K

raq Du{an, neobi~no razvijen, glavom ve}i od svih savremenika,

"kraq me|u svima qudima svog vremena u svetu najvi{i", kako
pri~a savremeni Filip Mezier, ve} proslavqen u borbama zbog
svoga juna{tva, izazivao je divqewe ve} samom svojom pojavom.
Wegove krupne o~i, onako izrazite u slavnoj fresci Lesnovskog
manastira, kao da su prodirale u du{u. Duguqasto lice, uokvireno malom
proredom bradom, vi{e tamne nego plave nemawi}ke puti, ima
ozbiqnost i daleko uprt pogled, kakav ina~e, na freskama sre}emo
obi~no samo kod Hrista Svedr`iteqa. U celoj pojavi ose}a se mo}ni
samodr`ac, svestan snage koju predstavqa. Kao svi boqi Nemawi}i, on
je odli~an vojnik; uz Nemawu, svakako, li~no najhrabriji. U diplomatskoj
ve{tini be{e mo`da ne{to mawe okretan od Stevana Prvoven~anog,
verovatno stoga {to mu je, u onolikoj snazi, mawe nego onom trebalo
diplomatskog dovijawa. Od Milutina je nasledio dr`avu ne samo davno i
sigurno stabilizovanu nego i podignutu do glavne sile na Balkanskom
poluostrvu. Ali je sre}a {to od svog dede nije nasledio i wegove moralne
osobine. U svom odnosu s qudima Du{an je bio znatno druk~iji od
Milutina, isto kao i u porodi~nom `ivotu. U Du{ana se javqa i jedna crta
nemawi}kog nasle|a u pogledu `enskog uticaja. Taj silni car, koji je
gospodario na Balkanu, bio je neobi~no popustqiv prema svojoj `eni
Jeleni, koja je, vi{e nego ijedna druga vladarka pre we, uticala na
dr`avne poslove i na cara li~no i o kojoj tradicija u dubrova~kom gradu
nije bila nimalo laskava.
Za Du{anova vremena Srbija dosti`e vrhunac svoje mo}i. Bugarska
zavisi od wegove milosti; Vizantija vapi za wegovom pomo}i;Mleci tra`e
wegovo prijateqstvo. Period Du{anove vladavine uop{te je, kao nekim
~udnim sticajem prilika, period velikih vladala~kih li~nosti. U Ugarskoj
je wegov savremenik Lajo{ Veliki (1342-1382), u ^e{koj Jovan
Luksembur{ki (1319-1335) i slavni Karlo IV (1346-1378), kod Turaka silni
Orkan (1326-1358). Kao nekada bugarski car Simeon, tako je i Du{an
svoju prvu mladost proveo u Carigradu, sa ocem u progonstvu, i tu je
dobio prve i najsna`nije utiske. Jedu}i izgnani~ki hleb u jednoj sredini
gde je bio zato~en, on, prirodno, nije mogao da tu sredinu posmatra bez
izvesne primese ogor~ewa, koje }e se docnije pretvoriti ako ne u
mr`wu, a ono ipak u izvesno zlopam}ewe. On je, iako jo{ vrlo mlad - ro|
en je negde oko 1308. godine, a u Carigradu je `iveo verovatno od 1314.
do 1320 - imao ipak mogu}nosti da u prestonici izbli`e pozna tamo{wu
publiku, punu strasti i niskih instinkata, ali s puno prohteva i ambicija.
Nema sumwe da je na mladu du{u ostavqao naro~it utisak sav blesak
bogatog carskog grada i tor`estvenost wegovog dvorskog ceremonijala,
na koje se u punom tradicija Carigradu mnogo pazilo.
Kad se vratio u Srbiju Du{an je ve} bio razvijen de~ak, koji je sa
razumevawem pratio podvige svoga oca da dobije presto. Godine 1322.
(190)
on postaje "mladi kraq". Wegov prvi vojni~ki pohod, u kom je
pokazao li~nu vrednost, bio je wegov sukob s bosanskim banom
Stevanom, 1329. godine. Studeni~ki iguman Nikola zabele`io je kako je
Stevan De~anski poslao Du{ana "na bezbo`ne i pogane babune", koji
behu provalili i u Ra{ku, u dabarsku oblast, i kako je "mladi kraq" odneo
pobedu nad wima i dobio "bes~isleni plen". Du{anovo li~no u~e{}e u

1
velbu{koj bici ve} smo istakli. Nije, onda, ~udo, {to je mladi kraq
zadobio simpatije vojske i ve}eg dela vlastele, koja je u wegovoj borbi s
ocem pre{la na wegovu stranu.
Jedan opis Srbije s po~etka Du{anove vladavine, pisan 1332.
godine, a posve}en francuskom kraqu Filipu VI, pisan, istina,
tendenciozno, "anti{izmati~ki", daje ipak dosta gra|e za izvesnu sliku o
stawu u woj. "Ova kraqevina ili i nema nikakvih tvrdih mesta ni gradova,
ili ih ima veoma malo; kraqevina je to jadna i `alosna, gradovi su u woj
bez jaraka i bez zidova. Zgrade i dvorovi, kako kraqevski tako i ostalih
plemi}a, sagra|eni su od brvana i od drveta; niti ja tamo gde videh
dvora ili ku}e od kamena ili od zemqe, maw u latinskim gradovima po
primorju. A kraqevina je ta mnogo bogata `itom, vinom, uqem i mesom;
prijatno je ispresecana teku}im vodama, izvorima i rekama, oki}ena
{umama, planinama, dolinama i ravnicama, i puna svakovrsne divqa~i;
u kratko rekav{i, dobro je i odabrano sve {to u woj rodi, naro~ito u
krajevima primorskim. U Srbiji ima sada pet rudnika zlata, i toliko isto
rudnika srebra, gde rudari neprestano rade, i osim toga ima ruda srebra,
pome{anog sa zlatom, koji su zaista tu skoro na|eni na mnogim drugim i
razli~itim mestima, i povrh svega ima velikih {uma i dobre vrste, i ko
god bude dobio ovu kraqevinu, ima}e doista prekrasnu i milu
dragocenost, koja }e imati skupu cenu u svemu ovom veku. " Isti taj
izve{taj kazuje kako su Latini i Arbanasi nezadovoqni srpskim re`imom;
"i oni svi, i svaki pojedince, kao da bi se posvetili, kad bi mogli ruke
umo~iti u krv pomenutih Slovena".
Da je ovo kazivawe bilo osnovano na neposrednom saznawu kazuju
jasno opasne pobune te iste 1332. godine. Promena na prestolu u Srbiji
kao da be{e ohrabrila izvesne neredima sklone ili Srbima neprijateqske
elemente. Arbanas Dimitrije Suma i zetski vojvoda Blagoje digo{e
ustanak u Primorju s prole}a 1322, pomagani od izvesnih velika{a u
Zeti. Misli se da je ustanak izbio stoga, {to se ti qudi nisu smatrali
"dovoqno nagra|eni za usluge u borbi protiv Uro{a III". Drugi razlog
mo`e biti i onaj ~esti i dosta obi~ni, da se posle jedne pobune javqaju
brzo i druge s qudima koji samo u takvim promenama mogu da izbiju na
povr{inu ili da zadovoqe svoje prohteve. Ovaj ustanak smiren je vrlo
brzo, i to, kako se ~ini, mirnim sredstvima, ponajvi{e posredovawem
Dubrov~ana, ~iji su trgovci imali dosta veza i uticaja u tom kraju.
Za ovo posredovawe Dubrov~ani su bili brzo nagra|eni. Jo{ od
sukoba sa Branivojevi}ima, od 1326. godine, i od srpskog potiskivawa iz
Huma, posle me|usobica iza Milutinove smrti, Dubrova~ka Republika
nosila se mi{qu da "za pove}awe i dobro dr`awe, te da bi je mogli
sigurnije imati i dr`ati", kako su to sami obrazlagali, stupi u pregovore sa
srpskim dvorom, da zakupi Ston. Te godine su pregovori doista i po~eli,
ali se nije moglo do}i do sporazuma. Rade}i na
(191)
tom daqe, Dubrov~ani su sve vi{e pokazivali te`wu da Ston ne
samo zakupe nego da ga potpuno kupe, da bi ga mogli "obzidati i utvr|
ivati po svojoj voqi". Ta `eqa javqala se kod wih sve ja~e, otkad im je
postalo jasno da }e radi Huma izme|u Bosne i Srbije do}i do novih
sukoba, u kojima bi oni mogli imati te{kih neprilika, ako bi se Ston
pretvorio u ratno popri{te. Nadirawe bana Stevana II prema morskoj

2
obali uzimalo je sve {ire razmere. Ono ga je, u leto 1331. godine, dovelo
~ak do sukoba s Mleta~kom Republikom, koja je energi~no htela da
za{titi svoja ostrva Kor~ulu i Bra~, na kojima je razapeo svoje niti
aktivni bosanski ban. Mleta~ka Republika spremala je ~ak i jednu
ekspediciju protiv bana. Kad je Dubrovnik bio pozvan da spremi jednu la|
u, izviwavala se mala Republika u Mlecima da im je veoma nezgodno
ista}i se protiv bana, koji bi im mogao biti opasan i napraviti velike {tete
(24. avgusta 1331). U stvari, ban je bio gotov na to i bez tog akta
neprijateqstva i smatrao je za potrebno da {aqe u Dubrovnik prete}a
pisma, da bi ih samo napravio {to bezopasnijim.
Dubrov~ani su izbegavali sve sukobe koji im ne mogu doneti ni{ta
drugo sem {tete, i iskreno su se trudili da na obe strane stvore
raspolo`ewe za mir. Oni su gledali da nekako izmire bana i s kraqem
Du{anom. Bosanski ban bio je stvarni gospodar Huma, ali je Ston, sa
svojim poluostrvom, priznavao vrhovnu vlast srpskog kraqa i bio wegov.
Da bi do{li do Stona, a neizazvali bilo jednog bilo drugog gospodara na
neprijateqstva, oni su, gotovo u isto vreme, pregovarali sa obadvojicom.
Du{ana su privoleli da im ga proda posle prijateqskog posredovawa u
Zeti 1332. godine. U Malom ve}u Republike re{eno je 7. januara 1333.
da se za Ston plati 8000 perpera odjednom i da se, kao stalan godi{wi
dohodak, pla}a kraqu 500 perpera. Za podmi}ivawe kraqevih velika{a
odobrena je suma do 1000 dukata, a glavnom povereniku kraqevom
Kotoraninu Nikoli Bu}i obe}ano je jedno zemqi{te u samom Dubrovniku i
ne{to u Stonu. Bosanski ban imao je dobiti samo prve godine 600
perpera, a ina~e samo po 500, bez druge kakve sume, koja bi se
ispla}ivala odjednom. Kraq Du{an nije imao mnogo razloga da odbije
ponudu za jednu oblast koja je gotovo van wegova doma{aja i ~ija bi ga
odbrana stala nesumwivo vi{e nego {to sama zemqa vredi i nego {to
zna~i za wegovu mo}. On im je stoga 22. januara 1333. kona~no
prodao Ston. Dao im je uza w i jedan deo Primorja do dubrova~ke me|e i
Posrednicu "kako optje~e Neretva do mora". Ban je izdao svoju povequ
15. marta iste godine. Ali u toj poveqi nema pomena o Posrednici, koju je
Du{an, istina, dao Republici, ali koju su u stvari dr`ali Bosanci. Uzalud je
Dubrovnik poku{avao da dobije i to mesto. Samu Posrednicu nisu dobili
uop{te nikad, a Primorje oko Slanog pripalo im je tek pred kraj XIV veka.
Kad je Du{an ~uo za ovu Stevanovu povequ rasrdio se na Dubrov~ane i
htede da pokvari celu pogodbu. Upla{eni Dubrov~ani po`uri{e sa
poslanstvom da mu objasne stvar i da ga ubla`e. Novom poveqom od
19. maja 1334. tra`io je kraq, i Dubrov~ani su se na to obavezali, da u
taj kraj ne primaju druge qude iz wegova kraqevstva sem onih koji su se
tamo ve} zatekli, i da dozvole kraqeve pretrage u tom pravcu. Osim
toga, dubrova~ka se vlastela zaklela da u Stonu i Ratu ostane "pop
srpski i da poje u crkvama". U slu~aju da do|e do rata izme|u kraqa i
Republike, Stowani su morali biti izuzeti i nisu smeli biti upotrebqeni kao
borci
(192)
na dubrova~koj strani. Zanimqivo je da je posle predaje Stona
jedan deo ugledne humske vlastele pre{ao od bana kraqu. Tako je, na
primer, postupio `upan Milten Dra`ivojevi}, nemirni sused Dubrovnika,
koji je sa svojim qudima krstario od Neretve do Onogo{ta.

3
 Dubrova~ka Republika, ~isto i strogo katoli~ka, nije rado trpela
pravoslavno sve{tenstvo i pravoslavnu veru u Stonu, u kom je jo{ sv.
Sava osnovao episkopiju s va`nom misijom u tom kraju, na granici
pravoslavnog podru~ja. Za episkopsku crkvu odredila je Republika ve}
22. avgusta 1335. katoli~kog sve{tenika, a 1349. dovela je frawevce u
to mesto. Da ne bi izazvala Du{ana, dubrova~ka je vlada s po~etka
imala izvesnih obzira, ali je posle i toga nestalo. Kao sredstvo za
potiskivawe pravoslavnih upotrebqena je, osim verske propagande, i
agrarna reforma, koja je na stonsko zemqi{te dovodila dubrova~ke
plemi}e i kao wihove radnike katoli~ke seqake. Zahvaquju}i tim
merama Republika je postigla da ve} krajem XIV veka na Stonu nije bilo
pravoslavnih. Jedan izve{taj iz 1394. godine ka`e: "Fratri, bo`ijom
pomo}u, onaj narod preobrati{e i pokrsti{e i sve dosad preobra}aju one
{to svaki dan dolaze u taj kraj iz zemaqa {izmatika. " Stonski dohodak
od 500 perpera godi{we primao je s po~etka srpski dvor, a od 1350.
godine ustupio ga je Du{an srpskom manastiru Sv. Arhangela u
Jerusalimu.
Vizantijski car Andronik III pokazivao je mnogo energije da obnovi
posrnuli ugled Vizantije. Ali, iako je imao uspeha prema protivnicima
maweg zna~aja, kao {to behu \enovqani, on ipak nije mogao da
postigne ono {to je `eleo. Vizantija wegovog vremena nalazila se izme|u
dva protivnika, nabujala i neodoqiva, koji su prema{ali wenu snagu. Na
jednoj strani, u Aziji, behu Turci, ~ija je snaga rasla svaki dan; na drugoj,
u Evropi, Srbi, ~iji su prohtevi rasli sa svakim novim dobitkom. Sem
toga, u Vizantiji samoj, kao posledice gra|anskog rata, behu ostali mnogi
nepodmireni ra~uni i li~ne osvete, koji su morali dovoditi do sukoba i
raznovrsnih pakosti. Jedna od takvih pakosti dovela je 1334. do srpskog
posredovawa. Vizantijski namesnik na zapadu, Sirgijan, koji je bio
zapovednik i na srpskoj granici, bi u Carigradu osumwi~en radi
veleizdaje. Ogor~en na dvorske do{apta~e, a i u opasnosti od kazne ili
progona, on dobe`e Du{anu i ponudi mu svoje usluge. Tako sad doista
postade izdajnik svoje otaxbine, ako to u vreme prve optu`be jo{ i nije
bio. Du{an primi wegovu ponudu i odmah pre|e u napad protiv Grka.
Jedan deo srpske vojske vodio je sam Sirgijan. Vest o tome napadu
upla{i sve Grke, kojima je bila dobro poznata li~na vrednost wihova
odmetnika. Srbi, bez velike borbe, osvoji{e na jednoj strani Ohrid, a na
drugoj Strumicu. Sirgijan zauze Kostur i druga neka mesta na albanskoj
granici. Pobedonosna srpska vojska sti`e pod sam Solun, u kom je ve}
bilo izvesne sklonosti za predaju. Na vest o toj opasnosti krenu sam car
Andronik da spase svoj najva`niji grad posle prestonice. U isto vreme
pleli su Grci sve mre`e da uhvate ili upropaste Sirgijana. Lerinski
zapovednik Sfrances, pretvaraju}i se kao da je i on odmetnik, do|e
Sirgijanu da tobo`e zajedni~ki rade, pa posle dosta muke uspe da ga
te{ko rani u jednoj zasedi. Sirgijana, ve} u samrtnom ropcu, done{e
pred Du{ana koji ga je oplakao i sahranio kao najro|enijeg. Sirgijanovi
qudi, obezglavqeni, a mamqeni od Grka i prekliwani da ne budu
izdajnici, po~e{e prelazi-
(193)
ti Androniku i tako u dva-tri maha dovedo{e svoje srpske saveznike
u te`ak polo`aj. To je bio jedan od razloga koji je delovao na Du{ana da

4
primi Andronikove ponude i sklopi s wim mir, pa ~ak i savez, 26.
avgusta 1334. Savez, kao ~vr{}a garantija mira, bio je u taj mah
potreban za obe strane. Grcima je trebao da bi dobili slobodne ruke na
drugoj strani, a Srbima stoga {to se na wih spremao ugarski napad sa
severa. Po ugovoru Grci su dobro pro{li, jer im je Du{an vratio dobar
deo osvojenog zemqi{ta, a zadr`ao je samo pograni~ne gradove s u`im
oblastima: Ohrid, Prilep, u kom sazida svoj dvor, Kostur, Strumicu, Lerin,
Sidirokastron (srpski @eleznac), Voden i ^ermen. "Ovo sve uze za tri
godine svog kraqevstva", pi{e s ponosom kraqev biograf u Danilovu
zborniku. Car Andronik, za svaki slu~aj, podi`e za odbranu Soluna novi
grad, takozvani Ginekokastron, koji tako utvrdi da bi ga tobo`e ~ak i
`ene mogle braniti; otud mu je ostalo i ime "`enski grad" ili "@ensko",
o~uvano sve do svetskog rata sa dosta slovenskog stanovni{tva.
Ugarski kraq Karlo Robert, koji se od ranije spremao protiv Srba,
na{ao je, za vreme tih Du{anovih operacija na jugu, da je za w
najpogodniji momenat da vaspostavi ugarsku vlast u severnim oblastima
Srbije. Stoga je s velikom vojskom krenuo preko Dunava. Na glas o tome
po{ao je Du{an protiv wega sa svojim Srbima i jednim delom gr~kih
~eta, koje mu je poslao car Andronik kao saveznik. Iz @i~e, gde se
obavestio o ugarskom kretawu, po{ao je Du{an na neprijateqa, koji je
na glas o dolasku wegove sna`ne vojske po~eo naglo uzmicati i
gu{aju}i se be`ati preko Save, s grdnim gubicima. ^itava ova borba
vodila se od prole}a do leta 1335. i zavr{ena je potiskivawem Ma|ara s
podru~ja Srbije. U wihovim rukama ostali su samo neki tvrdi gradovi kao
Beograd, Golubac i Ma~vanski grad.
U ovo vreme pada i jedna zanimqiva i vrlo va`na epizoda iz
Du{anovog porodi~nog `ivota. Kraq u braku s kraqicom Jelenom nije
imao dece; oko 1336. godine radilo se na tom da se on zbog toga s wom
rastavi. Izme|u Du{ana i austrijskog vojvode Otona vo|eni su 1336.
godine pregovori da se Otonova sinovica Jelisaveta, k}i nema~kog
kraqa Fridriha Lepog, uda za Du{ana. Austrijski poslanici do{li su bili tog
prole}a u Srbiju, putuju}i morem od Istre do Kotora. Izgleda da je kao
posrednik u toj stvari slu`io vitez Palman, zapovednik nema~kih
najamnika u Srbiji. Mlada Jelisaveta, koja nije bila pitana za pristanak,
zgrozila se od pomisli da biva gurnuta negde u nepoznat svet, u jednu
varvarsku zemqu na istoku, za jednog kraqa tu|e vere i ve} `ewena, i
sva usplahirena ona se te{ko razbolela i umrla jo{ te jeseni. S wom je
sahrawena jedna intimna sentimentalna tragedija, vezana za jednu na{u
istorijsku li~nost, neobi~na i po postanku, i po vezama, i po svojim
upola misti~kim posledicama. Kad je kraqica Jelena bila obave{tena o
tim planovima Du{anovim, ona se po`urila da rodi, i to ba{ sina, i da
tako umiri Du{ana. I doista u zimu 1336, ili po~etkom 1337, Jelena je,
na sumwiv na~in, dobila jedinog sina Uro{a i tako u~vrstila svoj polo`aj
na dvoru.
Grci su 1336. godine pro{irili svoje posede na zapadu, zauzev{i
Tesaliju, u kojoj be{e umro posledwi gr~ki dinasta Stevan Gavrilopul.
Du{an se za to vreme nalazio na jugu svoje dr`ave i u Radovi{tu se
sastao s gr~kim carem kad se taj vra}ao iz Tesalije. Tom prilikom
(194)

5
 upoznao se i s gr~kim vojvodom Kantakuzinom. Izvesna pitawa na
zapadnom delu Balkanskog poluostrva behu tad postala prili~no
aktuelna. U Albaniji se spremao neki pokret protiv Srba, a Grci su,
dobiv{i Tesaliju, hteli da do|u i u posed Epira, gde isto tako be{e nestalo
gospodara. Zajedni~ka akcija, ili bar neukr{tawe interesa na toj strani,
~inilo se da bi bili od koristi i po Du{ana i po Andronika.
Napuqski kraq Robert be{e 22. maja 1335. zatra`io od arbana{kih
poglavica da polo`e zakletvu novom knezu dra~kom, Karlu, po{to je
umro wegov otac a wihov dotada{wi gospodar, Jovan. Dogodine, on je
uzeo za svog kapelana i savetnika fra Dominika Topiju, ~lana jedne od
najuglednijih albanskih porodica. Da je to ~inio s namerom da albanske
prvake odvoji od Du{ana i privu~e sebi, vidi se jasno po spletkama koje
su naskoro nastale. Kraq Robert uputio je 19. avgusta 1336. jedno pismo
albanskim poglavicama Du{anove oblasti, u kom je izra`avao svoje
zadovoqstvo {to oni pokazuju spremnost da se odmetnu od svog
gospodara i obe}avao im na prole}e ve}u vojni~ku akciju. Dotle, wihova
je zada}a imala biti da kao p~ele pribiraju u svoje kolo ostale poglavice,
a on im upu}uje za sva obave{tewa svoje poverenike Jovana Sarda, koji
je s wima ve} pregovarao, i Korada Kapuanca. U sam Dra~, radi boqeg
uspeha cele stvari, imao je po}i ili sam knez Karlo ili wegov mla|i brat
Lodoviko. Doista, te godine javili su se u Albaniji ozbiqni nemiri oko
Berata, Kanine i Klisure; ali, kao {to se vidi, ne u oblasti srpskoj, nego u
vizantijskoj. Sve te pokrete poku{ao je da prese~e car Andronik, koji
be{e po{ao da osvoji Epir, pa uz put napao i kaznio pobuwena albanska
plemena. U prvi mah car je dobio Epir bez borbe, ali kad se on udaqio
razvila se propaganda za samostalnu epirsku dr`avu, koju naro~ito
pomagahu zapadni protivnici Vizantije. Kad ustanici uspe{e da proteraju
vizantijske vlasti i da zauzmu Artu, krenu Andronik po drugi put na
zapad i uvede red, 1340. godine.
U to vreme kraq Du{an je bio te{ko bolestan. Sa bole{}u do{la je i
jedna kriza malodu{nosti. Zabrinut radi aktivnosti protivnika on je tra`io
naslona kod Mle~ana i bio gotov na velike usluge i obaveze prema
wima. Mle~ani su mu trebali u prvom redu radi wihove flote, koja bi
imala da onemogu}i vojni~ke prevoze iz ju`ne Italije u Albaniju. Du{an
je obe}avao Mle~anima, u junu 1340, svoje pomo}ne ~ete u ja~ini od
500 qudi, i to ne samo u susedstvu Srbije nego i u samoj Lombardiji. U
velikom ~asu opasnosti on bi li~no do{ao na ~elu svojih ~eta. Mleci su,
sem vojni~ke pomo}i, trebali da obezbede sigurno skloni{te Du{anu i
wegovoj porodici u slu~aju nevoqe. Mle~ani su, na taj poziv, uvrstili
kraqa i wegovu porodicu u svoje gra|ane, ali se nisu odlu~ili ni na kakve
obaveze konkretnije vrste. Du{anu se jedno vreme ~inilo da stvari idu
protiv wega, i da on ne mo`e, onako bolestan, da ih okrene naboqe.
Vizantijski car postigao je posledwih godina lepe uspehe i pripojio
Carevini dve va`ne oblasti, Epir i Tesaliju. U Albaniji se javio pokret protiv
Srba. An`ujska ku}a tu i u Ugarskoj radi protiv wega i ima uza se i
bosanskog bana Stevana II. U Makedoniji, u oblasti srpske dr`ave,
vojvoda Hreqa, jedan od najmo}nijih velika{a, izneverava Du{ana i
prilazi Grcima. Predao im je svoja tri grada. s va`nom Strumicom, i za to
dobio titulu }esara.
(195)

6
 Ali, naskoro do|e nenadan preokret. Gr~ki car Andronik III, koji je
pokazivao aktivnost ja~e energije i koji je Du{anu mogao zadati dosta
brige i spremiti mnogo prepona, umre jo{ mlad, 15. juna 1341, od
bolesti koju je zadobio vojuju}i po Epiru. S wim le`e u grob posledwa
nada Vizantije. Gra|anski ratovi, koji su nastali iza wegove smrti,
istro{i{e i ono malo snage {to be{e ostalo i dovedo{e zemqu bukvalno
do ruba propasti. Andronikov sin i naslednik Jovan bio je jo{ maloletan.
Stoga mu kao suvladara postavi{e o~evog prijateqa i proslavqenog
vojskovo|u Jovana Kantakuzina. Ali, protiv Kantakuzina, koji je bio
svojevoqan i pokazivao sklonosti da ne samo odr`i u svojoj ruci svu vlast
do careva punoletstva nego da je obezbedi za sebe i za svoju porodicu i
posle toga, di`e se carica majka, Ana, poreklom Talijanka, i sama vrlo
ambiciozna i veoma li~na. Borba izme|u wene i Kantakuzinove stranke
izbi brzo i uze domalo opak oblik.
Glas o smrti Andronikovoj prenuo je Du{ana. Ve} radi Hreqina
odmetni{tva on se bio odlu~io da krene na jug, a sad, nenadano, sti`e
pred Solun. Upla{eno namesni{tvo u Carigradu po`uri da ubla`i kraqa,
boje}i se te`ih zapleta. Jer, protiv Vizantije di`e se u isti mah i bugarski
car Jovan Aleksandar, tra`e}i da mu se izda wegov protivnik [i{man, sin
cara Mihaila. Bune izbi{e i u Epiru i u Albaniji; a na tra~kim obalama
pojavi{e se turske gusarske la|e plene}i i pusto{e}i. U toj tako te{koj
situaciji, li~ne borbe u Carevini umesto da se sti{aju, planu{e jo{ ja~e.
Kantakuzina proglasi{e za izdajnika, svrgo{e ga s vlasti, uze{e mu
imawe i sve ~asti i na kraju mu ~ak i dvore pohara{e. Svestan svoje
vrednosti, prkosan, `udan vlasti, a imaju}i uza se jedan deo vojske i
velika{a, Kantakuzin se sam proglasi za cara (26. oktobra 1341) i utvrdi
se u Dimotici.
Ne mogu}i da osvoji Adrijanopoq, Kantakuzin se be{e po~etkom
1342. godine uputio prema Solunu, da uzme taj drugi po va`nosti grad
Carevine, iako je znao da se tu, mo`da, mo`e sukobiti ne samo s
Du{anovim aspiracijama nego i sa wegovim ~etama. Ali ni jedan ni
drugi nisu imali sre}e. Du{an je bio potisnut od Vodena, a Kantakuzin od
Soluna. Kantakuzin, {tavi{e, be{e strate{kim operacijama gr~ke vojske
prisiqen da se povu~e na sever i pre|e Srbima. S dva svoja sina, Matijom
i Manojlom, i sa 2000 vojnika do{ao je on u Prosek i tu se predao
srpskom zapovedniku grada. Iz Proseka bi upu}en u Veles, na podru~je
wegova poznanika i prijateqa, vojvode Olivera. Kad je Du{an, koji se
upravo nalazio na putu u pohode svom {uraku u Bugarsku, dobio vest o
tom, pozdravio je odmah va`nog prebega i pozvao ga na svoj dvor. Jula
1342. primili su Du{an i kraqica Jelena na svom dvoru, u Pri{tini,
samozvanog vizantijskog cara s mnogo pa`we. Lepo do~ekan,
Kantakuzin je ostao na srpskom dvoru bezmalo godinu dana. Sklopio je
sa Du{anom i savez za daqi rad. Cena tog saveza i srpske pomo}i
Kantakuzinu da se do~epa vlasti u Vizantiji imala je biti ta, da Grci
ustupe Srbima sve gradove zapadno od Kavale, u kojima bi se ve}ina
stanovnika izjasnila za srpsku vlast. Zlo gra|anskog rata davalo je nade
na Du{anovu dvoru, da bi ta kao neka vrsta plebiscita mogla ispasti u
korist Srba. Obrt politi~ke sre}e pokazivao se ve} u pona{awu pojedinih
qudi. ]esar Hreqa, kraqev odmetnik, na{ao je za mudro da se opet

7
povrati svom gospodaru i da mu kao dobitak preda jo{ i grad Melnik,
savladav{i u wemu posadu sastavqenu od
(196)
Kantakuzinovih qudi. A, li, treba naro~ito naglasiti da savez izme|u
Kantakuzina i Du{ana nije bio nimalo iskren, od samog po~etka.
Kantakuzin je dobro znao da }e Srbi tra`iti naplatu za svoju pomo} i da
ta naplata mo`e biti samo na ra~un gr~kog podru~ja. [to srpsko
u~e{}e bude ve}e, bi}e, prirodno, ve}i i wihov ra~un. No, wemu je bilo
u ovaj mah stalo do toga da srpskom pomo}u dobije vlast i slomi
protivnike; posle }e, kad se u~vrsti, on gledati da vrati sve na {to je
morao pristati u tesnom polo`aju. Ve} i pri pregovorima u Srbiji bilo je
dosta te{ko}a; i mada zavisan od Du{ana, Kantakuzin se dugo branio da
primi uvete koji su postavqani. Za Kantakuzina se mnogo zauzimala
kraqica Jelena. Da se na|e re{ewe, bio je ~ak sazvan i sabor od 24
srpska velika{a, na kome je glavnu re~ vodila kraqica. Wenim uticajem i
potporom velikog vojvode Olivera na|eno je to posredno re{ewe, koje je
ostavqalo otvorena vrata na obe strane. Kantakuzin se mogao te{iti da
tim re{ewem Srbima stvarno nije jo{ ni{ta dao; pregovori i rasprave oko
na~ina provo|ewa mogu trajati mesecima, a dotle mo`e izbiti sticajem
prilika ili slu~ajem i neki po w i Grke sre}niji izlaz iz cele situacije. Du{an
je opet dobro video da mu ova kriza u Vizantiji mo`e dobro poslu`iti da
pro{iri Srbiju, i kad ve} jedna strana tra`i wegovu pomo} on je gledao
da je i dobro naplati. Ponu|eno Kantakuzinovo re{ewe nije mu bilo
mnogo po voqi, ali ga je, pod uticajem kraqice i wenih jednomi{qenika,
primio, ra~unaju}i s tim da ipak sve obrne u svoju korist.
U jesen 1342. po~ela je savezni~ka akcija protiv Sera. Na ~elu
vojske be{e sam Kantakuzin i srpske vojvode Oliver i Vratko. Pohod je,
izgleda, bio shva}en malo olako. Srpski vojnici sa u`ivawem su pili
mlado vino, kome nisu bili mnogo vi~ni, i zbog toga su se u velikom
broju poboleli od srdoboqe. oko 1500 qudi platilo je glavom bez ijednog
neprijateqskog udarca. Kantakuzinovi qudi osu|ivali su to ne~uvawe
svoje snage i kad se, zbog osetnih gubitaka, vojska morala vra}ati ne
svr{iv{i ni{ta, jedan dobar deo Grka ostavi saveznike i po|e svojim
putom. Du{an je, me|utim, pomo}u mita, dobio Voden. Taj uspeh oja~ao
je Kantakuzinovu stranku na zapadu i jugu Balkana i jo{ te jeseni,
pomo}u svog ne}aka Jovana An|ela, koji je tamo bio namesnik,
Kantakuzin osigura Tesaliju za sebe.
U Carigradu su za to vreme radili svima sredstvima da razbiju
savez izme|u Du{ana i Kantakuzina. Delovali su ~ak i preko bugarskog
cara Aleksandra, svog prijateqa a Du{anovog {uraka. Du{anu je stranka
carice Ane nudila odmah sve {to je imao da mu obezbedi savez s
Kantakuzinom, to jest ~itavo podru~je zapadno od Kavale i Filipija, sem
Soluna, samo ako im izda, ubije ili bar zasu`wi protivnika. Veran datoj
re~i, Du{an je odbio dva gr~ka poslanstva i na prole}e 1343. ponovo je,
zajedno s Kantakuzinom, preduzeo ratni pohod. Jedno vreme vodio je
vojsku sam Du{an. Kako je krajem 1342. godine u decembru umro
prevrtqivi }esar Hreqa, koga su verovatno prilike i Du{anovo
nezadovoqstvo s wim nagnali da ode u Filski manastir, gde je postao
monah Hariton i gde je i sahrawen, to je kraq podvrgao sebi wegovu
va`nu pograni~nu oblast. Posle toga je naro~itu pa`wu obratio Albaniji,

8
u kojoj je od lawske godine wegova vojska s uspehom delovala, tako da
je u junu 1343. Kroja, kao glavni grad sredwe Albanije, bila ve} u
Du{anovim rukama. On je tad potvrdio gradu sve ranije
(197)
povlastice. Kantakuzin je ratovao i opet pod Serom, koji se uporno
branio. Da poka`u svoju tvrdu odluku istrajnosti u borbi, gra|ani su
Kantakuzinova poslanika, koji je do{ao da pregovara o predaji, ne samo
ubili nego ~ak i ra{~ere~ili i wegove komade tela izvesili na gradske
zidine, da budu opomena i spoqa{wem i unutra{wem neprijatequ.
Kantakuzin nije imao na~ina da ih savlada i kazni. Postoji i ~iwenica da
se srpski vojnici pod wim nisu borili s voqom i da su mu u dva-tri maha
otkazivali poslu{nost. To, i neuspesi pod Serom u~ini{e da se
Kantakuzin po~e ose}ati nelagodno me|u Srbima. Javila se sumwa. Ona
se poja~ala naro~ito od onda, kad je Kantakuzin prevarom dobio Ber, na
koji je ve} ranije Du{an bio stavio ruku. Sigurno je, sem toga, znao i za
poruke iz Carigrada, a u sumwi ga je poja~ao naro~ito dolazak
mleta~kog poslanika Marina Venijera (u leto 1343), od koga se bojao
da }e, po `eqama i molbama iz Carigrada, uticati na Du{ana da se
dotada{wi savez raskine. Verovatno se u Srbiji bila malo ohladila i ona
stranka koja je ranije radila za w. Za Du{ana je ve} ~uo da ga je
zauzimawe Bera, u kom se Kantakuzin nastanio, dovelo u veliku jarost.
Zbog svega toga Kantakuzin se re{i da napusti Srbe i potra`i sre}u na
drugoj strani. Uputio se protiv Soluna. Na kraqev poziv da do|e na nove
pregovore, nije se hteo odazvati. To onda izazva Du{ana, koji je to
mo`da jedva do~ekao, da po|e na w. U isto vreme stizala je i
carigradska flota u pomo} Solunu. Da ne bi do{ao me|u dva neprijateqa,
Kantakuzin se brzo povukao u Ber. Prirodna je stvar da je posle svega
toga do{lo lako do sporazuma izme|u Du{ana i carice Ane. Da bi
sporazum postao ~vr{}i, bi, krajem avgusta, veren mali {estogodi{wi
kraqevi} Uro{ sa sestrom mladog cara Jovana Paleologa.
Gowen od Vizantije i napu{ten od Du{ana, Kantakuzin se be{e
na{ao u vrlo te{kom polo`aju. Wegova odluka stvorena je, me|utim,
brzo. Jedini aktivni neprijateq carigradskih gospodara behu u taj mah
Turci. Protiv wih tra`ila je Vizantija ba{ ove, 1343. godine, pomo}
mleta~ke flote. Kantakuzin, koji je i od ranije imao veza s wima, zatra`i
tursku za{titu. Omar, ajdinski emir, jedan izme|u najmo}nijih u Maloj
Aziji, brzo se odazva vapaju ugro`enog, kao {to je godinu pre spasavao
u Dimotici i `enu Kantakuzinovu od Bugara. Turci s Omarom i sa svojom
velikom flotom ~amaca izbi{e nenadano na u{}e Vardara. S
Kantakuzinom zajedno poku{a{e uzalud nov napad na Solun. Ali
ujediwena hri{}anska flota Mle~i}a, rodoskih vitezova i kiparskog kraqa,
koje je okupio i bodrio sam papa, uni{ti kod Halkidike turske la|e. Turci,
odse~eni od svoje baze, na|o{e se na muci. Kraq Du{an, koji je za to
vreme osvajao po Albaniji i Makedoniji i bio, u taj mah, blizu Zihne, posla
protiv tih Turaka, kojih je bilo oko 3000 qudi, svoga vojvodu Prequba, s
te{kom kowicom. Kod Stefanijane, izme|u Soluna i Sera, do|e do sukoba.
Tu Turci ve{to prevari{e Srbe. Povu~eni na jedan bre`uqak, pun grmqa,
oni su sa~ekali da srpski kowanici odsednu s kowa i da se s naporom, u
te{kim oklopima, stanu peti uz brdo. Onda su oni, za tili ~as, sleteli niz
brdo, na drugu stranu, do~epali se srpskih kowa, pobili ne{to qudi i

9
odjurili u Trakiju, gde se nalazio Kantakuzin (1344. godine). U Trakiji " je
Kantakuzin i bez wih imao uspeha, a sad je postao ozbiqna opasnost. Iz
Carigrada su zvali u pomo} i Srbe i Bugare.
(198)
Za vreme tih borbi u Trakiji, ~e{}e se pomiwe neki vojvoda
Mom~ilo. To je jedan od onih na Balkanu dosta obi~nih epskih
avanturista, koji je kao ~etnik slu`io i Srbima i Grcima, deluju}i
uglavnom u Rodopi i po ju`noj Makedoniji. Godine 1344. ostavio je
Du{ana i pre{ao Kantakuzinu. Wegova ~eta bila je u stvari prava, i to
vrlo ozbiqna, vojska i imala je 5000 pe{aka i na 300 kowanika.
Kantakuzin ga je odlikovao ~inom sevastokratora, a carica Ana ~inom
despota, samo da bi ga pridobili na svoju stranu i vezali ~vr{}e. Ali on
nije veran nikom. Napustio je doskora i Kantakuzina i proglasio se kao
potpuno samostalan. Samovoqan je bio nesumwivo uvek. Ostaviv{i
Kantakuzina napao je odmah wegove turske saveznike, pa i wega
samog. Ali, to mu be{e pred glavu. Ozloje|eni Turci, zajedno s
Kantakuzinom, napado{e ga nepo{tedno. Mom~ilo je tra`io skloni{ta u
tvrdom primorskom gradu Periteorionu, ali ga gr~ki stanovnici nisu hteli
primiti, i on je, nedovoqno spreman, morao da u|e u borbu na poqu.
Zasuti turskim strelama popadali su on i wegovi drugovi posle hrabre
odbrane (1345. godine). Epska pesma srpska prenela je tog rodopskog
vojvodu u hercegova~ki Pirlitor i dala o wemu i wegovom krilatom
Jabu~ilu jednu od najlep{ih svojih tvorevina.
Dok se Kantakuzin bavio na istoku, zauzimao je Du{an polagano
zapadne delove Balkanskog poluostrva i ju`nu Makedoniju. U jesen
1345. behu u wegovim rukama Berat, Valona i Kanina u Albaniji, i Kostur,
Drama, Filipi i Hrizopoq u Makedoniji. Uzeo je i Ber, Kantakuzinovu bazu
u tom kraju. Kavala, odnosno tad zvani Krstopoq, postade krajwa ta~ka
vizantijske zapadne granice. Neosvojiv za Srbe ostade bedemima dobro
opasani i uporno braweni Solun, za kojim je Du{an `udio celog `ivota.
Uspesi koje je kraq postigao od 1331. do 1345. behu doista veliki. Na
Balkanu Du{an nije imao takmaca. Fizi~ki ve}i od svih qudi, on je to bio
i kao vladar balkanskog podru~ja. Prema Srbiji sve su druge dr`ave i{le
u drugi i tre}i red. Bugarska se privijala uza w, Vizantija se hvatala za
wegov skut, Bosna ga se bojala. Du{an ose}a svoju snagu i prevlast
Srbije. Osvojiv{i i zna~ajni Ser, najva`niji grad izme|u Carigrada i
Soluna, kraq 15. oktobra 1345. pi{e Mleta~koj Republici, s puno ponosa,
da je postao "gospodar gotovo celog Carstva Romejskog".
Vide}i svoje uspehe i nemo} Vizantije Du{an dolazi na smelu i
veliku zamisao. On `eli da postane gospodar Carigrada i da na
ru{evinama trule Vizantije podigne mo}no carstvo jednog mladog
naroda, punog poleta i stvarne snage. Posed Carigrada stari je san svih
slovenskih dr`ava koje su se stvarale oko Vizantije, na Balkanu i Crnom
moru. Za wim su te`ili Simeonovi Bugari, Du{anovi Srbi i posle Rusi kroz
gotovo ceo XVIII i XIX vek. U starom Seru, daleko na jugoistoku
Makedonije, Du{an stvara odluku da proglasi Srpsko Carstvo. Ve}
januara 1346. polazi wegovo poslanstvo u Mletke, da prijateqsku
Republiku obavesti o wegovoj nameri i da joj ponudi savez za osvajawe
ostataka evropske Vizantije. Taj savez s Mlecima Du{anu je trebao
najvi{e radi flote koje sam nije imao, a bez koje je bilo nemogu}e

10
potpuno opsesti i savladati Carigrad. Samo s kopnene strane nije ga
dotle mogao niko osvojiti. Ali Mleci nisu pristajali na tu ponudu; jedno
stoga {to su u to vreme ratovali s Ma|arima radi Dalmacije, a drugo {to
im nije i{lo u ra~un da se slaba vlada Vizantije, koja im
(199)
je, ~esto iz nu`de, davala mnoge olak{ice, zameni vladom jedne
jake a mlade i usled toga mo`da osione dr`ave.
Za sve~ani ~in careva krunisawa, koje je imalo da vidno, za sve
vekove, obele`i vrhunac mo}i srpske dr`ave, sjajni uspeh generacijama
planski pribirane i razvijane narodne energije, ~iwene su velike
pripreme. Uz cara je trebao postojati i patrijarh, koji }e izvr{iti
krunisawe; uz carstvo i ina~e treba da bude patrijar{ija, najve}a
crkvena uz najve}u svetovnu vlast. Za krunisawe nije se moglo ni misliti
na carigradskog patrijarha; a na bugarskog za takav ~in u srpskoj dr`avi
nije se htelo misliti. Za patrijarha srpskog Du{an dade proglasiti
arhiepiskopa Jawi}ija, svog dobrog saradnika, koji je ranije bio logotet.
Pristanak za progla{ewe Srpske patrijar{ije dali su samo od Du{ana u
pola ili sasvim zavisni crkveni poglavari, bugarski patrijarh, svetogorski
prota, i autokefalni ohridski arhiepiskop. Proglas, prema tom, nije bio
strogo kanonski nego vi{e izraz samovoqe i sopstvene snage. Radi toga
i radi politi~kog karaktera ~itavog akta bacila je posle Carigradska
patrijar{ija prokletstvo na novu srpsku crkvenu tekovinu i prekinula s
wom veze.
Na krunisawe Du{anovo, koje se imalo izvr{iti u Skopqu, skupila se
sva gospoda srpska, svetovna i crkvena. Osim srpskog patrijarha na{ao
se tu i bugarski, a be{e mnogo episkopa i crnorizaca, naro~ito iz Svete
Gore. Dubrova~ka Republika poslala je naro~ito izaslanstvo s bogatim
poklonima. Na Vaskrs, 16. aprila 1346, krunisan je Du{an za cara, a
wegov sin, devetogodi{wi Uro{, za kraqa. Srbija je postala Carevina s
punom ambicijom da zameni upola slomqenu Vizantiju. To kazuje i nova
titula Du{anova, koja ga ozna~ava kao "cara Srbqem i Grkom" -
Babilej ka atokrtwr Serbaj ka `Rwmanaj - i wegova izreka da
mu je Bogorodica pomogla da "kraquje velikim i slavnim gradovima
gr~kim i da bude nastavnik velikim i svetim carevima gr~kim". S tom
ambicijom Srbija je uzela na se i izvesne tradicije, ustanove i likove
carigradske imperije, koji su smatrani kao atribut i nasle|e carskog
dostojanstva, iako su imali u pone~em ~ist vizantijski karakter, koji je
izvesnim delom bio i proizvod wihove kulture. Rim je, re~eno je jednom
lepo, bio grad koji je stvorio jedno carstvo; a celo jedno carstvo stvaralo
je Carigrad. U wemu je, stoga, gledan ideal carstva, carski grad po
prevoshodstvu. Grci su ga sami zvali samo Grad i Konstantinov grad, a u
Slovena je on dobio ime C|sar grad - Carigrad. Stoga su tradicije tog
grada, vrlo ponosnog na svoj prestoni~ki polo`aj, bile primane od svih
suseda s nesumwivim respektom, i stoga su i nekad Simeon bugarski,
kao sad Du{an srpski, iako politi~ki protivnici Vizantije, prihvatili sa
`udwom wen carski nimbus.
Postav{i car, Du{an je nagradio sve svoje va`nije saradnike. Kako
se sam popeo u ~inu, po vizantijskom uzoru, tako je po istom obrascu
unapredio i wih. Titulu despota, najve}u posle carske, dobi{e carev
polubrat Simeon, brat carice Jelene Jovan Asen, koji je bio u Du{anovoj

11
slu`bi, i Jovan Oliver, mo`da suprug Du{anove ma}ehe Marije i gospodar
ov~epoqske, tikve{ke i morihovske oblasti i osniva~ manastira Lesnova.
Sevastokratorima bi{e progla{eni carevi ro|aci: vojvoda Dejan, za kojim
je bila udata Du{anova sestra Teodora, gospodar kumanovske oblasti, i
Branko Mladenovi}, ~ije se po-
(200)
reklo izvodi od Vukana Nemawi}a, s porodi~nim imawem na
Kosovu, u Drenici, a kome Du{an be{e nedavno poverio ohridski kraj. Za
}esare je proizveo: Vojihnu, gospodara Drame; vojvodu Prequba, zeta
carevog i vojvodu Grgura Golubi}a. Sem pojedinih lica, car je obdario i
mnoge crkve i manastire. Ovom je prilikom, najverovatnije, skopqanska
mitropolija odlikovana da bude prvoprestona.
Car je poklawao u ovo vreme veliku pa`wu crkvi. Preko we je hteo
svakako da ubla`ava i privla~i gr~ki elemenat, koji s novom carevinom
nije imao ni{ta zajedni~ko sem vere. Hteo je, uz to, da bogatim
darovima pridobije za sebe sve{tenstvo uop{te, koje je dr`awe
carigradske patrijar{ije moglo da napravi neraspolo`enim prema caru i
wegovoj tvorevini. U tom pogledu je naro~ito polagao na svetogorske
monahe, na najuticajniji duhovni elemenat u Makedoniji. On je li~no u
zimu 1347/48: pohodio tamo{we manastire i bogato ih obdario. Tamo su
mu, ipak, nesumwivo zamerali, {to je popustio upornoj carici Jeleni da i
wu povede sa sobom i da prekr{i staro osve{tano pravilo Svete Gore, da
na weno tle, me|u monahe, ne sme kro~iti `enska noga. Godine 1350.
ustupio je 500 perpera godi{weg dohotka, koji je Dubrova~ka Republika
pla}ala srpskom vladaru za prodati Ston, jerusalimskom manastiru Sv.
Arhan|ela. Arhan|elima je Du{an posvetio i svoj manastir na Bistrici vi{e
Prizrena, za koji je izabrao mesto jo{ 1343. godine, hote}i da se zahvali
arhan|elu Mihailu za ozdravqewe od bolesti. Crkvu, posve}enu istim
"vojvodama nebeskih sila", on je po~eo zidati u prole}e 1348. godine, a
dovr{io je 1352. Ona je, na `alost, sru{ena gotovo do temeqa; nedavno
izvr{ena iskopavawa sa pronalaskom rasko{ne ornamentike i skupog
materijala upotrebqenog mermera daju samo jednostran nagove{taj o
stilu i vrednosti te zadu`bine. Zanimqivo je da je narodna pesma
o~uvala pomen na Du{anov kult Arhan|ela i da mu ovog sveca daje za
ku}nog patrona.
Na glas da se Du{an dao krunisati za cara, po`urio je Kantakuzin da
se kruni{e i on. Pet nedeqa posle sve~anosti u Skopqu krunisao je
jerusalimski patrijarh (carigradski, o~evidno, nije hteo) Kantakuzina u
Adrijanopoqu za cara (21. maja 1346). Neumoran i nepopustqiv, on tra`i
saveznike na sve strane. Kad je wegov dotada{wi saveznik Omar
poginuo u jednoj borbi kod Smirne, Kantakuzin se obratio silnom Orhanu,
vo|i Osmanlija. Da ga ~vr{}e ve`e za sebe, on mu je dao za `enu svoju
k}er, `rtvuju}i po dotada{wem vizantijskom obi~aju, za svoje politi~ke
ciqeve ro|enu decu. Pomagan od Turaka, on popravqa svoj polo`aj; a kad
u Carigradu pogibe wegov glavni protivnik, Aleksije Apokavk, okrenulo
se javno mi{qewe u wegovu korist. Svet je bio sit gra|anskog rata i
wegovih sve te`ih posledica, a pla{ile su ga i ambicije nove srpske
carevine. Kantakuzinova stranka verovala je u sposobnosti svog {efa i
htela je da mu, uz kompromis sa zakonitim carem, obezbedi vlast i uticaj
u dr`avi. Stoga mu oni, 3. februara 1347, otvori{e kapije prestonice.

12
Kantakuzin bi krunisan ponovo za cara i data mu je vlast da deset
godina caruje sam u ime mladog cara, koji }e postati wegov zet, a da
posle toga caruju zajedno. Ali to izmirewe nije popravilo polo`aj
Vizantije. Iznurena zemqa be{e klonula i izgubila veru u sebe; prema
Du{anovoj Srbiji ona je predstavqala, kako ta~no ka`e H. Gelcer, silu
tre}eg reda.
(201)
Kao zapovednik oblasti prema srpskoj granici od Didimotike do
Kavale bi postavqen Kantakuzinov sin Matija. On je, kao carev sin, imao
da obodri Grke pod srpskom vla{}u i da im da nade na skoro oslobo|
ewe. Doista, ~im je u~vrstio svoj polo`aj u Carigradu, Kantakuzin {aqe
poslanstvo Du{anu, u kom mu zahvaquje za u~iwene usluge i tra`i
povra}aj uzetih gradova. Du{an je to odbio i dao tim priliku carigradskoj
vladi da poku{a novu ratnu sre}u. Pomagan od Orhanovih Turaka,
kojima je jedan od vo|a bio i Orhanov sin Murat, docniji car, Matija
napade Srbe na isto~noj granici, oko Kavale. U tim borbama gr~ko
stanovni{tvo stradalo je vi{e od Turaka, `eqnih plena, koji nisu mnogo
razbirali kome {ta pripada, nego od samih Srba. Sam pohod gr~ki, zbog
takvog pona{awa Turaka, ne donese za saveznike nikakav uspeh.
Za to vreme u~vr{}ivao je svoju vlast novi, mladi kraq ugarski,
Lajo{, posle prozvan Veliki, koji je do{ao na presto 16. jula 1342. Na
severu Srbije on je poseo Ma~vu i uzeo tvrde gradove Beograd i
Golubac; a na zapadu, u Dalmaciji, be{e po~eo dugu borbu s Mlecima
za posed Dalmacije. Zbog toga je pribli`avawe izme|u Du{ana i
Mleta~ke Republike do{lo gotovo samo od sebe. U Dalmaciji hrvatski
velika{i behu podeqeni, jedni za Mletke, drugi za Ugarsku.
Bosanski ban, Stevan II Kotromani}, bio je na muci za koga da se
opredeli. Dotle, on se smatrao kao jedan od najispravnijih vazala kraqa
Karla. Sad, kad na vladu u Ugarskoj dolazi jedan {esnaestogodi{wi
mladi} neizvesnih sposobnosti, wemu se ~ini da nije mudro vezati svoju
sudbinu uz Ugarsku. Radi toga on 1343. godine nudi Mlecima savez sa
`eqom da u w u|e, osim hrvatskih velika{a iz Dalmacije, jo{ i kraq
Du{an. Republici u taj mah nije bilo u interesu da se bosanski ban me{a
u dalmatinske poslove s wom zajedno, jer je `elela da tamo radi sama i
~isto za svoj ra~un. Ona stoga ne odbija potpuno banovu ponudu, ali je
i ne prima. Vide}i tu uzdr`anost Mletaka, a ~uv{i za veliku vojsku
Lajo{evu, koja se kretala prema Dalmaciji, ban Stevan se re{i da ponovo
ide s Ma|arima, ali da ipak, potajno, odr`ava veze s Mlecima. Kad su se
vodile borbe oko Zadra, ban, iako u~estvuje na ugarskoj strani, ~ini ipak
neke usluge i Mle~anima i, kako sami Zadrani pi{u, samo se wegovom
dr`awu ima pripisati da su oni, na kraju krajeva, morali do}i ponovo pod
vlast Mletaka (15. decembra 1346). Stevan je naro~ito `eleo da ga
Mle~ani izmire i s carem Du{anom, koji je na w bio kivan radi
oduzimawa Huma i koji to pitawe nije nikako hteo da skine s dnevnog
reda.
Kad je u leto 1346. do{lo do izmirewa izme|u kraqa Du{ana i
Lajo{a, koji je hteo da dobije slobodne ruke na zapadu, bosanski ban se
be{e upla{io za svoj polo`aj. Ra~unaju}i na Mletke, koje je obavezao
dr`awem u borbama oko Zadra, i na wihov prijateqski odnos sa oja~alim
Du{anom, on ponovo misli na savez izme|u Bosne i Mletaka. Mle~ani s

13
Po~etka ne ulaze u to pitawe, ali su bili voqni da kod Du{ana posreduju
za bana. Kad se pogor{ala situacija u Dalmaciji na mleta~ku {tetu, oni
mu onda 11. oktobra 1346. poru~i{e, kako ra~unaju s wim i misle na
savez. U isti mah oni su mu javqali da je wihov poslanik na{ao cara
Du{ana duboko u gr~koj zemqi i da je car, za qubav Mletaka, voqan da
se izmiri s banom, ali pod uslovom da mu
(202)
ovaj vrati Hum. Postoji li sumwa o pravu na tu zemqu, car je
pristajao da se o tom naro~ito raspravqa, s potrebnim dokazima. To je
prvi put u na{oj istoriji da su vladari bili voqni jedan teritorijalni spor
re{avati ne oru`jem, nego pravnom raspravom. Ako ban ne pristane na
to, poru~ivao je Du{an, onda on, zauzet ve}im poslovima na istoku,
pristaje na primirje od dve-tri godine sa sigurnim garantijama da ne}e
biti uzajamnih napadawa.
Takvo dr`awe carevo zabrinulo je bana i opredelilo ga da se odlu~i
za kraqa Lajo{a i da u naslonu na w obezbedi i svoj li~ni polo`aj i svoj
posed. Stoga napu{ta misao i o savezu s Mlecima, iako odr`ava dosta
srda~ne veze s wima. Wegovom posredovawu ima se, delimi~no,
zahvaliti {to je, najposle, nakon dugih pregovora, do{lo do mira izme|u
Mletaka i Ugarske, 8. avgusta 1348. Va`no je, da je i car Du{an, sa svoje
strane, preporu~ivao Lajo{u mir s Mleta~kom Republikom. Ta akcija
Du{anova dolazila je donekle i zbog veza koje je sam po~eo da sti~e u
Dalmaciji. Sinovac bana bosanskog i dalmatinskog gospodara, Mladena
II [ubi}a, a unuk mo}nog bana Pavla, Mladen III, koji je dr`ao gradove
Skradin, Klis i Omi{, be{e se u jesen 1347. o`enio Du{anovom sestrom
Jelenom. Naskoro potom, 1348. godine, Mladen je umro od kuge, koja je
zahvatila ceo Balkan i dobar deo Evrope, i ostavio je iza sebe posmr~e,
Mladena IV. Du{an je odr`avao veze s rano obudovelom sestrom i vodio
je brigu o woj.
Kraq Lajo{ dao je pogubiti 23. januara 1348. vojvodu Karla
Dra~koga kao neprijateqa svoga brata; a iste godine umro je i Jovan An|
el, namesnik vizantijskog cara u Tesaliji i Epiru. Car Du{an iskoristi
obezglavqenost tih zemaqa da nastavi i upotpuni svoja osvajawa na tim
stranama. Jo{ iste godine on je zauzeo ceo Epir s Jawinom i Artom, a
wegov vojvoda Prequb zauze svu Tesaliju, dospev{i do mleta~kog
primorskog grada Ptelea. Prequb postade carev namesnik u osvojenoj
zemqi; Albaniju, s Valonom i Beratom, dobi carev {urak Jovan Asen, a
Epir carev polubrat Simeon. Na ~itavom zapadu Balkana, od Dubrovnika
do Krfa, jedini Dra~ be{e jo{ ostao u vlasti napuqskog dvora. Puna
Du{anova titula, koja se javqa u nekim poveqama, glasi od 1348. godine
ovako: "Ja u Hrista Boga blagoverni i Bogom postavqeni Stefan, car
svima Srbima i Grcima i zapadnoj strani, to jest Albaniji, i Pomoriju i
svemu Disu (Zapadu)."
U tim osvojenim oblastima Du{an je provodio dosta primetnu
antigr~ku politiku. On je prili~no otvoreno pomagao Arbanase protiv
Grka. Br|anska albanska plemena behu po~ela jo{ s kraja XIII veka
postepeno osvajawe susednih dolina, a od XIV veka sve vi{e uzima
maha wihova ekspanzija prema Tesaliji i Epiru. Car Andronik III uzalud je
poku{avao da spre~i taj proces, kome se i sav drugi gr~ki svet opirao.
Razumqivo je po tom, {to su Arnauti tra`ili potpore kod Srba i u

14
wihovom pohodu od 1348. godine uzeli `iva u~e{}a. U Prequbovoj
vojsci wihov broj morao je biti vrlo velik, kad su ~itav taj odred Mle~ani
po wima zvali "Albanci". Srbi su Albancima za to davali znatne
povlastice, naro~ito wihovim glavarima. Du{anova politika na ju`noj
granici Makedonije i{la je za tim da tu oblast obezbedi za srpski etni~ki
posed. Kao nekad sv. Sava, on potiskuje gr~ke crkvene velikodostojnike i
na wihova mesta dovodi svoje Srbe. Tako je na najva`nije mesto, za
mitropolita u Ser, doveo
(203)
u~enog igumana Arhan|elova manastira kod Prizrena, poznatog
kwigoqupca Jakova, o~evidno s namerom da tu razvije svoju slovensku
crkveno-prosvetnu aktivnost. S Kosova pokre}e u Ohrid, na tu isto tako
va`nu ta~ku, ugledne i odane Brankovi}e, ~ija zadu`bina Zaum, na
Ohridskom jezeru, jo{ i sad podse}a na wih. Mudri Ugqe{a Mrwav~evi}
po~eo je svoju dr`avnu slu`bu u Trebiwu, pa je posle, mo`da sam a
mo`da u vezi s bratom Vuka{inom koji se 1350. godine navodi kao
`upan na jugu, u Prilepu, preme{ten na tu stranu. @upan Vojihna, koji se
1323. godine pomiwe u severnoj Srbiji kao pristalica kraqa Vladislava,
sina Dragutinovog, bi}e po svoj prilici onaj }esar Vojihna, koji dobija na
upravu Dramu, najizlo`eniju srpsku oblast na jugoistoku. Nije nimalo
slu~ajno {to Du{an upu}uje ba{ na tu stranu svoje najuglednije i
najsposobnije velika{e; on je o~evidno hteo da te oblasti na granici
budu pod vla{}u wemu najodanijih qudi i da do|u pod {to boqe
upravqawe. Qude tamo trebalo je zadobijati i autoritetom i
pravedno{}u.
Ipak, Du{an u toj svojoj politici nije bio prek. Da je vodio obzira o
gr~koj kulturi vidi se ponajboqe po tom, {to je mnoge od wihovih
manastira obilato darivao i pisao im poveqe na wihovom jeziku. U
osvojenom Epiru, kao izuzetak od gorweg pravila, koga se dr`ao u
Tesaliji, postavio je za namesnika svog polubrata Simeona, koji je bio, po
majci, gr~kog porekla. Du{an je imao u svojoj slu`bi dosta gr~kih
plemi}a, tako eparha Isarisa, sudiju Mavrofora, dvorjanina Fokopula,
u~enog velikog papiju Duku Nestonga, koga {aqe i u misiju papi 1354.
godine i velikog heterijarha Jovana Margarita, koji ima da se brine o
prebezima i da me|u wima tra`i prijateqe. Kefalije u Seru bile su gotovo
redovno Grci. Du{an je, dakle, pokazivao ipak dobru voqu da i Grke
upotrebi u svojoj slu`bi, s nadom, naravno, da mu u woj budu verni.
Ni}ifor Grigora ~ak isti~e da je Du{an, kao car, vidno promenio svoj
stav "po obi~ajima Romeja" i da je za Srbiju, od Dunava do Skopqa,
ostavio stare uredbe i obi~aje, a da je za nove oblasti uveo li~no upravu
po starom rimsko-vizantijskom pravu. Da je severnu Srbiju, odnosno
srpsku zemqu, ostavio stvarno svom desetogodi{wem sinu, da on tu
upravqa, kako veli Grigora, ne}e biti potpuno verovatno u stvarnosti. Ali
pada u o~i, {to je A. Solovjev dobro naglasio, da je, mimo vizantijskih
obi~aja, Du{an krunisao sebe za cara, a Uro{a za kraqa. Uro{ vr{i
neposrednu kraqevsku vlast u Srbiji kao zamenik svog oca, koji vr{i
vrhovnu vlast u ~itavoj dr`avi i neposredno upravqa u gr~kim zemqama
"po rimskim zakonima". "U velikoj darovnoj poveqi Hilandaru g. 1348.
Du{an jasno razlikuje dva dela svoje dr`ave: Srblne i Romani\. Ta~an
popis metohija u toj poveqi daje nam mogu}nosti da vidimo, koje oblasti

15
spadaju u jedan a koje u drugi deo. Uz srpsku se zemqu ubrajaju. Plav,
Zeta, Morava, Pilot, Lipqan, Prizren, Polog. U Romaniju spadaju: Prosek,
[tip, Bregalnica, Struma, Strumica, Ser, Redina. Izgleda da i skopska
oblast spada u Romaniju. . . Ista se podela spomiwe jo{ i u me|
unarodnom ugovoru s Dubrovnikom 20. septembra g. 1349. Tu se svuda
strogo razlikuje 'zemqa careva i kraqeva', 'trgovi carevi i kraqevi',
'vlastelin carev i kraqev' i svaki podanik carev i kraqev. Vidimo ~ak iz
jedne poveqe g. 1353. da kraq Uro{ kao kral vsm Srblnem potvr|uje
iste godine darovnicu svog oca manastiru Sv. Arhan|ela, verovatno
(204)
zato {to se objekt darovnice nalazi u 'Srpskoj zemqi'. " Ali ta
podela, izvedena pravno i teorijski, nije se mogla provesti dokraja u
delo, i to iz vi{e razloga. Vizantijskih pravnih tradicija, koje su se
odr`avale, bilo je i u gradovima "srpske zemqe" ranije zauzetim i ve}
asimilovanim, dok su srpski upravqa~i, pored svih te`wi da se dr`e
gr~kog prava, unosili i u nove oblasti pone{to od svojih obi~aja. Drugo,
srpski je elemenat do{ao kao pobedilac i, pored svih obzira, imao je
dosta puta prilike da se istakne kao nosilac nove sile. S tim zajedno i{lo
je i srpsko etni~ko osvajawe i ja~awe nacionalne svesti kod
makedonskih Slovena. Najzad, ni sam Du{an nije bio ~ovek koji bi svoju
vlast polovio, a najmawe sa sinom jo{ detetom. Sem toga, ju`ne granice
wegove, za ~itavo vreme Du{anove vladavine, nisu se mogle ustaliti
zbog nepopustqive careve `eqe za sve novim osvajawima; u wima se
mawe-vi{e gotovo stalno nalazila vojska, koja je imala svoje zakone i
svoja shvatawa; a car je, iz vojni~kih i drugih razloga, morao dr`ati tamo
pouzdane upravqa~e, vo|e, pa i druga sporednija lica, koja su mogla biti
jedino Srbi.
Osvajaju}i ju`nu Makedoniju, Epir i Tesaliju i ulaze}i sve dubqe u
~isto gr~ke oblasti, Srbi su sve vi{e dolazili pod uticaj gr~ke kulture i
podlegali su joj. Ose}ala se wena tradicijama bogata nadmo}nost. Ona
je osvajala u staro doba veliki pobedni~ki Rim, a kamoli ne}e balkanske,
jo{ dobrim delom sirove Slovene, Od po~etka XIV veka po~iwe ta, tako
da re~emo, vizantizacija me|u Srbima i zahvata najpre dvor i najvi{e
krugove. Dve Grkiwe kraqice, Simonida i Marija, brzo jedna iza druge,
unose u Srbiju svoje dvorske obi~aje, ceremonijal i neke ~inove, i
pone{to nove materijalne kulture. Veze srpskih velika{a s Grcima bivaju
~e{}e i neposrednije; Hreqa, Oliver, Mom~ilo, Ugqe{a i dr. znaju gr~ki.
Neki se i `ene otuda. Stevan De~anski proveo je sedam godina u
Carigradu sa sinom Du{anom koji je najlep{e detiwstvo pro`iveo tu i
primio, nema sumwe, u sjajnoj. prestonici, ne samo izvesne utiske nego i
dosta navika. Srbija je u XIV veku davala ~esto skloni{ta znatnijim
gr~kim izbeglicama od Kotanice do Kantakuzina. Od Du{anova
vremena, stvarawem carstva, gr~ki uticaj postaje jo{ `ivqi i u ju`nim
oblastima neposredniji;, sam srpski dvor s despotima, sevastokratorima,
}esarima, logotetima, protovestijarima, alagatorima i sli~nim titulama
opona{ao je neposredno Carigrad. Ja~awu tog uticaja pomagala je
znatno i crkva koja je bila sva, od svog po~etka, organizovana po
gr~kim obrascima.

16