Mitrovdan - 8.

novembar (26 oktobar)

 
Sveti velikomučenik Dimitrije rođen je u Solunu. Ovaj slavni i čudotvorni svetitelj bio je jedino dete dobrih i blagorodnih,
ali bezdetnih roditelja. Izmoljen od Boga, kao jedini i dugo čekani, s velikom pažnjom je odnegovan i vaspitavan. Otac
mu je bio vojvoda, a kad je on umro, hristoborni car Maksimijan postavio je Dimitrija umesto oca za solunskog vojvodu,
i tom prilikom mu reče: Čuvaj otačastvo svoje, i očisti ga od bezbožnih hrišćana i ubij svakoga koji priziva ime
Raspetoga... Dimitrije se, primivši se tog položaja, trudio da na svaki način pomogne hrišćanskom življu. Neko vreme
uspevao je tajno to da radi; međutim, kako to nije mogao sakriti, on poče javno da štiti hrišćane i da narod odvraća od
mnogoboštva i upućuje ih na Hristov put. Kada je car saznao za dela Dimitrijeva, razgnevi se i odluči da sam to
proveri. Jednom vraćajući se iz rata sa Samaritima car poseti Solun i odmah stade proveravati da li je istina ono što je
čuo o Dimitriju.

A Dimitrije saznavši unapred da će car posetiti Solun predade svome vernom sluzi Lupu svoje imanje i bogatstvo i
naredi mu da sve razdade siromasima. Sam se stade moliti i postiti pripremajući se za mučenički venac. Kada ga car
pozva k sebi, on neustrašivo pred njim ispovedi da je hrišćanin i naruži neznabožačko mnogoboštvo, za što ga car
odmah dade zatvoriti u tamnicu. Dok seđaše u tamnici, njega poseti anđeo Božji, koji mu se javi u velikoj svetlosti sa
prekrasnim rajskim vencem, i reče mu: Mir ti, stradalče Hristov, budi hrabar i krepi se. Ovo viđenje raspali u srcu
Dimitrijevom ljubav k Bogu, i on sve jače željaše da krv svoju prolije za Hrista.

Jednom k Dimitriju u tamnicu dođe po blagoslov hrišćanin Nestor, koga je sami Dimitrije priveo istinitoj veri
hrišćanskoj. On tražaše molitvenu pomoć i blagoslov od Dimitrija da pobedi istaknutog carevog megdandžiju Lija, koji
je već mnoge hrišćane mučeničkom smrću umorio. Dobivši blagoslov i ukrepljenje u veri od Dimitrija, koji mu proročki
govoraše: Lija ćeš pobediti, ali ćeš za Hrista postradati, Nestor ode na megdan sa Lijem i s Božjom pomoću pobedi
ga. Lijeva pogibija silno ožalosti cara, i on odmah naredi da blaženog Nestora poseku mačem. No smrt Nestoreva ne
uteši cara, a doznavši da je ovaj izašao na megdan Liju sa Dimitrijevim blagoslovom, naredi da Dimitrija ubiju kopljima.
U rano jutro 26. oktobra, dželati su pošli da ubiju Dimitrija u tamnici. Tamo zatekoše velikomučenika kako se bez
straha moli Bogu. Sa lica mu je, kaže legenda sjala neka svetlost. Dželati nisu smeli da mu priđu, pa su ga iz daljine
gađali kopljima i tako ubili. Tako ispovednik Hristov predade svetu dušu svoju u ruke Gospoda svoga Hrista. Telo
njegovo hrišćani tajno uzeše i sahraniše časno.

Posle dosta vremena, kada gonjenje hrišćana prestade, nad grobom Svetog Dimitrija bi podignut mali hram. I bivahu u
njemu mnoga čudesa, i razni bolesnici se isceljivahu od svojih bolesti. Sluga pak Dimitrijev Lup beše u tamnici kada
vojnici probodoše svetitelja kopljima, i on uze rizu gospodara svog, okvašenu časnom krvlju njegovom, a prsten njegov
umoči u krv. Tom rizom i tim prstenom on činjaše mnoga čudesa, isceljujući svaku bolest i izgoneći zle duhove. Glas o
tim čudesima pronese se po celom Solunu, te se svi bolesni stadoše sticati k Lupu. Kada za to saznade car
Maksimijan, on naredi da uhvate blaženoga Lupa i da mu odseku glavu. Tako i dobri sluga ode za gospodarem svojim
Svetim Dimitrijem ka Gospodu.

Sveti velikomučenik Dimitrije je zaštitnik grada Soluna i pokrovitelj Sibira, koji je Rusiji pripojen 26.novembra 1581.
godine. U Solunu postoji više predanja kako je Dimitrije i posle smrti štitio svoj grad,čineći ga neosvojivim za
neprijatelje. Jedan od varvarskih osvajača dugo je opsedao Solun, ali ne mogavši da ga osvoji razbesneo se i
opljačkao surovo okolinu grada, povevši u roblje mnogo naroda. Među robljem su bile i dve devojke, poznate vezilje,
koje je ovaj paganski vojskovođa kao poseban poklon dao svome caru. Čuvši za njihovu nenadmašnu veštinu, ali i za
svetitelja koji štiti Solun, car je veziljama naredio da izvezu lik Dimitrija Solunskog. Plačući i vezući lik zaštitnika
Soluna, devojke su mu se neprestano molile i tražile pomoć. Veče uoči praznika posvećenog Svetom Dimitriju, svetitelj
im se javio i na čudesan način ih izbavio iz ropstva, prenevši ih u hram u Solunu gde se narod bio okupio na
svenoćnom bdeniju u čast zaštitnika svog grada, a u slavu Božiju. Na ikoni Sveti Dimitrije se predstavlja u vojvodskom
odelu na konju, kako probada nekog čoveka kopljem, koji leži pod kopitama njegovog konja. Taj čovek je onaj Lij koga
je Nestor pomoću blagoslova i molitve Dimitrijeve pobedio.