S

rpsku katastrofu iskoristili su prvi Ma|ari. Kraq @igmund, koji

je ~itav `ivot proveo u borbi i smelim podvizima, bio je vi{e
vitez avanturista nego dr`avnik s dalekim pogledom. On je
bio kivan na kneza Lazara i kraqa Tvrtka {to su pomagali wegove
hrvatske buntovnike i wegovog protivkandidata Ladislava
Napuqskog, i premda je, pred kosovsku bitku, bio pristao na
sporazum sa Srbima i imao u Vuku Brankovi}u pouzdanog
pristalicu za prijateqsku politiku, on je ipak, sasvim nevite{ki,
udario jo{ u jesen 1389. na Lazarevu udovicu, razboritu knegiwu
Milicu. Kao da je i{ao na nekakav te`ak i slavan pohod, on se sam
stavio na ~elo vojske. Prodro je duboko, sve do srca {umadije, u
Gru`u, gde je osvojio gradove Bora~ i ^estin. Hvalio se ~ak
potom, u jednoj poveqi od 31. marta 1390, kako je te gradove u
obezglavqenoj zemqi "pobedni~ki" dobio. Knegiwa Milica dr`ala je
jedno vreme da se pred opasnostima koje joj prete ne}e mo}i ni
odr`ati sa decom u Srbiji, pa je za svaki slu~aj zamolila Dubrovnik
za uto~i{te, koje su joj oni odobrili.
Bajazit, koji je brzo uspeo da se u~vrsti na prestolu, nije vi{e
vojni~ki napadao na Srbiju i bio je voqan da s wom sklopi mir.
Qudima oko knegiwe Milice, ogor~enim na Ma|are, ~inilo se da se
s Turcima lak{e nagoditi nego s wima i da je opasnost od Turaka
mawe neposredna. Izme|u tada{we Srbije i Turske postojalo je
nekoliko hri{}anskih vazalnih dr`avica, koje su Turci tolerisali i
koje bi, ako primi sli~an odnos, slu`ile Srbiji ujedno i kao neka
vrsta grudobrana. Prema Ugarskoj bila je Srbija prva na udaru i
potpuno izlo`ena. Karakteristi~no je za Srbiju da je, i pored te
opasnosti, primila sporazum s Turcima. Za tu politiku nisu, istina,
bili svi srpski dr`avnici. Vuk Brankovi} je bio pre za sporazum s
Ma|arima.
Srbija je primila na sebe vazalske obaveze prema Turskoj.
Priznala je vrhovnu vlast turskog emira, obe}avala mu davawe
pomo}ne vojske za slu~aj ratovawa, obavezala se da srpski
prin~evi, Stevan i Vuk, dolaze na sultanov dvor i Milica je, uz to,
morala dati i svoju najmla|u k}erku Oliveru u sultanov harem. Sem
toga, u izvesne srpske gradove u|o{e turske ~ete. Na Dunavu ~ak
posedo{e Turci, uz Srbe, dobro utvr|eni grad Golubac, da bi iz
wega mogli neposrednije kontrolisati kretawa Ma|ara. S turskom
pomo}u Srbi su potpuno o~istili zemqu
(11)

od ugarskih ~eta i za izvesno vreme, {to se ka`e, danuli

du{om. Kosovska katastrofa ose}ala se u zemqi. Strah od Turaka i
wihove snage prodro je duboko i qudi su primili novo stawe ne{to
zbog wih, a ne{to i zbog velikih `rtava koje je podnela Lazareva
porodica za spas zemqe. Kao Srbija, primila je iste obaveze prema
Bajazitu i Vizantija, koju nije zadesila tako te{ka nesre}a, ali u

1
kojoj je 1390. godine vo|en gra|anski rat oko prestola.
Od mo}nijih velika{a Srbije Lazareva vremena behu ostali na
`ivotu Vuk Brankovi} i \ura| Bal{i}. Vuk se, koliko znamo, nije
slagao sa antiugarskom politikom ni pre ni posle Kosova, ali
nemamo nikakva dokaza da je ma {ta preduzimao protiv svoje
ta{te, knegiwe Milice. U op{toj poti{tenosti posle Kosova, i posle
stvarawa novog stawa s Turcima, on se nije ose}ao dovoqno
siguran u svojoj kosovskoj oblasti i obratio se Dubrov~anima s
molbom, da mo`e u wihovom gradu skloniti svoje imawe i na}i, u
slu~aju potrebe, i skloni{te za sebe i svoju porodicu. Dubrov~ani
su prema wemu imali izuzetnih obzira, zato {to se u Vukovoj
oblasti nalazilo nekoliko va`nih rudarskih mesta i {to je preko
Kosova vodio glavni put za wihove trgova~ke karavane. Stoga su
mu 9. maja 1390. obe}ali sa~uvati, kao depozit, wegovo blago i
wega i porodicu mu "ako bi do{lo do togai vrmna {a bog a
dai, tr n zmo` gospodin Vlk dr`ati zml srpskz, nz ga
i`dnz zgri ili Tzci ili tko ini". Mora da se Vuk bio ne{to mnogo
zamerio protivnicima, kad su Dubrov~ani, svakako po wegovoj
molbi, naglasili da ga ne}e dati ni onda, kad bi se to izri~ito tra`ilo
od wihova grada, ili kad bi ~ak "do{la n koja sila na grad na{".
U najgorem slu~aju oni bi otpratili Vuka i wegovu porodicu tamo
gde bi on kazao. Pristajali su ~ak i na to, {to ina~e nisu nikad
nikom u~inili ni pre ni posle toga, da Vuk na wihovom podru~ju
podigne ~ak i pravoslavnu crkvu. U zimu 1391. Vuk je morao
ustupiti Turcima najve}i grad svoje oblasti, bogato Skopqe, u koje
su Turci od 6. januara 1392. po~eli uvoditi svoje qude. Sem toga,
priznao je tursku vrhovnu vlast, pristao na pla}awe danka, i, kao
knegiwa Milica, morao je pustiti turske ~ete u svoje gradove
Zve~an, Novi Pazar i u rudnik Gluhavicu. On sam veli, primaju}i
obaveze, da za Hilandar pla}a danak Turcima, da se "prilo`io
velikom gospodinu caru Bajazitu".
Za prvog turskog namesnika u Skopqu bi postavqen
proslavqeni Muratov vojskovo|a Pa{a Jigit-beg ili Pa{ait, koji je sa
Evrenos-begom vodio prethodnice turske vojske na Kosovo. On je
na tom mestu ostao do 1413. godine i imao je mo}an uticaj na
razvoj doga|aja na Balkanu. U Skopqu je podigao neveliku xamiju,
koja i danas postoji i nosi wegovo ime. Od wegovog dolaska
Skopqe ostaje stalno u turskim rukama. Iz wega su oni, kao iz vrlo
va`nog saobra}ajnog sredi{ta, budno pratili sve doga|aje u Srbiji,
Bugarskoj i Bosni, uti~u}i na wih dosta ~esto vojni~kim zaletima i
raznim porukama i pretwama. Turski zamah ose}ao se na sve
strane. Wihovu vrhovnu vlast priznavali su Bugari i Vlasi. U maju
1391. uzeli su i Solun. Dr`ali su tako sve va`nije strate{ke ta~ke
Balkana, i pokazivali jasno da se na ste~enim polo`ajima ne misle
zaustaviti.
Na carigradski presto do{ao je 1391, posle smrti cara Jovana,

2
car Manojlo, biv{i namesnik solunski, koji se be{e o`enio Jelenom,
k}erkom Konstantina Dejanovi}a. On je odr`avao veze sa svojim
tastom,
(12)

ali one nisu imale nikakva politi~kog zna~aja. Konstantin je

bio turski vazal, najbli`i na domaku, stalno pred o~ima Jedrena, i
nije mogao apsolutno ni{ta preduzeti. Jedva je ne{to vi{e
mogu}nosti za slobodnije poteze imao i wegov zet, na koga su
Turci stalno pazili.
Turci su prodirali i prema zapadu. Wihove ~ete zaletale su se
i pre toga do Drine i Neretve, a posle i prema Zeti. \ura|
Stracimirovi} Bal{i}, pa{enog Vuka Brankovi}a, tra`io je na sve
strane saveznike i pomo}. Obra}ao se 1391. godine ~ak i papi
Bonifaciju IX, imenuju}i rimsku crkvu kao svog naslednika, ako bi
umro bez mu{kog potomstva. Nekim slu~ajem, ili unapred
spremqenom zamkom, dopao je \ura|, idu}e godine, u tursko
ropstvo i nije ga se mogao osloboditi sve dok nije predao sultanu
svoje gradove Skadar i Drivast i pristani{te Sv. Sr|a. U ovo isto
vreme postali su turski vezali i mnogi albanski plemi}i i dinasti.
Drugi, zaziru}i od Turaka, ulazili su u vezu s Mle~anima i predavali
wima svoje gradove. Tako su 1393. godine uradili bra}a Duka|ini,
predav{i Mleta~koj Republici grad Qe{.
Hri{}anske dr`avice na Balkanu bile su toliko oslabqene da
apsolutno nisu bile sposobne za ozbiqan otpor. Vizantija je bila
prese~ena i carigradski gospodar jedva je imao pod svojom
vla{}u nekoliko srezova. Bugarska i Srbija behu skoro prebijene.
Bosna, jo{ do ju~e dr`ava velikog obima, pala je posle Tvrtkove
smrti na dr`avu tre}eg reda i povukla se ponovo u svoju pasivnu
ulogu. Druge, jo{ mawe dr`avice i oblasti, nisu imale bezmalo
nikakvog ve}eg politi~kog zna~aja. Ko je onda mogao da
preuzme odbranu Balkana od Turaka? U obzir su mogle do}i samo
dve sile: Mleta~ka Republika i Ugarska. Mleta~ka Republika nije
imala nikakve kopnene snage, a bez we je svaka druga borba sa
Turcima bila bezizgledna. Ostajala je, dakle, samo Ugarska. Kraq
@igmund je bio neustra{iv borac, i vrlo aktivan; ali, na nesre}u,
bio je zapleten na vi{e strana, kretao vi{e preduze}a, i stoga nije
dospevao nijedno da dovr{i potpuno i organizuje kona~no. On je
rano video opasnost od Turaka, koji su se ve} od 1390. godine
javqali na wegovim granicama i preduzimao je dosta mera, ali u te
mere nije uneo pravog sistema, niti ih je izvodio dosledno i
postojano. Wegova je politika i{la za tim, da preostale balkanske
dr`ave ve`e za Ugarsku. Tako je `ivo nastojao da u Bosni povrati
izgubqene pozicije i pokvari Tvrtkovo delo, a u Vla{koj, Srbiji i
Bugarskoj da silom ili milom uti~e na wihove gospodare. On je
verovao da je wegova snaga i sama dovoqna da suzbije Turke i

3
stoga nije mnogo polagao da balkanske hri{}ane ve}om
predusretqivo{}u okupi oko sebe. Wegov postupak prema Srbiji i
posle prema Bosni stekao mu je mnogo neprijateqa i, ve} tada,
qudi su na nekim stranama po~eli premi{qati da je za srpske
interese celishodnije nagoditi se s Turcima nego i}i s Ma|arima.
U leto 1392. po~eo je kraq @igmund borbu protiv Turaka na
srpskom zemqi{tu, ali bez srpske saradwe. Razbiv{i Turke kod
Brani~eva, on je prodro sve do @drela na istoku, a povratio je
Ma~vu na zapadu. Emir Bajazit bio je zauzet borbama u Maloj Aziji
i nije mogao na vreme spre~iti tu ofanzivu, a sami Srbi sa turskim
posadama nisu bili za to dovoqni. Posle ugarskih uspeha Bajazit se
odmah idu}e godine re{io na odlu~niju akciju na severnim
granicama svoje dr`ave,
(13)

da bi suzbio ugarski uticaj i mogu}nost okupqawa severnih i

severozapadnih balkanskih dr`ava oko Ugarske. Prvi napad
upravio je protiv Bugarske, po svoj prilici stoga {to je wen vladar
po~eo kakve veze sa @igmundom. U julu 1393. palo je Trnovo i
sru{eno je ju`no Bugarsko Carstvo. Sam car Jovan [i{man bio je
zarobqen i u ropstvu je i umro, a protiv ostalih Bugara, naro~ito
boqara, Turci su preduzeli o{tre i svirepe mere, hote}i da wihovim
primerom zastra{e druge. Dobar deo Bugara, naro~ito wihovih
intelektualnih sve{tenika, prebegao je tada u Srbiju. Me|u wima su
se nalazila i dva dobra pisca, Konstantin Kosteni~ki, zvani Filozof, i
Grigorije Camblak.
Kraq @igmund nije preduzeo ni{ta ozbiqnije, da bi spre~io
katastrofu Bugarske. U ovo vreme wegov je glavni interes bio
posve}en Bosni. Tvrtka je tamo nasledio wegov sinovac Dabi{a,
~ovek bez ve}e vrednosti i autoriteta. Od prvog dana, i u
susedstvu i u Bosni, znalo se da on nije dorastao teretu koji je
primio i da }e pod wim popustiti. Oprezni Dubrov~ani, koji su
pazili dobro na svaki svoj korak, odmah su stali raditi protiv wega i
re{ili su se ~ak da, bez kraqeva znawa, po~nu neposredno
pregovore sa susednim vojvodama o ustupawu izvesnih delova
bosanskog podru~ja. Tako su ve} 15. aprila 1391, mesec dana
posle Tvrtkove smrti, "dobili" od bra}e Sankovi}a, susedne
vlastele, konavosku `upu. Gde bi Sankovi}i tako ne{to smeli
u~initi za Tvrtkova `ivota, i gde bi Dubrov~ani smeli to primiti!
Takav postupak, pod jo{ sve`im utiscima Tvrtkovih nastojawa,
izazvao je u Bosni veliko nezadovoqstvo. Dve verne vojvode
umrlog kraqa, ~uveni Vlatko Vukovi} i knez Pavle Radenovi},
upado{e krajem 1391. u oblast bra}e Sankovi}a, pa wih progna{e
a oblast im podeli{e me|u sobom. Imali su sigurno za to i kraqev
pristanak.
Samo, ovaj slu~aj nije ipak izmenio op{ti proces u zemqi.

4
Sankovi}i su radili brzo i nesmotreno, i u brzini su oti{li suvi{e
daleko. Ali, kraj slabog kraqa izbili su drugi Sankovi}i, malo
oprezniji, ali mo}niji i sposobniji. Kao u Du{anovoj Srbiji, i u Bosni
je pojedina vlastela dr`ala u svom posedu vrlo prostrane oblasti.
Oblast Radenovi}a hvatala je od Vrhbosne, preko Romanije do
Drine, a odatle, posle pobede nad Sankovi}ima, dopire do
Konavqa. Vlatko Vukovi} imao je humsku oblast, koju }e godine
1392. naslediti wegov sinovac Sandaq Hrani}. Kraj izme|u Cetine i
Neretve dr`ali su Radivojevi}i, od kojih je \ura| postao zet Dabi{in.
Hrvoje Vuk~i} gospodario je u zapadnoj Bosni od La{ve do Vrbasa
i do same Dinare. Prava kraqeva zemqa, u sredi{noj Bosni, bila je
stvarno mawa od wihove; i kad na presto do|e ~ovek kao Dabi{a,
slab i neugledan, onda je sasvim prirodno da ovi mo}ni gospodari
postaju pravi dinasti i da vode politiku ~esto potpuno na svoju
ruku i s obzirom prvenstveno na sebe. Posle Tvrtka, kraqevi se
odr`avaju ili tu|om pomo}u ili tako {to laviraju izme|u pojedinih
velika{a; ~im se stvori savez ovih mo}nih feudalaca protiv wih,
oni postaju potpuno onemogu}eni. Rastrojavawe Bosne ide
sublizu na isti na~in kao i u Srbiji, samo s tom razlikom {to se
kraqevska prividno centralna vlast odr`avala sve do pada dr`ave
pod Turke.
Dabi{u su iz po~etka pomagale vojvode wegova strica. Kad
su u zimu 1391/92. provalili Turci "naprasito" u Bosnu, Dabi{a je
uspeo da ih suzbije i razbije. Tom prilikom istakao se naro~ito
vojvoda Hrvoje.
(14)

Malo pre toga, u julu 1391, Hrvoje i wegov brat Vuk behu
dobili od kraqa Ladislava naziv hrvatsko-dalmatinskih banova.
Tako je, od samog po~etka Dabi{ine vlade, u velikoj meri sko~io
ugled i zna~aj porodice Hrvatini}a. Ban Vuk je i vr{io u Dalmaciji
bansku vlast i imao je lepih uspeha. Kraqev polo`aj pogor{ao se
tek od 1393. godine, kad se protiv wega digao @igmund. Posle
onih uspeha protiv Turaka, @igmund je zatra`io od Dabi{e da
obnovi du`ne obaveze prema ugarskoj kruni, koje je Tvrtko bio
prekinuo. Izme|u wih su, izgleda, naro~ito posredovali sve{teni~ki
krugovi, jer je kao mesto za li~ne pregovore bilo izabrano \akovo,
gde se nalazilo sedi{te bosanskog biskupa. Do sastanka je do{lo u
julu 1393. Rezultat pregovora bio je ovaj: Dabi{a je priznao kao
vrhovnog kraqa Bosne @igmunda, a ovaj je pristao da Dabi{a
ostane na bosanskom prestolu dok je `iv, ali da potom bosanska
kruna pripada @igmundu. Prema duhu tog sporazuma, Dabi{a se
odrekao i daqeg pomagawa kraqevih protivnika u Dalmaciji i
Hrvatskoj. U strahu od Turaka, s jedne, i od @igmunda, s druge
strane, Dabi{a se re{io za sporazum s Ma|arima; u \akovu bi
druk~ije, nehri{}ansko re{ewe, bilo uostalom i nemogu}e. Dabi{a

5
nije imao neposrednih naslednika da bi radio za wih, a nije imao ni
dovoqno li~nog stava da od @igmundovih zahteva spase
bosansku krunu za nekog drugog ~lana dinastije. U tom ugovoru
bilo je i jo{ ne{to {to je pokazivalo kraqevu slabost. @igmund je
tra`io da pored Dabi{e sporazum prime i glavne bosanske
vojvode, a od tih vojvoda zahtevao je obavezu da ne}e pomagati
svom kraqu, ako bi se on odmetnuo od Ma|ara, a i oni sami da
ne}e dizati svoje oru`je protiv ugarske krune.
Opozicija protiv \akova~kog ugovora bila je velika. Svi su
osetili da se wim ru{i Tvrtkova politika i sve {to je on postigao.
Opoziciju je vodio, uglavnom, Ivani{ Horvat, koji se odmetnuo od
kraqa i u Omi{u stvorio svoje glavno upori{te. U leto 1394. do{lo
je i do prave borbe. Bra}a Horvati morali su napustiti Omi{ i
Dalmaciju. Sklonili su se u severnu Bosnu, u tvrdi grad Dobor.
Zbuweni, gradovi Trogir i Split re{i{e da u svojim aktima ne
spomiwu vi{e ime nijednog kraqa, ne znaju}i ko }e ostati stvarni
gospodar. Obave{ten o tom krenuo je kraq @igmund li~no u
Bosnu, da kazni odmetnike i ra{~isti stvari. Bra}a Horvati ne
smedo{e do~ekati ugarsku vojsku, nego pobego{e. @igmund
zauze tvrdi Dobor i dade ga razru{iti. Horvate je posle dobio
izdajom u ruke, pa je Ivana dao svirepo kazniti. Iako je i Dabi{a bio
ustao protiv Horvata, @igmund je nalazio da to nije bilo dovoqno
energi~no i, mo`da, dovoqno iskreno. Dabi{a je, uz to, nastavqao
preko bana Vuka u~vr{}ivawe bosanskog uticaja u Primorju. U{ao
je bio u veze ~ak i sa Zadrom, a Lastovo je priznalo wegovu vlast.
@igmundu se sad u~inilo da je do{lo vreme jasnog obra~una.
Bosna ima da se vrati u pretvrtkovski stav i granice i da se Dabi{a
odre~e cele Hrvatske i Dalmacije. Ovaj je to i u~inio. Ban Vuk
poku{ao je da se s vojskom odupre Ma|arima, ali je bio potu~en.
Tako je tri godine posle Tvrtkove smrti wegovo delo bilo potpuno
sru{eno; od velike koncepcije jedne srpskohrvatske dr`ave ostalo
je samo bosansko truplo, ali i ono okqa{treno i li{eno potpuno
svake inicijative. Sam Dabi{a, stalno bole{qiv, nije ostao dugo na
vlasti. Umro je 7. septembra 1395. u Sutjesci.
(15)

Svr{iv{i poslove u Bosni, @igmund se vratio turskom pitawu.

Emir Bajazit, po{to je pokorio ju`nu Bugarsku, ume{a se i u vla{ke
odnose. Nezadovoqni vla{ki boqari pozva{e Turke protiv svog
gospodara Mir~e i Bajazit im se odazva. Prognati Mir~a pri|e
@igmundu i ovaj pristade da ga poma`e i povrati na vlast, da ga
ne bi Turci opasali i s te strane. Bajazit po|e li~no u Vla{ku, s
velikom vojskom, da spre~i wihove namere. u wegovoj vojsci
nalazili su se i srpski vazali Stevan Lazarevi}, Konstantin
Dejanovi} i kraq Marko, odnosno u narodu boqe poznati Kraqevi}
Marko. Savremenik tih doga|aja, Konstantin Filozof, saop{tava,

6
kako je Marko nerado i{ao u tu borbu protiv hri{}ana i kako je
kazao Dejanovi}u: "Govorim i molim Gospoda da bude pomo}nik
hri{}anima, pa makar ja prvi da budem me|u mrtvima u toj borbi."
Ta mu se `eqa ispunila. u borbi na Rovinama, 17. maja 1395,
poginuli su i on i Dejanovi}. u narodnom predawu zapamtilo se, da
je na{ najpopularniji junak epske narodne poezije zavr{io `ivot na
Urvini planini, {to je ~isto metateza od Rovina.
Ovo pri~awe Konstantina Filozofa kazuje re~ito, da se ve}
tada kod na{ih qudi razvilo ose}awe da ne bi trebalo slu`iti
turskom osvaja~u protiv hri{}anskih drugova. Makar i ne bile one
re~i Markove sasvim autenti~ne, u {ta ne vidimo razloga da bi
trebalo sumwati, one su ipak veoma karakteristi~ne. Konstantin
Filozof je Bugarin, govori i pi{e o srpskim vo|ama u ~asu kad Turci
napadaju Vlahe. Ta hri{}anska solidarnost nije ve} sada ~ista
sentimentalnost. Nikad veze me|u balkanskim hri{}anskim vo|
ama i intelektualnim licima nisu bile sa vi{e uzajamnog
saose}awa kao tada, niti je li~ni promet bio neposredniji i `ivqi.
Gr~ki pisci sa vi{e razumevawa i mawe oholog stava pi{u o
drugim Balkancima; Vlasi potpuno primaju na{e qude i na{u
kulturu; a Bugari, u Srbiji gledaju s qubavqu svoju novu otaxbinu.
Konstantin i Camblak ne bi o nama mogli pisati druk~ije nego da
su ro|eni Srbi. To se odra`ava i u politici. Stav Ma|ara prema Srbiji
bio je sve pre nego stav koji bi ulivao poverewe, pa ako su izvesni
Srbi ipak tra`ili veze s wima i u wima gledali budu}e saveznike, to
je dolazilo prvenstveno iz te solidarnosti. u Turcima se gledao i
neprijateq vere, "Agarjanin", "vrag bezakoni i mrski", "bezbo`ni
Izmailit", "zmaj i supostat bo`anstvenih crkava", kako govore
savremeni pisci. Mo`da bi bilo politi~ki mudrije ne izazivati wihov
gnev, nego se pomiriti sa stvorenim stawem i vr{iti primqene
obaveze, kao {to su i ~inili tada{wi na{i dinasti, i kao {to su i tad
i kasnije preporu~ivali mnogi dr`avnici. Bujica Turska bila je toliko
sna`na da joj se moglo te{ko odoleti. Ali, narodni instinkt bio je
protiv toga. On je, u tradiciji svoje slobodoqubivosti, tra`io borbu i
u borbi naslon i na ostale hri{}anske sapatnike. Ose}aju}i to,
Konstantin Filozof, pi{u}i biografiju Stevana Lazarevi}a i pomiwu}i
u~estvovawe na strani Turaka wegovo i wegovih savremenika,
smatrao je za potrebno da naro~ito naglasi kako se to moralo
~initi "ne sa voqom, nego po nu`di".
Narodni epski peva~i stvorili su od Kraqevi}a Marka
najpopularniju li~nost. O wemu pevaju svi Ju`ni Sloveni, ali Srbi
ponajvi{e. I to sa mnogo simpatije i ~ak odu{evqewa. Za{to je
ba{ on, sa dalekog juga, stekao toliki glas, nije danas lako
odgovoriti sa sigurno{}u.
(16)

O wegovom `ivotu i wegovoj vladavini 1371-1395. godine ne

7
znamo bezmalo ni{ta. O~uvano nam je samo nekoliko komada
wegovog novca i nekoliko zapisa iz wegovog vremena. Znamo da
u braku nije bio mnogo zadovoqan i da je svoju `enu Jelenu, k}er
berskog gospodara Hlapena, vra}ao ocu i uzimao natrag. u
wegovoj prestonici Prilepu, u Arhan|elovoj crkvi, o~uvan je wegov
portret koji ga predstavqa kao lepa ~oveka, s dugom tamnosme|
om bradom, u krutom vladarskom stavu, s krunom na glavi,
neobi~no za onu sliku kakvu smo u ma{ti stvorili o wemu na
osnovu narodnih pesama. Sem wegove zadu`bine u Prilepu,
o~uvan je sve do danas, sa lepim freskama, i wegov manastir
blizu sela Su{ice kod Skopqa. Posle o~eve pogibije na w su se
digli mnogi susedi i oteli su mu dobar deo nasle|a. Bal{i}i su mu
uzeli Prizren i Kostur, a Vuk Brankovi} Skopqe. [ta je moglo
doprineti da ba{ on postane na{ nacionalni junak, sa svim na{im
manama i vrlinama? Ka`e se da je imao dobre dvorske guslare.
Mo`da. Ali guslara, verovatno dobrih i darovitih, imala je i druga
na{a vlastela, pa ipak nije stekla takvu slavu. Od wegovih pravih,
istorijskih savremenika, kao {to behu Konstantin Dejanovi}, \ura|
Bal{i}, Vuk Brankovi}, Stevan Musi}, Vlatko Vukovi} i toliki drugi,
jedva je, sa jednom-dve pesme, pomenut i opevan poneki od wih,
a mnogi su drugi potonuli u potpun zaborav. O Marku se, me|utim,
pevalo i docnije; za wegovo ime vezani su mnogi motivi i
historijski, i legendarni, i ~isto pri~ala~ki; wemu su pripisivana i
dela drugih junaka. Tu i toliku popularnost stekao je Marko, po
na{em mi{qewu, na taj na~in {to je u ono te{ko i pometeno doba
od pojave Turaka i sloma na{e carevine na jugu, kao dobar junak i
vitez, ~istio zemqu od nasiqa i {titio narod od zulum}ara i svojoj
zemqi u{tedeo mnoge nevoqe. Mnoge narodne pesme ba{ ga
naro~ito slave u tom pogledu. Ali ni wemu nije narod u{tedeo
prekor da je bio "Turska udvorica", iako mu je priznavao mnoge
zasluge. A kao te{ku o~evu kletvu, koja ga je, po narodnom
verovawu, i stigla, peva~ je za w kazao:

Ti nemao groba ni poroda,

I da bi ti du{a ne ispala,
Dok turskoga cara ne dvorio.

Markovoj bra}i, Andrija{u i Dmitru, Bajazit nije dao da

naslede wegovu oblast. Ne znamo za{to je tako postupio: da li je
odluka bila na~elna, da ne daje oblasti nego samo neposrednim
naslednicima, ili su mu se bili zamerili, bilo sam Marko ili wegova
bra}a. Markova oblast, kao i zemqe Konstantina Dejanovi}a,
postado{e ~isto tursko podru~je. Dubrov~ani su zabele`ili da su
Andrija{ i Dmitar do{li u wihov grad "in grandissima et externa roverta" i
da su wihovim posredovawem "na{li hleba u Ma|arskoj". Pada u
o~i da se nisu obratili Bosancima, kad Stevanu Lazarevi}u nisu

8
hteli ili nisu smeli da odu. Narodno predawe ina~e pomiwe Andriju
u vezi sa Sarajevom i Bosnom. Dimitrije se pomiwe u slu`bi kraqa
@igmunda sve do 1407. godine. Postao je `upan Zarandske
`upanije i kastelan grada Vilago{a.
Turci su, pomagani od srpskih odeqewa, upadali 1395. i 1396.
godine ne samo u Vla{ku nego i u Tami{ku i Kra{ovsku `upaniju,
gde su harali i palili. Kraqu @igmundu postalo je jasno da mora
preduzeti
(17)

ne{to krupnije, da bi odagnao neprijateqa iz neposredne

blizine ugarskih granica. Usred tih wegovih briga i planova sti`e
mu vest o smrti kraqa Dabi{e. On je odmah krenuo u Srem da bi
iskoristio svoje pravo ste~eno \akova~kim ugovorom. Ali izgleda
da sa sobom nije vodio ve}u vojsku. Me|u bosanskim velika{ima bi
donesena odluka da se na presto popne kraqeva udovica Jelena,
makar privremeno, da bi se samo izbegao dolazak Ma|ara.
@igmund je nalazio da progla{ewe Dabi{ine udovice ne krwi
wegovo pravo, po{to je ona `ena, a wena funkcija verovatno
privremena. Sem toga, on je i suvi{e bio zauzet planovima protiv
Turaka da bi u ovaj mah tom pitawu, koje ga nije poga|alo,
otvoreno pridavao ve}i zna~aj. Tako je bosansko pitawe bilo odgo|
eno, a Jelena, kao prva `ena prava vladarka u na{im zemqama,
ostade na prestolu. Zavedeni od V. Klai}a, izvesni na{i istori~ari
zvali su kraqicu Jelenu pogre{no jo{ i Grubom. Da Jelena i Gruba
nisu isto lice vidi se jasno iz pisma kraqice Grube, pisanog 1399.
godine, u kom, me|u ostalim, govori i to, kako je zdravo "dokoli
nam e zdravo gospodin kral".
Kraq @igmund je ose}ao da bi protiv velike turske sile, koja je
na boji{tima operisala sa dotle neobi~no brojnim borbenim
masama, trebalo krenuti isto tako impozantnu hri{}ansku snagu.
On je stoga radio na tom, da se u tradiciji pro{lih borbi organizuje
pravi krsta{ki pohod protiv Turaka, koji bi ih prosto, u sna`nom
zaletu, proterao iz Evrope. Jer Bajazit je bio energi~an i
nezaustavqiv. Kad su ugarski poslanici, pri~alo se, protestovali
kod wega {to je Turska, bez prava, uni{tila Bugarsku, on im je, u
svom {atoru, pokazao na gomile oru`ja i odgovorio im da on svoje
pravo osniva na tom. Odziv na kraqeve pozive nije bio mali. Sin
burgundskog vojvode Filipa Smelog, @an de Never, dovede oko
6000 ratnika. Pohodu se, uz wih i Ma|are, pridru`ilo i ne{to
Nemaca, Poqaka i ~ak Engleza. Poneseni odu{evqewem, a bez
dovoqnog iskustva u borbi s Turcima, ovi ratnici su izgledali sami
sebi neodoqivi i govorili su o tom da gone Turke ne samo do
Bosfora nego i da idu ~ak do Jerusalima. Vojska je po{la u
Bugarsku, Dunavom. Jedna savremena nema~ka pesma Petra iz
Geca kazuje da se ekspedicija, prolaze}i pored srpskog zemqi{ta i

9
stupaju}i u putu na w, ose}ala kao u neprijateqskoj zemqi, jer ih
Srbi, o~evidno, prema naredbi, a i zbog wihove
nedisciplinovanosti i pqa~ke, nisu predusretali prijateqski. U
Vidinu se krsta{ima predao car Stracimir, koji je dr`ao u svojoj
vlasti severozapadnu Bugarsku, a u Bugarskoj im se pridru`io i
vla{ki vojvoda Mir~a. Bajazit je po{ao u susret toj opasnoj ordiji,
pra}en od svojih vazala, me|u kojima se nalazio i Stevan
Lazarevi}. Kod Nikopoqa, 25. septembra 1396, do{lo je do
strahovite borbe. U~esnik u borbi, Hans [iltberger, u svojoj vrlo
zanimqivoj hronici, izri~no kazuje da je Bajazitu, u odlu~ni ~as,
kad je ve} pomi{qao na povla~ewe, prisko~io u pomo} Stevan,
jurnuv{i pravo tamo gde se nalazila @igmundova zastava. On je
rastrojio Ma|are i naterao ih u beg. Vlasi, vide}i obrt sre}e,
napusti{e bojno poqe. Sam kraq @igmund spasao se na jednoj la|i
i otplovio niz Dunav, gde ga je prihvatila mleta~ka flota. Poraz
krsta{a bio je potpun i [iltberger donosi o wemu jezive scene.
Bajazit je, koriste}i se pobedom, sru{io ovog puta i severno
Bugarsko Carstvo, a bugarskog je cara zarobio i poslao u Aziju.
Potom
(18)

je, gone}i slabe ostatke brodolomnika, pre{ao u Ugarsku i

dopro sve do [tajerske, plene}i i pusto{e}i. Ovaj poraz Ma|ara
povukao je za sobom i pad Vuka Brankovi}a, koji je, po svoj prilici,
u{ao u neke veze s wima. Predose}aju}i mogu}u katastrofu, Vuk
je sklonio 1395/ /96. godine u Dubrovnik svoje pokretno imawe,
koje je iznosilo 1880 litara "fina srebra" i 15 litara zlatnih
predmeta. Posle nikopoqske bitke Bajazit je, kao nagradu Stevanu
za ogromnu uslugu u toj borbi, ustupio ve}i deo Vukove oblasti, od
De~ana do Pri{tine, a Vukovoj udovici i deci ostavio je samo
severni deo Kosova, od Trep~e i Mitrovice do Vu~itrna. Sam Vuk
morao je da ide iz Srbije. Umro je 6. oktobra 1398, po svoj prilici u
Svetoj Gori, gde je jedan wegov brat, Roman, odavno `iveo kao
hilandarski monah. Sam Vuk bio je ktitor Hilandara, s bratom
Romanom i Grgurom, jo{ od 1365. godine. To {to je Bajazit dao
Stevanu ba{ Vukove zemqe i {to ih je ovaj primio jo{ ne bi moralo
zna~iti da su izme|u ove dvojice u to vreme vladali r|avi odnosi,
ali taj momenat daje i izvesne verovatno}e za to.
Za to vreme kraq @igmund pravio je veliki zaobilazni put
Crnim, Belim, Egejskim, Sredozemnim i Jadranskim morem, da bi
se vratio u svoju obezglavqenu kraqevinu. Preko Vla{ke nije smeo
da se vra}a, jer je i ono malo krsta{a {to se spaslo na levu obalu
Dunava, bilo opqa~kano i mu~eno. Tek u decembru stigao je u
Dubrovnik i odatle razaslao glasnike u \akovo, Budim, Rudnik i
Novo Brdo, da dobije vesti o op{tem polo`aju. One nisu bile
nimalo povoqne za w. Veruju}i da ga je ovaj poraz slomio, wegovi

10
protivnici behu digli glave, i radili su da mu ospore presto. Utoliko
vi{e, {to je 1395. godine umrla kraqica Marija, sa kojom je on u
stvari do{ao do prava na ugarsku krunu. i ovog puta veliki deo
opozicionara nalazio se u Hrvatskoj. @ivu agitaciju je razvio
ponovo i sam Ladislav Napuqski. Da bi unapred privoleo Turke da
mu ne prave smetwe, on je tra`io sporazum sa Bajazitom i
ponudio mu se za zeta. @igmund je ustao odmah svom snagom
protiv buntovnika i neprijateqa prikazuju}i sebe, za razliku od wih,
kao zato~nika hri{}anstva. Na saboru u Kri`evcima, u februaru
1397, on je odneo pobedu, dav{i prosto sase}i glavne vo|e otpora.
Ugarski i @igmundov poraz osetio se i u Bosni. Pored `ene
kraqice, koja je dobila presto zahvaquju}i savezu velike gospode u
zemqi i jednoj mutnoj politi~koj situaciji, pojedini velika{i su, po
sili prilika, sve vi{e uzimali maha. Kraqica Jelena imala je
jo{ mawe svoje li~ne voqe i autoriteta nego wen mu` Dabi{a. To
se vidi jasno po postupcima izvesne vlastele. Sandaq Hrani}, od
1396. godine zet Vuka Vuk~i}a, tra`io je za sebe od Dubrovnika
svetodimitarski "dohodak", koji se ina~e davao po pravilu
vladarima; porodica Nikoli}a iz Popova, s knezom Grgurom na
~elu, postavqa samostalno nove carine, koje naro~ito te{ko poga|
aju dubrova~ku trgovinu. Hrvoje Vuk~i} ima toliku mo}, da
wegove re~i slu{a sva kraqevina. Kad je stigao u decembru 1396.
u Dubrovnik, @igmund se svakako raspitivao i o prilikama u Bosni.
Mislim da je tom prilikom priznao Jeleninu vlast. Tako bar tuma~im
ono dubrova~ko ~estitawe kraqici od 27. decembra te godine na
"vskr{ni kralnevstva ti", koje ina~e ne bi bilo jasno. Na taj
na~in @igmund je, mo`da, mislio zadovoqiti Bosnu, bez
(19)

ve}ih obaveza, i ne stvarati nove neprijateqe, kad ve} nije

mogao izvr{iti svoje pravo.
Me|utim, Bosna se ba{ sad pomutila. Dok je postojala
opasnost od kraqa @igmunda i \akova~kog ugovora, qudi se behu
nagodili da istaknu na presto Dabi{inu udovicu i da je poma`u; ali
sad, kad je ta opasnost pro{la, javi{e se nova shvatawa. Jedna
stranka u zemqi mislila je da treba iskoristiti nevoqu @igmundovu
i postaviti u Bosni novog kraqa, pa tako izigrati \akova~ki ugovor i
staviti Ma|are pred svr{en ~in. Po pri~awu M. Orbina, kao mu{ki
kandidat na presto javio se Tvrtko II, nezakoniti sin kraqa Tvrtka.
Kraqi~inu stranu dr`ali su ponajvi{e weni srodnici, neretqanska
vlastela Radivojevi}a i popovski Nikoli}i, koje su i ona i Dabi{a
pomagali na sve na~ine. Tvrtko se istakao kao kandidat na presto
krajem prole}a 1397. U Dubrovniku se 12. jula re{avalo da se
uputi poslanstvo "ad regem Bosne". Protiv Tvrtka javio se naskoro novi
kandidat, Ostoja, zvani Hristi}, verovatno ~lan dinastije po `enskoj
ili nekoj sporednoj liniji, jer ga stari Dubrov~ani ubrajaju u

11
Kotromani}e. Orbin pri~a, da se Ostoja obratio za pomo} Turcima.
Ta~no je da se ve} krajem 1397. znalo da se na Bosnu sprema
turska vojska. Dubrova~ka vlada odgovorila je 23. decembra
majci \or|a Radivojevi}a, da se mo`e skloniti u Ston ili u sam
Dubrovnik "gde joj je ve}a sigurnost ili boqi sme{taj".
Turska vojska, u kojoj su se nalazili Bajazitovi sinovi i kojima
se sa svojim ~etama pridru`io i Stevan Lazarevi}, upala je u
Bosnu ve} januara meseca. Konstantin Filozof pri~a da je vojska
bila mnogobrojna, ali da je nastradala u Bosni od preo{tre zime i
neobi~no velikog snega. i posle wenog povla~ewa Ostoja je ipak
ne samo mogao da se odr`i nego da domalo vremena ostane i kao
pobednik. U drugoj polovini marta 1398. porodice kraqi~inih
pristalica tra`ile su da se spasavaju na dubrova~kom tlu; a stari
neprijateq Dabi{in i dugogodi{wi zato~enik Radi~ Sankovi} dobija
slobodu, i humsku oblast, i isti~e se kao privr`enik Ostojin. Trvewa
su trajala cele prve polovine 1398. godine, a onda se polo`aj
ra{~istio u Ostojinu korist, posle wegovih pobeda u Humu.
Dubrova~ka Republika re{avala je 10. i 11. juna da mu po{aqe
poslanike, koji }e ga pozdraviti u weno ime i predati mu poklon u
vrednosti od 500 dukata.
Radi neuspeha turske vojske u Bosni, bio je opadnut kod
Bajazita Stevan Lazarevi} kao jedan od glavnih krivaca. Bio je
osumwi~en da je potajno odr`avao veze s Ma|arima i na neki
na~in izdao Turke. Da ga ubla`i Stevan mu posla svoju majku
Milicu, koja be{e primila mona{ki ~in i postala sestra Evgenija, i
umnu monahiwu Jefimiju. To je prva na{a diplomatska misija koju
su vodile `ene, ali `ene izuzetnih sposobnosti. Verovatno
posredstvom sultanije Olivere, za koju se bele`i da je imala velik
uticaj na emira, one su bile srda~no primqene i uspele su da
opravdaju Stevana. Na polasku izmolile su od wega i prenele u
Srbiju mo{ti sv. Petke, koje su Turci bili odneli iz Vidina. Opis tog
prenosa, s lepom pohvalom pokosovskoj Srbiji, ostavio nam je
Grigorije Camblak.
U svima na{im oblastima ovo je bilo doba velikih mete`a i
li~nih sukoba. i pred najo~iglednijom opasno{}u qudi nisu mogli,
~esto, da vide op{te i krupno pred li~nim i lokalnim. Tako je, na
primer,
(20)

pored drugih patila i Zeta i od unutra{wih i od spoqa{wih

neprijateqa. Protiv Bal{i}a po~elo se tamo sve vi{e ja~ati
bratstvo Crnojevi}a. Jedan od ~lanova te ku}e iz katunskog kraja,
Radi~ Crnojevi}, koji be{e ugrabio grbaqsku `upu, do{ao je u
otvoren sukob s \urom Bal{i}em, pa je svoje odmetni{tvo platio i
glavom 25. aprila 1396. \ura je bio iskoristio tursku zauzetost na
drugim stranama, pa je uspeo povratiti tokom 1395. godine

12
severno arbana{ko primorje. Ali nije imao vere da }e ga mo}i i
odr`ati. Stoga se re{io ustupiti Mlecima ista ona mesta koja je
ranije predao Turcima i uza wih onaj pojas Primorja od Skadarskog
jezera do mora. Za to je dobio godi{wu penziju od 1000 dukata i
~lanstvo u mleta~kom Velikom ve}u;
mleta~ki gra|anin postao je godinu dana ranije. Vrlo je
karakteristi~no, za tada{we prilike, da se Mleta~ka Republika
izvesno vreme ustezala da u|e u pregovore o toj stvari i da je
protiv \ur|eve ponude postojala u gradu dosta jaka opozicija. Qudi
su tamo uvi|ali da se dobitkom novih gradova primaju i nove, i ne
male, i ne neopasne obaveze, i zazirali su od wih. Tako su, na
primer, 14. januara 1395. odbili da prime pod svoju vlast Kotor,
koji im se be{e sam ponudio. U \ur|evoj vlasti ostali su Bar i Ulciw i
cela oblast zvana Zabojana.
^im je sredio prilike u Ugarskoj, kraq @igmund je obratio
pa`wu i na balkanska pitawa. Obrt u Bosni nije mu mogao biti
nimalo povoqan. Nije trebalo mnogo mudrosti pa da se vidi kako je
on bio stvarno uperen protiv wega. Kao glavnog vinovnika smatrao
je Hrvoju, starog prijateqa i pristalicu napuqske ku}e, i optu`ivao
ga je kao buntovnika i saveznika Turaka. Po~etkom marta 1398.
kraq je krenuo u Slavoniju, da se na|e na granici, ako bi Turci
poku{ali da je pre|u, i da, u isto vreme, uti~e i na tok stvari u
Bosni. Ali sve do leta nije preduzeo ni{ta ozbiqnije da spre~i pad
kraqice Jelene i Ostojinu, a u stvari Hrvojevu pobedu. Tek jula
meseca, prikupiv{i vi{e vojske, krenuo je dolinom Vrbasa u
Hrvojevu oblast. Kod vrba{kog grada (blizu Bawe Luke) nai{ao je,
me|utim, na jak otpor, pa je, videv{i da operacije ne}e i}i
dovoqno brzo, napustio borbu i ve} u avgustu po~eo povla~ewe.
Hrvoje, kao pobednik, po{ao je za wim i uspeo je da osvoji celu
dubi~ku `upu. Boje}i se da Ma|ari ne preduzmu kakav novi pohod,
Bosanci su bili vrlo budni; sam kraq Ostoja, sa cvetom svoje
vlastele, nalazio se jo{ u zimu 1398/99. na severnoj granici, u
oblasti Usore. Istro{iv{i se u ovim borbama za presto i protiv Ma|
ara, ostav{i du`an ~ak i svojim najamnicima, {to je moglo biti vrlo
opasno, Ostoja se re{io da ispuni staru `equ Dubrov~ana i da im
proda uski pojas zemqi{ta od Kurila do Stona. Zalagao se za to
Hrvoje, a naknadno je pristao i raniji vlasnik tih krajeva, Radi~
Sankovi}. U poveqi od 15. januara 1399, kojom im je ustupio to
zemqi{te, Ostoja kazuje da je do{ao na presto svojih praroditeqa
vide}i zemqu, "da nema svog pastira", i da prema Dubrov~anima
ima obzira zbog wihove nelicemerne qubavi. Posle svojih uspeha
kraq je oti{ao u Mile{evo, gde se oko 20. aprila krunisao, a potom
se, u jesen, rastavio sa `enom. Znamo pouzdano da je Ostoja
nastavio svoje veze s Turcima i posle u~vr{}ivawa na prestolu, i
da su turski pregovara~i dolazili na wegov i Hrvojev dvor. Od
kraqa @igmunda, koji mu je ostao neprijateq, nije morao u ovaj

13
mah mnogo zazirati, jer je bio i suvi{e zauzet umirivawem
(21)

ogor~ene opozicije u vlastitoj zemqi, koja je i{la ~ak dotle da

ga je 1401. godine dr`ala punih {est meseci u pravom zato~ewu.
Za vreme ovih nereda u Ugarskoj naro~ito je digao glavu
vojvoda Hrvoje, koji je u stvari bio neka vrsta Ostojina suvladara.
Kraq je prema wemu imao i mnogo obaveza i mnogo obzira.
Hote}i da ga i vidno nagradi, Ostoja mu je 1400. godine dao Livno
sa celom `upom, tako da je Hrvoje postao gospodar skoro cele
zapadne Bosne od Dubice do Dinare. Na wegovo navaqivawe
priznao je idu}e godine Zadar vrhovnu vlast Ladislava Napuqskog,
krajem 1401. pao je u ruke Hrvojevog {uraka, kneza Ivana
Nelipi}a, tvrdi Klis; a u maju 1402. potvrdio je Hrvoje, u ime
Ladislava i Ostoje, ranije povlastice [ibeniku, koji do|e posredno
pod bosansku vlast. Bilo je, prema tome, puno izgleda da }e
Ostoja sa Hrvojem mo}i vaspostaviti Tvrtkovu politiku u Primorju i
di}i ponovo raniji ugled Bosne. Da se u tom pogledu nisu
ustru~avali ni od upotrebe sile pokazuje jasno slu~aj Splita, kome
su zadali osetne udarce zato {to je uporno odbijao da ih prizna, pa
se iz ogor~ewa nudio sam Republici Sv. Marka. S tim u vezi do{lo
je do velike zategnutosti i sa Dubrovnikom, koji nije hteo da stavi
na raspolo`ewe svoju flotu protiv Splita, i koji je, kao i za vreme
Tvrtkovo, ~uvao vernost prema ugarskoj kruni. Hrvatski ban Mirko
Bubek iskoristio je Hrvojevo bavqewe u primorskim krajevima, pa
je iznenadnim upadima 1402. godine povratio Dubi~ku `upu i tim
ogor~io Hrvoja u jo{ ve}oj meri.
I Ladislav Napuqski re{io se, najzad, da iskoristi ugarske me|
usobice i da se pojavi na zemqi{tu Ugarske, kako bi dao vi{e
poleta i energije svojim pristalicama i li~nim zalagawem poja~ao
svoje pravo. Sredinom avgusta 1402. stigla je napuqska flota na
dalmatinsku obalu, a s wom i Ladislavqev namesnik za Ugarsku,
Alojz Aldemarisko de Mareski. Kao polazna ta~ka izabran je Zadar.
Udru`ena Hrvojeva vojska i napuqske ~ete, sa ne{to Zadrana,
napali su grad Vranu, koji im se predade, pa potom osvoji{e i neka
druga mesta, i na kraju i sam Split. Od svih dalmatinskih gradova
ostade uporan samo tvrdi Skradin. Uz Ladislava, po papinoj `eqi
pristade najve}i deo ugarskog sve{tenstva, i u januaru 1403, na
saboru u Velikom Varadinu, on bi izabran za kraqa. Uza w pristade
i cela Hrvatska. Posle tolikog uspeha bilo je prirodno da se
najposle pojavi i on sam i poku{a stvarno uzeti i vr{iti vlast. Stigao
je, doista, 19. jula 1403, u Zadar, pra}en flotom i sjajnom svitom.
Tu ga je do~ekao Hrvoje, ali ne i kraq Ostoja, iako se to o~ekivalo.
U Zadru se Ladislav i krunisao, ali bez krune sv. Stevana i svih
propisnih formalnosti, zbog ~ega su wegovi protivnici osporavali
zakonitost toga akta. Iz Primorja Ladislav, kome je oskudevala

14
hrabrost i energija, nije smeo da krene u samu Ugarsku, i da se
stavi na ~elo svoje stranke, pa je, usled toga, sve ovo {to je dotle
postignuto ostalo polovno i ubrzo izgubilo pravi zna~aj.
Za ovo vreme kraq Ostoja je po~eo rat s Dubrovnikom. On je
prema tom gradu i{ao daqe od kraqa Tvrtka i tra`io je bezuslovno
da se Republika odrekne @igmunda i prizna wegovu vrhovnu
vlast. U zaludne su bile sve molbe Dubrov~ana. Ostoja se nije dao
odgovoriti. Wegova vojska, pod vo|stvom vojvode Radi~a
Sankovi}a, u{la je 18. juna u nedavno ustupqene oblasti, kao za
opomenu u prvi mah. Dubrova~ka politika
(22)

prema Bosni bila je odavno odre|ena i dosledna. Protektorat

tako bliskog, a daleko mo}nijeg suseda lako bi se mogao pretvoriti
u pritisak i ugroziti wihovu slobodu. Dubrova~ki hroni~ar J. Rasti},
na osnovu pouzdanih vesti, saop{tava da je Dubrovnik nudio 500
dukata godi{we dok je `iv, da bi ga ostavio na miru. Ako mu je bilo
stalo do izvesnih prihoda, kraq ih je, dakle, mogao dobiti i bez
rata, ali se u Republici nije htelo da se tom odnosu dade karakter
vazalstva. Kad nije popustio posle prve opomene, Dubrovnik je, po
kraqevoj naredbi, bio napadnut i u starim granicama. Bosanskom
napadu pridru`io se i napad napuqske flote. Hrvojevi saveti, da
Dubrovnik prizna Ladislava, nisu bili poslu{ani i on mu stoga, iako
je to hteo, nije u taj mah mogao pomo}i.
Kad je kraq @igmund, spreman na sve, energi~no pregao da
povrati izgubqene polo`aje i kad mu wegova odva`nost i aktivnost
omogu}i{e dosta brze uspehe, upla{i se kraq Ladislav ozbiqno i u
jesen 1403. ode natrag u Italiju. Pre odlaska, oko 20. oktobra,
imenovao je Hrvoja za svog glavnog namesnika, u Ugarskoj,
Hrvatskoj, Dalmaciji i Bosni. U isto vreme poklonio mu je, kao
samostalno podru~je, ostrva Bra~, Hvar i Kor~ulu s gradom
Splitom i uz to titulu hercega, odnosno duke (duh, dusa).
"Herce{tvom spqetskim postaje on za pravo samostalan vladalac
s odre|enim teritorijem" i kao takav kuje svoj novac, dr`i svoju
vojsku i ure|uje svoj dvor. Otada su wegove prestonice grad Split,
u kome se do na{ih dana o~uvala wegova kula, i u Bosni jaja~ki
grad, nad izvanredno `ivopisnim padom Plive. Ime gradu Jajcu dao
je Hrvoje po talijanskom nazivu "Uovo'", jednom gradu kraqa
Ladislava. Hrvoje se u ovo vreme nalazio na vrhuncu svoje mo}i i
dr`ao je pod sobom oblast koja je u stvari bila jedna prava mala
kraqevina.
I u Srbiji be{e poku{ala izvesna vlastela da iskoristi vladu
`ene, knegiwe Milice, i mladost Stevana Lazarevi}a, da bi oja~ala
svoju vlast. Kao i wihovi bosanski drugovi, i oni su tra`ili potporu
delom kod Turaka, a delom kod Ma|ara. Glavna lica behu rudni~ki
vojvoda Nikola Zoji} i Novak Belocrkvi}. Oni su bili uputili jednog

15
svog ~oveka u Jedrene, da se preporu~e Turcima i dobiju wihov
pristanak za svoje planove, koji nisu bili ograni~eni samo na u`e
pro{irewe vlasti. Na turskom dvoru nisu na{li `eqenog odziva;
{tavi{e, s te je strane cela stvar bila dostavqena Stevanu. Stevan
je u~inio brz i odlu~an proces. Belocrkvi} bi odmah pogubqen, a
Zoji} se" posle otpora u gradu Ostrovici, predao i onda, s celom
porodicom, bio oteran u manastir. Sudbina Vuka Brankovi}a i ova
dva primera bili su dovoqni da za izvesno vreme umire qude i
zemqi vrate toliko potrebni mir. Utoliko vi{e, {to su jasno pokazali
kako Stevan dobro stoji kod Bajazita. On je, doista, sultanovu
pa`wu i zaslu`io vr{e}i kletveni~ku du`nost besprekorno i na
bojnim poqima i ina~e. Nemamo nikakvog podatka o tom da se on
ma u kojoj prilici kolebao. Konstantin Filozof naro~ito podvla~i
prijateqski odnos Bajazitov prema Stevanu, ~ak i neku vrstu
ne`nosti. Govorio mu je, ka`e se, da ga uzima "kao sina starijeg i
qubqenog" i da je to objavio "pred svima, mojima i isto~nima".
Emir je davao Stevanu i pouke o dr`avnoj politici za Srbiju. S Ma|
arima ne treba nikako da radi, jer ko je god s wima ulazio u veze
propao je kao bugarski carevi. Treba i}i s Turcima, koji su
gospodari situacije. "Ako mi ne krenemo na
(23)

druge, drugi na nas ne}e po}i", govorio je Bajazit sa

samouverewem. Snaga dr`ave je u vojsci, i wu treba dobro paziti.
Da bi se moglo upravqati kako treba, vaqa skr{iti mo} vlastele.
Emir je bio autokrata, a video je uz to jasno od kakve je {tete za
balkanske narode bila velika mo} i voqa i ambicija pojedine
vlastele. Stoga je i Stevanu preporu~ivao, kako bi se danas reklo,
autoritativni sistem. On mu je ~ak izri~no rekao da to u~ini
jo{ dok je on `iv, da mu mo`e po potrebi biti od pomo}i. Umesto
stare vlastele, s dubqim korenom i ve}im prohtevima, neka stvara
novu, skorojevi}ku, vezanu za vladara i zavisnu od wega.
Konstantin, skoro da ~ovek ne poveruje, kazuje jo{ i to, kako je
emir napomiwao Stevanu da }e posle wegove smrti nastati raspre
oko prestola izme|u wegovih naslednika, pa da te raspre Stevan
mo`e iskoristiti za ja~awe Srbije u svakom pravcu.
Bajazit je zavr{io `ivot i vlast pre nego {to se nadao. U Maloj
Aziji, gde su Turci 1390. godine uzeli i posledwi vizantijski posed,
be{e izbio opasan neprijateq. Potomak Xingis-kana, grandioznog
mongolskog osvaja~a, vladar Tatara, Timur-kan be{e u svom
stalnom napredovawu dopro do turskih poseda u Aziji i ugrozio ih.
Po{to je osvojio Persiju i vr{io upade u Indiju bilo je sasvim
prirodno da se ne}e zaustaviti ni na turskoj granici. Utoliko pre {to
su svi turski protivnici tamo tra`ili za{titu kod wega. Ve} je 1400.
godine do{lo do prvih borbi, u kojima su Tatari ostali pobednici. Taj
uspeh u~inio je da s Tatarima po~e{e tra`iti bli`e veze ~ak i neki

16
evropski vladari, kao vizantijski car i francuski kraq Karlo VI.
Bajazit se 1402. godine re{io da protiv Timura krene on li~no. S
wim je, po du`nosti, po{ao i Stevan Lazarevi} s bratom Vukom i
dva Brankovi}a, Grgurom i \ura|om. Kod Angore, 28. jula 1402,
borba je re{ena u tatarsku korist. Isto~ni izvori pomiwu jak napad
te{ke srpske kowice protiv lako oru`anih tatarskih pe{aka i
po~etni uspeh koji je ona postigla. Poraz je do{ao zbog izdaje
jednog dela Selxuka, koja je zbunila Bajazitovu vojsku. Bajazit je
bio zarobqen i u ropstvu je i umro, 8. marta 1403. Stevan je vr{io
tri juri{a da ga spase, ali uzalud. Srpska vojska mogla je potom da
se povu~e bez te`ih gubitaka. Od znatnijih lica bio je zarobqen
samo Grgur Brankovi}, ali je posle bio pu{ten za skup otkup.
Kao nekad ~uveni Ksenofontovi drugovi, srpska vojska je,
bore}i se, do{la do bosforske obale. Tu su se prevezli na evropsku
stranu. Kad su stigli u Carigrad, car Jovan i prestoni~ka publika
do~ekali su ih sa pa`wom. Stari car Manojlo be{e, me|utim, oti{ao
na zapad da pregovara o savezu hri{}ana protiv turske opasnosti i
o ceni za taj savez. U taj savez Vizantija je `elela da uvede i Srbiju
kao jo{ uvek najva`niju hri{}ansku dr`avu na Balkanu. Stoga mu
je car Jovan, da bi pridobio Stevana, dao titulu despota, prvi ~in
iza carskog, i ponudio mu je za `enu svoju svastiku, k}er
mitilenskog gospodara, Fran}eska Gatiluzija. Stevan se tad na
Mitileni verio, a svadba je svr{ena tek tri godine docnije.
Od sinova emira Bajazita be{e se iz angorske bitke spasao
samo jedan Sulejman, koji se nije nimalo mario sa Stevanom, ne
znamo ta~no iz kojih uzroka. Zna se samo da je Stevan, jo{ u
Carigradu, dobio neke dostave kako wegov sestri} \ura| Brankovi}
namerava da, pomo}u Sulejmanovom, prisvoji neke wegove
zemqe. Bi}e, po svoj prilici, da je
(24)

\ura| uhvatio neke veze sa Bajazitovim naslednikom; da je

hteo da povrati bar o~evu oblast; i da je, smatraju}i i Stevana kao
krivca za o~evu sudbinu, i ina~e kao protivnika, govorio i radio
protiv wega. Energi~an, Stevan je dao zatvoriti \ur|a u Carigradu,
ali se ovaj brzo oslobodio i odmah oti{ao novom emiru. Turci su
bili kivni na Srbe, verovatno sa izvesnom sumwom da se nisu
dovoqno borili na wihovoj strani, pa su svoje neraspolo`ewe i
pokazali kad se jedan srpski odred vra}ao iz Carigrada suhim
putem u domovinu. Kod ^rnomena oni su taj odred sa~ekali i
sasekli; napad je izvr{io turski vojvoda Sarixe, onaj isti za koga se
pri~a da je na Kosovu zarobio kneza Lazara.
Boje}i se da i wih ne zadesi ista sudbina, Stevan i Vuk nisu
hteli da idu suhim u Srbiju, nego su iz Mitilene nastavili put la|ama
za Zetu. Septembra meseca ve} su bili u Baru, gde ih je srda~no
do~ekala umna sestra Jela i zet \ura| Bal{i}. Bri`na knegiwa

17
Milica, odnosno monahiwa Evgenija, raspitivala se za to vreme,
isto kao i Mara Brankovi}ka, {ta im je sa sinovima, po{to od wih
dotle nisu mogle dobiti nikakva glasa. Ali ono {to su domalo imale
~uti nije bilo ni ute{no ni dobro. Wihova deca, prvi ro|aci, bila su
se quto zavadila i radila su jedna drugima o glavi. Predose}aju}i
opasnost, Stevan je uzeo vojsku od svog zeta \ur|a, a zatra`io je
pomo} i od majke. Obe vojske sastale su se na Kosovu, kod
Gra~anice, na nedavnom razboji{tu. Protiv wih i{la je druga
vojska, u kojoj su se nalazili Turci, ~eta \ur|a Brankovi}a i sused
Brankovi}a, vrawski gospodar, }esar Ugqe{a sa svojim qudima. U
bici, koja se vodila 21. novembra 1402, Stevan je ostao pobednik.
Jo{ tu wemu je pre{ao }esar Ugqe{a, koji ga je obavestio o stawu
Turaka, i postao mu otada odan prijateq. Stevan se u toj bici borio
protiv turskih odeqewa, a mla|i mu brat Vuk protiv Brankovi}a.
Dok je Stevan pobedio Vuk je bio pobe|en. Stevan mu je stoga,
kad su do{li u Novo Brdo, u~inio nekoliko primedaba i prekora,
tako da je ovaj, razqu}en, oti{ao domalo Turcima. Ja mislim da je
ova borba Turaka i Brankovi}a na klasi~nom Kosovu protiv
Lazarevog sina dala prve osnove za stvarawe legende o kosovskoj
izdaji Vuka Brankovi}a i wegovom {urovawu s Turcima. Domalo,
12. decembra, pisali su Dubrov~ani Mari Brankovi}ki, pola
savetuju}i a pola kore}i: "Bog zna, voqeli bismo da je me|u vama
qubav i dobri mir kako pristoji me|u sestrom i bra}om. Da je tako
gospodovali biste i uzdr`ali zemqu u dobrom miru i stawu, te bi
sve dobro bilo i na{i bi trgovci mogli op}iti, jer trgovca ne mo`e
biti i ne tra`i drugo nego mirnu i gojnu zemqu".
Bajazitov naslednik, begunac iz jedne razbijene vojske i
svedok strahovitog poraza svoga oca, sultan Sulejman, be{e se
upla{io koliko od Timura, toliko i od hri{}anske lige u koju su u{li
Vizantija, Mleci i \enova i neke mawe dinaste. Stoga se po`urio da
jo{ 1402. godine sklopi mir sa Vizantijom, koji je ovoj vra}ao neke
oblasti na Crnom moru i Trakiji i grad Solun, i koji je, uz to, osloba|
ao od vazalskih obaveza. U tom ugovoru, kao novi vizantijski
prijateq, bio je pomenut i despot Stevan, ali se u wegovom
ugovornom odnosu prema Turcima nije promenilo skoro ni{ta.
Stevan je, me|utim, bio re{en da te odnose izmeni stvarno.
Opredeliv{i se u Carigradu za hri{}anski savez, a ogor~en zbog
Sulejmanova dr`awa prema wemu, on je
(25)

bio na~isto {ta ima da radi. Malo je datuma u na{oj istoriji

koji tako odre|eno obele`avaju obrt u dr`avnoj politici, kao {to je
slu~aj sa Stevanovim stavom od 1402. godine. Dotle bezuslovno
veran turski vazal, koji pru`a dragocene usluge u najte`im
~asovima, on sad postaje, saveznik i pomaga~ hri{}anskih akcija
i zala`e se za wih sa istom vite{kom odano{}u. Glavna sila, na

18
koju se otad oslawao, nije, me|utim, bila vojni~ki skoro
bezna~ajna Vizantija, nego Ugarska, koja mu je, i pored svih
unutra{wih nezgoda, ulivala vi{e poverewa. Mi ne znamo danas
ta~an datum kada je Stevan pri{ao Ma|arima priznav{i vrhovnu
vlast kraqa @igmunda, ali je to, svakako, izvedeno u toku 1403.
godine. Stevan je od tog priznawa imao odmah i neposredne
koristi. @igmund je ustupio despotu Beograd sa celom Ma~vom,
~ije su granice dopirale do iza Vaqeva i Sokola. U~ino je to zato,
da bi mu tako poja~ana Srbija slu`ila kao glavni za{titni bedem za
samu Ugarsku, ~ije granice ne bi bile vi{e izlagane neposrednim
turskim nasrtajima. Kao ranije Bajazit, odsad je @igmund bio pun
pa`we prema despotu. Kao "svom vernom" on mu je davao bogate
posede i u samoj Ugarskoj, tako, na primer, grad Satmar Nemeti.
Despot je imao "tako mnogo poseda u torontalskoj `upaniji, da je
za wih postavio naro~itog poxupana".
Kad je dobio Beograd u svoju vlast, despot je tamo preneo
svoju prestonicu, a sam je grad utvrdio, razvio i unapredio u
svakom pravcu. Sav grad opasan je rovovima i imao je dvostruke
bedeme. Despotov dvor sa kulama i osmatra~nicama bio je kao
sredwovekovni zamkovi, i grad i dom. Gorwi grad je imao ~etvora
vrata, ispred kojih su na tri strane bili pokretni mostovi, a pored
dvaju jake kule. U samom gradu despot je podigao mitropoliju, a
obnovio veliku crkvu Uspenija Bogorodi~inog. Velika bolnica u
gradu bila je prva kod nas koja je primala i laike i u koju su dolazili
bolesnici iz cele dr`ave, naro~ito leprozni. Uz wu je odnegovan
prostran vrt, a u woj sazidana crkva Sv. Nikole. Da bi se grad
jo{ vi{e razvio despot ga, po obi~aju ugarskih kraqeva, napravi
slobodnim gradom, a wegove trgovce oslobodi carine. Izradio je za
w i povlastice od ugarskog kraqa i susednih lokalnih vlasti. Usled
svega toga Beograd doista procveta i posta grad ve}eg zna~aja.
Te{ka vremena behu u to vreme nastala i u Zeti i wenom
susedstvu. Mle~ani dado{e 1402. godine pogubiti Konstantina,
sina \ure Bal{i}a, naslednika albanskog gospodara Karla Topije,
koji je vladao u sredwoj Albaniji i oslawao se na Turke. Wegov sin
Stevan, poznat sa nadimkom Maramonte, bio je ~uveni
avanturista i imao je veoma buran `ivot. Brzo potom, u aprilu
1403, umro je i \ura| Stracimirovi} Bal{i}, zet despota Stevana.
Kao u Bosni Ugarska, tako u Zeti i Albaniji nije bila mnogo
popularna mleta~ka vlast. Slu~aj Konstantina Bal{i}a re~it je
dokaz da je bilo i nezadovoqstva s wom i poku{aja odmetawa.
Naslednik \ur|ev, Bal{a III, bio im je otvoren neprijateq; i on je
voleo Turke vi{e nego wih. Izme|u wega i Mle~ana do{lo je brzo
do rata. On je hteo da povrati gradove, koje im je wegov otac
ustupio, a Mle~ani su, boje}i se za svoje posede na toj strani, hteli
da wega ili onemogu}e ili bar potpuno oslabe. U jesen 1404. si{ao
je u Zetu sam despot da pomogne svom sestri}u, ali se nije

19
zadr`ao du`e. Mle~i}i su uspeli da, pomo}u flote, zauzmu
gradove
(26)

Budvu, Bar i Ulciw. Ose}ali su se ja~i, pa stoga nisu hteli

voditi ra~una ni o protestima Sandaqa Hrani}a zbog zauzimawa
Budve, na koju je on polagao pravo. Ova borba podelila je Ze}ane
i Albance u dva quta tabora. Na mleta~koj strani na{la se srpska
porodica Crnojevi}a, koja poti~e iz katunske oblasti iznad Kotora, i
koja }e u XV veku, naslawaju}i se, uglavnom, na Republiku Sv.
Marka, uzeti svu vlast u Zeti. Uz Bal{u su bili albanski Duka|ini i
Pamalioti iz Zabojane. I stanovni{tvo nekih gradova bilo je
antimleta~ko. U Drivastu i Skadru izbila je 1405. godine prava
pobuna protiv wih, koja im je nanela dosta {tete i gubitak prvog
grada. Ratovawe se zbog toga oteglo i trajalo je godinama;
upravo, trajalo je, s malim prekidima, sve do Bal{ine smrti.

20