крушвЕипчки

КРИЈБЕУАС С0ИЕСТ10М XV

( < & \

ш *

МАТ10МА1 М1Ј5Е1ЈМ КРЏ5ЕУАС

Кгизеуас, 2011.
крушвЕипчии
ККЏБЕУАС С0ИЕСТ10М XV
Уредник:
мрЉубиша ВасиљевиЛ
директор Народног музеја Крушевац

Уреднишво:
др Душица Бојић, др Јерко Денегри, др Радмила Вотовић, др Славица Крунић, др Родољуб
Гајић, др Ангелина Милосављевић Аулт, др Тајана Плеше, Сања Рутић, Гордана Чађеновић,
Звездана Лазеревић (секретар уредништва)

Е<1Ног:
Цјићјза УакЛјеук, М5с
РЈгеЛог, МаИопа! Ми$еит Кгивеуас

ШопаШоагд:
Бизка Војјс, РћО, Јегко пепедп, Р№, КасЈтЛа 2о(оу|с, РНП, 51аујса Кгилк, Рћп, Р?ос1о1јић бајјс,
Р№, АпдеПпа МИо$ау|јеу1с Аи1(, Р№, Тајапа Р1е$е, Р№, $апја КиИс, СогЈапа СасЈјепоук,
2уег<1ала [агагеук ($есге(агу)
 1 1
Крдшв - ачкиЗбШ Р М П К - I

др Александар П. Булатовић
м р Војислав М . Ф илиповић
А рхеолош ки институт, Београд

МЛАЂЕ ГВОЗДЕНО ДОБА У ОБЛАСТИ СРЕДЊЕГ

ПОМОРАВЉА 1

Апстракт: Досадашња истраживања простора Средњег Поморавља у латенском

периоду сводила су се на радове или монографије које су сагледавале један одређен
локалитет или само сумарно давале преглед археолошке грађе, без детаљне анализе
проблематике насељавања или етничког састава у овом периоду. У раду је сакупљена и
презентована археолошка грађа са 15 налазишта која се може везати за период
последњих векова пре н.е. и етнички се везује за палеобалканска племена. Сигурних
потврда о келтском присуству на овим просторима током III века пре н.е. до сада нема, и
тек крајем II и почетком I столећа пре н.е. примећује се интензивније насељавање ових
простора. Римски походи у области Поморавља и Подунавља започели су током првих
деценија I века пре н.е., што се примећује и по налазима са локалитета Велики ветрен и
Бољевац. У периоду размеђа старе и нове ере на локалитетима у Средњем Поморављу
примећује се значајнији број грубе, тзв. „дачке керамике“, што неки аутори доводе у
везу са депортацијама становништва северно од Дунава на ове територије за време
владавине првих римских царева.

Кључне речи: Средње Поморавље, латенски период, протоисторија, Келти, Скордисци,

Дачани.

Средње Поморавље, регија о којој је реч у овом раду, у географском

погледу обухвата простор горњег и средњег тока Велике Мораве и доњег тока
Јужне Мораве, а заузима централни положај на Балканском полуострву. Ову област
са истока и југа опасују високи планински масиви Кучајских планина, Озрена и
Јастрепца, док је на западу омеђена шумадијским побрђем и Јухором. Доминантну
тачку и свакако један од најважнијих стратешких положаја у тој области
представља планина Јухор са врхом Велики Ветрен који се налази на 775 т
надморске висине. Највећи водоток је Велика Морава са својим притокама:
Рибарском, Вратарском и Каленићком реком, Грзом, Раваницом, Лугомиром и на

1 Текст је резултат пројекта Министарства за просвету и науку Републике Србије Археологија Србије:
културни идентитет, интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју
европске праисторије (бр. ОИ177020).
 др Александар П. БУЛАТОВИЋ
I мр Војислав М. ФИЛИПОВИЋ
I

самом уласку у Багрданску клисуру, реком Осаницом. Најнижи део рељефа су

алувијалне равни формиране деловањем Велике Мораве које у прошлости нису
биле погодне за насељавање људи, с обзиром на то да су биле изложене честим
поплавама. С друге стране, нешто издигнутије речне терасе у близини самих
водотокова представљале су идеално место за насељавање људи у праисторији,
како због привредног потенцијала, тако и ради стратешког положаја.
Од самих почетака праисторије ова област представљала је један од главних
комуникационих балканских праваца, а у прилог овој тврдњи наводи се чињеница
да је главни римски војни пут, Уга т пН ат , који је спајао Рим са источним
провинцијама, изграђен преко ове области.2 Средње Поморавље повезивало је,
преко Западне Мораве, Дрине, Лима и Ибра, Подунавље и јуж ну Панонију са
обалом Јадрана, а ова комуникација повезивала је, преко Јужне Мораве и Вардара,
јуж ни Балкан са северном обалом Егејског мора. И на северу и на југу ове области
налазиле су се клисуре - на југу Сталаћка, а на северу Багрданска. Багрданска
клисура могла се заобићи долином Ресаве, којом се преко благог побрђа лако
долазило у област североисточно од данашње Јагодине. Исто тако, Сталаћка
клисура заобилазила се преко Ражањске преседлине где је некада трасиран римски
пут, а данас аутопут Београд-Ниш. Чињеница је да је ова област одувек
представљала главно чвориште балканских и јужноевропских путева, као и
изузетно важну стратешку зону од посебног интереса за све заједнице у прошлости.
На простору Средњег Поморавља до сада је регистровано укупно 15
археолошких локалитета који припадају латенском периоду.
Локалитет Чукар у Бољевцу (карта 1/1) градинско је насеље на
североисточним падинама Великог Јастрепца.3 Са локалитета потичу фрагменти
керамике који припадају латенском периоду, затим бројни предмети од бронзе и
гвожђа - фибуле, посуде, мамузе, копља, виле, ножеви, мач (Т. 1/1-5), као и римски
денар из 101. године пре н.е., на основу којег је налазиште опредељено у период
прве половине I века пре н.е. (Т. 1/6). На локалитету Окућница Н. Вречића у
Рутевцу (карта 1/2) откривена је отпадна јам а из I века пре н.е.4 У јам и су откривене
зделе 8 профилације, амфоре и лонци украшени чешљастим орнаментима, глачаним
тракама, тамним сликањем, као и рељефним тракама (Т. 1/7-12). Локалитет се може
определити у I век пре н.е. Са локалитета Град у Сталаћу (карта 1/3),5 данас
средњовековног утврђења изнад става Западне и Јужне Мораве, потиче фибула
аисјзза типа, оштро савијеног лука и правоугаоне ноге са цилиндричним
наставком.6 Локалитет Бедем у Маскару (карта 1/4) налази се на левој обали
Западне Мораве и реч је о већем вишеслојном равничарском насељу са слојевима

2О овом путу в. В. Петровић, Дарданија у римским итинерарима, Београд 2007, 65 и даље са комплетном
старијом литературом.
3 М. Стојић, Г. Чађеновић, Крушевац, културна стратиграфија праисторијских локалитета у зони става
Западне М ораве и Јуж не М ораве, Београд-Крушевац 2006, 64-69, 269-275.
4Исто, 203-205, 306-312.
5Исто,
Т/Тул1ЛЛУ~\ 213.
О1'З
6 К. ^ а а с, Оге РЊеГп т 2еп(гаЊа1кап, РгаШ§1оп§сће Вгоп2е&п^е ХГ^/12, 81и1§аг1 1999, ТаС. 30/357, 370; Д.
Рашковић Стање истражености античких налазишта Расинског округа, Р ад Драгослава Срејовића на
истраживању античке археологије, Меморијал Драгослава Срејовића, зборник радова 2, Крагујевац 2003,
сл.10.
 ^ КрушЕ - инни ЗЕШРМПЕ I
од енеолита до античког периода.7 Из латенског периода датирају зделе 8
профилације израђене на витлу и руком рађени лонци украшени чешљастим
орнаментом. Током археолошких ископавања 2008. године регистровани су остаци
келтске куће у којој су евидентирани фрагменти керамике израђени на витлу, као и
ручно израђене посуде.8 У слоју је откривен и налаз драхме хеленистичког града
Дирахиона, са именом магистрата М енискоса и Архипе (МЕМХКОХ, АРХ1ППОУ),
који се датује у другу половину II и почетак I века пре н.е.9 На локалитету Под
бањом у Бачини (карта 1/5) регистровано је неколико фрагмената лонаца
украшених чешљастим орнаментом.10 Локалитет Велики ветрен на врху планине
Јухор (карта 1/6), једна је од најдоминантнијих стратешких тачака у средњем
Поморављу.11 Реч је о вишеслојном утврђеном насељу, са којег потиче
познолатенска остава, која садржи 375 предмета од бронзе и гвожђа - коњске
жвале, фибуле, копља, копче, торквеси, бронзану дугмад са представом трискелеса,
ножеве, умба, као и зделу 8 профилације фине фактуре и танких зидова (Т. 11/1 -5).12
Локалитет на Великом ветрену везује се за крај II и прве деценије I века старе ере.
Са непознатог локалитета у селу Сикирица (карта 1/7) потичу два суда рађена на
витлу, фине фактуре, глачане површине, од којих је један украшен техником
урезивања (Т. 11/6, 7).13 Локалитет се може определити у I век пре н.е. На
локалитету Глождак у Параћину (карта 1/8) извршена су археолошка ископавања
1962. године и том приликом регистрована је некропола спаљених покојника са
краја I века пре н.е и прве половине I века н.е.14 Поред „дачких шоља“ и сличне
грубе керамике, регистроване су посуде финије фактуре рађене и руком и на витлу,
али и материјал римске провенијенције. (Т. Ш/1-3). Из Зеленгорске улице, Болнице
и „Транскопа“ у Параћину (карта 1/8-11) потичу фрагменти здела 8 профилације,
коничних здела, питоса, пехара са дршком, поклопаца, рађени на витлу или руком,
украшени чешљастим орнаментом, валовницом, пластичном траком, жлебовима,
као и фрагменти премазани енгобом и украшени графитираним орнаментом (Т.
Ш/4-8). Налази припадају крају I века пре н.е и првој половини I века н.е. На
локалитету Црвена ливада код Јагодине (карта 1/12) регистровано је веће насеље из
периода I века пре н.е. са неколико правоугаоних кућа димензија 6х8 т . Поред
„дачких шоља“, откривени су и конични пехари са две дршке, благо профилисани
лонци са рељефном траком украшеном отисцима прстију (Т. Ш/9-12). У улазном

7 М. Стојић, Г. Чађеновић, н. д., 163 и даље.

8 На подацима захваљујемо Г. Чађеновић из Народног музеја у Крушевцу.
9 Новчић није објављен. На подацима захваљујемо Г. Чађеновић из Народног музеја у Крушевцу. Аналогије за
монету видети у: П. Поповић, Остава драхми Аполоније и Дирахиона из Пећинаца, Нумизматичар 1 (Београд
1978) 10; Исти, Остава из Костолца и осврт на један предлог хронологије драхми Аполоније и Дирахија,
Нумизматичар 13 (Београд 1990) 8, Т.П/4.
10 М. Стојић, Г. Чађеновић, н. д., 56.
11 М. 81ој^с, Уе1гкг Vе!геп, Веодга^ 2003, 9 и даље.
12 Н њ. Осим оставе, на Великом ветрену регистрована је и велика камена конструкција са налазима из позног
латена, док је на простору утврђења откривено још металних предмета из овог периода.
13 В. Живанић, А. Срндаковић, Познолатенски локалитети на подручју општине Параћин, Гласник СА Д 18
(Београд 2002) 133.
14 ^ . Оагазашп, 0§уг( па ргоМет коп1тш1е1а па ^ако-Ое1§кој пекгороН „01оМак“ и Рагасши, Ма1епја1г 1,
Ма1епјаН VI коп§ге§а ји§о§1оуешкШ агћео1ода, Веодга^ 1964, 79.
15 В. Живанић, А. Срндаковић, н. д., 127-131.
 др Александар П. БУЛАТОВИЋ
1
ШШ
мр Војислав М. ФИЛИПОВИЋ

делу једне од кућа откривене су две плочице од сребрног лима са представом

божанства које има зракасти орнамент око главе (Т. Ш /13).16 Са непознатог
локалитета у Доњем Ш типљу (карта 1/13) потиче пехар 8 профилације рађен на
витлу, са дугачким тракастим дршкама које полазе од обода и завршавају се на
рамену суда (Т. Ш /14).17 Посуда се хронолошки опредељује у I век пре н.е. На
вишеслојном локалитету Пањевачки рит у Јагодини (карта 1/14) регистровано је
насеље из периода I века пре н.е.18 Од покретних налаза доминирају зделе 8
профилације, лонци украшени глачањем, груби лонци украшени чешљастим
мотивима, као и две лучне бронзане фибуле са копљастим луком и фибула од
бронзане жице са украсним куглицама на посувраћеној нози (Т. 1У/1-14). Са
непознатог локалитета у селу Богалинац (карта 1/15) потиче случајан налаз фибуле
познолатенске схеме од бронзане жице са посувраћеном ногом и опругом, која
припада I веки пре н.е. (Т. 1У/15).19

***

На основу дистрибуције и топографије евидентираних локалитета може се

закључити да је популација која је насељавала средње Поморавље у латенском
периоду подизала и насеља на градинама, али и речним терасама, а на основу
остатака кућа са Црвених ливада констатовано је да је живела у надземним кућама
20
правоугаоне основе, са кровом на две воде.
Захваљујући делимично истраженој некрополи на Глождаку у Параћину, на
којој је регистровано пет гробова спаљених покојника, може се закључити да су
становници своје покојнике кремирали, а остатке одлагали у урне и укопавали у
земљу. Сличан обичај сахрањивања евидентиран је и на Карабурми.21
Г отово све наведене керамичке форме и орнаменти из средњег Поморавља
идентични су на пространој територији од српског Подунавља и Баната, до јужног
Поморавља, а карактеристичне су за познолатенску културу. Зделе 8 профилације, у
неким случајевима сликане валовницом са унутрашње стране, јављају се у Срему и
Банату, као и на простору Подунавља, од ушћа Саве до Ђердапа, затим у Тимочкој
Крајини и јужном Поморављу. Слична ситуација је и са дубоким ситуластим
лонцима украшеним чешљастим орнаментом.22 Ти типови посуда јављају се, према
стратиграфији насеља на Гомолави и некрополи на Карабурми, почетком II века пре

16 М. Стојић, Старе културе и народи на тлу С редњ ег П оморавља, Светозарево 1980, 17-18, кат. 68-69.
17 Исто, 17, кат. 66.
18 М. Стојић, Пањевачки рит, Београд 2004, 180, Т. 15/1-6.
19 М. Стојић, н. д., 1980, 17, кат. 67.
20 Исто, 17.
21 Ј. ТоЉгсшс, РгаГзОггјзка Кагаћигт а I, пекгоро1а т1а$е§ дуо^Лепод ЉВа, Веодга^ 1972, 197, 2-46.
22 М. 81аШс, Кегатгка ЗкогЛвка, Веодга^ 1986; О. Брукнер, В. Даутова-Рушевљанин, П. Милошевић, Почеци
романизације у југоист очном делу провинције Паноније, Нови Сад 1987; Р. Ророу^с, ^а сегат^^ие Је ^а Тепе
6па1е §иг 1е§ 1ет1о1ге§ ^е§ 8согШ§^ие§, Зхаппаг Р (Ве1§га^е 2001) 83-12, Р1. 1/1-3, Р1. 4/12, 14; В. Јоуапоу^с, М.
Јоуапоу^с, Сото1а^а - па$е1је т1а$е§ дуогЛепод Аоћа, №>у1 8а^ - Веодга^ 1988, Т. 1/4-7, Т. V I/!, 3, 6, Т. ХХ/1-3;
М. 81аШс, ор. сИ., Т. Х ^ Р 9, 10, Т. Х ^П /7, Т. ХХХГ^/7; А. Булатовић, Латенски налази у Врањско-бујановачкој
и Прешевској котлини, Лесковачки зборник Х Р (Лесковац 2000) Т. 1/1-3; Р. Ророу^с, 8согШ§С оп Ље Рпп§е§ оС
1ће Не11еш§1ш №огИ. 1п: Ће&п§гаћег, О., Кауиг, В., Оа§рап, А. (еЉ.), Кеккке МиЖје II. §1и&е$ т СеШс
Агскаео1о§у. Рарегх т копоиг о /М к ја ОиШп, ЕЉгоп М о ^ и е МегдоП, Моп1а§пас 2009, Р^§. 2/5-9, Р^§. 5/11-13.
 ^ КрушЕ - инни ЗЕШРМПЕ I
н.е.23 Са непознатог налазишта у Сикирици потичу две посуде које се, такође према
аналогијама са Карабурме, могу определити у исти период. За налазишта позног
латенског периода на територији централног Балкана карактеристични су и
лончићи овоидног облика украшени вишеструким пластичним тракама са зарезима
или отисцима врха прста, као и коничне шоље са масивном дршком која спаја дно и
24
тело посуде, тзв. дачке шоље.
С аспекта стилско-типолошких одлика керамике сви локалитети из средњег
Поморавља припадају латенској култури, само се на једном локалитету јављају
форме које нису карактеристичне за ову културу. Реч је о локалитету Окућница Н.
Вречића у Рутевцу, на којем је у јам и откривена керамика латенских форми, али са
видним утицајима хеленистичке културе са југа. Рељефни украси на типичним
латенским формама здела указују на симбиозу латенских форми и хеленистичких
орнамената са мегарских пехара, карактеристичних за период ПМ века пре н.е.25
Утицај хеленистичке културе на овом простору илуструје и монета града
Дирахиона, са локалитета Бедем у Маскарама. Идентични примерци су
констатовани у оставама из Пећинаца и Костолца, као и другим оставама у Срему и
Подунављу, што указује на интезивне контакте између носилаца латенске културе
из Подунавља и Поморавља са хеленистичким градовима на југу.26
И метални налази са ове територије су типични за познолатенску културу.
Фибуле из Бољевца припадају типу аисгзза §а широким луком, а опредељују се у
позни латен, као и мамуза са трном и тањирастим крајевима, за коју су аналогије
констатоване у Ораовици код Прешева, Гомолави и другим локалитетима из
познолатенског периода.27 Метални котлови идентични примерцима из Бољевца
познати су из Сремске Раче, а датовани су у I век пре н.е., као и мач и трозупци,
који су констатовани у остави из Кијева.28 Закривљени ножеви са дршком са истог
локалитета евидентирани су у Ораовици, Новим Бановцима, Купинову, Великом
Ветрену и другим локалитетима познолатенског периода.29 Локалитет у Бољевцима
прецизније је датован у прву половину I века пре н.е. денаром Луцилија Руфуса (М.
^исШ из Ки/ш ), који је искован у Риму 101. године пре н.е.30
И са локалитета Окућница Н. Вречића, на којем је пронађена јам а испуњена
латенском керамиком, потиче денар Антонија Балбуса ^ . Ап1:оши§ ВаЊи§), искован
у Риму 83-82. године пре н.е., који је прецизније датовао јаму у прву половину I
века пре н.е.31 Фибула из Сталаћа датује се, такође, у позни латен, односно I век пре

23 Ј. То^огсмс, ор. сИ., 50; В. Јоуапоуш, М. Јоуапоуш, ор. си., 83-89, Рг. 5.
24 Ј. То^огсмс, ор. си., 86, Т. II, III. Опширније о типологији и датовању тзв. дачке керамике видети у: Б.
Јовановић, Значење дачке керамике на насељима Скордиска у Подунављу, Старинар 28-29 (Београд 1979) 9-
18.
25 I. М^ки1сш, КеШ г пјЉоуг вангететсГ па Ли ЈидоЛанГје, № . ^ . В оас, I . Вакапс, ЦјиМјапа-Веодга^ 1984, 74-76.
26 П. Поповић, н. д., 1978, 9-21; Исти, н. д., 1990, Т.П/4.
27 А. Булатовић, н. д., Т.2/1; В. Јоуапоуш, М. Јоуапоуш, ор. сИ, Т.ХЦ^!/18. Опширније о овим мамузама видети
у: В. Филиповић, Мамузе из млађег гвозденог доба у Србији, Гласник С А Д 25 (Београд 2011) 163-188.
28 О. Брукнер, В. Даутова-Рушевљанин, П. Милошевић, н. д., Т ^ - Х ; М. Ош Љ , КеШ 1 пјАгМ каугететс! па Ли
Јидох1а^:је, № . ^ . В о а с , I . Вакапс, ЦјиМјапа-Веодга^ 1984, 52, §1.78.
29 М. 81ојш, ор. сИ., 2003, ка1. ћг., 147-148; N. Мајпапс-Рап^ас, Кеккко-Ш етка киГ1ита и 51ауотјг 1 Зпјет и,
^ т к о у а 1970, Т.И/13, Т.ХП/12, Т.ХХ^Ш /5.
30 В. Вопс-Вгезкоуш, Р. Ророуш, СгАт о[Хке Котап Керићћс, Ве1§га^е 2006, 166-167, ка! ћг. 606-613.
31 М о, 203-205, ка^. ћг. 908-926.
 др Александар П. БУЛАТОВИЋ
1
ШШ
мр Војислав М. ФИЛИПОВИЋ

н.е. Фибуле тога типа познате су из Горице, Думбова, Земуна и других налазишта
из овог периода.32 Фибуле са Пањевачког рита и из Богалинца датирају од краја II
века пре н.е, а сличне фибуле констатоване су у Коробову, Љубичевцу, Вајуги,
Добови, Карабурми и Дворовима.33Метални налази из оставе на Великом Ветрену,
нарочито мамузе, фибула и коњске жвале, определили су овај локалитет у почетак I
века пре н.е.34
Према покретним налазима латенски период у средњем Поморављу могао
би се поделити у два културно-хронолошка хоризонта. Старијем би припадали
типичне латенске форме керамике које се приписују Скордисцима, као што су зделе
8 профилације, затим ситуласти лонци украшени чешљастим орнаментом, као и
керамички налази из Сикирице, Доњег Ш типља и Пањевачког рита. Локалитети
који припадају овом хоризонту су и Бедем, Велики Ветрен, Окућница Н. Вречића,
Град и Чукар, који су прецизније датовани захваљујући металним налазима.
Примећује се да сва градинска насеља у средњем Поморављу (Јухор, Бољевац и
Сталаћ) припадају овом хоризонту, који би се могао определити од краја II века до
половине I века пре н.е.
Млађем хоризонту, који карактерише тзв. дачка керамика, као што су
овоидни лонци украшени вишеструким пластичним тракама разних облика или
урезаним мотивом гранчице, затим дачке шоље и неки раноримски керамички
облици припадају локалитети у Параћину (Транскоп, Болница, Зеленгорска улица и
Глождак), као и локалитет Црвене ливаде у М ајуру.35 Реч је о искључиво
равничарским локалитетима, а датовање овог хоризонта, према аналогијама
керамичких налаза може се одредити од половине I века пре н.е. до почетка I века
н.е.

Иако су Келти прошли овим комуникационим правцем на свом походу на

Делфе почетком III века пре н.е. из овог периода у Поморављу није забележен
ниједан налаз.36 Очито су се, како извори и наводе, после пораза код Делфа они
настанили у Подунављу и Срему, тако да се на овом простору нису задржали. Тек
крајем II века, када се, према Страбону, ојачани Скордисци шире до пеонских,
илирских и трачких планина на југ, насељавају равнице и долине избегавајући
брдовите крајеве и на овим просторима живот постаје интензивнији.37 Скордисци,
са својом карактеристичном познолатенском културом, насељавају, осим јужног
Поморавља и Тимочке Крајине и ову област, али се ова култура у мањој мери

32 ^ . В о а с , ^. Вакапс (иг.), КеШ г пјЛгМ вакгететсГ па Ли Јидопатје, № . ^ . В о а с , К Вакапс, ЦиМјапа-

Веодга^ 1984, §1.77; О. Брукнер, В. Даутова-Рушевљанин, П. Милошевић, н. д., Т.ХХ^1/4, 7; Ј. Тодоровић,
Каталог праисторијских металних предмета, Београд 1971, кат. бр., 26 и 27.
33 П. Поповић, М. Сладић, Млађе гвоздено доба источне Србије, Археологија источне Србије, Ур. М. Лазић,
Београд 1997, сл. 6/1, 2, 4, 7; Ј. То^огоу^с, ор. сИ., Т. 1/§гоћ 4, Т. ХП/§гоћ 29, Т. ХШ/§гоћ 35; В. Јоуапоу^с, ор.
сИ , 827-828, Т. ^ХХХ^1/7.
34 М. 81ој^с, ор. сИ., 85.
35 Опширније о романизацији Скордиска видети у: О. Брукнер, В. Даутова-Рушевљанин, П. Милошевић, н. д.;
М. Тарау1скМНс, Оге К.отатлегип§ Љ г ЗкогЖккег, 1п{ета{шпа1е Агсћао1о§^е 84, КаМеп-№е§1&1еп 2004.
36 А. Булатовић, Налазишта из латенског периода у јужноморавском сливу, Лесковачки зборник ^ (Лесковац
2010) 20-26.
37 Р. Рара20§1и, 5геЛпјоВа1каткар1етепа и ргеЛптхко Љока, 8агајеуо 1969, 221.
 Крдшв ■вчкиЗШ
прожима са културом хеленистичке цивилизације са ју га.38 На посудама из Рутевца
видљива је симбиоза мегарских пехара, карактеристичних за хеленистичку културу
Ш-1 века пре н.е. и типичних латенских здела 8 профилације. Вероватно након пада
Македоније и формирања римске провинције Скордисци се шире према истоку.39
Интензивне везе Скордиска са југом, које помињу и историјски извори, потврђене
су и бројним оставама новца хеленистичких градова Аполоније и Дирахиона, дуж
Дунава и у Срему. Једна драхма Дирахиона нађена је и у Крушевачкој регији
(Бедем у Маскарама), што ову регију, уз бројне локалитете са керамиком
Скордиска, укључује у територију Скордиска, у време када су били на врхунцу
моћи на овим простори ма. Након поменуте пропасти Македоније Скордисци,
заједно са Трибалима нападају и пљачкају Македонију 109/108. године п.н.е.40
Убрзо ће, што је већ најављивао новац Римске републике из Бољевца и Рутевца,
Скордисци поклекнути пред много надмоћнијим непријатељем. Поход римског
војсковође Сципиона Азијагена у осмој деценији I века пре н.е. који је најавио
почетак пропадања Скордиска, можда је био разлог скривања керамичких посуда у
Рутевцу и металних предмета у Бољевцу, мада је приближно од тог периода
примећен и процентуални пораст тзв. дачке керамике у Поморављу.41 Страбон
сведочи да је дачки краљ Боиребиста слободно прелазио преко Дунава и покорио
Келте који живе измешани са Трачанима и Илирима.42 Очигледно су делови дачке
војске са породицама остали насељени у освојеним областима, па се појава дачке
керамике у Поморављу у другој половини I века пре н.е. објашњава овим етничким
померањима.
Крајем I века пре н.е. и ова територија потпада под доминацију Римске
републике, чиме се завршава период праисторије и почиње антички период на овим
просторима.

38 О територијалној распрострањености Скордиска видети: Р. Ророу^с, ор. сИ., 2001; А. Булатовић, н. д., 2010.
39 Р. Ророу^с, Тће 1ет1опе§ о^ 8согШ§а, Старинар Х^Ш -Х^Г^ (Бе1§га^е 1994) 19.
40 Р. Рара20§1и, ор. сИ., 46.
41 Према Апијану (III 5), преузето из: Р. Рара20§1и, ор. сИ., 241-255.
42 Љ о, 255.
 др Александар П. БУЛАТОВИЋ
I мр Војислав М. ФИЛИПОВИЋ

А 1ек$апс 1аг Р. Ви 1а 1:оуЈс, РИО

\/ојЈ51ау М . РШроуЈс, М 5с
1п 5ИШ 1е оГАгсНео 1оду Ве 1дгас 1е

Тће туебћ§аћопб тас1е §о Гаг т 1ћс агеа оГ 1ће ММс11е Мога\ а уа11еу т 1ће Ба
Тепе рсгЈос1 \\сгс ђа8сс1 оп 1ћс рарег® ог топо§гарћз 1ћа1 ћ а\с рсгссј\ сс1 опе брссЈПс бкс
ог ђабЈс агсћаео1о§1са1 та*епа1. Тћеге \\аб по с1с1аЈ1сс1 аиа1у818 оГ 1ћс ргођкт® оГ
8си1стс111 ог еШпш сотрозШ оп т Ље рспос1 (1ипп§ Ље 1аз1: сепћшез ВС. 1п Љ18 рарег
агсћаео1о§1са1 та*еп а1 18 ргс8с1иес1 апс1 со11сс1сс1 Ггот 15 8Ј1с8 Ља1: саи ђе ге1а1сс1 1о Ље
1аб1 сепћшез ВС, апс1 еЉп1са11у 18 1тксс1 ш Ра1еођа1кап1с Шђе8. бо Гаг, Љеге 18 по
бесигс сопбппаћоп оГ Ље Се1ћс ргсзепсс т Љ18 ге§10п <1ипп§ Ље 3,Ј сепћиу ВС, апс1
уе1: т Ље 1а1:е 2Г1с1 апс1 еаг1у Г* сепћиу ВС \\ е сап поћсе т^епбе оссираћоп оГ ћћб агеа.
К о тап с а т р а 1§п 8 т Ље агеа оГ Ље Мога\ а апс1 Бапиђе ге§ 10П8 ђе§ап <1ипп§ Ље Пгб1
с1есас1с8 оГ Ље Г ‘ сепћиу ВС, \уМсћ 18 по1сс1 оп Ље Гт<1т§8 Ггот УеПкЈ У ећеп апс1
Во1је\ ас 811е 8. Ље спс1 оГ Ље Г* сепћиу ВС апс1 Пгб1 с1сса<1с8 оГ Ље пе\\ ега т Ље
МЈс1с11с М ога\ а \а11е\ бксз Љеге 18 бЈушПсап! атоип! оГгои§ћ, 80-са11сс1 "ОасЈап \\агс".
б о т е аиЉогб а8бос1а1:е 1ћЈб арреагапсе \\ кћ Ље с1сроПаиопб оГ Ље погЉ оГ Ље Баи иђе
рори1аћоп оп ћћб 1:ет1:огу <1ипп§ Ље ге 1§п оГ Ље Пгб1 К о тап етрегогб.

м \
1 1
Крдшв - ачкиЗбШ Р М П К
 др Александар П. БУЛАТОВИЋ
■ мр Војислав М. ФИЛИПОВИЋ
I

Т. 1
1-6 - Бољевац, Чукар
7-12 - Окућница Н. Вречића, Рутевац
Т. 1
1-6 - Бо1јеуас, Сикаг
7-12 - N. ^гес!с тДеМ, Ки!еуас

18
1 1
Крдшв - ачкиЗбШ Р М П К

Т. 2
1-5 - Велики ветрен, Јухор
6-7 - непознат локалитет, Сикирица
Т. 2
1-5 - ^еНИ уе1геп, Јићог
6-7 - ипкпотеп 1осаН1у, 81кЈГ1са

Ш ј9
 др Александар П. БУЛАТОВИЋ
■ мр Војислав М. ФИЛИПОВИЋ
I

Т. 3
1-3 - Глождак, Параћин
4-8 - Зеленгорска улица, Болница и „Транскоп“, Параћин
9-13 - Црвене ливаде, Јагодина
14 - непознат локалитет, Доње Штипље
Т. 3
1-3 - О1о2(1ак, Рагаст
4-8 - 2е1епо§огзка иНса, НозрИа1 аМ "Тгапзкор" Рагас1п
9-13 - Сгуепе 1№а<1е, ЈадоЉпа
14 - ипкпо^п 1осаН{у, ^опје 8Нр1је

а Ј
1 1
Крдшв - ачкиЗбШ Р М П К

Т. 4
1-14 - Пањевачки рит, Јагодина
15 - непознат локалитет, Богалинац
Т. 4
1-14 - Рапјеуаск 1 п{, Јадо^гпа
15 - ипкпотеп 1оса1Иу, Бо§а1гпас