Ханан, Хананци

Учење о земљи Хананској и њеној култури је пресудно за разумевање поруке

Историјских Књига Православне теологије, зато што ове књиге имају своје место у
контексту Ханана. Поред тога, Јеврејски језик је лингвистички грана Хананског језика,
и књижевни вид у Библији имају много сличности са Хананском литературом у
периоду од раног бронзаног до гвозденог доба. Такође, Израиљци су рано прихватили
хананско-фенинчанску азбуку за писање.

1. Извори
2. Име ``Ханан``
3. Геогрфски положај
4. Становништво
5. Језик
6. Писани документи
7. Култура
8. Религија

1.Извори.
Информације о Ханану и о Хананићанима долазе до нас у три различита извора:
докумената или списа, археологије и предања.
Нажалост, писани подаци о Ханану у периоду раног бронзаног доба су ретки, и
заправо сви писани подаци што се тичу Ханана, долазе изван његових граница, изузев
неколико Акадских глинених таблица нађених о касном бронзаном добу на хазару,
Апеху и другим местима.
Амарске таблице престављају главни извор података.Средином четрнаестог века
нађено је велики број докумената (неких четри хиљада текстова) у Middle-Nile граду
Акадском написаном на Акадском
ххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххх
ххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххххх
Град Угарит је био смештен северно од Ханана, али њихова култура и религија изгледа
да је била слична са Хананском. Египатска и Месопотамијска сведочанства такође
шири посредан поглед на живот Хананаца.
Од првог миленијума п.н.е. око три хиљаде азбучних записа су познате са југа
Ханана, али већином су веома кратки, често са само једно речју или једним именом
(види Ренц и Ролинг). Упркос томе, остци од неколико хиљада хххххххх(мали глинени
комади са нацртима од коже)понекад са кратким записивањем, и са знаковима од
папируса одпозади, показујући да је са југа Ханана, краткотрајни папирус је био
коришћен као материјал за писање, вероватно као обавеза према Египатским
инфинијенцијама.(види Немце)
За разумевање Ханана у овом случају може на м помоћи и разни предмети,као
што су посуђе, оружије, фигурице

3. Географски положај

Ханан никад није био политички јединствен, није било ни једног града који је
доминирао. Коју је онда географску област заузимао? Обично се сматра да је то био
простор између медитеранске области и реке Јордан; то укључује јужну обалу Сирије,
Либана и Израеле(Палестина) на садашњој мапи. Ако се односи на простор где су
живели народи који су говорили ханански (Феничани, Јевреји, Моавци, Амонити,
Едомити, али не и Арамејци), Ханан обухвата област источно од Јордана. На Угартском
Хананци `` kn`ny`` се набрајају као странци. Тако да Ханан указује политички и
етнички на областа јужно од Ургарита. N.P. LEMCHE ( 1991) расправља о историској
реалности Ханаске земље и народа и он мисли да је Ханан био једноставно само
геогравски ентитет неке врсте и да су Ханаци били само социјални термин у другом
миленијуму п.н.е. Међутим, његове предпоставке се заснивају на недостатку адекватне
контроле над примарним изворима касног бронзаног доба, нарочито код Армарних
писма.
Почетком касног бронзаног доба Египат је владао Хананом као једном од три
провинције ( друге две су биле Амуру и Упи) у Сиро-Палестини. Касније, после битке
код Кадеша у 13. веку , Амуру , највернија провинција дошла је под владавину Хетита.
После инвазије народа мора за време владавина Рамзеса III ( 1184- 1153) Ханан се
понекад наводи и као део јужне Палестине. Такође касније, Грци зову Ханан ``
Феникија``.
 Документ у коме се Ханан највише помиње је ОТ , где се ово име појављује 80
пута, 64 пута као `` земља Ханаска``, јужна граница ``обећане земље `` пружа се од
дивљих предела Зина до јужног краја Мртвог мора и доле на југ до Кадиш- Барнеја;
северна граница је Лебохамат. Па ипак, понекад се Ханан у библији наводи само као
Феникија, што укључује Феничанске градове у Ханану, али искључује Либанске
планине. Повремено, наводи се као Филистеја. Овако различите употребе термина
мењају његову употребу у другим древним блиско- источним документима ( видети
Тамуз).

5. Језик

Ханаски језици припадају северо- западној Семитској породици ( види

Хуехнергард ). За све је карактеристична фонетска промена названа `` ханаска
промена`` код које свако акцентовано друго `` а`` прелази у акцентовано друго `` о`` ,
што потрђују феничански, пунски, јеврејски и други језици. Угаритски и Арамејски,
који немају ову промену класификовани су као засебна грана северно- западне
семитске породице, иако неки научници сматрају Угаритски ханаским језиком.
Акадски из 14. века у Амарним писмима из Библоса, Гезера, Јерусалима и
Сихема садрже карактеристике ханаске граматике. Феничански је потврђен у Библосу,
Тиру и Сидону и другим местима од 10. века п.н.е. на овамо. Пунски је био феничански
дијалетак који се говорило у Картагини и њеним колонијама од 5. века п.н.е. ; после
пада Картагине звао се Нео-пунски.
Јеврејски је најпознатији ханаски језик ; најранији запис је Гезер календар из 10.
века п.н.е. ( ведети јеврејске записе О.Т. чува архаични и класични јеврејски као и
касни класични јеврејски . постоје разлике између јудејског ( јужног ) дијалетка и
израелског ( северног) дијалетка. Моавски Амонитски и Едомтски се разликује од
јеврејског само дијалетски.

6. Писање

постојала су два начина писања у хананском један, коришћен у Амарним

писмима било је стандарно акатско писмо написано мешавином силабичкох и
логографских симбола ( клинасто обликованих ) карактера на глиненим плочама. Други
је био албафабет.
 Најстарији познати примен ханатског алфабетског писма пронађен је на стени у
Wadi – l- Hol на горњем Нилу поред Тебе, датира из 1900 п.н.е. вероватно су неки
учитељи из Палестине направили запис свог језика поједностављивањем египатског
хијерогливског писма. Нешто касније прото- синаиске транскрипције чини се да су
користиле сличан систем. Нека од писама подсећају на прото- синаитске текстове из 17.
и 16. века п.н.е. из Гезера Шемема и Лахиша. Највероватније су ови алфабетски
текстови били написани на пропадљивим материјалима као што је папирус, пратећи
египатску традицију.
Алфабет који се развијо током касног бронзаног доба састојао се од двадесет
нешто слова ( двадесетак слова ) обично писаних линаерним писмом, и ако на неким
местима ( као код Угаритског ) слова су писана на глиненим плочама. Неколико
алфабетских текстова пронађено је у јужној Палестини- нпр. Beth – sheniesh ( KTU 5.
24) источно од планине Тавор ( KTU 6.1) Taanach. ( KTU 4.767) Неколико Угаритских
плоча (``огледала текстови`` )( KTU 4.31;4.710) написани су сдесна на лево алфабетом
`` краћем `` од двадесет два слова као касније феничански и јеврејски, уместо слева на
десно са тридесет слова као што је било уобичајно у угаритском. Сви лингвистички
подаци пронађени у самом ханану су из гвозденог доба и писани су феничанским
линеарним алфабетом на хананским језицима као што су феничански, јеврејски,
моавских и амонитски, као и на арамејском ( видети писање, Материјали за писање и
Писменост на древном Блиском- истоку).

7. Култура

Библија сугерише да је уобичајна хананска култура постојала још од времена

патријараха. Аврам, из арамејског дела Ханана, могао је да разговара са
староседеоцима ханана. У Постању 31: 47-48 Лаван даје арамејски термин Yegar-
Sahadutha за камену гробницу, док је Јакоб дао јеврејско име, Gal-ed. Тако да преци
Израиљаца су били лингвистички хананизовани. Аеган Филистејски у области Герар
био је семитизован током времена патријарха; примећујемо да је краљ имао семицко
име, Авимелех, док је војни заповедник задржао своје филистејском име фикол
( Постање 26,26 ). Касније за време Самсона, Самуијло и Саун, Филистеји су били
темељно хананизовани, чак су прихватили и Дагона, традиционалног бога Сиро-
Палестине, мада су сачували своје вештине у раду са металима и грнчаријом у
знамените израде.
 Па ипак библијски ханански извори за хананску културу су изузетно ограничени
зато су угаритски извори веома важни. Угарит се налазио изван Ханана, његов језик
није стриктно говорећи ханански, угарићани су сматрали хананце странцима и Угарит
је био уништен око 1200. п.н.е. пре него што су се Израиљци настанили у Ханану. Па
ипак њихова култура је вероватно била јако слична каснијој хананској култури. Угарит
није био изолован; као лука која је повезивала Аегеан, нарочито Кипар, и чак Египат, са
државама у унутрашњости, налазио се на раскрсници блиско- источној култури.
Куповао је бродове из Египта да би их користио у трговини са Хитијесом, Кипром,
Аегена. Јужно Палестинске луке Ашдод и Аццо помињу се у угаритским текстовима.
Кипарски предмети пронађени у Јерихону и на далеко имитирани можда су стигле из
Угарита и Ашдода.
Амарна писма укључују писма Угарита једном египатском фараону и писмо
гувернера угарита египатском високо заповеднику у Ханану пронађена су у јужно
палестинском граду Афек. Сва су била напсано на Franca језику, аглосаксонском.
Наравно, ``Амарне године`` у 14. веку п.н.е. био је интернационалан, и цело подручје,
које је укључивало и Ханан и Угарит, неговало је културне контакте са другим
деловима древног Блиског Истока, који су нарочито развијали својим активностима
трговци и техничари. Они су сигурно могли да се комуницирају лако било на акадском,
било на својим језицима, било говором или писањем. Предпоставља се да је у
свакодневној комуникацији преовладавало једноставан семитски алфабет.
Колико је Угаритска култура билиа интернационална илуструје посатојање
неколико четворојезичних речничких спискова, на сумерском,акадском, хурианском и
угаритском, као и други текстови писани египатском, кипро-миноанском и хетитском
језику, поред 13.000 угаритских и акадских докумената.
Записи писани на угаритском уз коришћење алфабета пронађене су не само у
оближњим местима Ras Ibn Hani, султан Текке у источном Кипру и Tell Sukas, већ
такође и у јужној Палестини- на пример, Beth-shemesh, планина Тавор, Танаху. У
Угариту на другом месту по бројности популације био је не семитски народ Хурианци
у 13. веку п.н.е., али који су доста доприносили културним контактима између
различитих народа у Сиријии и Палестини. Египћани су чак област Сиро-Палестине
звали земљом Hurru.
Иако је Угарит вероватно био уништен од стране Аегеанс око 1200. п.н.е. и
никад се нису поново уздигли, култура коју је он представљао вероватно је наставила
да постоји у овој области, као и у Ханану. Традиције везане за феничанску религију су
очигледно биле сродне са угаритском религијом. У Ханану, као и у Сирији, главна
политичка јединица био је Град-држава којим је владао краљ и којим је управљао
самостално својом облашћу, као што илуструју библијски наводи о краљевима Ханана
или хананским. Ниједан краљ није ујединио цело подручје политички или војно.
Хананци су имали ``гвоздена кола`` која су била наследници maryannu из касног
бронзаног доба, потврђене су у угаритском друштву.
Наше познавање древних Хананаца је ограничено и не би смо смели да
генерализујемо. Ипак, сигурно је да је хананска култура, нарочито она из касног
бронзаног доба (1550-1200 п.н.е.) и гвоздено доба (1200 п.н.е.) била изузетно развијена
разнородна. Тако да је цела земља Хананска постала у основи једна заједничка култура,
са заједничким хананским језиком, веома сличним оном у Угариту. Зато, све док
значајни литерарни докази не буду откривени у Палестини, угаритски документи ће
остати да важе као извори битни за проучавање Ханана. У одељку који следи,
угаритски митови и литургијски текстови су коришћени да опишу религијски аспект
Хананске културе.

8.Религија

8.1 Подаци. Све до открића митолошкорелигиозних угаритских текстова 1929.

готово једини извори хананској религији изван ОТ биле су много касније традиције,
Луцијана Самостастог и других. Савремени подаци из самог ханана пружају мало
информација о њиховој религијској пракси ( њиховим религијским обичајима ), пошто
су феничански и пунски записи ограничени у литерарном жандру и практично нема ни
митолошких ни литургиских текстова који су били корисни за порођење. Јеврејски
записи су углавном веома кратки и нема ни књижевних ни религиских текстова које су
били од супштинског значаја.
Извршена су ископавања пре-израиљских хананских ``високих места `` у
Meggidu, Хазору и на другим локалитетима. Чак и током израиљског периода
практикован је култ Baalized Yahweh на овим локалним светилиштима ``на сваком
високо брду и испод сваког зеленог дрвета `` ( друга царева 17,10 ) све док их Осија
није укинуо.
Камени стубови ( massebot ) симболи мушких божанстава- олтари и тамјани
представљају карактеристичне предмети пронађене на овим локалитетима. Међутим,
тумачење ових аспеката је често веома тешко и без записа као подршке практично је
немогуће одлучити каква врста религијских обичаја била спровођена. Чак и
идентификација божанских ликова може бити тешка; научници непрекидно
расправљају о томе да ли слика бика у Сиро-Палестини симболизује EL и Baala.
Међутим, Угарит и неки суседни зградови пружају истовремено и текстуалне и
археолошке информације о религијском животу у Сиро-Палестини. На пример,
обожавање Dagana је био један древан сириски обичај који датира од трећег
миленијума п.н.е. а може се видети у Ebla текстовима. Хетитско-Ханански ``Elkunirsha
and Ashertu`` мит из другог миленијума п.н.е. је информативан. Египатски текстови
показују да су ханаски богови били обожавани од најранијих времена, такође и у
области делте Нила.
8. 2. Угаритска религија. Проучавање религијских текстова нису само
проучавања религије. Па ипак, без пажљиве анализе текстова, религијска проучавања
су субјективна. Угарит представља изузетак у обезбеђивању бројних и текстуалним и
нетекстуалних података о свом животу. Још, ови текстови су обично налажени у
краљевским архивама и архивама храмова; популарне религијске традиције нису се
нужно респектовале. Постојале су разлике између националног култа, који је
практикован у храмовима краљевског породичног култа у палати и популарних
религијских обичаја из свакодневног породичног живота.
Божанства која су учествовала у овим различитим култовима и митовима често
су била различита. Угарит је имао један храм посвећен Daganu, a други Baalu. Занчајно
је да се Dagon не појављује као лик у постојећим митолошким текстовима. Међутим,
Baal, за кога кажу да је његов син, је главна фигура. Нека божанства са званичног
пантеонског списка, као што је ``Боженствени предак``(Ilib) и Rashpu нису активне
фигуре у митовима; многи од њих се појављује у ритуалним текстовима, као што су
Horon и ``Госпођа из палате``, се такође не појављују. С друге стране подземних
божанстава, као што је Mot (``смрт``), често активних у митовима, су се нормално
гнусали и они се не појављују у пантеону. Постојала су такође многа нижа, али
популарна божанства, чија имена су нађена само у мађијским мантрама.
8.3 Угаритски Пантеон- Званични списак угарскога пантеона, који је познат са
неколико копија

Култ плодности је био заступљен у Ханану. На једној Угаритској дашчици је наслонио

(представљено) сексуална веза са ,,две жене које су досађивале седморици,,добрим
Боговима’’,к оје би донели плодност на земљу. Међутим, пре њиховог рођења, смрт и
грех, Бог смрти и узалудности је требало да буде уништен саосећајном магијом. То је
било могуће уколико би свети брак био остварен на неком од фаза успостављања
плодности.
-Свето блуднничење је вероватно био неки облик саосећајне магије које је
практиковано ради подстицања плодности.У Угариту поред редовних
свештеника,постојао је и ред названих (QOLSM) који су вероватно били културне
проститутке удружене са Асхераром, која су били описивани као ``Светости (QOLSM) .
Те мушке проститутке у Библији су, чини се, повезани са Асхераром. Феничани су
пренели овај облик светог богослужења. Девтерономи 23:17 забрањује било мушко
било женско богослужење у храму.
Култ смрти је добро утврђен у Угариту. Велики број жртвених обреда је било
тражено од стране ILIB, ``Божанског претка``, првог бога на пантеоновој листи. Један
текст (КТU 1.17: I:26-33) наводи како најстарији син мора да намести кости његовог
претка у гробницу, и да окади. Он тако исто мора да присуствује свечаном оброку,
вечери у кући Балла. Већина Угаритских кућа има велике бачве у подземним
гробницама како би покојника окупала водом, вероватно свакодневно.
Угаритски текст ( KTU 1.113:13-26) наводи листу богатих предака са титулом IL,
као на пример`` Бог NIQMADDU ( IL NQMD) бог,YAQARU ( IR YQR), тако да
посмртно обожавање краљева постоји. Не само IL, него и rpim- ilnym и ilm-mtm ( KTU
1.6: VI : 46-48) се доносе на покојнике. У Библији термин elohim понекад се односи на
мртваца, као у Исаји 8: 19 и ови термини се појављују и у Псалмима 106:28 ( Metim) и
у Бојевима 25: 2 ( elohim ) где су ћерке од Моавским позване Израелски народ да једу
жртве мртвих предака.
Величанственим погребним ритуалом недавно упокојени краљ одлази у
подземни свет где ужива са својим прецима и да се моли за благостање Угарита и за
новог краља. Лоза мртвих хероја и краљева и духови скоро упокојених краљева се
дозива. Оваквих наговештаја ( алузија ) и веровања нема у званичној религији Јудеја у
Изреалу. Пророк Језекија описује обичај полагања оскрнављених гробова и мртвачница
поред храма.
Марзаков фесивал пијења понекад је повезан са погребном гозбом и он је
широко практикован у Сирији у Северној Африци од Угарита из старог бронзаног доба
до Палмире у 3 веку. Јерелица 16: 5-8 истиче да је то било широко распрострањено и
међу Ираелцима. Амосова `` гозба`` 6:7 је такође повезена. Велика потреба за забраном
жртвоприношења и самораздеривање је ивесна индикација због проблема паганског
ритулала који је био постојан у Израелу.
Врачање је изгледа било распрострањено у Ханану чак и у Израелу, упркос
власти која је осећала презир према Mediums, Wizards и врачарима који дозивају
духове. Прва Саимуилова 28:3 каже се да `` душа одлази изван земље``, и врачањем се
помиње у Исаји 8:19 тако да је то био стални проблем.
``MОLЕCH`` који се спомиње у Левитској књизи 18:21. Прва Царева 11:7, Друга
Царева 23:10, пророк Јеремија 32:35 обично је узимано из Ханаског Божанског имена
чије је Угаритских препис MLK. Култ је био тумачен као начин жртвовања предака
који су били у сродству. Углавном се јављао у контексту прорицања, и уз подземну
везу са богом Малик. Неки научници тврде да жртвовање постиче од духовних лица,
који су јединородни са Punic Molk, aли остали тврде да је то ватрено посвећивање.
Тачна природа још није утврђена..