uhvati i najzad je morala da digne muke od njega. Dajte mu neko ime, pa e se m oda odazvati. Ursula pokua sa nekoliko imena, ali mae se i ne pomae s mesta. Nazovite ga Agnes. Pokuajte s tim imenom. i ; Na to ime mae se odazva i doskakuta do nje. Ur sula mu paljivo poigleda u jeziak. Uh, pobogu, pa to je istina! ree ona. Nikada nisam videla takvo mae. Je 1 vae? Nije. Pa kako mu onda znadoste ime? Zato to se sve make te zovu Agnes i ne bi se odazvale ni na kakvo dirugo ime;

Ursula je bila zadivljena. Pa, to je pravo udo! Onda joj serika brige prelete licem , jer se u njoj probudi praznoverje, pa nerado spusti mae na zemlju rekavi: Verovat no bi morala da ga pustim da ide; ne bojim se ja ne nije to strah, premda je svet enik ma, ula sam da ljudi zaista, mnogi ljudi... A, osim toga, maencetu je sad sas vim dobro pa moe i samo da se brine o sebi. Ona uzdahnu, pa se okrenu da poe i prom rmlja: A tako je zgodno i moglo bi nam praviti drutvo kua nam je tako tuna i pusta u ove teke dane... Gospoica Marget je tako alosna i dola je kao senka, a stari.gospod ar je u tamnici. Steta bd bilo da ga ne zadrite, ree Satana. Ursula se hitro okrenu b a kao da je oekivala da je neko ohrabri. A, zato? upita ona oenjivo. Zato to ova rasa ka donosi sreu. 36 Donosi sreu? Je 1 to istina? Mladiu, znate li sigurno da li je to istina? Kako to donese sreu? Pa, bar novac donese. Ursula se razoarala. Novac? Maka da donosi novac? Priate kojeta! U ovom kraju ne biste nikada mogli da je prodate; ovd e ljudi ne kupuju make; ak nikome ne moete ni da ih utrapite. Ona se okrenu da ode. N isam mislio na prodaju. Mislio sam da vam mae donosi prihod. Tu vrstu nazivaju Sr enom Makorn. Njihov gospodar svakoga jutra u svome depu nalazi etiri srebrna groa. Vid eo sam kako stariino lice rumeni od gneva. Bila je uvreena. Ovaj deran tera s njom egUj pomislila je. Ona ljutito gurnu ruke u depove i isprsi se da ga poteno narui. Gorela je od besa. Otvorila je usta i izsgovorila je tri ljutite rei... pa se naj edanput utia, a izraz besa na njenom licu se promeni u iznenaenje, ili uenje, ili st rah, ili tako neto, i ona polako izvadi ruke iz depova, otvori ih i isprui dlanove. U jednoj ruci bila je ona moia parica, a u drugoi etiri srebrna groa. Nekoliko tr enutaka je ukoeno zurila u aku, moda je mislila da e groevi ieznuti, pa onda arko i u no uiskliknu: Istina je istina je i ja se stidim i molim oprotaj, o dragi gosnodaru i dobroinitelju. Zatim ona pritra Satani i, po austrijskom obi&aju, obasu mu ruku poljupcima. Ona je.u sebi moda verovala da je to aVolsko mae i sluga neastivog; ali to joj nije smetalo, mae e moi tim wre da izvrava svoj zadatak i da porodici obezbed i troak za ugodan ivot. jer su ak i nai najpoboniii seljaci u novanim pitanjima imali vie poverenja u sporazum sa neastivim nego s tamo nekim arhaineloim* Ursula poe kui n osei Agnes u 37 naruju, a ja izustih elju. da kao i mae vidim Marget. Tada mi dah za stade, jer se tog trena stvorismo tamo. Bili smo u Margetinom salonu i ona nas j e zapanjeno gledala. Ona je bila slabana i bleda, ali sam znao da u Sataninam pri sustvu to stanje nee potrajati; tako je i bilo. Predstavio sam joj Satanu to jest Filipa Trauma, pa smo onda seli i razgovarali. Niko se nije ustruavao. Ljudi u n aem selu su prostoduni, i ako je neki stranae prijatan, brzo se s njim sprijatelje . Marget se udila kako smo uli a da nas ona nije ula. Traum ree da su vrata bila otv orena i da smo nas dvojica uli i ekali da se ona okrene i da nas pozdravi. To nije bila istina; nijedna vrata nisu bila otvorena; mi smo uli kroz zidove ili kroz k rov, ili niz odak, ili ve tako nekako; no, bilo je svejedno kako smo deli, jer to je Satana hteo da neko veruje, taj je to zaista i verovao, te je i Marget bila sas vim zadovoljna tim objanjenjem.

A uz to ona je bila obuzeta mislima o Traumu; nije oka sa njega skidala, toliko je bio lep. To mi je bilo veoma milo i bio sam gord. Nadao sam se da e da izvede neku aroHju, ali on to ne uini. Kao da je samo eleo da ispolji prijateljstvo i da l ae. Rekao je da je siroe. Marget se saali na njega i u oima joj zablistae suze, On re 5e da se svoje majke uopte i ne sea, a je ona premirmla dok je on bio sasvim mali; da mu je otac dugo i teko bolestan i da nema tako rei ni krova nad glavom u stvari na ovom svetu ali da on ima ujaka koji radi u tropskim krajevima i koji je veom a bogat i ima svoj monopol, te ga taj ujak izdrava. Samo njegovo spominjanje palji vog ujaka bilo je dovoljno da se Marget seti svog ujaka, pa 303 suze opet navree na oi. Zatim ona ree da bi elela da se njihova dva ujaka sretmi jedanput. Kad sam t o uo, ja za 38 drhtah. Filip ree da bi i on to eleo, i ja ponovo zadrhtah. Moda e se z aista jednom sresti, ree Marget. Putuje li va ujak mnogo? Oh, da, putuje on na sve str ane; svuda ima poslova. Tako oni nastavie da askaju i jadna Marget je bar izvesno v reme zaboravila svoju tugu. To je bio valjda jedini njen zaista vedar i veseo sa t u poslednje vreme. Video sam da joj se Filip svideo, a odmah sam znao da e tako biti. A kad 303 je on kazao da ui za svetenika, primetio sam da joj se jo vie svia. A vrhunac svega bio je kad joj je obeao da e urediti da joj dozvole da poseti ujai ka u zatvoru. Kazao je da e taminiarima dati neki mali poklon, i da ona uvek treba da ide tamo uvee, kada ovlada mrak, i da nita ne govori; samo pokaite ovu ceduljicu i uite, pa je opet pokaite kada budete izlazili ree on, pa navrlja neke udne znake n ceduljicu i dade 303i ona je bila bezgranino zahvalna, i videlo se kako je grozn iavo oekivala zalazak sunca, jer u ta stara svirepa vremena zatvorenicima nisu doz voljavali posete, a ponekad su oni godinama tamnovali ne videi ni jedno prijatelj sko lice. Zakljuio sam da su znakovi na hartiji arobni i da tamniari nee znati ta rad e, niti e se iega posle seati; tako je stvarno i bilo. Tada Ursula promoli glavu kr oz vrata i re&e: Izvolite ria veeru, gospoice. Onda ugleda nas dvojicu i uplaeno me p ozVa rukom; 3a joj ptioh, i ona me upita da li smo priali o Kiaki. Rekoh da nismo, i njoj bi lake, pa me Zamoli da ne govorimo o tome, jer kada bi gospoica Marget do znala za to, pomislila bi da je mae avolsko i pozvala bi svetenika koji bi mu ister ao svu arobnu mo, pa ne bi vie bilo prihoda. Ja 303 obeah da neemo nita priati i ona s primiri. Onda stadoh da se opratam od Marget, ali me Satana prekinu i ree veoma ut ivo pa, ne seam se ba tano ta je rekao, no on je; u stvari, maltene pozvao sebe i me ne na veeru. Marget je, naravno, bila strano zbunjena, jer nije bilo razloga da pr etpostavi da u kui ima vie hrane nego to bi bilo dovoljno ak i kakvoj bolesnoj ptici . Ursula ga je ula, pa namrgoena ue pravo u sobu. Najpre se iznenadi to je Marget ta ko svea i rumena, pa to i ree; zatim progovori na svom maternjem jeziku, na ekom i k ako sam docnije saznao ree: Kaite mu da ide, gospoice Marget; nema dovoljno jela. Pre no to je Marget stigla da kae bilo ta, Satana se umea i obrati se Ursuli na njenom jeziku to iznenadi i nju i njenu gospodaricu. Videh li ja to maloas vas dole na sta zi? Da, gospodine, tako je. Ah, to mi je drago; vidim da me se seate. On joj se pribli i apnu: Rekao sam vam da je to srena maka. Ne brinite se; ona e se ve za sve postarat i. To odagna sve Ursuline brige i u njenim oima sinu ogromna radost koristoljublja . Vrednost maeta je porasla. Bilo je ve krajnje vreme da Marget odgovori Satani na to to &e pozvao na veeru, i ona to i uini na najbolji nain, poteno, prirodno kako jo j je

i pristajalo. Ona ree da ima malo ega da nam ponudi, ali da smo dobrodoli ako elimo to da podelimo s njom. Veerali smo u kuhdnji, a sluila nas je Ursula. U tavi je bi la jedna ribica, re isprena i primamljiva, i moglo se primetiti da Marget nije oeki vala tako ukusno jelo. Ursula donese na sto ribu, i Marget dade pola Satani, pol a meni, odbivi da i sama uzme; ba je poela da govori da joj se toga dana riba ne je de, ali ne stie da kae to do kraja. Naime, primetila je 40 da se u tavi stvorila d ruga riba. Bila je iznenaena, ali nita nije rekla. Moda je nameravala da docnije o tome ispita Ursulu. Bilo je i drugih iznenaenja: mesa i divljai, vina i voa ega u ov oj kui u poslednje vreme nije bilo; ali Marget nije nijednom uzviknula, ak nije iz gledala ni iznenaena, to je, naravno, bio Satanin uticaj. Satana je stalno priao i sve nas zabavljao, pa je vreme prolazilo veselo i pirijatno; iako je ispriao sija set lai, to nije bilo ravo od njega, poto je on bio samo aneo, i nije znao nita bolje . Oni ne razlikuju dobro od zla; to sam znao zato to sam se setio ta mi je on o to me kazao. I Ursuli se mnogo dopao. Hvalio ju je Margeti, u poverenju, no govorio je dovoljno glasno da to i Ursula &uje. Rekao je da je ona izvrsna ena i da se n ada a e jenoga dana sastaviti nju i svoga ujaka. Ubrzo Ursula stade da se prenemae i kikoe, kao da je curica; onda je nametala haljinu i epurila se kao kakva aava stara koka i sve vreme se pretvarala da ne uje ta Satana pria. Ja sam se stideo, jer smo po tome bili ba onakvi kakvim nas je Satana smatrao, budalasta i beznaaina rasa. S atana ree da je kod njegovog ujaka uvek veoma mnogo gostiju i da bi niegov dom bi o dva puta privlaniji kada bi neka veta ena bila na elu lih veselja. Ali, va ujak je g ospodin, zar ne? upita Marget. Da, odgovori Satana ravnodiino; neki ga ak iz potovanja nazivaju i princom, ali nije on uskogrud; za njega je lina vrednost sve, a poloaj ne znai nita. Ja sam bio opustio ruku pore stolice; Agnes doe i liznu je; time sam ot krio jednu tajnu. Htedoh da kaem: Pa, pogreili ste, ovo je obina, najobinija maka; res ice na njenom jeziku nisu okrenute napolje, ve tunutra. Ali 41 nisam rekao nita, je r nisam mogao ni rei a izustim. Satana mi se osmehnu i ja razumedoh. Kada se smrail o, Marget stavi hranu, vino I voe u kotaricu, pa pohita ka tamnici, a Satana i ja poosmo prema mojoj kui. Pomislio sam da bih voleo da vidim kako je u tamnici; Sat ana u tu moju misao i u isti as se stvorismo tamo. Satana ree da se nalazimo u eliji za muenje. Tu je bio toak za istezanje i ostale sprave za muenja, a na zidovima su visila dvatri aava fenjera koja su pojaavala uas te mrane prostorije. Bilo je tu i l judi i delata aii kako nas oni nisu ni primeivali, zakljuih da smo nevidljivi. Neki mladi je leao vezan; Satana ree da je on osumnjien da je jeretik, te da e delati sada poeti da ga ispituju. Zahtevali su da prizna krivicu za koju ga optuuju, ali on o dgovori da ne moe priznati jer to nije istina. Onda su poeli da mu zabadaju trn za trnom pod nokte, a on je urlao od bola. Satani to nije nimalo smetalo, ali ja n isam mogao da izdtrim, i morao je odmah da me izvede odatle. Muilo mi se i hvatala me je nesvest, ali me sve vazduh povrati, i mi poosmo prema mojoj kui. Rekoh da je to ivotinjsko postupanje. Ne, to je ljudsko. Ne treba da vrea ivotinje zloupotrebom te rei; one to ne zasluuju, ree on, pa produi. Takva je ta tvoja jadna rasa uvek lae vek prisvaja vrline koje nema, uvek ih osporava viim ivotinjama, koje ih jedine po seduju. Nijedna ivotinja nikada ne ini neto svirepo to je monopol onih sa Oseanjem m orala. Kaa neka ivotinja nanosi bol, ona to ini nevino; to niie zlo; ona i ne zna z a

zlo. I, ona ne nanosi bol samo zato da bi uivala to ga nanosi to 5ini samo ovek. Na dahnut tim svojim prljavim Oseanjem morala! Oseanjem iji je zadatak a razazna dobro od zla, sa mogunou da bira 42 ta e od to voje da uini. Pa, kakvu prednost moe on iz t da izvu&e? Stalno bira, i u devet od deset sluajeva opredeljuje se za zlo. Zlo n e bi trebalo da postoji, i da nema Oseanja morala, ono ne bi ni moglo da postoji. A ovek je ipak tako nerazumno stvorenje da nije u stanju da shvati da ga Oseanje morala svrstava na samo dno lestvice ivih bia, i da je to veoma sramotna osobina. Osea li se bolje? Doi.da ti neto pokaem. 6 Za tren dka obresino se u nekom francuskom selu. Hodali smo kroz neku ogromnu fabriku u kojoj su miikarci i ane i mala deca a rgatovali u vreloj i prljavoj prostoriji, u oblacima praine; bili su u dronjcima, klonuli od tekog rada, jer su bili iscrpeni, izgladneli, mravi i pospani. Satana ree: Eto vam vaeg Oseanja morala. Vlasnici ove fabrike su bogati i veoma poboni ljudi ; nadnica koju plaaju ovoj svojoj siirotoj brai i sestrama dovoljna je tek toliko da oni ne skapaju od gladi. Radno vreme je etrnaest asova dnevno, kako zimi tako i leti od est ujutro do osam uvee, i za malu decu i za sve ostale. I oni svakoga da na prevaljuju put od svinjaca, u kojima stanuju, do fabrika, a isto toliko i kad se vraaju < etiri nailje tamo, etiri milje ovamo po blatu i lapavici, po kii, snegu, susneici i oluji, i to tako iz godine u godinu. Oni spavaju samo etiri sata. Zive zajedno kao psi, po tri porodice u jednoj sobi, u neopisivoj prljavtini i smradu ; a kad naie bolest, onda umiru kao muve. Jesu li ovi ibedni stvorovi uinili neki zloin? Nisu. Sta su uinili da ih tako grozno kazne? Ba nita, sem to su se rodili u to j gluppj ljudskoj rasi. U tamnici si video kako po 43 stupaju sa prestupnikom; s ada vidi kako po stupaju sa nevinim i vrednim. Da li je vaa rasa razumna? Da li je ovim smrdljivim nevinacima bolje nego onom jeretiku? Zacelo da nije; njegova kaz na je nitavna u poreenju sa njihovom. Oni muitelji su mu prebili kimu na toku, raskom adali su. iga i od njega je ostala samo kaa posle naeg odlaska; sada je on ve mrtav i oslobodio se vae divne rase; ali ovi jadni sunji ovde pa oni ve godinama umiru, a neki se nee osloboditi ivota jo za mnogo godina. Oseanje morala ui vlasnike fabrika da razlikuju dobro od zla pa eto, vidi, ta je ishod toga. Oni smatraju da su bolj i od pasa. Ah, kako ste vi nelogina i nerazumna rasa! I jadni oh, neizrecivo ste jadni! Zatim on prestade da govori ozbiljno, pa se silno napregnu da nas ismejava i da se ruga naem ponosu na nae ratnieke podvige, nae velike junake, nae vene slave, nae mone kraljeve, nae drevno plemstvo, nau duboko potovanu prolost i smejao se i sm jao toliko da oveka spopadne muka; najzad se malo smiri i ree: Ali, na kraju krajev a, to sve i . nije smeno; tavie, u tome ima neeg setnog kad pomislim koliko je va ivot kratak, a kako se detinjasto epurite i kakve ste senke! U trenutku sve oko nas iezn u i ja sam znao ta to znai. Odmah zatim prolazili smo naim selom, i dole, prema rec i, ugledah treperave svetiljke Zlatnog jelena Tada iz mraka zauh veseo uzvik: Opet je doao! To je bio Sepi Volmajer. On je osetio da mu je krv naglo zastrujala i da ga obuzima radost na takav nain da je to moglo znaiti samo jedno Satana je blizu,, d ako je bilo

suvie mrano da bi ga mogao videti. On nam se pridrui te produismo da hodamo zajedno, a Sepi je sav blistao od zadovoljstva i oizbu 44 eno je govorio kao nekl zaljubl jeni mladi koji je naao svoju izgubljenu draganu. Sepi je bio bistar i ivahan deak, pun zanosa i zlatnih rei, bio je saisvim drukiji od Nikolasa i od mene. Bio je pun novosti o tajanst\enom nestanku Hansa Operta, seoske skitnice. Kazao je da se l judi radoznalo pitaju ta je s njim. Nije rekao da su zabrinuti radoznali, to je b io dobar izraz i sasvim dovoljan. Ve nekoliko dana niko nije video Hansa. Nije vien od trenutka kada se ocnako ivotinjski poneo, ree Sepi. ta je to ivotinjsko uradio? up ta Satana. Pa, znate, on uvek besno udara svog psa, a to je dobar pas i njegov je dini prijatelj, veran je i voli ga, i nikome ne ini zla; pre dva dana opet ga je prebio ba nizata iz istog zadovoljstva da ga bije a pas je urlao i prosto ga prekli njao; a preklinjali smo ga i Teodor i ja, ali nam on zapreti i ponovo udari psa iz sve snage, i izbi mu jedno oko, pa nam ree: Eto, nadam se da ste sada zadovoljn i; to ste mu vi uinili svojim prokletim meanjem i tada se nasmejao, dvotinja jedna bezdiina! Sepijev glas je drhtao od saaljenja i gneva. Nagaao sam ta e Satana da mu ka , i on ba to i ree. Opet pogreno upotrebljavate tu re to bedno klevetanje. ivotinje s tako tne ponaaju, ve samo ljudi. Pa, u svakoim sluaju to je bilo neljudskl. Ne, Sepe, nije tako, to je bilo ljudski sasvim jasno ljudski. Nije piijatno sluati kako vrea vie ivotinje pripisujui im sklonosti koje one nemaju i kojih nema nigde osim u ljud skom srcu. Nijedna via ivotinja nije zaraena boleu koja se zove Oseanje morala. Pazi k ako se izraava, Sepi, izbaci iz svog re1nika te lane fraze. 45 Govorio je prilino stro go prilino strogo za njega te mi je bilo ao to nisam upozorio Sepija da bude paljivi ji kad upotrebljava tu re. Znao sam kako se oseao. Ne bi on nikako hteo da uvredi Satanu; rae bi uvredio sve svoje nego njega. Tada nastade neugodan tajac, ali ubr zo doe spas, jer naie onaj siroti pas sa izbijenim okom koje mu je visilo iz one du plje, pa ode pravo Satani i poe isprekidano da cvili i mrmlja, a Satana stade da mu odgovara na isti nain, pa je bilo jasno da razgovaraju na pseem jeziku. Sedosmo svi na travu, na meseini, jer su oblaci poeli da se cepaju, a Satana uze glavu ps a na krilo i, stavivi mu oko na mesto, izlei ga; pas stade da vrti repom i da lie S ataninu ruku; bio je duboko zahvalan i to mu je i kazao. Znao sam da mu to govor i iako njegove rei nisaim razumeo. Zatim su njih dvojica jo malo porazgovarali, i onda nam Satana ree: On kae da mu je gospodar bio pijan. Jeste, bio je pdjan, Tekosmo nas dvojica. I sat kasnije pao je u onu provaliju tamo Lza vrletnog panjaka. Znamo g de je to mesto; to je tri milje oavde. A pas je nekoliko puta trao u selo i preklinj ao ljude da odu tamo, ali oni su ga samo gonili i nisu ga sluali. Setili smo se tog a, ali tada nismo razumeli ta je pas traio. On je samo traio pomo za oveka koji ga je lostavljao i samo je na to mislio i nije nita ni jeo, niti je ta traio da jede. Dve noi bdeo je nad svojim gospodarom, pa ta onda mislite o svome rodu? Je li raj ost avljen njemu, a ovaj pas ne moe ui tamo kao to vam priaju vai roditelji. Moe li va rod bilo ta da doda moralu i plemenitosti ovoga psa? Onda se on obrati psu, koji razd ragan i srean

46 iivo poslcol, oSevidno gotov a slua tiareenja i nestrpljiv da ih izvri. Skupite nek oliko ljudi, pa poite za psom on e vam pokazati gde je ta mrcina; povedite sa sobo m i popa da ga obezbedi, jer mu je smrt blizu. Cim to ree Satana, na nau alost i raz oarenje nestade. Skupili smo ljude, poveli i oca Adolfa, a zatim smo videli kada je Hans umro. Niko ga nije alio sem psa; on je tugovao za njim i zavijao, lizao n jegovo mrtvo lice, i bio neutean. Na tom istom mestu ga i sahranismo, bez mrtvakog kovega, jer on nije imao novaca i nijednog prijatelja sem psa. Da smo stigli sat ranije, svetenik bi doao na vreme da tog bednika poalje u raj, a ovako je otiao dol e u onaj uasni oganj da celu venost gori u plamenu. Zaista je bilo teta to se na sve tu, u kome tolirko ljudi ne zna ta e s vremenom, nije mogao odvojiti jedan jedini sat vremena za ovo jadno stvorenje, kome je bio toliko potreban i kome bi taj sa t pretvorio veni bol u venu radost. To je uasno pokazivalo vrednost jednoga sata, p a pomislih kako nikad vie neu nijedan as protraiti a da ne osetim griu savesti i stra h. Sepi je bio potiten i tuan, pa ree da mora da je mnogo bolje biti pas i ne.izlag ati se tim strahovitim opasnostima. Poveli smo psa kui i uzeli smo ga pod svoje. Dok smo hodali, Sepiju pade na pamet divna misao koja nas razveseli, pa srao se onda mnogo bolje oseali. Rekao je da je pas oprostio oveku koji mu je uinio toliko zla, pa e bog moda priznati to oprotenje grehova. Zatim je prola jedna veoma dosadna nedelja poto Satana nije dolazio; nita naroito se nije dogaalo, a mi deaci nismo se usuivali da obilazimo Marget, jer nou je blistala meseina, pa bi roditelji mogli da nas uhvate ako bismo pokuali da odemo k njoj. Ali smo dva puta sreli Ursulu na l ivadama preko reke, 47 gde je izvodila maku na ist vazduh, i od nje smo uli da je s ve u redu. Na sebi je imala lepe, nove haljine, i izgledala je srena. Ona etiri gi roa stizala su redovno, svakog dana, ali ih ona nije troila na hranu, vino i tome slino maka se o tome posebno brinula. Sve u svemu, Marget je prilieno dobro podnos ila usamljenost to su je svi napustili, i bila je vesela zahvaljujui pomoi Vilhelma Majdlinga. Svake noi odlazila je satdva u zatvor kod ujaka i ugojila ga je onim t o je maka stvarala. Ali ona je elela da dozna neto vie 0 Filipu Traumu i nadala se d a u ga opet dovesti. I Ursula je bila radoznala, i mnogo se raspitivala o njegovo m ujaku, Tome su se moji drugovi smejali, jer sam im ispriao kakvim joj je glupos tima Satana napunio glavu. Od nas nije nita mogla da sazna, jer su nai jezici bili vezani. Unsula nam ree jednu malu novost: poto su sada imali dovoljno novaca, uze li su slugu da pomae po kui i da bude spoljni momak. Trudila se da to rekne sasvim obinim tonom, kao uzigred, ali je zbog toga bila tako ushiena 1 uobraena da joj se gordost prosto itala na licu. Uivali smo gledajui jedva prikriveno naslaivanje siro te starice zbog toga divnog oseanja gospotine, ali kada smo doznali ime tog sluge, pitali smo se da li je ipak dobro uinila; jer, iako smo bili mladi i esto postupa li lakomisleno, o nekim stvarima smo dobro rasuivali. Taj sluga bio je Gotfrid Na r, jedno glupo, dobroduno stvorenje, u kome nije bilo ni trunke zla i protiv koga nita nisrno imali; ali na njemu je ipak bila senka i tako je itrebalo da bude, j er nije prolo ni est meseci otkako je njegovu porodicu okuila jedna drutvena boljka baku su mu spalili kao veticu. Kad ta bolest okui krv, ona ne moe uvek da se istera samo jednim spaljivanjem. 48

l teS sada Mje bio pagodan trenutak da Ursula i Marget imaju veze s nekim iz tak ve porodice. poto je strah od vetica, prema prianju najstarijih ljudi u selu, tokom poslednje godine porastao vie nego ikada ranije. I samo spominjanje vetice bilo j e dovoljno da nas strahovito prestrai. Bilo je to sasvim prirodno, jer je posledn jih godina bilo vie vrsta vetica nego ranije; n^cada su vetice bile samo starice, a li odskora su one svih uzrasta, ak i deca od oam i devet godina; dolo je dotle da j e svako mogao odjednom da se pretvori u prijatelja neastivog bez obzira na uzrast i pol. Mi smo, u naoj maloj pokrajini, pokuali da istrebimo vetice, ali to siiio ih vie spaljivali, one su sve vie nicale. , Jednom su uitelji u nekom devojakom pansio natu, svega deset milja od naeg mesta, otkrili da su lea neke devojice sva crvena i zapaljena, pa su se strano uplaili, verujui da su to znaci neastivog. Devojica se pr estraila i molila ih da je ne tue, rekavi da su je to buve izujedale; ali, naravno, nije se na tome zavrilo. Pregledali su sve devojice, i od njih pedeset, jedanaest su bile dobro iarane, a ostale manje. Odreena je komisija da izvidi ovaj sluaj, al i tih jedanaest devojica su samo kroz pla zvale svoje majke i nita nisu priznavale. Onda su ih zatvorili, svaku posebno, u mrane sobe, drali su ih na crnom hlebu i v odi deset dana i deset noi; do tada su one ve bile izbezumljene i podivljale, suze su im usahnule, vie nisu ni plakale; samo su sedele, neto mrmljale i odbijale da jedu. A onda je jedna priznala i rekla da su one esto na metlama jahale kroz vazd uh do pononag skupa vetica i da su na jednom pustom mestu, visoko u gorama igrale, pile i banile sa jo nekoliko stotina vetica i sa avolom i da su se sve ponaale sablan jivo, grdile svetenlke i Tajamstvenl steanac 49 i hulile na Gospoda. To je rekla ali nije to govorila kao to se kazuje pria, jer nije mogla da se seti pojedinosti, sve dok je oni nisu podsetili na svaku od tih pojedinosti, jednu za drugom; kom isija je to ba i uinila poto je tano znala koja pitanja da postavlja; to su bila sva ona pitanja koja su zapisana jo pre dva veka da bi ih primerijivali lanovi komisi ja protiv vetica. Oni su pitali: Da li si ti radila to i to?, a "ona bi uvek odigov orila da; videlo se da je izmuena, umorna i da je sve to nimalo ne zanima. I, kada su ostalih deset devojaka ule da je ona priznala, priznale su i one odgovarajui na pitanja sa da. Posle su ih sve zajedno spalili na lomai, to je bilo pravedno i dobr o; i svi su iz celog kraja pohrlili da to vide. I ja sam otiao, ali kad sam spazi o da je meu njima i jedna lepa i slatka devojica s kojom sam se nekada igrao, i ko ja je, vezana lancima za lomau izgledala tako alosno, a majka nad njom narie, obasi pa je poljupcima i grli je, i rida O, Gospode! O, Gospode! sve to mi postade odjed nom tako uasno da pobegoh. Kada su spaljivali Gotfridovu baku, bila je cia zima. U optubi je izneto da je ona izleila jednog bolesnika od teke glavobolje trljajui mu prstima glavu i vrat kako je to ona kazala ali da je to, u stvari, radila uz pom o avola, kako je svima bilo poznato. Hteli su da je ispitaju, ali ih ona zaustavi i odmah priznade da njena mo potie od avola. Onda oni odredie da je spale sledeeg jut ra na naem trgu. Prvi je stigao apsandija koji je trebalo da spremi lomau i koji je to i uinio. Zatim je stigla ona doveli su je tamniari oni je ostavie pa odoe da dov edu jo jednu veticu. Njena rodbina nije dola s njom. Ako se narod razjari, moigao b i rodbinu zasuti psovkama, a raoda i kamenjem. Ja sam doao i dao sam joj 50 jabuku . Ona je ueala uz vatru, grejala se i ekala; smeurane usne i ruke pomodrele su joj od mraza. Zatim naie neki stranac. Bio je to neki putnik, na prolazu; kazao joj j e .tiho dvetri rei i, kada je video da nema nikoga sem mene da ga uje, ree joj da j e ali.

Zatim je upitao je li istina ono to je priznala, a ona odgovori da nije. On se iz nenadi i bi mu je jo vie ao, pa je upita: Pa zato ste onda priznali? Ja sam stara i ve ma siromana, ree ona, i sama zaraujem svoj hleb. Druigog izlaza nije bilo nego da pri znam. Da nisam priznala, moda bi me i oslobodili. To bi me upropastilo, jer niko ne bi zaboravio da sam bila osumnjiena kao vetica, ne bih nikad vie nala posla i gde god bih otila ljudi bi napujdali pse na mene. Za kratko vreme bih umrla od gladi . Lomaa ie bolja; sve se brzo svri. Bili ste dobri prema meni, vas dvojka, i od sr ca vam hvala. Ona se pribi blie uz vatru i isprui nake da ih ugreje, a snene pahulji ce padale su tiho i polako na njenu staraku sedu glavu i inile je sve beljom i bel jom. Svetina poe da se okuplja, neko baci jaje i pogodi je u oko; jaje se razbi i razli se niz stariino lice. Rulja se nasmeja. Jednom sam ispriao Satani sve to se desilo sa onih jedanaest devoj5ica i sa staricom, ali ga to nimalo nije ganulo. On mi samo ree da je to ljudski rod, a ono to Ijudski rod ini nimalo nije vano. I ree da je video kada je taj rod stvaran i da nije napravljen od ilovae nego od blata bar delom. Znao sam na ta on pri tom misli na Oseanje morala. On opazi tu misao u mojoj glavi, to ga je zabavljalo i on se zasmeja. Onda pozva jednog vola sa panj aka, pomilova ga, porazgovara s njim, pa ree: 4. 51 Vidi on ne bi morio decu glatu, stra hom i samoom, a onda ih spaljivao zato to su priznala tue izmiljotine kcrje se n ikada nisu ni dogodile. Niti bi slomio srca nevinih jadnih starica i nagnao ih d a pre pou u smrt nego da ostanu meu ljudima, niti bi ih vreao na samrtnom asu. Jer o n nije uprljan Oseanjem morala, nego ist kao aneli, ne zna za zlo i nikada ga ne ini . Onako divan, Satana je mogao svirepo da vrea kada je to hteo, a to je hteo uvek kada bi se govorilo o ljudskom rodu. Uvek ga je gleao s omalovaavanjem i nikada ni je rekao ni jedne ljubazne rei za ljude. Dakle, kao to sam rekao, mi deaci smo sumn jali da je ba sada zgodno da Ursula zaposli kod njih jednog lana porodice Nar. Bil i smo u pravu. Kada su to ljudi douli, bili su, naravno, ozlojeeni. A, tavie, poto ni Marget ni Ursula nisu imale dovoljno da jedu, odakle im para da hrane jo jedna u sta? To su oni eleli da saznaju; i, da bi to pronali, prestali su da izbegavaju Go tfrida; poeli su da trae njegovo drutvo i da prijateljski razgovaraju s njim. Njemu je to bilo drago on u tome nije video nita ravog, niti kakvu klopku te je naivno svata priao i nrje bio oprezniji od neke krave. Para! ree on, imaju ih oni ko blata. P ored stana i hrane plaaju mi dva groa nedeljno. I mogu vam rei da ive u izobilju; ni trpeza samog princa nije bogatija od njihove. Jedne nedelje ujutro kad se vraao s a mise, astrolog prenese tu neverovatnu priu ocu Adolfu. Ovaj se veoma uzbudi pa ree: To moramo da ispitamo. Zatkn svetenik dodade da u osnovi toga moraju biti neke vradbine, pa onda metanima ree da obnove veze sa Marget i Ursulom, ali na nenametlj iv i neupadljiv nain te da dobro otvore oi. Savetovao im je da se niim 52 neodaju i da nikako ne izazovu sumnju ukuana. Metani su se u poetku ustezali da uu u tu uasnu kuu, ali im pop ree da e oni. dok se nalaze tamo, biti pod njegovom zatitom, te da i m se nita ravo ne moe dogoditi, naroito ako sa sobom ponesu malo svete vodice i ako dre brojanice i krstove pri ruci. To ih umiri i u njima produbi elju

da pou tamo; a zloba i pakost podstakoe najgore metane da pohlepno krenu u tu kuu. I tako je jadna Marget ponovo stekla dorutvo i sijala je od sree zbog toga. Ona je bila kao i drugi to su ljudsko bie sreno u dobru i sklono da se time malo i razmee; a bila je i ljudski zahvalna to su je ljudi opet okruili toplotom i to su je prijat elji i ostali metani pozdravljali s osmehom na licu; jer, od svih tegoba najtee je moda podnositi kada vas susei napuste i okrenu vam lea, pa ostanete usamljeni i po stieni. Prepreke su nestale i sada smo svi mogli da odlazimo tamo, to smo i inili a ili su i nai roditelji i svi ostali iz ana u dan. Ma5ka je poinjala da se napree. St varala je za goste sve to je najbolje i svega je bilo u izobilju izmeu ostalog, mn oga jela i pia koja oaii nikada ranije nisu ni okusili i o kojma su samo neto douli iz drttge ruke, od prineve posluge. A i pribor za jelo na trpezi Ibio je daleko iznad obinog. S vremena na vreme Marget bi se zabrirmla i ujporno bi progonila Ur sulu pitanjima; aK Ursula se nepokolebljivo drala svoga i tvrdila da je to delo p irovienja, ne govorei ni rei o maki. Marget je znala da provienju nita nije nemogue, a i ona nije mogla sasvim da poveruje da to zaista dolazi od njegia, iakd se bojal a da to i kae, da ne bi time izazvala kakvu nesreu. Pomislila je i na vradbine, ali tu pretpostavku je simesta odbacila, jer se ovo do 53 gaalo i pre no to je Gotfri d poeo da radi kod njih, a znala je da je Ursula pobona i da ogoreno mrzi vetice. Ka da je Gotfrid doao kod njih, provienje ih je ve bilo zasulo darovima, vrsto se ukopa lo i dobijalo svu zahvalnost. Maka zbog toga nije gunala, ve je, stiui iskustva, smir eno nastavila da biva sve izdanija i raskonija. Usvakoj zajednici, maloj ili velik oj, postoje uvek dobri ljudi koji po svojoj prirodi nisu ni zlobni ni neljubazni , i koji ne eine nita neprijatno sem ako ih na to natera strah, ili kada je njiho v sopstveni interes u velikoj opasnosti ili neto tome slino. I u Ezeldorfu su post ojali takvi ljudi i obino se njihov dobar i blag uticaj oseao, ali ovo nisu bila o bina vremena zbog straha od vetica pa je izgledalo da u naem mestu nije ostalo nije dno blago i saaljivo srce o kome bismo mogli govoriti. Svako se bojao neverovatno g stanja u Margetinoj kui, nimalo ne summjajui da su u osnovi svega toga vradbine i svi su se izbezumili od straha. Naravno da je nekolicina alila Marget i.Ursulu z bog opasnosti koja se nad njih rtadvijala, ali oni to, naravno, nisu kazali; nis u se usuivali da urade tako neto. Stoga su ostali inili ono to im je bilo volja i ni je bilo nikoga da posavetuje neuku devojku i budalastu enu i da ih upozori da se umere. Mi, deaci, eleli smo da ih upozorimb, ali smo iz straha ustukntili kada je to doistinski trebalo uraditi. Zakliuili smo da nismo ni dovol.iino odvani, ni dov oljno smeli da uinimo jedno plemenito delo kad postoji mogunost da nas to delo dov ede u nevolju,, Nijedan od nas nije tu malodunost priznao ostalima, ve smo postupi li kako bi postupio i svako drugi preli smo preko toga i stali priati o neem drugom . A znao sam da smo svi oseali koliki smo bednici dok smo, zajedno sa onim birima, jeli i pili ^a 54 Margetinom bogatom trpezom, hvalili je i laskali joj zajedno sa ostalima, posmatrali je kako je budalasto srena, a istovremeno smo sebi prebac ivali kako joj nikada ni reju nismo nagovestili i upozorili je da* treba da se uva . I, zaista, ona je bila srena i gorda kao kakva princeza i bila je silno zahvaln a to je ponovo okraena prijateljima. A sve to vreme ti ljudi su samo motrili i sve to su videli dostavljali su ocu Adolfu. Ali onsve to nije mogao da uhvati ni za glavu ni za rep. Morao je tu negde, u Margetinoj samoj kui da postoji neki arobnja k, ali ko li je to bio? Marget se ndje bavila nikakvom magijom, a nd Unsula, pa a k ni Gotfrid; ipak sa trpeze nikad nije nestalo ni vina, ni

ukusnih jela i nije postojalo, to to gost ne bi dobio ako bi samo zatraio. Bilo je obino da vetice i arobnjaci stvaraju takva *uda to ndje bilo nita novo; ali da to in bez ikakvog vraanja, pa ak i bez grmljavine, zemljotresa, munja i sablasti to je bilo novo, neobino i neto sasvim neuobiajeno. U knjigama se nije spominjalo nita slin o. Zaarane stvari uvek su nestvarne. U nezaaramoj sredini zaarano zlato se pretvara u prainu, a hrana se osui i iezne. Ali ta proba u ovom sluaju nije uspela. Zbiri don esoe uzorke iz Margetine kue: otac Adolf se nad njima molio i gonio neastivog, ali time nita nije postigao; jelo i pie je ostalo isto onakvo kakvo je i bilo; podlega lo je samo prirodnom truljenju i to je trajalo uobiajeno vreme. Otac Adolf bio je ne samo zbunjeri nego i ozlojeen; naime, ti dokazi su ga bezmalo ubedili duboko u dui da u celom sluaju i nema nikakvih vradbina. Ali ti ddkazi nisu ga potpuno ube dili, jer bi to mogla da bude neka nova vrsta vradbine. Uostalom, i to se moe usta noviti: ako to raskoiio obilje bxane 55 ne donose spolja nego se stvara na licu m esta, onda su tu sigurno posredi vradbine. Marget majavi poselo i pozva etrdeset l judi; to je trebalo da bude za sedam dana. Bila je to sjajna prilika. Margetina kua nalazila se malo dalje od ostalih i lak se magla motriti, Cele nedelje uoi pose la budne oi posmatrale su njerrn kuu. Margetini ukuani su izlazili i ulazili kao i obino, ali u ruikama nisu nita nosili, i ni oni, ni drugi nita nisu donosili u kuu. Ta je injenica ustanovljena. Oevidmo je da u kuu hrana za etrdeset osoba nije unesen a. Ako pred njih budu izneli bilo kakvo posluenje, to e morati da naprave u samoj kui. Tano je da je Marget svake veeri izlazila sa kotaricom u ruci, ali biri su utvr dili da ju je uvek vraala praznu. Gosti su doli u podne i napunili su kuu. Fosle rr jih stigao je otac Adolf, a ubrzo za njim i astrolog, bez poziva. Zbiri su ga ob avestili da ni na glavni ni na sporedni ulaz nisu uneti nikakvi paketi. On je uao i video je kako svi naveliko jedu i piju i da se sve razviia veselo i sveano. Po gledao je oko sebe i primetio da su miioge kuvane i peene akonije i sve domae i str ano voe lako pokvarljivo, a konstatovano je da je sve to svee i savreno. Tu nije bi lo ni prikaza, ni arolija, ni grmljavine. To je, dakle, sve tako. To su vradbine. I ne samo to; tavie to je bila neka nova vrsta vradbine vradbine o kakvoj se nikada nije ni sanjalo. To je Mla silna mo, velianstvena mo; on odlui da otkrije u emu je ta jna. Kad bude objavio tu tajnu, odjeknue po celom svetu, ue ee i u najudaljenijim z emljama, svi e narodi zaiienaeti od iznenaenja i svuda . 56 e to nositi sobom i nje govo ime i on e zauvek postati slavan. Srea je to je ba on to otkrio, silna sirea; i, snujui o blistavoj slavi, zamutilo mu se u glavi. Svi u kui mu usluno mapravie mest a; Manget mu utivo ponudi da sedne; Ursula naredi Gotfridu da za njega unese pose ban sto. Oruda stavi arav na sto i postavi, pa ga upita ta bi eleo. Donesite mi to god hoete, odgovori on. Dvoje sluin&adi iznesoe posluenje iz ostave, zajedno sa belim i crnim vinom pehar belog, pehar ornog. Astrolog, fcoji veirovatnd nikaida ranije nije video ovakve poslastice, nasu au crnog vina, ispi je, napuni jo jednu i omda p oe slatko da jede. Nisam oekivao Satanu, poto je prolo vie od nedelju dana kako sam g a vddeo ili uo o njermi, ali on ue osetio sam to, iako su mraogi ljudi stajali pre da mnoon i nisam mogao da ga vidim, uo sam kako se izvinjava to je doao nepozvan; h teo je omah da ode, ali ga Marget zamoli da ostane, i on joj se zahvali i ostade. Ona ga provede kroz kuu i predstavi ga devojkama, Maidlingu i nekim starijim gos tima; zau se amor aputanja: To je taj mladi stranac o kome somo toliko sluali i koga nikako nismo

mogli a vidimo jer vrlo mnogo putuje. Vidi, draga moja, vidi, kako je lep kako li s e samo zove? Filip Traum. Ah, kako mu to odgovara! (Znate Traum na nemakom jeziku zna ) ta radi on? Priaju da studira za svetenika. Eh, sa takvim divnim licem jednoga da ostati kardinal. Odakle je? Kau da je negde iz tropskih krajeva i da tamo ima nekog b ogatog ujaka. I tafco dalje. On se omah snaao; svi su eleli da se upoznaju i da pora zgovaraju s njim. Svi su osetili kako je vazduh odjedanput postao sve i pirijatan , pa su se zbog 57 toga uili, jer su videli da npolju sunce pee isto onako kao i ran ije i da na nebu nema nijednog oblaka, ali niko, naravno, nije pogodio zbog ega je to tako. Astrolog je ispio drugu au, pa nasu i treu. Zatim spustd bocu i sluajno je prevrnu. On je zadra, pre nego to se mnogo vina prosu i die je prema svetlosti, go vorei: Kakva teta ovo je kraljevsko vino. Onda mu se lice ozari radou. ili trijumfom li tako neim, pa ree: Brzo! Dajte kakvu posudu. Donesoe jednu posudu od etiri kvarte. On uze bocu od dve pinte i pooe da sipa; sipao je, sipao, a cmo vino je klokotal o i teklo u belu posudu i punilo je sve vie; svi su zapanjeno blenuli, bez daha a posuda je uskoro bila do vrha puna. Pogledajte bocru, ree on digavi je; jo je purna. acih pogled na Satanu, a on toga asa nestade. Tada otac Adolf naglo ustade, zajap uren i uzrujan, pa se prekrsti i stade da gcrmi svojim glasom: Ova kua je putna ini i prokleta! Gosti poee da ridaju i da viu, pa nagrnue ka vratiraa. Pozivam ukuane fco i su otkriveni da... Tog trenutka on zaneme. Licemu pocrvend, pa pomodri, ali ni glaska nije mogao da izusti;Tada uigledah Satanu; on se kao kakva izmaglica stap ao u telo astrologa; astrolog die ruku i oigledno sopstvenlm glasom ree: ekajte ostan ite tu gde ste. Svi stadoe kao ukopani. Donesite levak! Ursula, koja se tresla od uas a, donese levak, a on ga stavi u bocu pa podie oou veliku posudu i poe da presipa vino natrag, dok siu svi razrogaeno, netremice gledali, zapanjeni, poto su znali d a je boca bila puna pre nego to je on poeo da sipa u nju. On je sve vino iz posude presuo u flau, nasmeio se svima u sobi i rekao nemarcio: Nita to nije to moe svako da 58 uradi. Sa mojom moi ja mogu da stvaram i mnogo vea uda. Sa svih strana se razlee vrisak uplaenih: Oh, Gospode, neastivi je uao u njega! I svi divlje pohrlie ka vratima , te tako iz kue nestadoe svi pni kojima tu nije ni bilo mesto; ostali smo samo mi , deaci, i Majdling. MI smo 2nali u emu je tajna i kazali bismo je da smo to mogli uiniti. Bili smo duboko zahvalni Satani to je u pravom trenutku doao u pomo. Marget je bila bleda d plakala je; Majdling je izgledao kao skamenjen, a i Ursula takoe ; ali najgore je bilo s Gotfridom on nije mogao estito ni da stoji, toliko je bio slab i uplaen. Znate, on je bio iz porodice vetica i za njega bi bilo vrlo gadno da bude osumnjien za tako neto. Agnes polako ue u sobu; izgledala je kao boji pTaved nik koji o svemu to se dogodilo nita ne zna, pa htede da se o&ee o Ursulu, da bi je oina pomilovala, ali Ursula uplaeno ustuknu od nje pravei se kao da to ne 5ini za to to je neutiva, jer je vrlo dobro znala da ne bi bilo dobro da pokvari odmose sa jednom takvom makom. Ali mi smo uzeli Agnas u nairuje i sitali je milovati, jer s e Satana ne bi sprijateljio s tom makom da o njoj nije imao dobro mdljenje, a nama je to bila dovoljna preporuka. Izigleda da je on imao poverenja u sve to nije im alo Oseanje morala. Napolju bu se gosti paniono razbeali na sve strane, svi su bil i uasno uplaeni; zbog metea koji su napravili svojim tranjem i kuknjavom, vritanjem i vikanjem celo selo

ubrzo pohrli iz kua da vidi ta se dogodilo: svetina zakri drum i uzbueno i zaplaeno s tade da se gurka; onda se pojavi otac Adolf i seliaci se razdvojie u dva bloka, k ao to se nekad, davno, razdvojilo Crveno more, i uskoro tom stazom proe astrolog k rupn:m koracima i mrmljajui, a gde je prolazio, staza bi se za 59 njim ponovo spa jala u zbijenu masu, koja je utala kao zalivena, uplaena, ukoenih pogleda; svima su se grudi brzo dizale i sp<utale, a tiekoliko ena pade u nesvest; i kad je on proao , gomila se opet sabi, pa krenu za njim na izvesnom odstoianju; svi su uzbueno ug las govorili, raspitujui se i obavetavajui 6 injenicama. Poto su se obavestili o injen icama, oni su ih priali drugima doterujui ih doterali su ih tako da posuda vina po stade bava, ija je cela zadrina stala u jednu bocu, koja je ipak na kraju ostala pr azna. Kada je astrolog stigao do trga, on ode pravonekom maioniaru, fantastino obuen om, koji je bacao u vazduh tri mesingane kugl.e. uze ih od njega, okrenu se svet ini koja se piibliila i ree: Ovaj jadni komedija uopte ne poznaje svoj zanat. Priite b lie da vidite jedtnu majstorijiu. Rekavi to, on hitnu kugle uvis, jednu za drugoin, i poe da ih okree u vazduhu u vitkom i sjajnom ovalu, pa onda dodade jo jednu, zat im jo jedmu, pa jo jednu i uskoro niko niije video odakle ih on to izvlai dodavao i h je, dodavao i dodavao, oval se stalno irio, a njegove ruke vitlale su tako hitr o da su izgledale upravo kao neka mrea ili neika zamagljena povrina i uopte nisu lii le na ruke; prema anima koji su brojali, sada je u vazduhu bilo oko stotinu kuig li. Ovaj veliki oval koji se vrteo, podie se dvadesetak stopa uvis; bio je to bli stav, treperav i aroban prizor. Tada on prekrsti ruke i naredi kuglama da nastave da se vrte bez njegcve pomoi i one su to i uinile. Posle dva minuta oin ree: E, pa sad je dosta, i oval se rasprsim i tresnu na tlo, a kugle se rasaie i otkotrljae na sve strane. I, gde god bi se neka od kugli dokotrljala, ljudi bi ustuknuli od s traha i niko se nije usuivao da ih dotakne. On se zbog toga grohotom sme 60 jao, podsmevao se ljudima i nazivao ih kutkavicama i babama. Tada se astrolog okrenu i ugleda zategnutu icu, pa ree da budaline svakodnevno bacaju pare da bi gledale n espretmu i nevetu hulju koja poniava tu lepu vetinu; sada treba da vide pravog majs tora. Tada on skoi uvis i vrsto stade nogama na icu. Zatim hitro odskakuta celom dui nom ice, s jednog kraja na drugi, i to na jednoj nozi, pokrivi oi rukama; a potom p oe da se prevre preko glave, napred i natrag, i prevrnu se dvadeset sedam puta. U masi se zau amor, poto je astrolog bio star i do tada je teko hodao, a katkad je i h ramao, a, gle, kako je sada okretan i kako izvodi vetinu za vetinom, i to neverova tno ivo. Najzad on lako skoi na zemlju, pa poe drurnorn, zae za ugao i nestade. Onda ta velika, bleda, zanemela i gusta masa duboko odahnu, i ljudi se zgledae, kao d a se pitaju: Da li se to stvarno odigralo? Je si li i ti to video, ili samo ja je sam li ja to sairjao? Onda poee tiho da razgovaraju, pa u parovima krenue kuama; jo uv ek su agorili onako preplaeno, unosei se jedan drugom u lice, stavljajui ruke na tnii ce, pravei i druge sline pokrete koje ljudi obino ine kada na njih neto ostavi dubok utisak. Mi, deaci, ili smo iza naih oeva i sluali, hvatajui sve to smo mogli od onoga su govorili; a kada su seli u naoj kui i produili razgovor, ostali smo i dalje s n jima. Bili su veoma neraspoloeni, jer 6e, kako su to oni govorili, neizbeno morati da doe do propasti sela posle ove strane pojave vetica i avola. Onda se moj otac pr iseti kako je otac Adolf zanemeo u trenutku kada je stao da grmi na avolove sluge .

Oni se do sada nisu tKuivali da stave ruku na jednog miropomazanog slugu Gk>spod 6 1 njeg, re5e moj otac, i ttopte ne mogu da shvatim kako su se usudili da to uine ond a kad je svetenik nosio svoje raspee. Zar nije tako? Da, rekoe ostali, videli smo da g je nosio. To je ozbiljno, prijatelji moji, veoma ozbiljno. Ranije smo uvek imali zatitu. Ovog puta to nije uspelo. Ostali se stresoe, kao da im je zima, i proaptae to to je otac rekao: Ovog puta to nije uspelo. Bog je digao ruke od nas. Da, to je istin a, ree otac Sepi Volmajera; vie nema niotkud pomoi. Ljudi e to shvatiti, ree sudija asov otac, i oajanje e ih liiti snage i hrabrosti. Zaista su nam dola zla vremena. U p avu ste, komija, ree moj otac; svi emo stradati svi emo izgubiti dobar glas a mnogi poloaje, imanja. Oh, blagi boe! Sta je? To moe da doe i da nas sasvim upropasti. . o za ime boje? Iskljuenje iz crkve! To ih oinu kao grom, bili su kao oamueni od ua im im strah od te propasti uli. snage, pa prestadoe da oajavaju i poee da smiljaju nai n na koji bi se ta katastrofa spreila. Spominjali su jedan, pa drugi, pa jojedan i zlaz, i tako su razgovarali do sutona, a onda priznadoe da za sada he mogu da nau put spasenja. I tako se rastadoe tuni, potiteni i puni zlokobnih slutnji. Dok su se oni opratali, ja kriom izioh i uputih se Margetinoj kui da vidim ta se tamo dogaa. Sr eo sam mnogo Ijudi, ali me niko ne pozdravi. To bi trebalo da izgleda udno, ali n ije bilo tako poto su svi bili ioliko uzrujani od straha i strepnji, i mislim da nisu ni bili pri 62 . sebi; svi su bili bledi i iscrpeni, hodali su kao u snu, o tvorenih oiju nita ne opaajui; usne su im se pokretale, ali nisu nita govorili i nesv esno su zabrinuto irili ruke. Kod Marget je bilo kao na sahrani. Ona i Vilhelm se deli su jedno pored drugog na sofi, ali nita nisu govorili, ak se ni za ruke nisu drali. Oboje su bili strano sumorni, a Margetine oi bile su crvene od silnog plaa. O na ree: Preklinjala sam ga da ode i vie nikada ne prekorai prag ove kue i da se tako spase. Ne mogu da podnesem pomisao da ja budem njegov ubica. Na ovu kuu su baoene ini i niko u njoj nee izbei lomau. Ali on nee da ode i izgubie glavu sa nama ostalima . Vilhelm >ree da nee da ide; ako njoj preti opasnost, njemu je mesto uz nju i on e tu ostati. Tada ona ponovo zaplaka, i sve to je bilo tako alosno da zaalih to sam u opte dolazio. A onda neko zakuca i Satana ue isve, veseo, divan i sa sobom donese o nu svoju opojnu dra i sve se uas promenl. Ni jednom reju ne pomenu ono to se odigral o, ni uasna strahovanja koja su ledila krv u ilama svakome u naem selu, nego poe da pria i aska o svim moguim veselim i prijatnim stvarima; zatim je govoTio o muzici t o je bio majstorski potez kojim je rasprio ostatke Margetine potitenosti i sasvim je razveselio te je ona s budnom panjom poela da ga slua. Ona nikada ranije nije ula da neko tako dobro i znalaki govori o muzici, pa je to tako oara i ushiti da ono t o je oseala ozari njeno lice i iskaza se u njenim reima; i Vilhelm je to primetio, ali nije izgledao onako zadovoljan koliko je trebalo da bude. Posle toga Satana stade da pria o pesnitvu, pa je i recitovao neke pesme, i to veoma dobro, i Marge t je ponovo bila oarana; a Vilhelm je opet bio manje zadovoljan nego

63 Ito je trebalo da bude, ali ovog puta Marget to primeti i abuze je giria saves ti. Te rioi utonuo sam u san uz prijatnu muziku kia je rominjala po prozorskim okn ima i ulo se potmulo tutnjanje daleke grmljavine. U gluvo doba noi doe Satana, prob udi me i ree: Hajde sa mnom. Kuda eemo da se uputimo? Bilo kuda, samo da sam pared t ebe. A onda sunevi zraci estoko blesnue i on ree: Ovio je Klna. Bilo je to veliko izne aenje, i osetih se skoro pijan od sujete i radosti to sam stigao tako daleko tolik o mnogo, mnogo dalje nego to je putovao bilo ko drugi u naem selu, ukljuujui i Barte la Sperlinga, koji je bio tako gord na svoja putovanja. Leteli smo nad tim carst vom vie od pola sata i celo smo ga videli. Prizori koje smo gledali bili su izvan redni; neto je bilo lepo, a neto isuvie strano. Na primer nego, o tome u prioati lcas nije, kaq i o razlagu zato je Satana izabrao Kinu za ovaj izlet, a ne neke druge krajeve; kada bih 0 tome sada razvezao, to bi prekinulo nit moje prie. Najzad smo prestali da letimo i spustili smo se na zemlju. Sedosmo na planinu koja je bila iznad prostranog predela planinskih venaca i klisura, dolina, ravnica i reka, s a gradovima i selima usnulim na suneu, a daleko, daleko na horizontu bletalo je s inje more. Bio je to prizor tih 1 sanjalaki, prekrasan za oko, pun odmora za duu. Kad bismo samo mogli tako da se vineimo kad god to zaelimo, bilo bi mnogo lake ivet i na ovom svetu, jer oveku promena okoline prebaci teke brige na drugo fame i odag na stari, ustajali zamor i iz due i iz tela. Razgovarali smo, i meni pade na pame t da pokuam da popravim Satanu i da ga ubedim da vodi bolji ivot. Govorio sam mu o svemu oono @4 me to je poinio i molio sam. ga da bude uviavniji i da prestane sa u nesreavanjem ljudi. Reboh mu da znam kako on to niije inio iz zlih poibuida, ali d a treba da zastaine i dobro razmisli o svim moguoim posledicama do kojih moe dove sti neto, ipre nego se u to onako prenaglo i nasumice upiuti. Ako bi poBtuipao ta ko, onda ne bi stvarao toliko nevolja. Nisam ga uvredio oviin svojim otvorenim r eirna; to ga samo razveseli i iznemadi, pa ree: ta kae, postttpam nasumice? To ja sigu rno nikad ne inim. Veli, treba da stanetm i razmitslim o moguim posledicama? A zato? Ja uvek vrlo dobro znam posledice svojih postupaka i znam ih umapred. Oh, Satana, pa kako onda moe da ini takve stvari? Dobro, ispriau ti zato je to tako, a ti mora iume, ukoliko to moe. Ti pripada jednoj udinoj vrsti bia. Svaki ovek je istovremeno u eku ruku maina patnje i maina sree. Te dve tnaine skladno deluju u njemu, jednom fin om i osetljivom tanou, i to ine sleujuii naelo ravnamernog smenjivanja. Za svaku sreu ju proizvede prva mama u njemu, ona dtruga je spremina da to zbrie nekom tuigom il i bolom a moda i dvanaestinom nesrea. U veini slruajeva ivot oveka je otprilike podje nako podeljen na sreu i nesreu. Ako nije tako, onda nesrea preovlauje i to uvefc, a nikada ono drugo. Katkad su sklop i narav oveka takvi da je njegova maina bede u s tanju da obavi skoro sav posao. Takav ovek ivi bezmalo ne znajui ta je to srea. Sve to dodirne, sve to radi, donosi imi nesreu. Jesi li kada sreo takve ljude? Takvdim l judima ivot nije nikakvo blago, zar ne? Njima je ivot samo ropac. Kaitkad za jedan sat sree ovekova maina nagoni ga da to kasnije plaa tekim

5 Tajacnstveni stranac 65 godinama eimera. Zar ne zna to? To se stalno dogaa. Odmah ou ti ispriati nekoliko takvih sluajeva, Eto, stamovmici tvoga sela za mene nita n e predstavljaju ti to zna, zar ne? Ne htedoh da budem suvie otvoren,, pa rekoh da s am tako neto nasluivao. Eh, pa vidi, istina je da oni za mene ba nita ne predstavljaju . Nije mogue da oni meni neto znae. Razlika izmeu njih. i mene je beskonana i neizmen na; Oni nemaju razuma. Nemaju razuma? Nemaju oni nita to bi na to makar i liilo. Jedno u da ralanim to to ovek naziva svojim razumom i izneu ti pojedinosti tog darmara, pa onda i sam videti i sve to shvatiti. Ljudi nemaju nieg zajednikog sa minom meu nama nema nikakve dodime take; oni imaju svoje male benaste ioseaje i siune benaste tatin e, bezobrazluike i ambicije; njihov majuni benasti ivot je samo grcavi smeh, uzdah , pa nestajanje u beskrajnam ponoru miraka i, oni, uostalom, uopte nemaju oseanja. Imaju samo Oseanje morala. Objasniu ti ta mislim. Evo, vidi ovog crvenog paiika, m anjeg od vrka iode. Moe li ti zamisliti da se jedan slon interesuje za njega da se b rine je li on srean ili nije, je li bogat ili siromaan, da li mu dragana^ uzvraa lj ubav ili ne, da li mu je majka bolna ili zdrava, potuju li ga u dnutvu ili ne, hoe li ga neprijatelji smoditi ili prijatelji ostaviti, da li e mu se niade izjaloviti ili e njegove politike ambioije propasti, ili, da li e uimreti meu svojima ili e oko nati naputein i prezren u tuoj zemlji? Tako neto sloou ne moe nikada da bude vano; to za njega ba nita ne znai; on ne moe da smanji svioja saoseanja na mikroskopski siune r zmere paujkovih problema. Za mene je ovek kao to je za slona crveni pauk. Slon nem a nita protiv pauka on ne moe da se spusti na tu neznaitnu visinu; ja neraain nita 66 protiv oiveka. Slon je ravnoduain; i ja sam ravnoduan. Slon ise ne bi gpjavio ti me da paufeu nanese neko zlo; a ako bi miu to palo na pamet, mogao bi da inu uini kakvO dobro, ukoliko miu tako neto diskrsne a da iga to nita ne kota. Ja sam ljiud ima inio dobra, a ne zla. Slon ivi itav vek, a orveni pauk jedan dan; u pogledu sna ge, razuma i dostojatnistva jedno od drugog je astronomski daleko. Pa, ipak, u t ome, kao i u ostalom, ovek je neiamemo nie ispod mene nego to je siuni paiuk ispod sl ona. v ovekov razium inespiretno, muho i naporno krpi sitne :beznaajnosti i dolazi do nekog rezultata bilo kakav da je taj rezultat. Moj um stvara! Nasluuje li kakva je to mo? Stvara, ta god zaeli i to za tren. oka. Stvara, a ne treba mu mikakav ma terijal da bi stvarao. Stvara tenosti, vireta tela, boje bilo ta, stvara sve i ni i z ega, onako iz vazduha, iz cnoga to je besteleisno, a to se zove Misao. ovek zamisl i svilemu nit, zamisli mainu da je isprede, zamisli sldku, i onda cnedeljama radi da bi na platnu izvezao tu slitou tom niti. Ja saimo sve to zamislim i >u sledee m trenutku sve je tb pred toboim stvoreno. Ja zamislim pesmiu, melodiju, tok par tije aha ma ta i to je tu. To je basmirtni um nita nije van irjegovog domaaja. Nit e moe da skui moje beskrajne horizonte; meni isu stene prozime, a mrkla pomrina je za mene dan. Ja ne moram da otvaram knjigu; jednim jedinim pogledom kroz koorice upijam celu njenu sadriiniu; ona mi ostaje u glavi i ni za milon godina ne mogu da zaboravim nijedne rei iz nje, a ni mesto bilo koje rei u toj knjizi. U lobanji o veka, ptice, ribe, ioosekta ili bilo kog drugog

bia, ne odvija se neto to se moe sakriti od mene. Jednim poigiledom ja prodirem u mo zak miuraca i sve one mudrosti koje on 5 67 stite tokom ezdeset godina moje su; on moe da zaboravi, on ih i zaboravlja, ali ja ja sve pamtim, sve znam. A sada, kad u tvojim mislima vidkn da me prilino dobrio raziume da nastavimo. Okolnosti moigu biti takve da se paaak dopadne slonu pod pretpostavkom da jslon uoipte moe da ga v idi ali on ga ne bi mogao voleti. Njegova ljulbav je za njegov rod za njemu ravn e. Ljubav jednog anela je velianstvena, divna, boanstvena, nju ovek ne moe ni da shva ti ta Ijuibav je beskotiaono dalefco od njega! Ali oma je ograniena samo na njemu ravna boanska bia. Kada !bi ona makair tremutak ovla dodirnula nekog iz tvog roda, ta ljufoav bi ga potpuno unitila i od njega bi ostao saono pepeo. Ne, mi ne moemo da volimo ljude, ali prema njima moamoi da buidemo bezopaisruo ravnoduni; katkad oini inogu da nam se sviaju. Ti i tvoji drugovi mi se dopadate, svia mi se otac iP eter i radi vaeg dobra sve ovo inim" za vae selo. Viideo je kako sam pomislio da se podsmeva, pa objasini svoje postupke: Tvome selu inio sam dobra iaiko to ne izgled a tako. Tvoj rod nikad ne razaznaje sreu od zla. Oni uvek brkaju jedno sa drugim. I to zato to ne rnogu da saiglediaju touduniost. Ono to ja iniim za tvoje selo jedno g dana e uroditi plodam; u izvesnim sluajevima u tim plodovima tuivae oni sami, a u drugim jo neroena pokolenja. Nikada niko nee na pojma imati da sam ja bio uzrok tom e, ali to e ipak biti istiina. Vi, deaci, imate jedaiiu igru: postavite red oipeka koje su po nekoliko ina udaljene jedna od. drmge; onda gutrnete jednu opeku, ona srui onu pored sebe, a ova srui sledeu i tako dalje, dok se ceo red ne porui. Takav je i ljudski ivot. Prvi pokret deteta srui poetnu opeku, a tokom ivota ostale 68 e n eminovno obarati jedna drugu. Kad bi ti mogao da vidi buduonost, kao to ja mogu, v ideo bi sve ono to e se tom stvorenju dogoditi; jeirnita ne moe da izmeni rediosled njegovag iviota, poto ga je onaj prvi dogaaj usmerio. To jest, mita ga nee izaneniti, jer svaki postupak neizostavtno prouizrokuje drugi postuipak, a taj proiuzsroku je trei i tako ide sve do kraja, a samo vidovinjak tmoe pogledom da obuhvati itav t aj red i tano da vidi kada neki postmpak treba da riaie, od kolevke do groba. Da li bog odreuje tok ivota? Misli da li ga predodredi? Ne. Tok ivota odrexj,joi ovekove osti i okolina. Njegov prvi postupak odreuje drugi i sve one to za tim slede. Pret postavimo, primera radi, da ovek preskoi jedan od ovih postupaka; neto na izgled be znaajiio; pretpostavimo da je bilo pisano da on odreenog dana, u odreeni sat, i min ut, i sekund i deli sekunde, treba da ode na vrelo, i da nije otiao. Tok ivota toga oveka e se otada potpuino promendti; od tada pa sve do graba bio bi potpuno drukij i nego tok ivtcta koji je za njega odredio njegov prvi postupak u detinjstvu. Zai sta, da je otiao na izvor, on bi moda doisipeo na carski presto, a propustivi da to uini, njegov tok ivota moe ga stoga dovasti do prosj akog tapa, a njegove kosti mogu se nai u sirotinjskom grobu. Na primer: da je u bilo kom trenutku, recimo, kad j e bio deak, Kolutmibo poreskoio ma i najbeznaajniju kariku u lanou dojgaaja koje je njegoiv prvi postupiak u detioijstvu neizbeno odredio, to bi mu promeinilio itav k asniji ivot i om bi postao isveitenik, uimiro bi nepozaiat u nefoom italijanskorn selu, a Amerika ne bi bila otkrivena joi za dva stolea. Ja to znam. Da je preskoen bilo koji od bilion poistupaka u lamou Kolumbovog ivota, njegova sudbina sasvim b i se izmenila. Ispitao sam sav bilion 69

njegovih ivotnih puteva i samo u jednom od njih. pojavljuje se otkrie Amerike. Vi, ljudi, uopte i ne nasluujete da su svi vai postupci jednako vani, ali to je istina; za ovekovu. sudbinu isto je tako vano zamahnuti rukom na odreenu miuvu kao bilo ko ji drugi odreeni postupak ... Kao osvajanje nekog kontinenta, ma primer? Da, tako je . No, vidi, nijedan ovek nikada ne preskoei nijedmu kariku to se nikada nije dogod ilo! Cak i onda kad pokujava da se rei hoe li neto da uini ili ne, ve samo to je jena arika, jedan postuipak i ima svoje odreenio mesta u lanou njegove suidbine; kad o n konano odlui da neto preduizime, to je isto tako ono to je on neophodno morao da ui ni. Sada vidd da ovek nikada nee mimoii neku kariku u svome lanou. On to ne moe. Ako bi odluio da pokua, sama ta namera bila bi jedna neiabena karika inisao koja je mor ala da iskrsne uipravo tog iBamenta i koja je odreena prvim postupkom u njegovom najranijem detinjstvu. To je zvualo tako zlokobno! ovek je stuanj celog ivota, rekoh s tno, i nikad ne moe da se oslobodi. Ne, sam on ne moe da izibegne posledice svog pirv og postitipka u detinjstvu. Ali ja ga mogu osloboditi. Pogledah ga sujmorno. Prome nib sam tok ivota izvesnom broju seljaka u tvome mestu. Pokuao sam da mu zahvalim, ali ini je bilo teko da to uinita, jpa odustah. Jo ou neke soidibine izmeaiti. Ti zn a onu malu Lizu Brant? Pa, naraOTio, nju svi pozmaju. Moja majka kae da je ona tako slatka i divna da i ne lii na ostalu decu. Majka kae da e ona kad od 70 raste biti ponos celog sela; i snjegov idol, upravo kao to je i sada. Iameniu njenu bmdunost. Nab lje? upitah. Da. A izmeniu i Nikolasovu budunost. Ovoiga puta se obradovah pa rekoh: N ije potrebnio da pitam za njeigiov slaiaj; prerna njemu e sigusrno biti velikoduan. To nameravain. Odmah poeh u mati da zamiljam tu blistavu Nikijevu buiduonost i ve sam g a unapredio u slavnog generala i u vrhovnog sudiju kad primetih da Satana eka da se smirim i ponovo poonem da ga sluam. Bilo me je stid to sam mu pokazao svoja bed na rnatanja i oekivao sam da e mi se podsmevati, ali to se ne ogodi. On nastavi svoj u priu. Nikiju je odireeno ezdeset dve godine ivota. To je di/vno! rekoh ja. A Lizi t est, Ali, kao to sam ti kazao, izmeniu njibove sudfbine i duinu njihovih ivota. Za dva minuta i petnaest sek^umdi od sada Nikolas e se probuditi iz sna i videe da ve tar nanosi kiu u sobu. U njegovoj sudbmi bilo je pisano da e se on okrenuti na dru gu stratnu i da e ponovo zaapati. Ali ja sain odredio da on treba aiajpre da usta me i zatvori prozor. Ta sitnica potpumo e izineniti tok njegovog ivota. On e ise pr obuditi ujutro dva minuta kasnije nego to je lariac njegove sudbine oidiredio. I zbog toga, utodue se njemu nikada nee nita doigaati prema iredosledu starog lanca. Re kavi to, Satana je.izvadio svoj sat i gledao je u njega nekoliko trenutaka, pa ree : Nikolas je "ustao da zatvori prozor. Njegov ivot je izmenjen i njeigova nova sud bina je poela. Sada nadlaze posledice. Podioe me marci; to je bilo jezivo. 71

Da nije ove izmene, izvesni dogaaji desili bi se za dvanaest dana od danas. Na pri mer, Nikolas bi spasao Lizu da se ne u,avi. On bi stigao na lice mesta uipravo. u pTavi as &etiri minuita posle daset, taj trenutak je ve davno adreen voda bi bila plitka, i Nikolas bi je lako i sigurno spasao. Ali on e sada istii nekoliko sekund i pirekasno; Liza e dospeti u jo dublju vodu. On e dati sve od sebe, ali e se oboje udaviti. Oh, Satano! Oh, dragi Satano! jeknuh sasuzama u oima, spasi ih! Ne daj da se to doigodi. Ne mogu da podnesem da izgubim Nikolasa, om mi je najdrai drug u igr i i veliki prijatelj; a pomisli i na jadnu Lizinu majku. Privio sam se uz njega, molio ga i preklinjao, ali ga to ne dirnu. Ree mi da moram ponovo sesti i sasluati ga do kraja. Ja sam izmenio Nikolasov ivot, a to je izmenilo Liziin. Da nisam to uinio, Nikolas bi spasao Lizu, a onda bi se onako imokar pre. hladiO; zatioi bi p releao jedan od onih uasnih arlaha koji pustoii tvoj irod; ta bolest bi ostaT vila t eike posledice; etrdeset est godina bio bi prikovan za piostelju, inepokretan kao t rupac, gluv, nem, slep, dan i no bi se molio da smrt doe i oslobodi ga patnji. Da li da mu vratim takvu sudbiiniu? Oh, ne. Oh, neinoj ni za ceo svet. Milosra i saalje nja radi ostavi ga neka bude ikakav je. Tako je i najbolje. Da sam izmenio ma koju drugu kariiku ni njegavoin ivotu, ne bih mu uinio tafca veliku uslujgiu. On je im ao bilion moguih ivotnih subdma, ali nijedna od njih nita ,ne vredi; sve su bile pre pune jada i emera, Ali da se nisam ja upleo, on bi za dvanaest dana izvrio svoj br abri podvigpodvig koji bi poeo i zavrio se za ciglih est minuta i kao svu nagradu do bio bi onih etrdeset est godina alosti i patnje o kojima sam ti 72 priao. To je jeda n od onih sluajeva na koje sam mdslio kad sam maloas kazao da se katkad neki posta pak koji donese sat sree i zadovoljstva plaa ili Ikazni godinama patnje. Pitao sam se od ega li e prerana smirt spasti jadnu malu Lizu. On mi na to odgovori: Od deset godina bola i lagainog oporavka od jedne mezgode, a zatim od devetnaest igodina gnusobe, sramote, pokvarenosti, zloina to bi se zavrilo smru od delatove xuke. Za dv anaest dana ona e umreti; kada bi mogla, njena majka bi joj spasla ivot. Nisam li ja dobronamenniji od njene anajke? Jesi oh, zaista jesi; i muidtriji si. Ubrzo e biti suenje ocu Peteru. On e biti osloboen na osnovu nepobitnih dokaza o njegovoj nevin osti. Kaiko se to moe dogoditi, Satano? Zar zaista misli da e ta)ko biti? Pa, naravno, ja to znaim. Njegovo ime e opet postati ugledno i ostatak mjegovoig ivota bie srean. T o verugem. Viraanje ugleda njegovom imenu zaista e ga ojssreiti. Njegova srea nee doi atle. Toga dana izmeniu mu ivot za njegovo dobiro. Oin nikada nee saznati da je uig led njegovog imena vraeoi. Ja smemo pomislih kabo li e se to desiti, ali Satana nij e obratio panju na moju misao. Zatim se zapitah ta li je s astrologom i gde li se sad nalazi. Na mesecu, ree Satana; uini mi se kao da se <m pri tom osmehnu. I to sam ga poslao na ledenu stranu meseca. On ne zna gde se nalazi i nije mu nimalo prij atno; ipak, tamo je za njega sasvim dobro, to je odlino mesto za proiu5avanje zve zda. Ubrzo e rai toiti potreban i onda u ga vratiti, i opet u ui u 73 njega. On kna pred sobom dug, svirep i glrozam

ivot, ali ja u to izmeniti, jer protiv njega nemam nita i gotov sam da mu uinim kakv o dobro delo. Mislim da u ga uputiti na lomau. On je imao tako udne pojmove o dobrot i! Ali takvi su aoeli, oni i ne znajiu bolje. Njihovi ivoti nisu kao nai; a, pored toga, za njih ljudi ne znae nita; aneli smatraju da su ljudi nakaze. Uini mi se udno t o je oterao astrologa teko daleko; mogao je isto tako da ga izbaci u Nemaku, gde bi bio pri mci. Daleko? ree Satana. Meni nita nije daleko; za mene daljine ne postoje . Sunce je odavde udaljeno neto manje od sto miliona milja, a svetlost koja nas o basjava stigne do nas za osam minuta; a ja to rastojanje, ili bilo koju drugu da ljinu mogiu da preem za tako kratak deli vremena da se to asovnikom ne moe ni izmeir iti. Treba samo da zamislim putovanje i istog treniiitika nalazim se tamo. Ja pin uih ruku i rekoh: Na ruci mi je zrak svetlosti; pretvori ga u au vina, Satano. On to uini. Ja ispih vino. Razbij au, ree on. Ja je razbih. >^Eto vidii da je prava. Selja su mislili da su one mesingane kugle samo ini i da e nestati kao dim. Plaili su se da ih dodirnu. Oudni ste vi vi Ijudi. Ali, hajde; imam posla. Staviu te u postelj u. Reeno i uinjeno. A onda ieznu; ali iz kie i pomrine uh njegov glas: Da, kai Sepi nikom, dirugom. Bio je to odgovor na moju misao. 8 Nikako nisam mogao da zaspim. To nije bilo zbog toga to sain ise ponosio svojim pu 74 tovanjima i uzlbuivao^ isv ojim letenjem oko sveta i tisme to sam. stiigao ak do Kine, ili zato to sam bio pum . prezrenja prema Bartelu Sperlingu, putniikurkako se on sam nazivao, i koji je sv e nas gledao s visine zato to je bio jedini deak u Ezeldorfu koji je jednom bio u Be6u i tamo video sva svetska uida. Nekom drugom prilikom zbog toga ne bih mogao da zaspim, ali sada me to nije zammalo. Ne, naisli su mi bile obuzete Nikolasoin i razmiljao sam samo o njemu i 0 lepim danima koje smo zajedno proveli u nestaluc ima i vragolijama po. umama, u poljima i na reci, u duge letnje dane, a zimi na k lizanju i sankanju, dok su nai roditelji verovali da smo u koli. A sad taj rnladi i vot se gasi; leta i zime e dolaziti i prolaziti, mi emo skitati i igrati se kao i pre, a njegovo mesto bie pirazno; vie ga nikad neemo videti. Sutira on nita nee ni sl utiti nego e biti isti kao to je uvek bio, ja ou biti zaprepaen kad 5ujem njegov eme h i kad ga budem gledao kako se bezbrino i veselo^ zabavlja, jer e on za mene biti le, votanih ruku i mrtvih oiju, a oko njegovog lica videu pokrov; a on ni sledeeg da na nita nee slutiti, a ni dan posle toga, i za to vretme e se brzo gasiti ono mdo n jegovih dana, a onaj uas e se primicati sve blie i blie i njegova zla kob e ga sve vr tezati oko vrata, a to niko nee znati sem Sepija i mene. Dvanaest dana samio dvan aest dana. Uasno je pomisliti na to. Primetih da ga u mislima nisam vie nazivao on im dragim nadimcima, Nik i Niki, neigio njegovim puinim imenom i s potovanjem, ka o to se govari o mrtvima. Takoe. seajui se dogaaja za dogaajem iz naeg drugovanja, vid h da su to uiglavnom bili sluajevi kad sammu naneo kaikvu nepravdu ili kad sam ga uvredio; to sain sebi ptrebacivao, korio sam samog sebe i srce mi se kidalo od 7 5 kajanja, ba kao kad se seasmo kako nismo bili dofori preina prrjateljima fcoji s u otili na onaj svet pa bismo hteli da se vrate, makar samio i za trenutak kako b ismo mogli da kleknemo prad njima i da kaemo: Smilujte se i opirostite.

Jednom, kaid nam je bilo devet godina, on je iao daleko, skoro dve milje da bi net o poshiao piljara, koji mu je kao nagradu dao divnu jabuku; Nikolas je prosto let eo kui s njom, skoro van sebe od iznenaenja i radosti, a ja sam ga sreo i on mi je dao da poigledam jabuku i ne pomislivi da bih ga mogao prevariti; ja sam pobegao s jabujkom i pojeo sam je trei, a on je kaskao za ininom i molio me da mu je vrat im; kad me je pristigao, ponudio sam mu ogrizak, jer je to bilo sve to je ostalo od sone voke, i slatko sam mu se smejao. On se okrenu i xee plaui da je jabuku hteo d a daruje svojoj sestrici. To me zabole, jer se ona polako oporavljala od neke bo lesti i on bi bio sav ponoisan da je video njenu radost i iznenaenje i da ga je ona iz zahvalnosti poljubila. Ali ja sam se stideo da priznam da se stidim, pa s amo rekoh neto gruibo i pakosno da bih se pretvarao kako mi sve to nije nimalo van o; on mi nita ne odgovori, ali kada je krenuo prema sviojoj kui, na licu vcai je b io alostan izraz koji mi je kasnijih go>dina noou meogo puta izlazio pred oi, i ko rio me i nagonio da se opet oseam postien. Vremernom je ta uspomena izbledela, pa je onda sasvim nestala; ali seanje na taj trenutak sada oive. Jednom u koli, kada n am je bilo jedanaest godina, preturio sam svoju mastionicu i uiprljao etiri svesk e, pa ini je pretila opasnost stroge kazne; ali ja otorivih njega, te on dobi ba tina od uitelja. 76 A koliko prole godine podvalio sam mu u trampi davi mu jedraiu veliiku naprelu udicu za tri male dotore udice. Prva triba koju je upecao slomil a mu je uidicu, ali on nije znao da sam ja kriv i odbio je da primi natrag jednu od malih udica koju sam mu ja, gonjen saveu, nudio, i rekao je: Trampa je trampa; udica je bila rava, ali to nije tvoja krivica. Ne, nisam ffnogao da spavam. Te sit ne i bedne nepravde korile su me i pToganjale i to mnogo bolnije od onih koje ove ka mue kada nanese nepravdu nekome ivom. Nikolas je jo iv, ali bez obzira na to, ja sain ga smatrao kao nekog ko je ve uimo. Vetar je jo fijukao oko nastrenica, a kia j e jo dobovala po oknima. Ujutru potraih Sepija i sve mu ispriah. To je bilo dole, p ored reke. S^pijeve usne su se micale, ali nije kazao nita; izgledao je zgranut; gledao me je ukoeno, a lice miu jako poblede. Stajao je tako nekoliko trenuitaka; suze su mu naviirale na oi, a onda se okreinu; ja ga tilivatih pod ruku, pa poosm io razmiljaju i, ali ne govorei nita. Preli smo preko mosta, pa smo ooida lutali liva daima, breuljcima i umama; najzad razgovor poe i potee slobodno; piriali smo samo o N ikolasu seajui se dana koje smo zajedno proiveli. A s vremena na vreme Sepi bi tiho rekao, kao da govori samome sebi: Dvanaest dana ni pumih dvanaest dana. Zarekosmo se da stalno moramo biti s njim; koliko god je to mogue moramo da priamo, da drug ujemo s njimostalo je tako malo dana! A, ipak, nismo ga traili. Bilo bi to kao sus ret s pokojnikom, i zato smo se plaili. To nismo rekli jedan druigom, ali smio to oseali. I stoga se ukoismo kad, zaokrenuvi stazom, iskrsnusmo pred samog Nikolasa. On veselo uzviknu: 77 Hej! Sta je to s vaima? Da niste vddeli neku avet? Nismo mo gli ni re da izustimo, ali za to i ne bi prilike; on je bio voljan da govori za s ve nas, poto je upravo video Satanu i zbog toga je bio vanredno raspoloan. Satana rniu je ispriao o naem putovanju u Kiinu i om ga je molio da i njegja povede na pu t, a Satana mu je to i obeao. To bi trebalo da bude daleko putovanje, divno i baj mo; Nikolas ga je molio da povede i nas, ali on je to odibio, rekavi da e mas pove sti dirugi put, ali tada

nee. Satatna e doi po njega trinaestog, a Nikolas je ve brojao sate, tolilko je bio nestrpljiv. To je bio onaj kobni dan. I mi amo, takoe, ve brojali sate. Lutali smo mnogo milja, i stalno smo ili stazama koje su nam bile najidrae jo iz vremena kad smo bili mali i govorili smo samo o dobrim starim danima. Jeditno je Nikolas bio veseo; mi nikako nismo mogli da se osiobodimo potiteruosti. S NikolasoTn smo se ponaali tako udno, neno, i blago, i eljivo, da <m to primeti i bi Tnu drago; stalaio smo mai sa putno panje i potovanja inili sitne usluge, a uz to smo govorili: Stani, pusti da ja to uinirn za tebe, to mu je isto taiko bilo dirago. Poklonio sam mu sed am udica sve to sam imao i naterao sam ga da ih primi; a Seipi mu je darovao svoj inovi no i igru obojeniu crveno i uto kao snaknadu za podrvale kojima ga je raindj e nasamario, kako mi docnije ree, a ega se Nikolas verovatno vie nije ni seao. To ga je ganulo, poto nije itnogao verovati da ga toliko volimo; njegov ponos i zahval noBt na poklonima su nas zato duboko dimuli, jer ih. nismo niim zasluili. Kada smo se inajzad rastali, iz njega je zraila isrea i rekao nam je da nikada nije doiveo tako srean dan. 78 Dok smo se vraali ikui, Sepi ree: Mi smo ga uvek cenili, ali nikad a toliko kao sada, kada emo ga izgubiti. Sledei dan kao i ostale dane sve nae slobod no vreme pirovodili smo sa Nikolasom, a uz to i vireme koje smo (i on) brali od rada i otstalih dunosti, i to nas je svu trojicu stajalo nekoliko otrih grdnji i p retnji kaznama. Svakoga jiu,tra nas dvojica bi se naglo probudili, tresui :se i g bvorei, dok su dani leteli, ostalo je jo isamo deset dana; astajo je jo samo devet dan a; samo osam; samo. sedam. Preostajalo je sve manje vreimena. Nikolais je neprestano bio radostan i srean, i lupao je glavu zato mi nismo raspoloeni kao on. Stalno se i z petnih ila truidio da nae naina da nas razveseli, ali u tome iskoro uopte nije usp evao; video je da se Sepi i ja ne radujemo od srca i da je na krti smeh, ako bi s e kad i zasmejali, nailazio na neku prepreku u naim grlima i da se onda fomio i p retvarao <u tuzdah.. Pakuavao je da odgonetne ta je to s nama, ne bi li mogao da n am pomogne i da nas izvue iz nevolje, ili da je olaka delei je s nama, te smo tako morali da smiljamo sijaset lai kako bismo ga zarvarali i umirili. Ali najtee od sve ga bilo je to to je on stalno krojio planove, a u njima se esto govorilo i o danim a posle trinaestog! Kad god bi se to dogodilo, mi bismo u sebi zajeali. Qn je usr edsredio sve svoje misli da nais nekafco razveseli; i najzad, kad miu je od ivota preostalo jo tri dama, pade mu na pamet prava zamisao i zbog toga je likovao pre dloio je da napravimo veliko veselje i igranku za deake i devojice u umi, tamo gore na mestu na kome smo prvi put sreli Satanu, a to je trebalo da bude etrnaestog. T o je bilo uasno, jer je to dan njegovog pogreba. Nismo sfe tusuivali da se protivi mo, jer bi to imalo za posledicu jed 79 no pitanje, jedmo zato na koje ne bismo mog li a adgavorkno. On je eleo da mu pomognemo oko pozivanija goBtijiu, to smo i uinili iprijatelju koji umire ovek ne moe nita da odbije. Ali, to je bilo grozno, jer smo ih, u stvari, pozivali na njegovu Bahranu. Tih jedanaest dana bili su uasni; pa, ipak, pasle itavog ivota prohiujalog od onih dama do danas to vreme mi je jo uvek pumo divnih uspomena. U stvari, to su bili daini druenja sa jedtiim naim svetim po kojinikom i ja nisam znao za jo neko druienje koje bi bilo tako prisno i tako drag oceno. Grevito smo igrabili svaki sat i rninut, birojei ih kafeo nepovtratno prola ze, i rastajali smo se od mijih. s onim bolom i togom koju osea

tvirdica dok gleda kako mu razbojnici pljaokajiu blago, pasru po painu!, besooim oan da ih sprei. Kada se spustilo vee poslednjeg dana, ostali smo inapoljiu suivie d ugo; za to smo bili krivi Sepi i ja; nisino inogli da podnesemo rastanak s Nikol asom, tako da je bilo veoma kasno kada smo se pred njegovom kuom rastali od njega . Ostali smo jo neko vreme blizu njegove kue oslukujui; i dogodi se ono od ega smo st rahovali. Otac ga je, kao to mu je ve ranije pripretio, istokao, pa smo uli njegovu vriskui. Ali sluali smo samo jedain trenutak, pa srao onda djmrili puni grie saves ti zbog kazne koju amo mi izazvali. Bilo nam je ao i oca, jer smo stalno mislili: Kad bi on samo zinao kad M samo znao! Ujutro Nikolas ne doe na uigovoreno mesto, p a mi poosm njegovoj kui da vidimo ta je s njim. Njegova majka ree: Otac mu je izgubio strpljenje zbog svih tih nestaliuka i nevaljalstava i hoe tome da stane na kraj. U vek kad nam je Nik potarebain ne moemo ga nai, a posle se ispostavi da je skitarao s vaima dvojicom. Sino ga je otac dobro 80 istukao. To me je ranije uvek rastuiil o i mnogoputa sam za njega izmiolila oev oprotaj i spasla sam ga od kaane,. ali ov og puta me je uzalud molio, jer je i meni samoj bilo dozlogrdilo. Voleo bih da ste ga ba ovaga puta spasli, rekoh glasom koji je podrhtavao; jednog dana bi vam seanje na to olakalo bol u srcu. Nikolasova majka je u tom trenutku peglala i bila je de limino okrenuta leima. Na moje rei ona se okrenu i pogleda me zaueno, pa uipita: ta ho a kae s ti|m? Nisaim !bix> sjporeman da odgovoirim na to pitanje i nisam znao ta da kaem; bilo mi je strano neprijatno poto je ona zorila u mene, ali u to Sepi hitro p rogovori: Pa naravno da bi vam bilo prijatno da se setite toga, jer praivi razlog to smo tako dugo ostali napolju je u ovome: Nikdlas je >po6eo da pria koliko ste vi dobiri prema njemu i kako nikad ne dobije batina kad ste vi tu da |ga spasete ; on nam je tako divno priao o tome, a mi smo ga tako rado 811018311 da niiko od nas nije ni primetio koliko je kasno. Da li je on to zbilja kazao? Je li to istima ? upita ona i keceljom poe da otire mze koje su joj navrle na oi. Moete da ipitate Te odora, on e vam to potvrditi. Ba je moj Nik dobar i valjan deak, ree ona. Zao mi je m dozvolila da bude istuen.To vie nikatda neu uiniti. Ko bi mislio da je on dok sam ja sino ovde sedela i sekirala se i ljdtila se na njega, sve to vreme mene voleo i hvalio. Mili moji, rnili moji, kad bi samo znali! Nikada ne bismo pogreili; ali mi smo jadne ivotinje koje tapkaju u mraku i gree. Kaid god se budam setila prole noi, zabolee me srce. 6 Tajainstvenl stranac 81 Ona je bila kao i svi ostali; tih t efcih dana, kao da niko nije otvarao uista, a da ne kae neto od ega bismo uzdtrhtali . Oni isu taptaali u mraku i ne slutei kaikve istine, kakve tune istine govore sasvi m slueajno. Sepi upita da li Nikolas moe da izie sa nama. ao mi je, odgovori ona, ali e omoe. Da bi ga jo vie kiamio, otac mu danas ne dozvoIjava da izle napolje. Pred nam a se ukaza divna nada! Ugledah je u Sepijevim oima. U isti mah ismo pomislili: Ako on ne moe da izie iz kue, onda ne moe ni da se udavi. Sepi upita, da bi bio sasvim s iguran:

Mora li da ostane u kui ceo dan, ili samo pre podne? Ceo dan. Ba je to teta. Tafao je danas lep dan, a on nikako nije navikao da bude zatvoresn u kui. AH je on ziaokup ljen. pripremama za onu zabavu, pa mu je to moda neka nadoknada to nije sa druigov ima. Zaista se nadam da se ne osea suvie uisamljen. U njenim oima Sepi vide neto zbot g ega se uisudi dia je upita simemo li otii igore do njega da biamo mu pomogli da mu vreme bre proe. Samo izvolte, deco, ree ona srdano. Dakle, to je zibilja pravo prij teljstvio kad tako neto hoete da uinite za svoga druga, umesto da se igraite po poi jiina i umjama i da se do mile volje naiuivate. Priznajem vam da ste doibri deaci, premida katkad smetnete s uma da biste mogli biti jo bolji. Uzmite ove kolae to je za vas a ovaj odnesite njemu od njegove majke. Kada smo uli u Nikolasovu sobu, pr va stvar koju smo ptrimetili bilo je weme aisovnik je pokazivao etvrt do deset. Je li .to tano? Zar mu je preostalo samo jo tako malo miinuta ivota! Osetih gr u srcu. Nikolas skoi i 82 veselo nas pozdravi. Bio je ushieai planovima za zabavu, pa ise tnije oseao usamljen. Sedite, ree on, i gledajte ta sam sve ve uradio. A zavrio sam maja; sigurno ete i vi kazati da je veoma lep. Sui se u kuhinji, odmah ou ga donet i. Nikolas je utroio svu svoju uteevinu na svakojake udne i arene sitnice koje e delit kao nagrade u igrama, pa ih je sada ukusno i veto naireao po stolu. Razgledajte ih polako dok ja zamolim majku da mi malo osui zmarja pegloim, ako je jo vlaan, rree on . Zatim, odskakuta napolje, pa se zviduui i trupkajiui, spusti niz stepenice. Nas dv ojica i ne pogledasmo stvari na stolu; sem asovtaika nita nas drugo nije zanknalo. Sedeli mo i nemo zurili u njega sluajui otfcucavanje i kad god bi skazaljka prela m inut, klimnuli bismo glavom kao da pokaemd kako smo to primetili jo jedain minut m anje u trci na ivot ili stmirt. Najzad Sepi duboko uzdahnu i ree: Dva misniuita do deset. Jo sedam minuta pa e smrtni as ostati iza njega. Teodare, on e se spasti! On e ... Pst! Sav sam na iglama. Gledaj asovnik i outi. Jo pet minuta. Dahtali smo od nap etosti i uzbuenja. Jo tri miiniuta, i sa stepenita se zai^e koraci. Spasen! Viktnusmo u iglas i skoismo, okrenuvi se prema vratkna. Njegova stara imajka ue nosei zmaja. Za r nije divan? ree ona. Oh, boe moj, koliko je nad njim ka,pao inislim da je poeo jo u svanuje, a zavnio iga je koji trenutak pre vaeig dolasika. Ona prisloni zmaja uza zi d, pa koraknu unazad da ga bolje moe videti. Sam je nacrtao sve slike i ini mi se d a * 83 su veoma dobre. Crkva nije ba sasvim dobro uspela,, moram da priznam, ali p ogledajte ovaj most svako bi odmah video da je to most. Zamolio me je da vam ga donesem gore... Oh, Gospode boe! Ve je deset sati i sedam minuta, a ja ... A gde je on? On? Oh, brzo e doi, iziao je ina koji trenutak. Iziao? Da, da. Ba kad je siao jka male Lize i kazala je da je njeno dete negde odlutalo, pa kako je bila malo uzneimirena, rekla sam Nikolasu da ode i potrai je bez obzira <na oeviu zaibranu. Pobogu, zato ste vas dvojica tako prebledeli? Sigumo vam je zlo. Sedite; doneu vam da popijete neki lek. Onaj kola vam je morao nakoditi. Malo je premastan, ali isa m mislila .. .

Ona nestade ne zavrivi reenicu^ a mi odmah jurnusmo na stranji prozor i pogledasmo k a reci. Velika igomila sveta okupila se kod mosta na siiiprotnoj strani reke a d rugi ljudi su sa svih strana trali u toim pravcu. Oh, goto^o je jadni Nikolas! Zato , oh, zato ga je pmstila da izie iz kue? Hajdmo, ree Sepi skoro jecajui. Doi brzo je doekati ovde; ve za pet miinuta ona e saznati ta se desilo. Ali nismo stigli da p obegnemo. Naila je na nas u dnu stepenica, sa nekom boicom u ruci, pa nas je nater ala da ponovo 01^611110 u isobu, sednemo i popijemo lek. Onda nas je gledala, oek ujui da vidi kako e lek dejstvovati i nije bila zadovoljna; stoga nas je zadirala j o malo, stalno korei sebe to nam je dala tako mastan kola. Uskoro se dogodi ono od eg a smo strepeli. Spolja se zau bat koraka i struganje moigu,, nekoliiko ozbiljnih i tunih ljudi otkirivene glave ue i poloi dvoje utopljenika tna krevet. 84 Oh, boe mo j! kriiknu sirota rftajka, pa pade na kolena, zagrli mirtvog sina i obasu poljtup cima njegovo mokro lice. Jao rneni, ja sam ga poslala napolje, zbog mene je umro. Da sam sluala i zadrala ga u kui, ovo se ne bi desilo. I zasluila sam kaznu; sino sa m bila svirepa pirema njemu, a on je tmene, svoju roenu majku, pireklinjao da mu. bfudem prijatelj. I tako je ona jecala i naricala, i sve ene su plakale, alile je i pokuavale da je utee, ali ona nije mogla sebi da oprosti, niti da se utei, i staln o je ponavljala da ga je ona poslala u srrtrt, jer da inu nije rekla da izie, on bi sada bio iv i zdrav. To pokazuje koliko su ljudi nerazumni kad sebe optuujiu za bilo ta lto su uinili. Satana, zna, on je rekao da se nita ne dogaa to na prvi postup k nije unapired odiredia, da se dogodi i to uinio neizbenim; i tako ovek svojom vol jom nikada ne moe da izmeni sudibinu ili da uini neto t e prekinurti kariku u lancu nj eigDvog unapred odreenog ivotnog toka. Zatim zausmo vrisku i gospoa Brant, sva raupana i neuTedna, izbezumljeno ulete i stade se probijati i guirati kroz mnotvo okuplj enih ljudi, pa se onda baci na svoje mrtvo dete; jecala je i ljubila ga, zvala g a i tepala mu, i najzad je ustala jsva iscrpena izlivoon bola, pa ornda prema ne bu podie stisnutu peisnicu, a na njenotm suzama natopljenom Idcu pojavi se neki t vrd i srdit izraz i ona ree: Ve gotovo dve .nedelje sanjam meke nagovetaje i slutnje da e smrt pokositi ono to mi je najdrae, iz dana u no, iz noi u dan bacala sam se nii ce u pirairuu pred bogom 1 preklinjala sam ga da se smiluje na moje nevino dete i da ga spase zla a evo njegovog odgovora! 85 Ali, Oin |ga je spasao od. zla no to ona nije zinala. Ona obrisa suze iz oiju i sa obraza, pa je onda neko vrame staj ala i netremiee gledala u dete; rcukama mu je miiovala lice i kosu; zatim opet p rogovori onim ogorenim glasom: Ali u Njegovom tvrdom srcu nema saaljenja. Nikada se vie neou moliti bogu. Ona privi svoje mrtvio dete na grodi i poe krupnim koracima; ljudi su joj se tuklanijali s puta, zanemeli od uasnih rei koje su uli. Ah, ta sir ota ena! Tano je Satana kazao da mi iie vidimo razliku iztneu sree i nesree, i da ih uvek bnkamo. Otada sam mnogo puta sluao kako se ljudi mole bogu da spasfe ivot kak vom bolesniku, ali ja to mikada nisam inio. Sutradan su obe sahrane istovrefmeno obavljene u naoj maloj ctrkvi. Svi su prisustvovali, ukljiuoujuii i one koji su bi li pozvani na zabavu. I Satana ie bio tu; a i trebalo je da bude prifsutain, poto je zahvaljujui1 njegiovim naporima i dolo do

sahrana. Nikolas je s ovog sveta otiao bez oprotenja grehova, pa su u crikvi sakti pliali priloigie za inise koje e ga izbaviti iz istilita. Sakupili su isamo dve trei ne od svote koju je trebalo sktnpiti, i roditelji su. hteli da pokuaju da pozajme ostatak, ali Satana priloi taj novac. A nama je Satana nasamo reikao da oistilite uopte ne postoji, i da je on dao taj novac da bi Nikolasove roditelje i njihove prijatelje potedeo od briga i nevolja. Pomislili ismo kako je to lepo od njega, a on nam ree da njega novac nita ne staje. Na groblju, telo male Lize oduze tesar k ome je njena majika dugovala pedeset groa za posao obavljen jo pore godiniu dana. Ona nikada nije bila u stanju da plati to, pa ni sada. Tesar odnese le swjoj kui, drao ga je etiri 86 dana u podriimru dofc je majka za sve vreme plakala oiko njego ve feue i preklinjala ga da joj vrati mirtvo edo; onda tesar pokopa le u oboru svog a brata, bez ikakvog venskog obreda. Majka se na to izbezumi od bola i srama te die ruke od svog posla i svakog dana je lutala po selu prokliinjui tetsara i hulei na canske i orlkvane zakone; to je bio straan i alostan ptrizor. Sepi zamoli Satan u da joj pomogne, ali on ree da su tesar i svi ostali samo lanovi ljadBkog roda i da postupaju, onako kako ta vrsta ivotinja i treba da postupa. On bi se umeao kad bi vldeo da neki konj tako postujpa, i treba da ga obavestimo afco sretnemo takv u vrstu konja koji se ponaa kao ovek da bi on, Satana, mogao tame da stane na kraj . Znali smo da nam se podsmeva, jer, naravno, takav konj i ne postoji. Ali posle nekoliko dana uvidesmo da ne moemo vie podnositi bol te sirote ene, pa smo zamolil i Satanu da ispita nefkoliiko njenih moguih sudbina i da vidi ne bi li, za njeno dobro, mogao sadanju Budlbinu da joj zameni nekom novom. On ree do mjoj, kako^ sad a stvar stoji, njen najdtui ivotni put daje etrdeset dve godine ivota, a onaj najkrai dvadeset dve, i da su oba prepuna tuge, glladi, siromatva i bola. Jedino to bi mo gao da pobolja bilo bi to to bi omoguio da tokom sledea tri mkmta preskoi jednu izves nu kariku njenog sadanjeg suidbinskog lanca, pa nas uipita da li to da uini. Bilo je toliko malo vremena da o tome odluujemo, da smo se prosto izbezumili od uzibuen ja; dok smo doli k sebi i upitali ga za pojedinosti, Satana nam ree da e rok istei z a nekoliko sekundi, te mi graknusmo: Uini to! Gotovo je, ree om; trebalo je da ona ski ene u druigu uliou, ali sam je ja vratio i to joj je izmenilo sudbinu. 87 ta e se sa da desiti sa njoin, Satano? " To se ve deava. Ona se prepire s Fieroon, onim tkaem.. U svom besu Fier e odmah uiniti ono to ne bi uinio da nije izbila ta svaa. Fier je bio risutan kada je ona nad telom svoga deteta hulila na boga. ta e on uiniti? On to uprav sada ini potkazuje je. Za tri dana oma e biti sjpaljena na lomai. Nas dvojica zanem asmo; sledili smo se od uasa, jer da se nismo meali u njerm sudbinu, ne bi je snala ta uasna smrt. Satatna primeti te nae misli i ree: To to vi mislite potpuno je ljudl sko to jest gluipo. Za nj<u je ovako mnogo bolje. Otii e u, raj bilo kad da umire. Ovam ranom smru ona dobija dvadeset devet godina raja vie nego to joj je bilo odree ino i time izbegava dvadeset devet godina bede ovde, na zemlji. Trenutak p<re tog a gorko smo se zaricali da od Satane vie neemo traiti usluge za svoje prijatelje por ho nam se inilo da on ne zna. drugi nain kako bi nekome uinio dobro sem da ga lubij e; ali sada je taj sluaj sasvim drukije izgledao, pa smo ,bili zadovoljni onim to s mo iuimili i, mislei na to, bili smo presreoni.

Malo posle toga zabrinuih" se za Fiera, pa bojaljivo upitah: Satano, da li ovaj doi gaaj menja Fierovu Eudbinu? Da li je inenja? Pa, naravtno da je menja. I to iz osnov a. Da maloas nije sreo gospou Brant, on bi umiro sledee godine u trideset etvrtoj go dini starosti. Ovako e dogurati do devedesete i, po ljudjskim, merilima, proivee sa svim ugodan ivot. i bie imuian. Bili smo veoma zadovoljmi i gordd ovim to smo uiinili za Fiera, pa sino oekivali da e i Satana isto to osetiti; ali on tome uopte nije pri davao znaaja i nama bi nelagodno. Oeki vali smo da neto kae, ali on to ne uini; i s t oga, da bismo ublaili svoju zabrinutost, morali smo ga upitati da li e ta pomiiitit i Fierovu sreu. Satana razmisli treniutak o tom pitanju, pa onda oklevajui ree: Pa, d a vidite, odigovor Jia to pitaaije nije ba jednastavan. Prema nekoliko njegovih r anijih moguih sudbina trebalo je da on dospe u raj. Nas dvojica se zigranusmo. Oh, Satano! A prema ovom . .. De, de, ne oajavajte. Vi ste iskireno pokuali da mu uinite dobrp; pa neika vam to bude uteha. Oh, Gospode boe, to nas ne moe uteiti. Trebalo je da nam kae ta inimo, pa ne bismo tako postupili. Nae jadanje ne ostavi na njega nikaka v utisak. On nikada nije osetio ni bol ni tugu i stoga nije imao prilike da uvid i kako je to strano. O njima je imao samo teorijsko znanje to jest, znao ih je ra zumom. A to, naravno, nije nita. O tcnme se bez iiskuistva ne moe iinati nita sem n eodreenog i nepotpunog pojma. Mi gmo na sve naine pokuali da inu objasniiruo uasnu n esreu do koje je dolo i kako smo i mi zibqg toga u stranom poloaju, ali izgleda da o n to nikako nije mogao shvatiti. Ree da smatra kako uopte nije vano kuda e Fier dospe ti; u raju nee nedostajati, jer ih je tamo ionako mnogo. Pokuali smo da ga ubedimo k ako i on treba da uvidi da je potpuno promaio sutinu pitanja, te da je Fier i nifco drugi onaj koji treba da odliui je li to vatno ili nije; ali isvi nai napori bili su uzaludni; ori ree da ne mari za Fiera > ima jo mnogo drugih Fiera na orvome svetu. Posle nekoliko trenutaka Fier proe s druge strane drufma i nama bi rnuika i pomut i nam se u glavi kad ga ugledasmo; setili smo se u 89 asne Sudbine koja ga eka i d a smo mi uzrofc svemu tome. A on nije ni slutio ta se s njim dogaa! Po njegovom iva hnom karaku i krepkom dranju moglo se videti da je veoma zadovoljan samim sobom to je naneo zlo jadnoj gospoi Brant. Stalno je pogledao preko ramena, kao da neto eka . I, zaista, uskoro se u pratnji pandura pojavi goispoa Brant, vezana u lance koj i sui zveketali. Za njom je naila rulja koja je urlala i vikala: Bogohuilnice i be zbonice!; u toj svetini bilo je njenih suseda i prijatelja iz sremijih dana. Neki s u pokuavali da je udare, a panduiri se nisu ba previe tradili da ih u tome sprefie. Oh, sprei ih, Satano! Taj vapaj aiam se ote iz grla pre nego to stmo se setili da o n ne bi mogao da ih prekine ni za trenutaik a da im sasvim ne izmeni ivotne sudMn e. On dunu malo na njih i rulja stade da se tetura, posre i da mlatara mkama; ond a se rasu i razbea na sve strane ttrlajui kao od nepodnoljivog bola. Tim dahom Sata na je svakome od njih slomiio po jedno rebro. Ne mogasmo a da ne uipitamo da li je to izmenilo njihove sudbine. Da, potpuno ih je dzmenilo. Neiji ivot se produio, a neiji opet skratio. Nekolicina e ijsled te izmene imati koristi na razme naine, al i samo ta nekolicina.it

Nismo ga pitali da li smo koga od njih usreili kao jadnog Fiera. To nismso eleli da znamo. Potpuno smo verovali u Satanmu elju da nam uini dobro, ali snao gubili ver u u njegovo shvatanje dobrog. U to vreme poela je da bledi i naa ogromina elja da p ogjeda nae sudbine i da nam predloi izmene koje bi nam osigurale bolje ivote; umest o toga javie se nove elje. Dandva celo selo je uabueno govorilo o sluaju gospoe Brant i o tajanstvenoj nesrei koja je snala rulju, pa je sudnica na dan 90 njenog suenja bila prepuina. Da je hulila na boga, lako je dokazano poto je ponovila sve one s trane rei i kazala je kako nee da ih porekne. Kad su je upozorili da time svoj ivot dovodi u opasnost, ona ree da slobodno mogu da joj ga uzmu, i da e ona zbog toga b iti zadovoljma poto ne eli da ivi, jer e radije iveti u venoim prokletstvu, u paklu, s a pravim avolioma nego sa ovima u iselu koji su daleko gadniji. Optuili su je da j e vraanjem polomila ljudima rebra i upitali su je da li je vetica. Ona im> podrugl jivo odgovori: Nisam. Kad bih imala tu mo, zar niislite da bi i jedan od vas, svet ih licemera, iveo ma ipet minuta? Znajte da ne bi; sye bih vas smodila. Objavite p resudfu i pustite me da idem; dosta mi je vaeg drutva. I tako su je proglasili kriv om, izoptili je iz crkve, oneimoguili joj da uiva u nebeskim radostima i oBudili je na veni oganj pakla; bnda su je obukli u haljinu od gnuibe tkanine i predali je svetovnim vlastima, pa su je od veli na tng, a za to vreme zvona su tuno i i teko brujala. Videli smo kad su je lancima privezali za stub i kako se u vazdufa die p rvi pramen plaviastog dima. Tada se tvrd izraz na njenom liou omeka i ona pogleda u zbijenu svetinu pred sotoom i blago ree: Nekada simo se zajedno igrali, davno, d aVino, dok smo jo bili nevina deica. Zbogi toga vam pratam. Tada smo otili i niisimo videli kako je plamen prodire, ali smo uli fkrike iafco smo prstima zaepili ui. Kad se krici vie nisu iuli, znali sm da je u raju, upnkos tome to je izoptena iz crkve; z ato smo se radovali njenoj smirti i nisino alili to smo doveli do toga. Jednog dan a, malo posle toga, Satana se opet pojavi. Uvek smo ga iekivali, jer ivot nikada 91 nije bio sumoran kad bi on bio uz nas. Naao nas je u umi, na cmom istom mestu ma kome smo ga prvi put sreli. Kao i svi ostali deaci i mi smo traili razonode, pa sm o ga zamolili da izvede neku predstavu za nas. Dobro, ree on; da li biste eleli da vi dite istoriju napretka ljuidskog roda i razvoj anoga to ovek naziva civilizacijom? Odgovorismo da elimo. On samo pormisli i pretvori to mesto u Edensfci vrt i mi ui gledaismo Avelja kako se moli pired rtvenikom; malo zatim naie Kain kaji se uputi ka njemu sa batinom u ruei; on nas, izgleda, uiopte nije primeivao, i stao bi mi n a noigu da je nisam poomakao. Kain se bbrati svome bratu na jezikur koji mi nism o razumeli; onda se trazbesni i stade da ptreti, a mi, znajui ta e se dagoditi, okr enusmo za trenutak glavu; ali uli smo tresak udaraca, i krike i jeaiije; zatim nas tade tiina i onda videsmo Avelja, koji je leao u lokvi krvi i izdisao, a Kain je s tajao nad njim i gledao ga osvetoljubivo i ne kajui se. Orcda nestade tog prizora i zatim videsmo dugi niz neznanih ratova, ubistava i pokolja. iPosle smo videli Potop i Nojev koveg kako kao orahova ljuska poigrava na talasima

vodene stihije, a u daljini, iza kinog zastora, maglovito su se nazirale visoke g ore. Satana ree: Napredak vaeg roda nije bio kakav j.e trebalo da bude. Evo jo jedne prilike da okrene list. Prizor se promeini i mi ugledasino Noja, saisvim pijanoi g od vina. Posle toga ugledasmo Sodomu i Gomoru i pokuaj da se tu pironau dvatri est ita ooveka, kao to Satana oibjasni. Zatim se pred nama ukazae Lot i njegove keri u P eini. 92 Onda videsmo jevrejske ratove i pobednike kako kolju pireivele i mjihovu stoku, i kako poteuju ivot mladim devojkama, a posle ih dele meu sobom. Pofom se uka za Jael; videsmo je kako se uunja u ator i zari bode u slepoonicu svom uisniuloin go stu; tome smo bili toliko blizu da smo, kad je krv ikrrula i stala ouriti u crven oim potoiu ka naim nogama, mogli u nju zamoiti ruke samo da smo to hteli. Videli smo i egipateke bojeve, grke bitke, rimske ratove, pa grozno natapanje tla krvlju; p a smo gledali kako su Rimljani prevarili Kartaginjane i uaisni prizor pokolja tog a neustraivoig naroda. Videli smo Cezarov upad u Britaniju, ne zibog toga to su mu. ti varvairi naneli neko zlo, nego zato to je udeo za njihovom zemljiom i eleo da nj ihove udovice i siroad obdari blagoBlovima civilizacije, kako nam objasni Satana. Potom se rodilo hrianstvo. Onda su pred nama, jedan za drugim, hurjali vekovi Evro pe i vieli smo ikako hrianstvo i civilizacija, ruku pod ruku, stupaju kroz ta stolea ostavljajui za sobom glad, smirt, pusto i druge znake napretka ljiudske rase, kao to primeti Satana. I neprestano smo gledali ratove, jo ratova i jo vie ratova, po cel oj Eviropi, po celom svetu. Katkad ziboig linoig interesa kraljevskih porodica, ree Satana, a katkad da bi se satro neki nemoan narod; nijedan napada nikada nije zapoeo kakav rat iz nekih asnih i potenih pobuda ne, u istoriji vaeg roda takvog rata nij e bilo. Eto vam, ree Satana, videli ste svoj napredak do danainjeg dana i morate prizn ati da je sjajan na svoj nain sjajan. A sada treba da vain prikaem budunost. 93 Onda nam pokaza pokolje u kojima su na jo daleko straniji nain i sa jo razornijim ratnim mainama od onih koje smo videli unitavani ljudski ivoti. Vidite, ree Satana, stalno s e napredovali. Kain je svoj zloin. izvrio batinom; Jevreji su ubijald dilitima i mae vima; Grci i Rimljani dodali su zatitne oklope i vetine vojnikoig ustrojstva i takt ike; hrianin je dodao puke, topove i barut, a sledeah nekoliko vekova on e tako silno ucnaprediti smartonosno dejstvo svojih oruja za ubijanje da e svi ljudi priznati da bi rat ,bez hrianske civilizacije do sudnjeg dana ostao samo jedna bedna triarij a. Kazavi to, on stade bezduno da se smeje i da se ruiga ljiujdskom rodu, preimda j e znao da nas je ono to je rekao uiasno siramotilo i vrealo. Niko drugi osim jednog ainela ne bi mogao tako da se ponaa; ali patnja njima nita ne znai; oni ne znajiu ta je to, osim po ouvenju. Sepi i ja smo vie puta smerno i bojaljivo pokuavali da pre obratimo Satanu, ali kako je on na to samo utao, to njegovoi utanje shvatali smo k ao meku virstu ohrabirenja; ali te njegove rei su pokazale da na <njqga nismo ost avili duibok utisak. Ta pomisao nas je rastuila, pa smo hvatili kako misionar mora da se osea kad uvidi da su propale sve nade koje je gajio. iSvoju tugu smo zadral i u sebi znajui da sad nije trenutak da nastavimo svoje pokiuaje.

Satana najzad prestade oporo da se sineje, pa ree: To je izvamredan napredak. Toko m petest hiljada godina nastalo je petest civilizacija koje isu cvetale i svojim b ljeskom ushiavale ljude, pa su onda izbledele i nestale; nijedna od njih, osim po slednje, nikada nije izimislila neki pogodan i razorain nain za 94 ubijanje ljudi . Sve su se trudile, su mogle poto je ubijanje glavna ljudskog iroda i najraniji dogaaj u istori; oveka ali samo hrianska civilizacija postigla je uspeh kojim moe da e ponosi. Kroz dva do tri veka bie jasino da su sve sposobne iiibice ba hriani; tada e se bezbonici kolovati kod hriana, ali ne zato da bi stekli njihovu veru, ve njihovo oiruje. Turin i Kinez kuipovae toomje da njime ubija misionare i svoje preobraene ze mljake. Sada je Satanino pozorite opet po&elo da radi i pred oima su nam se izmenja li narod za narodom, u toku dvatri veka; bila je to silna povorka, beskrajna pov orka koja je mahnitala, borila se, valjala se u moru krvi, guila se u dimu bojeva fcroz koji su zastave bliistale, a orveni mlazevi sevali iz topova; i stalno sm o sluali (grmljavinu topova i jauke onih koji su umirali. I emiu sve to vodi? upita Satana zlobno se cerei. Ba niemiu. Time nita ne dobijate; uvek stiete tamo odakle ste poli. Tokom milion godina ljudski rod se jednolino razmnoavao i jednolino ponavljao tu otunu glupost zbog ega? To nikakva rnudsrost ne moe da odgonetne! Ko od toga ima koristi? Niko, osim nekoiicine bednih vladara i vlastele, koji otimaju vlast i koji vas preziru; koji bi se gnuali od vaeg dodka; koji bi vam zalurpili vrata pre d nosom kada biste hteli da ih posetite; kojima robujete, za koje se borite, za koje umirete i ne stidite se toga, ve ste gordi; ije vam postojanje stalno nanosi uvrede, a vi se plaite da se iisprotivite tome; koji su prosjaei i ive od vae milos timie, a prema Vama se ipak ponaaju kao dobrotvori prema prosjaku; koji vam se ob raaju jezikom gospodara prema sunju, a kojima vi odgovarate jezikom suinja prema go spodaru; koje na re 95 ima olboavate, dok u srcu ako ga imate sami sebe zibog toga prezirete. Prvi ovek bio je licemer i kukavica, i te vrline jo nisu nestale u nje govim potomcima. To je temelj na kome su izgraene sve civilizacije. Pijmo za mjih ovo ovekoveenje. Pijimo za njihovo uveavanje! Pijmo za ... Ctada on opazi na naim l icima koliko smo teko uvTeeni, pa ne doviri tu reeniou i prestade da se podsmeva, sa svim se promeni i blago ree: Ne, piamo u <nae zdravlje i mainiuemo se civilizacrje. V ino koje je po mojoj elji stiglo iz vasione u nae ruke zemaljsko je i dovoljno dob ro za tu zdravicu; ali bacite te ae; uz ovu zdravieu piemo vino kakvog na ovom svet u jo nikada tnije <bilo. Mi posluasmo,, podigosmio ruke i pirihvatismo nove pehare koji sletee iz vazduiia. To su bili divni vitki pehari, nainjeni od materijala koj i nikad u ivotu nismo videli. Izgledalo je kao da se ti pehairi lelujaju, kao da i ve; a izvesno je da su se boje na njkna lelujale. Te boje su bile blistave, pres ijavale su &e u svim tonovima i nikako nisu mirovale, ve su klizile tamoamo u "bu ijinim talasima koji su se sustizali, prelamali, pa se rasptrskavali u nenom i aro biiom vatrometu boja. Cini mi se da je to najvie liilo na opale koje nose talasi i koji bljete svojim sjajnim plamenom. Ali vino u tim peharima ni sa im se ne moe po rediti. Pili smo ga i osetili neko udno i arobno ushieraje, kao da nam je raj prost rujao telima, a Sepiju zasuzie oi i on pobono ree: Jednoga dana i mi emo stii tamo, a nda ...

On potajno pogleda u Satanu, i verujem da se nadao da e Satana kazati: Da, biete ta mo jednog dana, ali Satana je, izgleda, mislio na neto drugo i ine ree nita. Uasnuh s e zbog toga, jer sam znao da je on to uo; 96 nita, bilo to izgovoreno ili ne bilo, nikad njemu nije promaklo nezapaeno. Jadni Sepi bio je zbunjen, pa^i ne zaviri on o to je hteo da kae. Pehari se digoe i vioue se u nebo, kao tri blistava sunaca, i iez . Zato nisu ostali? Uini mi se da je to lo znak i ja se rastuih. Da li u ikad vie vide ti svoj pehar? Da li e Sepi ikad vie videti svoj? 9 Divna je bila mo koju je Satama imao nad vremenom i nrostoroin za njega to dvoje kao da nije ni postojalo. On i h je nazivao oveikovim izmiljotinama i govorio1 je da su to izvetaenosti. Mi smo s n jim esto odlazili u najudaljenije krajeve zemljine kugle i tamo smo ostajali nede ljama i mesecima, premda smo, u stvari, skoro uvk bivali odsutni samo deli sefeund e. asovmik je tako ipokazivao. Jednog dana se ljmdi u naem selu uzbueno uiskomeae zat o to se kolmisija za vetice bila uplaila da optui astrolqga i domainstvo! oca Petera, ili uopte bilo koga sem sirotinje i naputenih ljudi, te izgubie strpljenje i na sv oju rufcu se dadoe u lov na vetice i poee da gone jedinu plemenitu gospu koja je bil a poznata po obiaju da lei ljude avoljim majstorijama. to jest da ih okuipa, da ih opere, pa da ih neguje, umesto da im puta krv i da ih dobro proisti uz pomo betrber ina iscelitelja. Ona je beala niz dnum, inulja je za njom uorlala i psovala; gois pa je pokuavala da se skloni u neku kuu, ali su joj svi zatvarali vrata pred noiso m. Gonili su je vie od pola sata, a mi smo ih pratili da to vidimo i najzad ona, iscrpena, pade i ruilja je uhvati. Odvukoe je do jednog drveta i prebacie ue preko grane, pa stadoe da ptrave ornu; za to vreme 7 Taj ainstveoi stranac 97 nekolicina ju je drala, i ana je plakala i preklinjala, a njena imlada arka sve je to.gledal a jecajui, ali od straha nita nije smela ni da kae ni da uini. Obesili su gospu, a i ja sam bacio kamen na nju iako sam je u sebi alio; ali svi su bacali po koji kat nen i isvako je motrio onoga pored sebe; da nisam postupio kao o&tali, to bi bil o zapaeno i o tome bi posle igovorili. atana prasnu u smeh. Svi koji su bili u bli zini okrenue se ka njemu zgranuti i nimalo zadovoljni. Satana se nasmejao u zao 5 as, jer su ga zbog njegovog slobodnog i podiimgljivag ponaanja i njegove natpriro dne svirke svi u selu gledali s podozrenjem, a annogi su potajno bili pTotiv nje ga. Tada mu se obrati krupni kova, podiui glas da bi ga svi mogli uti: emu <se vi to a mejete? Odgovarajte! Sem toga, molim vais da ovom skupiu, objastnite zato niste b acili kamen nia ovu veticu? Jeste li siguirni da nisam bacio kamen? Jesain. Ne pokuiav ajte da se izvuete, drao sam vas na ku. I ja i ja sam video da miste to ninili! uzvi jo dvojica, Tri svedoka, ree Satana: {Miler, kova; Klajn, meearov momak; Fajfer, tkae kalfa. Tri najobinija laova. Hoe li jo ko da se javi? Nije vaino kna li druigih koji u vas gledali ili nema, i nimalo oije vano ta vi o nama mislite sasviim je dovoljn o svedoenje nas trojice da bismo svrili s vama. Ili ete dokazati da ste se bacili k amenom ili vam se loe pie. Tako je! povika svetina, pa nagrnu prema Satani, koji je s ada bio u sreditu panje. A najpre mi odgpvorite na ono drugo pitanje, viknu kova uivaj ui u tome to 98 govori u, ime svih i to je jtmak dana. Zato ste se smejali?

Satana se osmehnu i ljubazno odgovori: Zato to sam gledao kako tri kufcavice kamen uju gospu koja uimire, a i sami su tako blizu smrti. Sujeverna isvetina zaprepaeino ustuknu i zastade joj dah. A kova, toboe odvano, ree: Hahaha. Sta vi zmate o tome? Ja Ja znam sve. Po zanimanju sam gatar, pa sam pogledao u dlanove vas trojice a i u dlamove nekih drugih kada ste digli ruke da kamenujete ovu enu,. Jedan od vas e umreti za ^iedelju dana od sutra; drugi e umreti noais, a trei e iveti jo samo pet min uita < eno vam aBovnika, pa gledajte! To izazva isenzaciju. Svetina preblede i smes ta se okremu prema asovniku. Mesar i tka kao da se izmenada razbolee, ali kova priku pi svu hraibrost i uzbueno ree: Za prvo predskazanje nemamo dugo da ekamo. Ako se to ne dogodi, vi, gospodine moj, neete iveti ni pun minut posle tog[a, ja vam to obea vam. Niko nita ne ree; isvi su netrernice i nemo znrili u asoviniik. Kada prooe etiri po minuta, kova iznenada duiboko udahnu, pritisnu rukama sirce i jeknu: Vazduha! Mesta! pa poe da pada. Svetina UBtukmu, ftiko ne prie da mu pomogne i on se kao kla da stropota mrtav na tlo. Ljudi su blenuli u njega, pa u Satainu, pa jedni u drug e; utsne su im se micale, ali niko ni re ne izusti. Onida Satana ree: Trojica su vi dela da ja nisam bacio kamen. Moda ima jo nekog; samo neka se javi. Rulju uhvati pa nika i nnnogi se, mada niko ne odgovori na to pitanje, besno okomie jedan na drug oga viui: Ti si kazao da nije bacio. a na to su drugi odgovarali: to je la i ja u te , 99 naterati da je polie! I tako se zaas estoko i buno potukoe! udarali su i mlatili an drugoga, a usred te guve bila je jedna jedina ravnoduna osoba ona mrtva gospa o beena na konopeu, osloboena svih tegoba, smirene due. Mi tada odosmo odatle, a meni je bilo teko na sroui sam sarii sebi igovorio: On je rekao da se smejao njima, al i to je la smejao se meni. On se iia to jponovo nasmeja i ree: Da, smejao sam se teb i, jer si, strahujui ta e drugi za tebe da kau, kamenovao <xm enu, premda si se u sro u gnuao zbog svega toga ali ja sam se ismejao i ostalima. Zato? Zato to je njihov sl isti. Kako to misli? Pa vidi, tamo je bilo ezdeset osam ljudi, a ezdeset dvojica nisu la da bace kamen, kao ni ti. Satano! Oh, to je celacelcata istina. Znam ja tvoj rod. Sainjavaju ga ovce. Njime vladaju manjine, a Tetko* kad ili nikad veina. Ljudi po tisku/ju, svoja oseanja i verovanja i slede onu nekolicinu koji diu najveou buku. Katkad je ta buna nekolicina u pravu, a katkad nije; ali gomila je uvek slua. Ogro mna veina ljudi, divljih ili civilizovanih, potajno su dobroduni i usteu ise da nan ose bol svojoj sabrai, ali se ne uisuuju da to pokau u prisustvu ove nasrtljive i n emilosrdne inanjine. Pomisli kako je to. Jedno idoibroduno stvorenje uhodi drugo i pazi da ono odano pomae u nepravdama zboig kojih se obojica uaisavaj.u. Govorei k ao strunjak, znam da je devedeset devet odsto tvoje sabrae bilo u sebi svim srcem protiv ubijanja vetica,, kada je aica pabonih ludaka, jo u davnoj prolosti, prva poela da raspiruje tu glupoist. A znam da 5ak 100 \ i danas, posle tolikih vekova pred rasuda koje su se prenosile s oca na sina i posle sveg toga glupog uenja, tek sva ki dvadeseti ovek zaista iz nekog ubeenja ujestvuje u

muenji; vetica, Pa, ipak, sudei po apoljanjem izgledu istvari, svi inrze vetice i ele da ih ubijaju. Jedinoga dana ustae aica ljudi na rugoj strani i dii e jo veu bulku to ueiniti saimo jedan smeo ovek, iji e glas odluno zagimeti i za nedelju dana sve o vice e se preokrenuti i poi e za njim, lov na vetice e se iznenada zavriti. Kraljevstv , plemstva i vere, sve to poiva na tome ogrommom nedostatku vae rase, na nepoveren ju svakoig pojedinca prema svome blinjem i na elji svakog oveka da, zbog bezbedinos ti ili udobnosti, drugl o njemu dobro misle. Te ustanove e uvdk postojati, uvek e cvetati, uvek e vais ugnjetavati, vreati i poniavati, zato to ete vi uvek biti i osta ti robovi manjine. Nikada nije bilo zemlje u kojoj je veina naroda bila u dnu due odana ma kojoj od ovih ustanova. Nije mi bilo milo da sluam kako na rod naziva ovca ma, pa rekoh da mislim kako nije tako. Ipak je to istina, jagnje moje, ree Satana, p ogledajte sami sebe u ratu kakve ste ovce i koliko ste smeni! U ratu? Zato? Nikad nij bilo pravednog rata, nikad kakvog oasnog od strane podstrekaa na rat. Ja mogu da gledam unapred, i od tog pravila bie, tokom svih tih vekova, svega nekih est izuz etaka. Buna a&ica po obiaju iz sveg glasa e traiti rata. Oni sa postolja e se oba i oprezaio usprotiviti u poetku; ogromna beslovesna veina naroda protrljae sanjive oi i pokuae da razume zato treba da bude rata i rei e. 101 iskreno i uvreeno: Rat je piravedan. i neastan i nije nam potreban. Onda e ona aica ljudi povikati jo glasnije. Nekoliko potenih ljoidi, na suiprotnoj strani, dokazivae i iztnosie razloge protiv rata, reju i perom, i u poetku e ih sluati i pljeskae im; ali to nee potrajati dugo; o ni drugi e ih nadvikati i uiskoro skupovi protiv rata bie sve manji i prestae da bu du omiljeni. Nee proi dugo vremena i videete ovo eudo: govornike e kam.enicaima oter ati sa postolja, a slabodu govora uguie rulje pomahnitalih ljudi, koji, potajino, u (sebi, miisle isto ono to i kamenovani govorinici kao i ramije ali se ne usuuju, da kau kako su istoig miljenja. I tada e celi narod oni sa postolja i svi ostali p rihvatiti ratni pokli i urlae. dok ne promuknu, i jurnue na svakoga potenog oveka koj i se usudi da otvori uista; a uiskoro e takva usta i prestati da se otvaraju. Zat im e dravnici izmisliti otrcatne lai, ofcrivie napadnuti narod i svi e biti ushiesai t irh izmiljotinama, koje im umiruju neistu savest, pa e ih vredno prouavati i odbijae da ispituju bilo kakvo opovrgavanje tih lai; i tako e se, malopomalo, eovek ubedit i da je rat pravedan i hvalie boga z;bog zdravijeg sna poisle tog smenog i besinis lenog samoobrnanjivanja. 10 Otada je prolo minogo dama a Satana se nikako ne pojav i. Bez njega je ibilo dosadno. Ali astrolog, koji se vratio isa svoga izleta na mesec, hodao je po selu, izazivao javno mnenje i s vremena na vreme, onda kad bi neki ogoreni pirotivnik vetica uigrabio sigurnu priliku* da to neopaeno uini, pogaal a bi ga pokoja kamenica. 102 U meuvremerm su dve stvari dobro uticale na Ma>rget. Poto je Satana, koji je prema njoj bio sasvim ravnoiduain, posle dvetri posete pr estao da joj dolazi u kuou i time uvredio mjen ponos, imalo je za posledicu to to je ona sebi stavila u zadatak da ga odagna \z svog srca. Zbog vesti o raspuisno m ivotu Vilhelma Majdlinga, koje joj je povremeno donosila stara Ursula, igirizla ju je savest zato to je uzroik tome toila oijegova ljojfbomora na Satanu; i tako su sada te dve stvari istovremeno delovale na niu,

pa su joj, tako udruene, dobro koristile njeno interesovanje za Satanu poBtepeno se hladilo, a interesovanj e za Vilhelma se zajgrevalo. Da bi se ona potpmio pre obrazila, bilo je jo samo potrebno da Vilhekn digne tglavu i uini neto ime foi ponov o stekaonaklonost metana i o emu bi se prialo po selu. Ta prilika ufcaza se sada. M arget posla po njega i zamoli ga da brani njenog ujaka na pjredstojeem isuenju; nj emu to bi veoma drago, pa prestade da pije i poe marljivo da se priprema. Preimid a je wedno radio i pripremao se, on se nije mniogo nadao u uspeh, poto je sluaj oc a Petera bio prilino beanadean. Mnogo puta je razgovarao sa Sepijem i sa mnoni u s vojoj kamcelariji i vrlo paljivo je ispitivao nae iskaze trudei se da u toj plevi n ae neka dragocena zrna ali, naravno, nije naao gotovo nita. Samo kad bi Satana doao! Stalno sam mislio na to. On bi moigiao da smisli neki nain da se opovrgnu optube protiv oca Pfetera, jer on je i rekao da e se to desiti, pa je zacelo siguTnoznao kako to treba da se postigne. Ali dani su polako prolazili, a on se nije pojavl jivao. Ja, naravno, uopte nisam sumnjao da e optube porotiv oca Peteira pasti u vod u i da e on biti srean do kraja ivota, poto je Satana 103 tako rekao; ali ipak sam z nao da bih bio mmogo ispokojiniji kad bd on doao i rekao nam kako to da izvedemo. Bio je ve gotovo dvanaesti as da se ocu Peterm ukae neki spasonosni put ka srei, je r po selu se prialo da je on sasvim iisorpen zatvorom i ljagom koja ga je titala i svi su izgledi bili da e presvisnuti pod teretom nevolja ukoliko ubrzo ne doe spa s. Najzad doe i dan suenja i svet pohrli sa svih strana da to vidi i uje; daputoval i su i mnogi stranci iz udaljenih krajeva. Da, svi su bili u sudnici, osim optuen og. On je i suvie oslabio da bi moigao podneti taj inapor. Ali Marget je bila pcr isutna; oma se madala i bodrila to je bolje inogila. I novac je bio tu. Istresli su ga iz kese ma sto, i oni kojima je to bilo dovoljeno uzimali su ga u >ruke, za gledali i milovali. Sudija pozva astrologa da svedoi. Za tu priliku on je stavio na glavu svoju najbolju kapu a preko ramena prebacio je najbolii ogrta. PITANJE: Vi tvrdite da je ovaj novac va? ODGOVOR: Tvirdim. P. Kako ste doli do tog novca? O . Naao sam kesu zlatnika na drumu kad sam se vraao sa jednog puta. P. Kad se to do godilo? O. Pre vie od dve goddne. P. Sta ste uinili s novcem? O. Odneo sam ga kui i sakrio u tajno skrovite u svojoj zvezdari; nameravao sam da naem vlasnika ako mi to bude polo za rukom. P. Da li ste pokuali da ga. naete? O. Tokom nekoliko meseci marljivo sam ga traio, ali bez uispeha. P. A onda? 104 O. Mislio sam da ne vredi da i dalje traim sopstvenika, pa sarn bio naumio da taj novac upotrebim za dovrien je krila doma za nahoad pri mukom i enskom samostanu. Stoga sam izvadio novac iz sk rovita i prebrojao ga da vidim jesu li isvi dukati jo tu. i onda... ^ P. Zato ste z astali? Priajte dalje. O. Zao mi je to sam pcrinuen da ovo kaem, ali upravo kada sam zavirio prebrojavanje i vjraao kesu u skrovite, digao sam pogled i za leima ani je stajao otac Peter. Nekoliko prisutnih. prornrmlja: To je gadno, ali drugi im odgov oTie: Ah, pa on je takva laovina!

P. Jeste li se zabrinuli zbog toga? O. Nisam; tada o tome uopte nisam razmiljao pot o je otac Peter esto isvraao kod mene iznenada da bi traio da mu pomognem u njegovi m nevoljama. Marget sva poervene kad u kako astrolog drsko i lano naibeuije njenog ujaka da je prosio; pogotovu se uzrujala to je to rekao ovek koga je ujak uvek sma trao varalicom, i zato htede neto da kae, ali ise blagovremeno obuzda i nita ne ree. P. Produite. O. Najzad, ipak sam se plaio da priloim novac domu za nahoad i reio sam da ekaim jo godinu dana te da naistavim svoje traganje. Kada sam saznao kako je o tac Peter naao zlatnike, bilo mi je veoma drago i nita nisam posumnjao; ni dandva posle toga, kada sam doao kui i otkrio da je moj novac nestao, jo nita nisam stffinn jao, sve dok mi se ne uinie veoma udne tri okolnosti u vezi sa cmim to je otac Peter naao. P. Molim vas da kaete koje su to okolnosti. O. Otac Peter je naao novac na s tazi ja sam ga naao na putu. Otac Peter je na105 ao iskljuivo zlatne duikate kao i ja. Otac Peter je naao hiljadu sto sedam dukata tano koliko sam i ja naao. Tim reima astrolog zavri svoj iekaz, koji je to je bilo oevidno ostavio snaan utisak na sve prisuitne. Vilhelm Majdling mu postavi nekoliko pitanja, a potom pozva nas, deake , i mi ispriasmo svoju priu. Svi u sudnici ^su se smejali, a nas je bilo stid. I b ez toga smo bili vrlo potiteni poto je Vilhelm izgubio svu nadu, to se na njemu jas no videlo. Taj jadni mladi trudio se koliko god je mogao, ali rou nita nije ilo u p rilog; naklonost prisutnih sada jaisno nije bila na strani njegovog klijenta. Su du i svim metanima koji su bili tu moda je bilo teko da poveruju u> iskaz astrologa poto su dobro znali njegov karakter, ali bilo je skoro nemague poverovati prii oca Petera. Mi smo ve bili veoma utueni, ali kada je astrologov advokat rekao da neim a nameru da nam postavlja bilo kakva pitanja jer je naa pria aia staklenim nogama, te da bi bilo svirepo da nas piroiganja, svi se zakikotae; to je bilo skoro nepod noljivo. Onida on odra kratak podrugljiv govor i tako ismeja nau priu da je ona izgl edala toliko smena i detinjasta, nemogua i budalasta u svakom pogledu da svima nav ree suze na oi od silnog smeha; najzad Marget vie nije mogla da se obuzdava, ve popu isti i gorko zaplaka, pa mi je bi veoma ao., Tada opazih neto to mi uli hrabrost. S atana je stajao uz Vilhema! Koliko se on razlikovao od Vilhelma! Satana je bio t ako siguaran u sebe, u oima i u izrazu lica bilo mu je toliko ivosti, a Vilhelm je izgledao tafeo uituen i pun briga. Nama dvojici odlaknu kad ga videsino, jer smo pomislili da e Satana svedoiti i ubediti sudiju i ostale da je crno belo, 106 a b elo crno, ili ma koje druge boje koja mu se prohte. Pogleasmo unaokolo da vidimo kakav utisaik je ostavio na ljude koji su doli sa strane, jer on je, znate, bio l ep u stvari arobno lep ali rijega niko nije ni primeivao; po tome smo znali da je nevidljiv. Advokat je zavravao syoj govor; u. tom trenutku Satana poe da sestapa u Vilhelma. Stopi se s njim i nestade ga; tada, kad Satanin duh poe da gleda iz Vi lhelmovih oiju, opaziismo veliku promeinu. Astrologov advokat zavri vrlo ozbiljno i dostojainstveno. On pokaza na novac i ree: Pohlepa za novcem je koren zvakog zla . Tu, pred vama je taj prastari zavbdniik postien sraniotom svoje poslednje pobed e obeaenjem jednog svetenika Gospodnjeg i njegova dva sirota maloletna pomagaa u tom oinu. Kad bi samo

mogao da pirogovori, nadajmo se da bi morao priznati da mu je od svih njegovih p obeda ova bila najpodlija i najalosnija. On sede. Vilhelm ustade i ree: Prema izjavi tuioca razumeo isam da je on ovaj novac naao ma putu pre vie od dve godine. Isprav ite me, gospodine, ako vas nisam dobro razumeo. Astrolog ree da ga je Vilhelm tano shvatio. I novac koji je tada naao nije docnije nikad bio van njegovog poseda, sve do jednog odreenog datuma do poslednjeg dana prole godime. Ispravite ine, gospodi ne, ako greim. Zvezdoatac mahnu glavom potvrujui da je to tano. Vilhelm se okrenu Prem a sudiji i ree: Ako ja dokaeim da ovaj novac ovde nije novac koji je astrolog naao, onda to nije njegovo zlato, je li tako? 107 Pa, naravno, da nije; ali taj postupa lk nije u skladii sa sudskom procedurom. Afco ste imali takvog svedoka, vaa dunost bila je da nas o tome obavestite redoynim putesm i da ga dovedete ovamo da. .. s udija ne dovri ta je hteo da kae i poe da se savetuje sa ostalim sudijama. U meuvirem enu onaj drugi advokat uzbuerao uistade i poe da se buni protiv privoenja novih sve doka sada kad je piroces skoro ve zavren. Sudije oluie da je njegov prigovor opravdan i da se stoga usvoji. Ali nije re o novom svedoku, ree Vilhem. On je ve delimino bio spitan. Govorim o ovom novcu. O novcu? Sta novac moe da kae? Moe da kae da nije onaj i je zvezdoatac jedanput imao u svome posedu. Moe da dokae da prolog decembra nije p ostojao. To moe da dokae godinom koja je na njernu utisniita. A tako je i bilo! U s udnici zavlada vrhunac uzbuenja dok su advokat i sudije uizimali dukate, ispitiva li ih i uzvikivali. I svi su se divili Vilhelmovoj otroumjnosti to se setio tog ne oborivog dokaza. Najzad sudija opomenu prisutne da treba da se stiaju, pa ree: Na s vim dukatima, sem na etiri, utisnuta je ova godina. Sud izraava svoje iskreno sauee o ptuenom i svoje duboko aljenje to je on, nelsreinom grekom, potpuno nevin, bio izloen nezaslunim ponienjima u zatvoru i to je izveden pred sud. Suenje je zavreno. Tako je, dakle, novac ipak mogao da govori, iako je astrologov advokat mislio da ne moe. S udije ustadoe; skoro svi prisutni se odmah sjatie oko Marget da bi se s njom rukov ali i da bi joj estitali, a zatim se svi rukovae sa Vilhelmom i stadoe ga hvaliti; Satana je izaao iz Vilhelma i stajao je poired njega 108 posmatrajui taj prizor s puno panje, a svet je sa isvih strana ptrolazio kroz njega, uopte ne znajui da je o n tu. A Vilhelm nije mogao da oibjasni zato se godine utisnu^te na dukatima setio tek u poslednjem trenutku, a ne ranije; rekao je. da :mu je to iznenada palo na pamet, kao neko nadahnue, pa je bez ikakvog dvoumljenja odmah to i izjavio, poto je, iako nije pregledao dukate, nekako znao da je to istina. To je bilo poteno od njeigia i sasvim mu je priliilo; n^ko drugi bi se pretvarao da je to ve ranije sm islio, ali da nije govorio o tome kako bi iznenadio protivnike. Sada je Vilhelm izgubio neto od svog sjaja, ne mmogo, ali se ipak moglo primetiti da mu je nestao onaj blistavi izraz u oima koji je imao dok je Satana bio u njemu. Taj sjaj mu s e povrati doinekle za trenutak, kada mu Marget prie i pohvali ga, pa stade da rnu se zahvaljuje, ne mogavi da sakrije koliko se ponosi njime. Astrolog ode, nezado voljan i

proklinjui, a Solomon Isak pokupi zlatoike i odnese ih. Sada ^u ti dukati zauvek pripali ocu Peteru. Satana je nestao., Pomislio sam da se on verovatno preneo u tamnicu da bi zatoeniku saoptio ta se dogodilo; to se toga tie bio sam u pravu, Marge t i mi ostali razdragano pojurismo tamo to snno bre mogli. A evo ta je Satana uinio: pojavio se pred sirotim sunjem i uzviknuo: Suenje je zavireno i vi ste zauvek igosan kao lopov odlukom suda! Od tog udairca starac poremeti razumom. Kada smo ttni st igli posle deset minuta, on se razmetljivo epurio goredole po eliji izdajui nareenja painduirima i taniniarima, nazivajui jednog gjavnim dvoraninom, drugog princom od toga i toga, treeg admiralom flote, etvrtog glavnokomandujuim feldmaralom, pri109 ao je svakojake kojetarije i bio je srean kao ptica. Zamiljao je da je car! Margaret mu se baci na grudi i goriko zaplaka, a i nama ostalinaa srce se kidalo. On je p repoznao Marget, ali nije moigao da shvati zato ona plae. Potapa je po ramemi, pa r ee: Ne plai, draga imoja; vidi da nismo sami a to ne prilii jednoj prestolonasledinic i. Reci mi ta ti je, pa emo to urediti; nema toga to car ne moe da uredi. Onda pogled a oko sebe, pa ugleda. staru Umsulu kako keceljosm brie oi. To ga zibuni, pa je up ita: A ta je to s tobom? Jecajui, ona mu objasni da joj je teko to ga vidi takvog. On enutak razmisli o tome, pa promrmlja kao za sebe: udna stara, ova udova vojvotskin ja dobronameirna je, ali uvek cmizdri i nikada nije u stanju da kae zbog ega to ini . To je zato to ni sama ne zna zato. Tada on opazi Vilhelma. Prine od Indije, ree on, sluujem da ste vi taj zbog ikoga je prestolonaslednica uznemirena. Ona treba da p restaaie da plae poto vam~ja vie neu stajati na pu,tu; ona e deliti va piresto s vama; a oboje ete naslediti moj. Eto, mila moja, je li ti to po volji? Sad moe da se nas mei zar tne? On je milovao Manget i ljubio ju je i bio je tako zadovoljan samim sob om i svkna nama ostalima da nije znao kako bi nas uisreio, pa stade da deli kralj evstva i tome sliono levo i desno, a najmanje to je bilo ko od nas dobio, bila je kneevina. I tako, najzad, poto smo ga ubedili da krene kui, on poe dostojanstveno; kad su ljudi koji su stajali du diruma videli koliko mu godi da mu kliu, ugaali su mu do mile volje, a on im se iblagonaklono klanjao i ljubazno osamehivao i esto p ruao ruku govarei: Bog te blagoslovio, narode moj! 110 To je bio najtuniji prizor koj i sam ikada video. A Marget i Ursula su celim putem plakale. Kad sam se vraao kui, sretoh Satanu i pfebacih mu to me je obmanuo i slagao da e otac Peter biti srean. Njemu to uopte nije bilo neuigodno i ree sasvim jednostavno i mimo: E, vidi, grei kad tako misli; ja sam ti kazao sutu istinu. Rekao sam ti da e on biti srean do kraja ivo ta, i bie srean, jer e uvek misliti da je car; do poslednjeg dana e se radovati i po nositi time. On je sada, a to e i ostati, jedini potpuno srean ovek u itavoj ovoj ca revini. Ali na kakav si na5in to uinio, Satana, na kakav nain! Zar to nisi mogao uini ti a da ga ne lii razuma? Satanu je bilo teko naljutiti, ali mu tada prekipe: .Kalkav si ti magarac, ree om. Zar si tako tup da do sada nisi ishvatio da je nemogue uskla diti razium i sreu? Nijedan razuman ovek ne moe biti srean, jer je u

njegovim oima ivot stvarnost, te uvia koliko je taj ivot straan. Samo ludak moe da bud e srean, a i meu njiima rninogi nisu sreni. Srena je samo aica ludaka koja sebe zamilj kraljevima ili bogovima, a oistali nisu nimalo sreniji od razumnih. Naravno, nij edan ovek nikad nije sasvim pri zdravoj pameti, ali ja sam govorio o krajnostima. Ovom oveku sam. oduzeo onu budalatinu koju tvoj rod Maziva raziumom; njegov mratni ivot pretvorio sam u sjajnu bajku; vidi ta se dogodilo a ipak mi prebacuje! Rekao s am da u ga zauvek uiniti srenim, a to sarn i uitnio. Uinio sam ga srenim na jedini nae in na koji ljudi mogu biti sreoni i ti nisi zadovoljan! Rekavi to, Satana dubotko uzdahnfu, pa dodade: ini mi se. da je tvom rodu zaista teko ugoditi. 111 Eto, vidite u emu je stvar. Izgjleda da on nije nao drugi nain da nekom uini uslugu osim da ga ubije ili da ga pretvori u ludaka. Izvinio sam mu se kako sam najbolje znao; ali u sebi nisam ba dobro mislio o njegovim p.ostupckna u to vreme. Satana je obino g ovorio da na ro ivi ivotom stalne i neprekidne samoobmane. Ljudski rod se od kolevke do groba zavarava laima i iTuzijama koje smatra stvarnim, pa mu je stoga ceo ivot samo jedna obmana. Od dvadesetak vrlina koje zamilja da ima i na koje je veoma s ujetan, ljudski rod u stvari jedva da ima i jednu. On sebe smatra zlatom, a u st vari je samo tu5. Jedanput, kad je Satana bio u tom raspdloenju, spamenu jednu po jedinost smisao za alu. Tada se ja obradovah i stadoh da priam o tome. Rekao sam d a smisla za alu svakako imamo. Eto, iz tebe je progovoorio tvoj rod! ree an. ovek je u vek spreman da se pretvara da ima ono to nema i da u aici tuane praine vidi tonu zlat nog praha. Vi imate samo jednu predstavu o ali i to1 je sve; i takav je sluaj sa s vima vama. Svi vidite aljivu stramu mnogih podlih i bezvrednih sitnica uglavnom ir olkih iprotivreonosti, nakaznosti, gluposti i budalatina koje izazivaju prostaki s meh. Njihove tupe oi ne mogu da vide deset hiljada prvorazrednih smejurija koje p ostoje na svetu. Da 11 e ikad doi dan kad e Ijudiski rod otkriti koliko su simene te detinjarije i da im se onda smeje i da ih tim anftehom uniti? Jer ljudski rod, u svoj svojoj bedi, ima nesumnjivo samo jedno zaista jako omje smeh. Mo, novac, ubei vanje, pireklinjanje, proganjanje sve to moe da se digne protiv kakve ogromne obm ane da je rnalo uzdrma malo podrije, ,vek za vekom, ali samo smeh moe odjedanput da je raznese u paramparad. 112 i Nita se ne moe odrati pred navalom smeha. Vi uvek neto petljate 1 borite se vaim drugim orujem. A da li ste ovo ikada upotrebili? Ne; ostavljate ga da ga ra nagriza. Da li ga i kao rod ikada upotrebljavate? Ne; nem ate za to ni mudrosti ni hrabrosti. U to vreme smo putovali, pa smo se zaustavili u jednoj varoici u Indiji i stali da posmatramo kako neki fakir prikazuje svoje vetine pred grupom domorodaca. Bile su to udesne vetine, ali sam ja znao da Satana vrlo lako moe da ga nadmai, pa sam ga zamolio da im malo pokae ta on moe. Satana pris tade i pretvori se u domoroca sa tuTibanom na glavi i pojasom oko bedara; istovr emeno je uinio da ja privremeno razumem jezik tih Indusa, to je bilo vrlo paljivo o d njega. Fakir pokaza jednu koticu, stavi je u malu saksiju i nabaca rnalo zemlje i onda pokri saksijicu krpom; kad proe jedan minut, krpa poe da se die; za deset m inuta krpa se podigla za jednu stopu; onda on skide krpu i pred nama je bilo mal o drvo, sa liem i zrelim voem. Prdbali sroo voe > bilo je sono. Ali Satana ree: Zato iva saksiju,? Zar ne moe to izvesti tako da drvo izraste na sunevoj svetlosti? Ne, odg vori fakir, to niko ne moe da uradi.

Ti si samo obian egrt i ne zna svoj posao. Daj meni jednu koticu. Ja u ti pokazati kak o se to radi. On uze koticu pa upita: ta bi eleo da iz nje izraste? To je kotica od t e; naravno da e iz nje izrasti treanja. Kojeta, to svaki poetnik moe da izvede. Hoe l a iz nje izraste stablo narande? Oh, da! ree fakir i prasnu u smeh. 8 Taganstveni str anao Ho A kako bi bilo da na njemu izraste i drugo voe osim naramdi? Ako da bog! podsr nehnu se fakir i svi unaokolo se nasimejae. Satana stavi koticu na zemlju, zatrpa je akom praine, pa ree: Rasti! Stabljika naglo izniknu i poe da raste; rala je tako br o da je za ciglih pet minuta postala veliko drvo i mi se naosmo u njegovoj senci. Ushiani gledaoci zaagorie, a kad pogledae u vis, ugledae udan i divan prizor, jer su grane oteale od voa ramih vrsta i boja bilo je tu narandi, groa, banana, bresaka, tre nja, kajsija i tako dalje. Gledaoci odjurie po koipe i poee da beru voe; a narod se iskupi oko Satane i stade da mu ljubi ruku, da ga hvali i maziva kraljem svih fa kira. Vest o ovome odimah saznade cela varo i svi dotrae da vide to rievieaio oudo i niko ne zaboravi da ponese korpu, ali to stablu nimalo nije smetalo; novo voe je izirastalo isto tako brzo kako su ljuidi brali; desetine, stotine ljudi punili su korpe, koliina voa na drvetu uvek je bila ista. Najzad se pojavi neki stranac u belom plataieinom ogrtau i sa kapom sa irokim titom protiv siuica na glavi, pa gne vno dreknu: Odlazite odavde! ;Mar, dukele; to stablo je na mome zemljitu i, prema to me, moje je. Damoroci ispustie korpe na zemlju i pokorno se poklonie. I Satana se p okorno pokloni, ovla dodirnu elo rukoim, kao i svi ostali, pa ree: O, gospodara moj, molim te dopusti im da uivaju jedan sat : satno toliko, ni trenutak due. Posle tog a moe da im zabrani; i tada e ti ostati vie voa nego to moete ti i cela tvoja zemlja potroite za godinu dana. Kad to u, stranac se razbesni i ipovika: Ko si ti, skitnioo , da se usuuje da deli savete 114 boljima od sebe ta mogu, a ta ne motgti da ine! Reka to, Btranac zviznu; Satanu tapom, a onda uiini jo jednu greku pa ga udari nogom. U tom trenutku voe na granama istrunoi, lie se sasui i opade. Stranac je blenuo u gole grame, po izrazu lica videlo se koliko je neprijatno iznenaen. Satana ree: Dobro p azi na avo stablo, poto su njegov i tvoj ivot povezani. Ono vie nikad nee doneti plo da, ali ako ga dobro neguje, dugo e iveti. Zalivaj |g;a svake noi jedanput svakog sa ta to mora da radi ti; u tome te niko ne sme odmeniti i to ne sme da radi danju. Ako propusti to samo jednom, samo jedne noi, stablo e umreti, a i ti isto tako. Nemoj se vie vraati u svoju zemlju tamo nee stii; ne zakazmj iposla niti trai razonode koje od tebe trae da nou izie van svojih vratnica to sebi vie ne moe dopustiti; nemoj da ajmdi ili da proda ovo zemljite to bi te stalo ivota., Stranac je bio gord ovek i nij hteo da moli, ali meni se inilo da bi to rado uinio. Dok je on netremice zmrio u Satanu, ini iezosmo i naosmo se na Cejlonu. Bilo mi je ao onog oveka, ao to Satana oij postuipio po svome obiaju i uibio toga jadnog oveka ili ga pretvorio u ludaka. To bi bilo milosrdno. Satana u tu moju misao, pa ree: Uinio bih to da nije njegove ene koja me nije uvredila. Ona e uiskoro doputovati k njemu iz Portugalije, njiihove domovitne. Ona je zdrava, ali nee poivetd dugo; ona ezne da ga vidi i ubedi da se i due godine vrati s njom u Portugaliju. Ona e iunireti ne saznavi da on ne moe da nap usti ovo rnesto.

Zar joj on to nee kazati? 115 On? Nee on mikome poveriti tu tajnu; strahovae da je ne o drugi ne ispria u snu, pa da to uje sluiga nekog od njegovih portugalaca kada mu doe u goste. Zar niko od domarodaca nije raziuimeo ta si mu kazao? Niko od njih to ni je razumeo, ali e se an uvek bojati da neki jesu. Taj strah e ga progoniti zato to. je oon kao gospodar postupao s njima veoma svirepo. Sanjae da oni seku to stablo. To e mu zagorati dane, a to se tie njegovih noi za to sam se ve pobrinuo. Rastuio e, _mada ne naroito mnogo, to on tako zlurado uiva u nevoljama na koje je osudio Jo ga stranca. Veruje li on u to to si mu kazao, Satano? MiBlio je da mi ne veruje, ali pokolebao se kad je video da smo iezli. Pokolebalo iga je i ono stablo koje je ni klo tamo gde stabla nije bilo. Pa ona neverovatna i tajanstvena raznovrsnost voa ono naglo suenje stabla i sve to ga je pokolebalo. Ma.ta mislio, ma kako rasuivao, j edno je sigurno on e zalivati to stablo. Ali od sada pa do noi on e poeti isvoj novi ivotni put sa predostronou koja e se mjemu initi virlo prirodna.. ta to znai? On vetenika da iz stabla istera neaistivog. Vi ste talko ismean rod a to i ne slutite. D a li e an kazati sveteniku ta se dogodilo? Ne, nee. On e kazati da je to dxvo stvorio eki fakir iz Bombaja i da eli da svetenik istera neastivog iz njega, kako bi ono na predovalo i opet donosilo plodove. Svetenikove molitve nee pomoi; Portugalac e onda odustati od te svoje zamisli i spiremioe kantu za zalivanje. 116 Ali svetenik e spal iti stablo>. Znam to sigturno, inee ga an ostaviti. Da, da se to dogaa bilo gde u Ev ropi, on bi spalio i oveka. Ali narod u Indiji je civilizovan i to se nee dogoditi . Taj ovek e oterati isvetenika i negovati drvo. Zamislih se za trenutak, pa rekoh: S atano, ini mi se da si ga osudio na teak ivot. Srazmerno moda jesam. To zacelo nee bit uivanje. Lutali smo iz jednog mesta u drugo po celom svetu, kao i do tada, a Sata na mi je pokazivao stotine oida od kojih je veeina na neki nain odraavala slaiboist i beznaajnoBt naega roda. Sada je to inio svakih nekoliko dana ne iz kakve zlobe u to sam siguran nego zato to ga je to, izgleda, zabavljalo i zanimalo, upravo kao o bi zbirka mrava zabavljala i zanimala nekog prirodnjaka. 11 Satana je nastavio da nas poseuje i to je inio jo otprilike igodinu dana; najzad je poeo da dolazi sve ree i ree, a onda se veoma dugo nije pojavljivao. Uvek kad bih ga se setio OiSeao sam se usamljen i setan. Oseao sam da ga na mali svet sve manje privlai i da moe sva koga aisa potpUino prestati da nas poseuje. Kad se najzad jednog dana pojavio kod mene, bio sam presrean, ali to je kratko trajalo. Doao je, kako ree, poslednji put da se oprosti sa minoim. Kazao je da treba da krene u druge svetove u svemiru, d a tamo treba neto da istrauje i da obavi neke poslove, te da e ga to zadrati due nego to bih ja mogao da ekain na njegov povrataik. Dakle, ti odlazi i nikad se vie nee vra iti? 117 Da, <ree on. Duigo smo drugovali i bilo je prijatoo prijatno i tebi i meni; ali sada moram da odem i vie se nikada neemo videti.

Na ovome svetu, Satano, ali na drugom? Sigurno emo se isresti na drugom svetu.? Na to mi an, sasvim miirno i ozJbiljno, ovako udno odgovori: Ne postoji drugi svet. Ne ki tanani, divoni oseaj iz njegove due prostruja kroz mene, nosei neko neodreeno, ma glovito, ali blaeno oseoanje puno nade da su te neverovatne rei moda istinite da ak mora da isu istinite. Zar ti to nikad inije palo na pamet, Teodore? Nije. Kako bi m oglo? Ali kada bi to samo moglo da bude istina ... To je istiaia. Vihor zahvalnosti uskovitla se u rneni, ali neka sumnja ga zadra pre nego to se izli u red i ja pram ucah: Ali... ali ... ini smo videli taj druigi svet... videli sino ga u svoj njeg ovoj stvatrnosti, i stoga ... To je bilo priviesnje taj svet ne posto ji. Dah mi zas tade od naibujale nade. frivienje? ... Pri... Zivot je samo privienje, san. To je bio grom iz vedira ndba. Boe blagi! Hiljadu puta sam, u svojim razmiljanjima, pomislio upravo to! Nita ne postoji; sve je samo san. Bog ovek svet sunce, mesec, beskonana zvezdana jata sve je to isaai, samo san; mita od toga ne postoji. Nita ne postoji ositn praznog prostora i tebe! Mene! Ali ni ti nisi ti ti nema tela, ni krvi, ni kos iju, ti si samo misao. Ni ja ne postojim i ja sam samo san tvoj san, tvoreviina tvoje 118 mate. Za koji trenutafc e to sbvatiti; onda e me odagnati iz svojih privianj a i ja u nestati u nitavilu iz koga si me stvorio ... Ja ve nestajem guibim ~se odla zim. Sad e se nai sam u beskonanom prostoru da veno luta u toj beskrajnpj Samoi bez dr ga i prijatelja jer ti e ostati misao, jedina misao koja postoji i (koju tvoja pri roda ini neuigasivom, neunitivoim. A ja, tvoj jadni sluga, otkrio saim ti tebe sam og i oslobodio sam te. Sanjaj druge i bolje snove! udno! uno je da to nisi naslutio ve odavno, ve pre mnogo godina, vekova, eona, venosti! Jer ti si postojao potpuno sam, tokom svih venosti. Zaista, udno je to nisi naslutio da su1 tvoj svet i sve u njemu samo snovi, privienja, izmiljotine. udno je jer je sve to tako jasno i mahmit o ludo i kao svi snovi to su: bog, koji isto taiko lako moe da stvara dobru decu ka o i nevaljalu, vie je voleo da stvori nevaljalu; on, ^cogi je mogao svako od njih da uini srenim, nije stvorio nijedno sreno dete; on, koji je uinio da ljudi grevito cene svoj gorak ivot, a ipak ga je tako krto skratio; on, koji je venu sreou dao ane lima, koji je niim niisu zasluili, a sada trai od ostale svojedece da je zaslue; on, koji je anelima ,dao ivot bez bola, a ostalu svoju decu zasuo kletvom crnog emera i groznih bolesti uma i tela; koji pria o pravdi, a stvorio je pakao; pria o inila sru, a stvorio je pakao; pria o zlatnim pravilima i pratanju, umnoenom sa sedamdeset puta sedam a stvorio je pakao; koji drugima ptia o moralu, a sam ga nimalo nema; koji osuuje zloine, a sve ih sam ini; koji je svojevoljno istvorio oveka, a onda od govornost ovekovih dela pokuava da svali na plea samqg ovelka, uineisto da tu odgovo rnost asno preuzme na sebe, gde joj je i mesto; i, najzad, sa svom tom boanstvenam tupogla119 vou poziva tog jadnog i prevarenog roiba da ga oboava!.. . Ti sada shva ta da je sve to nemogue, osim u snu. Shvata da su to potpuno detinjaste besmislice, glupe tvorevine jedne udbrazilje koja nije svesna svojih udi to jest, da je

sve to samo jedan san, koji ti sam stvara. Svi zinaci sna su tu i trebalo je da i h ve ranije uoei. Ovo to sam ti otkrio, istina je; bog ne postoji, a nemami svemira , ni ljudskog roda, ni zemaljskog ivota, ni neba, ni pakla. Sve je to samo san je dan emean i glup Ban. Postoji samo ti. A ti si isamo misao lutajua misao, beskorisn a misao, misao bez utoita koja usamljeno luta po praznim veonostirna! On nestade i ostavi me prastravljena; poto sam znao i shvatio da je sve ono to je kazao bila su ita istina. 120 O PISCU OVE NOVELE Nije fruido to je Ernest Hemiingvej doao do zakl juka da celokupna amerika Mteratura poinje sa Markoni Tvenoim. Njegovo bekstvo u po istoloviinu, u prolost, u bumor koji proinaa ali i prevazilaBi stvamost, u prilinoj meri podsea na Hemingvejevo bekstvo od miisli u prosta zadovoljstva viirua, ena i miuevruih podviga. U jednostavnom deklarativnom stilu velikog amerikog romasnsije ra i humoriste valja traM prauzore stilova koje su kasmje izgraili, pored Hemingve ia, jo i Vila Kater, ervud Anderson, pa ak ai D. D. Selinder, A Tajanstveni stranac, o javljen 1916, dbelodaniio je injenicu da su Tvenovom glavoin vrljala shvatanja veo ma slina onitna koja su nagnala u prolost Hsnrija Adamsa, adnosno naiterala na oaja nje Izgubljenu generaciju Hemiingveja i Ficderalda. Covek koga je Hauelz niatzvao Linkolmom nae literature, rodio se 30. novembra 1835. godine u selu Floridii, drava Montana, kao trei sdn Dona Marala Kllemenisia i Dejne Lempton. Ve u dvanaestoj godin i, mali Samjiued (tabo se zvao pisac koji e kaisnije usvojifci pgeuidoinim Mark T ven) bio je prinuen da napusti kolu i sarn dioprinese iizdravainju porodiice, jer m u je 1847. iznenada trauro otac. Bilo je. to u HanifoalU, priobalskom miisisiips kom gradiu, ija se ivopisna topograffija jasno nazite i kroz povesffl. o pmstolOivi nama Toma Sojera 1 Haklberija Ftoa. Samauel Klemens je proveo nebo vreme kao slo voslagaki egrt, i u tom zanatu postigao vie nej;o sjajan uspeh. Radeoi u tampariji, zainteresovao se za itanje; itanje ga je navelo na pfeanje najpre za list kdji je izdavao i uirfeivaonjegovStarijibratOrion. 121 a ona i za mcmine u diruigiin grado vima. U to doba poinju i njegova putovanja. Iao je za tampanskiin hlebom u Sent Lui s, Njujork i Filaelfiju da bi na kraju stigao u Kibkak (Ajova), gde se ponovo zap oslio kod brata, koji je u meuvretmeniu bio napustio Haniibal. Gaddne 1856. plafn iraia je da krane u Junu Ameriku i da se tamo obogati na Amazanskota kafcaou. Na tom putu trebalo je da ga deMmino finainE&ra ktokafci nedeljnik, ali TVen niije do speo dalje od Sinsinattja. RedaikoiSi je paslao svega tri dopisa u naBtavoima, k oji su 0bja.vl.tend pod naslovam Buistolovimie Tomasa Defersona Snodgrasa i koji pr edstavljaju samo bezvredian, uzarak pravincijsfcog movinarsitva. Sledee godine, p love6i! za Nju Orlienz, mJjaidi Klemens se obufiio renoj pilotaii, posiu1 koji je kasmije voleo da naziva sviojim univerzitetam. U svakom slu6aju, sarvladao je jo jednu vetinu skopiainu sa sasvim preciznilm znanjima. Klemenis se tako susreo sa j ednam svetom prepunirn bojia i iznenaenja, nepredvidljdvih udi i sunavih zahteva, svetam kojii je raa izvestan nain bio epitom Sjedinjenih Ameriokilh Drava toga vre mena i kojd mui je pruio terau za iivot na Misisipiju. Kada je sa izbijainjem graansk og rata obustavljen saobraaj nia Misisipiju, Klemens je morao da promeni zaniiman je. Pri tora je otknio novi: svet puistolovine; pridruio se, naSme, jednoj dabrov oljakoj eti mladih entuzijasta koji nisu bilM sasvini naSisto aa

koga da se opredcsle. Ali uskoro potam, sit vojnikog ivota, uposlio se u graanstvu kao sdkretar svog brata Orrona, koji je i sam bio Bekretar... teiriltorijatoog g uvemera Nevade. Godine 1861. braea su. napuistMa Sent Luis i kreniila na Zapad, u Karson Siti. Neto od dogodovtina iz tog vremena 5uvano je, u humoristikom obliku, u Tvenovoj literaturi. Budiui pisac se prekono oduevio za kopanje zlata, aii posle v apijueg neuspeha u tam uizbudljivioim poslu, akrenuo se reportersikoim pozivu, ad luivi da se potpisuj? pseudommom jednog opskurnog misiislipsikog pilota (Mark Tven , ina6e, znali dva hvate dutoine). 122 Najzad je poela njegova prava. kairijera. U d obar as, svakako, jer je za sotoiom ima iekuistva kalkvim se mailo ko od piisaca m ogao pohvaliti. Poto rdje raspolagao mekim poeebnim knjieviniim naelliina, Klemens se u prvo vreme prilagodao zahtevSlmia graniarskog novdinarstva, piui mahiam burlas ke prepume aluzija na . savremene aktuetoe terae. Godiaie 1864. otiao je u Kalifa rniju, gde je sreo Breta Harta, pod ijim je, izgleda, uticajam napisao Glasovitu ab u ifc Kalaverasa. Taij tekst je buikvalno proaio kroz sve amerioke novtoe. Razum se dia je taj ugpeh grdoo polaskao KaIMotrniji, koja je elela da dakae cmlizovaniijem delu SAD da i orua raspolae sopstvenom literaturom. Toj okoilinoetl i treba zahva liti to je jedan kaiiforndjski list ubrzo posle objavljivanja pomenutog dela posl ao Marka Tvena na Sendvika ostrva sa liberalnim nalogom da otoda pie o svemu to ga bude zandrnaio. On je tafeo i postapfo, a izvetaji sa tog putovanja podSgJi su nj egov ugted o stepena o kome nije mogao ni sanjati. Na vrhuiicu popiiilarnsosti, o n se odluio za jo jedno nioviinarslko putovanje oiko sveta, sad o troku drugog kali ifortiijskog lista, ali doavi do Njujorka, predofflisBo se. Idikljala metaropola se o setno izmendla za tih Mtiaest godina kollko je nije bio video. Ispunja,vaia ga j e goevom sirotiinjska etvrt sa svojim zloinaki, greno bednim ivliem, koji je tavorio s ed smirada i neistoe kao rtva dotorih, plemenitih, debeffih i niaismeeniilh suseda. Nj egova amaterska socioloka istraiivanja doivela sai kllitnakis onda kad je i sam dos peo u zatvor zbog nekog ispada i kad je proveo neponnivliivu no u razgovoru sa pr otoisvetima, prostitutkaima i odbegliitn voinioima. Izvesni knitiari smatraju da upnavo od tada i datiicra Tvenov peaimiizaim. T u Njujlorku Tven je saekato izlaEa ik svoje prve knjige GlaBovita afoa i Kalaverasa i Druge crtice (1867), posle ega se otisnuo na puit, all ne oko kugle zeraaljske, nego do Sredozemljia il Blitekog i istoka. Pisma koja je slao sa te plorvidlbe uveniia su njegiove zemljake da oabe Starog sveta doista ne odgovaraju amerikim 123 standardima. Kaikvo je bdlo dejstvo lih tostova, da se zakljuiti ve i iz tojeniee da je po povratku u zaviaj ovaj divlji mostang zapamiih prerija postao literarni lav za kojiLm su gatovo u hoiru zavapi li i listavt, i asiopisi, i arganiza/tord preavanja i izdavai. Tvenova pisma sa Med iiteraina posluilia sai kao graa za knjiigu Bezazleni u liinastranstvtt, koja se kri tici, odmah posle njene pojave u knjiarsktaiizloEima (1869), utoila sveom, reskom i isfcriiavom poput ae ampanjoa. Pisamia sa humorom kakav se neguje na amarikom Zatpadu, ta satira je uzala na nian dekadenaiju prekoatlantskih ustanova. No Tven nSje pot edeo nl svoje zemljake, kojd smatraju da je isvaki dragi jezik se!m njihovog stran o smeatn, i koji nisoi svesni toga da sui i sami na izvastan na6in varvari. Za mno ge itaoce Beizazleni u linostoanstvu predstav. Ijaju drugu po vrenosti Tvenovu knjlg u, octanah iza Pustolovina BSaiklberija Flma. U svojoj monoigraflji posveenoj Tvenu amerikl knjdevini istoriair Luis Liri kae da to delo otkriva slaibostl i jedn i dirug e stoane, tafeo da mu se miogu podjednako diviti I koSmopoliti 1 oviniilsffi.

Bezazlenii u iinastranstvui su nainlili tVeria nacianalnioitn figurom. Donel su nrn i slavu i novac, a posredno 1 enu., Za vreme putovanja po Sredozemnom moru i zem ljama Blfekog istoka, on se, naime, bio upoznao sa nekiim, mlaidiita ovekom, Lengd onoim, koji je uza se nBiio miirfijaiturnu sliku swje sestre OMvije. Mark Tvan se u tu iSliifcu bukvaln zaljuMo, a po povratku u SAD zaljubio se i u sam original, posle ega se, 1867, Olivijom i oemio. O dejstvu tog braka na Tvenovo stvaralatvo m nogo se raispravljalo. U svafcom sliuaju, brak je stavio taku rta njegove boetnske dane, a izvesmo je i to da ga je doveo1 u kontakt sa krugom veoma konzervafflvn ih buruja. Tven je pifstajao na supremat svtjje supruige u avsmiu to se ttoalo njt egiavoig privatoog lvota. Uostalbim, rtije mu , ni bfflo teko da se prdMdna1 udobn ostimia amerike civilizacije. . 124 Tven se nije ogluiio io zahtev puibltike da to vie uje kaifco o starom aimerikom Jugu tako i o dinaminam Zapaidu. Obe te teme leale su ovom piscu na srcu. Gadime 1873. on je, u saipanjl sa arlsomDadMjem Vornerom, i napiisao Zlaoanio daba, knjigu koja poiva na uspomenama o ivotu na granici, a neodol jivo asooira na pnizore viene u Koldvelovom Duvansdsom putu. Jutnaai Zlaaimog oba opee ivno snevaju o bogatstvui, a nemaju nii siniaige ni sposobnosti da te svoje snov e pretvore u javu. Ovaj roman, pored ostalog, ismevia poditioku korupciju u Vaiin igtoiiu i Njujorku, ameriko suistvo, kao i maniju pekulisanja, ali u Uimetniiikom po gletdiu ne spada meu Tvenova najbolja ostvarenja. Tri godtoe pio ofojavljivanju Zl aanog ddba (1876), iz tampe je izila d knjiga Pustolovine Tomia Sojera. Reka Misisipi je ponovo trijulmfoivaia u torn romanu, koji je Tvenovo ime jo jednom oveo na elo b estselerskog spilsfea. Po svoj pinilici, ruijedina dxuga knjiga objarvljena u SA D nlije uivala takvu1 popularnost u ndprekinutoin nizu gocMina* Pri prvom itanju o na deluje nedovoljno zdenuto, aik pomalo i fiiilvolno, reklo tai se. Epizode sraun ate ma to da na prijatan rnaain padsete odrasle na onio to su i sami nekad bili, ds taju u pameniu dlie od Baimiog zapleta, kojli je oigiedmo pravljen u nameni da uzbu di matu mladih italaca. Zaniinljtiivo je kako su pojediinii kri#ari reagovali na iin jeniou da je tom knjfi.g!Om Tven napmstio podruje saftire; loni su zaldjuiii da je do tog preokreta dalo pod pritiskom pdieve korazervatiivistii.ki raspoloene porodioe li njegovih slinio nastrojenih prijatelja. Neogpomo je, meutim, da je u Pustolovin ama Toma Sojera doao do ptunoig izraaja Tvenov istanani humor. U stva0i, veiliko je pitaaije da li je Tven ikad i bio pravi sattiioar. Svojstva njegove komike pdkaz ugu da je posredi pre neto to pripada klopu njegove prirode nego neto to bi se maglo nazvatd orujem. Pa n!i Tvenov hiimor, u dvadesetogoftnjein rasponu od BezaKlenih u i niosteanistvu do Jenkijia iz Konekt 125 kata na dvioru kraija Artura, nffije uvk bio na istom niivou. Kao ni veina znaajnih pdisaca, ni om nije stvairao samo ddla pre dodireena na buiu klasika Godiine 1876, na primer, otojavtiio je pamflet 160U, koji e bilii pretaimipavan li pretamipavan samo1 zato to, u vidu eretanja iz JeMsavetina doba^ sadrii izvestan kvantum nepriistojinih lizraza. Sasvini je izvesflo da je u tom periodu svog stvaralatva Tven dastligao vrhunac romaniisma Zivot na MMsipiju i PustofovdneHaMberijaFiilMa. Oba tadela imala su za fumkaionalnu pozadinu reku koj a je tekla kroz piev ivot ba kao & kroz svoiu sopstvenu doiinu. Zahvalnii^u gnau od M isisipija Tven doista nije mogao naii, jer je o toj illi kucavicii aimerikog Juga z nao vAe ino o bilo oemu drugom. U oba ta romana on se posluio najboljdlm qd svojih darova darom za hunaoritsitfflmi

autobiograiiju. Ne zaboravljajui da aila na svoj raun wedi dvaput vie od one uperene protiv drugih, ovaj pilsac se u svojoj prozi ponajvema aslanjao na zvuk u uima. T o je i priradnio ako se zna da je bio nenadmaan govornJk. Obraajui se puibliicii, o n je nauio da podeava idliikciju, brzinu govora i poivke prema onitnia1 koji su ga slUjaH. Ima se uittsak da se i u pisanju ruikovodlio tim naSetan. , Siino Bretu Ha rtu, koiga je Amorika primila kao kuriozitet sa amerliikog Zapada, i Tven se sooli o sa iskueinjem da beskrajno insistira ina temli koja se poikaaaila pomonoin i lam iiljeniam. Sreoam, imao je dovoljino energije 1 uabramlje da ne paidine u tu zam ku. Tven niije pristao da se ograniii na cikliuis o Milsdisdpiju; o tome svedoe kn jige koje su se uakoino pcrtom poja^ Vile KraJjevi i1 prosjaik, Proibiisvet u inostr anstvu, Jeniki iz Konektikata na dvoru kralja Artura. U ovioj poslettijioi, metod pr imenien u Bezsazienima u inostranstvu prairen je na iistraivsmje viteke pnolostii. Pre vaJlivi pedasetu, Tven je poieo <5& gubi i od svoje basnaslovniie liadrljivasti. Ne ma sumnje da je prvih pet decenija ivota praveo u nadljudstoom na poru, uprfeos t ame to je voleo da sebe slika kao 126 preispoljinu lenttnu. Troiso je snagu neimili ce piui, dreii preavanja, putujui, eksperimentiui, sa pozortiitem, neguj.uii fant roj prijateljstava i poznanstaiva. Stoga niije ni udo to u devedesetim goinama prolo g stolea ispod njegowg pera nije izilo onoiMko dela koliko se pojavilo za dve pret bodne deoeniije. Izmeu 1875. i 1894. Saimjuei Klemens je bio bogat ovek i sreain pd sac, okruen grupom literata u Hartlordu. AM po ilsteku tag perioda naglo je bankr otirao. Od propaisti se jedva spasao tuirnejoni koja mu je donela jo vie pniznanja i uigleda, a, preko knjdge Za ekvatorom, i dovdljno niovca da se razdui i obezbedi za starost. Za vreme boravka u Evropi davrio je Dina seanja Jovanke Orleainke, delo koje j>e zam&lio kao izraz iskrenog divljenja preina toj istoirijskoi Mifinosti, i koje stoga (iz straha da mu oitalac unaipred ne prie sa raspotoeaijem za isimeh ) niije hteo da dbjavi pod pseudonimom. U poslednjoj deoeniji ivota, Tven je, por ed ostalog, napKsao i novelu Tajainistveni stranac koja je objavljeina 1916, eist g odlima po autororvioj simrti: neastM silazi meu smrtne, kazuje svoje primedbe na r aun onoga to su nalniflsi nesmotreni bogovti i prorokuje bolja vreimeaa za ivpt kad ova^ bude pretoen u ndtavilo. Sa Taiamtveriim stranoem isplutaia je na povrinu sva Tv enova gorina zbog emernih iskustava kojdh se nafcupio u jedmom, koliko ciiviilizov anom toliko i nepravednom svetu.. Posle 1900. Tven je napiisaio jo sarao dve knji ge Hriiainsfcu nauku (1907), anaillieu onoga to je abino nazivaio preteiiim norvtim tom, i Je M Sekspir umro? (1900), nevaan dopriraos raepravi ok Bekonai. Meuttai, inte nzivno je drao predavanja, a od 1906. naidalje kaziivao je u peiro srvoj ivotopis. PoaLe dva teka guibitka enine i esrkine smrti i sam je ve biio na ivici snag. Jedva da ga je neto razgaMla poaist koju mu je ukazao Oksiord 1907. dodelivi miu zvanje d oktora knjievnosti. Njegovu smrt, 21. aprila 1910, duibofao je oalio itav fcnjievni svet. V. C. 127