K

raq Tvrtko je od 1377-1390. godine postigao nekoliko veoma lepih

uspeha i napravio Bosnu najva`nijom dr`avom toga perioda na
Balkanskom poluostrvu. Srbija, Bugarska i Gr~ka stajale su
neposredno pred izmahnutim turskim ma~em i nisu imale slobodnog
zamaha. Za{ti}en wima, Tvrtko sa te strane zadugo nije imao ve}e
opasnosti i stoga je mogao nesmetano da ide za svojim ciqevima.
Za vreme mleta~ko-|enove{kog rata, 1378-1381. godine, Tvrtko
(240)
je pro{irio svoj uticaj na jugu. Kao mleta~ki vazali, Dubrov~ani su
se bili mnogo upla{ili za svoje posede i tra`ili su pomo} na sve strane.
Kraq Tvrtko im je, u ~asu ozbiqne opasnosti, poslao svoje qude da
~uvaju Ston. Kad su Mle~ani sredinom avgusta 1378. uzeli Kotor i
wegov kraj, Dubrov~ani su upotrebili sva sredstva na ugarskom dvoru,
da tog svog starog takmaca o{tete i na neki na~in izlu~e iz
konkurencije. Preduzimali su sve druge mere protiv wega gone}i mu la|e
i qude i spre~avaju}i mu svaki promet i trgovinu. U nevoqi, Kotor se
obratio za za{titu kraqu Tvrtku. Tvrtko je, zaista, poku{ao da posreduje
u Dubrovniku, pa kad wegovo zalagawe nije uspelo on se otvoreno
stavio na stranu Kotorana. Ovi su mu, kao cenu za pomo}, ponudili svoj
grad i wegovu oblast. Ali pre nego {to je Tvrtko mogao preduzeti kakvu
ve}u akciju, do{lo je do poraza mleta~ke flote kod Pole (7. maja 1379) i
do kotorske predaje ugarskom kraqu. Tvrtko posle toga nije mogao
preduzeti. ni{ta, a da ne do|e u otvoren sukob sa Lajo{em. Jedino je
odlu~no stavio do znawa, da ne bi mogao dozvoliti da Dubrov~ani, kao
eventualni mandatori ugarske krune, posednu kotorski grad. A ovi su to
`eleli da postignu iz mnogo razloga, ali prvenstveno stoga da bi podredili
jednog opasnog trgova~kog takmaca. Kad je Turinskim mirom 1381.
godine Kotor kona~no pripao Ma|arima, Tvrtko nije napustio svoj plan da
ga jednog dana ipak dobije, ali se odlu~io i na druge mere.
U wega je za to vreme potpuno sazrela misao o stvarawu jedne
svoje slobodne luke. Dubrova~ko dr`awe za vreme cele te krize znatno
je pomoglo da on uvidi, kako je potrebno da se Bosna emancipuje od
dubrova~kog pristani{ta. Kotor je, u ovaj mah, izgledao izgubqen i sad
je trebalo tra`iti nov izlaz na more. Koristi od toga bile bi za Bosnu
o~evidne: wena bi trgovina procvala i oslobodila bi se dubrova~kih
posrednika; zemqa bi, za svaki slu~aj, imala slobodnu vezu preko mora i
u te{kim vremenima ne bi morala tra`iti milost ili dobru voqu zavisnih
dubrova~kih gospara; i najposle Bosna, kao razvijen organizam, trebala
je svoje morsko pristani{te i iz pitawa presti`a. Mesto za svoju novu luku
kraq Tvrtko je izabrao u dra~evi~koj `upi, u za{ti}enom kotorskom
zalivu, na severnoj strani Boke, gde je on imao dugu svoju obalu. U jesen
1381. wegovo bavqewe u Dra~evici pospe{ilo je odluku i grad je uskoro
po~eo da se zida. U isto vreme, iz trgova~kih, a verovatno i iz politi~kih
i strate{kih razloga, Tvrtko je po~eo da podi`e i grad Br{tanik kod
Po~iteqa. Tako su oba wegova puta na more, i onaj u dolini Neretve i
onaj u Dra~evici, imala da budu {ti}ena gradovima. U ovom drugom
gradu, dovr{enom 1383, bilo je i malo kraqevo brodogradili{te.
U Dubrovniku je ta Tvrtkova odluka primqena s jetko{}u. Novi
kraqev grad, u koji }e biti upu}ena sva trgovina Bosne i Ra{ke, posta}e
nesumwivo vrlo ozbiqan konkurent za malu Republiku. Wezino

1
bogatstvo, wezin trgova~ki zna~aj i wezina, mo`e se sublizu re}i,
ekonomska egzistencija zavisili su ponajvi{e od trgova~kih veza s
balkanskim zale|em, a u prvom redu od veza s Bosnom i Srbijom. Nije
stoga nikakvo ~udo, {to je Dubrova~ka Republika dala i osetiti, da u toj
nameri Tvrtkovoj vidi o~it akt neprijateqstva prema sebi. Radi toga
odnosi izme|u Tvrtka i Dubrova~ke Republike postaju zapeti i bezmalo
prelaze u neprijateqstva. Republika se obratila ~ak i ugar-
(241)
skom kraqu s tu`bom na Tvrtka, ali se u Budimu, zbog pre~ih
briga, na wu nije mnogo osvrtalo.
U mostarskom Bi{}u, u blagajskom Podgra|u, izdao je 2. decembra
1382. kraq Tvrtko svoju povequ o novom gradu. Zazivaju}i sv. Stevana,
~ijom blagodati "spodoblnen bh v|nca i ~sti i kevfetra carska
prvh moih roditel sveth, gospode srbske", i posleduju}i "`iti
ih i v|r| i pravilom carskim", on taj svoj novi grad nazva imenom
svetiteqevim. Danas je taj isti grad poznat jo{ pod imenom Novi ili
Herceg Novi, Castelnuovo. U wemu je kraq bio odredio, da bude slanica i
trg za prodavawe soli. Na silne molbe Dubrov~ana da ih ne
upropa{}ava i da ne pori~e obe}awa i povlastice stare gospode ra{ke,
wegovih prethodnika, kraq se ipak donekle smilovao i dao im je pismenu
potvrdu, u toj istoj poveqi, "da ne b8det 8 wnwm grad8 lbo pod
gradwm trg soli prodani do v|ka. " Ali ova milost, veli kraq, traja}e
samo dotle, "dokole grad D8brovnik i vlastele d8brov~sci sinega ne
potvore i n|kwm nev|romne izg8be wni i nih d|tca i nih posl|dni."
U to vreme, 11. septembra 1382, umro je ugarski kraq Lajo{ Veliki.
Wegovom smr}u Ugarska je izgubila ne samo jednog vladara ve}e
vrednosti nego i jedinu zakonitu mu{ku li~nost u dinastiji. Wegovi
naslednici behu same `ene: udovica mu Jelisaveta, Tvrtkova rodica, i
dve kraqevske k}eri Marija i Jadviga. Starija Marija be{e verena sa
Sigismundom Luksembur{kim, sinom ~e{kog kraqa, a nema~kog cara
Karla IV. Ona je ve} 17. septembra bila krunisana za "kraqa. . Ugarske.
Kraq Lajo{ nadao se da }e uspeti, i iza svoje smrti, odr`ati uniju izme|u
Poqske i Ugarske. Ali Poqaci, nezadovoqni ugarskim re`imom, postavi{e
mladom vereniku vrlo te{ke uslove: me|u ostalima i taj, da mora stalno
`iveti u Poqskoj. Kad je on to odbio, Poqaci izabra{e za svoju kraqicu
mla|u sestru Jadvigu, koja be{e verena sa Vilhelmom, sinom austrijskog
vojvode Leopolda III: i odvoji{e se tako od zajednice s Ugarskom. Da to
nije i{lo bez te`ih zapleta i kriza razume se samo po. sebi. Ali jo{ te`e
krize nasta{e u oblasti kraqice Marije. Ugarsko plemstvo javilo se sa
velikim prohtevima protiv vlasti `ena i naro~ito protiv vlasti glavnog
kraqi~inog doglavnika, palatina Nikole Gare. Glavni protivnici novog
re`ima me|u Hrvatima behu Horvati - Pavle, zagreba~ki biskup i Ivan,
ma~vanski ban, i wihov ujak Ivan Pali`na, prior vranskog manastira kod
Zadra. Oni doskora pre|o{e u otvorene protivnike kraqi~ine i okupi{e
oko sebe velik broj buntovnika. Protiv kraqice Marije oni stado{e na
stranu wenog suparnika, Karla Napuqskog, koji je pretendovao na
ugarsku krunu kao najbli`i mu{ki srodnik umrlog kraqa. U Ugarskoj i
Hrvatskoj nastado{e smutwe i borbe, kao kad je, oko sto godina ranije,
pred izumr}e Arpadovi}a, trebao da ugarski presto zauzme Karlo Martel
ili sin mu Karlo Robert.

2
 Kraq Tvrtko je shvatio zna~aj ovog polo`aja i hteo je da se dovoqno
spremi za svaki slu~aj. Ve} u decembru 1382. wegovi su qudi
poku{avali neke politi~ke pregovore s Dubrovnikom, ali nisu nai{li na
povoqan odziv. Dubrova~ki hroni~ari pri~aju da je kraq tada tra`io od
Republike jednog ~oveka, koji bi bio vrhovni nadzornik svih wegovih
gradova i tvr|ava. Radilo se sigurno o nekom dobrom poznavaocu tvr|
avne tehnike, vrlo lepo razvijene u Dubrovniku. Dubrov~ani, koji
(242)
su videli da se kraq sprema na neku ve}u borbu, nisu smeli da
pristanu na tu ponudu. Oni su se ozbiqno bojali da bosanski kraq, koji je
bio jaka li~nost, ne ugrozi wihove slobode i ne preduzme kakvu akciju.
Stoga su ~ak dali inicijativu da se stvori odbrambeni savez dalmatinskih
gradova, uperen uglavnom protiv Tvrtka. Ti wihovi postupci izazvali su
kraqeve privredne sankcije i ponovo veoma zategnute odnose. Kao
prirodnog saveznika Tvrtko je gledao Mle~ane. Od wih je tra`io prve
brodove za svoju malu flotu i dobio je 1383. godine kao admirala, s
odobrewem vlade, Mle~anina Nikolu Baseja, jedan potpuno opremqen
brod i dozvolu da mu se u wihovu arsenalu naprave jo{ dve la|e. Iste
godine, 30. jula, kraq je sa svojim naslednicima dobio, kao priznawe,
mleta~ko gra|anstvo.
Tvrtkove veze sa Mlecima i spremawe bosanske flote be{e
naro~ito uznemirilo Dubrova~ku Republiku, pa i sam ugarski dvor. Ovaj
je o tom nesumwivo bio obave{ten od dalmatinskog bana, a mo`da i od
Dubrov~ana, koji su vrlo verovatno stvar prikazivali ozbiqnom i
opasnom i odre|enom sigurno protiv ugarskih interesa. Ugarska, u kojoj
su ve} izbijali ustanci i gde su qudi na dosta strana bili nakostre{eni i
gotovi na borbu, nije mogla ostati nezabrinuta radi dr`awa bosanskog
kraqa. Stoga poslanici kraqice Marije prebacuju Mleta~koj Republici {to
poma`e Tvrtkovo oru`awe i oprema la|e za wegovu flotu.
Na osnovu danas poznatih izvora ne mo`e se ta~no re}i, da li je i
koliko je Tvrtko li~no imao u~e{}a u prvim ugarskim neredima. Lajo{ je
nekad iskoristio wegovu mladost i uzeo mu Hum. ne bi sad, stoga, bilo
nikakvo ~udo da Tvrtko iskoristi mladost wegove k}eri i oduzme ne{to
od ugarskog poseda. Wegovo oru`awe 1382-1384. godine dolazilo je
dobrim delom radi toga, {to se spremao s jedne strane na borbe s
Bal{i}ima, a jo{ vi{e za akciju u Dalmaciji. Mi ne znamo danas
pouzdano, radi ~ega se vranski prior, Ivan Pali`na, odmetnuo od
ugarske kraqice i ne}emo stoga po~etak wegova pokreta dovoditi u
vezu s agitacijom kraqa Tvrtka, po{to to ni~im ne mo`emo utvrditi. Ali
je nesumwivo da je Tvrtku, kad je ~uo za taj pokret, do{la `eqa da ga
iskoristi za svoje ja~awe. Wegova poslanstva i poruke Mleta~koj
Republici 1383. godine i{la su za tim, da tamo na|e potpore za svaki
mogu}i slu~aj budu}nosti. Kod izvesnih dalmatinskih gradova opazilo se
jo{ u jesen 1382. da se boje koliko Mletaka, toliko i Tvrtka; a u daqem
nizu doga|aja ta je bojazan postajala sve ve}a. Mleci su jedno vreme bili
pripravni da stupe u ozbiqne pregovore o savezu s Ma|arima, u leto
1383, ali su od tog odustali kad su dobili sigurne poruke da kraq Tvrtko
ima svoje neke planove i da bi, mo`da, u skoro vreme trebalo do}i s wim
do sukoba. Oprezni, Mleci stoga napu{taju pregovore s Ma|arima, a
Tvrtka poma`u sa zadwom namerom da se, u borbi izme|u wega i Ma|

3
ara, posredno osvete ovim drugima za nedavno neprijateqstvo, a i da se
sami okoriste.
Nema sumwe da je Ivan Pali`na, re{en na borbu protiv Ma|ara,
potra`io pomo} u suseda i da je stupio u veze s Tvrtkom. Mo`e biti da su
mu vojna spremawa Tvrtkova davala nade da mo`e uspeti i hrabrila ga u
otporu. Ali bosanski kraq nije mu poslao nikakve stvarnije pomo}i i
Pali`na je u prvi mah pretrpeo poraz. Vrana je 28. oktobra 1383. do{la u
ruke kraqi~inih qudi. Da li se Pali`na posle tog
(243)
neuspeha sklonio kod Tvrtka ne znamo pouzdano, ali nije
nemogu}e. Za Tvrtkovo dr`awe, ne mnogo prijateqsko prema svojoj
rodici i wenoj deci, daju dovoqno primera uznemiravawa Splita od
wegovih qudi, vojna spremawa na kopnu i moru i pona{awe vojvode
Vukca, koji je s Tvrtkovim znawem prisvojio krajem 1384. grad Greben,
nekada{we dobro Vukoslavi}a (odnosno Stipani}a), koje je bilo
ustupqeno Ma|arima. Na ugarskom dvoru u~inilo se kao potrebno
spre~iti takve slu~ajeve i spasti kraqevinu od te`ih udaraca sa te
strane. Stoga kraqice stupaju u neposredne pregovore s Tvrtkom. Palatin
Nikola Gara, nekada{wi sused kraqev u Ma~vi i saveznik protiv `upana
Nikole, posle ~ak i kum Tvrtkov, be{e uzeo na se da se nagodi s
kraqem. Radi toga je do{ao u Bosnu, kraqu na noge. Ma|ari su ponudili
kraqu Kotor i okolinu, ali pod uvetom da ga dobiju kao sigurnog
prijateqa. Tvrtko je na to pristao i 28. marta 1385. dao je o tom i
pismenu potvrdu.
Kad su Mle~ani dobili vest da je postignut sporazum izme|u Tvrtka
i Gare i da je kraqica pristala da ustupi Kotor, odlu~ili su 20. jula 1385.
da upute Tvrtku jednog svog ~oveka, koji bi izradio kod kraqa povequ da
wihovi trgovci u`ivaju i daqe sva ona prava i slobode koje su imali dotle.
U Sutjesci, u svom kraqevskom dvoru, odobrio je Tvrtko 23. avgusta
molbe Mle~ana. U tom wegovom pismu on ka`e da je samo "dei gratia rex
Rassie, Bossine, Maritimarumque parcim", a da je Kotor "ve~no" dobio "per
gratiam largiflue dei dispocisionis et preclarissimo sororis nostre domine regine Ungarie".
O nekom wegovom vazalskom odnosu prema kraqici nema, kako se vidi,
ni re~i. Po na{em uverewu, ovo mutno doba, posle Lajo{eve smrti, bilo
je vreme kad je Tvrtko definitivno postao samostalan vladar. Izvesne
poteze samostalne politi~ke akcije on je pravio i pre toga - Tvrtko je,
uop{te, bio priroda svoje voqe i uvek je te`io da svoje poslove sre|uje
sam - ali definitivnu odluku da istupi kao samostalan vladar, kao kraq
ravan ugarskom, on je doneo onda kad nije bilo nikakve opasnosti da mu
to Ma|ari mogu osporavati. Taj prekid nije ni ovog puta bio grub; gorwe
izjave, koje je dao Nikoli Gari, kazuju jasno da je Tvrtko jo{ imao izvesnih
obzira, svejedno da li su oni bili vi{e politi~ke ili tobo`e srodni~ke
prirode.
Izme|u Tvrtka i Bal{i}a nisu nikad bili srda~ni odnosi. Kao dva
neposredna suseda izvesnih oblasti, koje su u op{tem raspadawu srpske
dr`ave bile ostale bez gospodara, oni su se javqali kao takmaci za dobit i
vrlo su brzo do{li u sukob. U vremenu 1375-1377. izme|u wih je postojao
spor o posed oblasti Trebiwa, Dra~evice i Konavqa, koji se poo{trio
naro~ito od onog vremena kad je Tvrtko po~eo da pokazuje nesumwiv
interes za Kotor. Bal{i}i su dr`ali da su oni i po starim vezama i po svom

4
geografskom polo`aju, kao zetski gospodari, svakako pre~i naslednici
kotorske oblasti nego bosanski kraq i bili su spremni da to svoje uverewe
brane i oru`jem. Sad, kad je Kotor doista do{ao pod Tvrtkovu vlast, bilo
je jasno da }e se odnosi pogor{ati jo{ vi{e.
U leto 1385. do{lo je ve} do neprijateqstava. Iz tih dana ima jedno
nedatirano Tvrtkovo pismo upu}eno Dubrov~anima, a pisano pod
gradom Spu`em, sigurno na kraqevom bojnom pohodu protiv Zete.
Zanimqivo je da je sam kraq Tvrtko zamolio mleta~ku vladu da
posreduje
(244)
izme|u wega i Bal{e. Ne bi li to bio donekle dokaz da Tvrtko nije
imao u borbi mnogo sre}e? Ili je to bila uvi|avnost mudrijega, koji je
`eleo sporazum sa susedom, sa izvesnom spremno{}u da mu izi|e u
susret kolikogod bude mogao? Tvrtku je, vidi se, bilo mnogo stalo da do|
e do mira i on je o tom pisao Mlecima "cum maxima instantia". U mleta~kom
senatu ta je Tvrtkova molba bila rado prihva}ena i 5. oktobra izabrana
su dva wihova poslanika, koja su imala i}i Tvrtku i Bal{i i posredovati za
"mir i sporazum".
Ali, dok je Tvrtkovo pismo stiglo u Mletke i dok se tamo ve}alo o
poslanstvu, pre`ivqavao je Bal{a Bal{i} te{ke dane u borbi s Turcima.
Severno od Valone, odbijaju}i nadmo}ne turske ~ete, on je 18.
septembra 1385. na{ao juna~ku smrt. Prirodna je stvar da su zbog toga
izostali pregovori izme|u obe zava|ene strane. Bal{i}i, zade{eni takvim
udarom, staju za izvesno vreme s neprijateqstvima, a Tvrtko sam ne
iskori{}ava wihovu nesre}u. Va`ni doga|aji u Ugarskoj i Hrvatskoj
zaokupili su vi{e wegovu pa`wu.
Prilike u Ugarskoj razvijale su se sve vi{e u jednu vrstu anarhije.
Ugarska mlada kraqica, koja je ve} bila verena za @igmunda
Luksembur{kog, po savetu svoje okoline, napu{ta taj plan i pru`a ruku
bratu francuskog kraqa Karla VI, Luju Orleanskom. To izaziva
napu{tenog verenika na osvetu i u avgustu 1385. on sa uspehom
prodire u Ugarsku. S druge strane, odmetnici Horvati, s jednim delom
hrvatskog plemstva, rade otvoreno za kandidata napuqskog dvora, Karla
Dra~kog, i 12. septembra iste godine dovode ga iz Italije u Sew, a odatle
u Zagreb. U {kripcu izme|u dve opasnosti, kraqica Marija se vra}a svom
vereniku i postaje wegova `ena; a da ugodi opoziciji Horvata, oduzima
mo}nom Gari palatinsku ~ast. Izgledalo je ~ak jedno vreme da se behu
obe kraqice izmirile i sa samim napuqskim princem, Karlom, i priznale
ga, u samom Budimu, kao guvernera kraqevine. U stvari, na sve su se
strane plele podle spletke. Do~epav{i se Budima i u~vrstiv{i se na
novom polo`aju Karlo se kruni{e za kraqa i potiskuje i mladu kraqicu i
wenu majku. Ali ove, naro~ito kraqica majka, prepredene i energi~ne,
spremaju osvetu. Pozvav{i kraqa u dvor, na neki dogovor, one su ga u
stvari dovele u ve} spremqenu zasedu. Wihov ~ovek, Bla` Forga~,
pri{ao je, usred razgovora kraqevog sa kraqicama, kraqu iza le|a i zadao
mu te`ak udarac preko glave. Od te rane, dobijene 7. februara 1386,
Karlo Dra~ki je umro posle dve nedeqe. Kraqeva pogibija uzbuni sve
wegove pristalice. Horvati digo{e pravu bunu i behu spremni i na
najgore. Sva Hrvatska i Slavonija behu zapaqene. Da ih koliko-toliko
umire, krenu{e obe kraqice u te oblasti, i to najpre u \akovo, gde je bilo

5
bosansko biskupsko sedi{te, a odatle na sigurnije Garino dobro blizu
Oseka. Neoprezne, kraqice su na taj put po{le s dosta malom pratwom.
Wihovim Protivnicima, posle krvave borbe, po|e za rukom da na tom
putu kraqice uhvate, a wihove pristalice, s Garom zajedno, na mestu
poubijaju (25. jula). Taj prepad izvr{ili su, uglavnom, Horvati. Posle
izvesnog vremena zarobqene kraqice behu dovedene u Novigrad kod
Zadra i zato~ene. Tu je kraqica majka, na o~i svoje k}eri, bila
zadavqena sredinom januara 1387, na glas da je @igmund po{ao da ih
spasava.
U isto vreme, kad se @igmund odlu~io na taj korak, spremala se i
usta{ka vojska da na juri{ uzme grad Zagreb. Posledwe nedeqe fe-
(245)
bruara po{le su tamo ~ete Ivana Horvata i Ivana Pali`ne, kojima se
domalo pridru`io i bosanski vojvoda Hrvoje Vuk~i} s bratom Vukom.
Nema sumwe da je on to mogao u~initi samo po Tvrtkovom pristanku.
Ovaj se, dakle, odlu~io na aktivnu politiku u Hrvatskoj, `ele}i da iz te
mutne ugarske situacije izvu~e koristi za svoju dr`avu. Po~etkom marta
Zagreb je ve} bio u rukama hrvatske i bosanske vojske, a kroz malo
vremena gotovo i sva ostala Hrvatska i Slavonija. U Ma~vi, gde je Ivan
Horvat bio donedavno ban, javio se, isto tako, ili je bio izazvan buntovni
pokret koji je `ivo pomagao i knez Lazar. Wemu su ove prilike dale
mogu}nosti da se oslobodi ugarske vrhovne vlasti i da poku{a pro{irewe
svojih poseda na severu. I u ovom pitawu, dakle, nije bilo razlike
shvatawa izme|u kneza i Tvrtka.
Ali ubrzo se javqa ugarska reakcija protiv bra}e Horvata. Mle~ani,
kojima nikako nije i{lo u ra~un da se napuqski dvor u~vrsti i na isto~noj
strani Jadranskog mora, upotrebili su od nekog vremena svu svoju
ve{tinu da u Ugarskoj poja~aju stranku @igmundovih prijateqa. Ma|ari
sami, osetiv{i opasnost od pobune, prego{e da je ugu{e ~im pre. Garin
sin, Nikola II, zet kneza Lazara i novi ma~vanski ban, i hrabri Stevan
Koro|, biv{i ma~vanski ban, povedo{e energi~nu akciju da osvete
dotada{we poraze i slome buntovnike. U borbi kod ^erevi}a, Gara,
doista, razbija Horvate. Ivana, koji se be{e povukao u Po`egu, natera na
predaju i zarobi; a drugog Horvata, Ladislava, koji se po`urio da dovede
pomo}ne ~ete od kneza Lazara, potra`i u svojoj Ma~vi i razbi u vi{e
sukoba. Dok je Gara ratovao po Ma~vi, utekao je Ivan iz svog ropstva u
Bosnu, da na|e pomo}i i skloni{ta kod kraqa Tvrtka.
Tvrtko je u ovo vreme bio ve} potpuno opredeqen protivnik kraqice
Marije. Kao novi kandidat za ugarski kraqevski presto bi istaknut mladi
Ladislav, sin ubijenog Karla. Po tog novog kandidata, koga je s hrvatskim
buntovnicima pomagao i Tvrtko, krenula je u drugoj polovini februara
1387. jedna hrvatska deputacija u Napuq, na ~elu sa zagreba~kim
biskupom Pavlom Horvatom.
Potisnuti u Slavoniji, hrvatski buntovnici po~e{e da se kupe oko
kraqa Tvrtka. U w su polagali svu nadu. Wegov je polo`aj bio sli~an
donekle polo`aju Pavla [ubi}a na po~etku XIV veka. Kao i [ubi}, i on je
bio najsilniji gospodar na jadranskoj obali, i gospodar koji je, osim
Primorja, imao i Bosnu i tako sa dve strane mogao da uti~e na ugarske
stvari. I kao {to je nekad sudbina Karla Roberta bila gotovo u rukama

6
mo}noga Pavla, tako je sada sudbina princa Ladislava zavisila od dr`awa
kraqa Tvrtka.
Prvi dalmatinski grad koji je u toj krizi pri{ao kraqu Tvrtku, be{e
grad Klis, ogwi{te [ubi}eve porodice. Gra|ani su ponudili kraqu svoj grad
pod uvetom da im prizna sva prava i povlastice koje su ranije dobili od
[ubi}a i u`ivali sve do tada. Tvrtko je 22. jula 1387. oberu~ke prihvatio
ponudu i dao poslanicima i pismenu potvrdu o tom. Dobiv{i tako, bez
muke, tvrdi kli{ki grad, Tvrtko je odmah odlu~io da svoje posede u
Dalmaciji pro{iri i da zapo~eto delo nastavi {to skorije, dok traje o{ti
zaplet. ^im je dobio Klis, Tvrtko je u w poslao svoju vojsku i spremao se
da je odmah uputi i daqe. Spli}ani, koji su bili prvi na udaru, prepado{e
se mnogo od te mogu}nosti. Na dan 1. avgusta sastade se wihovo
gradsko ve}e i odlu~i da odmah
(246)
po{aqe u Bosnu svog gra|anina, istoimenog unuka hroni~ara Miha
Madijeva. Instrukcija koja mu je bila izdata, glasila je da ide kraqu i da
ga pozdravi "cum omni humilitate", i da mu preporu~i grad Split, koji ga,
posle svog zakonitog vladara, smatra za najva`nije lice. Ako bude kraq
uputio svoju vojsku protiv Splita, neka Miho nastoji odvratiti ga od daqih
neprijateqstava ukazivawem na splitsku odanost i na spremnost da
izvr{e sve wegove naredbe, sem onih koje bi ih gonile na neverstvo
prema ugarskoj kruni. Ali pre nego {to je splitski poslanik mogao krenuti
na bosanski dvor, ve} 2. avgusta napala je bosanska vojska splitsko
podru~je, ne udaraju}i na sam grad. Napad bosanske vojske nije imao
karakter pravog rata; i Klai} ima pravo kad veruje da je Tvrtko samo
"mislio ~e{}im provalama prisiliti Spli}ane, da se napokon za voqu mira
i koristi svoje podlo`e vrhovnoj vlasti bosanskoj".
Malo posle poku{a{e pristalice oslobo|ene kraqice Marije i kraqa
@igmunda da uzmu ~uveni vranski manastir od Ivana Pali`ne. Na ~elu
te lojalne vojske be{e novi vranski prior Albert de Losok (od Lu~enca) i
krbavski knezovi Budislavi}i. Pali`na, koji je dobro stajao u narodu,
spremi se na otpor, uzdaju}i se sigurno i u pomo} svojih prijateqa. I
doista, 11. novembra provalila je Tvrtkova vojska u zadarski kraj i silno
ga poharala. U plen je palo oko 3000 grla sitne stoke i na 1400 krava i
volova. Protivni~ka vojska ustuknu odmah natrag, ostavi opsadu Vrane i
povu~e se u Nin. "Radi mno`ine i snage bosanskih jeretika", pisao je
wen zapovednik 17. novembra iz Nina, "ne mogosmo ostati u poqu,
nego se sklonismo u Nin, stari grad vernih. " Tvrtkova vojska sjedini se
posle toga s Pali`ninom i po|e odmah za neprijateqem pod sam Nin.
Opsada tvrdog ninskog grada trajala je sve do sredine decembra (do
17), kad je bila prekinuta verovatno radi o{tre zime. Ovo Tvrtkovo
ratovawe po Dalmaciji donelo mu je, osim vojni~kog uspeha i ja~awa
li~nog presti`a, jo{ i grad Ostrovicu, i opet jedno od starih {ubi}evih
sedi{ta.
Tvrtko je, u to isto vreme, bio aktivan i na isto~noj i severnoj
granici. Wegovom i Lazarevom pomo}u oja~ani kre}u odmetnici u nove
borbe, koje vode s promenqivom sre}om, ali sa osetnom {tetom za Ma|
are. Naro~ito je bio opak wihov upad u Srem, prvih dana septembra
1387. Razqu}en vestima o tom, @igmund odlu~i da se li~no krene
protiv buntovnika, kao {to se mesec dana ranije borio protiv wih pod

7
Gumnikom. Ali ovoga puta, pisao je on mleta~kom du`du 22.
septembra, ne}e i}i samo protiv odmetnika dosad pomiwatih, nego i
protiv "bosanskog bana" (ne veli kraqa), da "skr{i wihovu obest". Ipak
nije po{ao. Mesto wega u borbu su krenuli wegovi zapovednici Nikola
Gara i Stepan Koro|, kojima je uspelo da potisnu buntovnike sve do iza
Save; ali u samu Bosnu nisu smeli da u|u. U tim borbama ugarski izvori
naro~ito pomiwu u~e{}e bosanske i srpske kowice, dobro oru`ane, koja
je ustanicima ~inila velike usluge svojim brzim manevrisawem. U
ropstvo je, veli kraq @igmund hvale}i "lavovsku sr~anost" svojih vernih,
pao velik broj "nevernih i {izmati~nih Bosanaca i Ra{ana".
Sve je ovo osetno uticalo i na Tvrtkove uspehe u Dalmaciji. Pojedini
gradovi, posle pada Ostrovice, boje}i se kakve zle sudbine, po~e{e da
tra`e veze s Tvrtkovim qudima i da se na neki na~in osiguraju
(247)
unapred. U Trogiru se 26. i 27. decembra dugo ve}alo i kolebalo {ta
da se radi. U o{trini raspravqawa do{lo je do vrlo krupnih re~i i scena,
koje su zavr{ile krvqu i mrtvim glavama. Narod se odlu~i za Bosance i
trojica vo|a stranke kraqa @igmunda bi{e pobijena, jedan ~ak nasred
trga, 27. i 28. decembra. Ostali jedva uspe{e da pobegnu u Split.
Ovaj trogirski slu~aj uneo je u ostale dalmatinske gradove jo{ vi{e
pometwe i zabrinutosti. Stoga neki brzo odlu~i{e da mole kraqa
@igmunda za {to skoriju pomo}. Ve} u januaru 1388. i{li su s tom
misijom na ugarski dvor predstavnici Zadra, [ibenika i Splita. Jedino
Dubrovnik, zahvaquju}i svom savezu sa kraqem Tvrtkom, nije imao
nikakva razloga za pribojavawe. On je, {tavi{e, bio uspeo da svoje
odnose s Bosnom prika`e na ugarskom dvoru kao nimalo lojalne i da 28.
oktobra 1387. dobije od kraqa @igmunda kao neku dozvolu i za daqe
veze. U svojoj poveqi Dubrovniku od tog datuma pristao je ugarski kraq
da Republika mo`e od qudi iz Bosne i Ra{ke dobijati zemqe i podru~ja,
"izuzev{i samo one zemqe, koje su ostali kraqevi Ma|arske, na{i preci,
dr`ali i posedovali".
Na zapo~etom putu Tvrtko nije hteo da zastane s polovnim
uspesima. Ivan Pali`na, koji je postao wegov namesnik u staroj hrvatskoj
dr`avi, odnosno u Dalmaciji, i preneo svoje sedi{te u Klis, bio je ~ovek
na koga se Tvrtko mogao potpuno osloniti. Samo wegovoj upornosti
imalo se zahvaliti da je buntovni~ki pokret protiv kraqa @igmunda i
kraqice Marije ostao u Dalmaciji `iv i aktivan i da je, uz Tvrtkovu pomo},
doveo i do uspeha. Sa Pali`nom Tvrtko je dobio u svoju vlast i znamenitu
Vranu, a to je bio dobitak od nesumwivog zna~aja. I za Tvrtka i za
Pali`nu bilo je jasno da oni ne}e lako ostaviti neiskori{}ene lawske
uspehe. I, doista, ~im je malo popustila zima, 18. februara 1388. napao
je Pali`na ponovo splitski kraj i opusto{io ga, nastavqaju}i
uznemiravawa i docnije. Kako ugarska pomo} nije dolazila, Split je sa
strahom i{~ekivao {ta }e da mu donesu skori proletwi dani. Trogirska
op{tina, kojoj sudbina bliskog Slita nije mogla biti ravnodu{na, poku{a
da posreduje. Ali nije postigla uspeh. Split je ostao veran ugarskoj kruni i
kraqu @igmundu. To izazva Tvrtka na nove i odlu~nije korake. Dva
wegova poslanika, vojvoda Vlatko i Stanoje Jela~i}, po{la su sredinom
marta u Klis da jo{ jedanput, pre novog udarca, ponude sporazum
dalmatinskim gradovima. Trogirani, prvi i jedini, pozdravi{e kraqeve

8
qude i pokloni{e im 50 libara u znak pa`we. Ostali gradovi ostado{e
pasivni, nadaju}i se svaki ~as kakvom povoqnom glasu sa ugarskog
dvora.
Mo`da su ih sve u toj veri podr`avale vesti o uspesima
@igmundove vojske protiv Ivana Horvata i wegovih drugova. U borbama
protiv Horvata nekoliko hrvatskih buntovnika bi zarobqeno, odvedeno u
Budim i tamo privezano kowima za repove, vu~eno po ulicama i
najposle pogubqeno i ra{~ere~eno. Taj jezivi primer pla{io je qude. Ali,
u samoj Dalmaciji kraq nije bio u stawu mnogo da pomogne. On se u ovo
vreme nalazio u velikoj nov~anoj krizi i nije mogao bez tih sredstava da
misli na ozbiqnu vojni~ku akciju. Osim toga, bio je zauzet u velikoj meri
po w nepovoqnim obrtom prilika u Poqskoj i Moldavskoj.
Kraq Tvrtko je, ulaze}i u Dalmaciju, bio o~evidno na~isto s tim
(248)
da }e morati na}i neki sporazum s Mleta~kom Republikom. U
Republici, koja je dr`ala stranu @igmundu i Mariji protiv napuqskog
kandidata, Tvrtkov otpor nije bio simpati~an; ali iz mnogo razloga
mleta~ka siworija nije htela da kvari svoje odnose s wim. Da bi se, ipak,
pokazalo izvesno neraspolo`ewe, do{la je wihova, dosta hladna i
rezervisana, poruka na Tvrtkov poziv iz 1388. godine da mu upute
jednog poslanika na pregovore. Oni, odgovorilo se iz Mletaka 29. aprila,
ne vide potrebe za to poslanstvo. , a, osim toga, u tim idewima tamo i
natrag gubi se mnogo vremena. Nego, ako kraq ima ne{to da poru~i
Republici, neka on po{aqe svoje poslanstvo, koje }e biti rado i pa`qivo
saslu{ano. Tvrtko je `eleo da Republika uputi wemu jednog poverqivog
~oveka, s kim bi on mogao pre}i sva pitawa od va`nosti. Wegov
poslanik, koji bi do{ao u Mletke, ma koliko ve{t, mogao bi govoriti samo
o onom {to bi bilo konkretno formulisano, a ne bi mogao i za svaki
eventualni obrt situacije ili za koje uzgred iskrslo pitawe dati siguran i
obavezan odgovor. Za Tvrtka bi bilo vrlo va`no da iz neposredne
diskusije mogne dobiti pun utisak o svima rezervama ili delikatnostima,
koje imaju Mle~ani i prema wemu i prema ~itavom polo`aju uop{te;
ovako, on je bio upu}en na tu| izve{taj i na obave{tewe, koje je iz druge
ruke i uvek li~no obojeno.
Kad pregovori sa Splitom i sa ostalim dalmatinskim gradovima ne
uspe{e, odlu~i Tvrtko da ponovo po~ne sa napadima. U drugoj polovini
maja udarila je wegova vojska na splitski kraj i ponovo ga opusto{ila. U
isto vreme opremala se u Kotoru wegova flota, gde su ~ak gra|ene i
neke la|e, da sa morske strane pomogne akciju kopnene vojske. Kad su
~uli te vesti Spli}ani se ozbiqno upla{i{e i 10. juna uputi{e @igmundu
jednog re~itog fratra, da mu izlo`i svu tegobu grada i da tra`i bezuvetnu
pomo}. Ako kraq ne mo`e da pomogne, onda neka im bar dozvoli da se
sami opredele "bez `iga veleizdaje" ili, ako to ne}e, neka poslanik, pred
ve}em boqara, izjavi na sav glas da Spli}ani skidaju odgovornost sa
sebe, jer }e, nagnani nevoqom, morati u~initi ono, {to im jedino ostaje
za spas grada, kad druge pomo}i nema. Neki od pu~ana ve} i sada
napu{taju grad. Ako im kraq i velika{i obe}aju pomo}, on neka izjavi
da }e je Spli}ani ~ekati najdaqe do kraja jula; a posle toga da }e
postupiti kako za najboqe na|u.

9
 Ma koliko da su bile ozbiqne molbe i poruke Spli}ana, kraq
@igmund nije ipak mogao da im druk~ije do|e u pomo}, sem
pozivawem da veruju i da ustraju. On je, istina, pomi{qao na to da krene
vojsku protiv Tvrtka i po~eo je bio ve} neka spremawa u tome pravcu;
ali je ~itav plan bio napu{ten ili radi drugih briga ili radi nedovoqnog
odziva. Spli}ani, za koje se, prema gorwim pretwama, moglo misliti da }
e posle danog roka pri}i Tvrtku i spasti se od daqih udaraca, ne
postupi{e ipak tako. Za budimski dvor wih je vezala duga tradicija, koja
je, poznato, "druga priroda" qudi. Nacionalno ose}awe u na{em smislu
nije kod wih postojalo, kao ni kod najve}eg dela drugih lica i op{tina
sredwega veka i Tvrtko im je, otuda, izgledao tu|, sublizu kao i ma koji
drugi strani vladalac. To, {to je u wemu tekla i [ubi}eva krv, nije za
Spli}ane vredelo gotovo ni{ta. Jedno, {to ni sami [ubi}i nisu bili
naro~ita splitska simpatija; a drugo, {to je gradsko stanovni{tvo te
varo{i, sa veoma razvijenom pravnom sve{}u, kao kod ve}ine
dalmatinskih gradova, u Tvrtkovu postupku gledalo udara-
(249)
we na "zakonitost" i sve posmatralo kao otima~inu momentalno
ja~eg. Najboqi dokaz za sve to pru`a ~iwenica da su ba{ oni, samo da
bi spasli stari red, predlagali ostalim dalmatinskim gradovima
obrazovawe jednog odbrambenog saveza u koji bi, osim wih, u{li i neki
hrvatski knezovi. Wihov zakqu~ak u tom pravcu donesen je 28. avgusta.
Petar Zori}, -splitski gra|anin, imao je da pozove u savez gradove [ibenik
i Skradin i hrvatsku vlastelu Nelipi}e, Vida Ugrini}a i, prema potrebi,
krbavske knezove. Savez je bio jasno uperen protiv Pali`ne kao
@igmundovog odmetnika i protiv kraqa Tvrtka. Wihov neposredni ciq
imao bi biti taj, da svi ti saveznici sjedine svoje sile pa do|u u pomo}
Splitu, i onda odmah udare na Klis i wegova zapovednika.
Ovaj splitski predlog nai{ao je na povoqan odziv i u jesen, 6.
oktobra, odr`an je zajedni~ki sastanak Spli}ana, [iben~ana,
Skradiwana, i predstavnika vlastele Nelipi}a i Ugrini}a u skradinskoj
crkvi Sv. Katarine, gde je ugovor o savezu dokon~an i potpisan. Ciq
saveza izra`en je re~ima, da }e se u~esnici uzajamno pomagati, sa
`eqom da "sebe, zemqu, mesta i svu imovinu svoju o~uvaju u du`noj
vernosti prema svetoj kruni ugarskoj". Prema opasnim protivnicima
prirodno je da odbrana treba biti zajedni~ka, jer je samo tako koliko-
toliko zajam~en povoqan uspeh. Jedna ta~ka ugovora, koja je vezala
sve pregovara~e i bila vrlo karakteristi~na, glasila je ovako: "Ako bi se u
kraqevini Ugarskoj u toku doga|aja zbila kakva promena (misli se na
prestolu), ne mo`e i ne sme nijedna od navedenih stranaka pristati uz
drugoga vladara, gospodara, osobu ili op{tinu ili dr`avu bez saglasnosti
ostalih saveznika."
Kraq Tvrtko nije mogao u taj mah da sna`nije istupi u Dalmaciji i
silom spre~i obrazovawe tog po se nepovoqnog saveza. Upravo u to
vreme napredovala je jedna turska vojska, avgusta 1388, prema Ra{koj i
prema Bosni. Iako to nije bila ve}a osvaja~ka sila, koja je krenula da
lomi kraqevine, nije to bila ipak ni mala pqa~ka{ka ~eta od koje stotine
qudi, koja bi dolazila, kao oluja, samo da nanese {tete. Turski upad bio je
izveden od jednog pove}eg odreda i imao je ciq, osim pqa~kawa, jo{ i
{irewe glasa i uticaja Muratove osvaja~ke snage.

10
 Na glas o nadirawu Turaka, u Dubrovniku se 15. avgusta 1388.
zakqu~ilo, da se puste u Ston svi begunci koji su se sklawali ispred
nasilnika, a samo da se vlastela uputi u sam grad Republike. Bosancima
je ve} 9. avgusta bilo otvoreno dubrova~ko podru~je. Bedemi i utvr|
ewa Stona imali su se odmah staviti u odbrambeno stawe i dobro
utvrditi. Svi sposobni i raspolo`ivi oto~ani dovedeni su 19. avgusta da
brane i ~uvaju Ston, a Tvrtko je, za odbranu saveznika, uputio sa svoje
strane 1000 qudi u pomo}. Sutradan po tom re{ewu, 20. avgusta,
upu}en je Baranin Zore Bog{i} da ide [ainu, vo|i Turaka, verovatno da
ga sti{ava i uzgred uhodi. O turskom napadu zakqu~ilo se 22. avgusta
javiti i na ugarski dvor i tra`iti savet, "super remedio contra ipsos". Drugi
poslanici dubrova~ki bi{e upu}eni u susedstvo, kraqu Tvrtku i \ur|u
Stracimirovi}u.
Jedan turski izvor kazuje, da je ovaj napad Turaka u Bosnu uputio
ba{ \ura| Stracimirovi} Bal{i}, iz `eqe da se bar na taj na~in osveti
Tvrtku. [ain, vo|a Turaka, ratovao je u Epiru. Tu je \ura| do{ao s wim u
vezu, i kao turski hara~ar uspeo da nagovori [aina na
(250)
tu akciju. Mi danas ne znamo koliko je bilo to odeqewe turske
vojske, koje je {irilo strah i trepet; ali, kako su se u tom odeqewu
nalazile i neke turske ~elebije, odnosno prin~evi, sva je verovatno}a da
ono nije bilo malo i, naro~ito, da nije bilo slabo. Kod Bile}e, 27. avgusta,
do~ekao je tu tursku vojsku, u hercegova~kim klancima, vojvoda Vlatko
Vukovi} sa bosanskom vojskom i potukao je do nogu. Jedva se spasao
sam [ain sa malim brojem pratwe i qudi.
Ovaj napad Turaka, koji je zavr{en sjajnim uspehom Tvrtkove
vojske, zadavao je ipak velike brige kraqu. Na jednoj strani on je omeo
wegovu akciju na zapadu, u Dalmaciji; a s druge strane punio ga je
strahom od turske. osvete. Pored toga, neprijateqstvo \ur|a
Stracimirovi}a nije bila stvar preko koje se moglo ravnodu{no pre}i.
Ovaj posledwi sukob bio je najneposredniji dokaz za to. Ako niko drugi,
Dubrova~ka Republika uhvatila je, izgleda, niti pro{lih intriga i mogla je
da obavesti i Tvrtka o wima. Posle turskog poraza, 5. septembra, izdalo
je ve}e Republike naredbu svojim poslanicima, da nastoje sklopiti "slogu
i prijateqstvo" izme|u bosanskog kraqa i \ur|a. Kraq Tvrtko je uvideo
potrebu sporazuma i zamolio je Republiku da u ime wegovo po{aqe \ur|u
kao pregovara~a svog vlastelina Mihaila Rasti}a. Republika je 16.
novembra pristala na to i dala dozvolu.
Da je situacija u Dalmaciji, posle sklopqenog saveza, izgledala
opasna po Tvrtka vidi se odatle, {to se 14. oktobra 1388. zakqu~ilo u
Dubrovniku ovo: ako bi do{lo do tog, da ugarski kraq digne vojsku protiv
bosanskog kraqa, onda }e dubrova~ki poslanici na Tvrtkovom dvoru
imati da izjave, kako oni `ele odr`ati mir i kako su voqni, kao posrednici,
u~initi sve da do|e do sporazuma izme|u obe krune. Me|utim, Tvrtka nije
ostavqala stara sre}a. Wegovi protivnici, sa raznim interesima, do|o{e
brzo u me|usobne sukobe i tim osetno oslabi{e i zna~aj saveza i
opasnost situacije. Izme|u grada Trogira i kneza Nelipi}a do|e do sukoba
koji prili~no razdvoji snage. Obave{ten o tom, Tvrtko u novembru {aqe
dva svoja velika{a, kneza Hrvoja Vuk~i}a i brata mu Vojislava, da odu u
Dalmaciju i jo{ jedanput, vrlo ozbiqno, po - zovu tamo{we protivnike da

11
priznaju wegovu vrhovnu vlast. Iz tvrdog Knina oba brata Vuk~i}a
uputi{e svoje poruke. Prvi je bio grad Trogir, koji se odazvao pozivu, i 11.
novembra poslao Hrvoju svoga ~oveka da se obavesti o polo`aju i
wegovim namerama. Hrvoje je prikazivao Tvrtkov polo`aj kao vanredno
povoqan; on nosi pobede na sve strane i osvaja postepeno, milom ili
silom, ~itave oblasti. Izgleda, doista, da se Tvrtko u ovaj mah nadao
ve}im uspesima. Radi toga je uputio u hrvatske oblasti kao svog
namesnika vojvodu Vlatka Vukovi}a, verovatno ne samog, nego s
kakvom vojskom, koja mu je imala biti oslonac u radu.
Ta aktivnost Tvrtkova izazva naj. posle kraqa @igmunda na `ivqi
otpor. On, pre svega, tra`i da na~ini savez sa Mlecima, koji mu u
Dalmaciji mogu biti od znatne koristi. Wegova ponuda bila je upu}ena u
Mletke i tamo pretresana, ali do saveza nije do{lo, jer su Mle~ani,
izgleda, najpre tra`ili znatnu cenu za svoje usluge, a posle ipak na{li za
mudrije da ostanu neutralni. @igmund je 29. septembra 1388. sklopio.
primirje s poqskim kraqem za godinu dana i tako dobio na toj strani
ne{to slobodnije ruke. On imenova Ladislava Lu~enca, slavonskog bana,
za upravnika ("gubernator") Hrvatske i Dalmacije i
(251)
posla ga u ugro`ene krajeve, da ~im pre uspostavi autoritet
ugarske krune. Lu~enc sti`e u Zadar pred sam Bo`i}, 23. decembra, i
po~e odmah spremawe vojni~ke akcije. Ve} 4. januara poslali su
[iben~ani u pomo} ugarskoj vojsci 50 svojih qudi. Malo posle toga, prvih
nedeqa 1389, po{ao je Lu~enc sa svojim ~etama protiv bosanskih qudi.
Mi o tom pohodu nemamo bli`ih vesti; ali da nije zavr{io povoqno po Ma|
are vidi se najboqe po tom, {to Tvrtkova vojska ostaje u Dalmaciji,
dopire do samog Zadra i pali mu predgra|a. U martu vojvoda Vlatko pred
Splitom daje pobedni~ke poruke ugro`enom gradu.
Vojvoda Vlatko tra`io je, u stavu pobednika, da se Split ~im pre
izjasni za priznawe Tvrtkove vrhovne vlasti i da mu uputi svoje
poslanstvo. Vide}i da ugarska pomo} ne donosi potrebno olak{awe, a
da sam grad ne mo`e doveka primati udarce bosanskih ~eta, Split po~e
da se koleba. Wihovo gradsko ve}e sastalo se 24. marta 1389. i izabralo,
doista, dvojicu gra|ana, Nikolu Sre}u i Ivana Marina, kao svoje
predstavnike i poslanike kraqu Tvrtku. Sli~no su uradili i ostali
dalmatinski gradovi. Iz uputstava, koja su data splitskim zastupnicima,
vidi se o~evidno wihovo kolebawe. Da se mo`e, oni bi nesumwivo ostali
verni ugarskoj kruni. ^ak se pomalo nadaju da bi, jo{ uvek, mogli od
samog Tvrtka dobiti neki rok u kome bi im se dala prilika da se
jo{ jedared obrate kraqu @igmundu za pomo}, ili da bi dobili mogu}nost
da mu se opravdaju i izbegnu prekoru izdajstva. Posle toga roka, wihova
bi savest bila mirna i oni bi, bez muke, mogli pristati da postanu Tvrtkovi
podanici, istina s pretpostavkom da to u~ine i ostali dalmatinski gradovi
i da im kraq potvrdi stare povlastice.
Kraq Tvrtko se pokazao kao vrlo predusretqiv. O~evidno u `eqi da
ne izgleda prost otima~ i da prema qudima koje misli dobiti za podanike
ne bude gori od starih vladara, on je pristao da im odobri tra`ene
rokove. ^inilo mu se da se qudi zadobijaju i qubavqu, isto toliko koliko i
snagom. Splitu je bio ostavqen posledwi rok za predaju 15. jun; a Tvrtko
je pristao ~ak i na to da Dioklecijanov grad bude posledwe od

12
dalmatinskih mesta koja dolaze pod wegovu vlast. U tom aktu bilo je
koliko dr`avni~ke mudrosti, radi predusretqivosti, toliko isto i svesnosti
svoje snage i uverewa da krajwe re{ewe ne mo`e ispasti druk~ije. To je
on i kazao splitskim izaslanicima, ne ostavqaju}i nimalo sumwe o tom
da }e, ne odgovore li svojoj obavezi, imati da ra~unaju s wegovim
ozbiqnim napadima.
Kad su dobili povoqne odgovore od kraqa Tvrtka, Spli}ani, posle
dogovora sa [iben~anima i Trogiranima, 19. maja posla{e ugarskom
kraqu svog na~elnika Jakinca Malatestu i istog Nikolu Sre}u, koji je bio
kod Tvrtka, da ga obaveste o svemu i tra`e wegovu odluku. Isto su tako
postupili i Trogirani. I jedni i drugi po`urivali su re{ewe, jer je rok za
odgovor bio vrlo kratak. Kraq @igmund, prirodno, nije mogao da dade
svoj pristanak da se gradovi predaju Tvrtku. Obe}avao je stoga skoru
pomo} i boqe izglede za budu}nost. Ali, u kratkom roku od mesec dana
on nije mogao organizovati ekspediciju i prisko~iti u pomo} gradovima
koje je ~ekala Tvrtkova osveta, ako prekr{e stvoreni sporazum u Trogiru
i Splitu zavlada radi toga razumqiv strah. Trogirani uputi{e 23. maja
jedno poslanstvo u Bosnu, koje je imalo da rastuma~i kraqu wihov
polo`aj i da ga uverava kako Trogir ima najboqe namere. Oni su ~ak
nudili kraqu da, za svaku sigur-
(252)
nost, po{aqe u wihov grad jednog ~oveka, koji bi bio wegov
poverenik. Ra~unali su ~ak i s tim, da bi kraq mogao zatra`iti i taoce od
dalmatinskih gradova. Split se bio upla{io isto tako. Kad je pro{ao 15.
jun, a iz Ugarske niti stiza{e pomo} ni pouzdana poruka, Spli}ani
odlu~i{e da ve{to diplomati{u oko Tvrtka. Da ispune obavezu nije im se
jo{ dalo; ali im se isto tako nije dalo ni da to priznaju. U neprilici, oni se
prihvati{e za onu ta~ku ugovora koja je govorila da se Spli}ani mogu
predati posledwi. S tim uputima oni posla{e u Bosnu, 30. juna, Ivana
Marina, mole}i kraqa da ih ne dira dotle, dokle se i ostali gradovi ne
pokore.
Tvrtko bi vrlo verovatno istupio mnogo energi~nije u Dalmaciji da u
taj mah nije do{lo do velike ofanzive cara Murata protiv Srbije kneza
Lazara. Turci su bili re{eni na odsudnu bitku. To se videlo najboqe po
tom {to je vojsku vodio sam sultan. Tvrtko je pravilno shvatio da je
turski napad na Srbiju posredno i napad na Bosnu i da ide za tim da
skr{i slobodu balkanskih hri{}ana. Kao dobar dr`avnik i ispravan
saveznik, on se odmah re{io da pomogne Lazaru i uputio mu je u pomo}
s vojskom i svog najboqeg vojvodu, Vlatka Vukovi}a, lawskog pobednika
Turaka kod Bile}a. Uz tu vojsku pristao je i wegov saveznik Ivan Pali`na.
Na Vidovdan 1389. do{lo je do bitke na Kosovu u kojoj su u~estvovale i
bosanske ~ete. Vlatko Vukovi} se borio hrabro i verovao je ~ak da je
pobeda na hri{}anskoj strani. Tako je s bojnog poqa obavestio i svog
gospodara. Wemu se to verovatno u~inilo stoga, {to je u borbi poginuo
sam sultan i {to su Turci posle borbe napustili Kosovo i Srbiju. Veruju}i
da je ta vest ta~na, Tvrtko je javio o hri{}anskoj pobedi u Trogir i u
Firencu. I {to je vrlo zanimqivo, on je svoje obave{tewe o pobedi poslao
u Trogir ne dan-dva posle primqene vesti, nego ~ak 1. avgusta. Kao
ispravan saveznik, Tvrtko posle Lazareve pogibije nije preduzimao ni{ta
u Srbiji da poja~a svoj uticaj ili ra{iri svoje me|e.

13
 U jednoj padovanskoj hronici nalazi se i ovo za Tvrtka prili~no
karakteristi~no kazivawe. Frawo Karara mla|i, {urak kneza Stepana
Frankopana, koji je bio u vezama i prijateqstvu s kraqem Tvrtkom, be{e
1388. izgubio svoju dr`avu Padovu. Dok je tra`io ko bi mu sve mogao
pomo}i da povrati izgubqeno mesto, upozorio ga je knez Stepan na
Tvrtka. Ovaj je bio qut na milanskog vojvodu "jer je turskomu sultanu
prodavao oru`je u ono vrijeme, kad su Bosna i Srbija prolijevale krv
svoju na Kosovu'. Knez Stepan je upu}ivao Kararu da svakako ide u
Bosnu, kraqu Tvrtku, "jer je gotovo siguran, da }e mu taj pomo}i na
wegovu preporuku". Novi obrt stvari u Italiji odveo je Kararu na drugu
stranu, upravo u ~asu kad se be{e krenuo u Bosnu. Za ovo vreme, dok
je bosanska vojska bila zauzeta borbom s Turcima, uspelo je ugarskim
qudima, i wihovim pristalicama, da osvoje Klis i potisnu mali broj
bosanskih posada u Dalmaciji. Kad je svr{ena bitka na Kosovu i Tvrtko
bio na~isto s tim da Turci ne misle prodirati daqe prema Bosni, Tvrtko je
krajem avgusta opremio svoju vojsku u Dalmaciju, da nastavi zapo~ete
borbe. Ta vojska pre|e odmah u napad i krajem septembra doprla je ve}
do Zadra i tu popalila sve ku}e do pod wihove gradske kapije. Napade i
pusto{ewa ponavqala je potom sve do u duboku jesen. Na velike molbe
Zadrana uputio im je sredinom novembra kr~ki knez Ivan Frankopan
jednu pomo}nu vojsku
(253)
od 400 kowanika, a woj se posle pridru`ilo i 200 Pa`ana. Sa tom
pomo}u i svojom vojskom izveli su Zadrani napad na Vranu. U dve qute
borbe, 22. i 24. novembra, Pali`na se sa svojim qudima hrabro opirao i
bio je i rawen, ali nije mogao da savlada napada~e. Tek u tre}oj bici, 10.
decembra, razbi{e Bosanci svoje protivnike, koji se "sramno" (turpiter)
povuko{e ispod Vrane. Pet dana iza toga bi povra}en i Klis i tako
uspostavqen i ranije ste~eni posed i ugled bosanskog kraqa. Mleta~ka
Republika obave{tavala je ugarski dvor o bosanskim uspesima,
javqaju}i otvoreno kako su dalmatinska mesta u velikom strahu i
nedoumici da li }e uop{te mo}i odoleti Tvrtkovoj snazi. Tvrtko se,
govorili su oni, opredelio potpuno za napuqski dvor i sad izjavquje da
sve radi u ime Ladislava, sina kraqa Karla.
Kad je Mleta~ka Republika dobila uverewe da @igmund u taj mah
ne mo`e da za{titi dalmatinske gradove i svoj autoritet, ona je poku{ala
da sama dobije te gradove za sebe. Wihov senat re{io je bio jo{ 29.
aprila 1390. da jedan wihov naro~iti izaslanik ispita raspolo`ewe duhova
u Dalmaciji, pa da se po tom po~ne akcija. Ali je taj wihov interes do{ao
kasno. Dalmatinski gradovi lomili su se oko toga da li da ostanu verni
kraqu kome su se obavezali ranije, ili kraqu koji im je bio bli`i i opasniji.
Za dotle pasivne Mletke u ovoj dilemi nije se vi{e nalazilo mesta. Videv{i
da od ugarske pomo}i, posle toliko vremena, nema ni{ta, Dalmacija se
be{e odlu~ila da se pokori kraqu Tvrtku i u maju uputila svoje poslanike
u Bosnu, da tamo kona~no urede stvar. Svesna da bi posle toga svaka
wena akcija bila uzaludna, Mleta~ka Republika re{ava 26. maja da na
toj strani obustavi svoju politi~ku akciju.
Za to vreme je Tvrtko `ivo radio da toliki napor zavr{i sa uspehom.
Wegovi qudi idu u Hrvatsku i Dalmaciju i vode posledwe pregovore.
Mandatori bosanskog kraqa bili su krbavski knez \uro i Tvrtkov hrvatski

14
namesnik Ivan Horvat. Splitski gra|ani uputi{e svoje poslanike u Bosnu,
potpuno spremni da se pokore ali pod ~asnim uslovima. Uputstvo
izdano splitskim poslanicima za pregovore datirano je 8. maja. Kad su
~uli za tu splitsku odluku re{i{e se [ibenik, Bra~ i Hvar, a verovatno i
Kor~ula, da i oni urade tako. Jedino se dotle najpredusretqiviji Trogir
po~eo u posledwi ~as ustru~avati, ali to nije trajalo dugo. Kad su
Spli}ani izjavili svoju pokornost Tvrtku, izdade im on 2. juna u Sutjesci
povequ sa potvrdom svih wihovih dotada{wih prava i povlastica. U isti
mah, dokraj~uju}i wihove sukobe sa Klisom i Omi{em, kraq je ta~no
dao povu}i granice izme|u tih mesta, `ele}i, kako ka`e, da se "na{i verni
Spli}ani obilato koriste na{om milo{}u". Splitski uspeh pokoleba i
Trogirane, te i oni 8. juna izjavi{e Tvrtku pokornost. Iza Spli}ana dobi{e
potvrdu svojih povlastica i [iben~ani, a za wima Bra~ani, Hvarani i
Kor~ulani. Tvrtko je s razlogom mogao biti ponosan na tolike uspehe i
pohvaliti se wima svom mleta~kom susedu. Mleta~ka Republika mu je
8. jula odgovorila, sigurno ne mnogo iskreno, kako je "vesela srca"
primila wegove vesti i kako u~estvuje u wegovoj radosti. U trogirskim
bele{kama javqa se 10. jula 1390. prvi put nova Tvrtkova titula kao
"kraqa Ra{ke, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja". S tom titulom
svog kraqa di~e se 1. avgusta u zvani~noj splitskoj poveqi o
(254)
gradskim granicama i kraqevi izaslanici, protovestijar Tripo Bu}a,
kninski biskup Mihailo i Vlatko logotet.
U Tvrtkovoj dr`avi nalazilo se celokupno staro hrvatsko podru~je i
obala Dalmacije od Zrmawe do Kotora, sem Zadra i Dubrovnika.
Bosanske vlasti uvele su brzo u nove oblasti svoj poreski red. Tako
znamo da je svaki ~lan plemena Prkqi, na Zrmawi, pla}ao godi{we po
dukat na glavu. Na severu je wegova oblast dopirala do Save i Une, na
istoku do Drine, Lima i Mora~e. Bosanska dr`ava nije nikad imala ve}eg
opsega ni ve}eg zna~aja. U ovaj mah ona je bila najmo}nija slovenska
dr`ava na Balkanu, a iza Turske svakako i najsilnija.
Koliki je bio zna~aj i ugled Tvrtkov vidi se najboqe po wegovim
vezama. Kad mu je umrla prva `ena Doroteja, on je nameravao da se
o`eni po drugi put k}erkom austrijskog vojvode Albrehta III, i ta je
wegova namera bila lepo primqena na austrijskom dvoru. Ta veza
trebala je Tvrtku da bi dobio jednu potporu vi{e u borbi protiv
@igmunda. Saop{tavaju}i Mle~anima taj bra~ni sporazum i nude}i im
prijateqske usluge za u~vr{}ivawe wihovih veza sa austrijskim dvorom,
Tvrtko im je poru~ivao kako treba da se ve} jednom opredele. U ovoj
politi~koj situaciji oni treba da znaju da su prijateqi jedne strane
neprijateqi druge.
Krajem avgusta 1390. be{e do{ao u Sutjesku Andrea de Gvaldo,
splitski nadbiskup, s molbom da kraq ispuni `eqe i potvrdi stara prava
wegovog kaptola. Da bi pokazao svoju dobru voqu prema uticajnom
katoli~kom sve{tenstvu, kraq je 30. avgusta primio pod svoju za{titu
Splitsku crkvu, odobrio je sve stare posede i povlastice i ovlastio svog
vojvodu, Pavla Kle{i}a, da pomno ~uva interese crkve.
Ali, usred tih planova, kraqa Tvrtka je, u pedeset drugoj godini,
zadesila nenadna smrt oko 17. marta 1391. Kao i u slu~aju cara
Du{ana, ova smrt je ne samo presekla jedan plodan `ivot nego je iz

15
temeqa potresla i ceo wihov dr`avni organizam. U oba slu~aja veliki, i
skoro neslu}eni, polet wihovih dr`ava bio je nerazdvojno vezan za
wihove krupne li~nosti, pune inicijative i dr`avni~ke energije. Obojica su
umrla ne na kraju snage, nego u wenom naponu, u ~asu kad su
stvoreno delo imali da dograde i da urede. Ni jedan ni drugi nisu imali ni
izdaleka sebi sli~nog naslednika, da stvoreno delo prihvati ili bar o~uva.
A i delo samo, stvoreno vrlo brzo sre}nim sticajem prilika, a ne
prirodnim razvojem, prema{alo je snagu dr`ava koje su ga nosile i
prema{alo okvir i karakter wihovog dotada{weg `ivota. Bosna je bila
vi{e geografska nego politi~ka dr`avna jedinica, i wen razvitak i{ao je
dotle po izvesnoj geografskoj gravitaciji do wenih prirodnih granica. Sa
Tvrtkom ona je na se uzela veliku politi~ku ulogu, koja je bila van wene
tradicije i stoga koliko nova toliko i opasna.
Ali u tome {ta je trebalo da se odr`i, izme|u Du{ana i Tvrtka nema
sli~nosti. Du{an je, po karakteru svog dela, bio osvaja~. Gospodar ne
samo Srba nego i Grka i Arbanasa. On sawa o osvajawu Carigrada. U
wegovu oblast u{le su zemqe koje nisu imale ni~eg zajedni~kog sa
srpskom pro{lo{}u. Naro~ito je bio opasan elemenat gr~ki. On je
neosporno bio kulturno ja~i od Srba, nacionalno svesniji i u dr`avnim
poslovima sa vi{e tradicije i gipkiji. Nije se on dao lako priqubiti novoj
srpskoj dr`avi, a jo{ se mawe mogao podvr}i wenoj kulturi i organizaciji.
Naprotiv. Srbi su jo{ uvek u~ili i primali od
(255)
wih. Sve da Du{an nije razbio svoju dr`avu na velike oblasti i od
vlastele, naro~ito ~inovni~ke, napravio male dinaste; sve da nije usled
velike ekstenzivnosti i slabih prometnih veza centralna vlast prirodno
slabila, wegova dr`ava bi stalno bolovala od prevelikog broja tu|eg
elementa, koji je primila u sebe. [ta su daleki Epir i Tesalija mogli
doprineti za ja~awe Srbije i kad su Srbi mogli dospeti da tamo razviju
svoj uticaj?
Tvrtkova koncepcija bila je ukoliko se to sa svim rezervama za
sredwi vek uop{te mo`e re}i - nacionalnija i u mnogom stvarnija. Bosna
je imala centralni polo`aj u srpskohrvatskom narodu i bila je gotovo kao
odre|ena da obuhvati na oba krila oba na{a plemena. Sve podru~je
Tvrtkove aktivnosti obuhvatalo je samo na{ nacionalni elemenat. Tvrtko
je osetio taj geografski zna~aj Bosne. On je uspeo, kako to rekosmo, i
sticajem prilika, pone{to no{en samim doga|ajima. Hrvati na zapadu
nisu mogli da se nadaju uspehu rade}i samostalno i uvla~ili su Tvrtka s
po~etka kao saveznika, da ga posle prime kao gospodara. Srbi posle
1371. godine nemaju centralne vladarske li~nosti i Tvrtko se javqa kao
jedan od pretendenata i tamo, ne iz sopstvene inicijative, nego nateran
bezobzirno{}u Nikole Altomanovi}a i kao saveznik kneza Lazara. Posle
uspeha, prirodno, ja~aju prohtevi i {ire se izgledi. O~evidno je da
Tvrtkov plan ne bi bio mogu} za `ivota Du{anovog i Lajo{evog. Ali to ne
mewa ni{ta na zna~aju Tvrtkovu. Naprotiv. To samo kazuje da je bio
~ovek istorijske perspektive i da je osetio svoje vreme. Kod wega je bilo
nesumwivih dr`avni~kih sposobnosti. Kad mora on se bori, i to
energi~no, ali je uvek sklon na mudar kompromis. U Srbiji ne}e da se
pojavi kao osvaja~ i pobednik jednog dinasta, nego kao legitimni
potomak jednog Nemawi}a, da ukazuju}i na svoje pravo po{tedi

16
osetqivost. S Lazarom ne samo da ne tra`i borbe nego ~ak sklapa
savez, i to i u borbi protiv @igmunda i protiv Turaka. Wegova strpqivost
u postupawu s dalmatinskim gradovima daje nesumwiv dokaz za wegov
stav razboritog osmatra~a, koji usred akcije zna da ~eka i dr`i meru i
koji radi s planom i dosledno sa sigurnim ose}awem u kona~ni ishod.

17