MILORAD PAVI

HAZARSKI RENIK

Roman-leksikon
u 100 000 rei

ENSKI PRIMERAK

MMXVI
NA OVOM MESTU LEI ONAJ ITALAC KOJI NEE NIKADA OTVORITI OVU KNIGU.

ON JE OVDE ZAUVEK MRTAV

 Lexicon Cosri

(Renik renika o hazarskom pitanju)

REKONSTRUKCIJA PRVOBITNOG DAUBMANUSOVOG IZDANA IZ 1691. (UNITENOG

1692.) SA DOPUNAMA DO NAJNOVIJIH VREMENA
 Prethodne napomene

UZ DRUGO, REKONSTRUISANO I DOPUNENO IZDANE

Sadanji pisac ove knjige uverava itaoca da nee morati da umre ako ju
proita, kao to je bio sluaj s njegovim prethodnikom, korisnikom izdanja
Hazarskog renika iz 1691. godine kada je ova knjiga jo imala svog prvog
spisatela. U vezi s tim izdanjem ovde e morati da se prue neka
obrazloenja, ali da to ne bi predugo trajalo leksikograf predlae itaocima
jednu nagodbu. See da pie ove napomene pre veere, a italac e uzeti da
ih proita posle obeda. Tako e glad pisca naterati da bude kratak, a sitom
itaocu uvod nee izgledati previe dug.
 1. Istorijat Hazarskog renika

Dogaaj obraen u ovom leksikonu zbio se negde u VIII ili IX veku nae
ere (ili je bilo vie slinih dogaaja) i u strunoj literaturi taj se predmet
obino naziva hazarskom polemikom. Hazari su nezavisno i mono pleme,
ratniki i nomadski narod koji je u neizvesna vremena doao s Istoka, gonjen
nekakvom vrelom tiinom, i u razdoblu od VII do X veka naselavao
kopno1 izmeu dva mora: Kaspijskog i Crnog. Zna se da su vetrovi koji su ih
dognali bili vetrovi mujaci, koji nikad ne nose kiu vetrovi na kojima raste
trava i oni je nose preko neba kao brade. Jedan pozni slovenski mitoloki
izvor pominje Kozije more, to bi se moglo shvatiti kao da je neko more
imalo naziv Hazarskog mora, jer su Sloveni Hazare zvali Kozarima. Zna se
takoe da su Hazari izmeu dva mora osnovali mono carstvo propovedajui
nama danas nepoznatu veroispovest. Hazarske ene su posle smrti mueva
poginulih u ratu dobijale po jastuk za uvanje suza koje e proliti za
ratnicima. Hazari su se objavili istoriji uavi u ratove s Arapima, i sklopivi
savez sa vizantijskim carem Heraklijem 627. godine, ali je njihovo poreklo
ostalo nepoznato. kao to su iezli i svi tragovi koji bi govorili pod kojim
imenom i narodom Hazare treba danas traiti. Za njima je ostalo jedno
groble na Dunavu, za koje se ne zna je li zbila hazarsko, i jedna gomila
klueva koji su umesto drke nosili srebrni ili zlatni trorogi perper, pa
Daubmanus uzima da su ih lili Hazari. S istorijske pozornice Hazari su
nestali zajedno sa svojom dravom poto se odigrala stvar o kojoj e ovde biti
najvie rei poto su preobraeni iz svoje prvobitne i nama danas
nepoznate vere u jednu (opet se ne zna koju) od tri poznate veroispovesti
onoga i ovoga vremena hebrejsku, islamsku ili hriansku. Ubrzo posle
preobraenja, naime, usledio je raspad hazarskog carstva. Jedan od ruskih
vojskovoa X veka, knez Svjatoslav, ne silazei s konja pojeo je hazarsko
carstvo kao jabuku. Hazarsku prestonicu na uu Volge u Kaspijsko more
Rusi su razorili 943. godine ne spavajui osam noi, a izmeu 965. i 970.
unitili su hazarsku dravu. Oevici belee da senke kua hazarske prestonice
jo dugo nisu htele da se srue poto su same zgrade ve davno bile unitene.
Stajale su na vetru i u vodi Volge. Prema jednoj ruskoj hronici iz XII veka
Oleg se ve godine 1083. nazivao arhontom Hazarije, ali u to vreme, dakle u
XII stoleu, na podruju negdanje hazarske drave ve se nalazio drugi
narod Kumani. Materijalni ostaci hazarske kulture veoma su oskudni.
Nikakvi natpisi, javni ili privatni, nisu otkriveni, nema traga hazarskim
knjigama koje pominje Halevini traga njihovom jeziku, iako iriloimage018
belei da su ispovedali veru na hazarskom. Jedina javna zgrada otkopana u
Suvaru, na negdanjem hazarskom podruju, po svoj prilici nije hazarska,
nego bugarska. Nita osobito nije naeno ni prilikom istraivanja na mestu
Sarkila, ak ni tragovi tamonjeg utvrenja, o kojem znamo da su ga za
hazarske potrebe podigli Vizantinci. Posle propasti drave, Hazari se jedva
pominju. U X veku jedan od maarskih stareina pozvao ih je da se nastane
na njegovom podruju. Godine 1117. doli su neki Hazari u Kijev knezu
Vladimiru Monomahu. U Presburgu se 1309. zabranjuje katolicima sklapanje
braka s Hazarima i papa 1346. potvruje ovu odluku. To je gotovo sve.
Pomenuti in preobraenja, koji je bio odsudan po udes Hazara, tekao je
na sledei nain. Hazarski vladar kagan belee drevne hronike, usnio je
jedan san i zatraio tri filosofa sa raznih strana da mu taj san protumae.
Stvar je bila od znaaja po hazarsku dravu utoliko to je kagan odluio da sa
svojim narodom pree u veru onog mudraca ije tumaenje sna bude
najprihvatlivije. Neki izvori tvrde da je kaganu tog dana, kad je doneo takvu
odluku, umrla kosa na glavi i on je to znao, ali ga je neto ipak gonilo da
nastavi. Tako se u letnjoj rezidenciji kaganovoj naoe jedan islamski, jedan
jevrejski i jedan hrianski misionar, jedan dervi, jedan rabin i jedan monah.
Svaki od njih dobio je od kagana na dar po no izraen od soli i oni
zapodenue raspravu. Stanovita tri mudraca, njihovi sukobi zasnovani na
polazitima tri razliite vere, linosti i ishod hazarske polemike" izazvali su
veliku radoznalost, silne oprene sudove o dogaaju i njegovim posledicama,
o pobednicima i pobeenima u toj polemici i tokom vekova posveivane su
im bezbrojne rasprave u hebrejskoj, hrianskoj i islamskoj sredini, pa sve to
traje do danas, kada Hazara ve odavno nema. Negde u XVII veku zanimanje
za hazarske stvari iznenada je obnovleno i nepregledni materijal dotadanjih
hazarskih studija sistematizovan je i objavlen 1691. godine u Borusiji
(Pruskoj). Proueni su primerci troroge nomizme, imena sa starog prstenja,
slike sa kraga soli, diplomatske prepiske, portreti pisaca s kojih su iitani
svi naslovi knjiga naslikani u pozadini, douniki izvetaji, oporuke, glasovi
crnomorskih papagaja za koje se smatralo da govore iezli hazarski jezik,
slikani prizori muziciranja (s kojih su deifrovani muziki zapisi ucrtani na
notnim sveskama) i ak jedna ludska tetovirana koa, da se ne rauna
arhivski materijal vizantijskog, hebrejskog i arapskog porekla. Jednom rei,
upotrebleno je sve to je mata oveka XVII veka mogla pripitomiti i staviti
u svoju slubu. I sve se to nalo izmeu korica jednog renika. Obrazloenje
ovog interesovanja probuenog u XVII veku, dakle hiladu godina posle
dogaaja, ostavio je jedan hroniar pod nejasnim reenicama, koje glase:
Svak od nas svoju misao vodi pred sobom u etnju kao majmuna na uzici.
Kad ita, ima uvek dva takva majmuna: jednog svojeg i jednog tueg. Ili,
to je jo gore, majmuna i hijenu. Pa gledaj ta e kome dati da jede. Jer,
hijena ne jede isto to i majmun...
Bilo kako mu drago, tampar jednog polskog renika, Joannes
Daubmannus (ili neki naslednik pod njegovim imenom), pomenute 1691.
godine objavio je svod izvora o hazarskom pitanju u jedinom obliku
podesnom da obuhvati sve to areno tivo koje su oni sa perom u minui,
to prave od usta mastionicu, gomilali i gubili vekovima. Delo je objavleno u
obliku renika o Hazarima pod naslovom Lexicon Cosri. Prema jednoj
(hrianskoj) verziji, knjigu je izdavau izdiktirao neki monah po imenu
Teoktist Nikolski , poto je prethodno na ratitu izmeu austrijske i turske
vojske naao i napamet nauio gradu o Hazarima razliitog porekla. Tako se
Daubmanusovo izdanje pojavilo podeleno na tri renika: na zaseban glosar
islamskih izvora o hazarskom pitanju, na alefbetar grae crpen iz hebrejskih
spisa i predanja, dok je trei renik sastavlen na osnovu hrianskih vesti o
hazarskom pitanju. To Daubmanusovo izdanje renik renika o hazarskom
carstvu, imalo je neobinu sudbinu.
Izmeu 500 primeraka ovog prvog renika o Hazarima Daubmanus je
otisnuo i jedan primerak otrovnom tamparskom bojom. Uz ovaj otrovni
primerak zatvoren pozlaenom bravicom iao je i jedan kontrolni primerak
istog leksikona sa srebrnom bravom. Inkvizicija je 1692. godine unitila sve
primerke Daubmanusovog izdanja i ostavleni su u opticaju samo onaj
otrovni primerak knjige, koji je izmakao panji cenzure, i pomoni primerak
sa srebrnom bravom, koji je iao uz njega. Tako su bili izloeni smrti
nepokorni i nevernici koji su se usuivali da itaju zabranjeni renik. Ko god
bi otvorio knjigu ukoio bi se ubrzo, naboden na sopstveno srce kao na
iodu. italac je naime umirao na devetoj strani kod rei koje glase: Verbum
caro Jactum est (Re postade meso). Kontrolni primerak je omoguavao da se
sazna trenutak kada nastupa smrt ako je bio itan naporedo s otrovnim. U
tom kontrolnom primerku bila je beleka: Kad se probudite i ne boli vas
nita, znajte da niste vie meu ivima.
Iz parnica za naslee porodice Dorfmer, koja je ivela u XVIII veku, vidi
se da je ,,zlatni (otrovni) primerak renika s kolena na koleno posedovan u
ovoj pruskoj porodici: najstariji sin dobijao je polovinu knjige, a ostala deca
po etvrtinu, ili manje, ukoliko ih je bilo vie. Svakom delu knjige odgovarali
su i ostali delovi nasledstva Dorfmer: vonjaci, livade, njive, kue i vode, ili
marva, pa se dugo nije smrt ludi dovodila u vezu sa itanjem knjige. Kada
jednom udari pomor u stoku i sua, neko ree ukuanima da svaka knjiga
kao i svaka devojka moe postati Tmorina, da njen duh moe izlaziti u svet i
kuiti i moriti one oko sebe. Treba zato u bravu knjige staviti mali drveni krst
od onih koji se devojkama kad postanu Tmorine stavla na usta, da ne bi duh
izlazio i svet i ukuane gnjeio.
Tako uinie i sa Hazarskim renikom: preko bravice stavie mu kao
preko usta krst, ali nevola se tada razgoropadi jo vie no dotle, poee se
ukuani guiti u snu i umirati. Tada odoe sveteniku, rekoe kako je i on
doe, skide krst sa knjige i pomor istog dana prestade. Ree im jo: pazite
ubudue da ne stavite krst na bravu kao ovo sada dok duh boravi van knjige.
Jer se od krsnog straha ne sme vratiti u knjigu, pa ini uda i pokore. Tako je
pozlaena bravica zakluana i Hazarski renik ostao je decenijama
nekorien na polici. Nou se s te police uo neobian um koji je dolazio iz
Daubmanusovog renika, a neke dnevnike beleke iz onog vremena
nainjene u Lavovu kau da je u Daubmanusov leksikon bio ugraen peani
sat koji je nainio neki Nehama, poznavalac Zohara, vian da govori i pie u
isto vreme. Taj Nehama je inae tvrdio da je u sopstvenoj ruci prepoznao
suglasnik He svog hebrejskog jezika, a u slovu Vav svoju muku duu.
Klepsidra koju je ugradio u korice knjige bila je nevidliva, ali se u potpunoj
tiini moglo uti za vreme itanja kako pesak curi. Kad pesak prestane da curi
trebalo je knjigu okrenuti i nastaviti sa itanjem obrnutim redom, odatle ka
poetku i tu se tajni smisao knjige otkrivao. Drage beleke meutim, govore o
tome da rabini nisu odobravali ovu panju koju je njihov sunarodnik
poklonio Hazarskom reniku i knjiga je povremeno bila izloena napadima
uenih ludi iz jevrejske sredine. Pri tome, rabini nisu imali primedaba na
pravovernost hebrejskih izvora renika, nego se nisu mogli sloiti sa
navodima ostalih izvora. Najzad, treba rei da Lexicon Cosri nije imao sree
ni u paniji gde je, u mavarskoj islamskoj sredini, srebrni primerak osuen
na zabranu itanja od 800 godina i taj rok nije istekao, te zabrana jo traje.
Objanjenje za ovakav postupak moe se nai u injenici da je u paniji u to
vreme jo uvek bilo porodica poreklom iz hazarskog carstva. Zapisano je da
su ti poslednji Hazari" imali jednu neobinu naviku. One s kojima bi doli u
sukob, gledali bi po svaku cenu da narue i prokunu dok ovi spavaju i pazili
su pri tome da ih ne probude psovkama i kletvom. Smatrali su, oigledno, da
proklinjanje tako deluje jae, a kletva sustie bre nego dok je protivnik
budan.
 2. Sklop renika

Kako je izgledalo Daubmanusovo izdanje Hazarskog renika iz 1691.

godine danas nije moguno ustanoviti, jer su jedini preostali primerci,
otrovni i srebrni (pomoni) primerak, uniteni svaki na svome kraju sveta.
Prema jednom izvoru, zlatni primerak" je uniten na sasvim nedostojan
nain. Negov poslednji vlasnik bio je neki starac iz porodice Dorfmer, uven
po tome to je dobru sablu umeo da proceni po zvuku, kao zvono. On nikada
nije itao knjige i govorio je: ,,U moje oi svetlost polae svoja jaja kao muha
upluvke u ranu. Zna se ta se iz toga moe izlei... Starcu su kodile
masnoe i on je kradom od ukuana sputao po list Hazarskog renika
svakoga dana u svoj tanjir sa orbom da obere mrs i potom bacao umaenu
hartiju. Tako je pre no to su ukuani opazili, potroio Lexicon Cosri. Ista
beleka kae da je knjiga bila ukraena slikama, koje starac nije hteo
koristiti, jer su kvarile ukus orbi. Te ilustrovane stranice renika jedine su
ostale sauvane i danas bi se moda mogle nai, ako se uopte meu
tragovima jedne staze moe razaznati onaj prvi za kojim su poli ostali
tragovi, stvarajui stazu. Neki profesor orijentalistike i arheologije srednjeg
veka, dr Isajlo Suk, posedovao je, kako se veruje primerak ili prepis
Hazarskog renika, ali se posle njegove smrti u zaostavtini nita nije nalo.
Tako su od Daubmanusovog izdanja renika do nas doli samo odlomci kao
to od sna ostaje samo pesak oiju.
Na osnovu tih odlomaka, navoenih u spisima koji polemiu s autorom ili
autorima Hazarskog renika, pouzdano je utvreno (kako je ve
napomenuto) da je Daubmanusovo izdanje bilo neka vrsta hazarske
enciklopedije, zbornik biografije ili itija linosti koje su na bilo koji nain
proletele, kao ptica kroz sobu, preko neba hazarskog carstva. Vitae sanctorum
i drugih linosti koje su uestvovale u hazarskoj polemici, u njenom
beleenju i prouavanju kroz stolea, inile su osnov knjige i sve je bilo
podeleno u tri dela.
Takav sklop Daubmanusovog renika sastavlenog od hebrejskih,
islamskih i hrianskih izvora o preobraenju Hazara dao je osnov i ovom
drugom izdanju. Na njega se leksikograf odluio, uprkos nesavladivim
tekoama proizilim iz oskudice izvornog tiva renika, tek kada je proitao
sledeu reenicu iz hazarskog leksikona: San je avoli vrt i svi snovi su
davno odsanjani na svetu. Sada se samo razmenjuju s isto tako
upotreblenom i izanalom javom, kao to metalni novac ide za verovna
pisma i obratno, iz rake u raku... U takvom svetu, ili bole rei u takvoj fazi
tog sveta, doista se mogla uzeti pomenuta obaveza.
Pri tome treba imati na umu sledee. Izdava ovog drugog izdanja
Hazarskog renika potpuno je svestan da Daubmanusov materijal iz XVII
veka nije pouzdan, da je legendaran u najveoj moguoj meri, da predstavla
neto kao u snu ruak i dri se u mrei zabluda razliite starine. Pa ipak, taj
se materijal ovde prua na uvid itaocu, jer ovaj se renik ne bavi Hazarima
onakvim kakve ih mi danas vidimo, nego je samo pokuaj rekonstrukcije
Daubmanusovog izgublenog izdanja. Dananja saznanja o Hazarima su
dakle, koriena samo kao neizbena i neophodna dopuna odlomcima
nesauvanog izvornika.
Treba takoe napomenuti da ovde iz pojmlivih razloga nije mogao biti
sauvan redosled i alfabetar Daubmanusovog renika, gde su koriena tri
pisma i tri jezika grki, hebrejski i arapski, i gde su datumi bili dati prema
tri hronologije koje vrede u kalendarima pomenute tri sredine. Ovde su svi
datumi preraunati prema jednom kalendaru i dat je prevod Daubmanusove
grae i njegovih odrednica s tri jezika na jedan jedini, pa je jasno da su u
izvorniku XVII veka sve rei bile drugaije rasporeene i da se od jezika do
jezika u svakom od tri renika (hebrejskom, arapskom i grkom) isto ime
javlalo na raznim mestima, jer u raznim azbukama slova ne dolaze istim
redom, knjige se ne listaju u istom smeru, a glavni glumci u pozoritima se ne
pojavluju s iste strane pozornice. Tako bi, uostalom, ova knjiga izgledala i u
svakom novom prevodu na bilo koji drugi jezik, jer bi se neizbeno materijal
ovog renika o Hazarima drugaije morao grupisati u svakom novom jeziku i
u novom pismu, te bi se natuknice uvek javlale na novim mestima, a imena
dobijala uvek novu hijerarhiju. Tako vane odrednice Daubmanusovog
izdanja kao to su: sv. irilo , Juda Halevi , ili Jusuf Masudi i druge,
ne dolaze ovde na istim mestima kao u prvom izdanju Hazarskog renika. To
svakako predstavla glavni nedostatak ove u odnosu na Daubmanusovu
verziju, jer samo onaj ko ume pravim redom da proita delove jedne knjige,
moe nanovo stvoriti svet. Tako se, meutim, postupilo poto Daubmanusov
alfabetar nije moguno rekonstruisati.
Svi se ti nedostaci, meutim, ne moraju uzeti kao velika teta: italac koji
bi iz redosleda odrednica mogao da iita skriveni smisao knjige odavno je
iezao sa zemle, jer dananja italaka publika smatra da je pitanje mate
iskluivo u nadlenosti pisca i da je se ta stvar uopte ne tie. Pogotovu kada
je re o jednom reniku. Za takvog itaoca nije potrebna ni klepsidra u knjizi,
koja upozorava kad treba promeniti nain itanja, jer dananji italac nain
itanja ne menja nikad.
 3. Nain korienja renika

Uprkos svim tekoama, ova knjiga je sauvala neke vrline prvobitnog,

Daubmanusovog izdanja. Ona se poput tog izdanja moe itati na bezbroj
naina. To je otvorena knjiga i kad se sklopi, moe se dopisivati: kao to ima
svog negdanjeg i sadanjeg leksikografa, moe stei u budunosti nove
spisatele, nastavlae i dopisivae. Ona ima odrednice, konkordanse i
natuknice kao svete knjige ili ukrtene rei i sva imena ili pojmove obeleene
ovde malim znakom krsta, polumeseca, Davidove zvezde ili drugim znacima,
treba potraiti u odgovarajuem reniku ovog renika da bi se nalo
podrobnije obavetenje o njima. To jest, rei pod znakom:

- treba traiti u Crvenoj knjizi ovog renika (hrianski izvori o

hazarskom pitanju)
- treba traiti u Zelenoj knjizi ovog renika (islamski izvori o
hazarskom pitanju)

- treba traiti u utoj knjizi ovog renika (hebrejski izvori o hazarskom

pitanju).
Odrednice obeleene znakom nai e se u sva tri renika, a one pod
znakom A, u Appendix-u I na kraju knjige.
Tako italac moe koristiti knjigu kako sam nae za najzgodnije. Jedni e
kao u svakom drugom leksikonu traiti re ili ime koje ih trenutno zanima, a
drugi knjigu mogu shvatiti kao tivo koje treba proitati celo, od poetka do
kraja, odjednom, kako bi se stekla ukupna slika o hazarskom pitanju i
linostima, stvarima i zbivanjima u vezi s tim. Knjiga se moe listati sleva
udesno, ili zdesna u levo, kako je leksikon objavljen u Pruskoj najveim
delom i listan (hebrejski i arapski izvori). Tri knjige ovog renika uta,
crvena i zelena mogu se itati redom koji se korisniku prohte: najpre ona
koja se prva otvori prilikom rasklapanja ovog renika. Zato su u izdanju iz
XVII veka knjige po svoj prilici bile zasebno i koriene, svaka za sebe, to
ovde nije sluaj iz tehnikih razloga. Hazarski renik moe se itati i
dijagonalno, da bi se dobio presek kroz sva tri imenika islamski, hrianski i
hebrejski. Takav nain upotrebe renika najcelishodniji je po trojkama: bilo
da se odaberu odrednice sa znakom za koje su zainteresovana sva tri renika,
kao to je sluaj s reima Ateh, kagan, hazarska polemika, ili Hazari, bilo da se
odaberu tri razliite linosti vezane istom ulogom u istorijatu hazarskog
pitanja. Tako se mogu spojiti u celinu prilikom itanja odrednice iz tri
razliite knjige ovog renika koje govore o uesnicima u hazarskoj polemici
(Sangari, irilo, Ibn-Kora), o njenim hroniarima (Bekri, Metodije, Halevi),
ili istraivaima hazarskog pitanja u XVII veku (Koen, Masudi, Brankovi) i u
XX veku (Suk, Muavija. Sulcova). Naravno da meu ovim trojkama ne treba
smetnuti s uma linosti koje dolaze iz tri pakla, islamskog, hebrejskog i
hrianskog (Efrosinija Lukarevi, Sevast, Akani). Oni su prevalili najdui
put da bi doli do ove knjige.
Ali, korisnika ovog renika ne treba da obeshrabre ova podrobna
uputstva. On moe mirne due da preskoi sve ove uvodne napomene i da
ita kao kad jede: itajui, desnim okom moe da se slui kao vilukom,
levim okom kao noem, a kosti da baca za lea. I to je dovolno. Moe mu se,
dodue, desiti da zaluta i da se izgubi meu reima ove knjige, kao to je
Masudi, jedan od pisaca ovog renika, zalutao u tuim snovima i nije vie
nikada naao put natrag. U tom sluaju ne preostaje mu nita drugo do da
krene od sredine na bilo koju stranu, krei sopstvenu stazu. Tada e se
kretati kroz knjigu kao kroz umu od znaka do znaka, orijentiui se
gledanjem u zvezde, mesec i krst. Drugi put e je itati kao ptica tresigaa,
koja leti samo etvrtkom, a moe je opet preustrojavati i premetati na
bezbroj naina kao maarsku kocku.
Nikakva hronologija ovde nee biti potovana ni potrebna. Tako e svaki
italac sam sklopiti svoju knjigu u celinu kao u partiji domina ili karata i od
ovog renika dobiti kao od ogledala onoliko, koliko u njega bude uloio, jer
se od istine kako pie na jednoj stranici ovog leksikona i ne moe dobiti
vie no to u nju stavite. Knjiga se, uostalom, ne mora nikad proitati cela, iz
nje se moe uzeti pola ili samo deo, i na tome se moe ostati, kao to se s
renicima najee i ini. to se vie trai, vie se dobija, pa e ovde srenom
pronalazau pripasti sve veze izmeu imena ovog renika. Ostalo je za ostale.
 4. Sauvani odlomci iz predgovora
unitenom izdanju iz 1691. godine (u
prevodu s latinskog)

1. Pisac savetuje itaocu da se ne laa ove knjige bez velike nevole. A i

ako je se dotakne, neka to bude onih dana kada oseti da mu pamet i oprez
duble doseu no obino i neka je ita kao to hvata ,,ognjica ili vatra
,,skokua, bolest koja preskae svaki drugi dan i trese samo enskim danima
sedmice...
2. Zamislite da dva oveka dre na lasima uhvaenu pumu. Ako hoe da
priu jedan drugom, puma e napasti jer e se lasa olabaviti, i samo ako
obojica jednovremeno zateu, ona je podjednako udalena od obojice. Onaj
ko ita i onaj ko pie zato tako teko dolaze jedan do drugog, jer je izmeu
njih zajednika misao uhvaena na uzicama koje vuku u suprotnim
smerovima. Ako sada upitamo tu pumu, odnosno misao, kako ona gleda na
onu dvojicu, ona bi mogla rei da na kraju uzica oni koji su za jelo dre
nekoga koga ne mogu pojesti...
8. uvaj se, sabrate, da se ne ulaguje suvie i ne dodvorava napadno
ludima koji imaju vlast u prstenu i mo nad fijukom sable. Oko njih je uvek
najvea gomila takvih to se ne ulaguju drage vole i iz uverenja, nego to
moraju. A moraju jer uvaju pelu na kapi ili misao pod pazuhom, uhvaeni
su u nekom nedelu, pa sada to ispataju i njihova je sloboda na uzici, a oni
spremni na sve. A to ovi odozgo, koji vladaju nad svima, dobro znaju i
koriste. Pazi, dakle, da te ni kriva ni duna ne ubroje meu takve. A to e ti se
desiti ako samo prione suvie hvaliti ih i ulagivati im se u toj udvorikoj
gomili: svrstae te meu one bezakonike i zloince i drae da si jedan od
njih s mrlom na oku i da sve to radi ne ini drage vole i to veruje nego
to tako mora, da bi okajao svoje nedelo. A takvi se ludi s pravom ne cene i
oraju se nogom ko psi, ili teraju na poslove koji nalikuju onim ve
poinjenim...
 9. to se vas, spisatela tie, mislite uvek na sledee: italac je pelivanski
konj, kojeg mora navii da ga posle svakog uspeno ostvarenog zadatka eka
kao nagrada komad eera. Ako taj eer izostane, od zadatka nema nita. to
se pak ocenjivaa knjiga i kritiara tie, oni su kao prevareni muevi: uvek
poslednji doznaju novost...
Lexicon Cosri

CONTINENS
COLLOQUIUM SEU
DISPUTATIONEM DE RELIGIONE
Crvena knjiga
 HRIANSKI IZVORI O HAZARSKOM
PITANU

ATEH (IX vek) hazarska princeza ije je uee u polemici oko hazarskog
pokrtavanja bilo presudno. Neno ime se tumai kao naziv za etiri stanja
svesti kod Hazara . Na svakom kapku nosila je tokom noi po jedno slovo
ispisano poput onih, to se konjima ubeleavaju na kapke pred trku. Slova su
bila iz zabranjene hazarske azbuke u kojoj svako pismeno ubija im se
proita. Slova su ispisivali slepi, a ujutru su pre umivanja dvorkinje sluile
princezu murei. Tako je ona bila zatiena od neprijatela dok spava. A to je
za Hazare znailo vreme kada je ovek najneotporniji. Ateh je bila veoma
lepa i pobona, slova su joj savreno pristajala, a na njenom stolu stajalo je
uvek sedam vrsta soli i ona je pre no to bi uzela komad ribe umakala prste
uvek u drugu so. Tako se molila. Kae se za nju da je imala i sedam lica, kao
sedam soli. Prema jednom predanju, ona je svako jutro uzimala ogledalo i
sedala da slika: jedan rob ili robinja, uvek novi ili nova, dolazili su da
poziraju. A ona je svakog jutra od svog lica stvarala novo, dotad nevieno
lice. Prema drugim priama Ateh uopte nije bila lepa, ali je svoje lice pred
ogledalom uvebala da uzme takav izraz i da tako rasporedi crte da stekne lep
oblik. Ta uvebana lepota iziskivala je od nje ogroman fiziki napor i im bi
princeza ostala sama i opustila se, njena lepota bi se rasula kao njena so. U
svakom sluaju, jedan romejski (vizantijski) car nazvao je u IX veku
hazarskim licem uvenog filosofa i patrijarha Fotija, to je moglo znaiti ili
srodnike odnose patrijarhove sa Hazarima ili licemerje.

Prema Daubmajusu , nijedno nije sluaj. Hazarskim licem nazivana je

osobina svih Hazara, pa i princeze Ateh, da svakoga dana osvanu kao neko
drugi, pod sasvim novim i nepoznatim licima, tako da imaju muke i s
najbliim srodnicima da se prepoznaju. Putnici belee, opet, da su hazarska
lica sva ista i da se nikad ne menjaju i da otuda dolazi do tekoe i zabuna.
Bilo da je ovako ili onako, stvar izlazi na isto i hazarsko lice je pojam lica koje
se teko pamti. Tako se moe objasniti i legenda prema kojoj je princeza Ateh
imala drugo lice za svakog uesnika u hazarskoj polemici na kaganovom
dvoru, ili da su ak postojale tri princeze Ateh jedna za islamskog, druga za
hrianskog i trea za hebrejskog misionara i tumaa snova. injenica je,
meutim, da njeno prisustvo na hazarskom dvoru nije zabeleio onovremeni
hrianski izvor pisan na grkom i preveden na slovenski jezik (itije
Konstantina Solunskog sv. irila ) , ali je prema Hazarskom reniku jedno
vreme u grkim i slovenskim monakim krugovima postojalo neto kao kult
princeze Ateh. Taj kult nastao je u vezi s verovanjem da je Ateh u polemici
porazila hebrejskog teologa i primila hrianstvo zajedno sa kaganom za
kojeg se opet ne zna je li joj bio otac, suprug ili brat. Sauvane su u prevodu
na grki i dve molitve princeze Ateh, koje nisu nikada bile kanonizovane, ali
ih Daubmanus navodi kao Oena i Raduj se, Marijo! hazarske princeze. Prva
od te dve molitve glasi:
Na naem brodu, moj oe, posada mili poput mrava: oprala sam ga jutros
kosom i oni puze po istim katarkama i svlae u svoj mravinjak zelena jedra kao
slatke listove loze; dumendija pokuava da izvali krmu i uprti je na lea, kao
plen od kojeg e jesti i iveti itava sedmica; oni najslabiji poteu slanu uad i
nestaju s njom u utrobi nae plovee kue. Samo ti, moj oe, nema pravo na
njihovu vrstu gladi. U tom prodiranju brzine, tebi, moje srce, koje si mi jedini
otac, pripada najbri deo. Ti se hrani raskomadanim vetrom.
Druga molitva princeze Ateh kao da objanjava povest njenog hazarskog
lica:
Nauila sam napamet ivot svoje majke i kao neku pozorinu ulogu svako
jutro jedan as glumim majin ivot pred ogledalima. To traje iz dana u dan,
godinama. To inim odevena u majine haline, nosei njenu lepezu i oelana
kao ona, jer kosu sam splela u obliku vunene kape. Glumim je i pred drugima,
ak i u posteli mog dragog. U trenucima strasti ja i ne postojim vie, nisam ja
nego ona. Jer tada, tako je dobro glumim da moja strast iezava, a ostaje samo
njena. Drugim reima, ona mi je unapred ukrala sve lubavne dodire. Ali, ja joj
ne zameram, jer znam da je i ona bila svojevremeno oplakana na isti nain od
strane svoje matere. Ako me ko sad upita emu toliko glume, odgovoriu:
pokuavam da rodim sebe jo jednom, ali na boli nain...
Za princezu Ateh se zna da nikada nije uspela da umre. Ipak, postoji
jedan zapis urezan na nou ukraenom sitnim rupicama koji govori o njenoj
smrti. To usamleno i ne mnogo verodostojno predanje prenosi Daubmanus ,
ali ne kao priu kako je princeza Ateh stvarno umrla nago kako se to moglo
desiti da je ona uopte mogla umreti. Kao to od vina ne sedi kosa, od
navoenja ove prie nee biti tete. Ona glasi:
 Brzo i sporo ogledalo

Jednog prolea princeza Ateh je rekla: Navikla sam se na svoje misli kao
na svoje haline. Imaju uvek isti obim struka i viam ih svuda, ak i na
raskrima. I to je najgore, od njih se vie ne vide raskrsnice.
Da je razonode, posluiteli su doneli princezi jednoga dana dva ogledala.
Nisu se mnogo razlikovala od ostalih hazarskih ogledala. Oba su bila
nainjena od uglaane soli, ali jedno je od njih bilo brzo a drago sporo
ogledalo. to je god ono brzo uzimalo odslikavajui svet kao predujam od
budunosti, drugo, on sporo, vraalo je i namirivalo dug prvog, jer je u
odnosu na sadanjost kasnilo tano onoliko koliko je ono prvo urilo. Kada
su pred princezu Ateh izneli ogledala, ona je jo bila u posteli i s njenih
kapaka nisu umivanjem bila uklonjena slova. U ogledalima videla je sebe
skloplenih kapaka i odmah je umrla. Nestala je izmeu dva trena oiju ili,
tanije reeno, prvi put je proitala na svojim kapcima ispisana slova koja
ubijaju, poto je u prethodnom i potonjem trenutku trepnula i ogledala su to
prenela.
Umrla je usmrena istodobno slovima iz prolosti i iz budunosti.

BRANKOVI AVRAM (1651-1689) jedan od pisaca ove knjige.

Najamni diplomata u Jedrenima i na Porti u Carigradu, vojskovoa u austro-
turskim ratovima, polihistor i erudita. Brankoviev ktitorski portret bio je
naslikan na zidu hrama svete Paraskeve u Kupiniku, naslednom dobru
Brankovia. Tu je bio prikazan kako sa saradnicima prisluuje na sabli
sazidan hram svete Petke svojoj ukunbabi, srpskoj despotici i svetici,
prepodobnoj majci Angelini.
Izvori: Podaci o Avramu Brankoviu rasuti su po izvetajima austrijskih
obavetajaca, posebno u dostavama koje je za princa Badenskog i generala
Veteranija sastavlao jedan od dva Brankovieva pisara, Nikon Sevast. Neto
mesta Avramu Brankoviu, svom srodniku, posvetio je i grof ore Brankovi
(1645-1711) u svojoj vlakoj hronici i u svojim obimnim srpskim hronikama
u delovima koji su danas, na alost, izgubleni. Poslednje dane Brankovieve
opisao je njegov sluga i vetak na sabli Averkije Skila. Hronologija
Brankovievog ivota i delovanja najbole se vaspostavla na osnovu pisane
ispovesti koju je pekom patrijarhu poslao iz Polske drugi pisar Avrama
Brankovia, Teoktist Nikolski , i na osnovu jedne itejne ikone s udima sv.
Ilije proroka, jer je Brankovi svakoj sceni iz ivota svoga svetitela
prilagoavao zbivanja svoga ivota i beleio o tome podatke na poleini slike.
Avram Brankovi je iz porodice koja je s juga prela u Podunavle posle
pada srpskog carstva pod tursku vlast stoji u poverlivom izvetaju Nikona
Sevasta bekom dvoru. lanovi te porodice zahvaeni pokretom za
naputanje podruja pod Turcima iselili su se u XVI veku u Lipovu i
Jenopolski okrug. Otada se za erdelske Brankovie govori da lau na
vlakom, da ute na grkom, broje na cincarskom, da u crkvi poju na ruskom,
da su najmudriji turskom i samo kad hoe da ubiju, progovore na svom
maternjem srpskom jeziku. Oni su poreklom iz zapadne Hercegovine, iz
okoline Trebinja, iz mesta Korenii koje je blizu Lastve u Gornjim Policama,
pa otuda i njihovo drugo prezime Korenii. Od kad su preli, Brankovii
imaju ugledno mesto u Erdelu i ve dvesta godina najbole vino u Vlakoj, pa
postoji izreka da im se suzom moe opiti. Kao to se istakla vojniki u
okrajima na granici dva veka i dve drave ugarske i turske, porodica
Brankovi je na svom novom podruju uz reku Mori, u Jenopolu, Lipovi i
Pankoti, dala niz istaknutih svetenih lica. Mojsej Brankovi bio je kao
episkop Matej mitropolit jenopolski i orah koji je on sputao u Dunav uvek
je bre od drugih oraha stizao u Crno more. Sin njegov a stric grofa Georgija
Brankovia Solomon (kao episkop jenopolski nazvan Sava I) upravlao je
jenopolskom i lipovskom eparhijom ne silazei s konja i pio je iskluivo u
sedlu sve dok Lipova nije 1607. uzeta od Turaka. Brankovii tvrde da im je
loza od srpskih despota Brankovia, a odakle im je imanje, teko je rei. Ima
izreka da u Brankovia kesu ide na javi sve to se po cincarskim snovima
stekne od Kavale do Zemuna. Nihovo prstenje je ledeno kao guja, njihove
posede ptica preleteti ne moe, a narodne pesme ve ih meaju s vladarskim
porodicama. Brankovii su zatitnici manastira u Vlakoj i na Atosu u Grkoj,
oni podiu utvrde i crkve, kao to su one u Stolnom Beogradu, u Kupiniku ili
u mestu zvanom Teus. Knez Zigmund Rakoci darovao je Brankovievim
roacima po enskoj lozi nasela, pustare i plemstvo, a po enskoj eladi
Brankovii su u srodstvu s erdelskim Sekelima, pa se jedan deo njihovog
imanja prilio i otud u vidu miraza. Treba rei da se u porodici Brankovi
nasledstva dodeluju prema boji brade. Svi naslednici rie brade (a nju su
nasledili po enskoj liniji, jer Brankovii uzimaju riokose za ene) ustupaju
prvenstvo crnobradima, ija brada svedoi da su naslednici po mukoj krvi.
Posedi Brankovia domaaju sada vrednost od blizu 27.000 forinti a godinji
prihod s njih ceni se na preko hiladu i po forinti. Ako njihove rodovnike
tablice i nisu najpouzdanije, njihovo bogatstvo je pouzdano i tvrdo kao
zemla po kojoj jau i preko dvesta godina poneki zlatnik nije uopte
naputao njihove skrinje.
U Carigrad Avram Brankovi je doao hrom, s jednom dvostrukom
potpeticom i ovde krui pria kako je osakaen. Dok je Avram bio jo deak
od sedam godina glasi ta pria upali su Turci jednom na posede njegovog
oca i presreli na putu manji odred dvorana s detetom u etnji. Pratnja se pred
Turcima razbeala, samo je uz Avrama ostao jedan starac koji je dugim
tapom veoma veto odbijao sve napade konjanika, sve dok njihov stareina
nije hitnuo iz usta sulicu koju je drao meu zubima, skrivenu u komadu
trske. Starac je pao pogoen, a Avram, koji je i sam imao prut u ruci,
zamahnuo je iz sve snage i zakaio njime Turina po izmama. Ma koliko
oaja i mrnje lealo u tom deakom udarcu, to nije bilo dovolno. Turin se
samo nasmejao i odjezdio naredivi da spale selo. Prole su godine kao
kornjae, Avram Brankovi je odrastao, dogaaj je zaboravlen, jer bilo je
novih okraja i Brankovi je sada vodio svoje vojnike nosei zastavu na
rukavici i u ustima komad trske s otrovnom sulicom unutra. Jednom su na
putu naili na neprijatelskog uhodu koji je iao sa svojim sinom, jo
deakom. Putovali su naoko neduni nosei samo po tap. Jedan od vojnika
prepoznao je starca, nagnao konja na njega i pokuao da ga vee. Ali, starac
se branio tapom i nije se dao, pa su svi posumnjali da u tapu ima svijenu
tajnu poruku. Brankovi je tada izbacio otrovnu sulicu i ubio starca. U istom
asu njega je svojim tapom udario deak to je iao za starcem. Imao je jedva
sedam godina i po svemu sudei, ni sva njegova snaga, mrnja i lubav nisu
mogle da naude Brankoviu. Pa ipak, Brankovi se nasmejao i pao kao
pokoen.
Od tog udarca ostao je hrom u jednu nogu, napustio vojniki poziv i
njegov roak grof Georgije Brankovi uveo ga je u diplomatske poslove u
Jedrenima, Varavi i Beu. Ovde u Carigradu, Brankovi radi za engleskog
poslanika i ima stan u prostranoj kuli izmeu kula Joroz Kalei i Karata na
Bosforu. Na prvom katu te kule Brankovi je naredio da se sazida tano
polovina crkve posveene majci Angelini, njegovoj ukunbabi koju je istona
crkva proglasila sveticom, dok se druga polovina iste crkve nalazi u Erdelu, u
postojbini Brankovieva oca.
Avram Brankovi je ovek naoit, krupna grudna koa, koliko kavez za
vee ptice ili manju zverad, i na njega esto nasru ubice jer ima u narodu
pesma koja govori da su mu kosti od zlata.
U Carigrad je doao i na put ide na visokoj kamili hranjenoj ribom.
ivotinja pod njim ravani i ne prosipa vino iz ae usaene u oglav. On od
najranijeg detinjstva ne spava nou kao sav okati svet, nego samo danju, a
kad je okrenuo kosu i dao dan za no, niko ne ume kazati. Ali ni nou, dok je
budan, on se ne moe dugo na jednom mestu skrasiti ko da se tuom suzom
nazobio. Zato mu uvek za trpezom dva tanjira postavlaju, po dve stolice i
ae primiu, i on iznenada usred obeda skae i premeta se. Isto tako, on ne
moe dugo ostati na jednom jeziku, menja ih kao lubavnice, i govori as
vlaki, as maarski ili turski, a od nekog papagaja poeo je uiti hazarski.
Kau da u snu govori i panski, ali mu se to znanje na javi topi. Nedavno mu
je neko u snu pevao jednu pesmu na nerazumlivom jeziku. Pesmu je
upamtio i da mu je protumai morali smo traiti nekoga vinog jezicima koje
Brankovi ne zna. Tako smo doli do jednog rabina i Brankovi mu je
izrecitovao upamene stihove. Nije ih bilo mnogo i glasili su:

Rabin je uvi poetak prekinuo Brankovia i nastavio napamet da kazuje

ostatak pesme. Potom je zapisao ime pisca stihova. Pesma je bila napisana jo
u XII veku, a njen sastavla je neki Juda Halevi . Otada Brankovi ui i
jevrejski. Ali, njegovo svakodnevno zanimanje je sasvim praktino. Jer, on je
ovek od mnogo ruku i njegov osmeh je alhemija meu drugim naukama i
vetinama njegovog lica.
Svake veeri im ustane, on se sprema za rat. U stvari, on veba s jednim
ovdanjim uvenim vetakom svoju brzinu na sabli. Taj sabla je neki Kopt
po imenu Averkije Skila i kir Avram ga je unajmio kao slugu. Taj Averkije
nosi jedno oko mrsno, drugo posno, a sve bore lica vezane su mu u vor
meu povijama. On poseduje najpotpuniji opis i popis zahvata sablom koji
su ikada izvedeni, i pre no to nove unese u svoj rukopisni prirunik
sablake vetine lino ih proverava na ivom mesu. U jednoj prostranoj
dvorani, po kojoj je prostrt ilim koliko manja livada, zatvaraju se gospo dar
Brankovi i reeni Kopt i u potpunom mraku vebaju svoje sable. Averkije
Skila uzima tada obino jedan kraj duge kamile uzde u levu ruku; drugi kraj
te uzde prihvata kir Avram nosei u desnoj sablu, po teini istu kakvu tamo
u pomrini dri i Averkije Skila. Polako namotavaju onu uzdu oko lakta i
kada osete da su blizu udare sablom jedan na drugog netedimice, i to u onoj
pomrini od koje se gluvi. O Brankovievoj brzini pevaju uz gusle i ja sam
prole jeseni video kako on s isukanom sablom stoji pod drvetom i eka da
dune vetar, a onda prvi plod koji otpadne zahvata sablom, onako u padu, i
see napola. On ima zeju usnu i da bi je pokrio puta brkove, ali u razlupku
vide mu se zubi dok uti. To izgleda kao da usne i nema, nego da brci rastu
na zubima.
Svi kau za njega da voli svoj kraj i da je svea i so svojima, ali on ima
udnih mana, koje ne pristaju uz njegov poziv. On ne ume da stavi taku na
razgovor i nikad ne uhvati as kada se treba dii i otii. U tome on uvek
odugovlai i najzad odocni, pa su s njime drugi u nedoumici vie na rastanku
nego pri prvom susretu. On uzima hai koji naroito za njega gotovi jedan
evnuh iz Kavale i niko vie. Ali, zaudo, njemu nije stalno opijum od potrebe
i da bi ga se oslobodio, on zapeaeni sanduk s haiom povremeno ale
skoroteom ak u Petu i otuda ga dobija natrag pod istim peatom posle dva
meseca, neotvoren, ba kad izrauna da e mu opet biti opijum potreban.
Negovo ogromno kamile sedlo s praporcima kad god nije na putu dubi u
prostranoj knjinici i slui kao sto na kojem se moe pisati i itati stojei. Po
sobama oko njega je gomila pokuanstva koje izgleda kao prestravleno, ali
nigde u njegovoj blizini nema, niti e biti, dve jednake stvari. Svaka stvar,
ivotinja i svaki ovek oko njega mora biti iz drugoga sela. On dri meu
slugama Srbe, Rumune, Grke i Kopte, a nedavno je uzeo nekog Turina iz
Anadolije za sobara. Kir Avram ima veliku i malu postelu i tokom poinka (a
spava uvek samo danju) on se premeta iz jedne u drugu. Dok spava, njegov
sobar, neki Anadolac, Jusuf Masudi , gleda u njega pogledom od kojega
padaju ptice. A kad se probudi, Kir Avram kao u strahu peva u posteli
tropare i kondake svojim precima, koje je srpska crkva proglasila za svece.
Ne moe se zakluiti koliko se zanima za ene. Na Brankovia stolu ui
drveni majmun prirodne veliine sa ogromnim spolovilom. Ponekad, kir
Avram upotrebi uzreicu: ,,ena bez dupeta, ko selo bez crkve! i to je sve.
Jednom meseno gospodar Brankovi odlazi u Galatu uvek istoj vraari i ona
mu gleda sudbinu iz karata na jedan stari i veoma spor nain. Vraara ima
zaseban sto za Brankovia u svom stanitu i na taj sto baci novu kartu kad
god se napolu promeni vetar. Od toga koji e vetar dunuti zavisi kakva e
karta pasti na Brankovia sto i to tako traje godinama. Prolog Uskrsa im
smo uli dunuo je jugo i ona je bila u prilici da mu prui nova proroanstva:
Sanjate oveka s jednim sedim brkom. Mlad, crvenih oiju, sa staklenim
noktima na ruci, ide ka Carigradu i uskoro ete se sresti...
Ta vest toliko je obradovala naeg gospodara da je odmah naredio da mi
se stavi zlatna alka u nos i jedva sam se spasao te milosti...

Znajui koliko beki dvor zanimaju planovi gospodara Brankovia, mogu

rei da on spada meu one koji s posebnom panjom i usrem neguju
sopstvenu budunost kao neki veliki povrtnjak.
On nije od onih to e trke ivot proputovati. Budunost on veoma
polako i savesno naselava. Otkriva je komad po komad kao neko nepoznato
kopno, kri je najpre i potom zida na najpovolnijem mestu, i u toj graevini,
najzad, dugo menja raspored ve postavlenih stvari. On se trudi da njegova
budunost ne uspori hod i rast, ali pazi da se ni sam ne zaleti i ne krene bre
no to ona moe da odmie pred njim. To je neka vrsta trke.
Onaj ko je bri, gubi. U ovom asu budunost kir-Avrama je kao bata u
koju je ve baeno seme, ali niko sem njega ne zna ta e nii. Pa ipak, kud
smera Brankovi moda se moe nazreti iz jedne povesti koja se o njemu
prenosi apatom. To je
 Povest o Petkutinu i Kalini

Stariji sin kir-Avrama Brankovia, Grgur Brankovi, rano je turio papuu

u uzengiju i potegao sablu kalenu kamilim izmetom. Negovo ipkano i
krvavo ruho slali su u to vreme iz ule, gde je Grgur iveo s materom, u
Carigrad da se pere i glaa pod oevim nadzorom, da se osui na mirisnom
vetru s Bosfora, izbeli na grkom suncu i prvim karavanom vrati natrag u
ulu.
Drugi, mlai sin Avrama Brankovia leao je u to vreme negde u Bakoj
iza neke arene pei zidane ko crkva i patio. Prialo se da ga je avo zapiao i
da Idete ustaje nou, bei iz kue i isti ulice. Jer, nou ga sisala Mora, grizla
mu pete i teklo mu je muko mleko iz sisa. Uzalud su zabijali u vrata viluku
i popluvanim ipkom od prstiju krstili mu sise. Najzad, jedna ena ga
posavetova da zanoi s noem umoenim u sire, pa kad ga Mora spopadne,
da joj obea ujutru na zajam soli i da je ubode onim noem. Deak to uini i
kada ga Mora stade sisati, on joj ponudi na zajam soli, ubode je i zau jauk u
kojem prepoznade, odavno znani glas. Treega jutra doputova iz ule u
Baku njegova mati, zaiska s praga soli i pade mrtva. Na njoj naoe ubod od
noa i kad liznue ranu, bee kisela... Otada deak sasvim zanemoe u uasu,
poe mu opadati kosa i sa svakom vlasi opadala mu je (kako su vidari rekli
Brankoviu) po jedna godina ivota. I slali su mu u omotima od jute
pramenje tej detinje kose. On ju je lepio na meko ogledalo po kojem bee
naslikan detinji lik i tako znao koliko jo godina ivota ima njegovom sinu.
Gotovo niko, meutim, ne zna da je kir Avram pored dva pomenuta sina
imao i posinka, ako se to tako moe zvati. Taj trei sin, ili posinak, nije imao
matere, Brankovi ga je nainio od blata i proitao mu etrdeseti psalm da ga
pokrene i udahne mu ivot. Kada je u itanju doao do mesta: Dugo ekah
Gospodina i sae se k meni. I u viku moju. I izvadi me iz jame koja bui i iz
gliba i postavi na kamen noge moje i utvrdi stope moje... zazvoni tri puta
zvono na crkvi u Dalu, mladi se pokrete i ree:
Kada je prvi put zazvonilo bio sam u Indiji, na drugo zvono u Lipisci, a s
treim doao sam u svoje telo...
Tada mu Brankovi veza Solomunov vor u kosu, okai mu o perin
glogovu kaiku, nadenu mu ime Petkutin i pusti ga u svet. A sam je namakao
ue s kamenom sebi o vrat i s tim uetom o vratu odstojao liturgiju na
sredoposnu nedelu.
Otac je naravno, morao (da bi sve bilo kao u ivih) da ugradi Petkutinu u
prsa i smrt. Taj zametak svretka, ta mala i jo nepunoletna smrt bila je u
Petkutinu sprva bojaliva i priglupa, slabog prohteva za jelom i zakrlalih
udova. Ali, ve tada radovala se beskrajno to Petkutin raste, a on je rastao
tako da su njegovi gizdavi nikavi ubrzo bili toliko veliki da je u njima mogla
ptica leteti. Ali smrt u Petkutinu ubrzo je postala bra i pametnija od njega,
uoavala je opasnosti pre njega. A onda, kao da je dobila suparnicu o kojoj e
jo biti rei. Postajala je nestrpliva i lubomorna i skretala je na sebe panju
na taj nain to bi kod Petkutina izazivala svrab na kolenu. Poeao bi se i
nokat bi ispisao slova po koi i to se moglo proitati. Tako su se dopisivali.
Smrt naroito nije trpela Petkutinove bolesti. A otac je Petkutina morao
snabdeti i boleu, da bi bio to vie nalik ivim biima, jer su bolesti ivim
biima neka vrsta oiju. Brankovi se, meutim, potrudio da ta Petkutinova
bolest bude to bezazlenija i obdario ga je cvetnom groznicom, onom to se
javla s prolea, kad usklasaju trave i cvetovi zaseju vetar i vodu prahom.
Brankovi je Petkutina smestio na svoje imanje u Dalu, u kui gde su
sobe uvek bile pune ogara brih da kolu no da jedu. Jednom meseno sluge
su grebenima elale prostirke i izbacivale duga povesma arene dlake nalik
na psee repove. Sobe u kojima je Petkutin iveo s vremenom su sticale uvek
iste, posebne boje i po njima se moglo odmah prepoznati Petkutinovo
stanite izmeu hilade drugih. Otisci i masnice koje su on i njegov znoj
ostavlali za sobom po staklenim kvakama, jastucima, seditima i naslonima,
na lulama, noevima i drkama aa davali su dugu samo njemu svojstvenih
preliva. To je bila vrsta portreta, ikone ili potpisa. Brankovi je ponekad
Petkutina zaticao u ogledalima prostrane kue, zazidanog u zelenu liinu.
Poduavao ga je da uskladi u sebi jesen, zimu, prolee i leto s vodom,
zemlom, vatrom i vihorom koje ovek takoe nosi u utrobi. Ogroman rad
koji je morao biti obavlen trajao je dugo, Petkutin je dobio uleve na
mislima, miii seanja bili su mu se zategli do pucanja, a Brankovi ga je
nauio da ita levim okom jednu, a desnim drugu stranicu knjige, da pie
desnom rukom srpski, a levom turski. Potom ga je poduio u knjievnosti i
Petkutin je s uspehom kod Pitagore poeo nalaziti tragove itanja Biblije i
potpisivao se brzo kao kad se hvata muva.
Sve u svemu, on je postao lep i obrazovan mladi i samo je povremeno
ispolavao jedva vidne znake da nije kao ostali. Tako je, na primer,
ponedelkom uvee umesto narednog mogao uzeti neki drugi svoj dan iz
budunosti i upotrebiti ga sutra umesto utorka. Kada bi doao do uzetog
dana, on bi na tom mestu upotrebio preskoeni utornik i tako bi se naravnio
zbir. Dodue, u takvim prilikama avovi izmeu dana nisu mogli nalegati
kako treba, javlale su se pukotine u vremenu, ali ta je stvar samo razgalivala
Petkutina.
S njegovim ocem nije bilo tako. On je neprekidno sumnjao u savrenstvo
svoga dela i kad je Petkutinu bila dvadeset i prva godina, on je doneo odluku
da proveri koliko se Petkutin moe takmiiti u svemu s pravim ludskim
biima. Mislio je ovako: proverili su ga ivi, sad treba da ga provere i mrtvi.
Jer, samo ako se i mrtvi prevare i pomisle videi Petkutina da je pred njima
pravi ovek od krvi i mesa to najpre soli pa grize, moe se uzeti da je pokuaj
uspeo. I donevi taj zakluak, naao je Petkutinu nevestu.
Poto velmoe u Vlakoj uvek vode po jednog telohranitela i po jednog
uvara due i Brankovi je nekada tako postupao. Meu uvarima due imao
je on nekog Cincarina koji je govorio da je na svetu sve postalo istina i imao
veoma lepu ker. Devojka je uzela sve najlepe od matere, tako da je ova
posle poroaja ostala runa zauvek. Kada je devojica napunila deset godina,
mati je svojim nekada lepim ruka ma naui da mesi hleb, a otac je pozva,
ree joj da budunost nije voda i prestavi se. Devojka je za ocem plakala u
potocima tako da su joj se mravi uz Suze mogli popeti do lica. Sada je ona
bila sirotica i Brankovi je udesio da se ona sretne sa Petkutinom. Zvala se
Kalina, njena je senka mirisala na cimet i Petkutin je doznao da e ona voleti
onoga, koji je jeo drenjina u martu. Saekao je mart, najeo se drenjina i
pozvao Kalinu da proetaju kraj Dunava. Na rastanku ona je skinula prsten s
ruke i bacila ga u reku.
Ako se oveku dogodi neto prijatno objasnila je Petkutinu to uvek
treba zainiti nekom neprijatnom sitnicom; tako se bole upamti taj trenutak.
Jer, ovek uvek due pamti neprijatne nego prijatne stvari.
Ukratko, Petkutin se dopao njoj, ona se dopala Petkutinu i venanje je
obavleno iste jeseni sa velikom radou. Kumovi su se na svadbi oprostili
jedan od drugog, izlubili se, jer se nee videti mesecima i potom zagrleni
otili da piju od rakijskog kazana do kazana. Kada je osvanulo prolee, oni su
se najzad istreznili, obazreli se oko sebe i posle dugog zimskog mamurluka
ponovo ugledali jedan drugog. Tada su se vratili u Dal i ispratili mladence na
uobiajeni proleni izlet, pucajui iz puaka. Treba znati da iz Dala mladenci
obino idu na svoje prolene izlete ili teferie do drevnih ruevina, gde ima
lepih sedita od kamena i grkog mraka, koji je gui od ostalih pomrina kao
to je grka vatra sjajnija od bilo koje druge vatre. Na tu stranu krenuo je i
Petkutin sa Kalinom. Izdaleka izgledalo je da Petkutin tera zapregu vranaca,
ali kad bi kinuo od mirisa nekog cveta ili pucnuo biem, sa konja bi se
razleteo oblak crne muhe i videlo bi se da su belci. To meutim nije smetalo
ni Petkutinu ni Kalini.
Protekle zime oni su se zavoleli. Jeli su istom vilukom naizmence, i ona
mu je pila vino iz usta. On ju je milovao tako da joj je dua kripala u telu, a
ona ga je oboavala i terala ga da mokri u nju. Govorila je smejui se svojim
vrnjakinjama da nita ne ee tako dobro kao muka trodnevna brada nikla
u lubavi. A mislila je ozbilno u sebi: trenuci mog ivota umiru kao muhe
kad ih gutaju ribe.
Kako da ih uinim hranlivim za njegovu glad? Molila ga je da joj odgrize
uho i pojede ga i nikada za sobom nije zatvarala fioke i vrata ormara da ne
prekine sreu. Bila je utliva jer je odrasla u tiini beskonanih oevih
itanja uvek iste molitve oko koje se hvatala uvek ista vrsta tiine. I sada kad
su se uputili na teferi, bilo je slino i njoj se to dopadalo. Petkutin je uzde
njihovih koija drao o vratu i itao neku knjigu, a Kalina je avrlala i usput
su igrali jednu igru. Ako bi ona u prianju pomenula neku re u asu kada bi
on proitao tu istu re u knjizi, menjali bi uloge i onda bi dale ona itala, a
on pogaao. Tako, kada ona pokaza prstom jednu ovcu u polu, a on ree da
je upravo u knjizi doao do mesta gde se pominje ovca, ona jedva poverova i
uze tivo da proveri. Doista, u knjizi je pisalo:
Kad se ve naobeah i molbama kad se pomolih mrtvakom svetu, tad ovcu i
ovna nad rupom onom zakolem; crna krvca potee i tada odozdo stanu iz Ereba
kupit se due pokojnih ludi: neveste i mladii i s njima mnogotrpni starci,
nene devojice dou, zbog skorih alosne jada.
Poto je tako pogodila, sad Kalina uze itati kako sledi:
Mnogi to su ih nekad probola medokovna kopla s krvavim orujem
stignu u borbi to padoe nekad; okolo one rupe sa sviju strana se nau s
vikom i krikom, a mene bledoa obuze i strah...
A ja otri ma potegoh od svojega bedra sedoh onde i praznu ne putah
nikoju senku da se napije krvi pre nego proroke pitah...
U asu kada ona doe do rei ,,senka Petkutin opazi senku koju je bacao
razrueni rimski teatar na njihovom putu. Bili su stigli.
Uli su na ulaz za glumce, bocu s vinom, glive i krvavice koje su poneli
stavili na veliki kamen posred scene i brzo se povukli u hlad. Petkutin je
prikupio suve bivole balege, neto granica punih skorela blata, uneo sve to
na scenu i upalio vatru. Kresanje kresiva ulo se potpuno jasno sve do
najdaleg mesta u poslednjem redu pri vrhu pozorita. Ali, napolu, izvan
gledalita, gde su divlale trave i mirisi brusnice i lovorike, nije se moglo uti
nita to se dogaalo unutra.
Vatru je Petkutin posolio da bi se izgubio miris balege i blata u njoj, a
zatim glive oprao u vinu i zajedno s krvavi-cama bacio na eravicu. Kalina je
sela i gledala kako sunce na zalasku menja sedita u gledalitu i pribliava se
izlasku iz pozorita. Petkutin je etao po sceni i ugledavi imena davnih
vlasnika sedita uklesana u proelima redova, poeo sricati drevne
nepoznate rei:
Caius Veronius Aet... Sextus Clodius Cai filius, Publilia tribu... Sorto
Servilio... Veturia Aeia...
Ne dozivaj mrtve! upozori ga tada Kalina ne dozivaj ih, doi e!
im je sunce napustilo pozorite, skinula je glive i krvavice s vatre i oni
poee da jedu. ujnost je bila savrena i svaki njihov zalogaj odjekivao je na
svakom seditu ponaosob podjednako glasno, od prvog do osmog reda, ali
svuda na drugi nain, vraajui im zvuk natrag, u sredite scene. To je bilo
kao da su oni gledaoci ija su imena bila uklesana na proelima kamenih
sedita jeli zajedno sa suprunicima, ili bar poudno mlackali usnama pri
svakom novom zalogaju. Sto dvadeset pari mrtvih uiju oslukivalo je s
napetom panjom i itavo gledalite vakalo za branim parom poudno
udiui miris krvavice. Kada bi zastali u jelu, zastajali bi i mrtvi kao da im je
zalogaj zapeo u grlu i napregnuto pratili ta e potom mladi i devojka
uiniti. U takvim trenucima Petkutin je naroito pazio da sekui hranu ne
poree prst, jer je imao oseaj da bi gledaoce miris ive krvi mogao izvesti iz
ravnotee i oni bi, brzi kao bol, mogli kidisati s galerije na njega i Kalinu i
rastrgnuti ih gonjeni svojom dve hilade godinjom ei. Osetivi malu jezu,
privukao je Kalinu i polubio je. Ona je polubila njega i ulo se kako 120
usta cmoku kao da se i oni na galeriji lube i vole.
Posle obeda ostatak krvavice Petkutin je bacio u vatru da dogori, a potom
je ugasio oganj vinom i cvranje ugaene vatre bilo je propraeno u
gledalitu jednim priguenim: Psssssst! Upravo je hteo da vrati no u korice,
kada je iznenada dunuo vetar i naneo neto cvetnog praha na pozornicu.
Petkutin je kinuo i u istom trenutku posekao ruku. Krv je pala na topli
kamen i zamirisala...
U tom asu sto dvadeset mrtvih dua stutilo se na njih sa cikom i
urlanjem. Petkutin je potegao ma, ali su Kalinu rastrgli upajui joj komad
po komad ivoga mesa sve dok se njeni krici nisu pretvorili u iste onakve
krike kakve su isputali mrtvi i dok se nije i ona sama pridruila prodiranju
jo nepojedenih delova sopstvenog tela.
 Petkutin nije znao koliko je dana prolo pre no to je shvatio gde je izlaz
iz pozorita. Bludeo je po sceni oko zgarita i ostataka veere sve dok neko
nevidliv nije podigao sa zemle njegov ogrta i ogrnuo se njime. Prazni
ogrta mu je priao i oslovio ga Kalininim glasom.
On ju je zagrlio prestraen, ali pod krznom i na dnu glasa nije mogao
videti nita sem purpurne postave plata.
Kai mi rekao je Petkutin Kalini steui je u naruju ini mi se da mi
se pre hiladu godina dogodila ovde neka uasna stvar. Neko je bio rastrgnut
i proderan i krv jo uvek lei po zemli. Ne znam da li se to stvarno dogodilo,
ili ne, i kada? Koga su pojeli? Mene ili tebe?
Nije ti se nita desilo, nisu tebe rastrgli uzvratila je Kalina. I bilo je
maloas, a ne pre hiladu godina.
Ali, ja te ne vidim, ko je od nas dvoje mrtav?
Ne vidi me, mladiu, zato to ivi ne mogu videti mrtve. Samo mi
moe uti glas. to se mene pak tie, ja ne znam ko si ti i ne mogu te poznati
dok ne okusim kap tvoje krvi. Ali te vidim, umiri se, lepo te vidim. I znam da
si iv.
Ali Kalina! kriknu tada on to sam ja, tvoj Petkutin, zar me ne
poznaje, maloas, ako je to bilo maloas, lubila si me.
Kakva je razlika maloas ili pre hiladu godina, sada kada je ovako kako
je?
Na te rei Petkutin izvadi no, priblii prst mestu za koje je mislio da
sadri nevidlive usne njegove ene i poreza se.
Kap krvi zamirisa, ali ne pade na kamen, jer je Kalina udno doekala
usnama. Kriknu prepoznavi Petkutina i rastre ga kao strvinu pijui udno
njegovu krv i bacajui kosti u gledalite, odakle su navirali ostali.

Istoga dana kada se ovo dogodilo sa Petkutinom, kir Avram Brankovi

zapisao je sledee rei:
Opit sa Petkutinom uspeno je okonan. On je tako savreno odigrao
svoju ulogu da je obmanuo i ive i mrtve. Sada mogu da preem na tei deo
zadatka. Sa malog na veliki pokuaj. S oveka na Adama.
Tako, dakle, dolazimo do planova kir Avrama Brankovia. Planovi na
kojima on zasniva svoju budunost vezani su za dve klune linosti. Jedni od
njih ,u vezi su sa Brankovievim uglednim srodnikom, grofom orem
Brankoviem o kojem beki dvor svakako ima pouzdanija obavetenja nego
mi ovde. Drugo je jedna osoba koju kir Avram naziva ,,kuros (to na grkom
znai deak) i njen dolazak on oekuje ovde u Carigradu kao Jevreji dolazak
Mesije. Tu osobu, koliko se moglo saznati, Brankovi ne poznaje lino, ne zna
joj ak ni ime (otuda onaj grki naziv iz milote) i via je samo u snovima. Ali
u snove mu ta linost dolazi redovno i kad Brankovi sanja, on sanja nju. Po
opisu samog gospodara Avrama, ,,kuros je mlai ovek, ima jedan brk sed,
staklene nokte i crvenook je. Brankovi oekuje da se jednoga dana sastane s
njime i da uz njegovu pomo dozna ili postigne neku stvar do koje veoma
dri. Od svog ,,kurosa Brankovi je u snu nauio da ita zdesna ulevo na
jevrejski nain i da sanja snove od kraja ka poetku. Ti neobini snovi u
kojima se kir Avram pretvara u ,,kurosa ili, ako hoete, u Jevrejina, poeli su
pre mnogo godina. Sam Brankovi kae o svom snu da se najpre javio nalik
na nekakav nemir koji kao kamen baen u njegovu duu pada kroz nju
danima, prestajui s padanjer samo nou, kada pada i dua zajedno s
kamenom. A potom, taj san je potpuno zavladao njegovim ivotom, i on je
poeo da biva u snu dvaput mlai no na javi. Iz njegovih snova zauvek su
iezli najpre ptice, potom njegova braa pa otac i mati, pratajui se na
rastanku. Potom su svi likovi i gradovi iz njegove okoline i seanja nestali
netragom, najzad je iz tog potpuno tueg sveta snova iezao i on sam, kao da
se nou, dok sanja, pretvarao u nekog sasvim drugog oveka, ije ga je lice
sagledano u nekom ogledalu sna prepalo kao da je njegova mati ili sestra
pustila bradu. Taj drugi imao je crvene oi, jedan brk sed i staklene nokte.
U tim snovima, pratajui se sa svima oko sebe, Brankovi je najdue
sanjao svoju pokojnu sestru, ali je ona u tim sanjanjima svaki put gubila po
neki deo svojeg, Brankoviu dobro poznatog izgleda i dobijala delove tela
nove, nepoznate i tue. Zamenila je s nepoznatom osobom u koju se
pretvarala najpre glas, potom boju kose i zube i najzad su samo njene ruke
jo grlile Brankovia sve strasnije i strasnije. Sve ostalo ve nije bila ona. A
onda, jedne noi, tanke tako da su se dva oveka mogla rukovati jedan stojei
u utorniku a drugi u sredi, ona mu doe preobraena sasvim, lepa da se svet
prepadao usput od njenog lika. Obisnu mu se o vrat nekim rukama koje su
imale svaka po dva palca. On najpre umalo ne pobee od nje iz svoga sna, ali
potom popusti i ubra jednu od njenih dojki kao breskvu. I potom kao da je
svoje dane brao s nje kao s drveta, nudila mu je uvek drugo voe, sve slade i
slae, tako da je s njom spavao danju po raznim snovima kao drugi ludi sa
svojim nalonicama nou po iznajmlenim kuama. I samo kada bi
povremeno iz tih zagrlaja izronila neka od njenih aka sa dva palca, nije
mogao odrediti kojom ga rukom miluje, jer razlike nije bilo. Ta sanjana
lubav njega je, meutim, crpla istinski i tako estoko da je gotovo sav bio
iscurio iz svojih snova u svoju postelu. Tada, ona mu doe poslednji put i
ree:
Ko iz gorke due prokune, usliie se. Sreemo se moda jo negde u
drugom ivotu.
I Brankovi nije nikada saznao da li je ona to govorila njemu, kir-Avramu
Brankoviu, ili njegovom dvojniku iz sna s jednim sedim brkom, ,,kurosu u
kojega se Brankovi pretvarao dok spava.
Jer on se u snu odavno nije oseao kao Avram Brankovi. Oseao se
potpuno kao onaj drugi to nosi staklene nokte. U snovima ve godinama on
nije ak ni hramao kao na javi. On uvee osea kao da ga budi neiji umor,
kao to izjutra osea da e usnuti od toga to se neko negde osea ispavan i
sve budniji i bodriji. On ima kapke koji se sklapaju kad god se kapci nekoga
drugog negde rasklope. On i nepoznati imaju meu sobom spojene sudove
snage i krvi, pa im se ta snaga pretae, kao to se pretae vino da se ne
ukiseli. to jedan tokom noi sna biva odmorniji i puniji snage, to drugoga ta
ista snaga sve vie naputa i gura u umor i san. Najstranije je u svemu tome
iznenadno padanje u san nasred ulice, ili gde ve bude, kao da to i nije san
nego odjek neijeg trenutnog buenja. Kir-Avramu se dogodilo nedavno, dok
je posmatrao pomraenje meseca, da padne u san tako naglo da je odmah
poeo da sanja kako ga udaraju korbaem i nije uopte bio svestan da se sam
onako padajui udario i rasekao po onom istom mestu na elu po kojem je u
snu dobio udarac biem.
Moj je utisak da je itava ova stvar i ,,kuros i onaj Juda Halevi, u
neposrednoj vezi s jednim poslom koji gospodar Brankovi i mi, njegove
sluge, obavlamo ve godinama. Re je o jednom glosaru, ili azbuniku, koji
bi se mogao nazvati Hazarskim renikom. Na njemu on radi neumorno i s
naroitim cilem. Brankovi je dopremio u Carigrad iz Zarandske upanije i iz
Bea osam kamila knjiga i jo uvek mu stiu nove, tako da se ogradio od sveta
zidovima renika i starih rukopisa. Ja koji sam vian bojama, mastilu i
slovima, za vlanih noi poznajem po mirisu svako slovo u njima i leei u
svom kutu itam po mirisima itave stranice nerazmotanih svitaka pod
peatom koji lee negde uz tavanicu kule. Kir Avram, pak, najradije ita po
hladnoi, samo u kouli, izlaui svoje telo drhtavici, i samo ono to se od
proitanog kroz tu drhtavicu probije do njegove panje smatra vrednim da se
upamti i obelei u knjizi. Brankovieva kartoteka sazdana uz knjinicu
obuhvata hilade listova na razliite teme: od kataloga uzdaha i usklika u
staroslovenskim molitvama, do popisa soli i ajeva i ogromne zbirke kose,
brada i brkova najrazliitijih boja i krojeva ivih i mrtvih osoba svih rasa koje
gospodar lepi na staklene boce i dri kao neku vrstu muzeja starih frizura.
Negova kosa, pak, nije zastuplena u ovoj zbirci, ali je on naredio da se od
dlaka te kose izveze na grudnjacima koje nosi njegov grb s jednookim orlom i
geslom: Svaki gospodar svoju smrt lubi.
Nad svojim knjigama, zbirkama i kartotekom Brankovi radi svake noi,
ali u najveoj tajnosti i s izuzetnom panjom on se posvetio izradi jednog
azbunika, renika o pokrtavanju Hazara nekog davno iezlog plemena s
obala Crnog mora, koje je svoje mrtve sahranjivalo po amcima. To je vrsta
otanika, kataloga ili zbornika itija svih onih linosti koje su pre nekoliko
stotina godina uestvovale u preobraanju Hazara u hriansku veru, ili onih
drugih, potonjih linosti koje su o ovom dogaaju ostavile togod zapisano.
Pristup Hazarskom reniku Avrama Brankovia imamo samo nas dvojica
njegovih pisara, ja i Teoktist Nikolski. Ta opreznost proistie verovatno iz
injenice da se Brankovi tu uputa u razmatranje razliitih jeresi, ne samo
hrianskih nego i jevrejskih i muhamedanskih, i na peki patrijarh sigurno
bi od svojih anatema, koje prebrojava svakog avgusta na dan uspenja svete
Ane, jednu odvojio za kir-Avrama, da zna kuda mu pamet iba.

Brankovi raspolae svim dostupnim podacima o irilu i Metodiju ,

hrianskim svetitelima i misionarima, koji su sa grke strane uestvovali u
pokrtavanju Hazara. Nemu, meutim, priinjava posebnu tekou to u tom
imeniku ne moe da uazbui jevrejskog i arapskog predstavnika u
preobraanju Hazara, a oni su takoe uzeli uea u tom dogaaju i u
polemici voenoj tom prilikom na dvoru hazarskog kagana. O tom Jevrejinu i
Arapinu ne samo da nita nije mogao doznati sem da su postojali, nego im ni
imena ne zna ni on niti bilo koji grki izvor o Hazarima do kojega je mogao
doi. Negovi ludi obilaze vlake manastire i carigradske podrume traei
hebrejske i arapske isprave o hazarskom pokrtavanju, on je i sam ovamo u
Carigrad doao zato da ovde, odakle su nekada upueni misionari irilo i
Metodije u hazarsku prestonicu da Hazare pokrste, pronae rukopise i lude
koji se time bave. Ali, blatom se esma ne moe izaprati i on ne pronalazi
nita. Ne moe da poveruje da se samo on bavi Hazarima i da se ni u prolosti
niko nije time bavio van kruga onih hrianskih misionara koji su ostavili
vest o Hazarima od sv. irila do danas. Mora biti tvrdi on da neko meu
derviima, odnosno neko meu jevrejskim rabinima svakako zna pojedinosti
o ivotu i delovanju jevrejskog, odnosno arapskog uesnika u polemici, ali na
takve nikako da naie u Carigradu, ili ovi nee da govore to znaju. On
pretpostavla da pored hrianskih izvora o Hazarima postoje isto tako
iscrpni arapski i jevrejski izvori o istom pitanju i narodu, ali neto spreava
lude koji se time bave da se sretnu i poveu svoja znanja koja bi tek
udruena dala istu i potpunu sliku o svemu to se odnosi na to pitanje.
Ne shvatam govori on esto verovatno uvek prerano prestanem da
mislim o svakoj stvari. Tako te stvari ostaju u meni samo dopola uobliene i
pomalaju se samo do pasa...
Razlog ovako neumerenog zanimanja kir-Avramovog za jednu tako
beznaajnu stvar, prema mome milenju nije teko objasniti. Gospodar
Brankovi se Hazarima bavi iz najsebinijih razloga. On se na taj nain
pokuava izleiti od snovienja u koja je zatoen. ,,Kuros iz njegovih snova
takoe se bavi hazarskim pitanjem i to kir Avram zna bole nego mi. Jedini je
nain da kir Avram oslobodi ropstva svoje snove da nae tog tuinca, a nai
e ga samo preko hazarskih isprava, jer one su jedini trag koji vodi ka onom
drugom. Ja mislim da tako isto misli i taj drugi. Nihov susret je, dakle,
neminovan kao susret tamniara i zatoenika. Zato nije udno to kir Avram
u poslednje vreme tako usrdno veba sa svojim vetakom na sabli. Svog
,,kurosa on mrzi tako da e mu oi popiti kao ptiija jaja. im ga se dokopa...
To bi bila jedna pretpostavka. Ali, ako ona nije tana, onda se treba setiti rei
Avrama Brankovia o Adamu i njegovog uspenog pokusa sa Petkutinom. U
tom sluaju on je opasan i ono to smera imae nesagledive posledice, a
Hazarski renik njegov samo je knjika predsprema za snano dejstvovanje...

Ovim reima zavrava se izvetaj Nikona Sevasta o Avramu Brankoviu. O

poslednjim danima svoga gospodara Sevast, meutim, nije mogao nikoga da
izvesti, jer su i gospodar i sluga ubijeni jedne srede odevene u maglu i
zalutale u Vlaku. O tom dogaaju ostavio je beleku jedan drugi
Brankoviev sluga, pomenuti vetak na sabli, Averkije Skila. Ta beleka
izgleda kao da ju je Skila pisao vrhom svoga oruja umoenim u mastilo na
zemli, pridravajui hartiju izmom.
Poslednje veeri u Carigradu pred odlazak zapisao je Averkije Skila
papas Avram okupio nas je u svojoj dvornici s pogledom na tri mora. Duvali
su zeleni vetrovi s Crnog, plavi, providni s Egejskog, a suhi i gorki vetrovi s
Jonske puine. Na gospodin je stajao uz kamile sedlo i itao kada smo uli.
Ujedale su anadolske muhe pred kiu i on se branio i terao ih korbaem
pogaajui nepogreivo samim vrhom bia mesto ujeda na svojim leima. Te
veeri mi smo ve bili obavili uobiajenu vebu sablama i da nisam uzeo u
raun njegovu krau nogu, bio bi me rasparao onako u pomrini. Nou je
uvek bio bri no danju. Sada je na toj kraoj nozi nosio ptiije gnezdo umesto
nazuvka, jer ono najbole greje.
Seli smo nas etvorica pozvanih ja, dva njegova pisara i sobar Masudi,
koji je ve u nekoj zelenoj zobnici imao pripravlene stvari za put. Uzeli smo
po kaiku slatkog od treanja s lutom paprikom i popili po au vode iz
bunara koji stoji ovde u sobi, a odjekuje negde u podrumu kule sahranjujui
nae glasove. Papas Avram tada nas isplati i ree da ko eli moe ostati. Ostali
s njime idu u rat, na Dunav.
Mislili smo da je to sve to ima da nam kae i da nas nee due zadravati
kod sebe. Ali, Brankovi je imao jednu posebnu osobinu: bio je uvek
najmudriji u asu kad se rastaje od sabesednika. Tada se gradio nevet i od
drutva se uvek pratao malo kasnije no to je pristojno i prirodno. Uvek je
prekoraivao as kada je sve ve reeno i kada davno svi oko njega ve
skidaju maske i poinju uzimati izgled kao kad su sami sa sobom. Tako se
zadrao i ovom prilikom. Stezao je ruku Anadolca u svojoj i kradom motrio
netremice na sve prisutne.
Tad iznenada sevnu uasna mrnja izmeu Masudija i Nikona Sevasta,
dotada neopaena i brilivo prikrivana na obe strane. To se desilo poto je
Masudi rekao kir-Avramu:
Gospodaru, da i ja tebi uzvratim na darivanju pre no to se raziemo.
Rei u ti neto to e te obradovati jer odavno udi to da uje. Onaj kojega
sanja zove se Samuel Koen0
Lae! kriknu utom Sevast sasvim neoekivano, zgrabi Masudijevu
zelenu zobnicu i hitnu je u ognjite koje je gorelo u sobi. Na to se Masudi
zaudo mimo okrete papas Avramu i ree pokazujui na Nikona Sevasta:
Pogledaj ga, gospodine, taj ima samo jednu nozdrvu u nosu. I pia
repom, kao svaki Sotona.
Papas Avram uhvati papigu koja je kandama drala fenjer i oboje ih
spusti na pod. Na toj svetlosti u nosu Nikona Sevasta doista se ukaza jedna
jedina nozdrva crna i nepodelena po sredini nosnicom, onako kako to biva
kod neastivih. Tada mu papas Avram ree:
Ti si, dakle, od onih to ne smeju obuu promeniti?
Jesam, gospodaru, ali nisam od onih kojima govna na strah smrde. Ja ne
poriem da sam Sotona priznade on bez kolebanja samo napominjem da
pripadam podzemlu hrianskog sveta i neba, zlim dusima grke teritorije i
hadu pravoslavnoga obreda. Jer, kao to je nebo nad nama podeleno izmeu
Jehove, Alaha i
Boga oca, tako je podeleno i podzemle izmeu Asmodeja, Iblisa i Sotone.
Sluajnost je to sam uhvaen na tlu dananje turske imperije, ali to ne daje
za pravo Masudiju i drugim predstavnicima islamskog sveta da mi sude. To
mogu samo predstavnici hrianskog obreda, ija se jurisdikcija u mom
sluaju jedina moe priznati kao pravosnana. U protivnom, moe se dogoditi
da i hrianski ili jevrejski sudovi ponu suditi pripadnicima islamskog
podzemla kada se desi da im padnu aka. Neka o tome upozorenju razmisli
na Masudi...
Na to papas Avram uzvrati:
Moj otac, Joanikije Brankovi ree imao je iskustva s takvima kao ti.
Svaka naa kua u Vlakoj imala je uvek svoje male domae vetice,
sotonie, vukodlake, s kojima smo veerali, slali na njih tenomorce i
subotane, davali im reeto da broje rupe i nalazili oko kue njihove otpale
repove, brali s njima kupinu, vezivali ih za prag, ili za vola i ibali za kaznu, i
zaklapali ih po bunarima. Jedne veeri u uli otac je u nuniku zatekao na
rapi posaenog ogromnog sneka belia. Udario ga je fenjerom, ubio i otiao
da veera. Za veera je bila orba od kupusa s veprovinom. Kusa on tako
orbu i odjednom, tup! glava mu pade u tanjir. Polubio se sa sopstvenim
likom koji je otuda virio i udavio u orbi s kupusom. Na nae oi i pre no to
shvatismo ta se dogaa. Seam se i danas, dok se davio u toj orbi ponaao se
kao da je u nekom lubavnom zagrlaju, obujmlivao je rakama anak kao da
dri umesto veprovine glavu nekog drugog bia. Jednom reju, sahranismo
ga kao da ga otimamo iz neijeg snanog zagrlaja... A izmu mu bacismo u
Mori da se ne vampiri. Ako si Sotona, kao to jesi, kai mi ta je smrt moga
oca Joanikija Brankovia znaila?
To ete doznati sami i bez moje pomoi uzvrati Sevast ali ja u vam
rei neto drugo. Ja znam rei s kojima je u uhu umro va otac. One glase:
,Malo vina, da operem rake! To mu je zvonilo u uima dok je umirao. A sada
jo neto, da ne kaete da sam ja, koji imam uplu kost, isisao sve ovo iz nje.
Vi se bavite hazarskim azbunikom ve decenijama, pa da i ja pridodam
neto u va hazarski renik.
ujte, dakle, to ne znate. Tri reke antikog sveta mrtvih Aheront,
Piriflegeton i Kocitpripadajudanas podzemlima islama, judaizma i
hrianstva; one teku delei tri pakla Gehenu, Had i ledeni pakao
muhamedanaca, ispod negdanje hazarske zemle. I tu se suelavaju na toj
tromei tri sveta mrtvih: Sotonina ognjena drava s devet krugova
hrianskog Hada, s Luciferovim prestolom i zastavama paklenog cara;
islamsko podzemle s Iblisovim carstvom ledenih muka i Gebhurahovo
podruje s leve strane Hrama, gde sede hebrejski bogovi zla, poude i gladi,
Gehena u vlasti Asmodeja. Ta tri podzemla se ne meaju i granice meu
njima izvuene su gvozdenim ralom i nee biti dozvoleno nikome da ih
prelazi. Dodue, vi ta tri podzemla pogreno zamilate, jer nemate iskustva.
U jevrejskom paklu, u dravi anela tame i greha Belijaala ne gore, kao to vi
mislite, Jevreji. Tamo gore slini vama, sve sami Arapi ili hriani. Na isti
nain u hrianskom paklu nema hriana tamo u oganj dospevaju
muhamedanci ili oni Davidove vere, dok se u Iblisovom islamskom muilitu
nalaze sve sami hriani i Jevreji, a nema nijednog Turina ili Arapina.
Zamislite Masudija, koji strepi od svoga tako stranog, ali dobro poznatog
pakla, a tamo, umesto svojega naie na hebrejski Seol ili na hrianski Had
gde u ga ja doekati! Umesto na Iblisa, naletee na Lucifera. Zamislite
hriansko nebo iznad pakla u kojem ispata Jevrejin!
Shvatite to kao veliko, vrhunsko upozorenje, gospodaru! Kao najdublu
mudrost. Nikakvih poslova u kojima se meaju tri sveta, islam, hrianstvo ili
judaizam ovde na belom danu! Da ne bismo imali posla sa podzemlima tih
svetova. Jer oni koji se mrze, s njima na ovome svetu nema tekoa. Takvi
uvek lie jedni na druge. Neprijateli su uvek isti, ili s vremenom postaju isti,
inae ne bi mogli biti neprijateli. Oni koji se meu sobom istinski razlikuju,
oni u stvari predstavlaju najveu opasnost. Oni tee da se upoznaju, jer im
razlike ne smetaju. I ti su najgori. S takvima koji nam doputaju da se
razlikujemo od njih i ta razlika im ne kvari san, obraunaemo se i mi i nai
neprijateli udruenim snagama i unitiemo ih sa tri strane odjednom...
Na to kir Avram Brankovi ree da mu u toj stvari ipak neto nije jasno i
upita:
Zato to niste ve uinili, ako ne ti, kome jo nije rep otpao, a ono oni
stariji i iskusniji? ta ekate dok mi zidamo kuu na Oenau?
ekamo vreme, gospodaru. Osim toga, mi avoli moemo da nainimo
korak tek posle vas, ludi. Svaki na korak mora stati u vau stopu. Mi smo
uvek jedan korak iza vas, mi veeramo tek posle vae veere i ne vidimo
budunost kao ni vi. Dakle, uvek prvo vi, pa mi. Ali, da ti kaem i to, za sada
jo nisi, gospodaru, nainio nijedan korak koji bi nas nagnao da te gonimo.
Ako to jednom uini, ti, ili neko od tvojih potomaka, stii emo vas, onog
dana u sedmici ije se ime ne pominje. Ali, za sada je sve u redu. Jer se vi s
onim svojim riookim kurosom nikako ne moete sresti sve da se on i pojavi
ovde, u Carigradu. Ako on sanja vas, kao to vi sanjate njega, ako on u snu
gradi vau javu kao to je njegova java ograena vaim snom. onda se vas
dvojica nikada ne moete pogledati u oi jer ne moete nikada jednovremeno
biti budni. Pa ipak, nemojte nas dovoditi u iskuenje. Verujte, mnogo je
opasnije, gospodaru, sastavlati od rasutih rei renik o Hazarima, ovde u
ovoj tihoj kuli, nego ii u rat na Dunav, gde se ve tuku Austrijanci i Turci,
mnogo je opasnije ekati neku spodobu iz sna ovde u Carigradu nego isukati
sablu i juriati, to vi, gospodaru, bar lepo umete. Mislite o tome i kreite
kud ste naumili bez brige i ne sluajte ovog Anadolca to pomorandu umae
u so...
to se ostalog, gospodaru, tie - zaklui Sevast vi me, naravno moete
predati hrianskim duhovnim vlastima i prepustiti sudu predvienom za
neastive i vetice. Ali, pre no to to uinite, dopustite da vam postavim samo
jedno jedino pitanje. Verujete li vi, da e vaa crkva postojati i moi da sudi i
kroz 300 godina kao to moe danas?
Naravno da verujem uzvratio je papas Avram.
Onda to i dokaite: tano kroz 293 godine sastaemo se ponovo, u isto
ovo doba godine, na doruku, ovde u Carigradu, i onda me osudite isto kako
biste me osudili danas...
Papas Avram se nasmejao, rekao da pristaje i ubio jo jednu muhu vrhom
korbaa.
Kolivo smo skuvali zorom, povili ga u jastuk zajedno s loncem i stavili u
putnu mreu da greje papas-Avrama na poinku. Poli smo na put brodom
preko Crnoga mora i ua Dunava uz vodu. Poslednje laste letele su
poleuke i njihove slike u Dunavu pokazivale su crna lea umesto belih
trbuha. Uosmo u magle, a one su se selile i nosile u sebi kroz ume i preko
erdapa neku tvrdu tiinu od koje se gluvi i u koju se ulivaju sve druge
tiine. Petoga dana, kod Kladova nas je doekala konjanika jedinica iz
Erdela puna gorke rumunske praine s druge strane vode. im se naosmo u
taboru princa Badenskog, doznasmo da je i grof Georgije krenuo na ratite, a
da su generali Handershajm, Veterani i Hajzel ve spremni za napad na
turske poloaje, i da ih berberi ve dva dana briju i elaju u hodu
trkarajui oko njih. Iste noi videsmo neverovatnu vetinu naeg gospodina.
Smenjivala su se godinja doba, jutra su bila hladna, ali noi jo tople do
ponoi leto, izjutra jesen. Papas Avram izabra sablu, osedlae mu konja, a iz
srpskog tabora dojaha manji odred konjanika sa ivim golubovima u rukama.
Onako jaui puili su duge ibuke natiui kolutove dima konjima na ui.
Kada
Brankovi uzjaha, dadoe i njemu raspalenu lulu i svi, onako dimei
odoe generalu Veteraniju da prime zapovest, kada se po austrijskom taboru
zaue glasovi:
Idu goli Srbi! I zbila, za konjanicima naie odred peaka koji su bili
zbacili sa sebe sve sem kapa. Prolazili su nagi kroz svetlost logorskih vatri kao
kroz kapije i za njima u mraku neto bre njihove gole senke, dvaput starije
od njih.
Zar ete po mraku napadati? upita Veterani milujui psa tako visokog
da je mogao oveka repom po ustima oinuti.
Hoemo uzvrati kir Avram ptice e nam pokazati put.
Nad austrijskim i srpskim poloajima bio je breg Rs, na kojem nikada ne
pada kia, i na njemu turska utvrda s topovima. Nisu joj se ve tri dana mogli
prikluiti ni sa koje strane. General ree Brankoviu da napadnu tu utvrdu.
Ako osvojite poloaj zapalite zelenu vatru od klenovog prua dodade
general da se znamo ravnati.
Konjanici primie zapovest i odjezdie puei svoje lule. Malo zatim
videsmo kako nad turskim poloajem uzletee zapaleni golubovi jedan,
drugi, trei, prosu se malo pucnjave i jednovremeno vratie se u logor papas
Brankovi i konjanici puei i dale na duge ibuke kao ranije. General ih
zaueno upita zato ne juriaju na topove, a papas Avram mu utke pokaza
lulom na breg. Tamo je buktala zelena vatra i turski topovi nisu se vie uli.
Utvrda je bila uzeta.
Nastupajueg jutra papas Avram umoran od nonog boja poinu pred
atorom, a Masudi i Nikon Sevast sedoe da se kockaju. Nikon je gubio
ogromne iznose ve trei dan, a Masudi nije prekidao igru. Mora biti da su
imali neke strano jake razloge kada su pod kiom tanadi ostajali na belegu
Brankovi u snu, a njih dvojica u kocki. U svakom sluaju njihovi razlozi bili
su jai od mojih, pa se ja sklonih na vreme u bezbedan zaklon. Upravo tada u
na anac upadoe turski vojnici sekui sve to se mie, a odmah za njima
trebinjski Sablak-paa , koji je gledao u mrtve, a ne u ive. Za njime ulete na
ratite i neki bledi mladi na kojem je bio samo jedan brk sed, kao da je
ovek samo dopola stario. Na svilenom grudnjaku papas-Avrama bio je
izvezen grb Brankovia sa jednookim orlom. Jedan turski vojnik koplem
pogodi tu vezenu pticu takvom silinom da se ulo kako gvoe probivi
spavau grudi udari u kamen pod njim. Budei se u smrt Brankovi se pridie
na jednu ruku i poslednje to vide u ivotu bio je riook mladi staklenih
noktiju s jednim srebrnim brkom. Tad Brankovia osu pot i dva mlaza znoja
svezae mu se pod vratom u vor. Ruka pod njim toliko poe drhtati, da on
onako proboden pogleda zaueno u nju i osloni se svim svojim pudovima na
tu ruku da je umiri. Ona pak, jo neko vreme treperae smirujui se kao
odapeta strana, a kada se sasvim smiri, on pade bez rei po toj ruci. U istom
asu srui se i onaj mladi pravo u svoju senku kao pokoen od Brankovieva
pogleda i otkotrla mu se zobnica koju je nosio preko ramena.
Je lto pogibe Koen? uzviknu paa, a vojnici, pomislivi da je neko od
kockara pucao u mladia isekoe u trenu Nikona Sevasta, onako s jo
nebaenim kockama u aci. Okretoe se i Masudiju, ali on ree neto pai na
arapskom upozoravajui da mladi nije mrtav, nego da spava. To Masudiju
produi ivot za jedan dan, jer paa naredi da ga ne seku toga nego sledeeg
dana, kako posle i bi.
Ja sam sabla zakluio je Averkije Skila svoju beleku o Avramu
Brankoviu ja znam: kad ubija, sa svakim je drugaije, kao to je svakad
drugaije sa svakom novom enom u posteli. Samo to neke posle zaboravi,
a neke ne. Neki od ubijenih, opet, i neke od ena tebe nikada ne zaborave.
Smrt kir-Avrama Brankovia bila je od onih koje se pamte. Bilo je to ovako.
Dotrae odnekud paini momci s koritom tople vode, okupae kir-Avrama i
predadoe ga nekom stariu to je treu cipelu nosio o vratu punu mirisa,
balsama i kudele. Pomislih da e papas-Avramu vidati rane, ali onaj ga
namaza belilom i rumenilom, obrija ga i oela i takvog ga odnesoe Sablak-
pai pod ator.
Eto jo jednog golog Srbina pomislih. Idueg jutra u tom atoru je i
umro. To je bilo 1689. godine po istonom raunanju vremena, na
svetenomuenika Evtihija. U asu kada je Avram Brankovi izdahnuo,
Sablak paa izae pred ator i zatrai malo vina da opere ruke.

BRANKOVI GRGUR videti: stolpnik

KAGAN Naziv hazarskog vladara. Negova prestonica bila je Itil, a

letnja rezidencija nalazila se na Kaspijskom moru i zvala se Semender.
Smatra se da je prihvatanje grkih misionara na hazarskom dvoru bilo stvar
politike odluke. Jo 740. godine traio je jedan od hazarskih kagana iz
Carigrada misionara vina hrianskom zakonu. I u IX veku trebalo je ojaati
grkohazarski savez pred zajednikom opasnou: u to vreme Rusi su ve
zakovali tit na carigradske kapije i od Hazara uzeli Kijev. Postojala je jo
jedna opasnost. Tadanji kagan nije imao naslednika na prestolu. Jednoga
dana doli su mu neki grki trgovci i on ih je primio i ugostio. Bili su svi
odreda maloga rasta, crnomanjasti i kosmati toliko da im se na grudima video
razdelak u dlaci. Kagan je sedeo meu njima kao div i obedovao. Bilo je
vreme pred nepogodu i ptice su udarale u okna, a muhe u ogledala. Poto su
putnici ispraeni i nagraeni, kagan se okrenuo u odaju i sluajno bacio
pogled na ogriske zaostale od obeda. Ogrisci Grka bili su ogromni, kao u
divova, a kaganovi majuni, kao u deteta. Brzo je pozvao dvorane da se sete
ta su mu govorili stranci, ali niko nije nita upamtio. Uglavnom su utali
zakluili su svi. Tada se kaganu javio jedan Jevrejin, od onih iz dvorske svite,
i rekao da e reiti kaganove tekoe.
Da vidim kako rekao je kagan i liznuo malo svete soli. Jevrejin mu je
doveo jednog roba i naredio da rob obnai ruku. Ruka je bila potpuno
istovetna s kaganovom desnom rukom.
Da rekao je kagan zadri ga. Zadri ga i radi dale. Na dobrom si
putu.
Tako su se razleteli glasnici po celom carstvu i posle tri meseca Jevrejin
mu je doveo jednog mladia ija su stopala potpuno izgledala kao kaganova. I
njega su zadrali na dvoru. Tako su potom nali jo dva kolena, jedno uho i
rame sve isto kao u kagana. Malo-pomalo, na dvoru se skupila grupa
mladih ludi, to vojnika, to robova, to uara, Jevreja, Grka, Hazara i Arapa,
koji su kad bi se od svakog uzeo po jedan ud ili deo tela mogli sastaviti
jednog mladog kagana istovetnog onome koji je vladao u Itilu. Nedostajala je
samo glava. Nu nisu mogli nikako nai. I tada je jednoga dana kagan pozvao
Jevrejina i zatraio ili njegovu ili kaganovu glavu. Ovaj se uopte nije uplaio
i kagan ga zaueno upita za razlog.
Razlog je u tome to sam se uplaio jo pre godinu dana, a ne danas. Pre
godinu dana sam naao i glavu. I uvam je ovde u dvoru ve toliko meseci, ali
se ne usuujem da je pokaem.
Kada je kagan naredio da se pokae glava, Jevrejin je izveo pred njega
jednu devojku. Bila je mlada i lepa i njena glava toliko je liila na kaganovu
da su je mogli zameniti u ogledalu. Kada bi neko u ogledalu video njen lik,
mislio bi da vidi kagana, ali mlaeg. Tada kagan naredi da dovedu sve one
koji su skupleni i da Jevrejin od njihovih udova naini jo jednog kagana.
Dok su se preiveli bogali iji su udovi ugraeni u drugog kagana razilazili,
Jevrejin je na elu novosazdanog ispisao neke rei i mladi kagan, kagan
naslednik, uspravio se na kaganovoj posteli. Tada ga je trebalo i proveriti i
Jevrejin ga je poslao u lonicu kaganove lubaznice princeze Ateh. Ujutru je
princeza poslala pravom kaganu sledeu poruku:
Onaj koji mi je bio sino poslat u postelu obrezan je, a ti nisi. Dakle, ili
je on neko drugi, a ne kagan, ili se kagan predao Jevrejima i obrezao, pa
postao neko drugi. Odlui, dakle, ta se dogodilo.
Kagan je tada upitao Jevrejina ta treba da znai ta razlika. Ovaj je
odgovorio:
Zar nee razlike nestati im se i sam obree?
Kagan se naao u nedoumici i upitao ponovo za savet princezu Ateh. Ona
ga je odvela u podrume svoga dvorca i pokazala kaganovog dvojnika. Bila ga
je bacila u lance i iza reetaka, ali on je ve bio raskinuo sve lance, i tresao je
reetke ogromnom snagom. Za jednu no bio je porastao toliko da je pravi
neobrezani kagan izgledao pred njim kao dete.
Hoe li da ga pustim? upitala je princeza. Tada se kagan toliko
uplaio da je naredio da obrezanog kagana usmrte. Princeza Ateh plunula je
divu u elo i ovaj se sruio mrtav.
Tada se kagan okrenuo Grcima, sklopio s njima novi savez i uzeo njihovu
veru kao svoju.

LOVCI SNOVA sekta hazarskih svetenika iji zatitnik je bila princeza

Ateh . Umeli su da itaju tue snove, da stanuju u njima kao u svojoj kui i
da love jurei kroz njih divla koja im je zadata oveka, stvar ili ivotinju.
Zapis jednog od najstarijih lovaca na snove je sauvan i glasi: ,,U snu
oseamo se kao riba u vodi. Povremeno izranjamo iz sna, okrznemo okom
svet na obali, ali opet tonemo s urbom i udno, jer se oseamo dobro samo u
dubinama. Pri tim kratkim izranjanjima na kopnu opaamo jedno udno
stvorenje tromije od nas, priviknuto da die na drugi nain no mi i zalepleno
za svoje kopno svom svojom teinom, pri tome lieno strasti u kojoj mi
ivimo kao u sopstvenom telu. Jer ovde dole slast i telo su nerazluivi i jedno
su isto.
To stvorenje napolu, to smo takoe mi, ali mi kroz milion godina i
izmeu nas i njega pored godina lei i strana nesrea koja se sruila na tog
napolu, poto je odvojio telo od slasti...
Jedan od najuvenijih itaa snova zvao se, prema predanju, Mokadasa al
Safer . On je uspeo da se domogne najdublih prodora u tajnu, uspeo je da
kroti ribe u tuim snovima, da otvara u tuim snovienjima vrata, da roni po
sanjanjima duble no iko pre njega, sve do Boga, jer na dnu svakog sna lei
Bog. A onda mu se desilo da nije vie nikad mogao da ita snove. Dugo je
mislio da je dosegao vrhunac i da se dale ne moe ni ii u toj mistinoj
vetini. Onome koji doe do kraja puta put vie i nije potreban, pa mu se i ne
daje. Ali, oni oko njega nisu tako mislili. Takvi su jednom poverili stvar
princezi Ateh i ona im je tada objasnila sluaj Mokadase al Safera:
 Svakoga meseca jednom, na praznik soli, pristalice hazarskog kagana bore
se na ivot i smrt po predgraima sve tri nae prestonice protiv vas, mojih
pristalica i tienika. Kada padne vee, u asu dok njegove mrtve sahranjujemo
u jevrejskim, arapskim ili grkim. a moje u hazarskim groblima, kagan tiho
otvara bakarna vrata moje lonice nosei sveu iji plamen mirie i dre od
njegove strasti. Tada, ja ga ne gledam, jer lii na sve druge lubavnike irom
sveta udarene sreom u lice. Nas dvoje provodimo no zajedno, ali u zoru, kada
on odlazi, ja u uglaanom bakru svojih vratnica gledam njegovo lice i
razaznajem u njegovom umoru ta smera, odakle ide i ko je.
Tako je i s vaim lovcem snova. Nema sumnje da je dosegao jedan od
vrhunaca svoje vetine, da se molio po hramovima tuih sanja i da su ga ubijali
u svesti snevaa bezbroj puta. Sve je uinio sa takvim uspehom da mu se
najlepa materija koja postoji materija sna poela pokoravati. Ali, ako nije
nainih nijednu greku penjui se ka Bogu, pa mu je stoga omogueno da ga
vidi na dnu itanog sna, nainio je sigurno greku na povratku, silazei u ovaj
svet sa visina u koje se vinuo. I tu je greku platio. Pazite na povratak!
zakluila je princeza Ateh. Rav silazak moe da poniti srean uspon na
planinu.

METODIJE SOLUNSKI (oko 815 - 885) grki hroniar hazarske

polemike, jedan od slovenskih apostola i svetitel istonog hrianstva, stariji
brat Konstantina Solunskog irila . Ponikao u porodici vizantijskog
zapovednika Soluna, drungara Lava, Metodije je okuao svoje sposobnosti
kao upravnik jedne slovenske oblasti, po svoj prilici na podruju reke
Strumice (Strimona). Znao je jezik svojih slovenskih podanika, koji su imali
bradate due i nosili zimi ptice u kouli da ih greju. Ubrzo, 840. godine
otiao je u Vitiniju kod Mramomog mora, ali je uspomenu na svoje slovenske
podanike kotrlao celog ivota pred sobom umesto lopte. Knjige koje navodi
Daubmanus belee da je tamo uio kod nekog monaha i da mu je ovaj
jednom prilikom rekao: itajui nije nam dato da primamo sve to je
napisano. Naa misao je lubomorna na tuu misao i svaki as je zamrauje, a
nema mesta u nama za dva mirisa odjednom. Oni u znaku Svete trojice, u
mukom znaku, primaju itajui neparne, a mi, u znaku broja etiri, enskog
broja, primamo itajui samo parne reenice naih knjiga. Ti i tvoj brat
neete iz iste knjige itati iste reenice, jer nae knjige postoje samo u spoju
mukog i enskog znaka... "Doista, Metodije je uio jo od jedne linosti od
svog mlaeg brata Konstantina. Ponekad je primeivao da je taj njegov mlai
brat mudriji od pisca knjige koju trenutno ita. Tada bi Metodije shvatio da
gubi vreme, sklapao knjigu i razgovarao s bratom. Na maloazijskom kopnu u
isposnikoj koloniji zvanoj Olimp, Metodije se zamonaio i tu mu se kasnije
pridruio i brat. Gledali su kako pesak razvejan uskrnjim vetrom svakoga
praznika otkrije na novome mestu po jedan prastari pustinjski hram i pokae
ga samo za toliko da ga mogu krstiti i u njemu oitati ,,Oena, a potom ga
ponovo zatrpa zauvek. Tada je poeo sanjati po dva sna naporedo, pa je otuda
nastala legenda da e uneti i dva groba. Godine 861. otiao je s bratom
Hazarima. To nije bilo neto novo za dva brata iz Soluna. Oni su od svog
uitela i prijatela Fotija, koji je bio u vezi s Hazarima, sluali o tom monom
narodu i znali su da on na sopstvenom jeziku propoveda svoju veru. Po
nalogu iz prestonice Metodije je sada uestvovao kao svedok i Konstantinov
saradnik u polemici na hazarskom dvoru. Hazarski renik iz 1691. godine
belei da je tom prilikom hazarski kagan svojim gostima objasnio poneto i
o sekti lovaca na snove. Kagan je prezirao tu sektu, koja je pripadala stranci
hazarske princeze Ateh , i jalovi posao lovaca na snove uporedio je sa grkom
priom o mravom miu koji se lako uvukao kroz rupu u ko sa penicom, ali
kada se najeo.
A natrag nije mogao puna stomaka: Izai iz koa ne moe sit. Moe
samo gladan kao to si i uao. Tako i onaj guta snova, gladan lako ulazi kroz
tesni otvor izmeu sna i jave, ali kada se tamo nalovi plena i nabere voa,
nasien snovima natrag vie ne moe, jer se izmeu moe samo ako si onakav
kakav si i uao. Tako on mora ostaviti svoj plen, ili ostati u snovima zauvek.
Ni u jednom ni u drugom sluaju nama nije ni od kakve koristi...
Posle hazarskog putovanja Metodije se ponovo povukao na maloazijski
Olimp i kad je tamo po drugi put video iste ikone, one kao da su bile umorne.
Postao je iguman manastira Polihrona o kojem se potom nita nije znalo
stoleima, sem da je moda bio sagraen na mei tri vremena arapskog,
grkog i hebrejskog, pa mu otuda dolazi ime.
 Portret Metodija Solunskog, prema fresci iz IX veka

Godine 863. Metodije se vratio meu Slovene. Trebalo je stvoriti

slovensku kolu pod grkim uticajem, s uenicima, slovenskim pismenima i
knjigama prevedenim sa grkog na slovenski. On i njegov brat Konstantin
znali su od detinjstva da ptice u Solunu i ptice u Africi ne govore istim
jezikom, da se lasta sa Strumice i lasta s Nila ne razumeju i da jedino
albatrosi svuda na svetu govore istim jezikom. S tim mislima krenuli su u
Moravsku, Slovaku i Donju Austriju skuplajui oko sebe mlade lude koji su
ih gledali u jezik vie no to su sluali ta govore. Metodije je odluio da
jednom od tih ludi, koje su uili on i brat, pokloni lepo ukraen tap. Svi su
se nadali da e ga podariti najbolem meu uenicima i gledali su ka e taj
biti. A Metodije ga je dao najgorem. I rekao: Uitel svoje najbole uenike
najkrae ui. Najdue ostaje s najgorima. Jer, brzi brzo prolaze...
U jednoj sobi s rastoenim podom, to ujeda bose tabane, uo je prvi put
da su on i brat napadnuti. Poeli su njihovi sukobi sa trojezinicima,
nemakim zastupnicima shvatanja da su obredna samo tri jezika (grki,
latinski i hebrejski). U Panoniji, na Blatnom jezeru, gde se zimi kosa mrzne, a
oi na vetru postaju kao velika i mala kaika, Metodije se sa bratom zadrao
u prestonici tamonjeg slovenskog kneza Kocela. Negovi su vojnici u
bitkama ujedali isto tako dobro kao konji ili kamile, zmije su isterivali iz koe
udarcima pruta, a ene poraali u vazduhu okaene o sveto drvo. Krotili su
ribe u blatu panonskih movara i pokazivali dolacima jednog starca koji se
molio na taj nain to je ribu iznosio iz blata i putao da mu sa dlana uzleti
kao lovaki soko. Ona se stvarno i dizala u vazduh i letela otresajui blato i
sluei se perajima kao krilima.
Sa sledbenicima i uenicima braa su 867. godine krenula na jedno od
onih putovanja gde je svaki korak slovo, svaka putanja reenica, a svaki
zastoj broj u velikoj knjizi. U Veneciji su 867. uli u novu raspravu s
trojezinicima, a potom su stigli u Rim gde je papa Hadrijan II prihvatio
uenje solunske brae kao ispravno i rukopoloio slovenske uenike u crkvi
Sv. Petra. Tamo je tom prilikom pojana slovenska liturgija na jeziku koji tek
to je bio ukroen i sa balkanskih irina sapet dopremlen u prestonicu sveta
kao ivotinjica u kavezu glagolskih pismena. Tu, u Rimu, jedne veeri 869.
godine, dok su njegovi slovenski sledbenici pluvali jedni drugima u usta,
umro je Metodijev brat Konstantin kao sveti irilo, a Metodije se vratio u
Panoniju. U Rimu je bio po drugi put 870. kad je od pape dobio zvanje
panonsko-sremskog nadbiskupa, pa je salcburki nadbiskup morao da
napusti Blatno jezero. Kada se u leto 870. vratio u Moravsku, Metodija su
nemaki biskupi zatoili, tamnovao je dve godine ujui jedino Dunav i
izveden je u Regensburg pred sabor na suenje; tu je stavlen na muke i nag
izlagan mrazu. Dok je bievan onako pognut da mu je brada doticala sneg,
Metodije je mislio o tome kako su Homer i sveti prorok Ilija savremenici,
kako je Homerova pesnika drava bila vea od drave Aleksandra
Makedonskog, jer je ila od Ponta do iza Gibraltara. Mislio je kako Homer
nije mogao znati ta se sve kree i nalazi u morima i gradovima njegove
drave, isto kao to Aleksandar Veliki nije mogao znati ta se sve moe nai u
njegovoj dravi. Mislio je dale kako je Homer u jednom asu upisao u svoje
delo i grad Sidon i zajedno s njim, ne znajui, i proroka Iliju koga su hranile
ptice po bojem naputenju. Mislio je kako je Homer imao u svojoj ogromnoj
pesnikoj dravi mora i gradove ne znajui da u jednom od njih, Sidonu, sedi
prorok Ilija koji e postati stanovnik jedne druge pesnike drave isto tako
prostrane, vene i mone kao to je Homerova stanovnik Svetog pisma. I
pitao se najzad o tome jesu li se srela dva savremenika, Homer i sveti Ilija
Tesvianin, naselenik galadski obojica besmrtni, obojica naoruani samo
reju, jedan zagledan u prolost i slep, drugi opsednut budunou i vidovit,
jedan Grk koji je bole od svih pesnika opevao vodu i vatru, i drugi Jevrejin
koji je vodom nagraivao, a vatrom kanjavao sluei se svojim platom kao
mostom. Postoji jedan pojas zemle mislio je naposletku Metodije ne iri
od deset kamilih smrti, na kojem su se mimoila dva oveka. Taj prostor iza
njihovih koraaja ui je od bilo kojeg tesnog grla u svetu. Nikada dve vee
stvari nisu bile blie jedna drugoj. Ili se mi varamo kao svi iji vid slui
seanju, a ne zemli ispod nas.
Na papino zauzimanje Metodije je bio osloboen i 880. po trei put
dokazivao u Rimu pravovernost svog rada i slovenske slube, a papa je jo
jednom svojom poslanicom potvrdio ispravnost slovenskog bogosluenja.
Daubmanus navodi za Metodija uz pomenutu priu o bievanju i to da se tri
puta okupao u rimskoj reci Tibru, kao o roenju, venanju i smrti, i da je
tamo prieen s tri vilinska hleba. Godine 882. Metodije je bio primlen u
Carigradu s najveim poastima na dvoru a potom i u patrijariji, na ijem
elu je sedeo njegov prijatel iz mladosti, patrijarh i filozof Fotije. Metodije je
umro u Moravskoj 885. godine ostavivi za sobom slovenske prevode Svetog
pisma, Nomokanona (zakonika) i beseda svetih otaca.
U svojstvu oevica i saradnika Konstantina Filozofa u hazarskoj misiji
Metodije se u dva maha javla kao hroniar hazarske polemike. On prevodi
na slovenski irilove Hazarske besede i sudei prema slovu irilovog itija vri
redakciju ovih spisa (deli ih na osam knjiga). Poto irilove Hazarske besede
nisu sauvane ni u grkom originalu ni u Metodijevom slovenskom prevodu,
najvaniji hrianski izvor koji govori o hazarskoj polemici, ostaje slovensko
itije Konstantina Filozofa (irila) izraeno pod nadzorom samog Metodija.
Tu je sauvan i datum polemike (861), kao i podrobni opis istupanja
Konstantina i njegovih dodue neimenovanih protivnika i sabesednika
hebrejskoga i nus navodi sledei sud o Metodiju: Najtee je orati tuu njivu
i svoju enu belei on ali poto je svaki ovek razapet svojoj eni kao na
krstu, izlazi da je tee nositi svoj nego tu krst. Tako je bilo i sa Metodijem,
koji nikada nije nosio krst svoga brata... Jer, mlai brat bio mu je duhovni
otac.

SEVAST NIKON (XVII vek) Postoji verovanje da je pod tim imenom

jedno vreme na Moravi u Ovarskoj klisuri na Balkanu iveo Sotona. Bio je
neobino pitom, sve je lude oslovlavao svojim sopstvenim imenom i radio
kao protokaligraf manastira Nikola. Gde god bi seo, meutim, ostavlao je
otisak dva lica, a mesto repa imao nos. Tvrdio je da je u prolom ivotu bio
avo u jevrejskom paklu i sluio Balijaala i Gebhuraha, sahranjivao je goleme
po tavanima sinagoga i jedne jeseni kada su ptice imale otrovan izmet i
sagorevale lie i travu koju opogane, unajmio je oveka da ga ubije. To je
bio nain da prekorai iz jevrejskog u hrianski pakao i sada u novom ivotu
slui Sotonu.
Prema drugim priama, on nije ni umirao nego je dao da mu pseto lizne
malo krvi, uao u grob nekakvog Turina, uhvatio ga za ui i zderao mu kou,
pa je obukao. Zato su mu iz njegovih lepih turskih oiju virile kozje oi.
Beao je od kresiva, veeravao posle drugih i krao kamen soli godinje. Misli
se da je nou jahao manastirske i seoske konje i oni su zbila osvanjivali u
peni, kalavi i upletenih griva. Vele da je to inio da ohladi srce, jer mu je srce
bilo kuvano u klualom vinu. Stoga su konjima u grivu uplitali Solomonovo
slovo od kojeg je beao, i tako ih titili od njega i njegovih izama uvek
nagrienih pseim zubima. Bogato se odevao, veoma lepo je slikao zidni
ivopis i prema predanju taj dar mu je dao arhanel Gavril. Po crkvama
Ovarske klisure na njegovim freskama ostali su zapisi koji, ako se itaju
odreenim redom od slike do slike i od manastira do manastira, daju poruku.
Ona se moe sroiti dokle god postoji ivopis. To je Nikon ostavio poruku za
sebe samog kad se posle trista godina opet iz smrti vrati meu ive, jer
demoni, kako je govorio, ne pamte nita iz prethodnog ivota i moraju se na
ovaj nain dovijati.
On u poetku svog slikarskog posla i nije bio neki naroito uspean
umetnik. Radio je levom rukom, slike su mu bile dosta lepe, ali se nekako
nisu mogle upamtiti; kao da su nestajale sa zida im ih niko ne bi gledao.
Jednog jutra Sevast je sedeo oajan pred svojim bojama i osetio kako je
komad neke drugaije tiine uplovio u njegovo utanje i razbio ga. Jo neko
je bio tu i utao. Ali ne na Nikonovom jeziku. Tada je Nikon poeo moliti
arhanela Gavrila da ga udostoji milosti boja. U to vreme bilo je po klisuri u
manastirima Jovanju, Blagovetenju, Nikolu ili Sretenju vazda mladih
monaha ikonopisaca i zografa koji su skiosali zidove i utrkivali se, kao u
nekoj nemoj molitvi i u horu, ko e bole naslikati svoga sveca. Zato nikome
ni na um nije padalo da bi ba Nikonu Sevastu molitva mogla biti usliena. A
upravo se to dogodilo.
Avgusta 1670, godine, uoi svetih sedam efeskih muenika kada se
poinje jesti smetina, Nikon Sevast je rekao:
Jedan od sigurnih puteva u pravu budunost (jer ima i lane
budunosti) ii u pravcu u kojem raste tvoj strah.
I poao je u lov. Poveo je sa sobom nekog monaha Teoktista Nikolskog A
, koji mu je u manastiru pomogao pri prepisivanju knjiga. Taj lov je uao u
priu verovatno zahvalujui zapisima tog monaha. Sevast je, prema prii,
hrta popeo na sedlo iza sebe i poli su u lov na jelene. U jednom asu hrt je s
konjskih sapi kidisao, ali Teoktist nije video nikakvog jelena pred njim. Hrt
je, meutim, kevtao kao da stvarno tera divla i polako je neto, nevidlivo
ali teko, gonio prema lovcima. ulo se kako puca iprag. Sevast se, meutim,
ponaao kao i pas. Drao se kao da je pred njim jelen; u se stvarno jelenja
rika sasvim izbliza, i Teoktist je tako zakluio da se Nikonu najzad javio
arhanel Gavril u obliju jelena, to jest, pretvoren u duu Nikona Sevasta.
Bole rei, arhanel je Nikonu doneo na dar duu. Tako je Nikon to jutro
lovio i ulovio sopstvenu duu i s njom zapodenuo razgovor.
Dubina veliku velika dubinu zove u irokom tvom glasu, pomozi mi
tebe samoga bojama hvaliti! doviknu Sevast arhanelu, ili jelenu, ili svojoj
dui, ta je ve bilo hou da naslikam no izmeu subote i nedele, najlepu
tvoju ikonu na njoj, da ti se mole i u drugim mestima ne videi je!
Tada arhanel Gavril progovori i ree:
Preobidev potata se ozlobiti... i monah shvati da arhanel govori
nastavlajui imenice. Jer imenice su za Boga, a glagoli za oveka. Na to
ikonopisac uzvrati:
Kako u raditi desnom, kada sam levak? ali jelena nije vie bilo pred
njima, i monah upita Nikona:
ta to bi? a ovaj sasvim sabrano uzvrati:
Nita naroito, sve je to privremeno, ja sam ovde samo na proputovanju
za Carigrad...
Ali potom dodade:
oveka iz leita pomeri, a u leitu crvi, bube providne kao draguli i
plesan...
I uze ga radost ko bolest, on premesti iz leve u desnu svoje etke i poe
slikati. Iz njega potekoe boje ko mleko i on je jedva stizao da ih raspe.
Odjednom je sve znao: i kako tu pomeati sa sekretom mujak mousa, i da
je uta boja najbra, a crna najsporija meu bojama, i da joj treba najdue da
se osui i stekne pravo lice. Najlepe mu je za rukom polazila bela svetoga
Jovana i zmajeva krv, a slike je premazivao umesto lakom etkicom
umoenom u sire da dobiju boju svetlog vazduha. Slikao je hranei i leei
bojama svuda oko sebe, po dovracima i ogledalima, po konicama i tikvama,
po zlatnicima i opancima. Na kopitama svog konja naslika etiri jevanelista,
Mateja, Marka, Luku i Jovana, na noktima svojih ruku deset bojih zapovesti,
na bunarskoj kofi Mariju Egipanku, na kapcima prozora obe Eve, prvu Evu
(Lilit) i dragu (Adamovu) Evu. Slikao je po oglodanim kostima, na zubima
svojim i tuim, po izvrnutim depovima, kapama i tavanicama. Na ivim
kornjaama naslika 12 apostola i pusti ih u umu da se razmile. Nou su bile
tihe kao sobe, on bi izabrao koju hoe, uao, stavio svetilku iza daske i slikao
dvodelnu ikonu. Na toj ikoni naslikao je kako arhaneli Gavril i Mihailo
meusobno kroz no dodaju iz jednog u dragi dan duu neke grenice, pri
emu je Mihailo stajao u utorniku, a Gavril u sredi. Koraali su po ispisanim
imenima tih dana i iz nogu im je brizgala krv od hoda po ilcima slova. Slike
Nikona Sevasta bile su lepe zimi, na odsjaju snene beline, no leti na suncu.
Bilo je tada u njima neke gorine, kao da su u pomrini slikane, nekih
osmeha na licima koji su se u aprilu gasili i gubili do prvoga snega. A tada bi
on ponovo sedao da slika i samo bi povremeno laktom izmeu nogu
nametao svoj ogromni ud da mu ne smeta pri radu.
Negove nove slike pamtile su se za ceo ivot; monasi iz klisure i ivopisci
iz njenih manastira sjatie se, kao na zviduk, u Nikole da vide Nikonove
boje. Manastiri se poee otimati o njega, njegova ikona donosila je koliko
vinograd, a freska na zidu bila je brza koliko najbri konj. O tome kako je
radio zograf Nikon ostao je zapis na nekom osmoglasniku i taj zapis iz 1674.
glasi:
Pre dve godine, na prepodobnog Andreju Stratilata, ba kada se poinju
jesti jarebice, sedim ja belei nepoznati monah u tom zapisu i u svojoj
nikolskoj eliji, itam knjigu novojerusalimskih pesama iz Kijeva, a u
susednoj eliji jedu tri monaha i jedan pas: dva su idioritmika ve veerala, a
arija Sevast Nikon po obiaju jede posle njih. Po vakanju moe se
raspoznati kroz tiinu pesama koje itam kako Nikon jede govei jezik, koji
je pre kuvanja bio dobro izudaran o livu pred vratima da omekne. Potom
izlazi Nikon poobedavi i seda da slika, a ja ga pitam gledajui kako sprema
boje ta radi.
Boje ne meam ja, nego tvoj vid odgovara mi on ja ih samo stavim na
duvar jednu do druge prirodnom stanju, a onaj ko posmatra mea u svom
oku boje kao kau. Tu je tajna. Ko bole skuva kau, imae bolu sliku, ali
nee kaa biti dobra od loe helde. Vanija je, dakle, vera gledanja, sluanja i
itanja od vere slikanja, pojanja ili pisanja.
On uze plavu i crvenu boju, stavi ih jednu do druge slikajui oi jednog
anela. I ja videh da aneo dobija lubiaste oi.
Ja radim s neim to je kao renik boja dodade Nikon a sam gledalac
sastavla od tog renika reenice i knjige, to e rei slike. Tako bi mogao i ti
da radi piui. Zato neko ne bi nainio renik rei koje sainjavaju jednu
knjigu i itaocu prepustio da od tih rei sam sklopi celinu?
Potom se Nikon Sevast okrete prozoru i pokaza etkom kroz okno na
njivu pred Nikolem rekav:
Vidi li onu brazdu? Nu nije plug izorao. To je brazda od pseeg
lavea...
Potom se kao malo zamisli i dodade za sebe:
 Kad ovako slikam desnom, a levak sam, kako li bih tek slikao levom? i
premesti etku iz desne u levu ruku...
To se smesta rau po manastirima i svi se uasnue da se Nikon Sevast
opet vratio Sotoni i da e biti kanjen. Doista, ui mu postadoe opet otre ko
britva, da se govorilo: moe pare hleba uhom odrezati. Ali, njegovo umee
ostade isto, levom je slikao dobro kao i desnom i nita se ne promeni, kletva
arhanela se ne ispuni. Jednoga jutra ekao je Nikon Sevast da iz manastira
Blagovetenja doe iguman i pogodi se s njime oko slikanja nekih dveri. Ali,
iz Blagovetenja niko ne doe ni tog ni sledeeg dana. Onda se Sevast kao seti
neega, oita peti ,,Oena koji se kazuje za pokoj due samoubicama i ode
sam u pomenuti manastir. Tamo zatee igumana pred crkvom i zapita ga po
svom obiaju da druge oslovlava sopstvenim imenom:
Sevaste, Sevaste, ta bi?
Starac ga bez rei uvede u eliju i pokaza mu mladog ko glad ivopisca
kako ve slika dveri. Nikon se zagleda u sliku i zapanji se. Mladi je mahao
obrvama kao krilima i slikao isto tako dobro kao i Nikon. Nije bio ni boli, ali
ni gori od njega. I tada Nikon shvati kakvoj je kazni izloen. u se da i u
prnjavorskoj crkvi radi jedan drugi mladi isto tako dobro kao Nikon Sevast i
to se ispostavi kao tano.
Ubrzo, meutim, poee i ostali, stariji ivopisci i zografi jedan po jedan,
kao da se odvezuju iz pristanita i navoze na iroku vodu, slikati sve bole i
bole i pristizati
Nikona Sevasta, koji im je dotle vredeo kao nedostian uzor. Tako se
ozarie i obnovie zidovi svih manastira u klisuri i Nikon se vrati na mesto s
kojeg je poao od leve ka desnoj ruci. Ne izdravi to, on ree:
ta e mi da budem ikonopisac kao svi ostali? Sad svak moe da naslika
isto to i ja...
I onda baci zauvek svoje etke i nikada vie nije naslikao ni jednu sliku.
Ni na jajetu. Isplaka sve boje iz oiju u manastirski avan i s onim
pomonikom Teoktistom ode iz Nikola ostavlajui za sobom trag petog
kopita. Rekao je na polasku:
Znam ja u Carigradu jednog velikog gospodina, kome je perin ko
konjski rep debeo, unajmie nas za pisare.

I pomenu ime. Ime je glasilo: kir Avram Brankovi .

SKILA AVERKIJE (XVII vek poetak XVIII) poreklom Kopt, uitel

maevanja, jedan od najpoznatijih vetaka na sabli u Carigradu krajem XVII
stolea. Skila je bio unajmlen kao sluga kod nekog Carigradskog diplomate
Avrama Brankovia i sa gospodarom je vebao umee na sabli u potpunoj
pomrini, vezan za protivnika dugim konim kaiem. Umeo je da vida rane i
uvek nosio sobom zbirku kineskih igala od srebra i jedno ogledalo na kojem
su bili crvenim takama obeleeni obrisi njegove glave, a zelenim takama
pravci kojima su se irile bore na njegovom licu. Kada bi bio ranjen i imao
bolove, Skila bi stao pred ogledalo i na mestu gde bi pale zelene take samom
sebi zabadao u lice kineske igle. Bolovi bi uminuli, a rane bi zacelivale
ostavlajui za sobom samo poneko kinesko slovo na koi. To ogledalo nije
moglo da izlei nikoga drugog sem njega. I gde duvao i gde srkao uvek je
voleo veselake i plaao dobro da ga nasmeju. Ali je cenu svakoj ali
odreivao drugaije. Smeh moe biti smatrao je obian, kad se ovek
smeje samo jednoj stvari. Taj je najjeftiniji.
Skupli smeh je onaj kad se ovek nasmeje zbog dve ili tri stvari
istovremeno. Ali takav je smeh retko nalazio, kao i ostalo to je skupo.
Averkije Skila je decenijama po ratitima i predgraima maloazijskih
varoi s velikom panjom pribirao najuspenije zahvate sablom, izuavao ih,
proveravao na ivom mesu i najzad opisivao nain izvoenja u zasebnom
spisu punom dijagrama i shematski prikazanih poteza ove drevne vetine.
Umeo je sablom da ubije ribu u vodi ili da o ma zaboden u zemlu nou
okai fenjer pa da protivnika, kad krene ka svetlosti iz mraka napadne
noem. Svaki od tih poteza obeleavao je drugim zodijakim znakom i svaka
zvezda tih sazvea oznaavala je po jednu smrt. Zna se da je godine 1689.
Skila ve bio osvojio sazvea Vodolije, Strelca i Bika i nalazio se u sazveu
Ovna. U tom sazveu nedostajala mu je samo jo praktina provera
poslednjeg zahvata sablom, pa da i njega zaklui. Taj zahvat bio je zmijastog
reza i ostavlao je za sobom stranu vijugavu posekotinu koja zine i, kao na
usta, isputa na ranu neke glasove kao vapaj osloboene krvi. Negde u
Vlakoj, na austroturskom ratitu, Skila je, kako sam pie, 1689. godine
proverio i taj, poslednji od svojih zahvata, da se potom povue u Veneciju gde
je iskustvo maevaoca i sablaa objavio 1702. godine u knjizi pod naslovom
Najlepi potpisi sablom. Uz knjigu su ile mape s onim shemama
maevalakih poteza i Averkije Skila je na tim mapama predstavlen kao da
stoji meu zvezdama ili, jo bole reeno, u kavezu ili mrei svojih
maevalakih pokreta.
Izgledalo je to neupuenima kao da je zatvoren u neki lepi, providni
pavilon koji je fijukom sable i rezovima otrice
 nacrtao i sazdao u vazduhu oko sebe. Ali je taj kavez bio tako raskonih
oblika, tako lak i vazduast, pun uspelih zaokreta, lebdeih kubeta, mostova,
lukova i vitkih kula na uglovima da je ponajpre sve to delovalo kao da je
Averkije Skila bio zatvoren u let nekog bumbara, iji je beskrajni potpis u
vazduhu odjednom postao itliv. Lice Averkija Skile iza tih reenih zadataka,
ili zatvorskih reetaka, mirno je, samo nosi dvostruke usne i uvek izgleda kao
da neko u njemu hoe da umesto njega progovori. On je tvrdio da je svaka
rana novo srce, to kuca za sebe, te rane krstio je sablom i nosio dlakavi nos
po kojem su ga prepoznavali i klonili ga se.
Zanimlivu beleku o Averkiju Skili ostavio je muziar i ita snova Jusuf
Masudi . On je zajedno sa Averkijem Skilom radio kao sluga kod
pomenutog diplomate na Velikoj Porti u Carigradu i bavio se lovom na
spodobe koje putuju po snovima ludi. Zapisao je da u sluajevima kada se
dve osobe uzajamno sanjaju, pa san jedne gradi javu druge, uvek malo sna
pretekne i s jedne i s druge strane. To su deca sna. San, dodue, traje krae
nego java sanjanog, ali zato je san uvek neuporedivo dubli od bilo kakve
jave i stoga vazda preostaje malo uta, viak grade koji ne moe da stane
bez ostatka u javu sanjanog, nego se preliva i lepi za javu nekog treeg lica,
koje zbog toga trpi znatne tegobe i promene. Taj trei je po pravilu u
sloenijem poloaju od prve dvojice, njegova sloboda vole je dva puta vie
ograniavana podsveu nego to je kod one dvojice sluaj, jer se vikovi
energije i grae, koji pretiu u snovima jednog i drugog, naizmenino
prelivaju u duhovni ivot treeg i on tako postaje neka vrsta dvopolca, koji se
priklanja as jednom as drugom sanjau.
Po Masudijevom uverenju Averkije Skila patio je od ove vrste sputavanja
vole i vodio mrtvu trku s dvojicom sanjaa, ija je imena Masudi takoe
naveo. To su bili Averkijev poslodavac,

Avram Brankovi, i neki Koen , kojeg Averkije Skila uopte nije

poznavao. Bilo kako mu drago, tek Skila je poput glazbala s dubokim glasom i
najdublih struna, mogao da uoblii samo kostur melodije, samo osnovno
zvuanje svog ivota, ono najgruble. Sve ostalo izmicalo mu je i bilo po meri
drugih i za druge. Najbolniji vapaji njegovi i najvia dostignua bili su negde
gde se drugi odravaju bez muke i u sredini svojih mogunosti.
Prema Masudijevoj verziji dogaaja, svoju kolekciju sablakih poteza
Averkije Skila i nije stvarao iz nekih strunih vojnikih razloga, da bi
unapredio poznavanje maevalake vetine, nego u oajnikom traganju za
onim potezom koji e ga spasti iz zaaranog kruga u kojem se kretao ekajui
da mu muiteli dou nadohvat sable. Polagao je poslednjih godina velike i
nerazumlive nade u razreenje svog sluaja uz pomo jednog sablakog
zahvata koji je bio kako je sam tvrdio u znaku Ovna. A ponekad se budio
oiju punih osuenih suza iz sna; kada ih protrla, one se razbijaju i krune
pod prstima kao komadi polomlenog stakla ili pesak i po tim ulomcima Kopt
je mogao da pozna da to nisu njegove nego tue suze. Bilo kako bilo, u
venecijanskom izdanju Averkijeve knjige Najlepi potpisi sablom poslednji
dijagram prikazuje Averkija Skilu u kavezu njegovih isprekidanim linijama
naznaenih poteza orujem, ali se jedan poseban krivudav zahvat sablom u
znaku Ovna pokazivao na ovom crteu kao prolaz koji omoguuje izlaz iz
kaveza ili mree. Tako je Averkije Skila na poslednjem dijagramu svoje
knjige naslikan kako naputa kavez svoje borilake vetine kroz otvor tog
neobinog vijugavog zahvata i zakorauje, kao kroz neke vratnice, na
slobodu. Kroz taj prorez izlazio je on kao kroz ranu, kao da se raa iz svog
zvezdanog zatvora u svet i novi ivot. A u njegovim mutavim spolnim ustima
smeju se radosno one druge, unutranje usne.

STOLPNIK (BRANKOVI GRGUR) (1676-1701) sama re stolpnik

oznaava u istonom hrianstvu isposnika zavetovanog da na stubu (kuli)
provede vek u molitvi. U sluaju Grgura Brankovia, meutim, naziv
,,Stolpnik doao je kao nadimak i na sasvim osoben nain. Grgur Brankovi
je u stvari bio etovoa iz porodice erdelskih Brankovia, stariji sin
najamnog diplomate i vojskovoe XVII veka, Avrama Brankovia . Samo je
dvanaest godina nadiveo oca. Zabeleeno je da je bio pegav kao leopard i
veoma vet u nonim napadima. Nosio je skupocenu sablu od 70 metalnih
listova koji su kovani sve dok kova nije oitao devet ,,Oenaa zaredom.
Nadimak ,,Stolpnik nikada nije uo, jer ga je dobio naknadno, zbog
neobine smrti kojom je umoren u turskom zatoenju. Topolivac Hasan
Agribirdi mlai opisao je njegovu smrt, pa je ula i u narodnu pesmu, a sam
Grgur Brankovi u svom nadimku kao da je izjednaen sa svetim isposnicima
hrianske crkve.
Prema pomenutom opisu Brankovi je s nekoliko konjanika kraj Dunava
sluajno naleteo na jak turski odred. Turci su bili tek stigli, sedeli su na
konjima i iz sedla piali u reku. im ih je ugledao Brankovi se dao u beg.
Turski zapovednik ga je video, ali ipak nije prekinuo pianje. Tek kada se
ispraznio sav, otresao se, pognao Brankovia i zarobio. Doveli su ga u logor
vezanog udarajui koplima u bubanj. Zaroblenog Turci su Brankovia
stavili na jedan grki stub i tri strelca su ga gaala strelama. Pre no to su
poeli rekli su da e mu, ako preivi petu strelu, biti poklonjen ivot i da e
mu u tom sluaju dati luk sa strelama da on gaa onu trojicu to su njega
imala strelati. On je onda molio da ne odapinju dve strele istovremeno, jer
,,ne moe bolove brojati, nego hice.
I tako su ga ona trojica gaala, a on je brojao. Prva strela pogodila ga je u
kopu pojasa, ula u utrobu i tamo probudila sve bolove koji su tokom ivota
jednom ve bili roeni. Drugu strelu je uspeo da uhvati rukom, trea mu je
probila uho i ostala kao minua u njemu, a on je brojao. etvrta je
promaila, peta ga je pogodila u koleno, skrenula i probila drugu nogu, a on
je brojao; esta je opet promaila, deveta mu je prikovala aku za butinu, a on
je brojao; jedanaesta mu je raznela lakat, dvanaesta ga okilavila, a on je
brojao. Izbrojao je do sedamnaest i tada je pao sa stuba mrtav. Na tom mestu
nikla je jagurida divle groe, koje se ne prodaje i ne kupuje nikad, jer je
to greh.

SUK dr ISAJLO (15. III 1930 - 2. X 1982) arheolog, arabist, profesor

Univerziteta u Novom Sadu probudio se jednog aprilskog jutra 1982. godine
s kosom pod jastukom i lakim bolom u ustima. ulalo ga je neto tvrdo i
nazubleno. On zavue dva prsta, kao da vadi eal iz depa i iz usta izvue
klu. Mali klu sa zlatnom drkom. Ljudske misli i snovi imaju svoje
oroale, nepovredive spolne delove koji kao luska tite meku jezgru od
povreda razmilao je dr Suk onako u posteli, s kluem pred oima. A te
misli, opet, u dodiru s reima isto se tako brzo gase kao rei u dodiru s
mislima. Nama pripadne samo ono to preivi taj uzajamni pomor. Ukratko,
dr Suk je treptao oima malavim kao muda i nije mogao nita da shvati. Nije
se on toliko udio otkud mu klu u ustima. Sta sve ovek ne strpa tokom
ivota u ta jedina usta koja ima (da nisu jedina, moda bi i birao)! Tako je
onomad posle jedne pijanke izvukao iz drela celu krmeu njuku zajedno s
brnjicom. Nega je udilo neto drugo. Prema njegovoj proceni taj klu bio je
star najmanje hiladu godina, a procene profesora Suka u arheologiji su
obino primane bez pogovora. Struni ugled profesora Suka bio je
neprikosnoven. On stavi klui i dep akira i ugrize se za brk. im bi se
ujutru tako ugrizao za brk, on bi se setio ta je sino veerao. Na primer,
odmah zna bio je to ajvar sa digericom u belom luku. Dodue, ponekad u
takvim prilikama brkovi sasvim neoekivano zamiriu na ostrige s limunom,
ili na tako neto, to dr Suk nikada ne bi stavio u usta. Tada se obino dr
Isajlo prisea s kime je sino u krevetu razmenjivao utiske o veeri i tako on i
ovog jutra doe do elsomine Mohorovii. Noj su uvek tri petka do veere,
ima dobro zainjen osmeh, oi malo kose, tako da trepui kapcima gnjei
nos. Nene ruice su lenje i tople da moe u njima jaje skuvati. Nena kosa je
svilena, dr Suk njome vezuje novogodinje poklone, a ene poznaju ija je i
kad je odseena.
S tim mislima, svee izbrijanih uiju i dobro naotrena pogleda, dr Suk se
spremao da izae. On se trenutno nalazio u prestonici, gde je jo uvek
poseivao svoj roditelski dom. U toj kui profesor Suk je poeo svoja
istraivanja pre trideset godina i otada ona su ga vodila sve dale i dale od te
kue i on je nehotice oseao da e se njegov put zavriti negde u nekom
dalekom kraju, gde stoje bregovi kao raseen hleb crne kore, po kojoj nie
bor. Pa ipak, njegova arheoloka istraivanja i njegova otkria u oblasti
arabistike, posebno studije vezane za Hazare, jedan drevni narod koji je
davno iezao s pozornice svetskih zbivanja i koji je ostavio izreku da i dua
ima kostur a to su seanja, ostali su u vezi sa tom kuom. Kua je nekada
pripadala njegovoj levonogoj babi na koju je bio levoruk. Sada su tu, u domu
njegove matere, gospoe Anastasije Suk, knjige dr Suka reane na poasnim
mestima knjinice, koriene u krzno starih bundi to miriu na ribizlu i
itane kroz posebne naoari, koje je gospoa Anastazija koristila samo u
sveanim prilikama. Pegava kao pastrmka, gospoa Anastazija nosila je svoje
ime u ustima kao novi koji uli; nikada se nijednom nije odazvala na njega
i nije ga do smrti prevalila preko jezika. Imala je lepe plave oi kao guska i
sin ju je redovno zaticao s nekom od svojih knjiga u krilu i s paretom
neijeg imena (po svoj prilici oevog) koje je lealo isplunuto na njenim
usnama i okupano u malo krvi. Godine guste kao kaa i neprohodne, kroz
koje se dr Suk probijao poslednje decenije skuplajui arhivske ispise, snimke
starog novca i ulomke kraga od soli da bi od njih zidao stub istine, davale su
mu u poslednje vreme sve jasnije do znanja da mu se mati iz velike daline
pribliava i vraa u ivot. Vraala se kroz njegovu starost i kroz njegove bore,
preuzimajui to je bivao zreliji sve vie mesta na njegovom licu i telu od crta
i osobenosti koje su nosile tragove njegovog umrlog oca.
Pretvarao se naoigled sve vie iz njega u nju i sada, kada je bio prinuen
da ivi sam i da se bavi enskim poslovima, u njegovim je rukama ostajalo sve
manje oeve umenosti, a sve ee je u sporosti i nespretnosti sopstvenih
prstiju prepoznavao majine pokrete. Negove posete roditelskoj kui, retke
i obino vezane za roendane (to je bio sluaj i sada), takoe su se poele
menjati. Mati ga sada prima na ulazu, lubi ga u kosu, odvodi ga u ugao gde je
ranije stajao njegov dubak i gde sada stoji naslonjaa vezana kanapom za
kvaku kao da je prase.
Saenjka, tako si uvek bio nemaran prema meni govori ona sinu
najlepi i najsreniji asovi u mom ivotu skopani su bili s tako uasnim
naporom, da ih se jo uvek seam. Seam ih se, a to znai i tebe, ne kao sree
nego kao radosnog napora koji je gotovo nepodnoliv. Zato je bilo tako
iscrplujue teko biti srean? Ali, sve je to davno prolo kao vrbov vetar.
Smirila sam se otkako vie nisam srena. Pa ipak, pogledaj, ima neko ko me
jo uvek voli, ko me se jo sea!
I ona iznosi sveanj njegovih pisama pisanih njoj.
Zamisli, Saa, od profesora Suka!
Mati ta pisma vezuje kosom elsomine Mohorovii, lubi ih i ita mu ih
naglas i pobedniki kao neke ratnike pesme, tako da gotovo zaboravla da ga
isprati kada on krene u svoj hotel na spavanje. Ili ga lubi pratajui se na
brzinu, tako da joj on pod halinom i nehotice oseti sise kao kompot od
kruaka.
U asu kad profesor Suk ulazi u treu deceniju svog istraivakog rada,
kada su njegove oi postale brze, a usta sporija od unih kolki, kad se
njegove knjige poinju sve ee koristiti u arheologiji i orijentalistici, javla
se jedan razlog vie da dolazi u glavni grad. Tamo, u velikoj zgradi u obliku
slanog kolaa, jednoga se jutra prvi put stavla ime dr Isajla Suka u eir
prilikom izvlaenja cedulica. Dodue, ono ne biva ni ovog ni sledeih
nekoliko puta izvueno, ali sada dr Suku stiu redovno pozivi na sastanke u
pomenutoj zgradi. On odlazi na te sednice nosei jueranji osmeh razapet
preko usana kao pauinu i gubi se po hodnicima lepe zgrade, po hodnicima
koji su kruni, ali se idui kroz njih nigde ne moe naii na mesto odakle se
polo. Mislio je kako ta zgrada lii na neku knjigu pisanu nepoznatim
jezikom, koji nije jo savladao, ti hodnici na reenice tueg jezika, a sobe na
strane jezike koje nije nikada uo. I nije bio ni malo iznenaen kada mu je
jednoga dana reeno da u jednoj od soba na prvom spratu to miriu na
uegle kluaonice treba da bude podvrgnut uobiajenom ispitu. Ugled
njegovih knjiga na drugom spratu, gde su izvlaene cedulice, bio je
neosporan, ali sprat nie u toj istoj zgradi on se oseao kratkonog, kao da mu
stalno rastu nogavice. Tu se motao svet potinjen onima gore, s drugoga
sprata, ali tu njegove knjige nisu uzimane u obzir i on je svake godine
podvrgavan ispitima poto bi prethodno bilo palivo provereno ko je. Isajlu
Suku je laknulo kada je prvi put pristupajui polaganju opazio da je
predsedavajui jedan od asistenata s njegovog fakulteta, kojem je on
nedavno bio predsednik u komisiji za doktorski ispit i kojega je esto viao
kroz prozor u Krmi kod tree izme. Posle ispita dr Suk, dodue, nije dobio
ocenu, koja je svakako negde zabeleena, ali se predsednik ispitne komisije
veoma pohvalno izrazio o strunim mogunostima kandidata. Tako je s
oseanjem olakanja dr Suk otiao toga dana s polaganja materi. Ona ga je
kao i obino odvela u trpezariju i tu mu skloplenih oiju pokazala pritisnutu
na grudi najnoviju raspravu dr Isajla Suka sa svojerunom posvetom pisca.
On je iz utivosti zagledao u knjigu i u svoj potpis na njoj, a potom ga je mati
stavila na jednu amlicu u uglu sobe s uobiajenom napomenom koju dr Suk
pamti jo iz detinjstva.
uni tu malo! i objasnila mu sutinu naunog zahvata koji je u studiji
izveden. Dok je govorila njena radost nije toliko liila na tugu nekog
komedijaa koliko na veselost linosti iz neke tragedije. S prilinom tanou
objasnila je sinu kako je profesor Suk ustanovio da su kluevi naeni u
jednom upu na Krimu umesto drke nosili srebrne, bakarne ili zlatne
varvarske imitacije novca. Ukupno je otkriveno 135 klueva (dr Suk je
smatrao da ih je bilo deset hilada u jednom upu) i na svakom je on otkrio
po jedan mali znak ili slovo. Mislio je u poetku da je to znak livca, ili neto
slino, ali je potom opazio da je na drugim primercima istog novca, neto
vee vrednosti, utisnuto drugo slovo. Na srebrnjaku je bilo tree, a na
zlatnicima, pretpostavlao je, etvrto, jer nijedan klu sa zlatnom drkom
nije pronaen. I potom, doao je na genijalnu ideju (na tom vanom mestu
molila ga je da se ne vrpoli i da je ne prekida zapitkivanjima): poreao je
novac po vrednosti i iitao skriveni zapis ili poruku koja se na njima otkriva
kada se slova sa svake pare sroe u celinu. Taj natpis je glasio Ate i
nedostajalo je jo samo jedno slovo (ono sa zlatnika koji nije pronaen). Dr
Suk je pretpostavio da bi to slovo koje nedostaje moglo biti neko od svetih
slova jevrejskog alefbetara, moda slovo He, etvrto slovo boijeg imena... A
klu koji ga nosi naveuje smrt.
Zamisli koliko dovitlivosti! uzvikuje ona na tom mestu i videvi da
mu je aa prazna dodaje: Jedna aa je dosta, dve su malo!
U meuvremenu svakog drugog prolea ime dr Suka ponovo je ubacivano
u onaj eir iza vrata to miriu na uegle kluaonice. On o tome nije bivao
izveten, nije znao ishod. U to vreme kalao je s oseanjem da iz korena
potee neki splet ila, koji se tako duboko usekao i urastao u plea i vrat da
se jedva mogao otrgnuti. Ispiti su sada bivali ei i uvek je tamo sedeo kao
predsedavajui neko drugi. Dr Suk je imao jednu studentkinju koja je bila
rano oelavila, ali ju je nou pas lizao po temenu, tako da joj je na glavi niklo
gusto, areno krzno. Bila je ugojena i svoje prstenje nije mogla skinuti, nosila
je obrve u obliku malih riblih kostura i vunenu arapu umesto kape. Spavala
je na svojim ogledalima i elevima i zvidala traei po snovima svog malog
sina to lei do nje, tako da dete nije moglo spavati. Sada je ona ispitivala dr
Suka, a to dete sedelo je do nje neispavano i elavo. Da bi pomogao da se
stvar obavi to pre, dr Suk je tokom ispita odgovarao i na detinja
zapitkivanja. Kada je najzad posle svega otiao roditelskoj kui i seo da jede,
bio je toliko rastresen da ga je mati zabrinuto pogledala i rekla:
Pazi, Saa, tvoja budunost e ti razoriti prolost! Neizgleda dobro.
Treba nai neko dete da te izgazi po leima.
Doista, u poslednje vreme u njemu su klijale i rascvetavale se nepoznate
vrste gladi i poput ploda brzo sazrevala lepliva, neobrazloena nada koja je
umirala zajedno sa glau posle prvog progutanog zalogaja.
Zna li koliko ustootvora imaju Jevreji? upitala ga je tog dana mati
dok je jeo. Sigurno ne zna... O tome je pisao neko koga sam nedavno
itala, valda dr Suk. To je bilo u vreme kada se bavio difuzijom biblijskih
shvatanja u stepama Evroazije. Na osnovu istraivanja koja je vrio jo 1959.
na lokalitetu elarevo kod Dunava, ustanovio je da se tamo nalazilo nasele
nama sasvim nepoznate populacije, znatno primitivnije i antropoloki
starijih karakteristika od Avara. Smatra se da su tamo sahranjivani Hazari
koji su sili sa Crnog mora na
Dunav jo u VIII veku. Sada je kasno, ali podseti me sutra, kad doe na
elsominin roendan da ti proitam uzbudlivu stranicu na kojoj je opisana
ta stvar. Izuzetno je zanimlivo...

S tim se obeanjem dr Isajlo Suk probudio i naao onaj klu u ustima.

Kada je izaao na ulicu, podne se bilo razbolelo, neka kuga svetlosti
razjedala je sunev sjaj, ospe i irevi vazduha irili su se i pucali po nebu u
epidemiji koja je zahvatala oblake, tako da su oni trulili i sagnjivali u sve
sporijem letu.
Sedmica je dobila meseno pranje, a njena nedela zaudarala ve unapred
i putala vetrove kao bogal to prezdravla. A tamo u dnu ouganog vidika
plaveli su se Sukovi potroeni dani, mali i zdravi zdravcati u dalini, lieni
kalendarskih imena u krdu koje se veselo udalava osloboeno od njega i
njegovih briga ostavlajui prainu za sobom...
Jedan od derana koji su se igrali menjajui gae, zastade tada pred
kioskom gde je dr Suk kupovao novine i zapia mu nogavicu. Dr Suk se
okrete s izrazom oveka koji je uvee opazio da su mu dugmad na akirama
celog dana bila raskopana, ali tada ga jedan sasvim nepoznat mukarac
oamario to je igda mogao. Dr Suk, poto je vreme bilo hladno, oseti kroz
amar da je napasniku ruka veoma topla i to mu se u onom bolu uini kao
malice prijatno. On se okrete prema drzniku spreman da se raspravla, ali u
istom asu oseti da mu se nogavica zalepila za list onako nakvaena. Utom ga
udari i drugi ovek, koji je do onoga prvog ekao na kusur od novina. I tada
dr Suk shvati da je bole da se udali, to i uini ne razumevajui ba nita,
sem da je drugi amar mirisao na crni luk. Ali, vremena za gublenje nije bilo,
jer se za njime sjatilo jo nekoliko prolaznika; udarci su poeli plutati kao
neto sasvim prirodno i sada je dr Suk poeo oseati da su ponekom od onih
koji odvaluju amare ruke hladne i to mu je neobino prijalo u itavoj toj
neprilici. Bio se ve zagrejao. U toj zbrci bila je jo jedna povolna okolnost.
On, dodue, nije imao kad misliti, jer izmeu dva amara se vrlo malo moe
misliti, ali ipak je opazio da su amari ponekad znojavi i da su ga gonili u
pravcu crkve Sv. Marka ka trgu, dakle putem kojim je i sam nameravao da
pree, putem koji vodi pravo do radnje gde je hteo da pazari. I on se predade
amarima koji su ga pribliavali cilu.
Utom naie pored jedne ograde iza koje se nita nije nikada videlo ni
ulo. I poto je sada bi prinuen da pod kiom udaraca koji nisu jenjavali tri,
zazori u ogradi se spojie u njegovim oima i on vide prvi put (mada je tuda i
ranije prolazio) da iza ograde stoji kua, da na prozoru kue stoji mladi i
svira u violinu. Opazio je i stalak s notama i za tren prepoznao Bruhov
koncert za violinu i orkestar u d molu, ali nije uo ni zvuka, mada je prozor
bio otvoren i mladi usrdno svirao. Zauen i pod kiom udaraca, dr Suk
najzad ulete u radnju koja je bila cil njegovog izlaska tog jutra i zalupi s
olakanjem vrata za sobom. Bila je tiina kao u tegli s krastavcima i samo je
smrdeo kukuruz. Radnja je bila prazna, a u jednom uglu leala je u nekoj
kapi kokoka. Pogledala je dr Suka jednim okom i videla na njemu sve to bi
se moglo pojesti. Potom je promenila oko i videla sve nesvarlive delove na
njemu. Zamislila se jedan trenutak i dr Suk se najzad pojavio u njenom umu
potpun, ponovo sastavlen od svarlivih i nesvarlivih delova i ona je najzad
bila naisto s kime ima posla. Kako je stvar dale tekla, neka on sam pria.
 Pria o jajetu i gudalu

Stojim u prijatnoj hladovini i oseam lak veli on. Violine se odazivaju

jedna drugoj, moe se itava poloneza sklopiti od njihovih tihih uzdaha, kao
kada se sklopi partija aha. Samo malo ispremetati zvuke i redosled. Najzad
izlazi Maar, vlasnik radnje s instrumentima. Oi mu imaju boju surutke.
Crven, kao da hoe da pronese, pokazuje bradu u obliku malog trbuha s
pupkom. Vadi depnu pepelaru, trese pepeo, zaklapa je palivo i pita jesam
li pogreio radnju. Krznar je do njega. Uvek pogreno uu. Kod njega ve
sedam dana nije uao niko, sem pogrekom. On u stvari nema vrata na radnji,
pre bi se moglo rei da ima kripu vrata, ali vrata nema, nego mali izlog s
kvakom koji se ceo pri ulasku otvara u radnju i tako puta kupca u tesnu
odaju. Pitam ga ima li neku malu violinu za jednu malu gospoicu, ili neko
patulasto elo, ako nisu suvie skupi.
Maar se okree i hoe da se vrati odakle je doao i odakle se osea
paprika. Utom se koko die sa svoje kape i kokodaui skree panju na
novosneseno jaje. Maar brilivo uzima jaje, stavla ga u fioku poto je
prethodno olovkom zabeleio neto na njemu To je neki datum 2. X 1982. i
ja s uenjem zakluujem da je to datum koji e nastupiti tek kroz nekoliko
meseci.
ta e vam violina ili violonelo? pita me on osvrui se na ulazu u
svoju sobicu iza radnje. Imate ploe, radio, televiziju. A violina, znate li ta je
violina? Odavde do Subotice da uzorete, da posejete i poanjete, svake
godine. Toliko treba orati jednu malu violinu, evo ovim, gospodine! I on mi
pokaza gudalo, koje nosi za pojasom kao sablu. Vadi ga i natee strune
prstima koji su uobrueni prstenjem oko nokata, kao da dre da se nokti ne
razlete i ne pootpadaju.
Onda odustaje od razgovora, odmahuje rukom i opet se okree da ode.
Kome to treba? Pita me na izlasku. Kupite neto drugo, kupite joj moped ili
psa.
Ja stojim uporno u radnji, ne snalazim se najbole u toj odlunosti
iskazanoj jednim neodlunim, lelujavim jezikom, koji se koristi kao hrana to
nasiuje, ali ne prija. Maar u stvari dosta dobro vlada mojim jezikom, ali
posle svake reenice on dodaje na kraju, kao kola, i neku meni potpuno
nerazumlivu maarsku re. Tako i sada ini savetujui:
Idite, gospodine, traite neku drugu sreu za svoju malu devojicu. Ova
srea suvie je teka za nju. I zadocnela srea. Zadocnela dodaje on iz onog
mirisa paprikaa. Koliko joj je? pita me potom poslovno.
Nestaje i ja ujem da se presvlai i sprema da izae. Ja mu kazujem
godine elsomine Mohorovii. Sedam. On se trza na taj broj, kao da je
maijskim tapom dodirnut. Prevodi ga u sebi na maarski, on oigledno
moe da rauna samo na maarskom i neki udan miris iri se po sobi, to je
miris trenje, i ja vidim da taj miris prati promenu njegovog raspoloenja. U
njegovim ustima sad se pojavluje staklena lula iz koje on povlai rakiju od
trenje. On prolazi kroz radnju, staje mi kao sluajno na nogu dok izvlai
jedno malo deije violonelo i nudei ga stoji mi i dale na nozi pokazujui
ujedno kako je kod njega tesno. Stojim i pravim se lud kao i on, samo on na
moj raun, a ja na svoju tetu.
Uzmite ovo veli drvo je starije od vas i od mene zajedno. I lak je
dobar... Uostalom, sluajte!
I on prevlai prstom preko ica. elo isputa etvoroglasni zvuk i on silazi
s moje noge kao da akord moe da olaka sve tegobe ovoga sveta.
ujete? pita svaka ica sadri sve ostale. Ali da bi se to ulo, moraju
se sluati etiri razliite stvari odjednom, a mi smo lenji za to. ujete? Ili ne
ujete? etiristo pedeset hilada, prevodi mu on cenu sa maarskog. Ja sam
kao kamenom pogoen tim prevedenim iznosom. To je kao da mi je zavirio u
dep. Tano toliko imam. To je odavno spremleno za elsominu. To nije
neka svota, ja znam, ali ja sam jedva i to smogao za tri godine. Radosno
kaem da uzimam.
Kako to uzimate? pita Maar i prekorno mae glavom. E, moj
gospodine, zar se tako uzima jedno glazbalo? Neete probati?
Ja zbunjeno traim po radnji neto sem one kape na ta bih seo, kao da
hou doista da probam.
Ne znate kako bez stolice? pita me. Plovka sedi na vodi, a vi ni na
suvom ne znate gde biste? Ne znate? I uzima s prezirom malo elo, die ga i
stavla na rame kao violinu.
Ovako! dodaje i prua mi instrument.
Ja ga uzimam i prvi put u ivotu sviram u violonelo kao u violinu. De
Fala ne zvui tako ravo u dubokim kvintama, ini mi se da ak bole ujem
zvuke kroz drvo prislonjeno uz uho, a Maar iznenada opet menja miris.
Ovoga puta to je lut muki znoj to se osea; on je skinuo kaput, sada je u
majici i dve sede brade upletene u kike vise mu ispod svakog pazuha. Izvukao
je jednu fioku, seo na njen ugao, uzeo elo od mene i zasvirao. Bio sam
zapanjen sjajnom improvizacijom.
Odlino svirate rekao sam.
Ja uopte ne sviram u elo. Ja sam embalist i volim hegede. Ali u elo
ne umem da sviram. A to to ste uli uopte nije muzika, mada se vi u to ne
razumete. To su samo tako nareani svi zvuci od najniih do najviih da bi se
mogli proceniti nosivost i druga svojstva instrumenta... Da zamotam?
Da rekao sam i maio se novanika.
Pet stotina hilada molim rekao je Maar.
Mene su proli ledeni trnci:
Zar niste rekli etiri stotine pedeset hilada?
Rekao sam, ali to je elo. Ostatak je za gudalo. Ili ne uzimate gudalo?
Ne treba vam gudalo? A ja sam mislio da uz gusle ide i pregudnica...
Izvadio je iz omota gudalo i vratio ga u izlog.
Ja sam stajao i nita nisam umeo da kaem. Skamenjen.
I najzad sam se oporavio od onih amara, od tog Maara, kao od neke
bolesti, mamurluka ili sanjivosti, probudio se, uozbilio, najzad prestao da
igram u toj komediji gde Maar ee zube. Ja sam u stvari bio zaboravio
gudalo. I nisam imao novca da kupim i gudalo. I to sam mu rekao.
On je odjednom navukao kaput, osetio se naftalin i rekao je:
Gospodine, ja nemam vremena da ekam dok vi zaradite za gudalo.
Utoliko pre to vi to do svoje pedeset i koje godine niste zaradili. Bole da vi
ekate nego ja.
I krenuo je iz radnje ostavlajui me u njoj samog. Na vratima je zastao,
vratio se i dodao:
Da se nagodimo? Gudalo ete uzeti na otplatu.
alite se? uzvratio sam ne pristajui vie na njegove igre i hteo da
izaem.
Ne, ne alim se. Predlaem nagodbu. Ne morate prihvatiti, ali je ujte.
Maar je palio lulu tako ponosno da je bilo oigledno da je njome ve bio
okadio Petu.
Da ujem rekao sam.
Kupiete od mene uz gudalo i jaje.
 Jaje?
Da, maloas ste videli jaje koje je snela koko. O tom je re dodade on
vadei iz fioke jaje i turi mi ga pod nos.
Na jajetu je olovkom pisao onaj datum: 2. oktobar 1982. godine.
Daete mi za njega koliko i za gudalo, s rokom otplate dve godine...
Kako ste rekli? upitao sam ne verujui.
I iz Maara je ponovo zamirisala trenja.
Da vaa koko ne nosi zlatna jaja?
Moja koko ne nosi zlatna jaja, ali nosi neto to vi i ja, moj gospodine,
ne moemo da snesemo. Nosi dane, sedmice i godine. Svako jutro snese po
neki petak ili utornik. Ovo dananje jaje, na primer, sadri jedan etvrtak
umesto umanceta. Sutranje e sadrati sredu. Iz njega umesto pileta
ispilie se jedan dan ivota njegovog vlasnika! Kakav ivot! Nisu, dakle,
zlatna, ali su vremena. Jo vam ih jeftino nudim. U ovom jajetu, gospodine,
jedan je dan vaega ivota. Zatvoreni kao pile i od vas zavisi hoe li se ispiliti
ili ne.
Kada bih poverovao u vau priu, zato bih kupovao dan koji ve imam?
Kako, gospodine, ne umete da mislite? Kako ne umete da mislite? Da li
mislite uima? Pa svi nai problemi na ovom svetu proizlaze iz injenice da
moramo potroiti svoje dane takve kakvi su. Iz injenice da ne moemo
preskoiti one najgore. U tome i jest stvar. S mojim jajetom u depu, vi ste
obezbeeni od nedaa. Kada opazite da je dan koji nastupa isuvie crn,
razlupate lepo svoje jaje i izbegnuete sve neprijatnosti. Na kraju, dodue,
imaete jedan dan ivota manje, ali ete zato moi da ispeete od tog runog
dana lepu kajganu.
Ako vae jaje doista ima tu vrednost, zato ga ne zadrite za sebe?
Rekao sam, pogledao ga u oi i u njima nisam razumeo nita. Gledao me je na
istom maarskom jeziku.
Gospodin se ali? ta mislite, koliko jaja ve imam od ove kokoi? ta
mislite koliko svojih dana ovek moe da razlupa da bi bio srean? Hiladu?
Dve hilade, pet hilada? ja imam koliko hoete jaja, ali ne i dana. Uostalom,
kao svim jajima i ovima je vek ogranien. I ova postanu posle izvesnog
vremena mukovi i neupotrebliva su. Zato ih, pre no to izgube dejstvo,
prodajem, moj gospodine. A vi nemate uslova da birate. Daete mi potvrdu na
zajam dodao je na kraju, navrlao brzo neto na ceduli i poturio mi je da
potpiem.
A moe li vae jaje upitah ga da lii ili potedi dana i neki predmet,
recimo knjigu?
Naravno da moe, treba samo jaje razbiti s tupe strane. Ali, u tom
sluaju propustili ste mogunost da jaje sami iskoristite.
Potpisao sam na kolenu, platio, dobio raun, uo jo jednom koko kako
se rakoli u drugoj sobi, a on mi je spakovao elo s gudalom i jaje palivo
uvio tako da sam najzad napustio radnju. On je iziao za mnom, zatraio da
dobro privuem kvaku dok je on vrata-izlog zabravlao i tako sam opet bio
uvuen u neku njegovu igru. Otiao je bez rei na svoju stranu i tek na uglu
se osvrnuo i dobacio:

Imajte na umu datum ispisan na jajetu to je rok upotrebe. Posle tog

dana jaje vie ne vredi...
Vraajui se iz trgovine dr Suk je jedno vreme strepeo da ne doe do
ponovnih izgreda na ulici, ali se to nije dogodilo. U tim mislima zadesila ga je
kia. Nalazio se upravo pored one ograde iza koje je tog jutra svirao mladi.
Dok je trao u njegovim oima zazori u ogradi opet se spojie i on je ponovo
iza ograde video prozor i u njemu mladia kako svira. I opet nije uo nita,
mada je prozor bio otvoren. Bio je gluv za jedne zvuke, a za neke druge ne. I
tako se trei pribliavao kui svoje matere. Usput njegove ruke su pipale po
koi kao slepac da napipava put. Prsti su prepoznavali pravac i dobro
utabanu stazu. U depu su mu leali klu koji naveuje smrt i jaje koje ga
od smrtnog dana moe spasti... Jaje obeleeno datumom i klu s malom
zlatnom drkom. Mati je jo bila sama, predvee je uvek malo volela da
odspava i bila je sanjiva.
Dodaj mi, molim te, naoari obratila se ona sinu i dozvoli da ti
proitam samo onu pojedinost o hazarskom groblu. Sluaj samo ta pie dr
Suk o Hazarima u elarevu:
Lee u porodinim grobovima razbacanim u neredu na obali Dunava, ali
u svakom grobu glava je| zakrenuta prema Jerusalimu. Lee u dvojnim
rakama sa svojim konjima, murei na suprotnu stranu sveta od ivotinje;
lee pod svojim enama, koje su sklupane na njihovim trbusima, ali tako da
im oni ne vide lica
nego bedra. Ponekad se sahranjuju uspravno i strahovito ostareli i skoro
razloeni od neprestanog pilenja u nebo, nose sobom opeke s ugrebanim
imenom Jehuda ili s reju ,,ahor crno. U uglovima grobova pale vatre,
kod nogu dre hranu, oko pasa noeve. Uz njih lee svaki put druge ivotinje,
od groba do groba: ovde ovca, govee ili koza, tamo koko, svinja ili jelen, a u
deije grobove polau jaja. Ponekad uz njih lee njihova orua, srpovi ili
lovako-zlatarska kleta. Nihove oi, ui usta nose kao poklopce komade
crepa sa slikom sedmokrakog jevrejskog svenjaka, pri emu je ulomak crepa
rimskog porekla iz III ili IV veka, a slika na njemu iz VII, VIII ili IX veka.
Crtee svenjaka (menore) i dragih jevrejskih simbola u crep urezuju ilatim
alatkama veoma neveto, kao u velikoj brzini, moda kradom, kao da ne
smeju biti lepo nacrtani. Ili, kao da se ne seaju najbole predmeta koje
urezuju, kao da nisu nikad videli svenjak, lopaticu za pepeo, limun ovnujski
rog ili palmu, nego ih slikaju prema tuem opisu. Ti izrezbareni pokrivai za
oi, usta i ui brane demonima i ,,edinima da uu u njihove grobove, ali su
ti crepovi na itavom groblu rasuti tako kao da ih je neka ogromna sila,
plima zemline tee, razbacala s njihovih mesta na sve strane, i nijedan nije
vie na mestu gde treba da straari. ak bi se moglo pretpostaviti da je neka
neizvesna naknadna i grozniava potreba te poklopce za oi, ui i usta donela
iz drugih grobova u ove, otvarajui jednim demonima put i zatvarajui ga
drugim...
U tom asu sva zvona na vratima poela su da zvone i u kuu su uletele
zvanice. elsomina Mohorovii ula je u lutim izmicama i lepih
nepominih oiju kao da su kamenovi iz prstenja. Mati profesora Suka
uruila joj je violonelo pred svima, polubila je meu oi ostavivi joj tamo
jo jedno oko nacrtano crvenilom za usne i rekla:
ta misli, elsomina, od koga je ovaj poklon? Pogodi! Od profesora
Suka! Treba da mu napie lepo pismo i da mu zahvali. On je mlad i lep
gospodin. I ja uvek za njega uvam najlepu stolicu u elu trpeze!
Zaneta i teke senke kojom moe da oepi ko izmom, gospoa Suk je
smestila svoje goste za trpezu ostavivi mesto u elu prazno, kao da jo uvek
oekuje najvaniju zvanicu i rasejano i brzajui posadila dr Suka uz
elsominu i ostalu mlade, kraj dobro zalivenog fikusa, koji im se za leima
znojio i suzio na lie tako da se ulo kako kaple na pod.
Te veeri za obedom elsomina se obrati dr Suku dodirnuvi mu ruku
svojim vrelim prstiem i ree:
Postupci u oveijem ivotu su poput jela, a misli i oseanja kao zaini.
Nee dobro proi onaj ko posoli trenje ili siretom zalije kola...
Dr Suk je rezao hleb dok je ovo elsomina govorila i mislio da je ona
jednih godina s njime, a drugih s ostalim svetom.
Kada je posle slavla stigao u svoju hotelsku sobu, profesor Suk je izvukao
iz depa klu, uzeo lupu i zagledao ga. Na zlatniku koji je sluio umesto
drke proitao je jevrejsko slovo He. Nasmejao se i odloio klu, izvadio iz
torbe Hazarski renik objavlen kod Daubmanusa 1691. godine i pre spavanja
proitao iz njega odrednicu Dojila. Bio je uveren da poseduje onaj otrovni
primerak pri kojem je italac umirao na devetoj strani, zato nije nikada itao
vie od 4 stranice i tako se nije izlagao opasnosti. Mislio je: ne treba bez
nevole ii putem kojim dolazi kia. Odrednica koju je odabrao za veeras,
takoe nije bila duga:
Postojale su kod Hazara stoji u Daubmanusovom reniku dojile koje
su mogle sopstveno mleko nainiti otrovnim. Bile su na velikoj ceni. Smatra
se da su one poreklom iz jednog od dva arapska plemena koje je Muhamed
proterao iz Medine jer su oboavali etvrto beduinsko boanstvo Manat. Bile
su verovatno iz plemena Hazraj ili iz plemena Auz. Unajmlivane su da
podoje (dovolno je bilo samo jednom) nekog nepoelnog princa ili nekog
bogatog naslednika kojega su njegovi sunaslednici hteli da uklone. Stoga su
ustanovleni i kuai otrovnog mleka mladii koji su spavali s dojilama i
sisali ih neposredno pre no to bi bile priputene da podoje dete koje im je
bilo povereno. Tek ako njihovim lubavnicima ne bi bilo nita, mogle su da
uu u odaju dojeneta...
Dr Suk je zaspao pred zoru mislei kako nikada nee saznati ta mu je
elsomina rekla te veeri. On je za njen glas bio potpuno gluv.

IRILO (Konstantin Solunski, ili Konstantin Filosof; 826. ili 827-869)

Svetitel istonog hrianstva, grki predstavnik u hazarskoj polemici , jedan
od apostola slovenske pismenosti. Sedmo dete Leona Drungaia, koji je u
Solunu obavlao vojnike i administrativne poslove za vizantijski dvor,
Konstantin je promenio niz dunosti inovnikih i diplomatskih i odrastao
meu golim crkvama bez ikona, u vreme kad su u Carigradu ikonomrsci bili
na vlasti. Meu njima bilo je dosta Solunjana i Konstantin je uio od ludi
koji su bili istaknuti protivnici ikona.
Lav Matematiar, koji mu je predavao Homera, geometriju, artimetiku,
astronomiju i muziku, bio je ikonomrzac i roak carigradskog patrijarha
ikonomrsca Jovana Gramatika (837843); stojao je u vezi sa Saracenima i
njihovim kalifom Mamunom. Drugi Konstantinov nastavnik, uveni filosofi
kasnije patrijarh, Fotije, koji mu je predavao gramatiku, retoriku, dijalektiku
i filosofiju, nosio je nadimak hrianskog Aristotela i bio s Lavom
Matematiarem pokreta humanistike obnove u kojoj je vizantijski svet jo
jednom shvatio da je potomak antike helenske loze. Fotije je upranjavao
hermetike i zabranjene nauke, astrologiju i magiju, vizantijski car ga je
nazivao hazarskom njukom, a na dvoru je kruila legenda da je Fotije jo u
mladosti prodao duu nekom hebrejskom arobnjaku. Konstantin je voleo
jezike, smatrao da su veni kao vetrovi i menjao ih kao hazarski kagan ene
raznih vera. Prouavao je, pored grkog, slovenski, hebrejski, hazarski,
arapski, samarianski, ili jezike pisane gotskim ili ,,ruskim pismom. Odrastao
je i kasnije iveo u neutolivoj ei za lutanjima. Nosio je jednu ponjavu
uvek sobom, govorio: gde mi je ponjava tu i zaviaj, i vek je proveo najvie
meu divlim plemenima gde je, poto bi se rukovao, uvek morao prebrojati
prste. Samo su bolesti bile kakva-takva ostrva mira u njegovom ivotu. im bi
se razboleo zaboravlao bi sve druge jezike osim maternjeg. Negove bolesti,
dodue, uvek su imale bar dva uzroka. Kada je solunska partija protivnika
ikona bila 843. svrgnuta s vlasti i posle smrti cara Teofila proglaena obnova
kulta ikona, Konstantin se morao skloniti u manastir na maloazijskom
kopnu. Mislio je i Bog se povukao da napravi mesta svetu. Nae oko je meta
stvarima pred sobom. Sve one niane u njega, a ne obratno. Potom je bio
prinuen da se vrati u prestonicu i da javno istupi protiv svojih nekadanjih
uitela i zemlaka, branei ikone. Iluzija je da su nam misli u glavi tada je
zakluio. Glava i mi celi smo u mislima. Mi i nae misli to je kao more i
struja u njemu nae telo je struja u moru, a misli samo more. Tako telo
pravi mesta sebi u svetu probijajui se kroz misli. Dua je pak, korito i
jednom i drugom...
 Portret Konstantina Solunskog, svetog irila, prema fresci iz IX veka

Tada je napustio jo jednog svog biveg uitela. Svog starijeg brata

Metodija, koji nije nikada napao istomilenike. Video je kako za sobom
ostavla svog negdanjeg duhovnog oca i brata i kako mu postaje stareina.
U slubi carigradskog dvora bio je najpre arhont jedne slovenske
pokrajine, potom uio na prestonikoj duhovnoj koli, kao svetenik postao
patrijarijski bibliotekar pri crkvi Svete Sofije u Carigradu, profesor filosofije
na carigradskom univerzitetu i tu je zbog izuzetne emdicije stekao poasno
zvanje ,,filosofa koje je nosio do kraja. Ali, on se drao drugog puta i
mornarskog uverenja da je meso mudrih riba kodlivo i tvre od mesa
glupih riba. Tako samo glupi jedu i glupe i mudre, a mudri probiraju i trae
glupe.
On koji je prvu polovinu svog veka proveo beei od ikona, drugu
polovinu tog veka proveo je nosei ih kao tit. Ali, ispostavilo se da se na
ikonu Bogorodice mogao navii, ali na Bogorodicu ne. Kada ju je mnogo
godina kasnije u hazarskoj polemici poredio sa sluinadi iz kaganove
pratnje, uporedio ju je s ovekom, a ne sa enom.
Tada je prevalila polovina njegovog stolea i navrila se polovina
njegovog ivota.
 Uzeo je tri zlatnika i stavio ih u svoju kesu mislei: prvi u dati svirau u
rog, drugi pojcima u crkvi, a trei nebeskim anelima pevaima. I tako je
krenuo na svoja beskrajna putovanja. Nikada nije mogao mrve od ruka
pomeati s mrvama veere. Bio je u stalnom pokretu. Godine 851. otiao je u
arapsku kalitu u Samaru kod Bagdada i kada se vratio s tog diplomatskog
puta, u ogledalu je video prvu boru na elu i nazvao je saracenskom borom.
Navravala se godina 859. i Konstantin je postao vrnjak Aleksandra Velikog,
koji je umro u 33. godini koliko je sada imao i on.
Imam mnogo vie vrnjaka pod zemlom nego na zemli mislio je tada
vrnjaka iz svih vremena; iz doba Ramzesa III, kritskog lavirinta ili iz
vremena prve opsade Carigrada. A biu i ja podzemni vrnjak mnogima od
ivih. Samo to starei ovde, na zemli, uvek menjam vrnjake pod zemlom
izdajui mrtve mlae od sebe...
A potom je dola jo jedna opsada grada ije je ime nosio. Dok su Sloveni
860. opsedali Carigrad, Konstantin je na maloazijskom Olimpu pravio u tiini
monake elije zamku za njih gradio prva pismena slovenske azbuke. Prvi
put je nainio oba slova, ali slovenski jezik je bio toliko dival da mastilo nije
moglo da ga zadri, pa je nainio drugu azbuku od reetkastih slova i u njih
je zatvorio taj nepokorni jezik, kao pticu. Kasnije, kada je pripitomlen i kada
je nauen grkom (jer jezici ue druge jezike), slovenski jezik se mogao
uhvatiti u ona prvobitna, glagolska pismena...
Daubmanus prenosi ovakvu priu o nastanku slovenske azbuke. Jezik
varvara nikako se nije hteo ukrotiti. Jedne brze tronedelne jeseni sedela su
braa u eliji i uzalud pokuavala da ispiu pismena koja e se kasnije zvati
irilicom. Posao im nije polazio za rukom. Iz elije videla se lepo polovina
oktobra i u njemu tiina as hoda duga i dva iroka. Tada je Metodije skrenuo
panju bratu na etiri kraga koja su stajala u prozoru njihove elije, ali
spola, s one strane reetaka.
Da su ti vrata zabravlena kako bi doao do jednog od tih kraga?
upitao je. Konstantin je razbio jedan od kraga, uneo krhotine deo po deo
kroz reetku u eliju i tu ponovo sastavio u celinu krag lepei ga pluvakom
i glinom s poda ispod svojih nogu.
Tako su uradili i sa slovenskim jezikom, razbili ga na parad, uneli ga kroz
reetke irilskih slova u svoja usta i ulepili krhotine svojom pluvakom i
grkom glinom ispod svojih tabana...
Iste godine vizantijskom caru Mihailu III stiglo je poslanstvo od
hazarskog kagana koji je molio da mu se iz Carigrada uputi osoba sposobna
da objasni osnove hrianskog uenja. Imperator se obratio za savet Fotiju,
kojega je zvao hazarskom njukom". Taj in bio je dvosmislen, ali Fotije je
zahtev shvatio ozbilno i preporuio svog tienika i uenika Konstantina
Filozofa i ovaj je sa bratom Metodijem krenuo u svoju drugu diplomatsku
misiju, nazvanu hazarskom. Usput, u Hersonu na Krimu zadrali su se i
Konstantin je tamo uio hazarski i jevrejski jezik, pripremajui se za
diplomatski posao koji mu je predstojao. Mislio je: Svako je krst svoje rtve,
a klinovi probijaju i krst. Kada je doao na dvor hazarskog kagana, sreo se
tamo sa predstavnicima islamske i hebrejske vere, jer je kagan bio pozvao i
njih, tako da je Konstantin uao s njima u polemiku drei svoje Hazarske
besede koje je Metodije kasnije preveo na slovenski jezik. Pobivi
argumente rabina i dervia koji su zastupali judaizam i islam, Konstantin
Filozof privoleo je hazarskog kagana da primi hrianstvo, nauio ga da se
polomlenom krstu ne vredi moliti i na licu je poneo drugu, hazarsku boru.
Navravala se 863. godina, Konstantin je bio vrnjak Filona
Aleksandrijskog, filosofa koji je umro u trideset sedmoj godini, koliko je sada
bilo i njemu. Konstantin je dovrio slovensku azbuku i zajedno s bratom
otiao u Moravsku, meu Slovene koje je znao iz svog zaviaja.
Prevodio je crkvene spise sa grkog na slovenski, a oko njega se skuplala
gomila. Nosili su oi na mestu gde su nekad bili rogovi i to se opaalo,
opasivali su se zmijama, spavali s glavom na jug okrenutom, ispale zube
bacali preko kua. Gledao ih je kako vade bale prstima i jedu ih apui
molitve. Noge su prali ne izuvajui se, pluvali u jelo pre obeda i u ,,Oena
ubacivali svoja varvarska imena muka i enska iza svake rei, tako da je
,,Oena narastao kao hleb i nestajao istovremeno, te se morao svaka tri
dana pleviti i nije se video ni uo od ovih divlih imena to su ga gutala.
Neodolivo ih je privlaio miris crkotine, bili su brzih misli i pevali prelepo,
tako da je on plakao sluajui ih i gledajui svoju treu, slovensku boru kako
ukoso silazi niz elo, poput kaple kie... Posle Moravske otiao je 867.
panonskom knezu Kocelu, a otuda u Veneciju i uao u raspravu s
trojezinicima, zastupnicima nazora da su jedino grki, hebrejski i latinski
jezik dostojni bogosluenja. Upitali su ga Venecijanci Je li Hrista ubio sav
Juda, ili ne ba sav? A Konstantin je oseao kako mu se na obrazu pomala
etvrta, mletaka bora i kako se s onim ranijim borama, saracenskom,
hazarskom i slovenskom, see i ukrta na njegovom licu poput etiri mree
baene na istu ribu. Dao je prvi zlatnik iz svoje kese jednom trubau da
zatrubi i upitao trojezinike da li e se vojska odazvati na poziv ako ne
razume znak trube? Bila je 869. godina i Konstantin je mislio na Beotija
Ravenjanina, koji je umro u 43. godini ivota. Sada mu je bio vrnjak. Na
papin poziv otiao je u Rim, gde je uspeo da odbrani ispravnost svojih nazora
i svoje slovenske slube. S njime su bili Metodije i uenici, koji su krteni u
Rimu.
Seajui se svog ivota i sluajui pojanje u crkvi mislio je: Kao to
ovek obdaren za jedan posao radi taj posao u vreme bolesti s otporom i
neveto tako bez bolesti, ali sa istim otporom i neveto, to isto radi onaj koji
za taj posao nije...
Tom prilikom u Rimu je pojana slovenska liturgija i Konstantin je svoj
drugi zlatnik dao pojcima. Po prastarom nainu stavio je svoj trei zlatnik
pod jezik, stupio u jedan od grkih manastira u Rimu i umro pod novim
monakim imenom kao irilo godine 869.
Vanija literatura: Veoma obimna bibliografija radova o irilu i Metodiju
sakuplena je u delu G. A. Ilinskog (Onm cuctematieskocko kupulo-
mefogevsko bibliografii) sa brojnim kasnijim dopunama (Popruenko,
Romanski, Ivanka Petrovi i dr.). Pregled najnovijih istraivanja daje novo
izdanje monografije F. Dvornika, Les Lgendes de Constantin el Mthode vw
de Byzance (1969). Neto podataka vezanih za Hazare i hazarsku polemiku
donosilo je Daubmanusovo izdanje Hazarskog renika. Lexikon Cosri.
Regiemonti Borrusiae, excudebat Joannes Daubmannu 1691, ali je to izdanje
uniteno.

HAZARI o poreklu Hazara zabeleio je Teofan sledee rei: Pojavio se

veliki narod Hazara iz najudalenijeg kraja Berzilije, prve Sarmatije, te je
zavladao celom zemlom to se prostirala od Crnog mora..., Hazari su u V
veku, kako misli Priscus, pripadali lumskom carstvu pod imenom Akatzira.
Sveti irilo isticao je da su Hazari spadali meu one narode koji boga
proslavlaju na svom, hazarskom jeziku, a ne na grkom, jevrejskom ili
latinskom. Grki izvori Hazare nazivaju: o i oo ili Hazarska drava
protezala se znatno na Zapadu od linije Krim-Kavkaz-Volga. Senka hazarskih
planina u junu pada 12 dana zvaninici boravili su na Bosforu i u Fanagoriji.
Hrianski (ruski) izvori kao Nestorova hronika tvrde da su plemena na jugu
od srednjeg Dnjepra plaala u IX veku danak Hazarima, i to krzno bele
veverice po glavi ili ma. U X veku taj danak bio je u novcu.
Grki izvori o hazaraskom pitanju potkrepleni su jednim vanim
dokumentom koji Daubmanusovo izdanje pominje kao Veliki
pergament. Vizantijskom caru Teofilu bilo je, prema tom izvoru, upueno
poslanstvo iz Hazarije i jedan od poslanika imao je na telu tetoviranu
hazarsku istoriju i topografiju obeleenu na hazarskom jeziku, ali hebrejskim
pismenima. U vreme kada je poslanik tetoviran, Hazari su u stvari ve
koristili kao azbuku za svoj jezik grka, jevrejska ili arapska pismena
ravnopravno, ali kada bi se neko od Hazara pokrstio koristio bi samo jednu
od te tri azbuke, onu ijoj se veri priklonio. Na isti nain Hazari koji bi se
preobratili u grku veru, u islam, ili prihvatili judaizam, poinjali su svoj
hazarski jezik izvrtati tako da to manje lii na jezik Hazara koji su i dale
ostali u svojoj prvobitnoj veri. Neki izvori ne prihvataju, meutim, ono
tvrenje o tetoviranom poslaniku izneto kod Daubmanusa, nego uzimaju da
je bila re o bogato ukraenoj posudi od soli poslatoj na dar vizantijskom
imperatoru kako bi s nje mogao proitati hazarsku istoriju i da je itava pria
o Velikom pergamentu u stvari samo posledica pogreno proitanog
istorijskog izvora. S ovom razumnom ogradom ima jedna tekoa. Ako se
prihvati da je re o posudi od soli, ne moe se shvatiti ostatak prie o
Velikom pergamentu, a ona ide kako sledi.
Na Velikom pergamentu godine su bile raunate prema hazarskim
velikim godinama koje su u obzir uzimale samo vreme ratova, pa su se
morale preraunavati u male grke godine. Poetak pergamenta je izgublen i
to zato to je poslaniku bio prilikom nekog kanjavanja odrublen deo tela na
kojem su bile ispisane prva i druga velika hazarska godina. Tako hazarska
povest u sauvanom delu poinje od tree velike godine u kojoj je u VIII
veku (po dananjem raunanju vremena) vizantijski car Iraklije preduzeo
pohode na Persiju uz pomo Hazara koji su uestvovali pod vostvom svog
krala Ziebela u opsadi Tiflisa i 627. godine povukli se ostavivi grke trupe
same pred neprijatelem. Tvrdili su da za svaku stvar jedan poredak vredi dok
ona raste, a drugi kad se pone smanjivati, odlazak i povratak ne potpadaju
pod iste zakone, pre i posle uspeha ne vrede isti dogovori. Posle zemlotresa i
bile uvek raste na nov nain i drugaije nego pre. etvrta velika godina
opisivala je hazarske pobede nad bugarskim savezom, kada je deo tog
hunskoonogurskog plemena potinjen Hazarima, a drugi deo se pod
Asparuhom povukao na Zapad do reke Dunava, meu plemena koja biuju
vetar, kojima na glavi mesto kose raste trava i ija misao je ledena. Peta i
esta velika godina (ispisana na grudima poslanika) sadrala je istorijat
ratova hazarskog carstva u vreme vizantijskog cara Justinijana II. Posle
svrgavanja s prestola proteran i osakaen, Justinijan je zatoen u Hersonu,
odakle je pobegao Hazarima potpuno nag i spavao je usput pod tekim
kamenom da se ne bi smrzao. Na dvoru hazarskog kagana on je lepo
primlen, oenjen kaganovom sestrom, koja je primila grku veni i uzela ime
Teodora (prema imenu carice Justinijana I), ali je i dale po hazarskom
obiaju smatrala da se bog javio u snu devici Mariji i oplodio je sanjivom
reju. Tako se prvi put Justinijan II spasao kod Hazara. Drugi put on e kod
Hazara zavriti svoj put, jer se njima moe utei, ali se od njih pobei ne
moe. Kada je na hazarski dvor stiglo poslanstvo od cara Tiberija sa zahtevom
da se Justinijan izrui Grcima, ovaj je jo jednom pobegao i krenuo na
prestonicu. Postavi ponovo vladar, Justinijan II se nije seao gostoprimstva
kod Hazara i 711. godine poslao je kaznenu ekspediciju u Herson, mesto gde
je nekada bio prognan i koji je bio pod hazarskim uticajem. Ovoga puta ovaj
prodor prema hazarskom carstvu stao ga je glave. Hazari su podrali
pobunjene carske trupe (Krim je u to vreme ve pripadao njima) i u toj
pobuni ubijen je Justinijan II i njegov mali sin Tiberije, dete hazarske
princeze i poslednji izdanak haklijeve dinastije u Vizantiji. Ukratko, Hazari
su prihvatili onoga koji je bio gonjen, a unitili onoga koji je gonio, sve u
istoj osobi. Sedma i poslednja velika hazarska godina zapisana na Velikom
pergamentu belei na trbuhu hazarskog poslanika da je pored Hazara
postojalo na svetu jo jedno drugo pleme istog imena i da je taj dvojnik
Hazara iveo daleko od pravog hazarskog plemena, da ga esto brkaju s
pravim Hazarima i da je povremeno dolazio do dodira putnika izmeu dva
naroda. Ti drugi Hazari pokuavali su da iz te slinosti u imenu izvuku koristi
i na stegnima prvog poslanika stajalo je upozorenje da su se ponekad na
dvorovima kod kalifa i vasilevsa javlali isto tako tetovirani poslanici, koji
nisu nosili na sebi hazarsku istoriju, nego povest onog drugog naroda istog
imena. Ovi drugi Hazari umeli su ak i da govore hazarski, ali im to znanje
nije trajalo due od 3-4 godine, koliko traje jedna kosa. Znanje im se
ponekad prekidalo usred reenice i nisu vie umeli ni da beknu. Poslanik je
uveravao usmeno i ovom tetoviranom porukom da je on predstavnik pravog
kagana i pravih Hazara. Napominjao je takoe da su se u jednom trenutku
Grci bili vezali za taj narod-dvojnik umesto za prave Hazare i to u razdoblu
koje pokriva sedma velika hazarska godina. Godine 733. (prema dananjem
raunanju vremena), a u pomenutoj hazarskoj godini, car Lav III Isavrijski,
ikonomrzac, oenio je svog sina Konstantina kerkom hazarskog kagana,
Irinom. Iz tog braka kasnije je potekao grki car Lav IV Hazarin (775-780).
Car Lav III je bio u isto vreme umolen da na hazarski dvor poale
poslanstvo koje e tumaiti hriansku veru. Taj zahtev bie ponovlen i
stotinak godina kasnije, u vreme grkog cara Teofila (829-842) kada su ruski
Normani i Maari ugrozili Krim, grko carstvo i hazarsku dravu. Na zahtev
hazarskog kagana grki inenjeri podigli su tada utvrenje Sarkel i u levom
uhu poslanika lepo se videlo kako se na uu Dona podie jedna utvrda. Na
jednom od njegovih paleva bio je prikazan hazarski napad na Kijev 862.
godine. ali kako se taj palac stalno gnojio od jedne rane zadobijene u toj istoj
opsadi, slika je bila zamrlana i ostala kao trajna zagonetka, jer u asu kada je
poslanik bio upuen u Carigrad ta opsada jo nije bila ostvarena i trebalo je
na nju ekati jo ravno dve decenije.
Na ovom se mestu prekida beleka o Velikom pergamentu i moe se
odmah rei da je onaj ko je stvarao ,,izvod sa hazarskog predloka preuzeo
samo vesti u vezi s grko-hazarskim odnosima, a ostale, kojih je svakako
takoe bilo tetoviranih na koi hazarskog diplomate, izostavio, ostavlajui
tako pismu koje hoda da nastavi svoju misiju u nekoj drugoj zemli. O tome
kao da govori vest da je hazarski poslanik zavrio ivot na dvoru nekog kalife
posuvrativi svoju duu na postavu i objavivi je tako kao prevrnutu
rukavicu. Negova ocirana koa, bila je utavlena i ukoena kao veliki atlas
stajala na poasnom mestu u kalifovom dvorcu u Samari. Prema drugim
izvorima, poslanik je bio izloen brojnim neprijatnostima. Najpre je jo u
Carigradu morao dati da mu se odsee ruka, jer je jedan od monih ludi na
grkom dvora platio suvim zlatom drugu veliku hazarsku godinu ispisanu na
poslanikovoj levoj aci. Prema treim izvorima, poslanik je morao dva ili tri
puta da se vraa u hazarsku prestonicu i da tu biva podvrgnut ispravkama
istorijskih i drugih podataka koje nosi, ili je ak bio zamenjen dragim
poslanikom koji je imao utisnutu na koi ispravlenu i dopunjenu verziju
istorije. iveo je kako belei Hazarski renik kao iva enciklopedija o
Hazarima i to od novca dobijenog za mirno stajanje tokom dugih noi. Bdeo
je zagledan u srebrnaste kronje drvea na Bosfora koje lie na klobuke dima.
Za to vreme grki i drugi pisari prepisivali su s njegovih lea i stegna
hazarsku povest u svoje knjige. Kau da je po hazarskom obiaju nosio
stakleni ma i tvrdio da su slova hazarske azbuke dobila nazive po jelima, a
brojevi prema imenima sedam vrsta soli koje su Hazari razlikovali. Sauvana
je njegova izreka koja glasi: ,,Da je Hazarima bole u Itilu (hazarskoj
prestonici), bilo bi im bole i u Carigradu. Uopte uzev, govorio je mnoge
stvari suprotne onim ispisanim na njegovoj koi.
On ili neki njegov naslednik hazarsku polemiku odranu na dvoru
hazarskog kagana ovako je objasnio. Jednom je kagan usnio anela koji mu
je rekao: Tvoja dela nisu draga gospodu, ali tvoje namere jesu. Odmah je
pozvao jednog od najuglednijih hazarskih svetenika iz sekte lovaca na snove
i zatraio da mu objasni san. Lovac se nasmejao i rekao kaganu: Bog o tebi
nema pojma; on niti vidi tvoje namere. niti Tvoje misli, ni tvoja dela. To to ti
je aneo doao u san i buncao. znai samo da nije imao gde da prenoi, a
napolu je verovatno padala kia. A to je kratko ostao. to je po svoj prilici jer
mu je u tvome snu suvie smrdelo. Operi svoje snove drugi put... Na te rei
kagan se strahovito nalutio i pozvao strance da mu protumae san. ,,Da,
ludski snovi strahovito zaudaraju, komentarisao je ovu priu hazarski
poslanik. Umro je zato to je koa ispisana hazarskom istorijom poela
strahovito da ga svrbi. Taj svrab bio je nepodnoliv i on je preminuo s
olakanjem i srean to e najzad biti ist od istorije.
HAZARSKA POLEMIKA dogaaj koji hrianski izvori stavlaju u 861.

godinu, prema slovu itija Konstantina Solunskog, svetog irila , ono

pisano u IX veku, a sauvano u takozvanom rukopisu Moskovske duhovne
akademije i u verziji Vladislava Gramatika iz 1469. godine. Pomenute 861.
godine dooe vizantijskom caru poslanici od Hazara i rekoe:
,,Oduvek poznajemo samo jednoga boga, koji je nad svima i njemu se
klanjamo prema Istoku, a drimo se drugih svojih paganskih obiaja. Jevreji
nas, pak, nagovaraju da primimo njihovu veru i obred, a Saraceni s druge
strane, nudei mir i druge darove, vuku nas u svoju veru govorei: Naa je
vera bola, nego kod svih drugih naroda" stoga se obraamo vama gajei
staro prijatelstvo i lubav, jer ste vi (Grci) veliki narod i drite carsku vlast od
Boga, te traei va savet, molimo da poalete uena mua od vas, pa ako
bude nadvladao u sporu Jevreje i Saracene prihvatiemo vau veru.
Kada je grki car upitao irila da li bi poao Hazarima, ovaj je odgovorio
da bi na takav put poao peke i bos.

Daubmanus smatra da je irilo ovim hteo da kae kako mu je

potrebno da se spremi za taj put onoliko vremena koliko treba peice ii od
Carigrada do Krima, jer je irilo u to vreme jo uvek u snu bio nepismen i
nije znao kako se san odbravla iznutra, to jest nije umeo da se probudi kad
sam hoe. Ipak se prihvatio zadatka, usput u Hersonu nauio jevrejski i
preveo jevrejsku gramatiku na grki, spremajui se za polemiku najavlenu
na dvoru hazarskog kagana. On i njegov brat Metodije proli su Meotsko
jezero i Kaspijska vrata kavkaskih gora i tu ih je ve presreo kaganov
izaslanik. Upitao je Konstantina Filozofa zato dok govori uvek dri knjigu
pred sobom, dok Hazari svu mudrost vade iz grudi kao da su je prethodno
progutali. Konstantin mu je odgovorio da se bez knjige osea nag, a nagom
oveku ko e verovati da ima mnogo halina? Taj hazarski izaslanik doao je
u susret Konstantinu i Metodiju iz hazarske prestonice Itila u Sarkel na
Donu odakle je prispeo u Herson. Odveo je potom vizantijske poslanike u
Semender na Kaspijskom moru, letnju rezidenciju kagana, i tu je odrana
polemika. Kada je na dvoru, gde su ve bili prisutni Jevrejski i saracenski
predstavnik, postavleno pitanje kakav rang za veerom da mu odrede,
Konstantin je uzvratio: Dedu sam imao velikog i vrlo slavnog, koji je stajao
blizu cara, a poto se dobrovolno odrekao date mu slave, bi proteran i
doavi u tuinu, osiromai i tamo me rodi. A ja, traei staru dedovsku ast,
nisam uspeo da je steknem; Adamov sam naime, unuk.
Vi slavite Trojicu ree kagan za veerom prilikom jedne zdravice a
mi jednoga boga, kao to je u knjigama. Otkuda to?
A Filosof e na to:
Knjige propovedaju Re i Duh. Ako ti ko ukazuje ast, a tvoju re i duh
ne potuje, a drugi opet potuje sve troje, koji ti, dakle, od njih dvojice bole
ukazuje ast?
Na to jevrejski predstavnici upitae:
Reci, dakle, kako moe ena smestiti u svoju utrobu boga, na kojega ne
moe ni gledati, a kamoli ga roditi?
Filosof, pak, pokazujui na kagana i prvog njegovog savetnika, ree:
Ako e neko kazati da prvi savetnik ne moe udvoriti kagana, a opet e
rei da poslednji njegov sluga moe kagana i udvoriti i ast mu ukazati, recite
mi, kako treba da ga nazovemo: ludim ili razumnim?
Tada su se u polemiku umeali Saraceni i Konstantin Filosof je tada bio
upitan o jednom obiaju koji je upoznao jo kod saracenskoga kalife u
Samari. Saraceni su, naime, na kue hriana spola stavlali slike avola. Na
svakim hrianskim vratima bio je po jedan lik demona. I Saraceni, koji su
ve davno pokuavali da otruju Konstantina, upitae:
Moe li, Filosofe, razumeti ta ovo znai?
A on ree:
Vidim demonske likove i mislim da tu unutra stanuju hriani, pa kako
ovi zajedno sa njima iveti ne mogu, bee od njih napole. A tamo gde takvih
slika spola nema, tu su oni unutra zajedno sa ukuanima...
Drugi hrianski izvor o hazarskoj polemici do nas je doao jako oteen u
obliku legende o pokrtavanju Kijevlana u X veku. Iz te legende, u kojoj se
meu uesnicima kijevske polemike o tri religije javla Konstantin Filosof
irilo (iako je on iveo sto godina ranije), moe se nazreti dokument koji je
prvobitno govorio o hazarskoj polemici. Kada se odstrane nanosi i naknadne
redakcije iz X i kasnijih vekova, izvetaj o hazarskoj polemici iz tog izvora
izgledao bi otprilike ovako.
Jedan od hazarskih kagana, koji je imao mnogo sree u ratovima protiv
Peenega i Grka, od kojih je uzeo Herson (Ker na Krimu), odao se posle
vojnikih uspeha lagodnom ivotu. Hteo je da ima toliko ena koliko je
vojnika izgubio u ratovima. Imao je mnogo ena, kae jedna verzija ove
legende objavlena u Veneciji 1772. godine na srpskom jeziku, ,,i elei da
ima ene svih vera, ne samo to se klanjao raznim idolima nego je zbog svoje
sklonosti prema enama i nalonicama hteo i sam da ispoveda razne vere.
Ovo je dalo povoda raznim strancima (Grcima, Arapima, Jevrejima) da poure
sa svojim poslanicima kaganu elei da ga to pre obrate u svoju veru. Neto
vie uspeha od Jevrejina i Saracena imao je u polemici koja se zapodenula na
dvoru hazarskog kagana kae ovaj izvor Konstantin Filosof, kojega su
poslali grki carevi. Ali konanu odluku kagan ipak nije mogao da donese,
kolebao se i najzad je prevagnulo uee jedne njegove srodnice, u kojoj se
moe prepoznati uloga hazarske princeze Ateh, poznate nam iz treeg izvora.
Neni ludi su nagovorili kagana da ih poale meu Jevreje, Grke i Saracene
da se osvedoe na licu mesta kakvo je njihovo uenje. I kada se to ,,ensko
poslanstvo vratilo, hrianstvo je predloeno kao najposrednija vera, a
poslanici su otkrili kaganu da je njegova roaka, iji su oni ludi, ve odavno
primila hrianstvo.
Trei izvor koji se bavi hrianskim izvorima o hazarskoj polemici
Daubmanus smatra da je ova vest uplaila kagana. Srea je tako prela na
stranu jevrejskog predstavnika u asu kada je kagan ustanovio da i hriani
potuju Stari zavet kao i Jevreji. Poto mu je to i Konstantin potvrdio kagan
se okrenuo sasvim na stranu nekog Romanjota, koji je iz Grke prebegao
Hazarima i zastupao estoko judaizam.
Od nastrojice tumaa snova rekao je taj Romanjot kaganu vi Hazari
nemate razloga da se bojite jedino od mene, rabina. Jer, iza Jevreja ne stoji ni
kalifa sa zelenim jedrima svoje flote, ni grki vasilevs s krstom nad vojskama.
Iza Konstantina Solunskog dolaze kopla i konjice, a iza mene, jevrejskog
rabina, ogrtai za molitvu...
Tako je govorio rabin i kagan se bio okrenuo sasvim njemu i njegovim
razlozima, kada se u polemiku umeala princeza Ateh i jo jednom
preokrenula ishod razgovora. Ta presudna re u hazarskoj polemici, koju je
izrekla Ateh obraajui se jevrejskom uesniku, glasila je:
Kae: ko hoe bogatstvo, neka se okrene Severu, ko hoe mudrost
Jugu! Ali, zato te slatke i mudre rei govori meni ovde na Severu, umesto
Mudrosti koja te eka u zemli tvojih otaca? Zato nisi otiao tamo gde
svetlost polae svoja jaja, gde se vekovi trlaju o vekove, da pije kiselu kiu
Mrtvoga mora, da polubi pesak to tee umesto vode iz jerusalimskih
esama u kosom mlazu kao zategnuti zlatni konac? Nego mi kae da sanjam
mrklu no i samo je u tvojoj javi malo meseine. Zato meni to govori?
Jo je jedna sedmica osiromaila i istanjila se. Istroila je svoj
najsveaniji dan, za koji ti kae da poinje u Palestini, onaj dan koji je
lubomorno uvala sve do danas, ali je sada doao rad i na njega. Daje ga
nerado, deo po deo. Uzmi svoj tal, uzmi svoju Subotu i potom idi. Idi
Mudrosti i reci sve to si meni hteo kazati. Bie sreniji. Samo pazi: ko hoe
da osvoji tvravu mora najpre da osvoji svoju duu...
No tebi uzalud sve ovo govorim, jer nosi oi u ustima i vidi tek kad
progovori. Moj je zakluak sledei: ili ti ne vala poslovica, ili te na Jugu ne
eka niko, jer eka nekog drugog. Inae, kako da razumem zato si ovde na
Severu i sa mnom?
Na te rei princeze Ateh hazarski kagan se prenu i ree rabinu da je uo
kako Jevreji sami priznaju da ih je njihov Bog odbacio i rasuo po svetu.
elite li vi da nas privuete svojoj veri zato da biste imali drugove u svojoj
bedi i da bismo i mi, Hazari, kao vi od Boga bili kanjeni i po celom svetu
rastureni?
Tako se kagan odvrati od Jevrejina i ponovo nae da su najispravniji
razlozi Konstantina Filosofa. On sa svojim doglavnicima pree u hrianstvo,
a grkom caru posla pismo koje se navodi u irilovom itiju i glasi:
,,Ti si nam poslao, gospodaru, takva oveka koji nam je objasnio svetlost
hrianske vere i reju i delom i uverismo se da je to prava vera i
zapovedismo ludima da se dobrovolno krste..
Prema drugom izvoru, kagan je tada, prihvativi Konstantinove razloge,
sasvim iznenada odluio da zarati na
Grke umesto da primi njihovu veru. Rekao je: ,,Vera se ne prosi nego na
mau dobija. Napao ih je iz Hersona i kada je s uspehom okonao pohod
zatraio je od grkog cara jednu grku princezu za enu. Car je postavio jedan
jedini uslov da hazarski kagan pree u hrianstvo. Na veliko uenje
Carigrada kagan je to prihvatio i tako su Hazari pokrteni.

ELAREVO (VII-XI vek) arheoloko nalazite sa srednjovekovnim

groblem, u blizini Dunava, u Jugoslaviji. Nije naeno i nasele koje je
hranilo groble. Ne zna se pouzdano ko je sahranjivan u elarevskom groblu,
ali je pouzdano da se na njemu mogu zapaziti osobenosti Avara, persijski
uticaji na predmetima naenim u grobovima i da su u njemu otkrivene
menore (prikazi jevrejskog obrednog sedmokrakog svenjaka) s drugim
jevrejskim simbolima i retkim zapisima na hebrejskom. Nalazita u Keru na
Krimu uvaju ploe s istim tipom menore kao u elarevu.
 Menora iz elareva

Sve to navelo je strunjake na sledee zakluke: da u okolini Novog Sada

(gde se nalazi i elarevo) ima nalaza koji odstupaju od uobiajenih avarskih
ostataka i ukazuju da moda treba pomilati na neki drugi supstrat koji se
doselio u Panonsku niziju pre dolaska Maara. O tome ima i pisanih tragova.
Anonimni notar krala Bele, Abdul Hamid iz Andaluzije i Kinam smatraju da
su na ovom predelu kraj Dunava naseleni stanovnici turskog porekla
(Ismailani) koji za sebe uzimaju da su potomci doselenika iz Horezma. To
sve kao da ukazuje da je nekropola u elarevu pripadala delimino
judaiziranim Hazarima. Dr Isajlo Suk , arheolog i arabist s ovog podruja,
koji je veoma rano radio na otkopavanjima u elarevu, ostavio je beleku
naenu posle njegove smrti. Ta beleka se ne odnosi na samo elarevo nego
na sudove o njemu. Ona glasi: ,,Za one sahranjene u elarevu, Maari bi hteli
da su to Maari ili Avari, Jevreji da su to Jevreji, Muslimani da su to Mongoli,
niko ne eli da to budu Hazari. A oni su ponajpre... Groble je puno
polomlenih grnarskih sudova s urezanim menorama. Kako kod Jevreja
polomleni grnarski sud obeleava propalog, izgublenog oveka i ovo je
groble propalih i izgublenih ludi, to su Hazari i bili na tom mestu i moda
u tom: vremenu.
Zelena knjiga
ISLAMSKI IZVORI O HAZARSKOM PITANU

AKANI, JABIR IBN (XVII vek) prema verovanju anadolskih leutara

(sviraa u def ili aigiju) to ime nosio je neko vreme ejtan, i pod njim se
prikazao jednom od najuvenijih deflija XVII veka Jusufii Masudiju. Ibn
Akani je i sam bio veoma vet svira. Zapisan je njegov prstomet za jednu
pesmu, pa se tako zna da je pri sviranju koristio vie od deset prstiju. Bio je
naoit ovek, nije imao senku i nosio je plitke oi, kao dve izgaene barice.
Svoja shvatanja o smrti nije hteo da objavi ludima, ali ih je prenosio
posredno, priajui prie, upuujui ih da itaju snove, ili da preko lovaca na
snove dou do saznanja o smrti. Nemu se pripisuju dve izreke: 1) smrt je
prezimenjak snu, samo to prezime nije nam poznato; 2) san je svakodnevni
kraj ivota, mala veba smrti, koja mu je sestra, ali svaki brat nije podjednako
blizak sestri. Jednom je i praktino hteo da pokae ludima kako deluje smrt i
to je sproveo na primeru nekoga hrianskog vojskovoe ije se ime sauvalo:
zvao se Avram Brankovi i ratovao je u Vlakoj gde se, kako je ejtan tvrdio,
svaki ovek raa kao pesnik, ivi kao lopov i umire kao vampir. Izvesno
vreme Jabir Ibn Akani proveo je kao turbelar uvar turbeta sultana
Murata, i tu je neki nepoznati posetilac zabeleio nekoliko Akanijevih rei:
uvar zabravla turbe zapisuje nepoznati pustivi da u njegov mrak
padne teki zvuk iz brave kao da unutra ostavla ime kijua. Mrzovolan je
kao i ja, seda na kamen do mene i sklapa oi. U asu kad ve mislim da je
zaspao u svom delu senke, uvar podie ruku i pokazuje mi molca koji lebdi
negde u tremu turbeta, iziao iz naih halina ili iz persijskih prostirki zgrade.
Vidi obraa mi se on nezainteresovano kukac je duboko gore pod
belim zidom trema i primetan je samo zato to se kree. Moglo bi se odavde
pomisliti da je ptica duboko u nebu, kad bi se zid shvatio kao nebo. Molac taj
zid verovatno tako i shvata i jedino mi znamo da nije u pravu. A on ne zna ni
to da mi to znamo. Ne zna ni da postojimo. Pa pokuaj sada da opti s njime,
ako moe. Moe li da mu kae neto bilo ta ali tako da te on shvati i
da si ti siguran da te je on shvatio do kraja?
Ne znam odgovorio sam a moe li ti?
Mogu uzvratio je mirno starac, plesnuvi dlanovima ubio molca i
pokazao mi ga smrvlenog na dlanu.
Misli li da nije razumeo ta sam mu rekao?
Tako moe i svei, gasei je izmeu dva prsta da pokae da postoji
primetio sam.
Naravno, ako je svea u stanju da umre... Zamisli sada nastavio je da
postoji neko ko zna, dok mi ovo znamo o molcu. to isto o nama. Neko kome
je poznato na koji nain, ime i zato je omeen ovaj na prostor, ono to mi
smatramo nebom i uzimamo kao da je neomeeno neko ko nije u stanju da
nam se priblii i da nam da do znanja da postojimo sem na jedan jedini nain
ubijajui nas. Neko ijim se ruhom hranimo, neko ko nau smrt nosi u
svojoj ruci kao jezik, kao sredstvo optenja s nama. Ubijajui nas, taj
nepoznati nas obavetava o sebi. I mi kroz nae smrti, koje su moda samo
pouka nekoj skitnici koja sedi kraj ubice, mi kaem, kroz nae smrti kao kroz
odkrinuta vrata sagledavamo u poslednjem trenutku neka nova pola i neke
druge mee. Taj esti i najvii stupanj smrtnoga straha (na koji nema seanja)
dri zajedno u igri i povezuje sve nas nepoznate uesnike.
Hijerarhija smrti u stvari je ono jedino to omoguuje sistem dodira
izmeu razliitih ravni stvarnosti u jednom inae nesagledivom prostranstvu
u kojem se smrti kao odjeci u odjecima ponavlaju beskonano...
Dok uvar govori, ja zakluujem: ako je to to mi on kazuje stvar
mudrosti, iskustva ili naitanosti, onda to ne zasluuje panju. Ali ta ako se
on jednostavno naao u ovom asu na jednom takvom stajalitu s kojeg ima
boli pogled i vidik nego mi ostali, ili on sam dan ranije?...
Jabir Ibn Akani potom je iveo lutalaki jo neko vreme, nosei svoje
glazbalo nainjeno od oklopa bele kornjae. Skitao je po selima Male Azije,
svirao i putao strele gatare. kradui i prosei dva sita brana na sedmicu.
Poginuo je 1699. godine po Isi na neobian nain. U to vreme obilazio je
etvrtkovita (mesta gde se vaar odrava etvrtkom) i, gde seo gde ustao,
zadevao je lude. Pluvao im u lule, vezivao im tokove na kolima jedne za
druge ili turbane u vor, tako da su uzajamno razmotavali alme, itd. Kada bi
prolaznike izazvao toliko da nasrnu na njega, dok bi ga slono batinali, sekao
im je kese i praznio depove. Kao da je ekao da mu proe vreme. Jednoga
dana, kada je ocenio da je prolo, potraio je nekog selaka koji je imao utu
kravu i platio mu da je dovede na odreeno mesto i u zakazani sat. Mesto je
bilo godinu dana nevino od svakog zvuka. Selak je pristao, doveo kravu, a
ona je probola Ibna Akanija i ovaj je ostao na mestu mrtav. Umro je lako i
brzo kao da je zaspao i pod njim se u tom asu pojavila senka, jedino moda
zato da doeka njegovo telo. Za njim je ostao def od oklopa bele kornjae koji
je toga dana prohodao, pretvorio se opet u ivotinju i otplivao u Crno more.
Leutari veruju da e, kada se Jabir Ibn Akani vrati na svet, i njegova
kornjaa opet postati beli leut koji e mu zameniti senku.
Sahranjen je u Trnovu blizu Neretve, na mestu koje se i sad zove
ejtanov grob. Posle toga na godinu dana jedan hrianin sa Neretve, koji
je dobro znao Akanija za ivota, ode u Solun nekim poslom. U Solunu ue u
nekakav duan da kupi raklu dvokraku viluku kojom se dve vrste mesa,
svinjsko i govee, odjednom stavlaju u usta. Kad gospodar duana izie
preda nj da ga uslui, ovek odmah prepoznade njemu Akanija i upita ga
otkud on u Solunu, kada ga sahranie ima godina u Trnovu.
Prijatelu odgovori mu Akani ja san umra, pa san od Alaha osuen
za vike vikova, pa ti ovdi trgujem i iman svega. Samo mi ne trai kantara, jer
ti ja merit vie ne mogu. Zato i prodajem sable, noeve, viluke i orua koja
se broje a ne mere. Ovde san vavik, samo mi se na 11. petak svake godine
vala nai u grobu. Nego, ja u tebi dat robe na veresiju koliko oe, ako e
mi uinit pismo da e vratit kad reemo...
Neretlanin pristade, mada je bio dan kad lule cvile i ne vuku, naini
pismeno s rokom posle 11. petka koji pada u mesecu rebi-ul-evelu, zaotri
crni tap na eldovo zrno i vrati se kui uzevi robe koliko je hteo. Usput na
samoj Neretvi napade ga nekakav grdan vepar, i jedva se odbranio tapom, ali
mu ivotinja ipak otkide komad plavoga pojasa. Kad doe mesec rebi-ul-evel,
Neretlanin uoi 11. petka uze pitol i onu viluku kuplenu u Solunu,
raskopa ejtanov grob i nae u njemu gde lee dvojica. Jedan poleuke, pa
pui na lulu s dugim kamiem, a drugi postrance i, uti. Kada potee pitol
na njih, onaj to pui dunu, mu dim u lice i ree:
Ja sam Nikon Sevast, meni ne more nita, ere sam ukopan na Dunavu
i istog trena ieznu; ostade samo ibuk za njime u raci. Tada se okrete i onaj
drugi i Neretlanin u njemu poznade Akanija, koji mu s prekorom ree:
E, prijatelu moj, ja san moga pogubit tebe u Tesaloniki, ma nisan tija,
nego san te pomoga. Sad pogubi ti mene na tvojoj viri...
I u tim reima nasmeja se Akani i Neretlanin mu vide u ustima komad
svog plavog pojasa... Tada se prenu, okrete pitol orozom nagore i opali u
Akanija. Akani pokua da ga domai rukom, ali bee ve kasno, samo ga
ogrebe, jer pitol sastavi i pogodi. Akani riknu ko vo i ispuni grob krvlu.
Kod kue Neretlanin odloi oruje i mai se za onu dvokraku viluku,
kad nje nigde. Dok je pucao u Akanija, ovaj mu bee ukrao viluku...
Prema drugom predanju, Jabir Ibn Akani uopte nije umro. Jednoga
jutra 1699. godine u Carigradu bacio je list lovora u abar s vodom i
zagnjurio u vodu glavu da opere perin. Zagnjuren nije ostao due od
nekoliko trenutaka. Kad je izvadio glavu iz vode i udahnuo vazduh, oko
njega vie nije bilo ni Carigrada ni carstva u kojem se umivao. Nalazio se u
istambulskom hotelu A kategorije ,,Kingston, tekla je 1982. godina po Isi,
imao je enu, dete i belgijski paso, govorio je francuski i samo je jo uvek
pred njim na dnu lavaboa marke F.Primavesi & Son, Corrella, Cardiff,
plivao jedan list lovora.

AL BEKRI, SPANARD (XI vek) glavni arapski hroniar hazarske

polemike. Negov tekst je tek nedavno publikovan (Kunik and Rosen, 44);
preveo ga je s arapskog Marquart (Osieuropaische und oslasiatische Streifzuge,
Leipzig 1903, 7-8). Uz Al Bekrija sauvana su jo dva izvetaja o hazarskoj
polemici, odnosno pokrtavanju, ali nisu potpuni, pa nije uvek izvesno da li
se odnose na prevoenje Hazara u judaizam, u hrianstvo ili u islam. Pored
Itakhrijevog izvetaja koji je u ovom delu izgublen, tu su izvetaji Masudija
Starijeg, autora sapisa Zlatni panjaci, koji smatra da su Hazari napustili
svoju veru za vlade Haruna Al Raida (786-809) u vreme kada su brojni
Jevreji izgnani iz Vizantije i iz Kalifata u Hazariju, gde su bili primleni bez
otpora. Drugi hroniar polemike bio bi Ibn Al Atir, ali njegovo svedoenje
nije sauvano u izvornom obliku nego ga prenosi Dimaski. Najzad, tu je kao
najpouzdaniji i najiscrpniji izvor hroniar hazarske polemike Al Bekri koji
tvrdi da su Hazari, posle 731. godine i ratova s kalifima, od Arapa prihvatili s
mirom i islam. Doista, arapski hroniari, Ibn Rustah i Ibn Fadlan pominju
mnoge islamske bogomole u hazarskom carstvu. Oni govore i o dvostrukom
kralevstvu", to bi znailo da je u hazarskoj dravi islam u jednom trenutku
bio usvajan na ravnopravnoj osnovi s nekom drugom veroispoveu, pa je
kagan ispovedao Muhamedovu veru. a hazarski kral judaizam. Prema Al
Bekrijevom svedoanstvu, Hazari su potom preli u hrianstvo i najzad su,
posle polemike pod kaganom Savrijel-Ovadijom 763, prihvatili judaizam,
poto je prethodno islamski predstavnik u polemici izostao jer je otrovan jo
na putu.

Al Bekri je uzimao (prema milenju Daubmanusa ) da je prvo

naputanje vere u asu kad su Hazari preli u islam najvanije i presudno.
Boija knjiga je slojevita pisao je on i o tome svedoi prvi imam kad kae:
Nijedna re iz te knjige poslata preko Anela nije sila s neba da mi je on
nije kazivao u pero, nijedna napisana, da je ja nisam ponovio naglas. I svaku
mi je objasnio osam puta: doslovno znaenje i duhovni smisao, redak koji je
promenjen prethodnim redom i redak koji menja sledei, tajnu i
dvosmislenost, pojedinano i opte. Sledei neke putokaze medicinara
Zaharije Razija, Al Bekri je smatrao da se tri vere islam, hrianstvo i
judaizam mogu uzeti kao tri nivoa Boije knjige. Svaki narod te slojeve u
stvari usvaja iz Boije knjige onim redom koji mu najvie odgovara i time
iskazuje svoju najdublu prirodu. Prvi sloj znaenja i nije uzimao u
razmatranje, jer to je onaj doslovni, koji se zove avam i dostupan je svakom
oveku bez obzira na veru. Drugi sloj sloj aluzija, prenesenih znaenja, koji
se zove kavas i koji razume elita, predstavla hriansku crkvu, pokriva
sadanji trenutak i zvuk (glas) Knjige. Trei sloj nazvan avlija koji obuhvata
okultna znaenja predstavla jevrejski sloj u Boijoj knjizi, sloj mistike
dubine i brojeva, sloj pismena knjige. A etvrti, anbija sloj prorokih
zraenja i sutranjice, predstavla islamsko uenje u njegovom najbitnijem
znaenju, duh Knjige, ili sedmu dubinu dubine. Tako su Hazari najpre
prihvatajui najvii sloj (anbiju), a tek potom ostale slojeve Boije knjige, i to
ne redom. pokazali da im najvie odgovara islamsko uenje. Tako oni nikada
potom nisu u stvari napustili islam, mada su u meuvremenu prelazili iz
hrianstva u judaizam.
Za to je dokaz injenica da je poslednji hazarski kagan, pre no to je
Hazarsko carstvo propalo, preao ponovo u prvobitno prihvaenu veru i
prihvatio islam, kako je lepo zabeleio Ibn Al Atir.
Izvetaj Spanjarda Al Bekrija bio je pisan biranim arapskim jezikom, onim
istim kojim su govorili aneli, ali se poslednjih godina ivota u dubokoj
starosti Bekrijev stil promenio. Bilo je to u trenutku kad je poeo hraniti
svoju ezdeset sedmu godinu, bio je elav, levoruk i desnonog i jedino je jo
uvek nosio par lepih krupnih oiju kao dve male plave ribe. Jedne noi
sanjao je da neka ena udara u njegova vrata. Iz postele je lepo video njeno
lice, napuderisano riblim branom kao to ine device, jer su vrata imala
otvor prema meseini. Kad je priao da je pusti u kuu ispostavilo se da ona
kucajui uopte nije stajala pred vratima nego sedela na zemli. Tako sedei,
bila je visoka koliko Al Bekri. Ali, kada je poela ustajati to je toliko dugo
trajalo i ilo u takvu visinu, da se Al Bekri prestravio i probudio umesto u
svojoj posteli, gde je sanjao pomenuti san, u nekom kavezu nad vodom. Bio
je mladi od dvadeset godina, levonog, duge kovrdave kose i brade za koju je
bilo vezano jedno sasvim neobrazloeno seanje umae on tu bradu u vino
i njome pere prsa nekoj devojci. Nije znao ni rei arapskog jezika, i s
tamniarem koji mu je pekao hleb od brana mlevenih muica, teno je
govorio na nekom jeziku koji je tamniar razumeo, a on ne. Tako on u stvari
nije vie znao ni jedan jezik i to je bio jedini trag onog starog njega od pre
buenja. Kavez je visio nad vodom i kad bi naila plima, samo mu je glava
virila iznad talasa, a za vreme oseke mogao je rukom pod sobom da uhvati
raka ili kornjau jer se tada voda mora povlaila, a nadolazila voda reke, i on
se prao slatkom vodom od slane. Pisao je u tom kavezu urezujui zubima
slova u oklop raka ili kornjae, ali nije umeo da proita zapisano i putao je
ivotinje u vodu ne znajui kakve poruke ale u svet. U drugim prilikama,
hvatajui kornjae u vreme oseke na njihovim oklopima bi primao poruke,
itao ih, ali ni re od proitanog nije razumeo. Umro je sanjajui slane enske
sise u umokcu od pluvake i zubobole i uei ponovo jezik Boije knjige od
drveta o koje je bio okaen.

ATEH (poetak IX veka) prema islamskom predanju na dvoru

hazarskog kagana ivela je neka roaka vladareva poznata sa svoje lepote.
Pred njenim odajama stajali su veliki psi uvari srebrne dlake i ibali repom
sami sebe po oima. Bili su uvebani da stoje nepomino i moglo se videti
kako povremeno, ne pokreui se s mesta, mokre po svojim prednjim
nogama. Kotrlali su u dnu grudi suglasnike kao kamenje, a pred spavanje bi
skoturali za sobom svoje duge repove kao brodsku uad. Ateh je imala
srebrne oi i nosila umesto dugmadi praporc tako da se po zvuku moglo znati
na ulici da li se princeza u dvoru odeva ili svlai za poinak.
Ali, njeni se praporci nikada nisu uli. Princeza je uz pamet bila obdarena
i neobinom sporou. Disala je ree no to drugi kijaju i u svojoj tromosti
gajila strahovitu mrnju prema svemu i svakome ko bi hteo da je nagna na
ubrzano delovanje, bez obzira da li je stvar na koju je bila nagonjena imala
nameru i sama da ostvari. Kao postava te haline sporosti u njenom
razgovoru ispolavala se jedna druga naklonost nikad se nije dugo
zadravala na istom predmetu i optei s ludima skalaitala je kao ptica s
grane na granu. Ali se zato nekoliko dana kasnije opet vraala neoekivano
na zapoetu priu i nastavlala i nepitana ono to je jednom odbila da
razmotri, odlutavi za svojim lepravim mislima. To potpuno odsustvo
razlikovanja vanih predmeta u govoru od sporednih i savrena
ravnodunost prema svim temama razgovora tumai se nesreom koja je
zadesila princezu u hazarskoj polemici.
Naime, Ateh je bila pesnikinja, ali jedino to se sauvalo od njenih rei
glasi: Razlika izmeu dva da moe biti vea nego izmeu da i ne" Ostalo se
samo pripisuje njoj.
Smatra se da je u arapskim prevodima sauvan izvestan broj njenih
pesama ili tekstova nastalih po njenom staranju. Naroito su privukle
istraivae hazarskih prilika u vreme preobraenja ovog naroda pesme
posveene hazarskoj polemici.
Po jednom milenju, to su bile lubavne pesme i tek su naknadno
upotreblene kao argumenti u pomenutoj polemici, kada su hroniari te
polemike poeli da belee dogaaje. Bilo kako mu drago, u toj polemici Ateh
je uestvovala s velikim arom i s uspehom je pobijala i hebrejskog i
hrianskog uesnika u polemici, tako da je na kraju pomogla islamskom
predstavniku, Farabi Ibn Kori i zajedno s hazarskim kaganom, svojim
gospodarom, prela u islam. Grk koji je uestvovao u polemici, osetivi da
gubi, udruio se s jevrejskim poslanikom i oni su zajedno osudili princezu
Ateh da bude predata podzemnim silama dva pakla hebrejskom Belijaalu i
hrianskom Satani. Da ne bi morala tako zavriti, Ateh je odluila da
dobrovolno utekne u trei pakao, islamskom Iblisu. Poto nije mogao Ai
cehhi promeniti odlukii druga dva pakla, Iblis joj je oduzeo pol, osudio je da
zaboravi sve svoje pesme i svoj jezik, sem jedne rei koja glasi ,,ku , ali joj je
darovao veiti ivot. Poslao joj je zloduha po imenu Ibn Hadra , koji joj se
prikazao u obliku noja, i on je izvrio ovu presudu. Tako je princeza Ateh
ostala veito da ivi i mogla je na svaku od svojih misli i svojih rei da se vrati
ponovo bezbroj puta i ne urei se, jer joj je venost otupila oseaj ta u
vremenu dolazi pre a ta posle. Ali. lubav je mogla imati samo u snu. Tako se
princeza Ateh potpuno posvetila svojoj sekti lovaca na snove, hazarskih
svetenika koji su se bavili stvaranjem neke vrste zemalske verzije onog
nebeskog registra koji pominje Sveta knjiga. Nena i njihova vetina
omoguavala joj je da u tue snove poale poruke, svoje ili tue misli i, ak,
predmete. Princeza Ateh mogla je doi na san oveku mlaem od sebe
hiladu godina i bilo koju stvar mogla je poslati osobi koja ju sanja isto tako
bezbedno kao skoroteom na konju pojenom vinom. Samo mnogo. mnogo
bre... Opisan je jedan takav postupak princeze Ateh. Stavila je jednom klu
svoje lonice u usta i ekala dok nije ula muziku i krhki glas mladog
enskog eladeta kako izgovara sledee rei:
Postupci u oveijem ivotu su poput jela, a misli i oseanja kao zaini.
Nee dobro proi onaj ko posoli trenje ili siretom zalije kola...
Kada te rei behu izgovorene, klu iz princezinih usta nestade i ona je,
kau, znala da je tako izvrena zamena. Klu je otiao onome kome su bile
namenjene rei, a rei u zamenu za klu dole su princezi Ateh...

Daubmanus tvrdi da je princeza Ateh jo uvek bila rtva u njegovo

vreme i jedan leutar iz XVII veka neki Turin iz Anadolije po imenu Masudi,
sreo ju je i razgovarao s njom. Taj ovek uio je vetinu lovaca snova i
posedovao neku vrstu arapske verzije hazarske enciklopedije ili renika, ali u
asu kada je sreo princezu nije jo uvek poznavao sve odrednice tog registra,
pa nije prepoznao re ,,ku kada ju je princeza Ateh pomenula. Ta re je iz
hazarskog renika i oznaava vrstu voa i da je to shvatio, Masudi bi se setio
ko je pred njime i mogao je sebi utedeti sve kasnije napore u svojoj vetini;
od nesrene princeze mogao je nauiti o lovu na snove vie no iz bilo
kakvoga renika. Ali nije ju poznao i pustio je svoj najboli ulov mislei da je
bezvredan. Zato je Masudija, kako veli jedna legenda, njegova roena kamila
plunula u oi.

ZIDAR MUZIKE Hazari su imali graditele koji su tesali i postavlali

ogromne komade stena od soli na puteve vetrova.
Na putu svakog od etrdeset hazarskih vetrova (od kojih su pola bili slani,
a pola slatki) zidana je po jedna skupina slanih mramorova i kad bi nailo
svakogodinje doba obnavlanja vetrova, svet se skuplao na takvim mestima
i sluao ko je od graditela sastavio najlepu pesmu. Jer, vetrovi su u dodiru s
gromadama provlaei se izmeu njih ili elajui im vrhove, svirali uvek
drugu pesmu sve dok mramorovi ne bi zajedno sa zidarima iezli zauvek
isprani kiama, ibani pogledima prolaznika i lizani jezicima ovnova i bikova.
Jedan od takvih zidara muzike, Arapin, poe sa nekim Jevrejinom i
Hazarom da uje kako e s prolea svirati njegovo kamenje. Kod nekog
hrama, gde su sanjani u grupi zajedniki snovi, Jevrejin i Hazar se posvaaju
i u meusobnom obraunu izginu. Arapin koji je za to vreme spavao u
hramu, bude optuen da je ubio Jevrejina, jer se znalo da mu je sused i da se
nisu trpeli. Tako zatraie Jevreji za njega smrt. Arapin je pomislio: ko se
zameri na tri strane, nee utei na etvrtu. Jer, u hazarskoj dravi Grke titi
hrianski zakon, Jevreje jevrejski, Arape islam, dakle zakoni mnogo
obuhvatniji od hazarske drave... Stoga se Arapin branio na taj nain to je
tvrdio... [na ovom mestu tekst je oteen]. I tako je umesto smrtne kazne
dobio da vesla na galiji i stigao jo da uje muziku mramorova pre no to su
se raspali u tvrdoj tiini o koju se elo razbija.

IBN (ABU) HADRA ejtan koji je uzeo pol princezi Ateh. Obitavao je
u paklu na mestu gde se seku putanja Meseca i putanja Sunca. Bio je pesnik i
o sebi je zapisao sledee stihove:

Uasnu se Abisinci kad im priem eni, A uz njih i Grci, Turci, Guri i

Sloveni...
 Pesme Ibn Hadraa sakupio je jedan ovek, po imenu Al Mazrubani, koji
je pribirao stihove demona i u XII veku sastavio knjigu demonske poezije
(uporediti arapsku zbirku Ahmada Abu Al Ale, Al Maari, koja belei ovaj
podatak).
Ibn Hadra je jahao konja velikog koraka. Svaki dan se i danas uje po
jedno kopito njegovog konja u kasu.

KAGAN naziv hazarskog vladara, dolazi od tatarske rei kan, to znai

knez. Prema tvrenju Ibn Fadlana, kagane su Hazari sahranjivali pod vodom,
u potocima. Kagan je uvek delio vlast sa svojim suvladarom od kojeg je bio
stariji samo koliko da se njemu nazove dobar dan pre no onom drugom. Po
svoj prilici kagan je predstavlao stam vladarsku, moda tursku porodicu, a
kral ili beg, njegov suvladar, bio je iz naroda, dakle Hazar. Jedino
svedoanstvo iz IX veka (Jakubi) govori da je ve u estom veku uz kagana
postojao i njegov predstavnik, kalifa. O suvladarstvu kod Hazara najbole
svedoanstvo ostavio je Al Itakhri. Negov tekst, nastao 320. godine po
hidri (932. godine po Hristu), ide kako sledi:
to se tie hazarske politike i naina upravlanja, njihov vladar zove se
kagan Hazara. On je vieg ranga od hazarskog krala (bak ili beg), sem to ga
kral imenuje (da je mu zvanje kagana). Kada hoe da naimenuju kagana,
dovedu izabranika i dave ga komadom svile sve dok mu se dah skoro ne
prekine, a onda ga upitaju: ,Koliko dugo eli da vlada?, a on odgovara:
,Toliko i toliko godina. Ako umre pre isteka roka, nikom nita. Ako ne,
ubijaju ga im se navri pomenuta godina. Kagan ima mo samo u kui
uglednih. Nema pravo da nareuje i da zabranjuje, ali je potovan i svet pada
niice u njegovom prisustvu. Kagan se bira iz grupe uglednika koji nemaju ni
mo ni novac. Kada na nekoga od njih doe red da uzme vladarsko mesto,
oni ga biraju ne gledajui na njegovo imovno stanje. Doznao sam od
pouzdane osobe da je videla na ulici jednog mladog oveka gde prodaje hleb.
Govorilo se da kad je kagan umro nije bilo drugog koji zasluuje mesto
kagana sem toga mladia, ali je on bio musliman, a mesto kagana daje se
samo Jevrejima."
Kaganovi suvladari bili su obino odlini ratnici. Jednom su posle neke
pobede neprijatelima odneli kao plen i pticu kukuviju koja je kricima
otvarala izvore pitke vode. Neprijateli su onda doli da ive s njima. Tada je
vreme poelo vrlo sporo da protie.: Starili su za godinu koliko ranije za
sedam godina, njihov kalendar, podelen na tri meseca Sunev, Meseev i
period bez meseine, morali su da menjaju. Raali su se za dvadeset dana, u
jednom letu imali su devet etvi, a potom devet uzastopnih zima da pojedu
ponjeveno. U danu su pet puta ili na poinak petnaest puta kuvali i sedali
za trpezu, mleko irn se dralo samo u noima bez meseca koje su trajale
toliko dugo da su zaboravlali gde su im putevi, a kada bi najzad svanulo nisu
se mogli poznati, jer su jedni odrasli, a drugi ostarili. I znali su da kada se
ponovo smrkne, to se pokolenje nee vie nikada videti. Slova koja su
ispisivali lovci na snove postajala su sve vea i vea, jedva su uspevali da im
se obisnu o krake crtajui ih, knjige su poslale nedovolne i poeli su pismena
ispisivati po padinama bregova; reke su tekle strahovito dugo do velikog
mora i jedne noi, dok su konji pasli na meseini, kaganu je na san doao
aneo i rekao mu:
Tvorcu su drage tvoje namere, ali tvoja dela nisu. Tada je kagan upitao
lovce na snove ta znai njegov san i otkuda dolazi hazarska nesrea. Jedan je
od lovaca rekao da dolazi veliki ovek i vreme se ravna prema njemu. Na to je
kagan uzvratio:
Nije tano, mi smo se smanjili i otuda nae nevole.
Potom je udalio od sebe hazarske svetenike i lovce na snove i naredio da
se pozovu jedan Jevrejin, jedan Arapin i jedan Grk da mu objasne san. Reio
je da zajedno sa svojim narodom pree u veru onoga ije objanjenje bude
najprihvatlivije. Kada je na dvoru kaganovom zapodenuta polemika o tri
vere, kagan se opredelio za argumente arapskog uesnika, Farabija Ibn-Kore
, koji je pored ostalog, dao zadovolavajui odgovor na sledee kaganovo
pitanje:
ta osvetlava nae snove, koji se deavaju u potpunoj pomrini, iza
skloplenih oiju? Seanje na svetlost, koje vie nema, ili svetlost budunosti,
koju kao predujam uzimamo od sutranjeg dana, mada jo nije svanuo?
U oba sluaja to je nepostojea svetlost uzvratio je Farabi Ibn-Kora.
Prema tome, svejedno nam je koji je odgovor taan i pitanje treba uzeti kao
nepostojee.
Kaganu koji je primio islam sa svojim doglavnicima nije sauvano ime.
Zna se da je sahranjen pod znakom elif (arapsko slovo u obliku polumeseca).
Drugi izvori kau da se zvao Katib pre no to se izuo i oprao noge da bi uao
u damiju. Svoje staro ime i obuu nije vie naao kad je posle molitve izaao
na sunce.

KORA, FARABI IBN (VIII-IX vek) islamski predstavnik u hazarskoj

polemici . Vesti o njemu su retke i protivurene. Al Bekri , najvaniji
islamski hroniar hazarske polemike ne pominje mu ime. Smatra se da je to
iz potovanja prema IbnKori. Ibn-Kora, naime, nije voleo da se u njegovom
prisustvu pominju imena, pa ni njegovo vlastito. Smatrao je da svet bez
imena postaje jasniji i istiji. Isto ime skriva i lubav i mrnju i ivot i smrt.
Voleo je da kae da mu je to prosvetlenje dolo u asu kad mu se jedna
muica udavila u oku dok je gledao ribu, koja je tako bila nahranjena
muicom. Prema nekim svedoanstvima, Ibn-Kora nije ni stigao u hazarsku
prestonicu i nije uestvovao u uvenoj polemici, mada je bio pozvan. Po
tvrenju Al Bekrija, hebrejski uesnik u polemici poslao je oveka da otruje
ili posee Ibn-Koru, prema drugim izvorima Farabi je bio zadran na putu i
stigao je poto je rasprava ve bila zakluena. Ishod polemike, meutim,
pokazuje da je islamski predstavnik bio i te kako prisutan na dvoru
hazarskog kagana. Kada su se uesnici iznenadili to vide Ibn-Kom, mada su
neki od njih smatrali da mu ve treba kovati prstenje za dau i da je mrtav, on
je mimo skrstio noge i pogledavi ih oima koje su bile kao dve plitke orbice
od luka, rekao:
U detinjstvu, davno, video sam na jednoj livadi kako su se sudarila dva
leptira; malo arenog praha prelo je s jednog krila na drugo i odleprali su
dale, a ja sam ovaj sluaj zaboravio. Sino na putu jedan ovek, zamenivi
me ko zna s kime, udario me je sablom. Pre no to sam produio put iz mog
obraza mesto krvi izbilo je malo leptirovog praha...
Sauvan je jedan od glavnih argumenata za koje se uzima da ga je u korist
islama upotrebio Farabi Ibn-Kora. Hazarski vladar pokazao je predstavnicima
tri religije Jevrejinu, Arapinu i Grku jednu paru. Bila je trougaona i s
jedne strane nosila je oznaku vrednosti od pet suza (kako su Hazari
oznaavali svoj novac), a s druge sliku koja predstavla oveka na odru kako
trojici mladia kraj sebe pokazuje sveanj prutova. Kagan je traio od dervia,
rabina i monaha da mu protumae sliku na pari. Islamski izvori kau da je
hrianski predstavnik u polemici tvrdio da je re o drevnoj grkoj prii: otac
na samrtnikom odru sinovima pokazuje da su jaki samo udrueni, kao
nesalomivi snop prua, dok ih je razdvojene lako lomiti jednog po jednog.
Jevrejin je tvrdio da slika predstavla udove ludskog tela koji samo
zajednikim naporom odravaju telo. Farabi Ibn-Kora nije se sloio s
ovakvim tumaenjima. On je tvrdio da je troroga nomizma iskovana u paklu,
pa ni znaenje slike ne moe biti onakvo kako je kod prethodnika navedeno.
Ona prikazuje ubicu koji je zbog zloina osuen da popije otrov i ve se
nalazi na za to pripremlenom odru. Pred njim su tri demona: Asmodej,
demon hebrejske Gehene, Ahriman, ejtan islamskog Dehenema i Satana,
avo hrianskog pakla. Ubica dri tri pruta u ruci to znai da e biti ubijen
ako tri demona budu zastupila ubijenoga, a spasen ako se demoni odreknu
odbrane njegove rtve. Poruka trorogog perpera je, dakle, jasna. Pakao je
ale na zemlu kao opomenu ludima. rtva koju ne zastupa nijedan od tri
demona, ni islamski, ni hebrejski, ni hrianski demon, ostae neosveena, a
njen ubica bie poteen. Najopasnije je, dakle, ne pripadati ni jednom od ta
tri sveta, kao to je sluaj s Hazarima i njihovim kaganom. U tom sluaju
potpuno ste bez zatite i moe vas ubiti ko hoe, a da ne strada...
Jasno je da je Farabi Ibn-Kora na ovaj nain ukazivao kaganu da je
neophodno i nesumnjivo korisnu za njega i njegov narod da napusti svoju
dotadanju veru i da pree u onu od tri mone veroispovesti iji predstavnik
ume najbole da mu protumai svet i prui najtanije odgovore na njegova
pitanja. Kaganu je tumaenje slike Farabija Ibn-Kore izgledalo najubedlivije
i on je prihvatio njegove argumente, priklonio se islamskom uenju, skinuo
pojas i pomolio se Alahu.
Oni islamski izvori koji smatraju da Ibn-Kora uopte nije uestvovao u
polemici i da nije ni stigao na dvor hazarskog kagana, jer je bio otrovan jo
na putu, pozivaju se na sledei tekst koji bi prema njima mogao predstavlati
ivotopis Farabija Ibn-Kore. Ibn-Kora je bio uveren da je itav njegov ivot u
stvari ve zapisan u nekoj knjizi i da je udeen prema nekoj davno isprianoj
prii. itao je hiladu i jednu no i hiladu i dve druge sline povesti, ali ni u
jednim ni u drugim priama nikada nije naao onu prema kojoj je tekao
njegov ivot. Imao je konja brzog, da su mu ui letele kao ptice, a on je stajao
u mestu. Tada ga je kalifa iz Samare poslao u Itil da razgovara s hazarskim
kaganom i pridobije ga za islam. Ibn-Kora je poeo da se sprema za svoju
misiju, nabavio je pored ostalog divan pesama hazarske princeze Atehv i
meu njima naao i jednu koja mu se uinila kao ona prava i dugo traena
povest prema kojoj je udeen njegov ivot. Jedino to se nije slagalo i to je
iznenadilo Ibn-Koru u tom tekstu jeste da je on govorio o eni, a ne o
oveku. Sve ostalo se slagalo, ak je i kaganov dvor bio nazvan ,,kolom. Ibn-
Kora je zapis preveo na arapski mislei kako je istina samo jedan trik. Prevod
glasi:
 Zapis o putnici i koli

Putnica ima paso koji na Istoku smatraju zapadnim, a na Zapadu

istonim. Nen paso, dakle, pobuuje sumnju i na Istoku i na Zapadu, ona
baca dva hlada, desno sen, a levo senku. U dnu jedne ume izbrazdane
stazama ona trai uvenu kolu na kraju dalekog puta, gde treba da poloi
svoj najvii ispit. Nen pupak je kao pupak presnoga hleba, a njen put tako
dug da jede godine. Doavi najzad pred umu, ona sreta dva oveka i pita ih
za put.
Oni je gledaju oslanjajui se na svoje oruje i ute iako su rekli da znaju
gde je kola. Potom jedan od njih pokazuje: idi pravo i na prvoj raskrsnici
staza skreni levo i opet levo, tako e se nai pred samom kolom. Putnica
zahvaluje mislei kako je dobro to joj nisu pregledali putnu ispravu, jer
tada bi sigurno posumnjali u nju kao u strankinju i traili bi njene zadnje
namere. Ona nastavla put, skree prvom stazom levo, pa opet levo; prema
datim uputstvima uopte nije teko snai se, ali na kraju druge leve staze lei,
umesto kole, velika movara. I pred movarom stoje smeei se dva
naoruana oveka koje ona ve poznaje. Kroz osmeh trae oprotenje i kau:
Pogreno smo objasnili: trebalo je da ide na prvom raskru desno, pa opet
desno i tamo je kola. Ali mi smo morali da proverimo tvoje namere i da
utvrdimo da li zaista zna put, ili se samo pretvara da ne zna. Ali, sada je
ve kasno i ti danas vie ne moe stii do kole. A to znai vie nikad. Jer
kola od sutra vie nee postojati. Ti si, dakle, promaila svoj cil za itav ivot
zbog ove male prevare, ali valda shvata da je zbog bezbednosti drugih bilo
neophodno da tako postupimo i zatitimo se od mogunih zlih namera
putnika koji trae kolu. Ali, nemoj zbog toga prebacivati ni sebi. Da si
skrenula suprotno od puta koji smo ti pokazali, to jest da si ila desno umesto
levo; opet bi izalo na isto, jer tada bismo znali da nas obmanjuje, da u stvari
zna put do kole iako pita za njega, i morali bismo da te proverimo, jer bi
tvoje namere bile oigledno sumnjive im ih krije od nas. Tako se do kole
zapravo uopte ne moe stii. Meutim, tvoj ivot nije rtvovan uzalud: on je
iskorien da se jedna stvar na svetu proveri. A to nije malo...
Tako su govorili ludi, a putnica je sada imala jednu jedinu utehu svoj
paso, koji nije pokazala i o kojem ludi kraj barutine i ne sanjaju kakve je
boje. Ali, u isto vreme time ih je obmanula i omela njihovu proveru, to znai
da je njen ivot ipak rtvovan uzalud. Dodue, uzalud s njihovog stanovita
na jedan, a s njenog uzalud na drugi nain. Jer, ta je njoj stalo do njihovih
provera? Pa ipak, stvar u svakom sluaju izlazi na isto i tako se svrha njenog
bitisanja, koja vie nije pred njom, mora neizbeno pomeriti uz tok vremena;
i sada ona poinje da misli da svrha nije bila u koli nego negde na putu do
kole, ma koliko samo traenje bilo uzaludno. To traenje njoj u seanju
odjednom biva sve lepe i lepe, i naknadno joj postaju vidlive mnoge lepote
puta, i ona zakluuje da se prelomna stvar dogodila ne na kraju puta, pred
kolom, nego negde mnogo ranije, u prvoj polovini putovanja, to nikada ne
bi pomislila da put nije bio uzaludan. U okviru preraspodele seanja, u kojem
kao trgovac nekretninama promee ponovo sve svoje naslee, ona poinje da
obraa panju na nove pojedinosti, u uspomenama jedva zabeleene. Izmeu
tih pojedinosti ona trai one najvanije stalno se opredelujui za sve manji i
manji broj, dok nemilosrdnim svoenjem i sve stroim izborom ne dolazi do
jednog jedinog prizora iz seanja:

Sto i na njemu aa vina bojenog drugim vinom. Tek ulovleno meso luke
peeno na balezi kamile. Jo hranlivo od sinonog sna ptice. Vreo hleb s mrkim
licem tvog oca i pupkom tvoje matere. I sir od mlade i stare ostrvske ovce. Kraj
obeda na stolu svea s kaplom ognja na vrhu, do nje Boija knjiga i mesec
demaz-ul-aker tee kroz nju.

KU (Driopteria filix chazarica) vrsta ploda s Kaspijskog mora.

Daubmanus* je zabeleio o tom plodu sledee: Hazari neguju jednu vrstu
voa koja nigde na svetu ne uspeva sem kod njih. Ono je obraslo neim to
lii na riblu krlut, ili krlut iarke, raste na veoma visokom stablu i
plodovi na granama izgledaju kao ribe koje krmari kae ive za peraja nad
ulazom u znak da ima rible orbe. Ponekad to voe isputa glasove kao u
zebe. Na ukusu je veoma hladno i pomalo slano. U jesen, budui da je sasvim
lako i da nosi koticu koja pulsira kao srce, padajui s grane jedno vreme leti
maui perajima kao da pliva kroz talase vetra. Deaci ga love prakama, a i
jastrebovi se ponekad prevare i odnesu ga u klunu pomislivi da je riba.
Otuda hazarska poslovica koja kae: Arapi e nas pojesti mislei kao kobac
da smo riba, a mi smo ku.
Re ku ime tog voa ejtan je jedinu ostavio u seanju hazarske
princeze Ateh poto je zaboravila svoj jezik. Ponekad, nou, uje se glas ku-
ku! To princeza Ateh izrie jedinu re koju zna i plae pokuavajui da se seti
svojih zaboravlenih pesama.

MASUDI JUSUF (sredina XVII veka 25. IX 1689) uveni svira u

argiju (leut), jedan od pisaca ove knjige.
Izvori: Neto podataka o Masudiju prikupio je Daubmanus u svome
izdanju, a ovi su, opet, crpeni iz muzikih rukopisa XVII veka. Prema tim
izvorima, Masudi je triput zaboravlao svoje ime i tri puta promenio zanat, ali
su uspomenu na njega sauvali oni kojih se prvo odrekao muziari u
Anadoliji. Leutarske kole u Izmiru i Kuli bile su rasadnici legendi o
Masudiju u XVIII veku i te legende su predavane uz njegove uvene
prstomete. Masudi je sauvao prepis jedne arapske verzije Hazarskog renika
koju je dopunjavao svojom rukom, umaui pero u etiopsku kafu. Govorio je
s naporom kao da treba da mokri poto je mokrio.
Masudi je poreklom iz anadolske porodice. Tvrdi se da ga je sviranju uila
ena, i to levoruka, koja je obrnuto strunala glazbalo. Pouzdano je da
prstomet koji su u XVII i XVIII veku koristili anadolski leutari potie od
njega.
Prema legendi, imao je posebno razvijen oseaj da proceni instrument pre
no to ga uje. Prisustvo razdeenog (nenatimovanog) leuta u kui oseao je
kao neko uznemirenje, ak muninu. Svoj instrument je strunao i zglaavao
prema zvezdama. Znao je da leva ruka sviraa zaboravla svoj posao s
vremenom, ali desna nikad. Napustio je muziku veoma rano i u vezi s tim
sauvano je jedno predanje.
Tri noi uzastopce sanjao je da mu je umirao po jedan lan porodice.
Najpre otac, pa ena, pa brat. A potom, etvrte noi je usnio da mu je umrla i
druga ena, arenih oiju, koje su menjale boju na hladnoi kao cvee.
Pre no to ih je sklopila, njena dva oka izgledala su kao dva zrna utog
groa kroz koje se naziru semenke. Leala je sa sveom u pupku i kosom su
joj vezali bradu da se ne smeje. Probudio se i vie nikada u ivotu nije usnio
nijedan san. Bio je uasnut. On drugu enu uopte nije imao.
Obratio se nekom derviu i upitao ga ta da misli o ovakvom snu. Ovaj je
otvorio Knjigu i proitao mu:
O, dragi moj sine! Ne govori o svojem snu svojoj brai! Jer e skovati
zaveru protiv tebe.
Nezadovolan ovim odgovorom, upitao je o znaenju sna svoju jedinu
enu, a ona mu je odgovorila:
Ne govori nikom o svojem snu! Jer na onome kome ga poveri izvrie
se tvoj san, a ne na tebi.

Tada je Masudi reio da potrai nekog lovca na snove nekog ko bi stvar

mogao poznavati iz linog iskustva.
Objasnili su mu dasu lovci na snove postali retki, rei nego ranije, da je
vea verovatnoa da e ih sresti ako krene na Istok nego na Zapad, jer oni svi
vuku poreklo i vetinu od plemena Hazara koje je nekada ivelo na
ograncima Kavkaza, gde raste crna trava. Masudi je uzeo argiju i krenuo du
mora na Istok.
Pomislio je: oveka treba prevariti pre no to ti nazove dobro jutro, posle
je kasno. Tako je s urbom poeo njegov lov na lovce snova. Jedne noi
probudio ga je neki ovek. Masudi je ugledao pred sobom starca ija je brada
bila seda samo po vrhovima, kao lea jea. Dolak je upitao Masudija da li je
moda viao u snovima enu arenih oiju, boje beloga vina. Menjaju boju
kao cvee na hladnoi! dodao je nepoznati. Masudi je rekao da ju je video.
ta je bilo s njom?
Umrla je.
Kako zna?
Umrla je u mom snu na moje oi, kao moja druga ena. Leala je sa
sveom u pupku i vezanom kosom.
Tada je starac zaridao i rekao slomlenim glasom:
Umrla! A ja za njom idem od Basre dovde. Nena se spodoba seli iz sna u
san i ja lutam za njom pratei one koji je sanjaju ve tri godine.
Tada je Masudi shvatio da je pred njime ovek kojeg trai.
Jeste li vi lovac na snove, kada ste mogli toliko ii za enom?
Ja lovac na snove? zaudio se starac. Kakvo je to pitanje? Pa lovac
na snove ste vi, a ja sam obian lubitel vae vetine. Likovi koji lutaju iz sna
u san mogu umreti samo u snovima roenog lovca na snove. Vi, lovci na
snove ste grobla, a ne mi.
Ona je prevalila hilade mila da bi umrla u vaem snu. Samo, vi sada
vie neete sanjati. Sada moete jedino otpoeti sopstveni lov. Ali ne na enu
s oima boje vina. Ona je mrtva i za vas i za svakog drugog. Morate poterati
novu lovinu...
Tako je Masudi od starca dobio prva uputstva o svom novom zanimanju i
doznao sve to se o lovcima na snove moe doznati. Ako ovek raspolae
dobrim pisanim i usmenim izvorima upozorio je starac moe se uputiti u
ovu vetinu prilino dobro. To je kao onaj sufija koji je izvrio taubu, pokajao
se i naao svoj makam potujui sve propise. Toliko moeA bilo ko.
Ali, pravi uspeh u ovom poslu moe imati samo onaj ko je roen za to,
kome sam Bog pomogne da dostigne nebesko prosvetlenje hal. Najboli
lovci na snove bili su hazarski lovci, ali Hazara odavno nema. Sauvala se
samo njihova vetina i delimino njihov renik, koji govori o toj vetini. Oni
su mogli da prate likove koji se javlaju u tuim snovima i da ih gone kao
divla od oveka do oveka, ak i kroz snove ivotinja ili demona...
Kako se to postie? upitao je Masudi.
Sigurno ste opazili da ovek pre no to zaspi, u onom dvovlau izmeu
jave i sna posebno usklauje svoj odnos prema zemlinoj tei. Negove misli
oslobaaju se tada od privlanosti zemle u pravoj srazmeri sa silom kojom
zemlina tea pojaano deluje na njegovo telo. U takvom asu pregrada
izmeu misli i sveta postaje porozna, proputa oveije misli na slobodu
poput onih sita to imaju tri gustine. U tom kratkom trenutku kada se studen
najlake uvlai u oveije telo, njegove misli kipe iz njega i mogu se proitati
bez veeg napora. Osobe koje obrate panju na onoga ko pada u san moi e i
bez vebe da uhvate ta on misli u tom asu i na koga se misli odnose. Ako
upornom vebom uete u ovu vetinu posmatranja oveije due u asu kada
je otvorena, trenutak tog otvaranja moete pratiti sve due i sve duble u san
i u njemu moete loviti kao u vodi otvorenih oiju. Tako nastaju lovci na
snove.
Ti ispovednici sanjaa, kako su ih Hazari nazivali, beleili su palivo
svoja osmatranja snova kao to negde rade osmatrai neba ili itai sudbine iz
Sunca i zvezda. Sve u vezi s tom vetinom, zajedno sa ivotopisima
najuglednijih lovaca, sa itijima ulovlene divlai, sakupleno je po
nareenju hazarske princeze Ateh, zatitnice lovaca na snove, u celinu u
obliku hazarske enciklopedije ili renika. Taj hazarski renik predavali su
lovci na snove s kolena na koleno i svaki od njih imao je zadatak da ga
dopuni. S tim cilem osnovali su pre mnogo vekova kolu u Basri, bratstvo
istih ili prijatele vernosti sektu koja je preutala svoja imena i izdala
Kalendar filosofa i Hazarsku enciklopediju, ali te knjige je kalif Mostandi
spalio zajedno s knjigama islamskog ogranka ove kole i sa spisima Avicene.
Tako ta prvobitna verzija hazarskog renika koju je zasnovala princeza Ateh
nije sauvana, tekst renika do kojeg sam ja doao samo je arapski prevod i ja
ti jedino taj mogu dati. Uzmi ga, dakle, ali mora dobro nauiti sve odrednice,
jer moe ti se dogoditi, ako ne poznaje dovolno dobro renik svoje vetine,
da najvaniju divla svoga lova propusti. Pazi, dakle, rei hazarskog renika
u lovu na snove su isto to tragovi lava u pesku pred obinim lovcem.
Tako je govorio starac Masudiju i na kraju mu je uz renik dao i savet:
U argiju moe svak da udara, ali lovac na snove moe postati samo
izabranik, onaj kome je to dato od neba. Ostavite svoj instrument! Jer, leut je
izmislio neki Jevrejin, po imenu Lamko. Okanite ga se, dakle, i krenite u lov!
Ako vaa divla ne umre u nekom tuem snu, kao to se meni dogodilo,
odvee vas do cila!
A koja je svrha lova na snove? upita Masudi.
Cil lovaca na snove je da shvate da je svako buenje samo stepenica u
nizu oslobaanja iz sna. Ko shvati da je njegov dan samo tua no. da su
njegova dva oka isto to neije jedno, tragae za pravim danom, koji
omoguuje istinsko buenje iz sopstvene jave, kao to se budi iz sna, a to
vodi stanju u kojem je ovek jo budniji no na javi. Tada e najzad videti da
je jednook u odnosu na dvooke i slep u odnosu na budne...
I tada starac Masudiju poveri
Povest o Adamu Ruhaniju
Ako bi se sastavili svi ludski snovi dobio bi se jedan ogroman ovek,
jedno ludsko bie veliine kontinenta. I to ne bi bio bilo koji ovek, nego
Adam Ruhani, nebeski Adam, aneoski predak oveka o kojem govore imami.
Taj Adam pre Adama bio je trei razum sveta u poetku, ali se toliko
zaneo sobom da je zalutao; i kad se osvestio iz te vrtoglavice, odbacio je u
pakao svoje saputnike u zabludama, Iblisa i Ahrimana, i vratio se nebu, ali je
tamo sada umesto trei postao deseti um, jer se sedam nebeskih Kerubina
nalo u meuvremenu na aneoskoj lestvici iznad njega.
Tako je dolo do zaostajanja Adama pretee: sedam stupnjeva lestvice, to
je mera njegovog kanjenja za samim sobom i tako je roeno vreme. Jer,
vreme je samo onaj deo venosti koji kasni. Taj aneoski Adam, ili Praadam,
koji je bio i ovek i ena istovremeno, taj trei aneo, koji je postao deseti
aneo, tei veno da se doepa sebe samoga i u tome na trenutke uspeva, ali
ponovo pada, tako da i danas luta izmeu desetog i drugog stupnja lestvice
razuma. oveiji snovi su, dakle, onaj deo ludske prirode koji potie od tog
Adama pretee, nebeskog anela, jer on je mislio na taj nain na koji mi
sanjamo. Bio je brz kao to smo mi brzi samo u snu ili, tanije, nai snovi su
od njegove aneoske brzine sazdani. I govorio je na isti nain kao to mi
govorimo u snu, bez sadanjeg i prolog vremena, samo u buduem. I poput
nas u snu ni on nije mogao da ubije ili da oplodi. Otuda lovci na snove rone
po tuim sanjama i poincima i iz njih izvlae delie bia Adama pretee,
slau ih u celine, takozvane hazarske renike, s cilem da sve te knjige
zajedno sastavlene ovaplote na zemli ogromno telo Adama Ruhanija.
Ukoliko naeg aneoskog pretka pratimo u trenutku kada je u usponu po
nebeskoj lestvici, pribliavamo se i sami Bogu, ukoliko imamo nesreu da ga
pratimo kad pada, udalavamo se od Boga, ali ni jedno |ni drugo mi ne
moemo znati. Oslanjamo se na sreu uvek u nadi da e na dodir s njime
pasti u asu kad je on na putu ka drugom stupnju lestvice razuma, kako bi i
nas mogao povui u visine, blie Istini.

Od naeg poziva lovaca na snove, dakle, moe doi nesluena korist ili
ogromna nesrea. Ali, to ne zavisi od nas. Nae je da pokuamo. Ostalo je
tehnika.
Na kraju, jo jedna napomena. Putevi koji jure kroz tue snove kriju
ponekad znakove po kojima se moe zakluiti je li Adam pretea na usponu
ili na padini svoje staze. Ti znakovi su osobe koje se uzajamno sanjaju. Zato
je krajnji cil svakog lovca na snove da doe do takvog para ludi i da ga sto
bole upozna. Jer, takve dve osobe uvek predstavlaju delie Adamovog tela iz
razliitih faza i nalaze se na razliitim stupnjevima lestvice razuma. Sem,
naravno, one najvie, druge, gde je Bog plunuo u usta Adamu i obukao mu
jezik u etiri pluvake. Prema tome im naie na dvojicu koji se uzajamno
sanjaju, na cilu si! I posle ne zaboravi da svoje izvetaje i dopune hazarskom
reniku ostavi tamo gde ih ostavlaju svi uspeni lovci na snove u damiju
u Basri posveenu proroici Rabiji... Tako je govorio starac Masudiju. I tako
je Masudi ostavio muziku i postao lovac na snove.

Najpre je seo i proitao sve beleke o Hazarima koje su mu bile

poklonjene u obliku renika. Na prvoj stranici te knjige pisalo je:
,,U ovoj kui, kao u svim kuama, nee svi biti podjednako dobrodoli. I
nee uivati istu ast. Neki e od njih imati sedite u elu trpeze, i pred njih
e biti iznete najlepe ponude, i pre ostalih oni e moi, da vide ta dolazi na
sto, i da pre svih izaberu. Drugi e jesti na mestima pod promajom, a tu svaki
zalogaj ima bar dva mirisa i ukusa. Trei e biti na obinim mestima, gde su
svi zalogaji i sva usta jednaki. A bie, bogami, i takvih kojima e mesto biti za
vratima s jeftinom orbom, i od veere e dobiti koliko kaziva od prie koju
kazuje, to jest nita."
Zatim je u Hazarskom reniku po redu arapskog pisma bio sabran lanac
biografija hazarskih i drugih linosti, naroito onih koje su uestvovale u
prevoenju hazarskog plemena u islam. Sredinja linost, dervi i mudrac
koji je ovo preobraenje sproveo, zvao se Farabi Ibn-Kora i o njemu je
renik opirno pisao. Meutim, spisi su na drugim mestima imali osetne
praznine. Hazarski kagan koji je na svoj dvor pozvao tri svetenika
arapskog, jevrejskog i hrianskog traio je da mu se protumai jedan san.
Ali, od ta tri uesnika u hazarskoj polemici nisu svi bili podjednako poznati
islamskim izvorima o hazarskom pitanju i arapskom prevodu Hazarskog
renika. Padalo je u oi da hrianskog i hebrejskog lovca na snove i uesnika
u razgovorima islamski izvori ne pominju poimence, a podaci o njima i inae
su bili oskudniji nego podaci o arapskom predstavniku, koji je davao
argumente u korist islama, o Ibn-Kori. Dok se bavio Hazarskim renikom (a
to nije dugo trajalo), Masudiju se nametnulo pitanje: ko su ona druga
dvojica? Da li moda neko meu hrianima zna svog itaa snova i
zastupnika grke vere na etvornim razgovorima u hazarskom dvoru? Da li
mu je sauvano ime? I znaju li, opet, neki od jevrejskih rabina neto o onom
drugom uesniku, o svome predstavniku na tim razgovorima? Nije li se neko
meu Grcima ili neko meu Jevrejima obavetavao o hrianskom, odnosno
hebrejskom mudracu prisutnom na ovoj raspravi, kao ovo sada Masudi i
njegovi prethodnici o islamskom? Argumenti tih stranaca primetio je i
zabeleio Masudi ne izgledaju tako jaki i nisu tako iscrpni kao argumenti
Farabija Ibn-Kore. Je li to zato to su argumenti Ibn-Kore zbila bili
ubedliviji i obuhvatniji od njihovih ili su ovi, opet, jai od arapskih
argumenata u hebrejskim, od nosno hrianskim knjigama o Hazarima. ako
takvih ima? Moda i oni nas preutkuju kao mi njih? Moda bi se mogla
sklopiti jedna hazarska enciklopedija ili renik o hazarskom pitanju tek kada
bi se sastavile sve tri prie o trojici lovaca na snove i tako dobila jedna istina?
Tada bi se na odreenim mestima Hazarskog renika mogle uazbuiti i
uvrstiti i odrednice s imenima i biografijama hrianskog i jevrejskog
uesnika u hazarskoj polemici, a tu bi svakako spadalo i poneto obavetenja
o hroniarima te polemike iz drugih sredina, od onih meu Jevrejima i meu
Grcima. Jer, kako stvoriti Adama Ruhanija ako neki delovi njegovog tela
nedostaju?
Mislei o takvim mogunostima Masudija je hvatala jeza, on se bojao
otvorenih ormara i skrinja iz kojih je virila njegova odea i zatvarao ih je kad
god bi seo uz svoj renik. Poeo je tragati za hebrejskim i grkim rukopisima
vezanim za Hazare, u prevojima njegovog turbana mogla se proitati re
Boije knjige, ali je on trao za nevernicima i potplaivao Grke i Jevreje na
svome putu, uio je njihove jezike kao ogledala koja drugaije odbleskuju
svet. I uio da se ogleda u tim ogledalima. Negova hazarska kartoteka rasla
je i on je nameravao da joj jednoga dana doda itije svoje divlai, izvetaj o
svome delu obavlenoga posla, svoj mali prilog ogromnom telu Adama
Ruhanija. Ali, kao pravi lovac, nije znao unapred kakva e ta divla biti.
A kada nastade mesec rabi-ul-aker i trea duma u njemu, prvi put
Masudi je progledao u tue snove. Zanoio je u jednom hanu kraj nekakva
oveka kome se lice nije videlo, ali se ulo da tiho pevui neku pesmu.
Masudi u prvi mah nije shvatio u emu je stvar, ali sluh mu je bio bri od
misli.
Bio je enski klu s rupom u osovini, koji trai muku bravu sa stoerom
u kluaonici. I nae je. ovek u tami do njega uopte nije pevao, nego je
pevao neko u oveku, neko koga je ovek u senci sanjao... U hanu je bila
tiina tako da se ulo kako snevau negde u pomrini do Masudija cveta kosa.
Tada neosetno, kao u ogledalo Masudi ue u jedan prostrani san, popoen
peskom, loe zaklonjen od kie i vetra, pun divlih pasa i ednih kamila.
Odmah je shvatio da mu preti opasnost od sakaenja i nasrtaja s lea. On ipak
zakorai po pesku koji se dizao i sputao u plimama i osekama, sledei po
svoj prilici disanje sanjaa. U jednom uglu sna sedeo je ovek i vajao leut od
drveta koje je prethodno lealo u potoku okrenuto korenom ka uu. Sada je
bilo suho i Masudi zaklui da ovek gradi glazbalo na nain koji je bio u
upotrebi pre 300 godina i odavno naputen. San je dakle, bio stariji od
sanjaa. Povremeno ovek iz sna je prekidao posao i uzimao zalogaj pilava i
svaki takav zalogaj udalavao ga je od Masudija za najmanje stotinak
koraaji. Zahvalujui tome udalavanju oveka, otvori se Masudiju vidik u
dno sna, gde je bilo malo svetlosti koja je neizdrlivo smrdela. Iza nje lealo
je neko groble i dva oveka u njemu su sahranjivala konja. Jedan od njih je
bio onaj koji peva. Ali, sada Masudi ne samo da je uo pesmu, nego je
odjednom ugledao i pevaa. U snu oveka do njega pojavio se neki mladi s
jednim sedim brkom. Masudi je znao da srpski psi najpre ujedaju pa laju,
vlaki ujedaju bez glasa, a turski najpre lanu pa ujedu. Ovaj iz sna nije
pripadao nijednoj od tih vrsta. Upamtio je njegovu pesmu i sutradan bilo je
najvanije uhvatiti sledeeg snevaa koga pohodi isti mladi s jednim sedim
brkom. Masudi je odmah znao kako. Prikupio je nekoliko leutara i pevaa,
kao neku hajkaku druinu, i nauio ih da pevaju i sviraju po njegovim
uputstvima. Nosio je prstenje u razliitim bojama i svaka boja odgovarala je
desetostepenoj lestvici kojom se sluio. Pokazivao bi pevaima jedan ili drugi
prst, ve prema boji na prstenu, koja je opet traila svoj glas kao to svaka
ivotinja bira svoju vrstu hrane, i oni su pevali nepogreivo, iako unapred
nisu znali pesmu. Pevali su je na javnim mestima, pred tekijama, na trgovima
i uz esme, i pesma je postajala ivi mamac za one prolaznike koji nou imaju
Masudijevu divla u sebi. Takvi bi zastajali kao da im Sunce ale meseinu i
sluali kao omaijani.
Idui tako sa svojom divlai od mesta do mesta du crnomorske obale,
Masudi je poeo uoavati osobine onih koji sanjaju traeni san. Tamo gde bi
se broj ludi koje u snu pohodi belobrki mladi uveavao, dolazilo je do
neobine promene: u govoru, glagoli su dobijali vanije mesto od imenica, a
ove su opet bile izostavlane kad god je bilo moguno. Sanjali su mladia
ponekad i u grupama. Neki jermenski trgovci videli su ga u snu pod vealima
podignutim na volovskim kolima. Vozio se kroz neki lepi grad od kamena i
delat mu je upao bradu. Videli su ga potom neki vojnici kako sahranjuje
konje na lepo ureenom konjskom groblu nad morem, viali su ga s nekom
enom ije se lice nije moglo razaznati u snu, sem onih malih povrina u
veliini perpera gde bi belobrki ostavio trag polupca na njenim obrazima... A
tada se odjednom divla izgubila iz vida i zametnula trag. Jedino to je
Masudi mogao da uini uinio je sve to je tokom proteklog puta opazio
uneo je u svoj Hazarski renik i ti spisi stari i novi putovali su sada s njime
uazbueni u jednoj zelenoj zobnici, koja je postajala sve tea. Pa ipak, imao
je oseaj da mu izmie niz snova koji su sanjani u njegovoj neposrednoj
blizini, a da on ne uspeva da ih pohvata i podeli na sanjae. Broj snevanja bio
je vei od broja sanjaa. Tada je Masudi najzad obratio panju na svoju
kamilu. Zagledan u san ivotinje, video je svoga mladia sa ulevitim elom i
udnim raznobojnim brcima kao kaznom na licu. Nad njime je bilo jedno od
sazvea koje se nikad ne kupa u moru. Stajao je uz prozor i itao knjigu
baenu na pod izmeu stopala. Naslov knjige je glasio Liber Cosri i Masudi
nije znao ta te rei znae dok je skloplenih oiju gledao u san kamile. To je
bilo u asu kada ga je lov doveo na negdanju hazarsku granicu. Po polima je
bilo crne trave.
Sada je opet bilo sve vie i vie onih koji su primali u svoje snove na
prenoite mladia s knjigom Liber Cosri. Tu je Masudi shvatio da ponekad
cela pokolenja ili drutveni stalei sanjaju isti san i u njemu iste osobe, ali i
to da se takvi snovi postepeno izobliavaju i gube, da su bili ei u prolosti
nego tokom njegovog ivota. Ti zajedniki snovi oigledno su starili. Ovde na
granici, meutim, njegov lov se pretvarao u neto novo. Odavno je opazio da
mladi sa sedim brkom svakome kome dolazi na san daje po jednu potura
srebra na zajam. I to pod veoma povolnim uslovima, s 1% kamate na godinu.
I te su u snu pozajmlene svote ponekad vredele u ovoj zabiti Male Azije kao
verovna pisma, jer se smatralo da snevai ne smeju prevariti jedan drugoga
dok je prisutan onaj snevani, koji dri sve knjige dugovanja i raune u ruci.
Postojalo je, dakle, neto kao veoma tano voeno dvojno knjigovodstvo,
koje je obuhvatalo i udruivalo kapital jave i sna, zasnovano na optoj
preutnoj saglasnosti uesnika u transakciji...
U nekom malom mestu koje za Masudija nije imalo ime, on ue u ator
nekog Persijanca koji je na etvrtkovitu davao predstavu. Nije od sveta jaje
moglo pasti na zemlu, a u sredini, na gomili ilima, bila su postavlena
mangala i pred gledaoce izvedena naga devojica. Tiho je cvilela, nosila dve
zebe u rukama i levom nikom jednu putala, i istog trena, samo to bi zeba
prhnula, hvatala pticu neverovatno brzim pokretom. Bolovala je od neobine
bolesti: leva ruka bila joj je bra od desne. Tvrdila je da je njena leva ruka
tako brza da e umreti pre nje. Nikad me nee sahraniti s mojom levom
rukom! Vidim je ve kako poiva bez mene u nekom malom grobu bez niana
i imena kao ku brodu bez krme...
Tada Persijanac zamoli prisutne da iste veeri svi sanjaju devojicu kako
bi ozdravila i zadade im podrobno opisan san. Svet se razie, a Masudi ode
prvi, s oseanjem da nosi kost u jeziku kako je zapisao u svoj Hazarski defter,
perom umoenim u vrelu abisinsku kafu. On tu nije imao ta da trai.
Persijanac je oigledno imao svoj defter. I on je bio lovac na snove. Adamu
Ruhaniju moglo se, dakle, sluiti na razne naine. Da li je Masudijev nain
bio pravi?
A tada naie mesec demaz-ul-evel i druga duma u njemu. Pod maglom
rene obale leala je u peku nova varo, gola i topla. Nije se videla od magle
nad vodom, ali se u vodi pod maglom videlo svako njeno minare zabodeno u
brzak. A iza magle, na kopnu, leala je tiina duboka, trodnevna, i Masudi
oseti da mu se od te tiine, od te varoi i od vode koja je bila edna, budi
muki prohtev. Bio je gladan enskoga hleba tog dana. Jedan od hajkaa koje
je poslao u varo da pevaju javi da su neto nali. Ovoga puta sneva je bila
ena.
Idi glavnom ulicom sve dok ne oseti miris umbira. Po tome e
poznati njenu kuu, jer ona u jelo stavla umbir.
Masudi je siao meu kue i zaustavio se na miris umbira. ena je sedela
kraj vatre i pred njome je kluao kotli kao da na orbi pucaju irevi. Deca sa
posudama i psima stajala su u redu i ekala. Ona je deci i ivotinjama delila
kutlaom iz kazana i Masudi je odmah znao da ona to iz kazana deli snove.
Usne su joj menjale boju i donja je imala oblik izvrnute klupice. Leala je na
ostacima nedojedene ribe kao pustinjski pas na kostima ulova, kada je
Masudi priao. Ponudila je i njemu kutlau, ali je on s osmehom odbio.
Ja ne mogu vie sanjati rekao je i ona je ostavila kotli.
Izgledala je kao apla koja sanja da je ena. Masudi lee kraj nje na
zemlu utrnulih noktiju i sakatih, izlomlenih pogleda. Bili su sada sami, ulo
se kako divle ose otre aoke o suvu koru drveta. On htede da polubi enu,
ali se njeno lice odjednom potpuno promeni. Kao da drugi obraz doeka
njegov polubac. Kada upita ta se desilo, ona samo ree:
Ah, to su dani. Ne obraaj panju, oni se na mome licu smenjuju
desetak puta bre nego na tvome, ili na njuci tvoje kamile. Ali, uzalud se
trudi oko mojega plata; pod njime nema onoga to trai. Ja nemam crne
avke. Postoje due bez tela, koje Jevreji zovu dibucima a hriani kabalama,
ali postoje i tela bez pola. Due nemaju pol, ali tela ih moraju imati. Nemaju
ih samo tela kojima su pol uzeli demoni. Tako se desilo i sa mnom. ejtan po
imenu Ibn Hadra odneo mi je pol, ali mi je potedeo ivot. Jednom rei,
sada mi je lubavnik jo samo Koen .
Ko je Koen? upitao je Masudi.
Jevrejin kojega ja sanjam, a ti goni. Mladi s jednim sedim brkom. On
ima telo zatvoreno u tri due, a ja duu zatvorenu u meso, i ne mogu je
podeliti ni sa kim sem s njime, kada mi doe u san. On je vet lubavnik i ne
alim se. Uostalom, on je jedini koji me se jo sea i osim njega niko mi vie i
ne dolazi u snove...
Tako je Masudi prvi put sreo nekoga ko zna ime njegove lovine.
Mladi se, dakle, zvao Koen.
Kako zna? proveravao je Masudi.
ula sam. Neko ga je zovnuo i on se odazvao na to ime.
U snu?
U snu. To je bilo one noi kada je krenuo za Carigrad. Ali, pazi, Carigrad
u naim mislima uvek je stotinu paprita zapadnije od pravog Carigrada.
Tada ena izvadi iz nedara neto kao voe, nalik na malu ribu, ponudi to
Masudiju i upita ga:
Ovo je ku hoe li ga kuati? Ili eli neto drugo?
eleo bih da sanja Koena preda mnom ree Masudi i ena primeti s
uenjem:
Ima veoma skromne zahteve. Suvie skromne s obzirom na okolnosti,
ali ti oigledno toga nisi svestan. Ali, elu u ti ispuniti; ovaj san u sanjati
naroito za tebe i poklanjam ti ga unapred. Ali se dobro uvaj odsada: ena
koja progoni onoga koga sanja, stii e tebe.
Ona tada spusti glavu na psa, njeno lice i ruke bili su izgrebani od
bezbrojnih pogleda to kao da su se vekovima trli o nju, i primi u san Koena,
koji ree:
Intentio tua grata et accepta est Creatori, sed opera tua non sunt
accepta...
Masudijeva lutanja bila su zakluena, od ene je dobio vie nego bilo kad
ranije, i sav kao prolistao pourio je da osedla kamilu i pohita natrag ka
Carigradu. Negova lovina ekala ga je u prestonici. I tada, dok je Masudi
procenjivao prednosti steene u ovom poslednjem lovu, njegova rodena
kamila okrenula je glavu i plunula ga u oi. Tukao ju je raskvaenom uzdom
po gubici dok nije povratila vodu iz obe grbe, ali nikada nije odgonetnuo
njeno ponaanje u tom danu.
Put mu se lepio za obuu i on je pamtei Koenove rei kao muziku frazu,
jer ih nije razumeo, iao mislei da e morati da opere obuu na prvom
konaku, jer putevi su mamili onove koji su ih pregazili tokom dana, da vrate
odneto blato na mesto.
Neki hrianski monah, koji sem grkog nije znao nijedan jezik, ree
Masudiju da su rei koje je upamtio latinske i uputi ga na mesnog rabina.
Ovaj mu prevede Koenovu reenicu:
Namera tvoja draga je i prihvatliva Tvorcu, ali dela tvoja nisu!
I tako Masudi shvati da se ostvaruju njegove ele i da je njegov nain
pravi nain. Tu reenicu on je sad prepoznao. On ju je odavno znao na
arapskom, jer je to bila ona reenica koju je aneo rekao hazarskom kaganu
pre nekoliko stotina godina. Tako je Masudi znao da je Koen jedan od one
dvojice koju trai, jer evo Koen je tragao za Hazarima po hebrejskom
predanju kao Masudi po islamskom. Koen je bio ovek kojega je Masudi
prorekao bdijui nad svojim Hazarskim renikom. Renik i snovi sklapali su
se u prirodnu celinu.
Ali upravo tada, kad je Masudi bio na pragu velikog otkria, kada se
pokazalo da je njegova lovina neto kao njegov blizanac u traganju za
hazarskim priama, Masudi je potpuno odustao od svoga Hazarskog renika i
nikada mu se vie nije vratio. Bilo je to ovako.
 Bili su pali na konak, mrak je vejao u crvenkastim pahulama i Masudi je
na svojoj posteli duboko disao. Sopstveno telo izgledalo mu je kao brod to
se die i sputa na talasima.
Neko u sobi do njegove svirao je u argiju. Posle je meu leutarima u
Anadoliji dugo kruila legenda o toj noi i o toj svirci. Masudi je odmah
zakluio da je leut u koji se svira bio izvanredan primerak. Drvo od kojega je
glazbalo bilo nainjeno nije obarano sekirom i zvuk u drvetu nije bio ubijen.
To drvo bilo je osim toga naeno negde na visini, gde ume ne uju vodu.
I najzad, sam trbuh instrumenta nije bio drven nego nainjen od tvari neke
ivotinje.. Masudi je to razlikovao kao to vinopije razlikuju pijanstvo od
belog i od crnog vina. Pesma koju je nepoznati svirao bila je Masudiju
poznata spadala je meu najree i on se iznenadio sto neko u zabiti svira ba
tu pesmu. U toj pesmi bilo je jedno veoma teko mesto i Masudi je nekada,
dok se jo bavio argijom, pustio u promet poseban prstomet ove pesme, tako
da su je leutari svirali prema njegovom prstometu. Nepoznati, meutim, nije
koristio Masudijevo reenje nego neko drugo, jo bole, ali za taj prstomet
Masudi nije mogao da ustanovi kako se izvodi, nije mogao da mu nae klu.
Bio je zapanjen. ekao je da se pesma ponovi i kada se to dogodilo, Masudi je
najzad shvatio.
Nepoznati je umesto deset koristio na tom mestu jedanaest prstiju. Po
tome je Masudi znao da svira ejtan, jer avo pri sviranju koristi i rep.
Da li je on mene stigao, ili ja njega? proaputao je Masudii otrao u
susednu odaju. Zatekao je oveka vitkih prstiju jednake duine. Zmije sedine
vijugale su mu kroz bradu. Zvao se Jabir Ibn Akani i pred njime je leao
instrument od oklopa bele kornjae.
Pokaite mi izustio je Masudi pokaite mi! To to sam uo
nemogue je...
Jabir Ibn Akani je zevnuo pokreui otvorena usta sasvim polako, kao da
raa na njih neko nevidlivo dete, kojem tek usnama i jezikom daje konaan
oblik.
ta da ti pokaem? uzvratio je i prsnuo u smeh. Rep? Ali tebe ne
zanimaju pesma i svirka, njih si odavno napustio. Sada si ita snova. Tebe,
dakle, zanimam ja. Hteo bi da ti ejtan pomogne. Jer, kako knjiga kae, ejtan
vidi Boga, a ludi ne. ta bi, dakle, hteo da zna o meni? Jaem na noju, a
kada peaim u pratnji vodim gomilu demona, ejtania meu kojima je i
jedan pesnik. Taj je pisao pesme stoleima pre no to je Alah stvorio prve
lude, Adema i Havu. Negovi stihovi govore o nama ejtanima i avolem
semenu. Ali nadam se da ili nee uzeti suvie ozbilno, jer to u pesmama
nisu prave rei. Prava re je uvek kao jabuka sa zmijom oko stabla, s
korenom u zemli i kronjom u nebu. Ja u ti neto drugo rei o sebi i tebi.
Da se posluimo poznatim injenicama. Onim najpoznatijim, koje zna
svaki ita Kurana. Ja sam, kao i ostali ejtani, nainjen od vatre, ti od blata.
Ja nemam druge snage sem one koju sam u tebe ulio i koju iz tebe uzimam.
Jer u istini se moe nai samo ono to se u nju stavilo. Ali, to nipoto nije
malo u istini ima mesta za sve. Vi, ludi, na nebu ete se prometnuti u ta
hoete, ako se domognete raja, ali ste zato na zemli zatoeni sve vreme u
jedan isti oblik, u ono to ste roenjem izgradili. Mi, obrnuto, na zemli uzi
mamo oblik koji elimo i menjamo ga po nahoenju, ali im preemo Kevser,
rajsku reku, ostajemo na nebu zauvek osueni da budemo ejtani, ono to i
jesmo. Ali nae poreklo od vatre ini da nae seanje ne moe sasvim da
izbledi, kao vae, zameeno u glinu. I tu je sutinska razlika izmeu mene
kao ejtana i tebe kao oveka. Alah je tebe stvorio obema rukama, mene
samo jednom, ali je moj soj ejtana nastao pre tvoga ludskog soja. Vana
razlika izmeu mene i tebe lei, dakle, u vremenu. Mada nam muke idu u
parovima, moj soj je pre tvojega soja doao u dehenem, u pakao. A posle vas,
ludi, doi e u pakao nova, trea vrsta. Tvoja e muka zato biti kraa od moje
zauvek. Jer, Alah je ve posluao one potonje, tree, koji e mu vikati za nas i
vas: Kazni one prve dvostruko, da nam se smanji muka! To znai da muka
nije neiscrpna. Tu je, dakle, vor, tu poinje ono to ne stoji u knjigama i tu
ja tebi mogu biti od pomoi. Obrati panju: naa smrt je starija od vae smrti.
Moj ejtanski soj kao vrsta ima due iskustvo u umiranju od tvoga ludskoga
soja i bole pamti to iskustvo. Zato znam i mogu ti o smrti rei neto vie no
to ti bilo ko od tvojih moe kazati, ma koliko mudar i iskusan bio. Due smo
iveli sa smru od vas. Evo, pa sluaj, ako ima zlatnu minuu u uhu,
iskoristi priliku. Jer onaj ko kazuje danas moe i sutra, a onaj ko slua moe
samo jednom, kad mu se kae. I tu Akani ispripoveda Masudiju
 Povest o smrtima dece

Smrti dece su uvek obrazac smrtima roditela. Mati se poraa da bi dala

ivot svome detetu, dete umire da bi uobliilo smrt svome ocu. Kad sin umre
pre oca, oeva smrt ostaje udova, bie osakaena, ostae bez obrazca. Otuda
mi demoni lako umiremo jer nemamo poroda. I nikakav obrazac za smrt nije
nam postavlen. Tako i ludi bez dece umiru lako, jer njihova sveukupna
delatnost u venosti znai samo jedno jedino gaenje i to u jednom trenu.
Ukratko, budue smrti dece ogledaju se kao u ogledalu u smrtima roditela,
poput nekog zakona s povratnim dejstvom. Smrt je jedino to se nasleuje
unatrag, uz maticu vremena, prelazi s mlaih na starije, sa sina na oca smrt
preci nasleuju od potomaka kao neko plemstvo. Nasledna elija smrti grb
unitenja, ide uz tok vremena iz budunosti u prolost i tako povezuje smrt s
roenjem, vreme s venou, Adama Ruhanija sa samim sobom. Smrt tako
spada u pojave porodine i nasledne prirode. Ali se tu ne misli na naslee
crnih trepavica ili kozjih ospi. Re je o nainu kako pojedinac doivlava
smrt, a ne od ega umire. ovek umire od maa, bolesti ili godina, ali
doivlava pri tom uvek neto sasvim drugo. Ne doivlava nikad svoju nego
jednu tuu i to buduu smrt. Smrt, kao to rekosmo, svoje dece. Tako on smrt
pretvara u zajedniko, porodino dobro, ako se tako moe rei. Onaj ko nema
poroda imae samo svoju smrt. Jednu jedinu. I obratno, onaj ko ima dece
nee imati svoju smrt nego njihovu, umnogostruenu. Strane su smrti ludi s
mnogo poroda, jer se umnoavaju, poto ivot i smrt ne moraju stajati u
proporciji jedan prema jedan. Dau ti primer. U jednom hazarskom
manastiru iveo je pre mnogo vekova neki monah po imenu Mokadasa al
Safer . On se molio na taj nain to je tokom svog dugog ivota u
manastiru, gde je pored njega bilo 10.000 devica, oplodio sve te monahinje. I
dobio isto toliko dece. Zna li od ega je umro? Progutao je pelu. A zna li
kako je umro? Umro je na deset hilada naina odjednom, imao je
udesetohilaenu smrt. Za svako svoje dete umro je po jednom. Nisu ga
morali sahraniti. Negove smrti raznele su ga na tako sitne delove, da od
njega nije ostalo niega osim ove prie.
Sve je to kao u onoj drugoj, svima poznatoj basni o snopu prua, koju vi,
ludi, pogreno razumete. Otac koji na samrtnoj posteli pozove sinove i
pokae im kako se lako lomi jedan prut, pokazuje, u stvari, kako lako umire
onaj ko ima samo jednog sina. A u asu kada im pokazuje kako se snop prua
teko moe skriti on pokazuje kako e za njega umiranje biti teak i
naporan rad. Pokazuje kako je muno umreti s mnogo dece za sobom, kada
se njihove smrti rasplode, jer otac doivlava sve njihove agonije unapred.

Dakle, koliko je vie prutova u snopu, toliko si ugroeniji, a ne jai. A o

enskoj smrti i enskom porodu sada da ne govorimo ona je sasvim druge
vrste, ne pripada istome soju kojem pripadaju muke smrti, pa su i njeni
zakoni drugi...
Tako otprilike izgleda ta tajna nad tajnama viena odavde odakle mi
ejtani, s neto vie iskustva sa smru no to je s vama, ludima sluaj,
moemo da dokuimo. Misli na to, jer ti si lovac na snove i pruie ti se, ako
bude paliv, prilika da se osvedoi o svemu tome.
Kako misli? upita Masudi.
Cil tvoga lova je, kao to znaju itai snova koji se po tom ubretu
potucaju kao ti, da naie na dva oveka koji se uzajamno sanjaju. Usnuli
uvek sanja javu budnog. Je li tako?
Jeste.
Zamisli sada da taj budni umire, jer nema surovije jave od smrti. Onaj
koji sanja njegovu javu, sanja zapravo njegovu smrt, jer java drugog u tome
je asu njegovo umiranje. On, dakle, vidi kao na dlanu kako se umire, a sam
nee umreti. Ali nee se ni probuditi vie nikada, jer onog drugog, koji umire,
nee vie biti da sanja javu ovog ivog, nee biti vie sviloprele koja tka nit
njegove jave. Dakle, taj koji sanja smrt budnog ne moe se vie probuditi i
rei nam ta je video u snu i kako izgleda smrt gledana iz linog iskustva
jednog samrtnika, mada ima neposredan uvid u takvo iskustvo. Zato ti, kao
ita snova, ima mo da proita njegov san i da tamo nae i sazna sve o
smrti, da proveri i dopuni moje iskustvo i iskustvo moje vrste. Svak moe
da se bavi muzikom ili pisanjem renika. Ostavi to drugima, jer samo retki i
izuzetni kao ti mogu da zavire u onu pukotinu izmeu dva pogleda u kojoj
vlada smrt. Iskoristi svoj dar lovca na snove da neto krupno ulovi. Ti se
pita, gledaj ta e narediti zaklui svoju priu Jabir Ibn-Akani navodei
rei svete knjige.
 Napolu, no je prokrvarila. svitalo je. Pred karavan sarajem ula se
esma. Imala je Iulu u obliku mukoga uda od bronze s dva metalna jajeta
obrasla u gvozdene male i bila uglaana na vrhu koji se stavla u usta.
Masudi se napi i jo jednom promeni zanat. Presta zauvek da pie svoj
Hazarski renik i da hvata beleke za itije svojega Jevrejina lutalice. Svoje
hartije ispisane perom umakanim u kafu bacio bi zajedno sa zobnicom da mu
nisu bile potrebne kao prirunik u lovu na istinu o smrti. Tako je nastavio
hajku s novim cilem i starom divlai.

Bila je prva duma ertesi u mesecu saferu i Masudi je mislio kao kad
opada lie, misli su se jedna po jedna otkidale sa svojih petelki i opadale;
pratio ih je jedno vreme dok su se lelujale pred njime, a onda su padale na
dno svoje jeseni zauvek. Isplatio je i raspustio svoje deflije i pevae, sedeo je
skloplenih oiju oslonjen leima na stablo palminog drveta, izme su mu
pekle tabane i izmeu sebe i vetra oseao je samo leden i gorak znoj. Kuvano
jaje umakao je u taj znoj i tako ga solio. Nastupajua subota bila je za njega
velika kao petak, i on je jasno oseao sve to ima da uini. Za Koena je znao
da ide u Carigrad. Dale ga, dakle, nije morao progoniti i loviti po stazama i
bogazama tuih snova, po kojima su zapiavali, silovali i mrcvarili Masudija
kao marvu. Vanije i tee pitanje bilo je kako Koena nai u Carigradu, gradu
gradova. Ali, tamo nee ni morati da ga trai; nai e ga neko drugi za
Masudija. Trebalo je nai onoga koga Koen sanja. A taj trei ako se dobro
razmisli mogao je biti samo jedan jedini ovek. Onaj o kome je Masudi ve
neto nasluivao.
Kao to miris lipovog meda u ruinom aju smeta da se oseti pravi miris
aja, tako i meni neto prei mislio je Masudi da jasno sagledam i pojmim
snove o Koenu kod ludi oko mene. Tamo je jo neko, neko trei ko smeta...
A Masudi je odavno ve pretpostavlao da uz njega, koji se bavio arapskim
izvorima o hazarskom soju, postoje negde na svetu bar jo dvojica. Od njih se
jedan kao Koen bavio hebrejskim izvorima o preobraenju Hazara, a onaj
trei, za sada nepoznati svakako hrianskim izvorima o tom istom
dogaaju. I sada je trebalo nai tog treeg; nekog Grka, ili uopte nekog
hrianina, uenog oveka zainteresovanog za hazarske stvari. Taj e svakako
biti onaj koga i sam Koen trai u Carigradu. Treba potraiti tog treeg. I
Masudi je odmah znao kako e to uiniti. Ali tada, kad je ve hteo da krene,
jer je sve bilo smileno, Masudi oseti da je opet upao u neiji san, da lovi i
nehotice. Samo, oko njega nije bilo ni ludi ni ivotinja. Samo pesak,
bezvodni prostor kao nebo prostran i iza njega grad gradova. A u snu su
huale mone velike vode, duboke do srca, slatke i smrtonosne, i Masudi ih je
upamtio po tome to su njihova huanja ulazila u sve pregibe njegovog
turbana savijenog tako da ispisuje jednu re iz pete sure Boije knjige.
Masudiju bi jasno da godinje doba nije isto na javi i u snu. I tako zaklui da
sanja palma o koju je bio oslonjen. Sanjala je vodu. Nita se vie nije u snu
dogodilo. Samo um reke savijen veto, kao neka prebela alma... Uao je u
Carigrad po ezi krajem meseca abana i na glavnoj pijaci ponudio jedan
svitak Hazarskog renika na prodaju. Jedini koji se javio kao kupac bio je
neki monah grkog obreda po imenu Teoktist Nikolski i taj ga je odveo svom
gospodaru. A ovaj je ne pitajui za cenu kupio ponueno i pitao ima li jo. Po
tome je Masudi zakluio da je na cilu, da je pred njime traeni trei
deftedar, onaj koga sanja Koen i koji e mu biti mamac za Koena. Jer, Koen
sigurno zbog ovoga dolazi u Carigrad. Bogati kupac hazarskog svitka iz
Masudijeve zobnice bio je najamni diplomata u Carigradu, radio je za
engleskog poslanika na Velikoj Porti i zvao se Avram Brankovi Bio je
hrianin, poreklom iz Erdela, iz Vlake, veoma ugledan i raskono odeven
ovek, krupan ko bunar. Kod njega se Masudi ponudio u slubu i bio
primlen za sobara. Poto je Avram efendija radio nou u svojoj knjinici, a
danju spavao, Masudi je uluio priliku da ve prvog jutra zaviri u
Brankoviev san. U snu Avrama Brankovia Koen je jahao naizmenino
konja i kamilu, govorio panski i pribliavao se Carigradu. To je bilo prvi put
da neko sanja Koena danju. Oigledno su Brankovi i Koen sanjali uzajamno
i naizmenino jedan drugoga. Tako se krug zatvarao i poinjao je as odluke.
Dobro je zaklui Masudi kad vee kamilu do kraja je pomuzi, jer
nikada ne zna kome e sutra sluiti! I poeo je da se raspituje o deci svoga
gospodara. Doznao je da kod kue u Erdelu Avram-efendija ima dva sina od
kojih mlai pati od neke bolesti kose i da e umreti kada mu poslednja vlas
otpadne s glave. A drugi sin Avramov nosio je ve sablu. Zvao se Grgur
Brankovi i u nekoliko mahova polazio je ve u okraje... To je bilo sve i
Masudiju je bilo dovolno. Ostalo je stvar vremena i ekanja mislio je i
poeo vreme troiti na taj nain to je najpre poeo zaboravlati muziku,
svoju prvu vetinu. Nije zaboravlao pesmu po pesmu, nego deo po deo tih
pesama; najpre su mu se gubili najnii tonovi iz seanja, kao plima peo se
talas zaborava ka sve viim i viim zvucima, iezavalo je potom meso pesama
i na kraju ostao je u Masudiju samo njihov ritam poput nekog skeleta.
Potom je poeo zaboravlati i svoj hazarski defter, re po re, i nije bio
mnogo raaloen kada je jedne veeri neki Brankoviev sluga njegov renik
bacio u vatru...
Ali, tada se dogodilo neto nepredvieno. Kao unja-ptica koja ume da
leti unatrag, od glave ka repu, Avram efendija je poslednje dume u mesecu
evalu napustio Carigrad. Ostavio je svoju diplomatsku slubu i s celom
svojom pratnjom i slugama otiao u rat na Dunav. Tamo su u mestu Kladovu
1689. po Isi pali na konak u austrijskom logoru princa Badenskog i Brankovi
je stupio u njegovu slubu. Masudi nije znao ta da misli i ta da ini, jer
njegov je Jevrejin iao u Carigrad a ne u Kladovo, i Masudijeva raunica se
vie nije slagala. Sedeo je na obali Dunava i palivo slagao almu. I tada je
uo huanje reke. Voda je bila duboko pod njime, ali je njen urlik prepoznao,
taj urlik se savreno slagao u prevoje njegove alme kojima je bila ispisana
jedna re iz pete sure Kurana. Bila je to ona ista voda koju je sanjala palma u
pesku pred Carigradom pre nekoliko meseci i po tome Masudi je znao da je
opet sve u redu i da e se njegov put doista zavriti na Dunavu. Sedeo je i
itave dane u ancu prosipao kocke s jednim od Brankovievih pisara. Taj
pisar je besomuno gubio na kocki i nije se hteo odvojiti od igre, u nadi da e
povratiti izgubleno, ni kada turski topovi zasue rovove. Masudi, pak, nikako
nije hteo otii, jer je Brankovi za njegovim leima opet sanjao Koena. Koen
je jahao kroz huku neke reke to tee kroz Brankoviev san i Masudi je znao
da to hui onaj isti Dunav koji se mogao uti i na javi. Tada ga vetar isprska
blatom i on oseti da e se zbiti. Usred bacanja kocaka u njihov anac ulete
odred turskih vojnika nosei vonj na mokrau i dok su janiari ubijali na sve
strane Masudi je unezvereno traio meu njima mladia s jednim sedim
brkom. I ugledao ga. Masudi srete Koena onakvog istog kakvog ga je gonio
po tuim snovima rieg i tesna osmeha pod onim srebrnim brkom, kako
prosipa sitne korake za sobom prtei zobnicu preko ramena. U tom asu
vojnici isekoe pisara, probodoe koplem Avrama Brankovia onako u snu i
kretoe na Masudija. Spasao ga je Koen. Ugledavi Brankovia, Koen se
stropota na zemlu i oko njega se rasue hartije iz zobnice. Masudi je odmah
znao da je Koen zapao u najdubli san iz kojeg se nee vie buditi.
Je l to pogibe tuma? upita turski paa vojnike gotovo radosno, a
Masudi mu ree na arapskom:
Ne, nego zaspa i to Masudiju produi ivot za jedan dan. Jer, paa se
zaudi ovom odgovoru upita otkud Masudi to zna. A ovaj ree onako kako je
govorio Jabir Ibn Akani. To jest da je on, Masudi, onaj koji vezuje i drei
uzao tuih snovienja, po zanatu lovac na snove, da je dovde pratio svog
posrednika, neku vrstu mamca za lovinu, koji sada umire proboden koplem,
i zamoli da ga ostave iva do jutra, kako bi mogao pratiti Koenov san, jer
Koen sada sanja Brankovievu smrt.
 Ostavite mu ivot dok se ovaj ne probudi ree paa i vojnici natovarie
Koena onako zaspalog Masudiju na lea i on poe za njima na tursku stranu
nosei svoju ulovlenu divla. Onako noen, Koen je stvarno sanjao
Brankovia i Masudiju se uini da nosi dvojicu a ne jednoga. Mladi nad
njime video je u snu Avrama-efendiju kao obino dok je ovaj budan, jer
njegov san je jo uvek bio Brankovieva java. A ako je Brankovi ikada bio na
javi, bio je to sada, ovako koplem proboden jer u smrti nema spavanja. I tu
se za Masudija ostvarivala prilika o kojoj je govorio Jabir Ibn Akani. Masudi
je lovio Koenov san dok ovaj sanja Brankovievu smrt kao to je dotle sanjao
Brankoviev ivot.
Tako i bi. Masudi provede taj dan i no pratei Koenove snove kao neka
sazvea na nebu svojih elusti. I, kau, vide Brankovievu smrt kako je vide
sam Brankovi. Od toga osvanu sedili trepavica i drhtavih uiju i dobi
ogromne nokte koji su zaudarali. Tako je brzo mislio o neemu da nije ni
primetio oveka koji mu je sablom presekao stomak jednim jedinim
zamahom, te je s njega spao pojas ne razmotavi se. Za sablom je ostao
zmijast rez i razjapila se strana vijugava posekotina, kao usta koja izrekoe
neku nejasnu re, urlik mesa. Vele da su taj strani vijugavi zahvat sablom
oni koji su ga videli upamtili zauvek, a oni koji su ga upamtili vele da su ga
posle prepoznali u knjizi Najlepi potpisi sablom nekog Averkija Skile koji je
pribrao i prikazao najuvenije maevalake poteze.
U njegovoj knjizi objavlenoj u Veneciji 1702.godine, taj rez nosio je naziv
jedne od zvezda u sazveu Ovna. Da li se ta strana smrt isplatila Masudiju i
ta je on poverio pai pre pogublenja, niko ne zna. Da li je preao Sirat-
upriju tanju od dlake i otriju od sable koja vodi preko pakla u raj, znaju
samo oni koji vie ne govore. Prema jednoj legendi, njegova muzika otila je
u raj, a Masudi u pakao s reima:
Najvie bih voleo da nijednu pesmu nisam otpevao, pa bih s ostalim
protuvama i bagrom u raj uao! Muzika me je odvela u zabludu kada sam bio
na domaku istine.'' Nad Masudijevim grobom umi Dunav i stoji uklesan
natpis:
Sve to zaradih i nauih ode na zveket kaike o zube.

MOKADASA AL SAFER (IX, X i XI vek) hazarski svetenik u jednom

enskom manastiru. S nekim monahom iz drugog manastira igrao je tokom
svoga dugog ivota ah bez table i bez figura. Igrali su jedan potez godinje
na ogromnom prostoru izmeu Kaspijskog i Crnog mora, a ivotinje na koje
bi naizmenino pustili sokola bile su im umesto figura. U obzir nije uzimano
samo pole na kojem su ivotinje lovlene, nego i nadmorska visina lovita.
Mokadasa al Safer bio je jedan od najbolih lovaca snova meu Hazarima.
Smatra se da je u svom reniku snova uobliio jednu vlas kose Adama
Ruhanija. (Upor. Masudi Jusuf).
Negov nain molitve i poredak u manastiru kojem je pripadao nagnali su
ga da oplodi 10.000 devica monahinja. Poslednja meu njima, prema legendi,
poslala mu je klu svoje lonice princeza Ateh. Mali enski klu sa
zlatnikom umesto drke. Taj klu doao je glave Mokadasi al Saferu, jer je
izazvao surevnjivost kagana. Umro je zatoen u kavezu okaenom nad
vodom.

MUAVIJA, dr ABU-KABIR (1930-1982) arapski hebraist, profesor

kairskog univerziteta. Bavio se uporednim izuavanjem religija Bliskog
istoka. Studirao na univerzitetu u Jerusalimu, doktorirao u Sjedinjenim
Amerikim Dravama s temom Hebrejska misao u paniji XI veka i uenje
mutekalima. Bio je naoit ovek, pleat da nije mogao laktom lakat
dodirnuti, znao je napamet veinu pesama Jude Halevija i smatrao da se
Hazarski renik, koji je izdao Daubmanus 1691. godine jo uvek moe nai na
nekoj staroj polici. Da bi potkrepio ovo tvrenje rekonstruisao je promet
knjige u XVII veku i kasnije, nainio taan popis svih unitenih primeraka i
svih onih malobrojnih koji su puteni u opticaj i zakluio da najmanje dva
primerka ovog nestalog izdanja jo uvek postoje. Nije nikada uspeo da im
ue u trag, mada je okom mogao jaje pojesti. Kada je objavio tri hiladitu
bibliografsku jedinicu u nevienom radnom zamahu, izbio je Izraelsko-
egipatski rat 1967. godine. Kao oficir egipatske vojske otiao je na ratite, bio
ranjen i zaroblen. Vojne isprave svedoe o tekim povredama glave i tela od
kojih je ostala trajna polna nemo. Kada se vratio u zemlu glava mu je bila
umotana zbunjenim osmesima to su se vukli za njime kao al. U nekom
hotelu zbacio je uniformu i prvi put u ogledalu od bakra video svoje ozlede.
Mirisale su na izmet senice i shvatio je da nikada vie nee moi da legne sa
enom. Mislio je polako se odevajui: Bio sam preko trideset godina kuvar i
malo-pomalo gotovio i zgotovio ovo jelo koje sam postao; bio sam sam sebi
pekar i testo i umesio sam od sebe hleb kakav sam hteo, a sada se odjednom
pojavio drugi kuvar sa svojim noem i u tren oka od mene spravio sasvim
drago i nepoznato jelo. Sada sam boija sestra onaj koji ne postoji!
I nije se vratio porodici, u Kairo, nije nastavio svoj posao na Univerzitetu.
Nastanio se u praznoj kui svoga oca u Aleksandriji, iveo brzo i gledao kako
se beli klobuii vazduha ispod njegovih noktiju otimaju u svet kao vazduni
mehurii to izleu iz riblih krga. Sahranjivao je kosu, nosio beduinske
sandale koje ostavlaju otisak kopita, i jedne noi po kii krupnoj kao
volujske oi usnio svoj poslednji san. Taj san je zabeleio:
Dve ene ugledae kako preko staze iz ipraga uz potok mugnu mala
veoma arena ivotinjica svetlih boja, kao nabeleno lice propeto na dve
tanune noice, i uzviknue:
Gle, to je (rekoe ime)! Ubili su joj nekoga ili sruili kuu. Uvek se
prolepa i preobrazi od uasa. Treba joj sada dati neku knjigu i olovku ili
pekmeza. Uzee da ita i neto da pie, ali po cveu, ne po hartiji...
To je bio san dr Abu-Kabira Muavije. Sutra uvee sanjao ga je ponovo i
opet nije upamtio ime ivotinjice, kao ni prvi put. A zatim je ponovo
odsanjao sve svoje snove redom, ali unatrag. Najpre onaj prekjueranji, pa
nakjueranji, pa otoinji i tako dale, ali brzo, dok mu se nisu navrili svi
snovi prohujale godine za no. Posle trideset sedam noi, bio je zavrio
posao, stigao do najranijih detinjih snova, onih kojih se nije vie mogao setiti
na javi, i zakluio da je mulat Aslan, njegov sluga, koji je prlave sudove
brisao bradom, srao samo dok pliva, a hleb mogao da see bosim nogama,
sliniji njemu sada no on sam sebi od pre trideset sedam godina. Tako je
doao do poslednjeg sna. U njegovim noima njegovo je vreme kao hazarsko
vreme teklo od kraja ka poetku ivota i isteklo. Otada nije vie sanjao nita.
Bio je ist. I spreman za jedan novi ivot. Tada je poeo svako vee da ide u
Krmu kod kuke.
U Krmi kod kuke naplaivana je samo stolica, nita se nije toilo niti
sluilo od hrane, fukara je tu dolazila da popije i pojede to donese ili sedala
za zajednike stolove da se naspava. Krma je bivala ponekad puna, a da
nikog niko ne zna, bivalo je da sva usta rade, a niko ni re ne izgovara. Nije
bilo ni anka ni kuhinje, ni ognja ni posluge, samo na ulazu onaj naplauje
stolicu. Muavija je sedao meu goste Krme kod kuke, palio duvan i
ponavlao jednu vebu: nijednoj misiji nije dao da traje due od dima
odbijenog iz lule. Udisao je smrad i gledao kako ludi oko njega deru ueglo
pecivo zvano poderane gae ili pekmez od bundeve s groem, gledao kako
pronose zalogaje kroz gorki pogled, kako briu maramom zube i kako koule
na njima pucaju kad se pokrenu u snu.
Mislio je gledajui ih kako je za svaki trenutak njegovog i njihovog
vremena upotreblen kao graa jedan pohabani trenutak prohujalih vekova,
prolost je uzidana u to sadanje vreme i ono se sastoji od nje, jer drugog
materijala nema. Ti neizbrojivi trenuci prolosti unoeni kao kamen po
nekoliko puta u razne graevine tokom stolea, mogli bi se raspoznati u
naim dananjim asovima sasvim jasno, ako bismo na to obratili panju, kao
to danas raspoznajemo i putamo u promet zlatnik iz vremena Vespazijana...
 Te misli nisu mu sluile da olaka bilo ta od svoje muke. Olakanje je
dolazilo od tih ludi, koji su od budunosti oekivali samo toliko da prevari i
druge, kao to je ve njih prevarila. Ta svetina zabrinutih vakaa pomagala
mu je da se snae u svom novom ivotu.
Stiavalo ga je saznanje da malo ko meu svim tim ludima to smrde na
isti nain sve do Male Azije moe biti nesreniji od njega. Ali, pre svega,
Krma kod kuke sama po sebi bila je pravo mesto za Muaviju. Ona je sa
svojim stolovima uglaanim morskom solu, sa svojim fenjerima na rible
ule, bila najmanje sedamdeset godina starija od vremena u kojem je radila i
to je Muaviju stiavalo. Jer nita to je bilo u vezi s njime samim i njegovim
vremenom nije podnosio. A kako ga je u prolosti opet saekivala njegova
struka, koje se isto tako gnuao kao i svoje sadanjice, zavlaio se u neku
poluprolost, gde su opal i ad jo polusestre i gde kukavica jo broji koliko e
dana ovek iveti, gde se jo kuju noevi s dve tupe ivice...
Poto bi veerao goveih i kozjih uiju, odlazio je u davno neodbravlene
odaje oeve kue i tamo prevrtao do duboko u no hrpu engleskih i
francuskih novina izdavanih u Aleksandriji krajem XIX veka. Sedei na
petama i oseajui kako kroz njega struji hranlivi mrak mesa, itao je te
novine sa ednim zanimanjem, jer nisu mogle imati nikakvu vezu s njime.
Naroito su taj uslov savreno ispunjavali oglasi.
Iz veeri u vee listao je te oglase davno mrtvih ludi, ponude koje
nemaju vie smisla blistale su u praini starijoj od njega. Nuena je na tim
utim stranicama francuska rakija protiv kostobole i voda za muka i enska
usta, August Zigler iz Ugarske oglaavao je da u svojoj specijalizovanoj
prodavnici opreme za bolnice, lekare i babice, ima sredstava protiv ukvare
stomaka, arape za ilave noge i stopala od gume za naduvavanje. Potomak
nekog kalife iz XVI veka nudio je na prodaju porodini dvorac od 1500
prostorija koji se nalazio na najlepem mestu tuniske obale u moru, samo 20
metara ispod povrine vode. Mogao se videti svaki dan za lepa vremena i
junog vetra zvanog ,,taram. Neimenovana stara gospoa nu bila je budilnik
koji rasanjuje mirisom rue ili kravleg izmeta; reklamirana je staklena kosa
ili grivne koje gutaju ruku im se stave. Hrianska apoteka kod Svete trojice
oglaavala je vodicu dr Lemana protiv pega, liaja, rusa i zvernica, praak za
kamile, konje i ovce, koji otvara volu za jelo i otklanja drebeak, ugu i
preterano iznurivanje stoke pri pojenju. Neki neimenovani kupac traio je
jednu jevrejsku duu na otplatu, i to onu najnieg reda koja se zove nefe.
Ugledni arhitekta izlazio je s ponudom da prema zamisli naruioca sagradi
veoma jeftino raskoan letnjikovac na nebu u denetu, pri emu bi kluevi
vlasniku bili urueni jo za ivota im izmiri raun i to ne graditelu nego
kairskoj fiikari. Preporuivana su sredstva protiv elavlenja u medenom
mesecu, nuena je na prodaju arobna re, koja se moe pretvoriti po eli u
gutera ili u ruu mesearku, ili veoma povolno stopa zemle, s koje se moe
videti nona duga svake tree dume u mesecu rebi-ul-akeru. Svaka ena im
se otrebi od ibulica, pega i mladea kao od buba, postaje lepa uz pomo
belila engleske firme Roni & son. Porculanski pribor za zeleni aj u obliku
persijske kokoi s piliima mogao se nabaviti zajedno s ankom pod kojim je
boravila jedno vreme dua sedmog imama...
Bezbroj imena, adresa ve nepostojeih tvrtki, prodavaca i radnji koje vie
odavno ne rade, arenili su se po starim stranicama novina i dr Muavija je
uronio u taj iezli svet kao u neko novo spasonosno pokolenje
nezainteresovano za njegove nedae i brige. Jedne veeri, 1971. godine, kada
je oseao svaki zub u glavi kao zasebno slovo, dr Muavija je seo i odgovorio
na jedan oglas iz 1896. Palivo je ispisao ime i adresu neke ulice za koju nije
znao da li jo postoji u Aleksandriji i poslao ponudu potom. Svake veeri
otada odgovarao je na po jedan od oglasa s kraja XIX veka. Gomile njegovih
pisama ile su u neizvesnost i jednoga jutra doao je prvi odgovor. Nepoznati
je pisao da nema, dodue, vie na prodaju oglaavani patent Turul iz
Francuske za domoprivredu, koji se u pismu dr Muavije pominje, ali je nudio
na prodaju neto drugo. I zbila, ujutru su se u Muavijinoj kui u vezi s
oglasom pojavili jedna devojka i jedan papagaj i otpevali u duetu neku
pesmu o nanulama. Potom je papagaj sam pevao na nekom Muaviji
nepoznatom jeziku. Kada je Muavija upitao ko je od njih dvoje na prodaju,
devojka je rekla da moe da bira. Dr Muavija je zagledao devojku bila je
lepooka i imala sise kao dva jaja na oko. On se prenuo iz letargije, naredio
Aslanu da isprazni jednu veliku odaju u potkrovlu, postavio u njoj obru od
stakla i kupio papagaja. Potom je polako, kako su odgovori na njegova pisma
stizali od ko zna kakvih naslednika negdanjih davaa oglasa, punio tu
prostoriju. Tu se nalo mnogo nametaja udnog oblika i neizvesne namere,
ogromno kamile sedlo, enska halina s praporcima umesto dugmadi,
gvozdeni kavez u kojem se ludi dre okaeni o tavanicu, dva ogledala od
kojih je jedno pomalo kasnilo u odslikavanju njegovih pokreta a drugo bilo
polupano, jedan stari rukopis s pesmom ispisanom nepoznatim pismom i na
nepoznatom jeziku. Pesma je glasila:

Zaludu fcigliefcmi farchalo od frecche Kadeu gniemu ti obarzani uecche

Umifto tuoyogha, ca ifkah ya freto
Obras moi ftobiegha od glietana glieto Uarcchiamti darouoy, ereni fnami ni
Okade obarz tuoi za moife zamini.

Godinu dana kasnije odaja u potkrovlu bila je puna i dr Muavija se

zgranuo jednoga jutra kada je uao u nju i shvatio da stvari koje je nabavio
poinju da stvaraju neto to ima smisla. Padalo je u oi da jedan deo
nabavlenih stvari predstavla opremu za neto to je liilo na bolnicu. Ali na
neku drevnu, neobinu bolnicu koja nije leila na nain kojim se danas lei.
Muavijino leilite bilo je opremleno seditima koja su imala udne proreze,
klupama koje su imale alke da se oni koji sede mogu vezati, drvenim
kacigama koje su nosile otvor samo za levo ili samo za desno oko, ili pak
otvor za tree oko na temenu, i Muavija je te stvari izdvojio u zasebnu odaju.
Pozvao je jednog kolegu s medicinskog fakulteta i pokazao mu je. To je bilo
prvi put da se posle rata od 1967. video ponovo s nekim od svojih prijatela s
univerziteta. Ovaj je zagledao stvari i rekao: Jedno vee vratio se mrtvac sa
grobla da veera sa svojom porodicom. Bio je glup kao i za ivota. Smrt ga
uopte nije opametila... Ovo je prastara oprema za leilite snova ili, tanije,
za oporavlanje vida koji se koristi u snu. Jer, u snu prema nekim
verovanjima, mi ne koristimo isti vid kao na javi...
Dr Muavija se nasmejao na ovaj zakluak i usredsredio na ostatak stvari.
One su ostale u prvoj velikoj odaji s papagajem, ali vezu meu tim stvarima
bilo je tee ustanoviti nego u prostoriji sa spravama za predohranu od slepila
u snu. Dugo je pokuavao da nae neki zajedniki imenitel sve te starudije i
najzad se odluio na postupak kojim se sluio u vreme svog prethodnog
ivota naunika. Odluio se za raunar. Pozvao je telefonom jednog od svojih
negdanjih saradnika iz Kaira, strunjaka za raun verovatnoe, i zamolio ga
da ubaci u raunar imena svili predmeta koje mu je nabrojao u jednom
pismu. Tri dana kasnije raunar je izbacio rezultat i dr Muavija je dobio iz
Kaira izvetaj. to se pesme tie, o njoj je maina znala samo toliko da je
pisana nekim slovenskim jezikom na hartiji s vodenim znakom jagnjeta pod
zastavom s trolisnom detelinom iz 1660. godine.
 Vodeni znak iz zbirke dr Abu-Kabira Muavije

Tako je dr Muavija bio ponovo tamo gde se naao odlazei u rat. Otiao je
jo jednom u Krmu kod kuke, zapalio lulu, osvrnuo se oko sebe, ugasio je i
vratio se u Kairo svom starom poslu na univerzitetu. Na stolu ga je ekala
gomila pisama i poziva na naune skupove i on je odabrao jedan od poziva i
poeo da sprema saoptenje za nauni skup koji je u Carigradu oktobra 1982.
godine trebalo da se odri na temu Kultura crnomorskih obala u srednjem
veku. Proitao je ponovo Judu HalevijaA, njegov spis o Hazarima, napisao
saoptenje i otputovao mislei da se tamo moe sresti s nekim ko e znati
neto vie od njega o hazarskim stvarima. Onaj ko je ubio dr Muaviju u
Carigradu rekao mu je upirui revolver u njega:
Zini, da ti ne kvarim zube!
Dr Muavija je zinuo i onaj ga je ubio. Tako je dobro nianio da su zubi dr
Muavije ostali celi.

MUSTAJ-BEG SABLjAK (XVII vek) jedan od turskih zapovednika u

Trebinju. Savremenici kau da se u Mustaj-Begu Sablaku hrana nije drala i
da je kao gugutka jeo i poganio istovremeno. U ratne pohode vodio je sobom
dojile da ga doje. Sa enama se inae, kao ni s ludima, nije meao; mogao je
da legne samo sa samrtnikom i njemu su u ator donosili kuplene, okupane i
nadodolene ene, lude i decu na samrti. Samo s njima je mogao zanoiti kao
da se boji da oplodi elade koje e ostati u ivotu. Govorio je, uostalom, da
pravi decu za onaj, a ne za ovaj svet.
Nikada ne znam vajkao se za iji raj ih pravim i za koji pakao.
Odlutae meu jevrejske anele ili meu hrianske sotonie i nikad ih
neu videti na onom svetu kad odem u denet...
Nekom derviu objasnio je svoje naklonosti veoma jednostavno. Kada se
smrt i lubav, ovaj i onaj svet, postave tako blizu jedno uz drugo, dozna se i o
jednom i o drugom mnogo. To je kao oni majmuni koji povremeno idu na
onaj svet. Kada se vrate, svaki njihov ujed je ista mudrost. Zar je udno onda
da neki ludi daju takvim majmunima da im ugrizu ruku i potom itaju iz
ujeda istinu. Meni taj ujed nije potreban...
Tako je Mustaj-beg Sablak osim konja, koje je voleo ali nije jahao,
kupovao samrtnike koje nije voleo, ali ih je jahao. Nedaleko od mora beg je
imao lepo konjsko groble klesano u mramoru, koje je odravao neki
dubrovaki Jevrejin po imenu Samuel Koen. Taj Jevrejin ostavio je beleku o
prizoru koji se odigrao u Sablakpainom taboru tokom pohoda u Vlaku.
Jedan vojnik iz painog odreda bio je osumnjien za neku greku, koja se
nije mogla pouzdano dokazati. On je jedini ostao u ivotu posle sukoba
njegove jedinice s neprijatelem na obali Dunava. Prema tvrenju
zapovednika, vojnik je pobegao i tako spasao glavu prema tvrenju vojnika,
bili su napadnuti nou, svi su napadai bili potpuno goli i on se jedini branio
do kraja i preiveo upravo zato to nije podlegao strahu. Doveli su ga
Sablaku da presudi je li kriv ili nevin. Vojniku je otceplen rukav, bio je
priveden pai, koji sve vreme suenja nije progovorio ni rei, kao ni ostali
uesnici ovog nemog isleivanja. Paa se naglo bacio na mladia kao zver,
strahovito ga ujeo za miicu i odmah se potpuno nezainteresovano okrenuo
od nesrenika, koji je bio smesta izveden iz atora. Paa ga nije ni video kako
vala, s njime nije progovorio ni rei, ali je sabrano vakao komad
odgrienoga mesa s napregnutim izrazom oveka koji pokuava da se seti
ukusa kakvog davno kuanog jela ili da proceni vrednost piu. Potom je
isplunuo meso iz usta i na taj znak onoga napolu su posekli, jer ovim
nainom njegova krivica smatrana je dokazanom.
Poto sam kratko u painoj slubi zakluio je Koen svoju beleku
nisam video mnogo suenja, ali znam da se u onom sluaju kad paa
odgrieno meso proguta, tuba odmah povlai i ovek se puta na slobodu
kao nevin.
Sablak paa imao je krupno, nepravilno graeno telo, kao da kou nosi
preko odee, kao da izmeu kose i lobanje ima almu.

ODLOMAK IZ BASRE pod ovim nazivom sauvan je u prepisu iz XVIII

veka arapski tekst za koji se pretpostavla da je bio deo jednog
leksikografskog izdanja Joanesa Daubmanusa . To izdanje pod nazivom
Hazarski renik, bilo je objavleno u Pruskoj 1691. godine i odmah uniteno,
tako da se pomenuta pretpostavka ne moe proveriti, a ne zna se tano ni
mesto na kojem se odlomak u reniku mogao javlati. Odlomak glasi:
Kao to vaa dua na dnu dri telo, tako Adam Ruhani, trei aneo, na
dnu svoje due dri svemir. Adam Ruhani, je sada 1689. godine od Ise, na
silaznoj putanji i pribliava se preseku putanja Meseca i Sunca, paklu
Ahrimana; otuda vas, lovce snova i itae mate koji ga sledite i
pokuavate da sroite njegovo telo u obliku knjige, ne gonimo onako kako
bismo mogli. Ali, kada on bude krajem XX veka od Ise na uzlaznoj putanji
svog lutanja, njegova drava sna pribliie se Tvorcu i tada emo morati vas,
koji delove Adamovog tela prepoznajete i skuplate po snovima ludi i
prikuplate na Zemli knjigu njegovog tela, ubijati. Jer ne moemo dozvoliti
da knjiga njegovog tela postane drava. Ali, nemojte misliti da se samo nas
nekoliko beznaajnih ejtana bavimo Adamom Ruhanijem. Vi ete u
najbolem sluaju sklopiti vrh njegovog prsta ili mlade na kuku. I mi smo tu
da spreimo uobliavanje vrha njegovog prsta ili mladea na kuku. A ostali
ejtani se bave ostalima, koji meu ludima sastavlaju njegove ostale udove.
No ne budite u zabludi. Najvei deo njegovog nepregledno velikog tela,
drave vaeg sna, niko nikada od vas ludi nije ni dotakao. Posao sricanja
Adama Ruhanija tek je u zaetku. Knjiga koja treba da ovaploti njegovo telo
na zemli, jo je samo u snovima ludi. I to jednim delom u snovima umrlih,
odakle se ne moe izvaditi kao ni voda iz ugaenih bunara.

PRSTOMET izraz koji u muzici oznaava najpodesniji raspored i

redosled upotrebe prstiju pri sviranju odreene melodije. Meu maloazijskim
leutarima XVII veka naroito su bili na ceni prstometi Jusufa Masudija.
 ejtanov prstomet
(u panskoj sredini preraen u XVIII veku za gitaru)

ejtanov prstomet je izraz koji oznaava veoma teko mesto. Postoji

panska verzija ejtanovog prstometa koju su upotreblavali Mavri.
Sauvana je samo u preraenom obliku za gitaru i na njoj se moe videti da
je osim deset prstiju korien i jedanaesti; ejtan je prema legendi na tom
mestu upotreblavao i rep. Za ejtanov prstomet neki vele da je prvobitno
znaio neto sasvim drugo da je otkrivao red postupaka prilikom pravlenja
zlata, ili red kojim treba saditi voe u vrtu da bi se imalo uvek sveih plodova
od prolea do jeseni, a da je tek naknadno primenjivanjem na muziku
pretvoren u prstomet i tako su u njemu jedne mudrosti sahranile i zaklonile
druge, starije mudrosti. Negova tajna dakle, moe se prevoditi sa jednog na
drugi jezik oveijih ula, a pri tom ne gubi nita od svoje delotvornosti.

HAZARI arapski Khazar, kineski Kosa, ime naroda turskog porekla.

Naziv dolazi od turskog cjazmak (lutati, seliti se) ili od quz (strana planine
okrenuta severu, osoj).
Sreta se i naziv Aq-Khazar, to znai beli Hazari. Oni su oigledno dobili
ime da bi se razlikovali od crnih Hazara (Qara-Khazar) koje pominje
Itakhri. Od 552. godine Hazari su po svoj prilici pripadali zapadnom
turskom carstvu i moda su uestvovali u pohodu pivog kagana zapadnih
Turaka na persijsko utvrenje Sul ili Darband. U estom veku predeo severno
od Kavkaza drali su Sabiri (jedno od dva velika hunska plemena).
Masudi-pisar meutim, u X veku kae da su Turci Hazare zvali ,,Sabir.
U svakom sluaju kad muslimanski izvori pominju Hazare, ne zna se da li
se to uvek odnosi na isti narod. itav narod, kako izgleda, imao je dvojnika,
kao i njegov vladar. Otuda se njegovo ime belih i crnih Hazara moe shvatiti
na drugi nain: poto hazar na arapskom znai bela i crna ptica, moe se
pretpostaviti da beli Hazari predstavlaju dane, a crni Hazari noi. U svakom
sluaju, u poetku svoje upamene istorije Hazari su pobedili jedno mono
pleme sa severa, koje se zvalo W-n-nd-r i pominje se u spisu Huda al lam
(Predeli sveta).
Ime tog plemena odgovara imenu Onogundur kako su Grci nazivali
Bugare. Tako bi prvi hazarski sukobi u prikavkazju bili sa Bugarima i s
Arapima. Prema islamskim izvorima, prvi arapsko-hazarski rat izbio je na
Kavkazu 642. godine. Tokom sukoba kod Balandara 653. poginuo je arapski
vojskovoa i tako se rat zavrio. Kako belei Masudi pisar prestonica koja je
najpre bila Balandaru premetena je potom u Samandar i najzad u Atili ili
Itil. Drugi arapsko-hazarski rat poeo je 772. ili neto ranije i zavrio se 773.
godine porazom Hazara. To je bilo u vreme Muhameda Marvana i kagan je u
to vreme ispovedao islam. Hazarska drava zauzimala je donji tok Volge i
Dona, ukluujui Sarkil i Atil kako svedoi mapa arapskog geografa Idrisija.
Itakhri govori o karavanskom putu iz Hazarije u Korezmu, a pominje se i
kralevski put od Korezme za Volgu.

Islamski izvori smatraju Hazare veoma vetim poloprivrednicima i

ribarima. Ima jedna dolina u njihovoj zemli gde se zimi skupi mnogo vode,
te od nje biva jezero. Tu ga je ribu koja se toliko ugoji da je peku bez
masnoe, na njenom sopstvenom ulu. Posle toga, poto se u prolee voda
isui, u toj dolini seju ito, koje, naubreno riblim gnojivom, dobro uspeva,
te na istom mestu dobijaju u istoj godini jednu etvu ribe i jednu penice.
Toliko su dovitlivi da im na drveu rode ostrige. Oni saviju grane drvea koje
je na obali mora, kamenjem ih privrste za dno i kroz dve godine toliko se
ostriga (kamenica) uhvati za grane da tree godine oslobaaju drvee, grane
se podignu i iznesu iz vode silan rod kolki izvrsnog ukusa. Kroz hazarsko
carstvo tee reka koja ima dva imena, jer jedan tok reke u istom koritu ide s
istoka na zapad, a drugi sa zapada na istok. Imena te reke su imena dve
hazarske kalendarske godine. Jer Hazari smatraju da se tokom etiri godinja
doba uvek smenjuju dve, a ne jedna godina, pri emu jedna tee u suprotnom
smeru od druge (kao i njihova glavna reka). Obe pri tom meaju dane i
godinja doba kao karte, pa se otuda meaju zimski s prolenim i letnji s
jesenjim danima. I ne samo to: jedna od dve hazarske godine tee iz
budunosti ka prolosti, a druga iz prolosti u budunost.
Hazari u jedan tap urezuju sve vanije dogaaje u svom ivotu, a ti zapisi
su u vidu ivotinja koje oznaavaju stanja i raspoloenja, a ne dogaaje. U
obliku ivotinje koja se najee javi na tapu grade grob sopstveniku tapa.
Otuda su grobovi na njihovim groblima podeleni u grupe prema tome da li
oblikuju tigra, pticu, kamilu, risa ili ribu, jaje ili kozu.
Hazari veruju da u najdubloj pomrini Kaspijskog mora jedna riba bez
oiju otkucava kao sat jedino tano vreme svemira. U poetku, prema
hazarskim predanjima, sve stvoreno, prolost i budunost, sva zbivanja i
stvari plivali su istopleni u plamenoj reci vremena, bia ranija i potonja
izmeana kao sapun s vodom.
Svaka iva tvar, na uas drugih, mogla je u to vreme sazdati svaku drugu i
tek im je hazarski bog soli ograniio samovolu i dosudio biima da samo sebi
slina raaju. On je razdvojio prolost od budunosti, postavio svoj presto u
sadanjicu, on eta po sutranjosti i nadlee prolost nadgledajui je. On sam
iz sebe stvara vaskoliki svet, ali ga i prodire i preiva sve to je staro da bi
svet opet natrag izbluvao podmlaen. Sudbine svih ludskih sojeva, knjiga
naroda upisana je u svemiru, gde svaka zvezda predstavla Gnezdo i ve
uoblien ivot jednog jezika ili naroda.
Tako je vaselena vidliva i saeta venost u kojoj trepere sudbine ludskih
sojeva, kao zvezde.
Hazari umeju da itaju boje kao da su muziki zapisi, ili slova, ili brojevi.
Kada uu u damiju ili hriansku bogomolu, Hazari im vide zidne slike
sriu, itaju ili pevaju sadraj slika, ikona ili ve drugog to je naslikano, to
pokazuje da su stari slikari znali ovu vetinu tajnu i nepriznatu. Kada god se
jevrejski uticaj u hazarskom carstvu pojaa, Hazari se udaluju od slika i
zaboravlaju ovu vetinu, ali ona je najvie stradala u vreme borbi protiv
ikona u Carigradu i vie se nije oporavila. Hazari budunost zamilaju u
prostoru, a nikada u vremenu.
Nihove bogomole nainjene su po strogo i unapred odreenom
rasporedu i kada se poveu daju sliku Adama Ruhanija, treeg anela,
simbola hazarske princeze i njene sekte svetenika. Linost iz jednog sna seli
se kod Hazara u druge snove i Hazari mogu da je prate iz sela u selo. Postoje
svetenici iz sekte pomenute princeze Ateh koji putuju za tim linostima iz
sna u san i piu njihova itija, kao itija svetaca ili proroka s podvizima i
opirnim opisima smrti.
Te lovce snova ne voli hazarski kagan, ali im ne moe nauditi. Lovci na
snove nose uvek sobom list neke bilke koju tajno neguju i zovu je ,,ku .
Kada se takav list stavi na poderotinu jedra ili na ranu, sve se to kipi i
zaceluje u tren oka kao samo od sebe.

Ustrojstvo hazarske drave veoma je sloeno, a njeni podanici dele se na

one roene ispod vetra (to su Hazari) i ostale, koji su roeni iznad vetra, to
jest dolaze u zemlu s raznih strana, kao Grci, Jevreji, Saraceni ili Rusi. U
carstvu su najbrojniji Hazari, svi ostali su u sasvim malim grupama.
Administrativna podela carstva, meutim, ide za tim da ovo ne pada u oi.
Drava je podelena na okruge, ali su ovi tamo gde ima hebrejskog, grkog ili
arapskog ivla nazvani po ovima, dok je najvei deo hazarske drave, na
kojem ive samo Hazari, izdelen na nekoliko okruga pod razliitim imenima.
To je nainjeno tako da samo jedan od tih isto hazarskih okruga nosi naziv
hazarskog okruga, a ostali su ime i mesto u dravi dobili na druge naine. Na
severu je, na primer, izmilen ceo jedan nov narod koji se odrekao hazarskog
imena, pa svoj hazarski jezik i svoj okrug drugaije naziva. S obzirom na sve
okolnosti i nepovolan poloaj Hazara u carstvu, mnogi Hazari se doista
odriu svog porekla i jezika, svoje vere i obiaja i kriju ko su, predstavlaju se
kao Grci ili Arapi i smatraju da e tako bole proi. Na zapadu hazarske
drave je neto Grka i Jevreja koji su doli iz romejskog (vizantijskog)
carstva. Meu njima, Jevreja ima u jednom okrugu (posle njihovog progona
iz grke carevine) vie no ostalih, ali je takav sluaj samo u tom okrugu.
Slino je s hrianima u jednom drugom okrugu gde Hazare zovu
nehrianskim ivlem. Meutim, odnos izmeu svih Hazara u dravi i grkih
i jevrejskih doselenika je takav da je ovih drugih jedna petina od onih prvih,
ali se ta injenica gubi, jer se odnosi snaga i popisi ivla ne izvode na osnovu
ukupnog stanja nego samo po okruzima.
Predstavnici ovih okruga na dvoru nisu zastupleni u srazmeri sa brojem
dua koje zastupaju nego prema broju okruga, to znai da je na dvoru uvek
najvie onih koji nisu Hazari, a u dravi je obrnuto. Napredovanje u slubi u
takvim prilikama i pri takvom odnosu snaga uslovleno je slepim
pokoravanjem nehazarskim predstavnicima. Ve samo izbegavanje imena
Hazar ovde znai preporuku i omoguava da se na dvoru naini prvi korak.
Ostali koraci su uslovleni estokim prethodnim napadima na Hazare i
podreivanjem njihove koristi koristima Grka, Jevreja, Turkmena, Arapa ili
Gota, kako ovde nazivaju Slovene. Zato je to tako teko je rei. Jedan
arapski hroniar iz IX veka belei: Neki moj vrnjak Hazar rekao mi je
nedavno neobinu reenicu: Do nas Hazara dopire samo jedan deo
budunosti, onaj najtvri i najneprobojniji, najtei za savlaivanje, tako da se
kroz nju probijamo postrance kao kroz jak vetar, ili kao razlivena bara
neosetno se ire i plave nam noge ostaci i otpaci budunosti ve ubuali i
izanali. Tako do nas dopire ili onaj najnemilosrdniji deo budunosti ili od
upotrebe ve izlizana i izgaena budunost, i mi ne znamo kome u optoj
raspodeli i grabei budunosti dolazi onaj njen lepi i nesavakani deo...
Ovakve rei mogu se razumeti ako se ima u vidu da kagan ne puta mlau
generaciju na vlast pre no to napuni 55 godina ivota, ali to vai samo za
Hazare.
Ostali napreduju bre, jer kagan, koji je i sam Hazar, smatra da mu oni
drugi ne mogu biti opasni zato to ih je malo. inovi u hazarskoj
administraciji prema najnovijim odredbama dvora smanjuju se, a ne rastu,
im ih napusti onaj ko ih je ranije drao, dakle neki kaganov vrnjak ili
stranac. Tako kada kroz koju godinu novo pokolenje Hazara od 55 godina
stigne na red za dravna zvanja, ova e zvanja ve sva biti ili podelena
drugima, ili e toliko izgubiti znaaj da ih nee biti vredno ni uzimati.
Postoji takvo mesto u Itilu, hazarskoj prestonici, gde dvojica (moda i
sasvim nepoznatih ludi) kad se mimoiu nadale preuzimaju uzajamno svaki
ime i sudbinu onog drugog, i nastavlaju ivot u zamenjenim ulogama, kao da
su promenili kape. Meu onima koji ekaju na tom mestu u redu da zamene
svoju sudbinu s nekim drugim, bilo kim, najvie je uvek Hazara.
U ratnoj prestonici koja je u sreditu hazarskim ivlem najgue
naselenog dela zemle, nagrade i odlikovanja se dele na podjednake delove
meu sve stanovnike i uvek se pazi da podjednak broj odlija pripadne i
Grcima i Gotima i Arapima i Jevrejima, koji ive u hazarskom carstvu. Slino
je i s Rusima i drugima, pa i sa samim Hazarima koji odlikovanja i novane
iznose koji ih prate dele s ostalima na ravne asti, iako su mnogobrojniji. Ali
u sreditima junih provincija, gde ima Grka, ili zapadnih, gde su se naselili
Jevreji, ili onih na istoku, gde ima Persijanaca, Saracena i drugih, odlikovanja
se dodeluju samo predstavnicima tih naroda, a Hazarima ne, jer se ove
provincije ili okruzi smatraju nehazarskim, mada u njima njih ima koliko i
ostalih. Tako Hazari u svom delu drave dele pogau sa svima, a u ostalim
delovima niko im ne daje ni mrve.
Hazari, inae, nose najvei teret vojnih obaveza kao najbrojniji, ali su
zapovednici iz ostalih naroda podjednako. Vojnicima se govori da su na svetu
samo zaraeni u ravnotei i skladu, sve ostalo nije vredno panje. Tako su
Hazari zadueni za odravanje drave i celine, oni su duni da tite carstvo i
da se za njega bore dok, prirodno, ostali Jevreji, Arapi, Grci, Goti i
Persijanci nastanjeni u Hazariji vuku svak na svoju stranu, ka svojim
maticama.
U vreme ratnih opasnosti, iz pojmlivih razloga opisani odnosi u carstvu
se menjaju. Tada se Hazarima daju vee slobode, gleda im se kroz prste,
obnavlaju se seanja na njihove slavne pobede u prolosti, jer oni su dobri
vojnici, kople i sablu mogu hitnuti i nogom, seku s dve ruke odjednom i
nikada nisu ni denjaci ni levaci, nego su im obe ruke od detinjstva
podjednako uvebane za rat.
Svi ostali, im doe do rata, prikluuju se svojim matinim zemlama.
Grci pale zajedno s romejskim trupama i trae enozis, spajanje s hrianskom
maticom, Arapi prelaze na stranu naeg kalife i njegove flote, Persijanci trae
nesuneene. Posle svakog rata, pak, sve se ovo brzo zaboravla, inovi koje su
strani narodi dobili pod vlau neprijatela priznaju im se u hazarskoj vojsci,
a Hazari opet skliznu do bojenog hleba.
Bojeni hleb je znak hazarskog poloaja u hazarskoj dravi. Hazari ga
proizvode, jer su itorodni delovi drave nastanjeni istim hazarskim
stanovnitvom. Glavni krajevi uz planinski masiv Kavkaza jedu bojeni hleb,
koji se prodaje budzato.
Nebojeni hleb, koji takoe proizvode Hazari, plaa se zlatom. Hazari,
meutim, smeju da kupuju samo taj skupi, nebojeni hleb. Ukoliko neko od
Hazara naini prekraj i kupi jeftiniji, bojeni hleb, to je njima strogo
zabranjeno, to se ak i po izmetu moe utvrditi. Postoje posebne carinske
slube koje povremeno proveravaju hazarske nunike i kanjavaju
prestupnike.

HAZARSKA POLEMIKA Dimaski belei da je u toku polemike, od koje

je zavisilo kojoj e se veroispovesti prikloniti Hazari, vladalo veliko
uznemirenje u zemli. Za vreme razgovora voenih u raskonom dvoru
hazarskog kagana, hazarska zemla poela je da hoda. Sva je bila u pokretu.
Niko nikoga nije mogao dvaput nai na istom mestu. Jedan svedok video je
gomilu ludi kako nose kamenje i pitaju: gde da ga spustimo? To je bilo
granino kamenje hazarskog carstva , meai njihovih granica. Jer princeza
Ateh je naredila da se kameni-meai nose i da budu u vazduhu, a ne na
zemli, dokle god se ne odlui ta e se dogoditi s hazarskom verom. Godina u
kojoj se ova stvar odluivala nije utvrena, ali Al Bekri upozorava da su
Hazari pre drugih vera prihvatili islam, i to 737. godine po Isi. Pitanje da li su
prevoenje u islam i polemika pali istodobno, druga je stvar. Oigledno, nisu.
Tako se godina polemike ne zna. Nena sutina, meutim, sasvim je jasna.
Poto je bio izloen brojnim pritiscima da se prikloni jednoj od tri
veroispovesti islamu, hrianstvu ili judaizmu, kagan je zatraio tri uena
oveka jednog Jevrejina izmeu onih to su proterani iz Kalifata, jednog
grkog teologa s univerziteta u Carigradu i jednog od arapskih tumaa
Kurana. Ovaj trei zvao se Farabi Ibn-Kora i u polemiku se ukluio
poslednji, jer su mu injene smetnje pri dolasku. Stoga su najpre u razgovor
stupili hrianski i hebrejski predstavnik i Grk je poeo da sve vie pridobija
kagana za svoje nazore. orbastih oiju i pegave kose on je sedeo za
dvorskom trpezom i govorio:
Na buretu najvanija je rupa, u kragu ono to nije krag, u dui ono to
nije ovek, u glavi ono to nije glava, a to e rei re... Sluajte, dakle, koji se
ne hranite tiinom.
Mi Grci, dajui vam krst, neemo kao Saraceni ili Jevreji uzeti vau re u
zalogu. Mi ne traimo da primite s krstom i na grki jezik. Naprotiv, zadrite
svoj hazarski. Ali, pazite, to se nee desiti ako budete primili judaizam ili
Muhamedov zakon. S njihovom |verom moraete primiti i njihov jezik.
Na ove rei kagan je bio spreman da prihvati nazore Grka, kada se u
polemiku umeala princeza Ateh. Ona je rekla:
ula sam od nekog prodavca ptica da u jednom gradu na
Kaspijskoj obali ive dva umetnika velikog glasa otac i sin. Otac je slikar
rekao mi je trgovac - i poznae ga po najplavloj od svih plavih boja koje si ikad
videla. Sin je pesnik i njegove pesme poznae po tome to e ti se uiniti da si ih
ve ula, ali ne od oveka nego od neke bilke ili ivotinje...
Stavila sam putno prstenje na ruke i pola na kaspijsku obalu. U gradu koji
mi je pomenut raspitala sam se i nala umetnike o kojima je bilo rei. Odmah
sam ih poznala po uputstvima prodavca ptica: otac je slikao boanstvene slike, a
sin pisao divne pesme na nekom lepom i meni potpuno nepoznatom jeziku.
Dopali su mi se, ali sam se i ja svidela njima i upitali su me: koga e izabrati od
nas dvojice?
Izabrala sam sina rekoh im jer njemu nije potreban prevodilac.
 Grk se, meutim, nije dao voditi za minuu, i primetio je da smo mi,
ludi, lepi jer smo nainjeni od dva hroma, a ene pak vide, jer su sastavlene
od dve orave. Kao primer naveo je sledei dogaaj iz svoga ivota:
Kao mlad ovek zagledao sam se u neku devojku. Nije me primeivala, ali ja
sam bio uporan i jedne veeri sam Sofiji (ona se tako zvala) govorio o svojoj
lubavi tako arko da me je zagrlila i na svom obrazu osetio sam njene suze. Po
ukusu tih suza odmah sam poznao da je slepa, ali to meni nije smetalo. Ostali
smo zajedno zagrleni kad se iz oblinje ume zauo topot konja.
Je li beo taj konj, iji se topot uje kroz nae polupce? upitala me je.
Ne znamo i neemo znati uzvratio sam dok ne izae iz ume.
Ti nita nisi shvatio ree Sofija i utom iz ume izae beo konj.
Jesam, sve sam shvatio uzvratih i upitah je kakve su boje moje oi.
Zelene ree ona.
Pogledajte, ja imam plave oi...
Kagana je ova pria grkog predstavnika pokolebala i on se bio gotovo
priklonio hrianskom Bogu.
Osetivi to, princeza Ateh je reila da napusti dvoranu i pre odlaska rekla
je obraajui se kaganu:
Moj gospodar me je jutros pitao da li je u mom srcu isto to i u njegovom.
Imala sam tada duge nokte sa srebrnim naprscima to zvide i puila sam
nargile koje prave zelene kolutove.
Na gospodarevo pitanje odgovorila sam: ne! i lula mi je ispala iz usta.
Gospodar je otiao tuan, jer nije znao da sam mislila gledajui za njime:
Isto bi ispalo i da sam rekla: da!
Na ove rei kagan se trgao, shvatio da je Grk dodue obuven u aneoski
glas, ali da je istina na drugoj strani. I dao je najzad re kalifinom oveku,
Farabi Ibn-Kori.
Zamolio ga je da mu protumai pre svega san koji je usnio jedne od
prethodnih noi. U tom snu doao mu je aneo s porukom da su njegove
namere drage Bogu, ali da njegova dela nisu. Tada je Farabi Ibn-Kora upitao
kagana:
Da li je u tvom snu bio aneo poznanja ili aneo otkrovenja? Da li se
pojavio u vidu stabla jabuke ili drugaije?
Kada je kagan rekao da nije bio ni jedan ni drugi, Ibn-Kora je dodao:
Naravno da nije bio ni jedan ni drugi, jer je bio trei. Taj trei se zove
Adam Ruhani i ti i tvoji svetenici pokuavate da se uzdignete do njega. To su
vae namere i one su dobre. Ali vi to pokuavate da ostvarite tako to Adama
shvatate kao knjigu koju ispisuju vai snovi i lovci na snove. To su vaa dela i
ona su pogrena, a vi ih inite stvarajui svoju knjigu u nedostatku Boije
knjige. Poto je Boija knjiga data nama, prihvatite je od nas i podelite je s
nama, odbacujui svoju...
Na te rei kagan je zagrlio Farabija Ibn-Kom i time je sve bilo zaklueno.
Primio je islam, izuo se, pomolio Alahu i dao da se spali njegovo ime
nadenuto mu prema hazarskom obiaju pre roenja.
uta knjiga
 HEBREJSKI IZVORI O
HAZARSKOM PITANU

ATEH (VIII vek) ime hazarske princeze koja je ivela u vreme

judaizacije Hazara. Daubmanus prilae hebrejsku verziju njenog imena sa
znaenjima slova imena Ath:

Prema slovima izvedeni su i zakluci o osobinama hazarske princeze.

Aleph prvo slovo njenog imena oznaava Vrhunsku krunu, mudrost, dakle
pogled nagore i pogled nadole, kao kod majke prema detetu. Zato Ateh nije
morala da kua seme svog lubavnika da bi znala hoe li imati muki ili
enski porod. Jer, u tajni mudrosti uestvuje sve to je gore i dole, ona je
neizraunliva. Alef je poetak, ono obuhvata sva druga slova i poetak
manifestacije sedam dana u sedmici.
Teth je deveto slovo jevrejske azbuke i ima za brojnu vrednost obino 9
U knjizi Temunah Teth oznaava Sabat, to znai da je u znaku planete
Saturna i boanskoga predaha; ono, dakle, znai i nevestu, ukoliko je Subota
nevesta, proizilazi iz reenice u Jesch.
XIV, 23; u vezi je s ienjem metlom, to ima znaenje razaranja i
gublenje bezbonosti, a obeleava i snagu. Princeza Ateh je pomogla
hebrejskom predstavniku u poznatoj hazarskoj polemici , a nosila je o pojasu
zakaenu lobanju svog lubavnika Mokadase al Safera , hranila je i pojila
lutom zemlom i slanom vodom i sadila joj u one duple razliak da bi ovaj
mogao videti plave boje na onom svetu.
He je etvrto slovo Boijeg imena. Simbolie ruku, mo. snaan zamah,
surovost (leva ruka) i milosre (desna), lozu ardakliju koja je podignuta sa
zemle i okaena prema nebu.
Princeza Ateh bila je veoma reita za vreme hazarske polemike. Rekla je:
Misli su vejale s neba na mene kao sneg. Jedva sam se posle ugrejala i
vratila u ivot...
Princeza Ateh je pomogla Isaku Sangariju hebrejskom uesniku u
hazarskoj polemici na taj nain to je svojim razlozima osujetila arapskog
uesnika, te se hazarski kagan opredelio za jevrejsku veru. Prema nekim
milenjima, Ateh je pisala pesme i one su ouvane u hazarskim khiigama
koje je koristio Juda Halevi, hebrejski hroniar hazarske polemike. Prema
drugim izvorima, Ateh je prva i sastavila renik ili enciklopediju Hazara s
opirnim obavetenjima o njihovoj istoriji, veri, itaima snova . Sve je to bilo
sroeno u ciklusu pesama poreanih azbunim redom, pa je tu i polemika na
dvoru hazarskog vladara bila opisana u pesnikom obliku. Upitana ko e
pobediti u polemici princeza Ateh je rekla: ,,Kada se sukobe dva ratnika,
pobeuje onaj koji e due leiti svoje rane. Kao oko kvasca rastao je potom
Hazarski renik oko princezine zbirke za koju jedan izvor kae da se zvala O
starostima rei. Ako bi sve to bilo tano, princeza Ateh bila bi pivi pisac ove
knjige, njen pratvorac. Samo, u tom prvobitnom reniku na hazarskom
jeziku nisu jo postojala dananja tri i to je jo bio jedan renik i jedan jezik.
Od tog prvobitnog renika do ovog danas doprlo je veoma malo, koliko od
tuge jednog psa, koju prenose deca podraavajui lave, drugom psu.
Poto je kagan primio molitveni ogrta i Toru zaslugom princeze Ateh,
ostali uesnici u polemici bili su ogoreni. Zato je islamski demon kaznio
princezu Ateh da zaboravi svoj hazarski jezik i sve svoje pesme. ak i ime
svog lubavnika i jedino joj je u seanju ostalo ime jednog voa u obliku ribe.
Pre no to se to desilo, predoseajui opasnost princeza Ateh je naredila da se
prikupi veliki broj papagaja vinih ludskom govoru. Za svaku re Hazarskog
renika bio je tako donet u dvor po jedan papagaj i svaki je bio nauen jednoj
odrednici i znao je u svako doba napamet stihove koji se odnose na tu re.
Naravno, stihovi su bili na hazarskom jeziku i papagaji su ih na tom jeziku i
recitovali. Kada je dolo do naputanja hazarske vere, hazarski jezik poeo je
naglo da iezava i Ateh je tada pustila na slobodu sve papagaje vine
hazarskom reniku. Rekla je: Idite i nauite druge ptice svojim pesmama,
jer ovde ih uskoro niko nee znati... Ptice su se razletele po umama
crnomorskih obala. Tamo su druge papagaje uile svojim pesmama, ti drugi
su uili tree i tako su u jednom trenutku samo papagaji znali ove pesme i
govorili hazarski jezik. U XVII veku na obalama Crnog mora uhvaen je
jedan papagaj vian da recituje nekoliko pesama na nekom nerazumlivom
jeziku, za koji je njegov vlasnik, neki carigradski diplomata po imenu Avram
Brankovi tvrdio da je hazarski. Naredio je da jedan od pisara stalno belei
sve to papagaj izrekne u nadi da e doi do papagajskih pesama, u stvari do
poezije princeze Ateh. ini se da su tim putem papagajske pesme dole do
Daubmanusovog izdanja Hazarskog renika.
Treba rei da je princeza Ateh bila zatitnica najmonije sekte hazarskih
svetenika, takozvanih lovaca ili itaa snova. Nena enciklopedija nije bila
nita drugo do pokuaj da se na jednom mestu saberu zapisi koje su lovci
snova vekovima skuplali beleei svoja iskustva. I njen lubavnik bio je
pripadnik iste sekte, jedan od najuvenijih meu njima, iako je bio mlad i
imao prve oi. Jedna pesma princeze Ateh posveena je ovoj sekti
prvosvetenika:
Kad uvee usnimo, mi se zapravo svi pretvaramo u glumce i odlazimo
uvek na drugu pozojmicu da odigramo svoju ulogu. A danju? Danju na javi
tu ulogu uimo. Ponekad, ne nauimo je kako vala i onda ne smemo da se na
pozornici pojavimo i krijemo se iza drugih glumaca koji bole znaju svoje rei
i korake za taj put.
A ti, ti si onaj koji dolazi u dvoranu da vidi nau predstavu, a ne da glumi.
Neka tvoje oko padne na mene u asu kada budem dobro uvebana, jer niko. nije
svih sedam dana u nedeli ni mudar ni lep.
Postoji takoe jedno predanje da su jevrejski predstavnici na hazarskom
dvoru spasli princezu Ateh od gneva arapskog i grkog misionara tako to su
izdejstvovali da se umesto nje kazni njen lubavnik i hazarski prvosvetenik
sekte lovaca snova. Ona je pristala i on je prognan i zatvoren u kavez koji visi
iznad vode. Meutim, ni to je nije spaslo kazne.

VERIDBENI UGOVOR SAMUELA KOENA I LIDISIJE SARUK (XVII

vek) U dubrovakom arhivu, u dosijeu tamonjeg Sefarda Samuela Koena*,
uva se veridbeni ugovor koji glasi:
Pod dobrim znamenjem i u blagosloven as sklopi se veridba izmeu
Samuela Koena i gospoice Lidisije, keri potenog starca gospodina eloma
Saruka, poivao u raju, itela iz grada Soluna, i to pod uslovima kako sledi.
Prvo: mati devojina, gospoa Siti, neka je blagoslovena meu enama, daje
kao miraz keri joj Lidisiji pomenutoj gore, jedan panski duek prema
svojim mogunostima i dostojanstvu, kao i devojaku odevnu opremu.
Drugo: vreme svadbe da bude od danas za dve godine i polovinu. Ugovoreno
je meu stranama. da ako pomenuti vie gospodin Samuel ne doe iz bilo
kojeg razloga u naznaenom roku da se oeni Lidisijom, pa bilo to po
njegovoj eli ili zbog vie sile, od sada se smatraju kao nepovratni po zakonu
i pravu svi nakiti i predmeti koje je verenik dao verenici, protiv ega verenik
nema nikakvo pravo na prigovor i negodovanje. A poimenice to su sledee
stvari: grivne, koje su joj na rukama, erdani, prstenje, kapa, arape i
nazuvci, ukupno 24 na broju. Sve to izlazi na sumu od dve hilade i dvesta
aki i sve je to konaan dar pomenutoj devojci, ako on ne doe da se oeni
njome u ugovoreno vreme. Osim toga, spomenuti vie gospodin Samuel Koen
obavezan je i tekom zakletvom, kao svi koji se kunu pod pretnjom
odluenja, da ne obrai nijednu dragu enu na svetu i da ne ulazi u brak s
njom, sem s verenicom si Lidisijom.
Sve je to uinjeno i utvreno prema svim zakonskim pravilima i gospodin
Samuel dade odgovarajuu zakletvu danas, u ponedelak, u prvoluniju
meseca evata 5442 godine i sve je veno i verno zajemeno.
Avram Hadida, Selomo Adroke i Josef Bahar Izrael Alevi, sudije.
Na poleini ove isprave zapisano je rukom nekog od dubrovakih
dounika nekoliko napomena o Koenu. Jedna napomena belei da je Koen
dne 2. marta 1680. u razgovoru na Stradunu ispriao sledeu stvar:
Hazari su na neke brodove svoje flote umesto jedara kaili ribarske
mree. I ti brodovi su plovili kao i ostali. Kada je jedan Grk upitao hazarske
svetenike kako to postiu, neki Jevrejin, koji je prisustvovao razgovoru,
odgovorio je umesto upitanih: Jednostavno, umesto vetra hvataju u te
mree neto drugo.
Druga beleka dubrovakog uhode odnosi se na plemkinju Efrosiniju
Lukarevi. U maju iste godine Samuel
Koen sreo je u Luaricama gospou Efrosiniju i upitao je sledee:
Jesi li uvek lepa ili nisi petkom uvee, kada se due menjaju, jer me ne
puta da te u to vreme vidim?
Na to gospoa Efrosinija izvadi malu svetilku iza pojasa, stavi je pred oi,
zamuri jednim okom i drugim pogleda u fitil. Taj pogled ispisa Koenovo
ime u vazduhu, upali fitil i osvetli joj put do kue.

DAUBMANUS JOANES (XVII vek) ,,typographus Ioannes

Daubmannus polski tampar. U prvoj polovini XVII veka objavio je u
Pruskoj jedan polsko-latinski renik, ali isto ime stoji i na naslovnoj strani
jednog drugog renika, koji je 1691. godine izaao pod naslovom Lexicon
Cosri Continens Colloquium seu disputationem de Religione... Tako se
Daubmanus javla kao prvi izdava knjige, ije drugo izdanje italac sada dri
u rukama. Daubmanusovo izdanje Hazarskog renika uniteno je ve 1692.
godine po nareenju inkvizicije, ali su dva primerka izbegla tu sudbinu i
ostala u opticaju. Materijal za renik s tri renika o hazarskom pitanju
Daubmanus je dobio po svoj prilici od nekog monaha istonog hrianskog
obreda, ali je Daubmanus dopunjavao dobijeni materijal, pa se tako on javla
i kao redaktor Hazarskog renika, a ne samo kao njegov izdava. To se vidi i
na osnovu jezika upotreblenih u pomenutom izdanju. Propratni latinski
tekst verovatno je Daubmanusov, jer monah po svoj prilici nije znao latinski.
Sam renik, pak, bio je tampan na arapskom, hebrejskom i grkom, odnosno
srpskom, onako kako je tekst renika predat izdavau.
Nasuprot ovim vestima, jedan nemaki izvor tvrdi da onaj Daubmanus
koji je izdao Hazarski renik 1691. godine nije isto lice s Daubmanusom,
izdavaem polskog renika iz prve polovine XVII veka. Ovaj mladi
Daubmanus bio je, prema tom pruskom izvoru, u najranijem detinjstvu
osakaen tekom boleu.
U to vreme on se i nije zvao Joanes Daubmanus nego Jakov Tam David
ben Jahja, kako je glasilo njegovo pravo ime. Neka je proklet i danju i
nou! kau da je dobacila za njim neka prodavaica boja. Nije poznato zato
je kletva izreena, ali je imala dejstva. Bio je poetak prvog meseca adara
kada se deak vratio po snegu kui kriv kao sabla. Otada je iao vukui jednu
ruku po zemli a drugom nosio sopstvenu glavu za kosu, jer se nije mogla
sama drati uspravno. Tako se i odao tamparstvu, jer mu u tom poslu glava
poloena na rame nije smetala nego ak dobro sluila u takvom poloaju.
Nasmejao se, rekao mrak je kao videlo! i unajmio se kod pravog
Daubmanusa, onog starijeg Joana, i nije zaalio. Kao to je Adam krstio dane
u sedmici tako je i on nadenuo ime svakoj od sedam koriarskih vetina,
stalno je pevao birajui slova iz sanduka i za svako slovo imao je drugu
pesmu i na prvi se pogled moglo pomisliti da nije u ratu sa svojom bolkom.
Ali, dogodilo se da je kroz Prusku proao jedan od uvenih vidara onoga
vremena, jedan od onih retkih koji su znali kako je Elohim Adama venao s
duom. I Daubmanus stariji poslao je vidaru svog Jakova Tam Davida da se
izlei. Jer, Jakov je ve bio mladi u to vreme, nosio jedan od najvedrijih
osmeha na licu, dobro posolen osmeh kako su govorili, raznobojne nogavice
i iz pei, gde su leti na promaji dimnjaka drana jaja, jeo u mesecu elulu
kajgane bre no to deset kokoi moe da nosi. Mladiu su samo sevnule oi
na nou kojim je sekao hleb kada je uo za tu mogunost, vezao je brkove u
vor i odmaglio nosei svoju glavu u ruci. Ne zna se koliko je njegovo
stranstvovanje trajalo, ali Jakov Tam David ben Jahja vratio se iz Nemake
jednog sunanog sivana zdrav, prav i visok, ali pod novim imenom. Uzeo je
ime svoga dobroinitela Daubmanusa, onog starijeg koji ga je poslao grbavog
i sada primio zdravog s radou i s reima:
Ne moe se govoriti o polovini due! Inae bismo mogli jednu po Jovinu
drati u raju, a drugu u paklu! Ti si dokaz da je tako.
I zbila, s novim imenom mladi Daubmanus poeo je novi ivot. Taj ivot,
meutim, bio je dvolian kao erdelski tanjir s dva dna. Daubmanus mlai i
dale se odevao kicoki i nosio dve kape na vaare, jednu o pojasu a drugu na
glavi, i menjao ih povremeno da lepe izgleda. Bio je odista lep, lanene kose
koja je porasla u mesecu ijaru, i imao lepih lica koliko mesec sivan koji
raspolae s trideset vrsta razliitih dana. Ve su ga hteli eniti. Ali, ubrzo se
pokazalo da je s njegovog lica, otkako je ozdravio, nestalo onog tako
poznatog osmeha. Taj osmeh, koji bi on ujutru oduvao s usta ulazei u
tampariju, ekao ga je dodue uvee pred vratima radionice kao kue i po
navici iz ranijih godina, ali on ga je hvatao gornjom usnom u letu kao
vetake brkove da ne spadnu. I osmeh mu je doista tako i stajao. aputalo se
da je tampar, kad je zbacio grbu i uspravio se, podlegao strahu. Uplaio se
govorili su oko njega visine s koje je sada gledao svet, novih vidika koje nije
mogao prepoznati i naroito svoje jednakosti s ostalim ludima koje je sada
nadviavao, on koji je nekada bio nii od ma koga na ulici.
Ispod ovih sokakih preganjanja tekle su kradom i apatom druge, tee
prie kao mul pod vodom reke. Po jednoj od tih stranih pria izvor
Daubmanusove negdanje deake radosti i poleta usred bolesti bila je
okolnost da je on samoga sebe onako skoturan i grbav mogao domaiti i
sisati, te je doznao da muko seme ima ukus enskoga mleka. Tako se
obnavlao u sebi. Kada se pak uspravio, to vie nije bilo moguno... To su oko
njega mogle biti samo prie, koje ine da prolost jednog oveka postaje isto
tako neprozirna kao njegova budunost, ali svak je mogao videti da mlai
Daubmanus otkako je izleen esto meu momcima radionice pravi jednu
neobinu alu. Prekinuo bi za trenutak posao, dotakao bi jednom rukom
zemlu a drugom bi uhvatio sopstvenu glavu za kosu i uspravio je. Po njoj bi
se tada razlio onaj stari, dobro posoleni osmeh i bivi Ben Jahja bi zapevao
kako ga odavno nisu uli. Zakluak nije bilo teko izvesti: za ozdravlenje
tampar je morao rtvovati vie no to se isplati i nije uzalud govorio: .Vraa
mi se Nemaka u snu kao nesvaren ruak. to je bilo najgore, nije mu se vie
kao nekad milio rad u tampariji. Punio je slovima puku i iao u lov. Ali
presudna stvar, kao onaj kamen koji razvede vode istog potoka u dva mora,
bio je opet susret s jednom enom. Bila je izdaleka, nosila je lubiaste
haline kakve u Grkoj pod Turcima nose Jevrejke, i bila je udovica nekog
Romanjota koji je nekada pravio kakaval u blizini Kavale. Daubmanus ju je
video na ulici. Srca su im se srela u oima, ali kada joj je pruio dva prsta, ona
mu ree: Ptice koje nisu koer poznaju se po tome to na grani dele prste po
parovima umesto tri i jedan... I odbila ga je. To je prevrilo meru. Daubmanus
mlai se potpuno pomeo. Ve se bio odluio da napusti sve i ode iz mesta
kada je stari Daubmanus iznenada umro, a u tampariju njegovog
naslednika, Daubmanusa mlaeg, uetao jedne veeri neki hrianski monah
nosei na ranju tri glavice kupusa i u torbi slanine, seo uz oganj gde je
kluao bakra vode. bacio u nj soli i slaninu, narezao kupusa i rekao: Ui
su mi nadevene boijim reima, a usta puna kupusa... Zvao se Nikolski i bio
je nekad pisar manastira Nikola na onoj istoj Moravi u kojoj su davno
Majnade rastrgle Orfeja. Upitao je Daubmanusa da li bi izdao knjigu koja ima
malo udan sadraj, verovatno takav da se niko nee usuditi da je tampa.
Daubmanus stariji ili Ben Jahja odbili bi takvu ponudu bez razmilanja, ali
Daubmanus mladi, onako pometen, video je u tome neku priliku za sebe.
Pristao je i Nikolski je poeo iz glave da diktira renik dok nije posle sedam
dana izdiktirao celu knjigu, jedui kupus sekutiima dugim kao da iz nosa
rastu. Kada je Daubmanus dobio rukopis dao ga je na slaganje neproitan, s
reima: Znanje je pokvarliva roba, zaas ubua. Kao budunost. im je
renik bio sloen, Daubmanus je otisnuo jedan primerak otrovnom
tamparskom bojom i odmah seo da ita. to je dale itao, otrov je delovao
sve snanije i Daubmanus se krivio sve vie i vie. Svaki suglasnik knjige
pogaao je po neki od organa njegovog tela. Grba se vraala, kosti opet
zauzimale prvobitan stav u kojem su odrasle i sklopile se nekada davno oko
utrobe, ta utroba je dola tokom itanja ponovo u poloaj na koji je
odmalena bila naviknuta, bolovi kojima je zdravle bilo plaeno su uminuli,
glava je opet pala u ake levoj ruci a desna se spustila do zemle, i u asu kada
ju je dodirnula Daubmanusovo lice je opet sinulo kao u detinjstvu, po njemu
se razlio onaj zaboravleni osmeh blaenstva koji dri na okupu sve njegove
godine, i on je umro. Kroz taj sreni osmeh iz usta su mu ispali poslednji
slogovi koje je proitao iz knjige i oni su glasili: Verbum caro factum est Re
postade meso.

KAGAN zvanje hazarskog vladara; dolazi od jevrejske rei koen, to

znai svetenik. Prvi kagan posle prihvatanja judaizma u hazarskom carstvu
zvao se Sabrijel, a njegova ena Serah. Ime kagana, koji je traio ,,hazarsku
polemiku" i na svoj dvor pozvao Jevreje, Grke i Arape da mu tumae snove,
nije poznato. Prema hebrejskim izvorima koje navodi Daubmanus ,
prelasku Hazara u judaizam prethodio je kaganov san koji je on ispriao
svojoj keri ili sestri, princezi Ateh, ovim reima:
Sanjao sam da idem kroz vodu do pasa i itam knjigu. Voda je bila reka
Kura, mutna, puna trave, od onih koje se piju kroz kosu ili bradu.
Povremeno, kad naie neki vii talas, diem knjigu visoko u vazduh da se ne
pokvasi i potom nastavlam s itanjem. Blizu je dubina i treba zavriti sa
tivom pre no to se u nju zagazi. I tada mi se javla aneo s pticom na ruci i
govori mi: ,Namere tvoje su ugodne Gospodu, ali tvoja dela nisu. Utom se
budim i otvaram oi. I na javi sam do pasa u vodi, u onoj istoj mutnoj Kuri s
travama, drim istu knjigu u ruci, preda mnom je aneo kao i ranije. Onaj isti
iz sna, s pticom. Sklapam brzo oi. a reka, aneo, ptica i ostalo su tu kao i pre;
otvaram ih isto. Uas. itam iz knjige nadohvat: Neka se ne hvali onaj ko se
obuva... i na tom mestu sklapam oi, ali produetak vidim i doitavam
zapoetu reenicu skloplenih oiju: ,...kao onaj ko se izuo. U tom asu s
anela je prhnula ptica i ja sam opet podigao kapke. Videlo se kako ptica
odlee. Tada sam shvatio: nema vie sklanjanja oiju pred istinom, nema
spasa u murenju, nema ni sna ni jave, ni buenja ni usnua. Sve je jedan isti
spojeni veiti dan i svet koji se skoturao oko tebe kao zmija, Tada sam video
veliku udalenu sreu kao malu, ali blisku; veliku stvar shvatio kao praznu, a
malu kao svoju lubav... I uinio to sam uinio.

KOEN SAMUEL (I660 - 24. IX 1689) dubrovaki Jevrejin, jedan od

pisaca ove knjige. Prognan iz grada 1689. na putu za Carigrad, umro je pavi
u tardemu iz koje se nije probudio.
Izvori: Slika o Koenu, stanovniku dubrovakoga geta, dobija se na osnovu
izvetaja dubrovakih zdura (policije) koji su pisani posnim italijanskim
stilom ludi bez maternjeg jezika; na osnovu sudskih akata i dostava glumaca
Nikle Rigija i Antuna Krivonosovia, kao i na osnovu inventara stvari u
Koenovom stanu koji je nainjen u njegovom odsustvu za potrebe jevrejske
zajednice u Dubrovniku i u prepisu se naao meu ispravama dubrovakog
arhiva u seriji Processi politici c criminali 1680-1689. Poslednji dani
Koenovog ivota poznati su na osnovu oskudnih podataka poslatih u
Dubrovnik iz abhehama beogradskili Sefarda. Uz njili ide i jedan prsten na
kojem je Koen 1688. urezao godinu 1689. to je godina njegove smrti. Da bi
sc slika upotpunila, ovi se podaci moraju uporediti s izvetajima dubrovakih
emisara koje je poklisar republike sv. Vlaha u Beu, Matija Marin Buni,
uputio da prate austro-turski sukob kod Kladova 1689. godine, a oni su o
Koenu zabeleili samo dve-tri reemce s napomenom da su na tom poslu
imali vie sena no konja".
Savremenici opisuju Samuela Koena kao oveka visokog, crvenih oiju, s
jednim sedim brkom uprkos mladosti. Od kada ga znam bilo mu je hladno.
Poslednjih godina malo se ugrejao rekla je za njega jednom prilikom
njegova mati, gospoa Klara. Prema njenim reima, on je nou u snu mnogo i
daleko putovao, pa se otuda ponekad budio umoran i kalav, ili bi hramao na
jednu nogu sve dok se ne bi odmorio od snova. Mati je tvrdila da osea neku
udnu nelagodnost dok Koen spava, to je objanjavala time da se on u snu
ne ponaa kao Jevrejin nego kao ovek inoverac, koji i subotom u snu jae i
peva sanjajui ponekad osmi psalam, onaj koji se peva kada se hoe da nae
izgublena stvar, ali na hrianski nain. Sem udezma, govorio je italijanski,
latinski i srpski, ali je nou mrmlao u snovima nekim udnim jezikom koji
nije poznavao na javi i za koji se kasnije ispostavilo da je vlaki. Pri sahrani
na levoj miici imao je straan oilak kao od ujeda. udeo je da poseti
Jerusalim i u snu zbila viao jedan grad na obali vremena, iao kroz njegove
ulice posute slamom i otuda tihe, stanovao u kuli punoj dolapa velikih koliko
manja crkva i sluao esme kao dad. Ali, ubrzo je ustanovio da grad koji
sanja i za koji je bio uveren da je Jerusalim uopte nije sveto mesto, nego
Carigrad, kako se nepobitno moglo ustanoviti iz jedne gravire Carigrada koju
je Koen nabavio skuplajui stare mape neba i zemle, gradova i zvezda, i
prepoznao na njoj ulice trgove i kule koje sanja. Koen je imao nesumnjivih
vrlina, ali one, prema milenju gospoe Klare, nikako nisu bile usmerene na
bilo ta praktino. Po senkama oblaka izraunavao je kojom brzinom lete
vetrovi u nebu, dobro je pamtio odnose, radnje i brojke, ali je lude, imena i
predmete lako zaboravlao. Dubrovani su ga upamtili kako stoji uvek na
istom mestu, uz prozor svoje sobice u getu, duboko oborena pogleda. U
stvari, on je na podu sobe drao knjige i itao ih stojei, a listove je prevrtao
prstima bose noge. Trebinjski Sablak-paa uo je jednom prilikom da u
Dubrovniku ima neki Jevrejin koji lepo izrauje konjske vlasule i tako je
Koen stupio u painu slubu gde je pokazao da preporuke nisu bile uzaludne.
Odravao je paino konjsko groble lepo ureeno nad morem i pleo vlasule
koje su o praznicima i u pohodima naticane painim vrancima na glavu.
Koen je svojim poslom bio zadovolan, a samog pau jedva da je viao. Ali se
zato sretao s painim momcima spretnim na sabli i u sedlu. Tako je uporedio
sebe s njima i zapazio da je u snu nekako bri nego na javi. To je zakluio i
proverio na njemu svojstven, taan nain. U snu je video kako stoji sam s
isukanom sablom pod jednom jabukom. Bila je jesen u snu i on je ekao
onako, sa seivom u ruci, da dune vetar. Kada se to dogodilo, poele su padati
jabuke uz tupe udare kao da se uju konjska kopita. Prvu koja je poletela s
grane zahvatio je i prepolutio sablom. Kada se probudio bila je jesen kao u
snu, pozajmio je sablu, otiao na vrata od Pila i siao pod most. Tamo je
stajala jabuka i on je ekao da dune vetar. Kada je dunuo i kada su poele
padati jabuke, on je shvatio da nijednu nee domaiti sablom. Tako je i bilo i
Koen je utvrdio da je u snu bri i vetiji na sabli nego na javi. Moda zato to
je u snu vebao, a na javi ne. Sanjao je esto kako kroz pomrinu nosi sablu
u desnoj, a na levu ruku namotava dugu kamilu uzdu ali drugi kraj neko
zatee u pomrini. Pune su mu ui gustoga mraka i on kroz taj mrak uje
kako neko u tami vadi sablu na njega i kako kroz pomrinu kree elik ka
njegovom licu, ali on nepogreivo osea to i prepreuje svoje oruje stajui
na put fijuku i nevidlivoj otrici koja zaista iz tame pada sa kripom na
njegovu sablu.
Podozrenje prema Samuelu Koenu i kazne koje su usledile javie se na
vie strana odjednom i iz vie razloga. Bio je optuen zbog nedozvolenog
ulaenja u versku raspru sa dubrovakim jezuitima, zbog odravanja odnosa
s jednom plemkinjom hriankom i zbog jeretikog esenskog uenja. Da se
ne pominje svedoenje jednog fratra da je naoigled punog Straduna pojeo
levim okom jednu pticu u letu.
Poelo je krajnje neuobiajenom posetom Samuela Koena jezuitskom
samostanu u Dubrovniku 23. IV 1689 godine, to se zavrilo zatvorom.
Pomenutog jutra Koen je vien kako grabi uza skaline ka jezuitima
stavlajui kroz osmeh svoju lulu u zube, jer on je u snu video kako se pui
na lulu, pa je poeo puiti i na javi. Zvonio je potom na ulazu u samostan i
im mu je otvoreno, poeo se raspitivati kod fratara o nekakvom
hrianskom misionaru i svetitelu koji je bio oko osam stotina godina stariji
od njega, kojem nije znao ime, ali mu je znao itav ivotopis naizust: i kako je
u Solunu i Carigradu uio kole i mrzeo ikone, i kako je negde na Krimu uio
hebrejski, i kako je preobraao zabludele u hriansku veru u hazarskom
carstvu, pri emu je vodio brata da mu pomae. Umro je dodao je Koen u
Rimu 869. godine. Molio je da mu fratri kau ime tog svetitela, ako ga znaju,
i da ga upute na njegovo itije. Jezuiti, meutim, nisu Koena ni na prag
pustili. Sasluali su ta je rekao krstei mu usta neprekidno i poslali odmah
zdure da ga strpaju u tamnicu. Jer od kad je 1606. Godine u Gospinoj crkvi
sinod doneo odluku protiv Jevreja, bilo je u Dubrovniku zabranjeno
stanovnicima geta svako raspravlanje o hrianskoj veri i prekraj se
kanjava s 30 dana zatvora. Dok je Koen leao svojih 30 dana, tarui klupe
uima, dogodile su se dve stvari vredne pomena. Jevrejska optina je donela
odluku da se izvri popis Koenovih hartija i jednovremeno se javila jedna
ena zainteresovana za Koenovu sudbinu.
Gospoa Efrosinija Lukarevi , ugledna plemkinja iz Luarica, svakoga
dana u pet asova po podne, im senka kule Minete padne s onu stranu
bedema, uzimala je porculansku lulu, stavlala u nju najueg duvana
prezimelog u suhome grou, palila je grumenom izmirne ili iverom luevine
s ostrva Lastova, davala nekom momku sa Straduna srebrnik i slala zapalenu
lulu u zatvor Samuelu Koenu. Momak bi je predavao Koenu onako
pripalenu i vraao je popuenu pomenutoj gospoi Efrosiniji iz zatvora
natrag u Luaricu.
Ta gospoa Efrosinija, iz vlasteoske porodice GetaldiaKruhoradia
rodom, bila je udata u kuu dubrovake gospode iz porodice Lukari i proula
se koliko sa svoje neobine lepote toliko i po tome to joj niko nikada nije
video ruke. Prialo se da su joj na rukama po dva palca, da joj mesto malog
prsta raste jo jedan drugi palac na tom mestu, pa joj je tako svaka od ruku
mogla biti i leva i desna. Kau da se to lepo moglo videti na jednom portretu,
koji je dovren kradom od gospoe Lukarevi i prikazivao je u poprsju kako
dri neku knjigu tom akom s dva palca. Ako se zanemari ta pria, gospoa
Efrosinija ivela je kao i ostali svet njenog stalea, nije imala, to se kae,
jedno uho tee. Samo je povremeno, kao omaijana, dozvolavala sebi da
pohaa maskerate koje su igrali ueli u getu. Te jevrejske pozorine
predstave dubrovake vlasti nisu u to vreme zabranjivale, pa je gospoa
Efrosinija jednom prilikom ak ustupila komedijantima i krabonosima iz geta
jednu svoju opravu, ,,plavu s utijem i crvenijem trakami, za glavnu ensku
ulogu koju su takoe igrali mukarci. Februara 1687. godine u pastijerskoj
igri enska uloga dopala je Samuelu Koenu i on je u pomenutoj plavoj
halini gospoe Lukari igrao pastiricu. Zabeleeno je u izvetajima podnetim
dubrovakim vlastima da su dostavlai opazili kako se udio Koen tom
prilikom udno ponaao kako ne spada u komediju. Odeven kao pastirica,
vas u kambraju, korduniima i redicami, modrijem i crlenijem, pod ersima
da ga se obraz nije mogao poznat, Koen je imao ,,arecitati lubavnu izjavu
,,u verse spjevanu nekakvom pastiru. Ali, umesto njemu, on se usred
predstave okrenuo gospoi Efrosiniji (u ijoj je halini bio) i na opte
zaprepaenje darovao joj ogledalo i rijei luvene kako sledi:

Zaludu ile mi zrcalo od sree

Kade u njemu ti obraza ni vee;
Umisto tvojega, ka iskah, ja sreto
Obraz moj to bjega od leta na leto. Vraam ti dar ovoj, jere ni sna mi ni
 Od kade obraz moj za tvoj se zamini.

Gospoa Efrosinija je zaudo mirno primila ovaj postupak i obilato

nagradila izvoae naranama. tavie, kada je s prolea doio do krizmanja i
gospoa Lukari povela ker u crkvu, videjo se naoigled celog sveta da ona
nosi u crkvu i nekakvu lutku odevenu u plavu halinu pokrojenu ba od one
oprave sa utim i crvenim trakama u kojoj je arecitao udio Koen na
makarati u getu. Videi to Koen povika, pokazujui lutku, da se to njegova
ker krizma i da to edo njegove lubavi njegov porod lubleni, vode u
hram, ako i hrianski. Te veeri gospoa Efrosinija srete Samuela Koena
pred Gospinom crkvom ba u asu kada se geto zatvara, dade mu kraj svoga
pojasa da polubi i odvede ga na tom pojasu kao na uzdi i u prvoj senci prui
mu klu naznaivi kuu u Prijekom gde e ga ekati idue veeri.
Koen se u ureeno vreme naao pred jednim vratima koja su imala
kluaonicu iznad kvake tako da je klu morao uvui okrenuvi pero nagore,
a samu kvaku pritegnuti navie da bi uao. Naao se u uskom hodniku iji je
desni zid bio kao svi drugi zidovi, a levi sastavlen od etvrtastih kamenih
stubia i stepenasto se irio ulevo. Kada je pogledao preko tih stubia, Koenu
se otvorio vidik u dalinu i slobodan prostor na dnu kojega je negde na
meseini hualo more. Ali, to more nije lealo u vidiku: ono je stajalo u
njemu uspravno kao zavesa ija se donja ivica nabira, talasa i obrubluje
penom. Na stubie je pod pravim uglom bilo privreno neto kao ograda od
gvoa i preilo da im se sasvim prie; po tome Koen je zakluio da je celi
levi zid hodnika zapravo jedno stepenite postavleno svojom bonom
stranom dupke na pod, tako da je bilo neupotreblivo, jer su gazita stepenika
stajala uspravno, levo od nogu a ne pod njima. On krete du tog zida-
stepenita udalavajui se sve vie od desne strane hodnika i negde oko
sredine puta odjednom izgubi tlo pod nogama. Pade porebarke na jedan
stepenik-stub i shvati pri pokuaju da ustane da se pod dale ne moe
koristiti kao nogostup jer se pretvorio u zid mada se nije promenio.
Stepenasti zid, pak, preobratio se u upotreblivo stepenite ostajui i dale isti
kao i do tada, samo se svetlost koja se ranije pred njim videla u dnu hodnika
sad nae visoko iznad Koena. Tim se stepenitem on bez muke pope do te
svetlosti i odaje na gornjem spratu. Pre no to je uao, pogledao je preko
ograde u dubinu i sada video more onako kako je navikao: hualo je
razliveno u ambisu pod njegovim nogama. Kad on ue, gospoa Efrosinija je
sedela bosa i plakala u svoju kosu. Pred njome na tronocu stajao je opanak,
u opanku mali hleb, a u nosu opanka gorela je zadenuta votanica. Ispod
kose videle su se obnaene grudi gospoe Efrosinije koje su imale, kao da su
oi, trepavice i obrve i iz njih je kapalo nekakvo tamno mleko, kao crni
pogledi. Rukama s po dva palca lomila je komade hleba i sputala ih u krilo.
Kada bi se raskvasili od suza i mleka, bacala ih je na pod pred svoje noge, a te
noge umesto noktiju imale su na prstima zube. Skloplenih tabana tim
zubima je halaplivo vakala baenu hranu, ali poto nije bilo nikakve
mogunosti da je guta, savakani zalogaji valali su se po praini oko nje...
Kad ugleda Koena, ona ga privi uza se i odvede ga u lonicu. Uzela ga je te
noi za lubavnika, napojila ga onim crnim mlekom i rekla:
Nemoj suvie vui da ne ostari, jer to je vreme to tee iz mene. Ono do
izvesne mere snai, a onda oslabluje...
Posle te noi provedene s njome, Koen je reio da pree u njenu,
hriansku veru. O tome je javno govorio kao u nekom zanosu, pa se cela
stvar raula, ali se ipak nije dogodilo nita. Kada je poverio gospoi
Efrosiniji svoju nameru, ona mu ree:
To nikako nemoj uiniti, jer ako hoe da zna, ni ja nisam hrianske
vere ili, bole rei, hrianka sam samo povremeno i po muu. U sutini ja na
odreeni, veoma sloeni nain, pripadam tvom, jevrejskom svetu. Moda si
primetio da ponekad na Stradunu moe zapaziti dobro poznati ogrta na
sasvim nepoznatoj osobi. Svi smo u takvim ogrtaima, pa i ja. Ja sam avo,
ime mi je san. Dolazim iz hebrejskog pakla, iz Gehene, sedite mi je s leve
strane Hrama, meu duhovima zla, porod sam
Gebhuraha uz kojeg ide zapis: ,,atque hinc in illo creata est Gehenna. Ja
sam prva Eva, zovem se Lilit, znala sam ime Jehove i posvaala sam se s
Nime. Otada letim u Negovoj senci izmeu sedmosmislenih znaenja Tore.
U sadanjem obliju, koje na meni vidi i voli, stvorena sam meanjem Istine
i Zemle; imam tri oca i nijednu mater. I ne smem da koraam unatrag. Ako
me polubi u elo, umreu. Ako ti pree u hriansku veru, umree za
mene. Preuzee te tamo sotone hrianskog Hada i oni e se starati o tebi, a
ne ja. Za mene bi bio zauvek izgublen i van moga domaaja. Ne samo u
ovom nego i u drugim, buduim ivotima...
Tako je dubrovaki Sefard Samuel Koen ostao ono to je. Ali bez obzira
na to, glasine nisu stale kada je on ustuknuo. Negovo ime bilo je bre od
njega i s tim imenom ve su se dogaale stvari koje e se Koenu tek desiti.
aa je prevrena o pokladama 1689. godine u nedelu svetih apostola.
Odmah posle poklada dubrovaki glumac Nikola Rigi bio je izveden pred sud
i dao izjavu u vezi s prekrajima koje je sa svojom trupom poinio ovom
prilikom. Bio je optuen da je uglednog dubrovakog Jevrejina Papa-Samuela
i druge Jevreje ruio u komediji i stavlao u maskerate, a Samuela Koena
zlostavlao pred licem celog grada. Glumac se branio da nije imao pojma da
se pod pokladnom maskom nalazio Koen. Kao svake godine to ini mlade
im se promeni boja vetru, Rigi je sa glumcem Krivonosoviem spremao
,,dudijatu, pokladnu igru s Jevrejinom. Poto je Boo Popov-Saraka sa
druinom vlasteliia odustao te godine, odluili su se puani da o
pokladama spreme makare.
Iznajmili su volovska kola, na njima podigli veala, a Krivonosovi, koji je
ranije ve igrao Jevrejina, nabavio je koulu od jedra i eir od ribarske
mree, riu bradu nainio od kudele i napisao oporuku koju Jevrejin obino
pred smrt ita u ,,dudijatama. Nali su se u ureeno vreme ve zakrabulani
(pod maskama) i Rigi se kleo pred sudom da je mislio kako na kolima voze,
kao i ranije to se o pokladama deavalo, Krivonosovia koji preruen u
Jevrejina stoji pod vealima i trpi udarce, pluvanje i drugo ponienje kako
ve komad zahteva. Natovarili su, dakle, sve glumce, delata i ,,udela na
kola i krenuli kroz grad od crnih ka belim fratrima prikazujui komediju.
Obili su Placu, pa se zaputili ka Gospi i Luaricama. Usput je Rigi u svojstvu
delata tobonjem Jevrejinu (glumcu Krivonosoviu pod maskom Jevrejina,
kako je bio uveren) kod velike fontane otkinuo nos s maske, u Tabom
osmudio bradu, kod male fontane izloio gomili da ga pluje, na placi prid
dvorom (ante Palatium) otkinuo mu ruku (nainjenu od slame u arapi) i nije
nita neobino primetio, sem da od treskanja kola ovome iz usta ispadaju
kratki nehotini zviduci. Kada je u Luaricama pred kuom gospara
Lukarevia dolo vreme da ,,udio bude obeen prema uobiajenom
scenariju, Rigi mu je natakao omu na vrat i dale uveren da se pod maskom
nalazi glumac Krivonosovi iz njihove druine. Ali tada, umesto oporake,
onaj pod maskom proita neku pesmu ili neto, bog e ga znati ta, i to
obraajui se onako s omom o vratu, gospoi Efrosiniji Lukarevi, koja je
kose oprane jajetom unje stajala na balkonu svoje palae. Taj napis nije ni
u, kojem sluaju liio na oporake Jevrejina iz ,,dudijata", nego je naprotiv
glasio:

Jesen je tvoj ukras, tvoj erdan za njedra,

Zima je tebi pas to stee tva bedra,
Prolitje isto je to tvoja odia,
Obuv tva lito je poslije prolia;
Sve vie odee to vie vremena,
Svaka ti domee godina bremena,
 Sve ruho odmetni, sva doba godita,
Pri no se plam sretni moj stvori u nita.

Tek tada, i po tome to ovakve rei pre spadaju u neku maskeratu s

izjavama lubavi nego meu dudijate i to nikako nisu zvuale kao
Jevrejinova oporaka, glumci i gledaoci poznali su da neto nije u redu, pa se
Rigi dosetio i skinuo masku s onoga koji ita. Tada se iza maske, na
zaprepaenje svih prisutnih, umesto glumca Krivonosovia pojavio pravi
Jevrejin iz geta, Samuel Koen. Taj udio trpeo je dobrovolno sve one udarce,
ponienja i pluvanja umesto Krivonosovia, pa za to ni u kojem sluaju
Nikola Rigi ne moe snositi odgovornost, budui da nije ni znao da pod
maskom vozi Koena koji je Krivonosovia potplatio da mu ustupi mesto i da
o tome uti. Tako je na opte uenje bilo ustanovleno da Rigi nije kriv za
vreanje i zlostavlanje Samuela Koena nego se, naprotiv, Samuel Koen
ogreio o zakon prema kojem se o pokladama ne smeju meati Jevreji s
hrianima. Poto je Koen tek nedavno bio puten iz zatvora gde je bio zbog
posete jezuitima, nova presuda dola je kao prst na vagu da se ovaj udio,
kojem su ,kose oteale i koji negde po Hercegovini dri Turcima konjska
grobla, protera iz grada. Nije se jedino znalo hoe li jevrejska zajednica stati
iza Koena i tititi ga, to bi stvar odloilo, ako ne promenilo. ekalo se, dakle,
dok je Koen ponovo leao u apsani da se izjasni geto.
A u getu su zakluili da ne treba dugo ekati kao na vatra zimi. O
drugoluniju ijara meseca te godine rabi Abraham Papo i Isak Nehama
pregledali su i popisali hartije i knjige Koenovog prebivalita. Jer, vesti o
njegovoj poseti fratrima nisu zabrinule samo jezuite nego i geto.
Kada su stigli pred stan, tamo nije bilo nikoga. Zazvonili su i po zvuku
zvona poznali da je klu u zvonu. Bio je okaen o klatno. U sobi je gorela
svea, iako je mati Koenova bila odsutna. Nali su jedan avan za cimet, mreu
za spavanje visoko okaenu da se knjiga mogla itati pritisnuta o tavanicu
nad oima, peskarnicu lavandulom namirisanog peska, jedan trokraki
lukjemar sa po zapisom na svakom od krakova, koji imenuju tri oveije
due; nefe, ruah i nemah. Na prozom bilo je bila i po vrstama posetioci
zakluie da je ono pod zatitom zvezda iz sazvea Raka. Na policama du
zidova leali su jedan leut, sabla i 132 navlake od crvene, plave, crne i bele
sargije i u njima rukopisi Koenovi ili njegovi prepisi tuih rukopisa. Na
jednom tanjim, perom umakanim u peatni vosak bilo je zapisano uputstvo
za lako i brzo buenje: da bi se ovek rasanio dovolno je da ispie bilo koju
re i odmah e biti potpuno budan, toliko je pisanje samo po sebi
natprirodan, boanski, a ne ludski posao. Na tavanici iznad mree za
spavanje bilo je mnogo slova i rei zapisanih prilikom buenja. Od knjiga,
panju posetilaca privukle su tri naene na podu prostorije uz sam prozor,
gde je Koen obino itao. Oigledno, listao ih je naizmenino i to je itanje
liilo na vrstu mnogoenstva. Na podu je lealo krakovsko izdanje knjige
dubrovakoga pesnika dr Didaka Isaije Koena (umro 1599) nazvanog Didak
Pir De illustribus familiis (1585); do njega bila je knjiga Arona Koena Zekan
Aron (Brada Aronova) objavlena u Veneciji 1637, s prepisom Aronove himne
Isaku Juurunu (umrlom u dubrovakim tamnicama), a s kraja jo i Dobro
ule (Semen Atov) Salamuna Oefa, dede Arona Koena. Bilo je jasno da su
knjige birane po porodinom kluu, ali nita se vie iz tog podatka nije
moglo izvui. Onda rabi Abraham Papo otvori prozor. Bio je upravo dunuo
jugo i vetar ulete u sobu. Rabi rasklopi jednu od knjiga, oslunu jedan asak
kako listovi trepere na promaji i ree Ishaku Nehami:
Sluaj! zar ti se ne ini da ova uti re: nefe, nefe, nefe?
Potom rabi pusti sledeu knjigu da progovori i jasno i glasno se ulo kako
na vetru njeni listovi, prevrui se, izgovaraju re: ruah, ruah, ruah.
Ako trea izgovori re nemah primeti Papo znaemo da knjige
dozivaju Koenove due.
I im Abraham Papo rasklopi treu knjigu, obojica ue da ona apue re:
neama, neama, neama!
Knjige se prepiru oko neega to je u ovoj odaji -zaklui rabi Papo
neke stvari ovde hoe da unite neke druge stvari.
Seli su i gledali nepomino u sobu. Na lukjernaru odjednom se pojavie
plamenovi, kao da su ih dozvale knjige svojim uketanjem. Jedan se plamen
odvoji od svetilke i zaplaka u dva glasa i rabi Papo ree:
To plae Koenova prva, najmlaa dua, za telom, i njegovo telo za
duom.
Potom se ta dua primae onom leutu na polici i poe dodirivati ice, od
ega se zau tiha svirka i tako je dua pratila svoj pla svirkom. Ponekad
predvee plakala je Koenova dua ako ti sunce ugleda oi, moe ti se
uiniti od bliskog leptira to ti prelee stazu daleka ptica, ili od nisko
proletele radosti visoko uzletela tuga... Utom se drugi plamen izdui i uoblii
se u oveiju spodobu, stade pred ogledalom i poe se odevati i mazati
belilom. Pri tome, spodoba je balzame, varzila i mirisne masti prinosila
ogledalu kao da tek u njemu moe da odredi i osmotri kakve su boje, ali je
belenje obavila ne izlaui lice ogledalu kao da se boji ozlede. Tako je inila
sve dok se potpuno ne pretvori u Koenovo oblije crvenih oiju i jednog
sedog brka. Potom uze sablu s police i pridrui se prvoj dui. Trea Koenova
dua, ona najstarija, lebdela je, meutim, visoko pod tavanicom u obliku
svica ili plamika. Dok se prve dve due pribie uz policu s rukopisima, trea
se izdvajala od njih drei se neprijatelski svog ugla pod tavanicom, grebui
slova ispisana iznad mree za spavanje gde je pisalo:

Sada Rabi Papo i Ishak Nehama zakluie da su se Koenove due zavadile

oko onih vreica s rukopisima, ali ih bee toliko da nisu mogli sve pregledati.
Tada rabi Abraham upita:
Mili li o bojama vreica to i ja?
Zar one nemaju boje plamena? primeti Nehama
uporedimo ih sa sveom. Na njoj ima nekoliko plamenova: plavi, crveni,
crni; taj trobojni plamen pee i uvek je u dodiru s materijom koju sagoreva, s
fitilem i ulem. Na vrhu, iznad tog trobojnog plamena je drugi, beli plamen
koji ne ee a svetli, poduprt onim donjim trobojnim plamenom; dakle vatra
to se hrani vatrom. Mojsije je na gori stajao u onom belom plamenu koji ne
ee a svetli, dok mi stojimo u podnoju gore u onom trobojnom ognju, koji
prodire i pali sve sem belog plamena koji je simbol najvee i najskrivenije
mudrosti. Potraimo, dakle, ono to traimo u belim navlakama!
Nije ih bilo mnogo koliko za jednu zobnicu. Naoe jedno izdanje Jude
Halevija, objavleno u Bazelu 1660, snabdeveno prevodom tiva sa
arapskog na hebrejski od rabija Jehude Aben Tibona i propraeno latinskim
targumom izdavaa. U ostalim navlakama bili su Koenovi rukopisi i meu
njima najpre posetiocima pade u oi beleka pod naslovom:
 Zapis o Adamu Kadmonu

Hazari su u snovima ludi videli slova i tragali u njima za praovekom,

predvenim Adamom Kadmonom, koji je bio i ovek i ena. Verovali su da
svakom oveku pripada po jedno od slova azbuke i da svako od tih slova
predstavla deo tela Adama Kadmona na zemli i da se u snovima ludi ta
slova kombinuju i oivluju u Adamovo telo. Ali, ta slova i jezik beleen tim
slovima, nije onaj kojim se mi sluimo. Hazari su verovali da znaju gde je
granica izmeu dva jezika i dva pisma, boije rei davar i nae ludske.
Granica, tvrdili su oni, ide izmeu glagola i imenice! Naime, tetragram
boije tajno ime, koje ve aleksandrijska septanta krije pod bezazlenom reju
kirios, uopte nije imenica, nego glagol. Takoe, treba imati na umu pri
ovome da je Avraham uzimao u obzir glagole koje je Gospod koristio
prilikom stvaranja sveta, a ne imenice. Jezik kojim se sluimo sastoji se,
dakle, iz dve neravnopravne snage, ije se poreklo sutinski razlikuje. Jer,
glagol, logos, zakon, predodba o pravim postupcima, pravilnom i
celishodnom odnosu, prethodio je samom inu stvaranja sveta i onoga to e
dejstvovati i stupati u odnose. A imenice su nastale tek poto su stvorene
tvari ovoga sveta, i to da bi ih oznaile. Tako imena dolaze kao praporac na
kapu, posle Adama koji kae u svom 139. psalmu: Jo nema rijei na jeziku
mom, a ti, Gospode, gle ve sve zna. To to su imenice odreene da lee u
prirodi ludskih imena, samo je jedan dokaz vie da ne pripadaju onom redu
rei koje tvore boje ime. Jer, boje ime (Tora) je glagol, a ne imenica, i taj
glagol poinje s Alef. Bog je gledao u Toru kad je stvarao svet, pa tako re
kojom poinje svet jeste glagol. Na jezik, dakle, raspolae s dva sloja
jednim boanskim slojem i dragim sumnjivog porekla, vezanim po svoj prilici
za Gehenu, za prostor na severu od Gospoda. Tako se pakao i raj, prolost i
budunost, sadre ve u jeziku i pismenima jezika.
I pismenima jezika! Tu se ukazuje dno senke. Zemalska azbuka je
ogledalo nebeske i ona deli sudbinu jezika. Ako koristimo zajedno i imenice i
glagole, iako su glagoli beskrajno iznad imenica, jer im ni starina ni poreklo
nisu jednaki, poto su oni nastali pre a imenice posle Stvaranja, to sve vredi i
za azbuku. Slova kojima se zapisuju imenice i slova kojima se obeleavaju
glagoli ne mogu dakle biti iste vrste i podelene su na dva reda znakova od
vajkada, ali su danas izmeana u naim oima, jer zaborav lei u oku. Kako
slova zemalske azbuke odgovaraju svako pojednom delu oveijeg tela, tako
slova nebeske azbuke odgovaraju svako delu tela Adama Kadmona, dok
beline izmeu slova oznaavaju ritam pokreta tela. Ali, poto naporednost
boije i ludske azbuke nije dopustiva, uvek se jedna od njih povlai da bi
nainila mesta dragoj i obratno, kad se draga iri, prva je u uzmaku. To vredi
i za pismena Biblije Biblija stalno die. Na trenutke u njoj blistaju glagoli, a
potom, im se oni povuku, zacrne se imenice, samo to mi to ne moemo
videti, kao to ne moemo proitati ta crni oganj pie po belom ognju. Tako i
telo Adama Kadmona naizmenino ispunjava nae bie ili ga kao u oseci
naputa, ve prema tome da li je nebeska azbuka u nadiranju ili u uzmaku.
Slova nae azbuke javlaju se na javi, a slova nebeske azbuke javlaju se u
naim snovima rasuta kao svetlost i pesak po vodama zemle u asu kada
boija pismena navru i potisnu ludska pismena iz naeg zaspalog oka. Jer, u
snu se misli oima i uima, govor u snu nema imenica, slui se samo
glagolima, i samo u snu svaki ovek je cadik, ne moe biti ubica... Ja, Samuel
Koen, pisac ovih redova poput hazarskih lovaca na snove ronim u podruja
tamne strane sveta i pokuavam da iz njih izvuem iskre boje tamo
zatoene, ali moe mi se dogoditi da i moja dua tamo ostane zasunjena.
Od slova koja tamo skuplam i od slova onih, koji su to inili pi mene,
sastavlam knjigu koja e, kako su hazarski lovci na snov govorili, initi telo
Adama Kadmona na zemli...

Zagledavi se u polumraku, dva oveka prevrnue ostatak belih vreica i u

njima ne naoe nita do nekoliko desetina uazbuenih rei, neto to je
Koen nazvao Hazarskim renikom (Lexicnn Cosri) a to su oni shvatili kao
redom alefbeta sloena znanja o Hazarima, njihovoj veri, njihovim obiajima
i svim ludima vezanim za njih, njihovu istoriju i njihovo preobraenje u
judaizam. To je bio materijal slian onome koji je mnogo vekova pre Koena
Juda Halevi obradio u svojoj knjizi o Hazarima, ali je Koen iao dale od
Halevija u tom smislu to je pokuavao da podrobnije ue u pitanje ko su bili
onaj kod Halevija neimenovani hrianski i islamski uesnik u hazarskoj
polemiciv. Koen se trudio da ovoj dvojici otkrije imena, argumente i izradi im
biografije za svoj renik koji je kako je smatrao morao obuhvatiti i takve
odrednice koje su u jevrejskim izvorima o hazarskom pitanju zanemarene.
Tako se u Koenovom reniku nala i skica za ivotopis nekog hrianskog
propovednika i misionara, oigledno onog istog o kojem se Koen raspitivao
kod jezuita, ali je bila tura, bez imena koje Koen nije uspeo da sazna, pa se
nije mogla ukluiti u renik. Juda Halevi zapisao je Koen uz ovu
nedovrenu biografiju, njegovi izdavai i drugi hebrejski komentatori i
izvori pominju poimence samo jednoga od tri uesnika u verskoj polemici na
dvoru hazarskog kagana. To je jevrejski predstavnik

Isak Sangari koji je protumaio san o poseti anela hazarskom

vladaru. Ostale uesnike u polemici hrianskog i islamskog, hebrejski
izvori ne pominju poimence, kau tek toliko da je jedan filosof a za drugog,
onog Arapina, ne navode ak ni to je li ubijen pre ili posle polemike. Moda
na svetu pisao je dale Koen jo neko prikupla isprave i vesti o Hazarima
kao to je radio Juda Halevi i sastavla ovakav svod izvora ili renik kao to
radim ja. Moda to ini neko ko nije nae vere, nego hrianin, ili ovek
islamskog zakona. Moda negde u svetu postoje druga dvojica koja mene
trae kao to Ja traim njih. Moda oni sanjaju mene, kao ja njih, i ude za
onim to ja znam, jer je za njih moja istina tajna, kao to je za mene njihova
istina skriveni odgovor na moja pitanja. Ne kae se uzalud da je svaki san
ezdesetina istine. Moda ja ne sanjam uzalud Carigiad i sebe u njemu kao
oveka sasvim drugaijeg no to sam u stvari veta u sedlu i na sabli brza,
malo hroma i pobona na drugi nain no to sam. U Talmudu stoji: ,Neka ide
da mu se san protumai pred trojicom! Ko su moja trojica? Nisu li pored
mene samoga onaj drugi, hrianski traga za Hazarima, i onaj trei,
islamski? Jesu li tri vere u mojim duama mesto jedne? Hoe li mi dve due u
pakao, a samo jedna u raj? Ili su, kao uvek kada se ui knjiga o stvaranju
sveta, neophodna trojica i jedan nije dovolan, pa ja s pravom udim za
drugom dvojicom kao oni moda za treim. Ne znam, ali znam i pouzdano
sam iskusio da moje tri due ratuju u meni i jedna od njih nosi sablu i ve je
u Carigradu; druga se dvoumi, plae i peva svirajui u leut, a trea je protiv
mene. Ta trea se ne javla ili ne dosee do mene jo uvek. Zato ja sanjam
samo onog prvog, sa sablom, a onog drugog s leutom ne sanjam. Jer, rav
Hisda ree: ,San koji se ne protumai jeste kao pismo koje nije proitano, a
ja okreem i kaem obrnuto:, Neproitano pismo je kao san koji nije sanjan.
Koliko mi je snova poslato koje nisam nikada primio i odsanjao? Ne znam, ali
znam da jedna od mojih dua moe da odgonetne poreklo druge due
gledajui u elo oveka koji spava. Oseam da se komadi moje due mogu
sresti meu drugim ludskim biima, meu kamilama, meu kamenjem i
bilkama; neiji san je uzeo grau od tela moje due i zida svoju kuu od nje
negde daleko. Jer, moje due za svoje usavravanje trae saradnju drugih
dua, due tako pomau duama. Ja znam, moj hazarski renik obuhvata svih
deset brojeva i 22 slova hebrejske azbuke; od njih se moe stvoriti svet, ali
gle, ja ne umem. Nedostaju mi neka imena, neka slova nee biti popunjena
zbog toga. Kako bih voleo da mogu umesto renika s imenima za odrednice
uzeti samo glagole! Ali, to ovek ne moe. Jer slova koja obeleavaju glagole
dolaze od Elohima, nisu nam poznata i nisu oveija nego boija, i jedino
slova koja obeleavaju, imenice i imena, ona koja dolaze iz Gehene od
avola, grade moj renik i pristupana su mi. Moram se, dakle, drati imena i
avola...
Baal halomot! uzviknuo je rabi Papo kada su doli do ovog mesta u
Koenovim hartijama da li on bunca?
Ja opet mislim neto drugo uzvratio je Nehama i ugasio sveu.
ta misli? upitao je rabi Papo i ugasio lukjemar, pri emu due
proaputae svaka svoje ime i iezoe.
Mislim odgovorio je Nehama u potpunoj pomrini tako da mu se mrak
sobe pomeao s mrakom usta mislim da li je za njega Zemlin, Kavala ili
Solun? Solun, jevrejska majka? zaudio se rabi Papo. Ni govora. Treba
ga poslati za minera u Siderokapsi! Poslaemo ga u Solun verenici zaklui
drugi starac zamileno i oni izioe ne palei svetlost. Napolu ih doeka
jugo i posoli im oi.

Tako je sudbina Samuela Koena bila zapeaena. Bio je proteran iz

Dubrovnika i kako se moe zakluiti iz izvetaja zdura oprostio se od
poznanika ,,na svetog Tomu apostola 1689. godine po ezi od koje se marvi
linjaju repovi, a Stradun lei pun ptiijeg perja". Tog dana uvee gospoa
Efrosinija obue muke haline i izae tako kao to ini javno enskinje.
Koen je iao te veeri poslednji put od apoteke ka Sponzi i ona ispod luka od
Garita baci pred njega srebrnik. On podie novac i prie u mrak. Isprva se
tre mislei od nje da je muko, ali je poznade im ga dotae prstima.
Nemoj ii ree mu ona sa sudijama se moe sve urediti. Samo reci.
Nema tog progonstva koje se ne moe zameniti s malo leanja u morskim
zatvorima. Umotau kome treba malo zlatnih kuda u bradu i neemo morati
da se rastanemo.
Ja ne moram ii to sam izgnan uzvrati Koen za mene ta njihova
pisanija vredi koliko pesma to je ptica iopa ispovraa u letu. Ja moram ii
jer mi je za to krajnji as.
Od detinjstva sanjam ja da se bijem po mraku sablom i hramam u
snovima. Sanjam ma jednom jeziku koji ne razumem na javi. Sada je otada
dvadeset druga godina i vreme je da mi se san obistini i objasni. Ili sad ili
nikada. A obistinie se tamo gde ga sanjam u Carigradu. Jer ne vidim ja
uzalud u snu te krive ulice pravlene da ubiju vetar, te kule i vodu pod
njima...
Ako se vie ne budemo sreli u ovom ivotu rekla je na to gospoa
Efrosinija videemo se u nekom drugom, buduem.
Moda smo mi samo korenje dua koje e iz nas izii jednoga dana. Moda
je tvoja dua trudna i rodie jednom moju duu, ali prethodno obe moraju da
preu odreeni im put...
I da je tako, u tom buduem svetu neemo se prepoznati. Tvoja dua
nije Adamova, ona koja je prognana u due svih potonjih narataja i osuena
da umire ponovo sa svakim od nas.
Ako ne tako, sreemo se na drugi nain. I ja u ti rei kako da me
pozna. Biu tada mukarac, ali u imati iste ruke kao to imam sada svaku
s po dva palca, tako da obe mogu biti leva i desna...
S tim reima gospoa Efrosinija polubi Koena u prsten i rastadoe se
zauvek. Smrt gospoe Lukarevi, koja je usledila ubrzo i bila tako uasna da
je opevana u narodnim pesmama, nije mogla baciti senku na Koena, jer on je
u vreme kada je gospoa Efrosinija umrla bio ve i sam pao u svoju tardemu,
u san bez povratka i buenja.
U poetku se mislilo da e Koen otii svojoj verenici Lidisiji u Solun i da
e se tamo oeniti, kako je preporuivala jevrejska zajednica u Dubrovniku.
Ali on nije tako uinio. Te veeri napunio je lulu, a ujutru ju je popuio u
taboni trebinjskog Sablak-pae, koji se spremao u pohod na Vlaku. Tako se
Koen uprkos svemu zaputio ka Carigradu. Ali nikada nije onamo stigao.
Oevici, koje su meu painim pratiocima pod mitili dubrovaki Jevreji,
davi im bilne boje za lan da im ispriaju Koenov kraj, govore sledee.

Paa je te godine putovao sa svojom pratnjom na sever, a sve vreme oblaci

nad njima leteli su na jug, kao da im odnose pamenje. Ve to nije bio dobar
znak. Gledali su svoje kenie dok jure kroz mirise bosanskih uma kao kroz
godinja doba i pali su na abaki konak one noi kada je mesec pomraio.
Pai tada na Savi polomi noge jedan drebac i on pozva svog uvara
konjskoga grobla. Koen je, meutim, spavao tako vrsto da ne u poziv i paa
ga udari biem meu oi vukui udarac kao iz bunara, tako da mu prte
grivna na ruci. Koen se trenutno prenu i ode da obavi svoj posao trei. Posle
ovoga dogaaja Koenu se privremeno gubi trag, jer on iz painog tabora
prelazi u Beograd koji su drale austrijske trupe. Zna se da je u Beogradu
odlazio u ogromnu dvospratnu kuu turskih Sefarda punu promaje to urlie
kroz hodnike u jevrejski dom, ,,abheham s preko sto odaja, pedeset
kuhinja i trideset podruma. Po ulicama grada na vodama gledao je plaene
bitke dece, koja su se meu sobom tukla do krvi kao petlovi, dok su se oni
oko njih kladili. Stanovao je u starom hanu u jednoj od 47 odaja koje su
pripadale tamonjim nemakim Jevrejima, Akenazima, i tu naao knjigu o
tumaenju snova pisanu ,,ladinom. Predvee je gledao kako nad Beogradom
zvonici crkava kao rala oru oblake.
Kad stignu na kraj neba zabeleio je okrenu se i kroz nove oblake
krenu natrag...
Kad je Sablak-pain odred izbio na Dunav, jednu od etiri rajske reke
onu koja simbolizuje alegorijski sloj u Bibliji, Koen mu se opet pridruio.
Tada se dogodilo neto to je Koenu donelo veliku painu naklonost. Paa je
u pohod poveo jednog dobro plaenog Grka, livca topova. Ovaj je sa svojim
kalupima i spravama ostao dan hoda iza odreda i im se oglasie prve arke sa
Srbima i Austrijancima, paa naredi da se izlije u erdapu top od tri hilade
lakata dometa i ulad od po dva egipatska kantara svako. Jer, od lumparde
(topa) govorio je paa uginue pilad u jajima i pobacie lisice, a med e se
ugorati po konicama. Po Grka je naredio da poalu Koena. Meutim, bio je
sabat i Koen, umesto da odjae, lee da spava...
Ujutru on odabra jednu kamilu, potomka dvogrbog mujaka i jednogrbe
enke, koja je leto provela katranisana i sada je bila orna za put. Povede i
jednoga konja ,,veselka, od onih koje putaju na kobile da ih odobrovole
pre no to e ih pripustiti ajgiru da ih opae. Menjajui kamilu i konja Koen
prevali za dan dva dana jahanja i obavi posao. Kada ga paa zapanjeno upita
gde ga je i ko uio jahanju, Koen odgovori da se vebao u snu. Taj se odgovor
pai silno svide i on Koenu pokloni minuu to se stavla u nos. Kada top bi
izliven, poee tui po austrijskim poloajima. Sablak naredi pokret svojoj
jedinici i na srpske poloaje sjurie se svi, ukluujui i Koena koji je umesto
sable nosio neku zobnicu mada u njoj, kao to se znalo, nije bilo nieg
vrednog nego, naprotiv, samo stara sitno ispisana hartija u belim navlakama.
Pod nebom gustim kao orba pria oevidac uletesmo u neki anac gde
zatekosmo samo tri oveka, dok ostali behu utekli. Dva su se vojnika tamo
kockala ne hajui to mi juriamo.
Kraj njih je pred atorom kao u bunilu spavao neki bogato odeven
konjanik i na nas jedino nasrnue njegovi psi. Za tili as nai posekoe jednog
od onih kockara i koplem probodoe zaspalog konjanika. Taj se pridie na
lakat onako proboden i pogleda u Koena, a ovaj pade od tog pogleda kao od
taneta, i prosue mu se oni papiri iz zobnice. Paa upita je li to Koen ubijen,
na ta se onaj drugi kockar odazva na arapskom i ree:
Ako se on zove Koen, onda ga nije tane pogodilo nego ga je oborio s
nogu san...
Pokazalo se da je to istina i ta neobina re spase kockaru ivot za taj dan.
Jer re je ludska kao glad. Nema uvek istu snagu...

Zavretak saoptenja o Samuelu Koenu, Jevrejinu iz dubrovakog geta,

izvetaj je o njegovom poslednjem snu, tekoj i dubokoj tardemi u koju se
navezao kao na debelo more bez povratka. Taj poslednji izvetaj Samuelu
Koenu podneo je trebinjskom Sablak-pai onaj kockar kojem je bio poteen
ivot na bojitu. Ono to je on pai rekao u tom izvetaju ostaje zauvek
zaiveno u jedan svileni ator na Dunavu i do nas su doprli samo odlomci
razgovora kroz zelenu tkaninu koja ne proputa kiu. Kockar se zvao Jusuf
Masudi i bio je ita snova. Mogao je u tuim snovima zeca uloviti, a
kamoli oveka, i sluio je kod onog konjanika kojega su koplem probudili.

Taj konjanik bio je ugledna i bogata linost, zvao se Avram Brankovi i

samo njegovi hrtovi vredeli su koliko jedna laa baruta.
O njemu je Masudi tvrdio upravo neverovatnu stvar. Uveravao je Sablak-
pau da Koen u svom tekom snu sanja upravo ovog Avrama Brankovia.
Ti kae da si ita snova? upita na to paa Masudija. Moe li onda
proitati i taj Koenov san?
Naravno da mogu. Ja ve vidim ta on sanja: poto Brankovi umire, on
sanja Brankovievu smrt.
Na te rei paa kao da je ivnuo.
To znai zakluio je brzo da Koen moe sada da doivi to nijedan
smrtnik ne moe: sanjajui Brankovia koji umire, moe da proivi smit i da
ostane iv?
Tako je sloio se Masudi ali ne moe da se probudi da nam to to je
video u snu ispria.
Ali zato ti moe da vidi kako on sanja tu smrt...
Mogu i podneu vam sutra izvetaj kako umire jedan ovek i ta pri
tome osea...
Nikada ni Sablak-paa ni mi neemo znati je li kockar ovu stvar traio
zato da bi produio ivot za jedan dan ili zato to je stvarno mogao videti u
Koenov san i tamo nai Brankovievu smrt. Paa je ipak ocenio da stvar vredi
pokuati. Rekao je da svaki sutranji dan vredi koliko neupotreblena
potkovica, a jueranji koliko otpala kamila ploa, i ostavio je Masudija
ivog do sutra.
Koen je tu no proveo spavajui poslednji put; njegov ogromni nos kao
cela jedna ptica virio mu je kroz osmeh iz sna, a taj osmeh izgledao je kao
otpadak s neke davno pojedene trpeze. Masudi se nije odvojio od njegovog
uzglavla do jutra, a kada je svanulo Anadolac bee izmenjen od tog bdenja
kao da je bievan u snovima koje je itao. A proitao je u njima sledee:
Brankovi kao da nije umirao od rane nanete koplem. Nije tu ranu ni
oseao. Oseao je mnogo vie od jedne rane i broj tih rana se umnoavao
velikom brzinom. Oseao je da stoji visoko na nekom kamenom stubu i broji.
Bilo je prolee, duvao je vetar koji plete kike od prua vrbama, i sve su vrbe
od Moria do Tise i Dunava nosile kike. Neto kao strele zabadalo se u
njegovo telo, ali je postupak tekao unatrag: kod svake strele najpre je oseao
ranu, potom ubod, pa bi bol prestao, uo bi se fijuk kroz vazduh i najzad bi
zazvrjala tetiva s koje je odapeta strela. Tako umirui brojao je strele od
jedan do sedamnaest, a onda je pao sa stuba i prestao da broji. U tom padu
sudario se s neim tvrdim, nepomerivim i ogromnim. Ali to nije bila zemla.
To je bila smrt. Rane su mu se od tog udara razletele na sve strane tako da
jedna drugu vie nije mogla osetiti i tek zatim on udari o zemlu, ve mrtav.
A potom je u toj istoj smrti umro i po drugi put, mada je izgledalo da u
njoj nema vie mesta ni za najmanji bol.
Izmeu udara strela umirao je naporedo jo jednom, ali sasvim drugaije,
umirao je nesazrelom deakom smru i bojao se jedino da nee stii
dovolno brzo da obavi ogromni posao (jer smrt je naporan rad) i da u isto
vreme kada doe do padanja sa stuba zavri i s ovom drugom smru. Zato se
napinjao i urio. Leao je u toj nepominoj urbi iza arene sobne pei
sazidane u obliku male, kao deije crkve s crvenim i zlatnim kubetima. Vreli i
ledeni bolovi navirali su iz njega u sobu kao da se iz njegovog tela otimaju na
slobodu i brzo smenjuju godine. Sumrak se irio kao vlaga, svaka se odaja u
kui crnela drugaije i samo su jo prozori bili natovareni poslednjom
svetlou dana, jedva bleom od mraka u sobi. Neko iz nevidlivog predvorja
poe tada nosei sveu, i kao da ima na dovratku crnih vratnica koliko listova
u knjizi, prelista ih zakratko sve pomerajui svetlost i ue. Utom neto potee
iz njega i on ispia svu svoju prolost iz sebe i osta prazan. A onda, kao da
nadoe voda i napolu pope se no sa zemle na nebo, a njemu spade
odjednom sva kosa, kao da mu smakoe ubaru s glave koja je ve bila mrtva.
I tada se u Koenovom snu javila i trea Brankovieva smrt. Bila je jedva
primetna, zaklonjena neim to je moglo biti jako nagomilano vreme. Stotine
godina kao da su stajale izmeu Brankovieve dve prve smrti i one tree koja
se jedva nazirala s mesta na kojem je stajao Masudi. U prvi mah Masudi je
pomislio da Brankovi sada umire smru svoga posinka Petkutina, ali poto je
znao kako je Petkutin svrio, ubrzo je zakluio da to nije Petkutinova smrt.
Ta trea smrt bila je brza i kratka. Brankovi je leao u nekoj udnoj posteli i
neki mukarac dohvatio je jastuk i poeo njime da ga davi. Za to vreme
Brankovi je mislio samo na jednu stvar da treba dohvatiti jaje koje se
nalazilo na stoiu do kreveta i razbiti ga. Brankovi ne zna zbog ega je to
potrebno, ali dok ga gue jastukom zna da je to jedino vano. Istovremeno on
shvata da je ovek svoje jue i sutra otkrio s velikim zakanjenjem, milion
godina pole svog nastanka najpre sutra, pa jue. Otkrio ih je jedne davne
noi kada se u pomrini gasila sadanjica pritenjena i skoro prekinuta
izmeu prolosti i budunosti, koje su te noi toliko narasle da su se skoro
spojile. I sada je bilo tako. Sadanjica se gasila uguena izmeu dve venosti
prole i budue, i Brankovi je umro po trei put, u asu kada se prolost i
budunost sudarie u njemu i zdrobie ga ba u asu kad je stigao da zdrobi
ono jaje...
Tada je odjednom Koenov san ostao prazan kao isueno korito reke. Bilo
je vreme buenju ali nije bilo vie nikoga da sanja Koenovu javu kako je to
inio za ivota Brankovi. I tako se i s Koenom moralo dogoditi ono to se
dogodilo. Masudi je video kako u Koenovom snu, koji se pretvarao u ropac,
sa svih stvari koje su ga okruivale popadae imena kao kape i svet ostade
devianski ist kao u prvom danu po stanja. Jedino su prvih deset brojeva i
ona slova azbuke koja oznaavaju glagole blistali iznad stvari oko Koena kao
zlatne suze. I tada on naui da su brojevi deset zapovesti takoe glagoli i da
se zaboravlaju poslednji prilikom zaboravlanja jednog jezika i ostaju kao
odjek i kada su same zapovesti iezle iz seanja.
U tom asu Koen se probudi u svoju smrt i pred Masudijem nestade staze,
jer se preko vidika spusti koprena na kojoj je pisalo vodom iz reke Jabok:
 Jer, vai su snovi dani u noima.
Vanija literatura:
Anonim, Lexicon Cosri, Continens Colloquium seu disputationem de
religione, Regiemonti Borussiae exeudebat typo graphus Ioannes
Daubmannus, Anno 1691. passim; o Koenovim precima videti: M.Panti, Sin
vjerenik jedne matere... Anali Historijskog instituta Jugoslavenske
akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku, 1953, II, str. 209-216.

LIBER COSRI naziv latinskog prevoda knjige o Hazarima Jude

Halevija* koji se pojavio 1660. Prevodilac Don Bukstorf (Jolin Bnxtorf,
1599-1664) dao je uz svoj latinski prevod i naporednu hebrejsku verziju.
Bukstorf je bio sin oca istog imena i prezimena i rano je upuen u biblijski,
rabinski i srednjovekovni hebrejski jezik. Prevodio je na latinski i Majmonida
(Bazel 1629) i uzeo uea u jednoj dugoj javnoj polemici s Luisom Kapelom
o biblijskim nadrednim znacima i pismenima koja oznaavaju samoglasnike.
Prevod Halevijeve knjige objavio je u Bazelu 1660. godine dodajui
predgovor iz kojega se vidi da je sluio venecijanskim izdanjima s hebrejskim
prevodom Ibn-Tibona . Smatrao je prema Haleviju da su samoglasnici
dua slova i da prema tome na svaki od 22 suglasnika dolaze po tri
samoglasnika. itanje je u stvari gaanje baenog kamena drugim kamenom,
pri emu su suglasnici kamenje a njihova brzina samoglasnici. Prema
njegovom milenju, u Nojev koveg u vreme potopa ukrcano je i sedam
brojeva i to u obliku goluba, jer golub ume da broji do sedam.
Samo ti brojevi nisu imali znak suglasnikog nego samoglasnikog
pismena.
Iako je Hazarska prepiska poznata odmah posle 1577. godine, ona je
iroj javnosti postala pristupana tek s Bukstorfovim izdanjem Halevija iz
1660. godine, jer je on tu u dodatku priloio i pismo Hisdaja IbnSapruta i
odgovor hazarskog krala Josifa.
 Naslovna strana Halevijeve knjige o Hazarima
(Bazelsko izdanje iz XVII veka)

LUKAREVI (LUCCARI) EFROSINIJA (XVII vek) - dubrovaka

vlastelinka iz roda Getaldia-Kruhoradia, udata za jednog od plemia iz
porodice Luccari. U svojoj palati drala je kavez s pticom sojkom, ije je
prisustvo u kui lekovito, i na zidu grki sat koji o praznicima svira tropare i
kondake. Govorila je da je otvaranje svakih novih vrata u ivotu neizvesno
kao bacanje karata, a za svog bogatog supruga da veera tiine i vode. Bila je
poznata sa svog slobodnog vladanja i veoma lepa; branila se kroz smeh da put
i obraz ne idu zajedno i imala po dva palca na svakoj aci. Stalno je drala
navuene rukavice, ak i za obedom, a volela je crvena, plava i uta jela i
nosila haline tih boja. Imala je dvoje dece, ker i sina. Jedne noi
sedmogodinja ker videla je kroz prozor koji je delio njenu od majine odaje
kako se mati poraa. U prisustvu svoje ptice u kavezu, gospoa Efrosinija
rodila je malog bradatog staria s mamuzama na bosim nogama, koji je
doavi na svet uzviknuo Gladan Grk i na nebo e poi, pregrizao sopstveni
pupak i odmah nekud otrao zgrabivi umesto odee neiju kapu i zovnuvi
usput sestru po imenu. Devojica je otada onemela, nije se mogla ni voditi ni
terati, i smetena je daleko od oiju u Konavle. Prialo se da se gospoi
Efrosiniji takve stvari dogaaju zato to je sela na hleb i to odrava tajnu
vezu s nekim Jevreiinom iz dubrovakog geta po imenu Samuel Koen . Na
optube zbog slobodnog vladanja, gospoa Efrosinija odgovarala je prezrivo
da se ne da pojiti iz tue glave:
Istinu rjet, da mi je stotina gizdavijeh, krepkijeh, vlasteliia
uzmnonijeh i crmagrstijeh, kojinmo dni ne odhode, bih lakomac postala!
Ama u Raguzi na stotinu godinjaka pifara ne mere se naravnit, doli kroz
vrime! A sto godita ekat, ko ima?
Na one druge optube nije nikako ni odgovarala. Prialo se, naime, da je
kao devojka bila Mora, kad se udala da je postala vetica, a da e posle smrti
ostati vampirua za tri godine, ali u ovo tree nisu svi verovali, jer se smatralo
da se najee vampire Turci, ree Grci, a Jevreji nikako. A za gospou
Efrosiniju se ukalo da je potajno Mojsijeve vere.
Bilo kako mu drago, kada je Samuel Koen proteran iz Dubrovnika,
gospoa Efrosinija nije ostala ravnoduna; govorilo se da e umreti od tuge i
otada je kao kamen nou na srcu drala sopstvenu pesnicu u kojoj je sa svake
strane bio stegnut po palac. Ali umesto da umre, ona je jednoga jutra nestala
iz Dubrovnika, viena je potom u Konavlu, pa na Danama u po podne gde
sedi na grobu i ela se, a jo kasnije kako putuje na sever do Beograda i
zatim silazi na Dunav u potrazi za svojim lubavnikom. Kada je ula da je
Koen kod Kladova umro, nije se vie vraala kui. Ostrigla je i zakopala kosu
i ne zna se ta je s njom potom bilo. Smatra se da je njenu smrt opevala jedna
narodna pesma dugog i tunog stiha, zabeleena u Kotoru 1721. godine i
sauvana samo u italijanskom prevodu pod naslovom
Latinka divojka i vlaki vojvoda Drakul. Prevod pesme je oteen, ali se
zna da pored junakinje pesme, u kojoj se nazire sudbina gospoe Efrosinije,
u vojvodi Drakulu treba gledati linost pod imenom Vlad Malesku, koja je na
granici XVII i XVIII veka stvarno ivela u Transilvaniji. U najkraim crtama
pesma daje sledea obavetenja:
U vreme kad nie bela trska jedna lepa i tuna ena sila je na Dunav da
trai dragog oteranog u rat. Kad je ula da je poginuo. otila je vojvodi
Drakulu koji gleda na sutranje oko i najskupli je vidar od tuge. Imao je
skoro crnu lobanju pod kosom, boru utanja na licu i ogromni ud za koji je o
praznicima vezivao zebu na dugoj svilenoj niti i ona mu ga je nosila letei pred
vojvodom. Za pojasom drao je malu luturu kolke kojom je savreno umeo
da odere ivog oveka i da ga potom opet odene u istu kou drei ga za perin.
Spravlao je napitke za slatke smrti i njegov dvor vazda je opsedala gomila
vampira koji su gasili svee traei od Drakule da ponovo umru. Jer za njih je
smrt bila jo jedini dodir sa ivotom. Kvake na sobama gde je obitavao same od
sebe su se pokretale, a pred njegovim dvorom stajao je dupke mali kruni vihor
kovitlajui se neprekidno u sebi i melui sve to dohvati. Tu se vrteo ve sedam
hilada godina i u njegovoj sredini ili oku, tokom svih tih sedam hilada godina,
bilo je vidno kao u podne i kvasala je meseina. Kada je mlada ena naila, sluge
vojvode Drakula sedele su u senci tog vihora i pile tako to jedan natee iz
bardaka, dok drugi puta otegnut glas nalik na pesmu, pa ovaj pije dok onaj ne
uzme vazduha. Onda promene uloge. Najpre su tako u ast goe pevali veernji
glas, potom pesmu na polski glas i, najzad, jednu pesmu koja se peva glavu uz
glavu i koja glasi:
,,Svakoga prolea, im ptice ponu da broje ribu u Dunavu, na uu reke u
more raste bela trska. (Ona raste samo tri dana u vreme kad se meaju slane i
slatke vode, a njeno seme je hitrije od svakog drugog semena, pupi bre no to
kornjaa ide i dosee visinu pretiui mrava koji se pue uz nju. Dok je na
suhom, seme bele trske moe da miruje i do dvesta godina, ali kada padne u
vlagu, njena klica za nepun sat izbija na povrinu, posle tri ili etiri asa dobija
visinu od jednog metra, a potom debla i na izmaku dana ne moe se vie
prstima obuhvatiti. Ujutru ima obim ludskoga struka i visinu kue, te ribari za
belu trsku esto vezuju mree i ona ih rastui izvadi sama iz vode.
Ptice znaju da bela trska raste i u utrobi i dobro se uvaju da ne progutaju
njeno seme ili njenu mladicu. Pa ipak, laari i pastiri ponekad opaze pticu kako
se raspada u letu i znaju da je to otud to se ptica u ludilu ili nekoj ptiijoj tuzi,
koja lii na ludsku la, nazobala semena bele trske i ono ju je raznelo u
vazduhu.) Pri korenu bele trske uvek se vide otisci kao od zuba i pastiri govore
da bela trska i ne raste iz zemle, nego iz usta nekog podvodnog demona koji
kroz nju zvidi i govori mamei ptice i druge lakomce na svoje seme. Otuda se od
bele trske ne prave svirajke, jer se u tuu svirajku ne duva. Drugi ribari kau
da ptii ponekad umesto svojim semenom oplode ptice semenom bele trske i tako
se obnavla na zemli jaje smrti... "
Kada se pesma zavri, devojka pusti svoje hrtove u lisice, a sama ue u kulu
vojvode Drakula i, dade mu kesu zlata da joj izvida tugu. On je zagrli, odvede u
lonicu i pusti tek kad se hrtovi vratie iz lisica. Bilo je jutro kada se oprostie, a
uvee pastiri naoe kraj Dunava hrtove kako cvile i pred njima mladu lepu
enu raznetu kao pticu koja je oploena semenom bele trske. Samo su njene
svilene haline jo bile obavi jene oko ogromne stablike koja bee ve pustila
koren i umila kroz njenu kosu. Devojka bee rodila brzu ker svoju smrt.
Nena lepota bila se u toj smrti podelila na surutku i zgruano mleko, a na dnu
videla su se jedna usta to dre koren trske...

MOKADASA AL SAFER (VIII-XI vek) najboli meu itaima i lovcima

snova . Prema predanju izradio je muki deo hazarske enciklopedije, dok je
enski deo sastavila princeza Ateh . Svoj deo enciklopedije ili hazarskog
renika Al Safer nije hteo pisati za savremenike i potomke, nego ga je
sastavio na drevnom hazarskom jeziku iz V veka koji niko od njegovih
savremenika nije razumeo; pisao ga je iskluivo za pretke, one koji su
nekada sanjali svoj deo tela Adama Kadmona, deo koji nikada vie nee biti
sanjan. Hazarska princeza Ateh bila je Al Saferova lubavnica i jedna legenda
pria kako joj on svojom bradom umoenom u vino mije prsa. AlSafer je
zavrio u zatoenju, a razlog je bio, prema jednome izvoru, nesporazum
izmeu princeze Ateh i hazarskog kagana. Nesporazum je izazvalo jedno
pismo princezino koje nikada nije poslala, ali koje je ipak stiglo kaganu u
ruke. Poto se odnosilo na El Safera, izazvalo je kaganovu lubomoru i gnev.
Glasilo je:

Posadila sam rue u tvoje izme, iz tvoga eira raste mi eboj. Dok te ekam
u svojoj jedinoj i veitoj noi, po meni veju dani kao komadii pocepanoga
pisma. Sastavlam ih i sriem slovo po slovo tvoje lubavne rei. Ali, proitati
malo ta mogu, jer ponekad se pojavi nepoznati rukopis i uz tvoje pismo
zapadne komadi nekog drugog pisma, umea se u moju no neki tui dan i tue
slovo. ekam kada e doi i kada pisma i dani vie nee biti potrebni. I pitam se:
da li e mi i tada pisati onaj drugi ili e biti i dale no?

Prema drugim izvorima (Daubmanus ih povezuje s rukopisom kairske

sinagoge) ovo pismo ili pesma nije uopte bilo upueno kaganu nego samom
Al Safem i odnosilo se na njega i Adama Kadmona. U svakom sluaju, pismo
je izazvalo lubomoru ili politiku surevnjivost hazarskog kagana (jer su lovci
na snove bili jaka opoziciona stranka princeze Ateh koja je pruala otpor
kaganu). Al Safer je kanjen tako to je zatvoren u gvozdeni kavez okaen o
jedno drvo. Princeza Ateh slala mu je kroz svoje snove svake godine klu
svoje lonice, a mogla je samo toliko da mu olaka muke to je podmiivala
demone da na kratko vreme zamene nekog od ludi i poture ga u kavez
umesto Al Safera. Tako se Al Saferov ivot sastojao delom iz ivota drugih
ludi, koji su mu pozajmlivali po nekoliko svojih sedmica naizmenice. U
meuvremenu, lubavnici su izmenjivali poruke na poseban nain: on bi
zubima urezao nekoliko rei u lea kornjae ili raka ulovlenog iz reke pod
kavezom i putao ih natrag u vodu, a ona bi mu odgovarala na isti nain,
putajui svoje lubavne poruke ispisane na ivim kornjaama u reku to se
uliva u more pod kavezom. Kada je ejtan oduzeo princezi Ateh seanje na
hazarski jezik i naterao je da ga zaboravi, ona je prestala da pie, ali je Al
Safer i dale slao poruke pokuavajui da je podseti na svoje ime i na rei
njenih pesama.
Nekoliko stotina godina posle tog dogaaja uhvaene su na obalama
Kaspijskog mora dve kornjae na kojima su bile ispisane poruke. Poruka
jedne ene i jednog oveka koji su se voleli. Kornjae su jo uvek ile zajedno
i na njima su se mogle proitati poruke zalublenih. Muka poruka je glasila:
Ti si kao ona devojka koja nikad nije ustajala rano, pa kad se udala u
susedno selo i prvi put morala rano ustati, ugledala slanu na polima i rekla
svekrvi: ovo u naem selu nema! Tako kao ona, i ti misli da na svetu nema
lubavi, jer nikada nisi bila budna dovolno rano da je sretne, mada je ona
svakoga jutra tu na vreme...
enska poruka bila je kraa, od samo nekoliko rei:
Moj zaviaj je tiina, moja hrana utanje. Sedim u svome imenu kao vesla u
amcu. Ne mogu da zaspim koliko te mrzim. Mokadasa je sahranjen u grobu
koji ima oblik koze.

SANGARI ISAK (VIII vek) rabin, hebrejski predstavnik u hazarskoj

polemici . Tek od XIII veka pominje se kao znalac Kabale i prevoditel
Hazara u judaizam. Naroito je insistirao na vrednosti hebrejskog jezika, ali
je poznavao brojne druge jezike. Smatrao je da je razlika izmeu jezika u
sledeem. Svi su sem boijeg jezici patnje, renici bolova. Primetio sam
kae on da kroz neki procep u vremenu ili u meni otiu patnje, jer bi ih
inae do sada moralo biti vie. Isto vredi i za jezike. R. Gedaliah (oko 1587)
utvrdio je da su odgovori Isaka Sangarija na hazarskom dvoru bili davani na
hazarskom jeziku. Sangari je prema Haleviju* koristio uenje rabija Nahuma
Pisara koji je zabeleio kako su mudraci uili od proroka. uo sam od rabija
Majaa pie Sangarijev uitel rabi Nahum, a Sangari ovo prenosi kaganu,
da bi sve zajedno zabeleio Halevi uo sam od rabija Majaa koji je uio od
parova, a ovi su to primili od proroka kao zapovest datu Mojsiju na Sinajskoj
gori. Oni su pazili da ne prenesu uenje pojedinaca kao to se vidi iz sledee
poruke koju je jedan starac dao na samrti sinu:
Moj sinko, podredi ubudue svoje milenje, ono kojem sam te ja
nauio, milenju etvorice naznaenih ti ludi. Zato upita sin nisi ti
sam svoje podredio njihovom milenju? Zato odgovori starac to sam ja
svoje milenje primio od mnogih koji su opet sa svoje strane takoe uili od
mnogih. Ja sam tako odrao svoju sopstvenu tradiciju, a oni su se drali
svoje. Ti si, pak, uio samo od jedne osobe, od mene. A bole je zanemariti
uenje jedne osobe i prihvatiti ono veeg broja ludi...
Za Sangarija se kae da je osujetio dolazak arapskog uesnika na
polemiku u hazarskom dvoru isposlovavi da se polemika odredi u vreme
kada komete nisu mogle da pomognu arapskom predstavniku i kada mu je
sva vera mogla stati u bardak s vodom. Uostalom, na tu polemiku Sangari je i
sam jedva stigao. Daubmanus* o tome prenosi sledee predanje:
Isak Sangari je u hazarsku prestonicu krenuo brodom. Ali, taj brod su
napali Saraceni i poeli su na njemu ubijati sve ivo. Jevreji su poskakali u
vodu da se spasu, ali su ih gusari pobili veslima. Samo je Isak Sangari mirno
ostao na palubi. To je zaudilo Saracene i upitali su ga zato ne skae kao
ostali u talase.
Ne znam da plivam slaga Sangari i to mu je spaslo glavu. Umesto da ga
poseku, gusari su ga gurnuli u more i otplovili.
Srce u dui je kao kral u ratu zakluio je Isak Sangari ali se ovek
ponekad i u ratu mora ponaati kao srce u dui.
Poto je tako stigao na hazarski dvor, Sangari je tokom polemike s
hrianskim i islamskim predstavnikom hazarskom kaganu objasnio jedan
san i time ga privoleo da zajedno s ostalim Hazarima pree u jevrejsku veru,
onu koja eka od budunosti vie nego od prolosti. Reenicu koju u snu
kazuje aneo kaganu i koja glasi: ,Bogu su drage tvoje namere, ali tvoja dela
nisu, objasnio je uporedivi je s priom o Adamovom sinu Setu.
Postoji ogromna razlika rekao je Isak Sangari kaganu izmeu Adama,
kojega je stvorio Jehova, i njegovog sina Seta, kojega je stvorio Adam. Prema
tome, Set i svi ludi za njime jesu boija namera, ali oveije delo. Otuda
treba praviti razliku izmeu namere i dela. Namera je i u oveku ostala ista,
boanska, glagol ili logos, koji prethodi inu kao koncept ina, ali je delo
zemalsko, nosa imena Set. U njemu su vrline i mane jedna u drugoj kao
uple lutke koje se skrivaju jedna pod drugom. I samo tako se jedan ovek
moe odgonetnuti, ako se s njega skidaju jedna po jedna upla lutka, nee
zvono s manjeg. Zato ne treba da shvati zakluio je Sangari da te je
aneo onim reima u snu prekorevao; naprotiv, nita pogrenije od takvog
tumaenja. On je jednostavno hteo da ti skrene panju na to kakva je stvarno
tvoja priroda...

TIBON JEHUDA IBN (XII vek) prevodilac Knjige o Hazarima Jude

Halevija na hebrejski s arapskog. Prevod je nastao 1167. i za njegovu
neujednaenost postoje dva objanjenja: prvo, potonje tampane verzije bile
su kastrirane u lukama hrianske inkvizicije; drugo, sve je zavisilo ne samo
od Tibona nego i od okolnosti.
Prevod je bio veran kada je Ibn Tibon prevodei bio zalublen u svoju
verenicu, dobar kada je bio lut, razvuen ako su duvali vetrovi, dubok zimi,
komentarisao je i prepriavao izvornik ako je padala kia, a pogrean ako je
bio srean.
Kada bi zavrio poglavle Tibon je postupao kao drevni aleksandrijski
prevodioci Biblije davao bi nekome da mu ita prevod koraajui i
udalujui se sve vie od njega, a Tibon bi stajao i sluao. S udalavanjem,
tekst je gubio delove u vetru i iza uglova, dopirao kroz ible i drvee,
zaklonjen vratima i ogradama liavao se imenica i samoglasnika, lomio se na
stepenicama i, najzad, krenuvi kao muki zavravao bi put kao enski glas,
pri emu su se iz daline uli jo samo glagoli i brojevi. Potom bi se obratno
dogaalo pri povratku itaa i Tibon je popravlao prevod na osnovu utisaka
primlenih pri tom itanju u hodu.

HAZARI ratniki narod koji je izmeu sedmog i desetog veka

naselavao Kavkaz, imao monu dravu, brodovle na dva mora, Kaspijskom i
Crnom, vetrova koliko riba, tri prestonice, letnju, zimsku i ratnu, i godine
visoke kao borove. Ispovedali su danas nepoznatu veru, oboavali so, svoje
hramove klesali u podzemnim stenama soli ili u slanim bregovima. Prema
Haleviju , primili su judaizam 740. godine, a poslednji hazarski kagan Josif
uspostavio je vezu ak sa panskim Jevrejima, jer je plovio sedmog dana, kad
zemla kune oveka i kada ta kletva tera i sama brod od kopna. Ta se veza
prekinula kada su Rusi 970. godine zauzeli hazarsku prestonicu i unitili
hazarsku dravu. Posle toga jedan deo Hazara stopio se s istonoevropskim
Jevrejima, drugi delovi ovog naroda s Arapima, Turcima i Grcima, tako da se
danas zna samo za one male oaze hazarskog ivla koji je jo trajao bez jezika
i vere u samostalnim optinama do Drugog svetskog rata (1939) u istonoj i
srednjoj Evropi, a potom iezao sasvim. Jevrejski oblik njihovog imena je
Kuzari (pl Kuzarim). Obino se uzima da je kod Hazara samo plemstvo
primilo judaizam; meutim, u Panonskoj niziji, izmeu VII i X veka, postojao
je centar za judaizaciju koji se ponekad pripisuje Hazarima (elarevo ).
Drutmar Akvitanski oko 800. godine u Vestfaliji pominje gentes Hunorum
que ab et gazari vocantur istiui da su bili obrezani i pripadali Mojsijevoj
veri i da su bili jaki. Kod Kinama, u XII veku kae se da Hazari ive prema
Mojsijevim zakonima, ali ne sasvim istim. Kagane Jevreje pominju ve
arapski izvori X veka (Ibn Rustah, Itakhri, Ibn Haukal).
Zanimlive podatke o Hazarima sadri jedan spis nazvan hazarskom
prepiskom. Sauvan najmanje u dve verzije, od kojih je jedna iscrpnija, ovaj
spis jo uvek nije nauno do kraja rasvetlen. uva se u Oksfordu i
predstavla prepisku na jevrejskom jeziku izmeu Josifa, krala Hazara, i
Hizdaja Ibn apiuta iz mavarske panije, koji je sredinom X veka pisao
hazarskom kralu molei ga da mu odgovori na sledea pitanja:
1. Ima li bilo gde na svetu jevrejske drave?
2. Kako su Jevreji doli u Hazariju?
3. Kako se odigrao prelazak Hazara u judejsku veru?
4. Gde kral Hazara ivi?
5. Kojem plemenu pripada?
6. Koja mu je uloga u ratovima?
7. Da li rat obustavla Subotom?
8. Ima li hazarski kral bilo kakvih obavetenja o moguem smaku sveta?
U odgovoru je obrazloena hazarska polemika koja je prethodila prelasku
Hazara u judaizam.
U vezi s tom polemikom je i jedan drugi izvor, koji nije sauvan do danas.
U odrednici o Hazarima svog izdanja, Daubmanus se poziva na spis O
hazarskim stvarima (verovatno na neku latinsku verziju). Prema zavrnim
reima spisa vidi se da je u najstarijim njegovim delovima re o izvetaju koji
je po svoj prilici sluio za pripremu hebrejskom predstavniku rabiju Isaku
Sangariju pred odlazak u hazarsku misiju, gde je uzeo uea u uvenoj
polemici. Spis u sauvanim delovima glasi:
O imenu Hazari hazarska drava zove se kaganovo carstvo ili kaganat, i
iz njenog naziva je iezao naziv prvobitnog hazarskog carstva koje je
prethodilo kaganatu i sazdalo ga na sabli. Hazare nerado u njihovoj dravi
nazivaju tim imenom. Uvek koriste neki drugi naziv izbegavajui ime Hazari.
U predelima prema Krimu, gde ima i grkog stanovnitva, Hazare nazivaju
negrkim stanovnitvom ili Grcima neprisajedinjenim hrianstvu; na jugu
gde ima Jevreja, zovu ih nejevrejske grupe, na istoku, gde su Arapi delom
nastanjeni u hazarskoj dravi, same Hazare zovu neislamizovanim ivlem.
One Hazare koji su primili neku od stranih vera (jevrejsku, grku ili arapsku)
ovde vie i ne nazivaju Hazarima nego ih broje meu Jevreje, Grke ili Arape,
ali obrnuto, retki i sluajni prelaznici u hazarsku veru slove u hazarskoj
sredini kao ono to su bili pre pokrtavanja, dakle ne smatraju ih Hazarima
nego i dale Grcima, Jevrejima ili Arapima, iako su hazarske vere. Tako se
nedavno jedan Grk umesto da kae za nekog oveka da je Hazar, izrazio na
sledei nain: ,,U kaganatu zovu buduim Jevrejima one neprisajedinjene
grkoj veri, koji hazarski govore. U hazarskoj dravi mogu se sresti ueni
Jevreji, Grci ili Arapi koji veoma lepo poznaju hazarsku prolost, knjige i
spomenike, o njima govore s pohvalama i podrobno, neki od njih ak piu
hazarsku istoriju, ali samim Hazarima to nije doputeno i oni o sopstvenoj
prolosti ne smeju da govore i sastavlaju knjige.
Hazarski jezik je muzikalan, lepo zvue na njemu stihovi koje sam uo, ali
nisam upamtio; kau da ih je sastavila jedna od hazarskih princeza. Taj jezik
raspolae sa sedam rodova; dakle, osim mukog, enskog i srednjeg roda, on
ima i rod za evnuhe, za bespolne ene (one koje je otetio i pokrao arapski
ejtan), za one koji menjaju pol, bilo da su muki, koji se priklanjaju
enskom, ili obratno, i za gubavce koji sa boleu moraju primiti i taj novi
oblik u govoru koji svakome s kime stupe u razgovor odmah otkriva njihovu
bolest. U govoru drugaiji naglasak imaju devojice od deaka i ludi od ena,
jer deake ue arapskom, jevrejskom ili grkom, ve prema tome da li ive u
predelu gde ima Grka, u delu gde su Jevreji izmeani s Hazarima, ili onom
odakle dolaze Saraceni i Persijanci. Kod deaka se otuda i u hazarskom
jeziku uje jevrejsko kame, holem i urek, veliko, srednje i malo ,,u i
srednje ,,a. Devojice, pak, ne ue hebrejski, grki ili arapski i njihov
naglasak je drugaiji i istiji. Zna se da kad jedan narod iezava najpre
ieznu njegovi najvii slojevi i knjievnost s njima; ostaju samo knjige
zakona koje narod zna napamet. To se lepo moe rei i za Hazare. U njihovoj
prestonici cena propovedi na hazarskom jeziku je paprena, onih na
jevrejskom, arapskom ili grkom sasvim niska ili su te propovedi besplatne.
Neobino je da Hazari im se nadu van svoje drave izbegavaju da pokau
jedni drugima da su Hazari, i radije se mimoilaze ne otkrivajui poreklo, i
kriju da govore i razumeju hazarski, i to vie od svojih nego od tuinaca.
 U samoj zemli vie se cene u javnim i administrativnim slubama oni koji
pokazuju nedovolno poznavanje hazarskog jezika, iako je to slubeni jezik.
Otuda esto i oni koji dobro znaju hazarski hotimino govore ovaj jezik sa
grekama, stranim naglaskom i zanosei, iz ega izvlae oiglednu korist. ak
se i za prevodioce, recimo s hazarskog na jevrejski, ili sa grkog na hazarski,
uzimaju takvi koji gree u hazarskom jeziku ili glume da gree.

Sudstvo Za istu stvar po hazarskim zakonima u onom delu drave gde

ive jednim delom Jevreji ide se godinu-dve na galiju za veslaa po kazni; u
delu carstva gde ima Arapa pola godine, tamo gde ive Grci uopte se ne ide
za tu stvar na galiju, a u sredinom delu drave, koji se jedini zove hazarskim
okrugom (mada Hazara ima svuda najvie), za tu istu stvar ode glava s
ramena.

So i san Slova hazarske azbuke nose nazive prema jelima koja se sole,
brojevi nose nazive prema vrstama soli, a Hazari raspoznaju sedam vrsta soli.
Jedino se od slanog pogleda Boga ne stari, inae Hazari smatraju da se stari
od pogleda, bilo svojih na sopstveno telo, bilo tuih, jer oni oru i paraju tela
oko sebe najrazliitijim i najubojitijim alatkama, koje stvaraju njihove
strasti, mrnje, namere i udnje. Hazarska molitva je plakanje, jer suze su
deo Boga poto, kao kolka biser, uvek sadre malo soli na dnu. ene po
nekad uzimaju maramu i savijaju je koliko mogu puta i to je molitva. Hazari
takoe imaju kult sna. Smatra se da onaj ko je izgubio so ne moe da zaspi.
Otuda panja koja se u njihovoj sredini ukazuje snu, ali to nije sve, ima i
neto drugo to nisam mogao dokuiti kao kad se od kola ne uje put. Oni
smatraju da osobe koje naselavaju prolost svakog oveka u uspomenama
lee kao zasunjene ili uklete; ne mogu da se promene, ne mogu nijedan
drugi korak da naine do onaj koji su nekad ve nainile, ne mogu da se
sretnu ni sa kim drugim do s onima s kojima su se nekada srele, ne mogu ak
ni da ostare. Jedina sloboda koja je data precima, itavim izumrlim narodima
oeva i matera sadranim u seanjima, to je povremena oduka u naim
snovima. Tu, u snovima, te linosti iz uspomena stiu malo slabo unovene
slobode, razmrdaju se, sretnu s nekim novim licem, promene partnere u
mrnjama i lubavi i steknu neto malo privida ivota. Otuda san ima ugledno
mesto u hazarskoj veri, jer prolost zasunjena zauvek u sebi dobija neto
slobode i novih mogunosti u snovima.

Seobe Za stara hazarska plemena se smatra da, su se posle svakih

desetak pokolenja selila i pri svakoj seobi postajala od ratnikog trgovaki
narod. Odjednom bi umesto umea na sabli i koplu umeli da zamisle kolika
je cena jednog broda, kue ili livade u zveanju dukata, a koliko u pretakanju
srebra. Objanjenja ima raznih, ali meni izgleda najuverlivije ono to kae da
su postajali neplodni u tom ciklusu i da su se morali seliti da bi odrali vrstu i
obnovili plodnost. A potom, im bi plodnost na putu bila uspostavlena,
vraali bi se u postojbinu i opet prihvatali kopla.

Verski obiaji hazarski kagan ne doputa da mu se vera mea u dravne i

vojnike poslove. On kae: ,,Da sabla ima dva vrha, zvala bi se trnokop. Taj
stav je isti prema hazarskoj kao i prema jevrejskoj, grkoj ili arapskoj veri. Ali
iz istog anka ko sit, ko gladan. Jer dok su naa ili grka i arapska vera pustile
korena i u drugim dravama i imaju jaku stranu zatitu naih
jednoplemenika i drugih naroda, hazarska vera je jedina u dravi koja nema
takvu stranu zatitu i tako pod istim pritiskom ona najvie strada, a to znai
da ove tri jaaju na njen raun. Primer je nedavni pokuaj kagana da smanji
monake posede u zemli i broj hramova umanji za po deset od svake
veroispovesti. Poto je hazarskih bogomola ve i dosad bilo manje no
jevrejskih, arapskih ili grkih, oigledno da je i tu najvie pogoena hazarska
crkva. To se moe videti na svakom koraku. Hazarska grobla, na primer,
odumiru. U delovima drave gde ima Grka, kao na Krimu, Jevreja kao u
Tamatarhi ili Arapa i Persijanaca na persijskoj granici, hazarska grobla se sve
ee stavlaju pod katanac, zabranjuje se sahranjivanje po hazarskom
obredu i dnimovi su puni Hazara samrtnika koji putuju da umru u onom
delu svoje zemle gde oko prestonice Itila hazarska grobla jo rade. Pihe im
dua pod grlom, a ovamo ceo put njihov. Prolost nije dovolno duboka za
nama ale se hazarski svetenici koji sve ovo, naravno, vide treba ekati
punoletstvo naeg naroda kako bi prolost uveala zalihe i tako stvorila
dovolno iroku osnovicu za uspeno zidanje budunosti.
Zanimlivo je da u hazarskom carstvu ima Grka i Jermena koji su iste,
hrianske vere, ali se svaki as svaaju. Posledica njihovih svaa, meutim,
uvek je ista i pokazuje mudrost zavaenih: posle svakog sukoba i Grci i
Jermeni trae odvojene hramove. Poto im hazarska drava odobrava ova
proirenja, oni iz svake svae izlaze ojaani s udvojenim brojem hrianskih
hramova to, naravno, ide na tetu Hazara i njihove vere.

Hazarski renik obuhvata knjige itaa snova, jedne verske sekte veoma
jake kod Hazara. Taj renik je neka vrsta njihovog Svetog pisma Biblije.
Pun biografija razliitih osoba mukog i enskog pola Hazarski renik
predstavla mozaiki portret jedne jedine linosti one koju mi nazivamo
Adam Kadmon. Navodim dva odlomka iz tog renika:
Istina je prozrana i ne opaa se, a la neprozirna, ne proputa svetlost ni
pogled. Postoji i tree, gde su dve stvari promaene, i to je najee. Jednim
okom vidimo kroz istinu i taj se pogled gubi zauvek u beskraju, a drugim
okom ne vidimo kroz la ni pedal i taj pogled ne moe dale, ostaje na zemli
i na; tako se probijamo kroz ivot porebarke. Otuda se istina i ne moe
shvatiti neposredno kao la, nego samo iz uporeenja istine i lai. Uz
poreenje belina i slova nae Knjige. Jer, beline Hazarskog renika
obeleavaju prozrana mesta boanske istine i imena (Adama Kadmona). A
crna slova izmeu belina mesta gde nai pogledi ne prodiru duble od
povrine...
Slova se takoe, mogu uporediti s delovima tvoje odee. Kao to e zimi
staviti na sebe vunenu odeu ili krzno, al, kapu izvraenu na zimsku postavu
i krepko se opasati, tako e se leti odenuti u lan, ii raspas i odbaciti sve
teko, a izmeu leta i zime opet dodavati ili oduzimati od odee tako je i sa
itanjem. U razna doba tvojih godina razliit e biti sadraj tvojih knjiga, jer
e na razne naine kombinovati odeu. Za sada je jo Hazarski renik samo
gomila nesreenih slova, imena i pseudonima (Adama Kadmona). Ali s
vremenom odenue se i dobie vie... A san je petak onome to se na javi
naziva Subotom. I odnosi se na Nu i celina je s tim danom i tako dale treba
initi redom po danima (etvrtak nedeli, ponedelak sredi i slino). Ko ume
da ih ita zajedno, imae ih i imae deo tela (Adama Kadmona) u sebi...

U nadi da e moje rei pomoi rabiju Ishaku ovoliko sam mogao rei ja,
koji se petkom zovem Jabel, nedelom Tubalkain, a samo Subotom Jubal.
Sada u posle truda otpoinuti, jer seanje je permanentno obrezivanje...

HAZARSKA POLEMIKA prema hebrejskim izvorima kluni dogaaj u

vezi s prelaskom Hazara u judaizam. Svedoanstva o tom dogaaju su
protivurena i oskudna, pa se ne zna tano ni datum polemike i brka se
vreme judaizacije s vremenom gostovanja tri tumaa snova u hazarskoj
prestonici. Najranije sauvano svedoanstvo pripada X veku i to je prepiska
hazarskog kagana
 Jozefa (koji je ve praktikovao judaizam) s Hazdajem Ibn Saprutom,
ministrom kordovskog kalife. Hazdaj je bio Jevrejin i kagan je na njegov
zahtev opisao okolnosti pod kojima su Hazari prihvatili jevrejsku veru.
Prema toj prepisci, to se dogodilo pod kaganom Bulanom, na poziv jednog
anela, odmah posle zauzimanja Ardebila (oko 731. godine). Tada je ako je
verovati ovom izvoru odrana raspra o religijama na dvoru hazarskog
kagana. Poto je jevrejski predstavnik odneo pobedu nad grkim i arapskim
uesnikom, Hazari su primili judaizam ve pod kaganom Ovadijom,
naslednikom kagana Bulana. Drugi izvor je odlomak jednog jevrejskog pisma
naenog 1912. godine u Kembridu u Engleskoj. Pripadao je rukopisu
kairske sinagoge (izd. Schechter). Pismo je pisao oko 950. godine jedan
Jevrejin, poreklom Hazar, ministru aprutu, kao dopunu pisma kagana
Bulana istoj linosti na dvoru u Kordovu. Taj izvor smatra da je do
judaizacije Hazara dolo i pre polemike i to na sledei nain. Jedan Jevrejin,
koji nije praktikovao judaizam, istakao se u ratu i postao hazarski kagan.
Negova ena i njen otac oekivali su da e on posle toga prihvatiti veru
svojih predaka, ali se on nije izjanjavao. Prelom je nastao (kako
belei Daubmanus ) kada je jedne veeri kaganu njegova ena rekla:
Ispod nebeskog polutara u dolinama gde se meaju slana i slatka rosa,
raste ogromni otrovni vrganj i na njegovoj kapi, pretvarajui njegovu kunu
krv u slast, male jestive peurke izvanrednog ukusa. Jeleni u tom kraju vole
da obnove muku snagu tako to pasu s otrovnog vrganja peurku. Pri tome
oni koji nisu dovolno palivi i zagrizu suvie duboko, zahvataju zajedno s
peurkom i vrganj i umiru otrovani.
Svake veeri kad polubim svog dragog, ja pomislim: sasvim je prirodno da
u jednom ugristi suvie duboko...
Na te rei kagan se priklonio praktikujuem judaizmu i sve se to odigralo
pre polemike, koja je prema ovom izvoru pala u vreme vladavine vizantijskog
cara Lava III (717-740). Posle polemike, judaizam se potpuno utvrdio kod
Hazara i oblinjih naroda za vreme kagana Savrijela, u kome treba videti istu
linost s kaganom Ovadijom, jer se on (prema Daubmanusu) parnih godina
svoje vladavine zvao Savrijel, a neparnih Ovadija.
Najiscrpniji meu hebrejskim izvorima o hazarskoj polemici ujedno je i
najznaajniji, mada je pozniji od pomenutih. To je knjiga Al Khazari od Jude
Halevija , uvenog pesnika i hroniara hazarske polemike. On uzima da su
polemika i preobraenje Hazara u jevrejsku veru pali 4 veka pre no to je on
pisao svoje delo, a to znai 740. godine. Najzad, treba podsetiti da je Bacher
naao da se odjek judaizacije Hazara moe nai i u midra-knjievnosti.
Legende irene oko tog dogaaja bile su naroito ive na Krimu, na
poluostrvu Taman i u gradu Tamatarha, koji je bio poznat kao jevrejski grad
u hazarskom carstvu.
U najkraim crtama dogaaj koji je bio predmet panje svih pomenutih
izvora zbio se na sledei nain. U letnjoj prestonici kaganovoj, na obali
Crnoga mora, gde su ujesen kreili kruke na granama i brali ih svee preko
zime, nala su se tri teologa, jedan jevrejski rabin, jedan hrianin Grk i jedan
arapski mula, a kagan im je objavio odluku da sa celim svojim narodom
pree u veru onoga od njih koji bude dao najprihvatlivije tumaenje jednog
sna. U tom snu hazarskom kaganu se javio aneo i rekao mu: Bogu su
ugodne tvoje namere, ali dela tvoja nisu. Oko tih rei razvila se rasprava i
hebrejski izvori, koje navodi Daubmanus, ovako opisuju dali tok dogaaja.
U poetku je hebrejski predstavnik rabi Isak Sangari utao i pustio da
govore drugi, onaj Grk i Arapin. Kada je ve izgledalo da e se kagan privoleti
razlozima islamskog uesnika, hazarska princeza po imenu Ateh prikluila
se razgovoru prekorevi Arapina sledeim reima:
Suvie si mudar kad govori sa mnom. A ja gledam oblake kako plove i
nestaju iza planina i u njima prepoznajem svoje nepovratne misli. Iz njih
ponekad kaplu suze, ali u kratkim asovima kada se oblaci raziu, ja izmeu
njih ugledam malo istoga neba s tvojim licem na dnu, jer samo tada nita me ne
spreava da te vidim onakvog kakav si.
Odgovarajui na ovo mula ree kaganu da on ne predlae Hazarima
nikakvo lukavstvo nego svetu knjigu Kuran, jer Hazari nemaju Boije knjige:
Mi smo svi prohodali jer smo nainjeni od dva hroma, ali vi jo hramate.
Na to princeza Ateh upita Arapina:
Svaka knjiga ima oca i mater. Oca koji umire oplodivi majku i daje ime
detetu. I ima (knjiga) mater, koja dete raa, doji i puta u svet. Ko je majka
vae Boije knjige?
Kada Arapin nije umeo da odgovori na ovo pitanje, nego je jo jednom
istakao da on ne nudi prevaru ve Boiju knjigu koja je glasnik lubavi
izmeu boga i oveka, princeza Ateh zaklui razgovor sledeim reima:
Persijski ah i grki car u znak mira ree da izmenjaju basnoslovne
darove. Jedno poslanstvo sa darovima krene iz Carigrada, drugo iz Isfahana.
Sretnu se u Bagdadu i tu doznaju da je Nadir, persijski ah svrgnut, a grki
car umro. Tako su glasnici obe strane jedno vreme morali da ostanu u
Bagdadu ne znajui ta bi s blagom i strahujui za svoj ivot sa svih strana.
Ali, opazivi da ga pomalo troe sedei u mestu, posavetuju se ta da uine.
Jedan od njih ree:
ta god da uradimo nee valati. Nego uzmite po dukat, a ostalo da
bacimo...
Tako i uinie.
A ta da uinimo s naim lubavima mi, to ih po glasnicima alemo jedno
drugom? Nee li i one ostati u rukama glasnika to uzimaju po dukat, a
ostalo bacaju?
Na te rei kagan presudi da princeza ima pravo i odbi Arapina reima koje
navodi Halevi u svom spisu:
Zato hriani i muslimani, koji dele naseleni deo sveta meu sobom,
ratuju jedni protiv drugih sluei svaki svome bogu istih namera, kao
monasi ili pustinjaci, u postu i molitvama? A sve postiu ubijanjem, verujui
da je to najpoboniji put koji ih dovodi blie Bogu. Ratuju verujui da e im
raj i veno blaenstvo biti nagrada. Nemogue je ipak prihvatiti oba uverenja.
Stoga u produetku kagan zaklui ovako:
Tvoj kalifa ima silne brodove zelenih jedara i vojnike koji vau na obe
strane. Ako se njemu predamo verom, ko e od Hazara ostati? Bole nam je,
dakle, kad se ve mora, pribei Jevrejima, koje su Grci oterali, siromasima i
lutalicama koji su ovamo doli iz Korezme u vreme Kitabije. Oni nemaju
vojske, sem one koja moe da stane u hram ili u svitak ispunjen njihovim
pismenima.
I tada se kagan okrete hebrejskom predstavniku s pitanjem ta on ima da
kae o svojoj veri. Rabi Isak Sangari na to mu odgovori da Hazari ne moraju
prelaziti ni u kakvu novu veru. Neka zadre staru. Kada su se svi zaudili
ovakvom milenju, rabi objasni:
Vi niste Hazari, Vi ste Jevreji i vratite se gde vam je mesto: ivome Bogu
svojih predaka.
I tada rabi poe da izlae svoje uenje pred kaganom. Dani su kapali kao
kia, a on je govorio i govorio. Najpre je kaganu predoio sedam stvari koje
su stvorene pre stvaranja sveta, a to su: Raj, Tora, Pravda, Izrael, Presto slave,
Jerusalim i Mesija, Davidov sin. Zatim mu je nabrojao najuzvienije stvari:
duh ivoga Boga, vazduh iz duha, vodu iz vetra i vatru iz vode. I potom mu je
nabrojao tri matere, a to su: u svemiru vazduh, voda i vatra; u dui grudi,
stomak i glava; u godini vlaga, mraz i ega. I sedam dvostrukih suglasnika:
Bet, Gimel, Dalet, Kaf, Pe, Re i Tav, a to su: u svemiru Saturn, Jupiter,
Mars, Sunce, Venera, Merkur i Mesec; u dui mudrost, bogatstvo, vlast,
ivot, milost, porod i mir, a u godini Subota, etvrtak, utorak, nedela,
petak, sreda i ponedeonik...
I kagan poe da razumeva jezik kojim je Bog u raju s Adamom govorio i
ree: ovo vino koje sada cedim pie i drugi posle mene.
Opirni kaganovi razgovori s rabijem Isakom mogu se proitati u knjizi
Jehude Halevija o Hazarima, a preobraenje kaganovo tamo je opisano na
sledei nain:
Posle toga hazarski kagan, kao to je reeno u istoriji Hazara, otputova
sa svojim vezirom u puste planine na morskoj obali i stie jedne noi do
peine gde su neki Jevreji praznovali Pashu. Objavili su im ko su, prihvatili
njihovu veru, bili obrezani u peini 1 onda su se vratili u svoju zemlu, udni
da naue jevrejski zakon. Ipak, svoje preobraenje uvali su kao tajnu dok se
nije ukazala prilika da stvar postepeno otkriju nekolicini najprisnijih
prijatela. Kada se broj takvih poveao, stvar su obnarodovali i naveli ostatak
Hazara da prihvate jevrejsku veru. Iz razliitih zemala zatraili su uitele i
knjige i poeli su prouavati Toru...
Doista, preobraenje Hazara u judaizam ilo je u dve faze. Prva je
nastupila odmah posle pobede Hazara nad Arapima 730. godine kod Ardabila
juno od Kavkaza, kada su oplakana sredstva bila uloena u podizanje
jednog hrama po uzoru na onaj biblijski. Tada je, oko 740, prihvaen
judaizam u nekim spolnim oblicima. Bulan je kao hazarski kagan pozivao
rabine iz drugih zemala da odneguju jevrejsku veru kod Hazara. U tom
ranom judaizmu Hazara uzeli su uea, kako izgleda, i Horezmanci koji su
posle uguenog Hursatovog ustanka ezdesetih ili osamdesetih godina VIII
veka pobegli na hazarski dvor pod vodstvom rabina.
Reformu tog prvobitnog judaizma preduzeo je oko 800. godine kagan
Ovadija tako to je poeo dizati sinagoge, otvarati kole, pa su Hazari
upoznati s Torom, Minom, Talmudom i jevrejskom liturgijom, to jest uveden
je rabinski judaizam.
Presudnu ulogu u itavom tom procesu odigrali su na odreeni nain
Arapi. Vodee linosti u hazarskoj dravi primale su judaizam u trenutku
kada je islamski uticaj opao, jer je u arapskom kalifatu dolo do sukoba dve
dinastije Omajida i Abasida. Tako se Masudijeva tvrdnja da je kral Hazara
postao Jevrejin u vreme kalife Haruna al Raida (786-809) dobro slae s
vremenom reforme judaizma koju je preduzeo hazarski kagan Ovadija.

HAZARSKI UP jedan hazarski ita snova, koji je jo bio uenik u

manastiru, dobi na poklon up i postavi ga u svojoj eliji. Uvee spusti u
njega svoj prsten, ali kada ga ujutru potrai, ne nae ga. Zavlaio je ruku
uzalud i nikako nije mogao dosegnuti dno. Poto je up bio plii od dohvata
ruke, to ga je zaudilo. Pomerio ga je, ali pod upom bio je ravan pod i
nikakav otvor nije se mogao nai, a up je ozdo bio zadniven kao svaki drugi.
Uzeo je tap i pokuao tapom da domai dance, ali opet bez uspeha; dno kao
da je bealo.
Pomislio je: Gde ja, tu i moj prag i obratio se uitelu Mokadasi al Saferu
zamolivi ga da mu objasni ta znai takav up. Uitel je uzeo
kamiak, ubacio ga u up i brojao. Kada je izbrojao do 70, iz upa se uo
plusak kao da je neto palo u vodu i uitel je rekao:
Mogao bih da ti objasnim ta znai tvoj up, ali razmisli da li ti se to
isplati. im ti kaem ta je, up e za tebe i za druge neminovno vredeti
manje nego sada. Jer, ma koliko vredeo, ne moe vredeti vie no sve, a im
kaem ta je, on vie nee biti sve ostalo to nije, a to sada jeste.
Kada se uenik sloio s milenjem uitela, uitel je uzeo tap i razbio
up. Deak ga je zapanjeno upitao zato ini tetu, a uitel je uzvratio:
teta bi bila da sam ti rekao emu slui, pa ga razbio. Ovako, poto ne
zna njegovu namenu tete nema, jer e ti sluiti i dale kao da nije razbijen...
Doista, hazarski up slui do danas, mada ga odavno nema.

HALEVI JEHUDA (arapski: Abulhasan al Lavi, mali Halevi; 1075-1141)

glavni hebrejski hroniar hazarske polemike , jedan od trojice najistaknutijih
hebrejskih pesnika panije. Roden u junoj Kastili u mestu Tudela, po eli
oca Samuila Halevija Jehuda je u mavarskoj paniji dobio svestrano
obrazovanje. Mudrost je samo jedna zabeleio je Halevi kasnije
mudrost rairena kroz sfere svemira nije vea od mudrosti u najmanjim
ivotinjama. Samo to prvu, nainjenu od iste tvari koja je postojana pa je
vie vrste, moe da uniti samo Tvorac koji ju je sazdao, dok su ivotinje
sazdane od tvari koja je podlona razliitim uticajima, pa je i mudrost u
njima podlona vrelini, hladnoi i drugom to deluje na njihovu prirodu."
U talmudskoj koli Isaka Alfasi u Lusenu izuavao je Halevi medicinu,
znao je kastilski i arapski. Na arapskom je uio medicinu i filosofiju, koja je
stajala pod drevnim grkim uticajem i za koju je zapisao: ,,U njoj su samo
boje a nema ploda, i dajui hrane umu, ona nita ne daje oseanjima. Otuda
Halevijevo uverenje da nikada jedan filosof ne postaje prorok. Medicinar po
straci, Halevi je poklanjao veliku panju knjievnosti i hebrejskom
magijskom predanju i vek je proveo u raznim mestima panije drei se s
pesnicima, rabinima i naunicima svoga vremena. Smatrao je da su enski
organi posuvraeni muki, a da Knjiga o tome kae isto na dnigi nain:
ovek je Alef, Mem, in; ena je Alef, in, Mem. Toak se okree napred i
natrag, nieg boleg na gore od radosti, nieg goreg nadole od nepravde...
Poznavalac Talmuda, Halevi je pratio poreklo aliteracije imena Boga i
modernoj biblijskoj egzegezi pruio eme za izvore pismena J i E. Nemu
pripada izreka: Samoglasnici su dua u telu suglasnika." Upozoravao je da u
vremenu postoje vorita, srca godina koja svojim otkucajima odravaju
ritam vremena, prostora i ludskih bia, pa otuda takvim voritima
odgovaraju vorini inovi dela u skladu s vremenom. Smatrao je da razlike
u stvarima proizlaze iz njihovih sutina: Neko bi mogao pitati: Zato me nije
stvorio kao anela? S isto toliko prava crv bi mogao pitati: Zato me nisi
stvorio kao oveka? Od svoje trinaeste godine Halevi je znao da je prolost
na krmi, budunost na pramcu, da je brod bri od reke, srce bre od broda, ali
da ne idu na istu stranu. Sauvano je oko hiladu pesama za koje se smatra da
su njegove i neto njegovih pisama prijatelima, koji su mu poruivali: ko
uzme zalogaj u usta nee moi da kae svoje ime, ko kae svoje ime zagorae
zalogaj u ustima. Iz Kastile Halevi je preao u Kordovu, koju tada dre Arapi
i u kojoj je interesovanje za Hazare stoleima prisutno. Tu radi kao lekar i tu
nastaje niz njegovih mladalakih stihova. Pevao je arapskom versifikacijom i
u akrostihu ostavlao svoje ime. ,,Ja sam more s njegovim burnim valovima
zapisao je o sebi. ,,Divan njegovih pesama otkriven je u Tunisu, u rukopisu
kasnije dopunjavanom iz drugih izvora. U XVIII veku prevodili su ga na
nemaki Herder i Mendelson. Godine 1141. Halevi je sastavio svoje uveno
prozno delo o Hazarima (Kitab al Khazari). Ta knjiga opisuje na prvim
stranicama polemiku na dvoru hazarskog kaganav zapodenutu izmeu
islamskog doktora, hrianskog filosofa i Jevrejinarabina oko znaenja
jednog sna. U dalim poglavlima ostaju u razgovoru samo dva uesnika
rabin i hazarski kagan, i delo postaje ono to njegov podnaslov istie: Knjiga
argumenata i dokaza u odbranu jevrejske vere. Dok je pisao ovu knjigu
Halevi je uinio isto to i njen junak odluio se da krene iz Spanije na istok
u eli da vidi Jerusalim. Srce moje tei ka istoku pisao je tada ,,a pri
kovan sam za krajnji zapad... Ukrase zemala, radosti sveta, o kome me neto
privlai tebi... iako nema vie carstva tvojega, iako na mestu tvojeg
iscelujueg balzama sada dade samo korpije i zmije. Krenuo je preko
Grenade, Aleksandrije, Tira i Damaska dok su se zmije potpisivale u pesku
njegovog puta, kako belee legende o njemu. Na tom putu nastale su njegove
najzrelije pesme, meu njima uvena Sionida koja se po sinagogama ita na
dan svetog Aba. Na domaku cila umro je pri iskrcavanju na svetu obalu svoje
pradomovine. Prema jednom svedoanstvu, izgazili su ga saracenski konji u
asu kada je ugledao Jerusalim. O sukobu hrianstva i islama zapisao je:
Nema pristanita ni na Istoku, ni na Zapadu, gde bismo mogli nai mir...
pobedi li Ismail ili preovladaju Edomeji (hriani), moja sudbina je ista
stradati. Postoji predanje da je na Halevijevom grobu stajao zapis: Kuda ste
odleteli, vero, plemenitosti, skromnosti i mudrosti? Nalazimo se pod ovom
ploom; i u grobu smo s Jehudom nerazdvojni. Tako se i na Haleviju
obistinila poslovica: Svi putevi vode u Palestinu, nijedan iz nje. Svoje
uveno prozno delo o Hazarima Halevi je pisao na arapskom i ono je u
jevrejskom prevodu tampano tek 1506. godine. U arapskom izvorniku i u
hebrejskim prevodima Ibn Tibona (1167) i Jehude ben Isaka Kardinala
doivelo je niz izdanja. Hebrejski prevod objavlen u Veneciji 1547. i 1594
(naroito drugo od ta dva izdanja) otetila je cenzura, ali je uz njega iao
komentar Jude Muskata, pa se uzima kao znaajno izdanje. U XVII veku
Halevijevo delo o Hazarima preveo je na latinski Don Bukstorf. Preko tog
latinskog prevoda do ire evropske javnosti dola je cenzurisana verzija
Halevijeve knjige o Hazarima. Argumenti hebrejskog uesnika u hazarskoj
polemici, Isaka Sangarija, suprotstavleni su u ovom izdanju Halevijevog dela
anonimnom islamskom i hrianskom uesniku u toj polemici. Meutim, u
predgovoru tog dela izloenog cenzurisanju stoji kao da je Halevi napisao:
Poto me esto pitaju kakve bih argumente i odgovore mogao dati onim
filosofima koji se razlikuju od nas u milenju i ludima ostalih veroispovesti
(sem hrianstva), kao i jereticima koji se meu nama nalaze, koji odstupaju
od jevrejske veroispovesti kakva je opteprihvaena, setio sam se ta sam
sluao o milenju i dokazima izvesnog naunika koji je bio u polemici s
"hazarskim kralem, onim to je primio judaizam pre etiri stotine godina.
Oigledno da je napomena u zagradi: ,,sem hriana naknadno ubaena zbog
cenzure, jer Halevi je nasuprot toj napomeni u svojoj knjizi ipak govorio o
hrianskoj veri. Zapravo, govorio je o tri religije o hrianskoj, islamu i
judaizmu simboliui ih slikom drveta. Na tom drvetu, kae on, grane sa
liem i cveem predstavlaju hrianstvo i islam, dok koren pripada
judaizmu. Zatim, uprkos injenici da je ime hrianskog uesnika u polemici
izostalo, vidi se da je ostala njegova titula filosof. Taj termin filosof, kako se
hrianski uesnik u hebrejskim i hrianskim (grkim) izvorima naziva, u
stvari je vizantijska univerzitetska titula i ne treba ga uzimati u uobiajenom
znaenju rei.
Halevijev tekst u bazelskom latinskom izdanju Do na Bukstorfa,
meutim, stekao je veliku popularnost i izdava je dobijao pisma povodom
izlaska knjige. Daubmanus u svom Hazarskom reniku 1691. upozorava da se
u komentarisanje Halevijeve knjige uputa u to vreme i jedan dubrovaki
Jevrejin po imenu Samuel Koen, a posle latinskog javlaju se prevodi na
panski, nemaki i engleski jezik. Kritiko izdanje arapskog izvornika s
naporednim hebrejskim prevodom pojavilo se u Lajpcigu 1887. godine.
Hirfeld je upozoravao da se Halevi, govorei o prirodi due posluio uz
ostale izvore jednim tekstom Ibn-Sine (Avicene).
Popularnost Halevijeva je rano postala tolika da su o njemu kruile
legende. Smatra se da Halevi nije imao sinova nego samo ker, iji sin je
poneo dedino ime. Ruska jevrejska enciklopedija uzima to kao dokaz da nije
verodostojno predanje prema kojem se Halevijevom keri oenio znameniti
naunik Avraham Ibn Ezra, jer se Ezrin sin nije zvao Jehuda. To predanje
nalazi se na jidiu zapisano u knjizi Maseh ha Sem Simona Akibe ben Josefa i
prema njemu, uveni gramatiar i pesnik iz Toleda Avraham ben Ezra (umro
1167) oenio se u Hazariji Halevijevom keri. O toj enidbi Daubmanus
navodi legendu koja glasi:

Avraham ben Ezra iveo je u maloj kui na obali mora. Oko nje uvek je bilo
mirisnog bila i vetrovi te mirise nisu mogli razvejati, nego su ih prenosili
poput ilima s mesta na mesto. Jednog dana, Abraham ben Ezra primetio je da
su se mirisi promenili. To je bilo zato to je oseao strah. Taj strah u njemu bio
je najpre dubok kao njegova najmlaa dua, potom je siao u sredovenu, pa u
treu, najstariju Ezrinu duu. Najzad, strah je postao dubli od due u Ben Ezri
i ovaj vie nije mogao izdrati u kui. Hteo je da izae, ali kada je otvorio vrata
naao je na ulazu razapetu pauinu koja se tokom noi uhvatila. Bila je kao sve
druge pauine, ali je imala riu boju. Kada je pokuao da je ukloni, primetio je
da je to veoma lepo istkana pauina od kose. I poeo je traiti vlasnika. Nije
naao nikakav trag, ali je u gradu primetio strankinju koja je ila sa svojim
ocem. Ona je imala dugu riu kosu, ali na Ben Ezru nije obratila panju.
Sledeeg jutra Ben Ezra je ponovo osetio strah i na vratima je opet zatekao
ispletenu mreu rie pauine. Kada je tog dana sreo devojku pruio joj je dve
kite mirte.

Ona se nasmejala i upitala:

Kako si me otkrio?
Odmah sam primetio ree on da su u meni tri straha, a ne jedan.
Vanija literatura: John Buxtorf, ,,Praefacio uz bazelsko izdanje
Halevijeve knjige na latinskom (Liber Cosri, Basilae 1660); Lexicon Cosri,
continens colloquium seu disputationem de religione,
Regiemonti Boirussiae excudebat typographus Joannes Daubmannus,
Anno 1691 (uniteno izdanje Evreska enciklopedi, Peterburg 1906-1913,
tt. 1-16, tom I donosi opiran lanak i literaturu O Haleviju; selektivna
bibliografija data je uz izdanje J. Halevi, The Kuzari (Kitab al Khazari), New
York 1968, pp. 311-313; najnovije dvojeziko izdanje pesama daje Amo Press,
New York 1973; Encyclopaedia Judaica, Jerusalem 1971.

ULC dr DOROTA (Krakov 1944 ) slavistkinja, profesor na

Univerzitetu u Jerusalimu; devojako prezime Kvanjevska. U hartijama
univerzitetskih referata krakovskog Jagelonskog univerziteta u Polskoj gde
je Kvanjevska diplomirala, Yale-a u Sjedinjenim Amerikim Dravama i u
dokumentaciji promovisanja Dorote Kvanjevske za doktora nauka, ne
nalaze se podaci o njenom poreklu. Ki Jevrejke i Polaka, Kvanjevska je
roena u Krakovu pod neobinim okolnostima. Mati joj je ostavila jedan
zapis koji je pripadao ocu Dorote Kvanjevske. On je glasio: Moje srce mi je
ki; dok se ja ravnam po zvezdama, ono se ravna po mesecu i bolu koji eka
na kraju svih brzina... Kvanjevska nikada nije mogla doznati ko je autor tog
zapisa. Brat njene majke, Akenaz Solem iezao je 1943. godine u
progonima Jevreja tokom nemake okupacije Polske, ali je pre toga uspeo da
spase sestru. Turio je brigu pod glavu, nabavio sestri lane isprave koje su
glasile na ime neke Polakinje i oenio se njome. Venanje je obavleno u
Varavi, u crkvi Sv. Tome i smatrano je brakom izmeu pokrtenog Jevrejina i
Polakinje. Kada je on puei svoj aj od nane umesto duvana odveden,
njegova sestra i ena Ana olem, koja je i dale smatrana Polakinjom a i
nosila devojako ime neke Ane Zakevi, razvela se od svoga mua (i brata, to
je, dodue, znala samo ona) i tako spasla glavu. Preudala se odmah potom za
nekog udovca Kvanjevskog, koji je imao oi ko pegava jaja, bio ut na jeziku
i rogat u mislima. S njime je imala jedno jedino dete Dorotu Kvanjevsku.
Dorota je po zavrenim studijama slavistike prela u SAD, kasnije doktorirala
na starim slovenskim knjievnostima, ali kada je Isak ulc koga je znala jo
sa studija preao u Izrael, ona mu se pridruila. Godine 1967. on je u
izraelsko-egipatskom ratu bio ranjen i ona se ve 1968. udala za njega, ostala
da ivi u Tel Avivu i Jerusalimu, drala kurseve iz istorije ranog hrianstva
kod Slovena, ali je neprekidno na svoje lme slala pisma u Polsku. Na omotu
je naznaavala svoju negdanju adresu u Krakovu i ta pisma, koja je
Kvanjevska, udata ulc, pisala samoj sebi sauvala je u Polskoj neotvorena
njena negdanja krakovska stanodavka u nadi da e jednom moi da ih urui
Kvanjevskoj. Pisma su kratka, sem jednog ili dva, i predstavlaju neto kao
dnevnik dr Dorote ulc u razdoblu izmeu 1968. i 1982. godine. U vezi su s
Hazarima utoliko to poslednje, pisano iz istranog zatvora u Carigradu,
dodiruje hazarsku polemiku. Ovde se pisma donose hronolokim redom.

1.

Tel Aviv, 21. avgusta 1967.

Draga Dorotka,

Ja ovde imam oseaj da mrsim o tuem a postim o svom kruhu. Dok ti

piem ove redove znam da si ve postala mlaa od mene tamo u tvom
Krakovu, u onoj naoj sobi gde je uvek petak, gde su nas klukali cimetom
kao da smo jabuke. Ako ikada dobije ovo pismo, u asu kada ga proita
bie starija od mene. Isak je bole, lei negde u nekoj bolnici na ratitu, ali se
oporavla brzo i to se vidi po slovima njegovog rukopisa. Pie da sanja
krakovsku tiinu trodnevnu, dvaput podgrevanu, malo zagorelu na dnu.
Uskoro emo se sresti i ja se plaim tog susreta ne samo zbog njegove rane o
kojoj jo nita ne znam, nego i zato to smo svi mi drvee zakopano u svoju
senku. Srena sam to si ti, koja ne voli Isaka, ostala tamo, daleko od nas.
Sada je nama dvema lake da se volimo.

2.

Jerusalim, septembra 1968.

Dorotka,

Samo nekoliko redova: upamti zauvek radi jer ne zna da ivi. Kad bi
umela da ivi, ne bi radila i nikakva nauka ne bi za tebe postojala. Ali, uili
su nas svi samo kako se radi, a niko kako iveti. I ja, evo, ne umem. Ila sam s
psima du nepoznate staze u visokoj umi. Nad stazom su se dodirivale grane.
Naginjui se ka svojoj hrani ka svetlosti, drvee je gradilo lepotu. Ja od
svoje hrane umem da gradim samo seanje. Ja neu postati lepa od svoje
gladi. Mene za drvee vezuje neto to ono ume, a ja ne. A to drvee za mene
vezuju jedino moji psi, koji me veeras vole vie no drugih veeri. Jer njihova
glad je lepa kada su gladni od drvea nego kada su gladni od mene. Gde je tu
tvoja nauka? U nauci da bi iao dale, dovolno je da zna samo poslednju re
u svojoj struci. S lepotom nije tako.
Isak se vratio, oilci se ne vide kad je obuen, lep je kao nekad i izgleda
kao pas koji je nauio da peva krakovjak. Vie voli moju desnu sisu od leve i
spavamo nedolino. Ima one duge noge kojima je preskakao stepenike po
Vavelu i koje naizmenino grli oko kolena dok sedi. Moje ime izgovara
onako kako je ono korieno u poetku, pre svih upotreba, dok se jo nije
izlizalo idui od usta do usta... Da se dogovorimo ovako: podeliemo uloge i ti
se tamo u Kra kovu bavi i dale naukom, a ja u ovde da uim kako se ivi.

3.

Haifa, marta 1971.

Draga i nezaboravlena Doroteja,

Odavno te nisam videla i ko zna da li bih te poznala. Moda ni ti mene

vie ne poznaje i ne misli na mene u onim sobama ije se kvake kae za
rukave. Seam se polskih uma i zamilam te kako tri kroz jueranju kiu
ije se kapi uju jae kad kaplu s visokih grana nego s niskih. Seam te se
kao devojice i vidim te kako raste brzo, bre od svojih noktiju i kose, a
zajedno s tobom, ali bre od tebe, raste u tebi mrnja na nau mater. Jesmo li
je morale toliko mrzeti? Ovde pesak izaziva udnju u meni, ali ja se udno
oseam s Isakom ve due vreme. To nema veze s njime, ni sa naom
lubavlu. To je vezano za neto tree. Za njegovu ranu. On ita u posteli, ja
leim u atoru do njega i gasim svetilku kad ga se zaelim. On ostaje
nekoliko asaka nepomian i dale kroz mrak pili u knjigu i ja ujem kako
njegove misli galopiraju po nevidlivim redovima. A onda, on se okree meni.
No im se dotaknemo, ja osetim strani oilak njegove rane. Posle lubavi
leimo zurei svak u svoju pomrinu i ja sam ga pre neko vee upitala:
Je li to bilo nou?
ta? uzvratio je, mada je znao.
Kada su te ranili.
 Bilo je nou.
I ne zna ime je to bilo?
Ne znam, mislim da je bio bajonet.
To ti, Dorotka, mlada i neiskusna, nee moda razumeti. Ptica koja lovi
po barutinama i blatima brzo tone ako se ne kree. Mora svaki as da izvadi
nogu iz mula i da je premesti, da korakne dale, bez obzira je li to ulovila ili
ne. Tako je i s nama i naom lubavlu. Moramo dale, na ovome se ne moe
ostati, jer emo potonuti.

4.

Jerusalim, oktobra 1974.

Draga Dorotka.

itam o Slovenima kako silaze na mora s koplem u izmi. I mislim kako

se Krakov menja osut novim pravopisnim i jezikim grekama, sestrama
napretka rei. Mislim kako ti ostaje ista i kako se Isak i ja gubimo sve vie.
Ne usuujem se da mu kaem. Kad god se volimo, ma kako bilo lepo i ma ta
inili, ja na prsima i stomaku oseam trag onog bajoneta. Oseam ga ve
unapred, on se ispreio u naoj posteli izmeu Isaka i mene. Je l mogue da
ovek za nekoliko trenutaka moe da se potpie bajonetom na telu drugog
oveka i ucrta zauvek svoj portret u tuem mesu? Stalno moram da lovim
sopstvenu misao. Ona nije moja kad se rodi, nego kada je ulovim, ako to
stignem pre no to odleti. Ta rana lii na neka usta i kad god se volimo Isak i
ja, im se samo dotaknemo, vrh moje dojke upada u taj oilak kao meu
neke bezube usne. Leim kraj Isaka i gledam mesto u pomrini na kojem on
spava. Mirie detelina zaklanjajui miris tala. ekam da se on pokrene; san
se istanji kad se ovek u snu pomeri i tada ga mogu probuditi, jer mu nee
biti ao. Ima snova koji su skupoceni i drugih koji su ubre. Budim ga i
pitam:
Je li bio levoruk?
Mislim da jeste odgovara mi mamurno ali spremno, po emu vidim da
zna o emu mislim. Zarobili su ga i doveli ujutru u moj ator da mi ga
pokau. Bio je bradat, imao je zelene oi i ranu na glavi. Tu ranu su mi u
stvari hteli pokazati. Ranu sam nainio ja. Kundakom.

5.

Opet Haifa, septembra 1975.

Dorotka,

Ne zna koliko si srena to si tamo u svom Vavelu i to si poteena ovog

uasa koji se dogaa sa mnom. Zamisli da te u posteli tvoga mua neko drugi
grize i lubi dok se voli s onim koga voli. Zamisli, dok se voli sa svojim
ovekom, sve vreme na trbuhu osea zadeblanje od neke rane, koje se kao
neki tui ud uvuklo izmeu tebe i tvoje lubavi. Izmeu Isaka i mene lei i
leae uvek neki Saracen zelenih oiju obraslih u bradu! I odgovarae na
svaki moj pokret pre Isaka, jer je blie mom telu od Isakovog tela. I taj
Saracen nije izmilen! Ta ivotinja je levoruka i vie voli moju levu sisu od
desne! Kakav uas, Dorotka! Ti ne voli Isaka kao ja, kai mi kako da mu
objasnim sve ovo? Napustila sam tebe i Polsku i dola ovamo zbog Isaka, a
nala sam u njegovom zagrlaju neko udovite zelenih oiju, koje se budi
nou, ujeda bezubim ustima i napeto je i kad Isak nije. Isak me ponekad tera
da svravam na tom Arapinu. Kad ti ustreba, samo ga zovni! doi e, taj
uvek moe...
Na sat na zidu, Dorotka, ove jeseni uri, a naprolee e kasniti...

6.

oktobra 78.

Doroteja,

Isak ujutru, za lepih dana, palivo procenjuje vrednost vazduha. Prati

ima li u njemu vlage, njui vetar, osmatra je li hladno oko podneva. Kad
nanjui da je trenutak pogodan, puni plua posebnom vrstom naroito
izabranog vazduha i uvee vraa taj vazduh iz sebe ki'oz pesmu. Kae, ne
moe se uvek pevati s uspehom. Pesma je kao godinje doba. Nailazi kad joj
je red... Isak, draga Dorotka, ne moe da padne, kao ni pauk. Dri ga neka nit
zakaena na mestu koje samo on zna. Ali ja padam sve ee. Arapin me
siluje u naruju mog mua i ja ne znam vie od koga uivam. Mu mi iza tog
Saracena izgleda drugaije no pre, poela sam da ga vidim i shvatam na nov,
nepodnoliv nain. Prolost se odjednom promenila; to vie nadire
budunost, vie se menja prolost, postaje bremenitija opasnostima i
nepredvidlivija je od sutranjice, puna davno zatvorenih odaja iz kojih sve
ee izlaze ive zveri. I svaka od tih zveri ima svoje ime. Zver koja e
rastrgnuti Isaka i mene ima krvoedno, dugo ime. Zamisli, Dorotka, pitala
sam Isaka i on mi je rekao. On je to ime znao sve vreme. Arapin se zove Abu
Kabir Muavija. I svoj posao je ve zapoeo, negde nou u pesku na domaku
pojila. Kao sve zveri.

7.

Tel Aviv, 1. novembra 1978.

Draga, zaboravlena Dorotka,

Vraa se u moj ivot na najuasniji nain. Tamo u tvojoj Polskoj, u

maglama tekim toliko da tonu u vodu, i ne sanja ta u ti uiniti. Piem ti iz
najsebinijih razloga. esto mislim da leim irom otvorenih oiju u mraku, a
u stvari, u sobi je svetlost i Isak ita dok ja murim. Izmeu nas u posteli lei
jo uvek onaj trei, ali ja sam pokuala malo lukavstvo. To je teko, jer je
prostor za bitku ogranien to je Isakovo telo. Beei od Arapinovih usta
pomeram se po telu moga mua zdesna ulevo ve mesecima. I kad sam ve
mislila da sam se izvukla iz klopke, na sasvim drugom kraju Isakovog tela
naletela sam na zasedu. Na druga Arapinova usta. Iza Isakovog uha, naila
sam pod kosom na drugi oilak i to je bilo kao da mi je Abu Kabir Muavija
uvalio svoj jezik meu usne. Uas! Sada sam tek u klopci ako pobegnem od
jednih njegovih usta, saekaju me na drugoj strani Isakovog tela druga. Kako
da mislim na Isaka? Ne mogu vie da se milujem s Isakom od straha da se
moje usne ne sretnu s tim saracenskim usnama. Obeleio nam je ivot. Da li
bi mogla da ima decu pod takvim uslovima? A ono najstranije dolo je
preksino. Jedan od tih saracenskih polubaca podsetio me je na polubac
nae majke. Koliko godina nisam mislila na nju, i sada odjednom ona dolazi
da me podseti na sebe. I to kako! Neka se ne hvali onaj ko se obuva kao onaj
ko se izuo, ali kako to podneti?
Upitala sam Isaka otvoreno, je li Egipanin jo iv. ta misli, ta je
odgovorio? iv je jo kako, i radi u Kaim. Zaboravla za sobom korake po
svetu kao ispluvke. Preklinjem te, uini neto! Gotovo da bi me mogla spasti
od tog uleza ako bi privukla njegovu pohotu na sebe, a sa mene je odstranila
i spasla mene i Isaka. Upamti to prokleto ime Abu Kabir Muavija i podelimo
se: uzmi svog levorukog Arapina sebi u lonicu tamo u Krakovu, a ja u
pokuati da zadrim Isaka...

8.

Department of slavic studies University of Yale, USA.

oktobar 1980.

Draga gospoice Kvanjevska,

Pie ti tvoja dr ulc izmeu dva asa nastave na univerzitetu. Isak i ja smo
dobro. Ui su mi jo pune njegovih sasuenih polubaca. Malo smo se
primirili i nae su postele sada na odvojenim kontinentima. Ja mnogo radim.
Poela sam da se odazivam na pozive za naune skupove, to nisam inila
skoro deceniju. I sada se uskoro spremam na novi put koji e me pribliiti
tebi. Kroz dve godine odrava se u Carigradu nauni skup o kulturama
crnomorskih obala. Spremam saoptenje. Sea li se profesora Wyke i tvog
diplomskog rada: itijairila i Metodija, slovenskih prosvetitela? Sea li se
Dvomikove studije, koju smo tada koristili? Sada je on izdao novo dopunjeno
izdanje (1969) i ja ga gutam s ogromnim zanimanjem. Moj rad e govoriti o
hazarskoj misiji irila i Metodija, onoj o kojoj su izgubleni najvaniji spisi
spisi samog irila. Nepoznati sastavla irilovog itija kae da je irilo
ostavio svoju argumentaciju u hazarskoj polemici na dvoru kagana u
posebnim knjigama takozvanih ,,hazarskih beseda. ,,Ko pak hoe da trai u
potpunosti ove besede belei irilov biograf nai e ih u knjigama
irilovim, koje je preveo uitel na i arhiepiskop Metodije, brat Konstantina
Filosofa, razdelivi ih na osam beseda." Neverovatno je da su itave knjige,
osam beseda irila (Konstantina Solunskog), hrianskog svetitela i osnivaa
slovenske pismenosti, sastavlane na grkom i prevedene na slovenski jezik,
iezle bez traga! Nije li to stoga to je suvie jeretikih elemenata bilo u
njima? Nisu li imale ikonoklastiku boju, koja je bila delotvorna u polemici,
ali nekanonska, pa su stoga stavlene posle hazarske misije van upotrebe?
Pregledala sam ponovo Ilinskog, svima nama dobro poznati Ogled
sistematske irilo-Metodijevske bibliografije do 1934, a potom i njegove
nastavlae (Popruenko, Romanski, Ivanka Petkovi, itd). itala ponovo
Moina. I potom iitala svu tamo navedenu literaturu o hazarskom pitanju.
Nigde ni pomena da su irilove Hazarske besede posebno privukle bilo iju
panju. Kako je mogue da je sve nestalo netragom? Svi gledaju na to pitanje
na gotove oi. A postojao je pored grkog izvornika i slovenski prevod, po
emu se moe zakluiti da je delo jedno vreme bilo u irokoj upotrebi. I to
ne samo u hazarskoj misiji, nego i kasnije; njegovi argumenti morali su biti
korieni i u slovenskoj misiji solunske brae, ak i u polemici s
,,trijezinicima. Inae zato bi Hazarske besede prevodili na slovenski?
Pomilam da bi se moda moglo ui u trag Hazarskim besedama irilovim
kada bi se pitanju prilo na uporednoj osnovi. Kada bi se sistematski pretresli
islamski i hebrejski izvori o hazarskoj polemici, sigurno bi se nalo u tim
izvorima neto odjeka irilovih Hazarskih beseda. Samo, to ne mogu da radim
ja sama, to jest neko od nas, slavista, nego i neki hebreist i orijentalist.
Pregledala sam Dunlop-a (History of Jewis Khazars, 1954) ali tamo nisam
nala nita to bi uputilo na trag izgublenih Hazarskih besedaKonstantina
Filosofa.
Vidi da se ne bavi naukom samo ti tamo, na tvom Jagelonskom
univerzitetu, nego i ja ovde. Vratila sam se najzad svojoj struci i mladosti,
koja ima ukus voa prenetog brodom preko okeana. Nosim eir od slame u
obliku korpe. Mogu se u njemu doneti trenje s trnice, a da se ne skine s
glave. Starim kad god u Krakovu odbije pono na romanikom zvoniku i
budim se kad god na Vavelu otkuca zora. Zavidim ti na veitoj mladosti.
Kako tvoj Abu Kabir Muavija? Ima li, kao u mojim snovima, par dimlenih
suvih uiju i dobro isceen nos? Hvala ti to si ga uzela na sebe. Verovatno
ve sve zna o njemu. Zamisli, on radi neto to je sasvim slino tvom i mom
poslu! Doe nam neto kao kolega u struci. Predaje na Univerzitetu u Kairu
uporedne religije Bliskog istoka i bavi se hebrejskom istorijom. Ima li muke
s njime kao to sam imala ja?

Voli te tvoja dr. ulc

9.
 Jerusalim, januara 1981.

Dorotka,

Dogodilo se neto neverovatno. Po povratku iz Amerike zatekla sam meu

neraspeaenom potom i spisak uesnika na onom skupu o kulturama
crnomorskih obala. Zamisli ko je na spisku! Ili si ti to znala pre mene, s tom
svojom prorokom duicom, kojoj ne treba kovrdati kosu kod frizera?
Arapin od krvi i mesa, onaj sa zelenim oima, to me je isterao iz postele
mog mua. Dolazi na skup u Carigradu. Ali, neu da te laem i dale. Ne
dolazi on to da vidi mene.
Dolazim ja u Carigrad da najzad vidim njega. Odavno sam izraunala da
nam se struke ukrtaju i da e, ako samo budem ila po naunim skupovima,
morati da nam se ukrste i staze. U mojoj tani lei saoptenje o hazarskoj
misiji irila i Metodija i ispod saoptenja jedan S & W model 36, kalibra 38.
Hvala ti na uzaludnim pokuajima da uzme na sebe dr Abu Kabira
Muaviju. Sada ga ja uzimam na svoju duu. Voli me kao to ne voli Isaka.
Sad mi je to potrebnije nego ikad. Na zajedniki otac e mi pomoi...

10.

Carigrad, hotel Kingston

1. oktobar 1982.

Draga Doroteja,

Na zajedniki otac e mi pomoi napisala sam ti poslednji put. Jadna

moja mala ludice. ta ti zna o naem zajednikom ocu? Dok sam bila u
tvojim godinama nisam ni ja znala nita, kao ni ti sada. Ali moje nove godine
dale su mi vremena da mislim. Zna li ko je tvoj pravi otac, duice? Onaj
Polak to je imao bradu ko travu, dao ti prezime Kvanjevska i oenio se
hrabro tvojom materom Anom Solem? Ja mislim da nije. Sea li se onoga
koga nismo mogle upamtiti? Sea li se izvesnog Akenaza olema, mladog
oveka sa slika pod jahaim naoarima na nosu i s drugim parom stakala u
prsluku? to pui umesto duvana aj i ima lepu kosu to ujeda njegove
fotografisane ui. to je govorio, kako su nam priali, spae nas naa lana
rtva. Sea li se brata i prvog mua tvoje matere, nae matere Ane olem,
roene toboe Zakevi, udate olem, preudate Kvanjevske? I zna li ko je
pravi otac njenih keri, tebe i mene? Setila si se najzad, posle toliko godina!
Tvoj ujak i majin brat mogao bi nam lepo biti i otac, zar ne? Zato to,
uostalom, ne bi mogao biti mu tvoje majke? ta misli o takvoj raunici,
lepa moja? Moda gospoa olem nije imala muko pre braka, a nije se
mogla preudati kao devica? Moda se zato tako neobinim putevima javla
donosei uas da nas podseti. Bilo kako bilo u njoj nije propala njena starost i
ja mislim da je moja mati, ako je tako uinila, bila u pravu po hiladu puta i
ako mogu da biram, ja biram za oca radije brata moje matere nego bilo koga
drugog. Nesrea, draga moja Doroteja, nesrea nas ui da itamo svoj ivot
unatrag...
Ovde u Carigradu ve sam se upoznala s nekim svetom. Ne elim da se
pokaem na bilo koji nain udnom i avrlam sa svima kao da usta na kiu
otvaram. Jedan od kolega, koji je ovamo na skup doao kao i ja, zove se dr
Isajlo Suk. On je arheolog medijevalist, zna lepo arapski, razgovaramo na
engleskom i na polskom se alimo, jer on govori srpski i kae da je molac
svojih halina. Negova porodica ve sto godina seli iz kue u kuu jednu istu
kalavu pe, a on smatra da e se XXI stolee razlikovati od naeg tako to e
ludi najzad ustati slono protiv dosade, koja ih danas plavi kao kuna voda.
Kamen dosade nosimo veli dr Suk kao Sizif na pleima uz ogromni breg.
Valda e se ludi budunosti prenuti i ustati protiv ove kuge, protiv dosadnih
kola, dosadnih knjiga, protiv dosadne muzike, dosadne nauke, dosadnih
sastanaka i izbaciti amotinju iz svojeg ivota i rada, kao to zahteva na
praotac Adam. On tako govori pomalo u ali, vino pije ne doputajui da se
doliva u au, jer veli da nije aa kandilo da se dopunjava pre no to se
isprazni. Iz njegovih udbenika predaje se u svetu, ali on sam iz njih nije u
prilici da predaje. Mora da predaje na univerzitetu neto drugo. Negova
izuzetna obavetenost u struci nije ni u kakvoj srazmeri s njegovim
neznatnim naunim ugledom. Kada sam mu to rekla, nasmejao se i objasnio
mi:
Stvar je u tome da moete biti veliki naunik ili veliki violinist (znate li
da su svi veliki violinisti sem Paganinija uvek bili Jevreji?) samo ako vas
podri i stane iza vas i vaih dometa jedna od monih internacionala
dananjeg sveta. Hebrejska, islamska ili katolika internacionala. Vi
pripadate jednoj od njih. Ja nijednoj; dakle, nisam nigde. Izmeu mojih su
prstiju sve ribe odavno prole.
O emu to govorite? upitala sam ga zapanjeno.
To je parafraza jednog hazarskog teksta starog preko hiladu godina. A
vi ste, sudei po saoptenju koje ete nam proitati, jo kako uli za Hazare.
Zato se onda udite? Ili niste nikada naili na Daubmanusovo izdanje?
Moram da priznam da me je zbunio. Naroito priom o Daubmanusovom
izdanju Hazarskog renika. Ako je takav renik uopte postojao, koliko znam,
nijedan primerak nije sauvan.
Draga Dorotka, vidim sneg u Polskoj, vidim kako se pahulice pretvaraju
u tvojim oima u suze. Vidim hleb nabijen na klin s vencem luka i ptice kako
se greju u dimu nad kuama. Dr Suk kae da vreme dolazi s juga i da prelazi
Dunav na mestu Trajanovog mosta. Ovde nema snega i oblaci su kao
zaustavleni talasi to bacaju ribu. Dr Suk mi je skrenuo panju jo na neto.
U naem hotelu odsela je jedna lepa belgijska porodica Van der Spakovi.
Porodica kakvu mi nismo nikada imali i kakvu ja neu imati. Otac, mati i sin.
Dr Suk ih naziva svetom porodicom. Svako jutro za dorukom gledam ih
kako jedu; uhranjeni su i gospodin Spak u ali kae, kako sam ga ula na
debelu maku buve ne idu. On prekrasno svira u neki instrument nainjen
od oklopa bele kornjae, a Belgijanka je zauzeta slikanjem. Slika levom
rukom, i to veoma veto, na svemu to dohvati; na ubrusima, aama, po
noevima i rukavicama svojeg sina. Nihov deak jedva da ima etiri godine.
Nosi kratko podianu kosu, zove se Manuil i srie svoje prve reenice. im
pojede kiflu dolazi pred moj sto i netremice me posmatra kao da je
zalublen. Negove oi su polunane bojama kao moja staza i stalno me
pita: Jesi li me poznala?" Milujem ga po kosi kao da milujem pticu i on mi
lubi prste. Donosi mi lulu svog oca, koji lii na nekog zadika , i nudi mi da
puim. Dopada mu se sve to je crveno, plavo i uto. I voli da jede jela te boje.
S uasom samo pazila da ima jednu manu: nosi po dva palca na svakoj ruci.
Nikada ne znam koja mu je desna a koja leva. Ali jo nije svestan svog izgleda
i ne krije od mene te ruke, mada mu roditeli navlae rukavice. Na trenutke,
verovala ili ne, one mi izgledaju kao neto prirodno i ne smetaju mi.
Zato bi mi uostalom bilo ta smetalo, kad se jutros za dorukom ulo da
je na skup prispeo i dr Abu Kabir Muavija. ,,S usana tue ene kaple med i
grlo joj je meke od ula, ali joj je poledak gorak kao pelen, otar kao ma s
obje strane otar. Noge joj slaze k smrti, do pakla dopiru koraci njezini Tako
je zapisano u Bibliji.
 11.

Carigrad, 8. Oktobra 1982.

Gospoici Doroteji Kvanjevskoj Krakov

Zapanjila me je tvoja sebinost i nemilosrdna presuda. Unitila si moj i

Isakov ivot. Uvek sam se bojala tvoje nauke i slutila da e mi naneti zlo.
Nadam se da zna ta se dogodilo i ta si uinila. Tog jutra sam izala na
doruak reena da pucam im se Muavija pojavi u hotelskoj bati gde jedemo.
Sedela sam i oekivala; gledala sam kako se senke ptica to nadleu hotel
strmoglavluju niza zidove. I tada se dogodilo sve to se ni na koji nain nije
moglo predvideti. ovek se pojavio i ja sam odmah znala ko je. Nosio je lice
tamno kao hleb i bio je prosed kao da ima riblih kostiju u brkovima.
Samo mu je na jednoj slepoonici kroz oilak rasla divla kosa, koja ne
moe osedeti i koja je bila potpuno crna. Dr Muavija je priao prvo mom
stolu i zamolio doputenje da sedne. Osetno je hramao i imao jedno oko
pritvoreno, kao mala stisnuta usta. Premrla sam, otkoila revolver u tani i
obazrela se. U bati je osim nas bio jo samo etvorogodinji Manuil; igrao se
pod susednim stolom.
Naravno rekla sam i ovek je spustio na sto neto to e izmeniti moj
ivot zauvek. To je bio obian svitak hartije.
On zna temu mog saoptenja rekao je sedajui i upravo zato hoe da
me zamoli za jedno obavetenje iz moje struke. Govorili smo engleski, on je
pomalo cvokotao, njemu je bilo hladnije no meni, usne su mu se sudarale, ali
nije inio nita da sprei ili prikrije to cvokotanje. Grejao je prste na svojoj
luli i duvao dim u rukave. U tren oka objasnio mi je u emu je stvar. Bila je
re o irilovim Hazarskim besedama.
Pregledao sam rekao je svu literaturu koja se na Hazarske besede
odnosi i nisam naao da je igde pomenuto da ti spisi i danas postoje. Zar je
mogue da se ne zna da su odlomci irilovih Hazarskih beseda sauvani i ak
tampani pre nekoliko stotina godina?
Bila sam zapanjena. To to je ovek tvrdio bilo bi najvee otkrie u mojoj
struci u slavistici od kad ova grana nauke postoji. Ako bi bilo tano.
Otkud vam takva misao? upitala sam ga preneraeno i dodala svoje
objanjenje sa udnim osea njem nesigurnosti:
 irilove Hazarske besede rekla sam nisu poznate nauci sem prema
pomenima u irilovom itiju, na osnovu kojega i znamo da su postojale. O
nekom sauvanom rukopisu, ili ak objavlenom tekstu tih beseda, ne moe
biti ni govora.
To sam eleo da proverim zakluio je dr Muavija od sada e se znati
da je tano upravo obrnuto...
I pruio mi je onih nekoliko kseroksiranih listova to su leali pred njime.
Mogla sam potegnuti oroz u tom asu. Boli nisam mogla imati u bati je bio
jedan jedini svedok i to dete. Ali, desilo se drugaije. Pruila sam ruku i uzela
tih nekoliko uzbudlivih stranica, koje ti prilaem uz pismo. Uzimajui ih
umesto da pucam, gledala sam u te saracenske prste sa noktima poput lenika i
mislila na ono drvo koje Halevi pominje u svojoj knjizi o Hazarima. Mislila sam
o tome da je svako od nas jedno takvo drvo: to vie rastemo u vis ka nebu, kroz
vetrove i kiu ka Bogu, tim duble moramo ponirati korenjem kroz blato i
podzemne vode ka paklu. Sa tim mislima proitala sam stranice koje mi je
pruio Saracen zelenih oiju. Zapanjile su me i upitala sam s nevericom dr
Muaviju otkuda mu, on mi ree neto to me jo vie zaudi:
Ne treba pitati otkuda meni. Do njih je doao u XII veku jedan va
saplemenik, pesnik Juda Halevi i uneo ih u svoj spis o Hazarima. Opisujui
uvenu polemiku on je naveo rei hrianskog uesnika u njoj, nazivajui ga
,,filosofom, onako kako istu linost naziva i pisac irilovog itija u vezi sa
istom polemikom. Dakle, irilovo ime je u ovom jevrejskom izvoru
izostavleno, kao i ime arapskog uesnika, navedena je samo titula
hrianskog uesnika irila i to je razlog to niko do danas nije traio
irilov tekst u hazarskoj hronici Jude Halevija.
Gledala sam u dr Muaviju kao u nekog ko nema nikakve veze sa onim
ranjenim ovekom zelenih oiju koji je pre nekoliko trenutaka seo za moj
sto. Sve je bilo tako uverlivo i jednostavno, tako se slagalo sa svim onim to
se inae u nauci zna o ovoj stvari da je pravo udo to se niko ranije nije setio
da tekst potrai na ovaj nain.
Tu ima jedna tekoa rekla sam najzad dr Muaviji Halevijev tekst
odnosi se na VIII vek, a irilova hazarska misija bila je u devetom stoleu:
861. godine.
Onaj ko zna pravi put, moe da ide i stranputicom! primetio je na to
Muavija. Nas ne zanimaju datumi, nego je li Halevi, koji je iveo posle,
irila, piui svoju knjigu o Hazarima imao pri ruci irilove Hazarske besede.
I da li ih je koristio u toj knjizi, tamo gde navodi rei hrianskog uesnika u
hazarskoj polemici. Odmah da kaem, u izlaganju hrianskog mudraca kod
Halevija ima nesumnjivih podudarnosti s onim irilovim argumentima koji
su do danas sauvani. Meni je poznato da ste prevodili na engleski irilovo
itije, pa ete moi lako da prepoznate delove. Sluajte, dakle, iji je, na
primer, ovo tekst: govori se o tome da se ovek nalazi na sredini izmeu
anela i ivotinje...
Naravno da sam se odmah setila tog mesta i navela ga napamet:
Kao tvorac svega Bog je stvorio oveka na sredini izmeu anela i
ivotinje govorom i razumom odvojivi ga od ivotinja, a gnevom i
pohotom od anela, te kojemu se od tih delova pribliava, preko toga dela se
jo vie pridruuje gornjima ili donjima... To je primetila sam navodei
tekst deo itija o agarenskoj misiji irilovoj.
Tano, ali se isto to javla i u petom delu Halevijeve knjige, gde se
polemie sa filosofom. Takvih podudarnosti ima jo. Najvanije je to se u
samom govoru, koji u hazarskoj polemici Halevi pripisuje hrianskom
uenjaku, razmatraju stvari koje je prema itiju irilo u toj polemici iznosio.
U oba teksta govori se: o svetom trojstvu i zakonima pre Mojsija, o jedenju
zabranjenih vrsta mesa i, najzad, o lekarima koji lee obrnuto od onoga kako
je potrebno. Navodi se isti argument da je dua najjaa kad je telo najslabije
(oko pedesete godine ivota), itd. Najzad, hazarski kagan prebacuje arapskom
i hebrejskom uesniku u polemici sve prema Haleviju da su njihove
knjige otkrovenja (Kuran iTora) pisane na jezicima koji nita ne znae
Hazarima, Indusima i drugim narodima koji ne razumeju te jezike. To je
jedan od sutinskih argumenata koje iznosi i irilovo itije u borbi protiv
trijezinika (onih koji obrednim jezicima smatraju samo grki, hebrejski i
latinski), pa je jasno da je u tom delu kagan bio pod uticajem hrianskog
uesnika u polemici i iznosio uverenja za koja s druge strane znamo da su
doista irilova. Halevi je to samo preneo.
Treba, najzad, uoiti jo dve stvari. Prvo, mi ne znamo ta je sve stajalo u
izgublenim Hazarskim besedama Konstantina Solunskog (irila), pa ne
znamo ta sve iz njih donosi Halevijev tekst. Znai, moe se pretpostaviti da
takvog materijala ima vie no to sam ovde izneo. Drugo, Halevijev tekst je
ba u onom delu koji se odnosi na hrianskog uesnika u polemici oteen.
Taj deo nije sauvan u arapskom izvorniku nego samo u kasnije nastalom
hebrejskom prevodu, dok su tampana izdanja Halevija, posebno ona iz XVI
veka, trpela hriansku cenzuru, kao to se zna.
Ukratko, Halevijeva knjiga o Hazarima sauvala je jednim delom, mada
mi ne znamo danas u kojem obimu, irilove Hazarske besede. Uostalom, ovde
u Carigradu zakluio je dr Muavija na naem skupu uestvovae i neki dr
Isajlo Suk, koji dobro govori arapski i bavi se islamskim izvorima hazarske
polemike. On mi je rekao da raspolae hazarskim renikom iz XVII veka koji
je izdao neki Daubmanus i da se iz tog renika vidi da je Halevi koristio
irilove Hazarske besede. Doao sam da vas zamolim da vi porazgovarate sa dr
Sukom. On nee da razgovara sa mnom. Kae, zanimaju ga samo Arapi od pre
hiladu i vie godina. Za ostale nema vremena. Da li biste vi pomogli da sa dr
Sukom uspostavimo dodir i isteramo ovu stvar na istinu?...

Tako je zavrio svoje izlaganje dr Abu Kabir Muavija i meni se odjednom

u umu munjevito povezae niti. Ako zaboravi u kojem pravcu otie vreme,
kao busola ostaje lubav. Nu vreme uvek naputa. Zgrabila me je posle toliko
godina opet tvoja prokleta udnja za naukom i izneverila sam Isaka. Umesto
da pucam otrala sam da pozovem dr Suka ostavlajui svoje papire i oruje
pod njima. Na ulazu nije bilo nikog od posluge; u kuhinji je neko umakao
komad hleba u oganj i jeo. Videla sam Van der Spaka kako izlazi iz jedne sobe
i shvatila da je to soba dr Suka. Zakucala sam, ali se niko nije odazvao. Negde
iza mene kapali su ubrzani koraci i izmeu njih oseala se vrelina enskog
mesa. Zakucah ponovo i tada se od tog kucanja vrata malo odkrinue. Nisu
bila zatvorena. Videh u poetku samo noni stoi s nekim jajetom i kluem
u tanjiriu. Kada otvorih vrata malo vie, kriknuh. Dr Suk je poivao u
krevetu udavlen jastukom. Leao je ujedenih brkova kao da uri kroz vetar.
Potrala sam viui kada se iz bate uo pucanj. Pucanj je bio jedan, ali sam
ga ula svakim uhom odvojeno. Odmah sam poznala zvuk svog oruja. Sletela
sam u batu i videla kako dr Muavija lei na lunku raznete glave... Za
susednim stolom dete u rukavicama pilo je svoju okoladu kao da se nita ne
zbiva... Nikog drugog nije bilo u bati.
Odmah sam liena slobode, Smith & Wesson na kojem su naeni samo
moji otisci priloen je kao dokazni materijal i optuena sam da sam s
predumilajem ubila dr Abu Kabira Muaviju. Ovo pismo piem ti iz istranog
zatvora i nita jo uvek ne shvatam. Kladenac slatke vode u ustima nosim i
ma obojud otar... Ko je ubio dr Muaviju? Zamisli, optuba glasi: Jevrejka
ubila Arapina iz osvete! Cela islamska internacionala, itava egipatska i
turska javnost ustae protiv mene. Dae te Gospodin Bog tvoj neprijatelima
tvojim da te biju; jednim e putem izai na njih, a na sedam e putova
bjeati od njih... Kako dokazati da nisi uinio ono to si doista nameravao da
uini? Treba estoku la, kao otac dada stranu i jaku la, nai da se dokae
istina. Rogovi mesto oiju potrebni su onom ko hoe takvu la da smisli. Ako
je naem, iveu i doveu tebe sebi iz Krakova u Izrael i vratiu se naukama
nae mladosti. Spae nas naa lana rtva govorio je jedan od naa dva
oca... Kako je teko izdrati milost Negovu, a nekmoli gnev.

P.S.

Ovde ti prilaem replike Filosofa iz Halevijeve knjige o Hazarima (Liber

Cosri ) za koje je dr Muavija tvrdio da predstavlaju odlomke izgublenih
Hazarskih beseda Konstantina Filosofa, sv. irila:
 Appendix I

Otac Teoktist Nikolski kao prireiva prvog izdanja Hazarskog

renika

Otac Teoktist Nikolski pisao je svoju predsmrtnu ispovest pekom

patrijarhu Arseniju III arnojeviu u potpunoj pomrini, barutom
izmeanim s pluvakom, negde u Polskoj, brzopisanom irilicom, dok ga je
konaarka grdila i klela kroz zamandalena vrata.
Vi znate, Vaa Svetlosti pisao je Teoktist patrijarhu da sam osuen na
dobro pamenje, koje moja budunost puni neprestano, a moja prolost ne
prazni nimalo. Roen sam 1641. godine u prnjavoru manastira Jovanja na
svetog Spiridona, zatitnika grnara, u porodici koja je vazda po sinijama
imala zdela od dve ruke i u njima hranu za duu i hranu za srce. Kao to je
moj brat dok spava i dale drao drvenu kaiku, tako ja drim u seanju sve
oi koje su me videle od kada sam. im sam primetio da se poloaj oblaka
nad Ovar-planinom ponavla svakih pet godina i prepoznao oblake viene
pre pet jeseni kako se vraaju na nebo, uhvatio me je strah i poeo sam da
krijem svoju manu, jer takvo je pamenje kazna. U meuvremenu, nauio
sam turski sa carigradskih novia, jevrejski od trgovaca iz Dubrovnika, a da
itam s ikona. Na to uvanje upamenog gonilo me je neto kao e, ali ne
e za vodom, jer je voda ne moe ugasiti, nego neka drugaija e, koja
prolazi i utai se samo glau. Ali, opet, ne od gladi za hranom, nego od neke
drugaije gladi i ja sam uzalud tragao, kao ovca za slanim zidom, da otkrijem
koja je to glad to bi se mogla spasti od ei. Jer, bojao sam se pamenja; znao
sam, nae seanje i uspomene su kao sante leda. Od njih vidimo samo vrhove
u prolazu, a ogromna podvodna kopna promaknu neviena i nedosena.
Nihovu neizmernu teinu ne oseamo samo zato to su potoplena u vreme
kao u vodu. Ali, ako se nepalivo naemo na njihovom putu nasukaemo
se na sopstvenu prolost i brodolom je tu. Zato nikada nisam ni dotakao nita
od tog obila to je padalo u mene kao sneg u Moravu.
I tada se na moje zaprepaenje dogodilo da me, dodue samo na
trenutak, izda pamenje. Bio sam u poetku presrean zbog toga, a potom se
gorko pokajao videi kuda to vodi. To je bilo ovako.
U osamnaestoj godini otac me je dao u manastir Jovanje i rekao mi na
rastanku: dok posti nijednu re ne uzimaj u usta, da ti se bar usta oiste od
rei, kad ne mogu i ui. Jer, rei ne dolaze od glave i due nego iz sveta, s
leplivih jezika i iz smradnih elusti; sve su ve davno, oglodane, ispluvane i
umaene od stalnog vakanja. Odavno nisu cele i prenela su ih bezbrojna
usta sa zuba na zub... Monasi u Jovanju primili su me, rekli da imam suvie
kostiju u tesnoj dui i dali mi da prepisujem knjige. Sedeo sam u eliji punoj
knjiga sa crnim trakama zaloenim na mestima gde su monasi pre mene
poslednji put itali pred smrt i radio sam. Tada se ulo da je u oblinji
manastir Nikole doao novi kaligraf.
Staza za Nikole tee du same Morave, izmeu strme obale i vode. To je
jedini put do manastira, tako da se uvek jedna izma ili jedan par kopita
mora ukalati. I po toj kalavoj izmi monasi poznaju otkuda dolaze
namernici u manastir: s mora ili od Rudnika, gazei vodu sa Zapada niz
Moravu desnom, ili s istoka uz reku levom nogom. Na Tominu nedelu 1661.
godine ulo se da je doao u manastir Nikole leve mokre i kalave izme
ovek krupan i lep, oka ko jaje, brade da je mogla jedno vee goreti, a kosu je
kao poderanu ubaru namicao na oi. ovek se zvao Nikon Sevast i ubrzo
je postao protokaligraf u Nikolu, jer je ve ranije stigao negde veliku
vetinu. Bio je od oruarskog rufeta, ali njegov posao bee bezazlen: slikao je
zastave, strelake mete i titove, gradei slike unapred odreene da budu
unitene kurumom, strelom ili sablom. Govorio je da je u Nikolu samo
privremeno na proputovanju za Carigrad. Na svetog Kirijaka Otelnika
dunue tri vetra miholdanska puna svaki svojih ptica jedan voraka, drugi
poslednjih lasta, a trei kobaca; hladni i topli mirisi izmeae se i u Jovanje
doe glas da je novi kaligraf u manastiru Nikolu naslikao ikonu koju cela
klisura juri da vidi. Digoh se i ja da gledam kako je na zidu manastira Nikola
naslikan Gospod sevastokrator to dri u krilu maloga Isusa. Uoh s ostalima
i dobro osmotrih ta je bilo naslikano. Posle, za obedom, osmotrih i Nikona
Sevasta prvi put i njegovo me lepo lice podseti na nekoga koga dobro znam,
ali nigde oko sebe nisam mogao nai na koga. Nije takvoga lica bilo ni u
mojim seanjima, mada su sva odjednom leala preda mnom kao baene
karte, ni u snovima gde su pokloplene karte leale preda mnom tako da
svaku mogu kad hou prevrnuti. Nigde nije bilo takvoga lika.
ulo se negde u planini kako odskae sekira od bukve, jer drugaije
odskae sekira od bukve a drugaije od bresta, a u to doba godine sekli su
brest i bukvu. Seao sam se savreno tih zvukova od prve veeri kada sam ih
pre jedne decenije uo po vejavici, seao sam se davno pocrkalih ptica to
lete kroz tu vejavicu padajui teko u mokri sneg, ali se nisam mogao setiti ni
za ivu glavu ta sam video na maloas osmotrenom liku. Ne mogadoh se
setiti nijedne crte Nikonovoga lica, nijedne boje, ak ni toga je li bio bradat.
To je bilo prvi i jednini put u ivotu da me je pamenje izneverilo. I brzo i
lako naoh razlog, toliko je stvar bila izuzetna i neverovatna. Jedan jedini je
dolazio u obzir: ono to nije od ovoga sveta ne moe se upamtiti, ne dri se u
seanju ni koliko progutan ikov u patki. Pri polasku potraih opet i
pogledah Nikona pravo u usta i osetih strah kao da se moji pogledi mogu
ugristi. I on to zbila i uini, pri emu malko mu kao klocnue usta u
zalogaju. I tako, odgrienih pogleda vratih se u Jovanje.
Uzeh prepisivati knjige kao ranije, ali u jednom trenutku osetih da imam
vie rei u pluvaki no onaj koji je pisao knjigu. Tako poeh prepisivanom
tivu pridavati ovde re tamo dve, reenicu za reenicom. Bio je utorak i
moje rei te prve veeri bile su nakisele i tvrde pod zubima, ali sledeih
veeri opazih da mi rei kako je odmicala jesen sazrevaju iz dana u dan, kao
neko voe, i da bivaju svaki put sonije, jezgrovitije i slae, pune sadraja
koji je koliko prijatan toliko osnauje. I sedme veeri kao da urim da mi
voe ne prezre, ne opadne i sagnjije, ja u itije svete Petke dodadoh celu
jednu stranicu, koje ni u jednom od izvoda s kojih sam prepisivao nije bilo.
Umesto da se moje nepoinstvo otkrije i razvidi, monasi poee sve ee
traiti da im prepisujem i moje knjige s pomenutim umecima uzimali su
radije nego knjige drugih prepisivaa, kojih po Ovarskoj klisuri bee mnogo.
Ja se osokolih i reih da stvar ogledam do kraja. Ne samo da dodavah prie uz
itija, nego poeh izmilati i nove pustinjake, dodavati nova uda i moji
prepisi poee se prodavati skuple no knjige s kojih su prepisivani. Malo-
pomalo osetih strahovitu mo koju drim u mastionici i putam u svet po
voli. I tada sam zakluio: svaki spisatel moe bez po muke da ubije svog
junaka u ciglo dva reda. Da bi se, pak, ubio italac, dakle elade od krvi i
mesa, dovolno je pretvoriti ga za trenutak u lik iz knjige, u junaka itija.
Posle je lako...
U to vreme iveo je u manastiru Sretenju neki mlad monah po imenu
Longin. iveo je isposniki i oseao se kao labud to eka rairenih krila da
dune vetar, pa da zajedri po vodi. Adam, koji je krstio dane, nije mogao imati
tako ist sluh kao on. A oi je imao kao one ose to prenose svetu zarazu.
Jedno muko, drugo ensko oko, a svako s po aokom. Ustremlen na dobro
kao kobac na pile. A govorio je obino: Svak od nas moe lako da izabere
kao uzor nekog boleg od sebe; tako, od duhova bi se nainile nekakve lestve
Jakovleve koje vode od zemle do neba, sve bi se povezalo i sredilo lako i
radosno, jer oveku nije teko slediti i sluati boleg od sebe. Sve zlo dolazi
otuda to smo u ovome svetu stalno u iskuenju da sluamo i za uzor
uzimamo gore no to smo sami...
Kada mi je naruio da mu prepiem itije svetog Petra Korikog, koji je
posle pet dana posta video nestareu svetlost, bio je sumrak i kao crne munje
padale su ptice na svoj log u granju. Istom brzinom moje su misli uzletele i ja
osetih da u meni nema snage da se suprotstavim oseanju moi koja se
budila. Uzeh da prepisujem itije svetoga Petra Korikog i im dooh do onog
mesta sa danima posta, umesto 5 upisah 50 i takav prepis dadoh momiu.
On ga uze pevajui, proita jo iste veeri i sutra se u po klisuri da je monah
Longin poeo veliki post.
Pedeset i prvog dana, kada Longina sahranie tamo u Blagovetenju
podno planine, ja reih da vie ne uzimam pero u ruke. Gledao sam uasnut u
mastionicu i mislio: suvie kostiju u tesnoj dui. I odluio sam da okajem svoj
greh. Odoh ujutro igumanu i zamolih da me dodeli u skriptoriju manastira
Nikola za pomonika protokaligrafu Nikonu Sevastu. Poslae me i Nikon me
uvede u pisarnicu gde zamirisae seme bundeve i kadulin cvet za koji monasi
veruju da se ume moliti. Iz dragih manastira ili od putujuih prodavaca iz
Ukrajine, monasi su pozajmlivali na 4-5 dana knjige kakvih nije bilo u
Nikolu i davali mi da ih brzo nauim napamet. Zatim bi ih vraali
vlasnicima, a ja sam potom mesecima iz dana u dan diktirao napamet
nauene knjige u pero protokaligrafii Nikonu. A on je zarezivao pera i priao
da samo zelena boja nije bilnog porekla ona se jedina dobija od gvoa
sve ostale boje on je cedio iz bila i ukraavao knjige koje smo pisali
raznocvetnim slovima. Tako sam ja poeo ii u paru s Nikonom kao muki
dani u sedmici. Bio je levak i radio je sve levom rukom, krijui to to radi od
desne. Pisali smo danju, a kad ne bi bilo posla on bi ivopisao zidove u
manastiru, ali se ubrzo nekako oteo od ikonopisa i posvetio sasvim pisanju
knjiga. Silazili smo tako u svoj ivot polagano, no po no, godinama.
Na svetoga Jevstatija srpskog 1683. godine izae mraz sejati svoj proso,
pustie pse u postele, a izme i zubi u osmehu popucae od cie. avke su se
na zelenom nebu smrzavale u letu i padale kao kamenje ostavlajui visoko u
vazduhu samo krik. Jezik oseti ledenu usnu koja vie jezik ne osea. Vetrovi
zaurlae s one strane Morave koja se zaustavi u ledu, a led je pri obalama
leao nepokoen, pun trske, paviti i ae u inju, kao da puta srebrnu bradu.
alosne vrbe ostadoe sputenih grana zaleene u reci kao po kavezima. U
magli osvanue usamlene vrane to lete u mestu vadei s mukom krila iz
belog povesma slane vlage. A u visini, iznad bregova razdvojenih mrazem,
nedoglednim podneblem proletee, pratajui se od tog predela, misli
Nikonove i moje, uskomeane poput brzih letnjih oblaka, i u njima minue
nae uspomene spore kao zimske bolesti. I zatim u martu, na krstopoklonu
nedelu, u kluali pasul spustismo lone da skuvamo rakiju, popismo,
pokusasmo i zauvek napustismo Nikole. Padosmo pod Beograd s prvim i
poslednjim snegom te godine, odstojasmo slubu beogradskim
prvomuenicima Stratoniku, Donatu i Hermilu i poesmo novi ivot.
Postadosmo putujui pisari i uzesmo seliti svoja pera i rnilnice preko
voda i granica carevina. Stadosmo raditi sve manje za crkve to na vie jezika
imasmo prepisivati knjige. Osim za lude, poesmo prepisivati i knjige za
ene, jer muke i enske prie ne mogu imati isti zavretak. Za nama ostadoe
reke i ravnice (ponesmo samo imena sobom), usmrdeli pogledi, alke s
kluevima u uhu, staze pune slame vezane u vor ptiijim klunovima,
drvene kaike to se dime i viluke nainjene od kaika, a na duhovski
utornik 1684. padosmo u carstvujui grad Vijenu. Veliko zvono na crkvi
Svetog Stefana bekog poe nam odbrajati sate, sitne uurbano, kao da
isputa noeve s tornja, a krupne sveano kao da nosi i polae jaja u no oko
hrama. A kad uosmo u polumrak pod tim tornjem, nad zvonki plonik
sioe na dugim nitima polijeleji kao upaleni pauci i oko njih se die miris
voska i stade dupke u obliku crkve, sav u kamenu zidova kao telo u odei.
Nita se nije videlo ali to se pogled vie peo kroz toranj, mrak je postajao sve
gui i gui tako da se moglo oekivati da e tamo pri vrhu svakoga asa
zbijene tame prekinuti nit o kojoj na dnu crkve visi svetlost... Tu naosmo
novi posao i upoznasmo naeg gospodina Avrama plemenitog ot Brankovi
, oveka koji perom voziti ume i sablom crkve zida. O njemu da kaem samo
jednu ili dve rei zato su ga se bojali isto koliko su ga voleli.
Za Brankovia se u narodu misli da nije sam, da se kao mlad ovek
etrdeset dana nije umio, da je nagazio na vraju veeru i postao zduha. Na
svakom ramenu izrastao mu je po bi dlake, postao je vidovit, sanjiv u martu,
srene ruke, mogao je daleko da skoi telom a jo dale duhom koji mu je,
dok telo spava, leteo kao jato golubica, vodio vetrove, gonio oblake, nosio i
odnosio grad i tukao se oko letine i stoke, mleka i ita s prekomorskim
zduhaima, ne dajui im da preotmu letinu njegovog kraja. Otuda narod
veruje da se Brankovi sastaje s anelima i veli za njega: Gde je manje
zduha, tu je manje kruha. Pripadao je, vele, zduhaima drugoga tabora
zajedno sa skadarskim vezirima i plavogusinjskim begovima i u jednom
sukobu sa zduhaima iz Trebinja suzbio trebinjskog pau Mustaj-bega
Sablaka, koji je pripadao treem taboru. U tom okraju, u kojem je kao
oruje nosio pesak, pera i kabli, Brankovi je bio ranjen u nogu i otada je
uzeo jednog vranog konja sultana sviju konja, koji je rzao u snu i takoe
bio zduha, pa je Brankovi, idui u svoje nebeske bojeve jahao onako hrom
duu svoga konja pretvorenu u slamku. Vele takoe da se u Carigradu
ispovedio i odao da je bio zduha i da posle toga ve nije vie bio za zduhaa,
i da marva u Transilvaniji nije vie unatrag koraala kad bi on prolazio pored
torova...
Takav ovek, dakle, tvrd na snu tako da su ga uvali da ga neko ne okrene
glavom gde su noge, jer se ne bi vie probudio, takav ovek od onih to se
sahranjuju potrbuke i vole i posle smrti, unajmi nas kao pisare i uvede u
svoju i svoga strica grofa Georgija Brankovia knjinicu. I mi se izgubismo
meu knjigama kao u nekoj ulici punoj slepih sokaka i zavojitih stepenita.
Po bekim pijacama i podrumima kupovali smo za kir-Avrama rukopise na
arapskom, hebrejskom i grkom i ja opazih, gledajui po Beu kue, da su i
one kao u Brankovievoj knjinici poreane jedna uz drugu kao na policama.
I zakluih da su kue najslinije knjigama: tolike oko tebe, a svega nekoliko
ih je u koje e zaviriti i jo manje takvih kojima e nainiti posetu ili se
nastaniti za due vreme. Najee, za tebe je odreena poneka krma, poneko
svratite, iznajmleni ator za jednu no ili podrum. A retko, najree, dogodi
ti se da sluajno nevremenom zanesen ponovo ue u istu, nekada davno
korienu zgradu i prenoi ponovo seajui se gde si nekada leao i kako je
sve, mada je isto, bilo drugaije, i u kojem su prozoru svitala prolea i na koja
se vrata u jesen izlazilo...
Uoi svetoga Petra i Pavla 1685. godine, etvrte nedele po Duhovima, na
gospodin Avram ot Brankovi, stupi u slubu engleskoga elije u Turskoj kao
najamni diplomata i mi se preselismo u Carigrad. Primie nas u jednu kulu
nad Bosforom gde se gospodar ve bee smestio sa svojim sablama, kamilim
sedlima, ilimima i dolapima velikim koliko crkva, s oima posnim, boje
vlanoga peska. U toj kuli dade on na oenau sagraditi hram svetoj Angelini
despotici i prababi svog strica grofa Georgija i svojoj, a za sobara dovede
nekakvog Anadolca koji je perin kao bi koristio i u vrhu kurjuka drao
dramliju.
Taj se novi sluga zvao Jusuf Masudi , uio je naeg gospodina Avrama
arapski i bdeo nad njegovim snovima. Doneo je sobom nekakvu zobnicu
punu ispisane hartije i govorilo se za njega da je ita snova ili lovac na
senke, kako sve ne nazivaju one to se meusobno biuju oveijim sanjama.
Nikon i ja itavu prvu godinu provedosmo rasporeujui po policama i
dolapima gospodareve knjige i rukopise, a oni su jo smrdeli na kamile i
konje koji su ih doneli iz Bea. Jednom prilikom, dok je sobar Masudi bdeo u
spavaonici kir-Avrama, ja se dokopah Masudijeve zobnice, proitah i upamtih
od slova do slova itav rukopis ne razumevi ni rei, jer je bio na arapskom.
Znam samo toliko da je imao oblik nekog renika ili glosera sastavlenog po
redu arapske azbuke, to jest da je iao ko rak, a itao se ko ptica sojka to leti
unatrag...
Sam grad i na moru uprije njegove nisu me iznenadili. im prispesmo u
Carigrad poeh prepoznavati na ulici likove, mrnje, ene i oblake, ivotinje i
lubavi od kojih sam davno utekao, oi koje sam jednom sreo pa upamtio
zauvek. Zakluih da se nita ne zbiva u protoku vremena, da se svet ne
menja kroz godine nego u sebi i kroz prostor jednodobno, u bezbroj oblika
meajui ih kao karte i zadajui kao lekcije prolost jednih za budunost ili
sadanjicu drugima. Ovde se sva pamenja, sva podseanja i ukupna
sadanjica jednog oveka ostvaruju na raznim mestima i u raznim osobama u
isti mah, u istom asu. Ne treba sve te noi oko nas noas mislio sam
smatrati jednom istom noi, jer ona to nije: to su hilade, stotine hilada noi
koje se, mesto da jedna za drugom kao ptice putuju kroz vreme, kalendare i
asovnike ostvaruju jednovremeno. Moja no do tvoje noi nije ista no ni
kalendarski. Papenicima je danas u Rimu i ovde Velika gospa a hrianima
istonog obreda, Grcima i Grcima neprisajedinjene vere, Prenesenije motiju
sv. Arhiakona Stefana golobradog; jednima e se ova 1688. godina zavriti
petnaest dana ranije, Jevrejima po mahalama tee ve 5446, a Arapima je tek
905. godina po hidri. itavu jednu sedmicu noi potroiemo do zore nas
sedam kir-Avramovih slugu. itav jedan septembar noi nabraemo usput
odavde do Topisaraja, a od Aja Sofije do Vlaherene troe ve oktobar. Snovi
naeg kir-Avrama negde se obistinjuju kao ivot, a neko drugi, opet, sanja
kir-Avramovu javu i ko zna nije li na kir Brankovi doao ovamo u Carigrad
da vidi onoga iju javu sanja, onoga ko u snovima troi kir-Avramov ivot, a
ne da bi gospodinu engleskom eliji na Porti bio tolma. Jer, oko nas nema
jave jednog oveka koju neki drugi ovek negde u ovom ludskom moru ne
sanja veeras i nema nigde sna jednog oveka koji se ne obistinjuje kao java
nekog drugog. Kad bi ovek krenuo odavde do Bosfora, od sokaka do sokaka,
nabrojao bi od datuma do datuma sva doba jedne godine, jer nije istima jesen
i prolee, sva doba ludskog ivota, jer niko nije svaki dan star ili mlad i itav
jedan ivot mogao bi se sklopiti kao vatra od svea, da ni daha da je ugasi ne
ostane izmeu roenja i smrti. Kad bi znao tano kuda da krene naao bi jo
ove noi nekoga kome se dogaaju tvoji budui dani i noi, jednoga ko jede
tvoj sutranji ruak, drugoga koji oplakuje tvoje gubitke od pre osam godina
ili lubi tvoju buduu enu, i treeg koji umire u dlaku istom smru kakvom
e i ti umreti. Kada bi ovek krenuo bre i zahvatio duble i ire, video bi da
se itava venost noi ostvaruje noas odjednom na ogromnom prostoru.
Vreme koje je u jednom gradu ve isteklo u drugom tek poinje, tako da
ovek moe izmeu ta dva grada da putuje kroz vreme unapred i unatrag. U
jednom gradu-mujaku moete sresti u ivotu enu koja je u drugom gradu-
enki ve mrtva ili obratno. Ne samo pojedinani ivoti, sva budua i prola
vremena, svi rukavci venosti ve su tu, raskomadani na majune zalogaje i
razdeleni meu lude i njihove snove. Ogromno telo praoveka Adama
pokree se u snu i die. oveanstvo vae vreme sve odjednom i ne eka na
sutra. Vreme, dakle, ne postoji ovde. Ono dolazi i zapluskuje ovaj svet
odnekud sa druge strane...
Odakle? upita me na tom mestu Nikon kao da je uo moje misli, ali ja
sam outao. Outao sam jer sam znao odakle. Vreme ne dolazi sa zemle, ono
dolazi iz podzemla. Vreme pripada Satani, nosi ga, dakle, kao klupe u depu
Neastivi, odmotava po nahoenju svoje neuhvatlive ekonomije i treba ga
od njega otimati. Jer, ako se od Boga moe traiti i dobiti venost, onda ono
suprotno venosti vreme, moemo uzeti samo od Satane...

Na svetoga apostola Judu, brata Gospodnjeg, kir Avram nas sakupi i ree
da emo napustiti Carigrad. Sve je bilo reeno, bile su izdate naredbe za put,
kad iznenada izmeu Nikona i onog Anadolca Musadija izbi kratka ali
estoka svaa, tako da je Nikon poeo treptati kao ptica donjim kapcima
navie. Onako gnevan, on zgrabi Masudijevu za put ve spremlenu zobnicu
(onu s arapskim glosarom koji sam ja ve znao naizust) i hitnu je u oganj.
Musadi se ne uzbudi mnogo, samo se okrete kirAvramu i ree mu:
Pogledaj, gospodaru, ovaj pia repom i u nosu nema pregrade!
U tom asu svi pogledi se obratie Nikonu, kir Avram uze ogledalo sa zida
i turi mu ga pod nos, kao mrtvom. Svi primakosmo glave i zbila, pokaza se u
ogledalu da Nikon nema one pregrade izmeu nozdrva. Tako i ostali
poznadoe ono to sam ja odavno znao da je moj sabrat u poslu i
protokaligraf Nikon Sevast Sotona glavom. Uostalom, ni on sam sada to nije
poricao. Ali ja nisam kao ostali gledao u njegov nos. Gledao sam u ogledalo i
tada otkrih ono to je svima oko mene moralo biti odavno poznato. Lice
Nikona Sevasta, koje mi je mnogo liilo na neko drugo ranije I ve vieno
lice, bilo je gotovo istovetno s mojim licem. Kao blizanci ili smo po svetu
mesei boiji hleb avolom suzom.
Te noi pomislih sada je prilika! Kad ovek provede ivot dremajui
niko kraj njega ne rauna da e se jednom prenuti. Tako je bilo i s Nikonom.
Ja nisam od onih to se bude od straha kad im ruka iz sna ispadne na pod, ali
Sevasta sam se bojao. Negovi zubi imali su tanu sliku o mojim kostima. Pa
ipak, pooh. Znao sam da avo uvek ide korak iza oveka. Stoga sam mu
gazio u svaku stopu i nije me primetio.
Odavno sam opazio da on meu svim papirima ogromne knjinice kir-
Avrama Brankovia naroitu panju poklanja hazarskom glosaru, nekoj vrsti
azbunika za koji smo imali zadatak, mi, pisari, da sreujemo grau o
poreklu i propasti , obiajima i ratovima jednog iezlog naroda. Za taj narod
Avram Brankovi se naroito zanimao, kupovao ne alei troka stare isprave
i potplaivao lude da mu hvataju ,jezike one koji znaju neto o Hazarima ,
ili je pak slao lude da mu love lovce na snove ija vetina potie od drevnih
hazarskih vraeva. Obraajui panju na tu grau, jer je ona izmeu svih
ostalih hilada svitaka Brankovieve knjinice najvie zanimala Nikona, ja
Brankoviev Hazarski renik nauih napamet i poeh da pratim ta s njime
radi Nikon. Do pomenute veeri Nikon, meutim, nije uinio nita neobino.
Sada, pak, posle ovog sluaja s ogledalom, on se pope sam u gornji sprat kule,
uze papagaja, stavi ga na svetilku i sede da slua ta e mu papagaj kazivati.
Jer, kir-Avramov papagaj je esto kazivao pesme za koje je na gospodar
drao da su od onih hazarske princeze Ateh i mi, pisari, imali smo zadatak da
za hazarski glosar kir Aviamov beleimo sve to ptica izusti. Te veeri,
meutim, Sevast nije pisao. Samo je sluao, a ptica je govorila:
Ponekad davna prolea, puna toplote i mirisa, procvetaju jo jednom u
nama. I mi ih pronosimo kroz sadanju zimu titei ih prsima. A onda, jednoga
dana, ta davna prolea ponu tititi naa prsa od mraza kad se naemo s one
strane prozora na kojoj mraz nije samo slika. Jednom takvom proleu u meni
ve je deveta zima, a jo uvek me greje. Zamisli sada, u ovoj zimi, dva takva
prolea to se dodiruju kao dve livade mirisima. Eto ta nam je potrebno umesto
ogrtaa...
Kada je ptica zavrila svoje kazivanje, ja se osetih strahovito sam, onako
skriven, bez prolea u dui, i jedino mi je seanje na zajedniku mladost s
Nikonom Sevastom jo ostajalo kao neka svetlost u uspomenama. Lepa
svetlost pomislih, kad Nikon uze pticu i noem joj rasee jezik. Potom prie
Hazarskom reniku Avrama Brankovia i poe paliti u ognjitu list po list.
Ukluujui i poslednji na kojem je rukom kir-Avrama bilo ispisano.
 Kazivanje o Adamu, bratu Hristovom

Hazari su verovali da je pivi i potonji ovek, Adam, stariji brat Hristov i

mlai brat Sotonin, stvoren od sedam delova. Stvorio ga je Sotona: meso mu
je nainio od zemle, kosti od kamena, oi na zlo bre od vode, krv od rose,
dah od vetrova, misao od oblaka, a um od aneoske brzine. Ali se nije mogao
pokrenuti dok mu duu nije udahnuo njegov pravi i drugi otac, Bog. Kada je
dua ula u njega, Adam dodirnu levim palcem svoj desni palac, mukim
enski i oive. Od dva sveta nevidlivog, duhovnog, koji je stvorio Bog i
vidlivog, materijalnog, koji je sazdao nepravedni ikonom avo, samo je,
dakle, Adam edo oba tvorca i delo oba sveta. U njegovo telo Sotona je tada
zatvorio dva pala anela i u njima se javila takva pohota, da do kraja sveta
nee moi da se zasite i smire. Prvom anelu ime je bilo Adam, a drugom Eva.
Eva je imala umesto pogleda mree, umesto jezika ue. Bila je u obliku Velike
spone ili negve. Adam je poeo odmah da stari, jer mu je dua bila ptica selica
u druga vremena. Adam je u poetku bio sagraen samo od dva vremena
mukog i enskog u sebi. Potom od etiri (koja su pripadala Evi i njegovim
sinovima Kainu, Avelu i Setu). Ali se potom stalno mnoio broj estica
vremena zatvorenih u ludski oblik i telo Adamovo se umnoavalo dok nije
postalo ogromna drava slina dravi prirode, ali drugaijeg sastava.
Poslednji smrtnik e celog ivota obilaziti iznutra glavu Adamovu traei
izlaz, ali ga nee nai, jer ulaz i izlaz iz Adamovog tela naao je samo Hristos.
Ogromno telo Adamovo ne lei u prostoru nego u vremenu, ali nije lako u
uda se obuti i od rei lopatu graditi. Zato se ne seli samo Adamova dua u
sve potonje narataje (te je selidba due uvek selidba samo jedne jedine due,
one Adamove), nego se i sve smrti Adamovih potomaka sele i vraaju u
Adamovu smrt gradei tako kao estice jednu, veliku smrt srazmernu
Adamovom telu i ivotu. To je kao da se sele bele, a sa seobe vraaju crne
ptice. Kada umre njegov poslednji potomak, umree, dakle, i Adam, jer se u
njemu ponavlaju smrti sve njegove dece. I tada e, kao u basni o vrani i
tuem perju, doi Zemla, Kamen, Voda, Rosa, Vetar, Oblak i Aneo i svak e
od Adama uzeti svoje i rastoie ga. Teko tada onima koji su otpali od
Adamovog tela, od tela praoca oveka, jer nee moi umreti s njime kao i on.
Oni e postati neto drugo, a ne ludi.
Zato za praovekom Adamom tragaju hazarski lovci snova i sastavlaju
svoje renike, glosare ili alfabetikone. Meutim, treba znati da Hazari ne
nazivaju snom ono to i mi. Nai snovi se pamte dok se ne pogleda u prozor;
im se pogleda, oni se raspre i nema ih vie zanavek. Kod Hazara nije tako.
 Oni smatraju da postoje u ivotu svakog oveka vorina mesta, delii
vremena kao kluevi. Svaki od Hazara imao je otuda svoj tap i u njega
tokom ivota kao u rabo urezivao stanja bistre svesti ili trenutke vrhunskog
ispunjenja ivota. Svaki od tih belega na rabou dobijao je ime po jednoj
ivotinji ili po jednom od dragih kamenova. I nazivan je snom. San, dakle, za
Hazare nije bio samo dan naih noi, nego je mogao biti i tajanstvena
zvezdana no naih dana. Lovci ili itai snova bili su svetenici koji su belege
s pomenutih raboa tumaili i od njih stvarali renike biografija, ali ne u
drevnom smislu rei, kao Plutarh ili Kornelije Nepot. To su bili zbornici
bezimenih itija sastavlenih od onih trenutaka prosvetlenja u kojima ovek
postaje deo Adamovog tela. Jer, svaki ovek bar u jednom asu svog ivota
postaje deo Adama. Ako se svi ti asovi skupe, dobija se telo Adama na zemli,
ali ne u obliku nego u vremenu. Jer, samo jedan deo vremena je osvetlen,
prohodan i upotrebliv. Adamov komad vremena. Ostalo je za nas u tami i
slui nekome drugom. Naa budunost, to su rogovi pua; ona se uvlai pred
nama im neto tvrdo dotakne, a vidi samo kad je do kraja izvuena. Adam
tako vidi uvek, jer onaj ko zna sve smrti svojih ludi, unapred do kraja sveta,
zna i budunost tog sveta. Zato samo ukluivanjem u Adamovo telo
postajemo i sami vidoviti i suvlasnici svoje budunosti. U tome je osnovna
razlika izmeu Sotone i Adama, jer avo ne vidi budunost. Zato su Hazari
tragali za Adamovim telom, zato su enske i muke knjige hazarskih lovaca
na snove znaile neto poput ikone Adamove, pri emu su enske obeleavale
njegovo telo, a muke njegovu krv. Hazari su, razume se, znali da njihovi
vrai ne mogu dosegnuti itavo telo niti ga u svojim renicima-ikonama
predstaviti. Oni su, ak, esto slikali dve ikone na kojima nije bilo nikakvog
lika, nego dva palca levi i desni, enski i muki Adamov palac. Jer svaki deo
osvojen u renicima mogao se pokrenuti i oiveti tek poto bi bio izvren
dodir dva prsta, mukog i enskog. Otuda su Hazari u svojim renicima
obraali naroitu panju da osvoje ta dva dela na telu Adama i smatra se, ak,
da su uspeli u tome, ali nisu imali dovolno vremena za ostale delove. Ali
Adam ima i eka. Kao to se njegove due sele u njegovu decu i vraaju kao
smrti te dece u njegovo telo, tako se i deo njegovog ogromnog tela-drave
moe u svakome trenutku u svakome od nas ponovo ubiti ili oiveti.
Dovolan je proroki dodir prsta. Mukog i enskog. Pod uslovom da smo bar
deo Adamovog tela izgradili iza tih prstiju. Da smo postali njegov deo...

Ove rei Avrama Brankovia odzvanjale su mi u uima sve vreme puta na

koji kretosmo po sui, tako da je Dunav na uu u Crno more bio kao inae u
Regensburgu, a u Regensburgu kao u varcvaldu, na izvora. Nisu te rei
iezle ni kada stigosmo na ratite i kada videh kako vetar brzo tera topovski
dim i polako maglu preko Dunava. Tada, trinaeste nedele po Duhovima
1689. godine prestade sua i videsmo najviu kiu u svome ivotu. Dunav je
opet tekao du bok koliko nebo nad njim, a kia je stajala u reci uspravno,
kao reetka na visokoj ogradi, odvajajui nai tabor od turskog. I tu, u tabora,
na ratitu, meni se uini da je svak od nas doao na Dunav iz dragog razloga i
da bih za svakog od nas mogao rei ta je ekao u svojoj zasedi. Otkako je
spalio Masudijev i Brankoviev renik, Nikon je postao dragi ovek. Nita
vie ga nije zanimalo, davao je da mu itaju peti Oena, onaj koji se ita za
samoubice, i bacao jednu po jednu svoju pisalku u vodu. Sedeli su on i
Masudi za arenom maramom i prosipali po njoj kocke, pri emu je Nikon
gubio ogromne svote kao neko ko ne misli vie iveti. I ja osetih da se on
prata od ivota i nada da e ga smrt lake snai ovde, u ratu, nego gde
drugde. Kir Avram Brankovi nije doao na Dunav zbog toga da ratuje, mada
je on to umeo odavno i inio i ovom prilikom s uspehom. On je ovde na
Dunavu oigledno imao zakazan sastanak s nekim. Masudi je sedeo i kockao
se, ali je ekao da vidi s kime e se kir Avram sresti tu, na erdapu, trpei krv
i kie, i tog kobnog dana na Vozdvienije estnoga krsta, kad turski topovi
uestae. to se tie kir-Avramovog uitela na sabli, onoga Kopta po imenu
Averkije Skila , on je ostajao na Dunavu pod turskom palbom jer je to bila
prilika da nekanjeno na neprijatelskim ili naim vojnicima (njemu je to bilo
svejedno) ogleda jedan novi zahvat sablom, koji je odavno bio uvebao, ali
njegovo dejstvo nije jo provereno na ivome mesu i kosti. A ja sam, opet,
sedeo tu s njima, jer sam ekao trei deo Hazarskog renika. Znao sam ve
napamet prva dva dela onaj Masudijev, islamski, i onaj kir Avramov, grki
deo ostajalo je da vidim hoe li se neko pojaviti sa treim, hebrejskim
delom ovog glosara, poto se iz prva dva videlo da sledi i trei. Nikon je spalio
prva dva i nije se vie bojao da e se trei prioptiti prvima i stoga vie nije
imao posla. Ali ja koji sam znao napamet prva dva, eleo sam da vidim i trei
a nisam znao kako e to biti. Uzdao sam se u kir-Avrama koji je, kako mi se
inilo, ekao to i ja. Ali, on ne doeka. U okraju turski vojnici ubie uskoro
Brankovia i Nikona, a Masudija zarobie. S Turcima na mestu bitke pojavi se
i neki crvenooki mladi sastavlenih povija poput krila. Imao je jedan brk
sed, a dragi ri. Trao je pranjavih obrva i brade blatnjave od istekle sline.
Ko bi rekao pomislih gledajui ga da i njegovo vreme zasluuje sat! Ali
znao sam da je to moj ovek. Uto pade i on kao pokoen i iz ruke mu se rasu
torba puna sitno ispisane hartije. Posle bitke, im se svi udalie, ja izioh iz
zaklona i pokupih one papire. Preoh Dunav i u Vlakoj, u Delskom
manastiru, proitah hebrejske spise iz te torbe, trudei se da nita od svega
to u njima pie ne pojmim i ne tumaim. Potom odoh u Polsku da uinim
ono to je Nikonu Sevastu bilo toliko stalo da osujeti. Potraih tampara i
prodadoh mu sva tri hazarska renika: hebrejski naen na ratitu, grki
prikuplen po nalogu Avrama Brankovia i arapski koji je doneo Masudi,
ita snova. tampar se zvao Daubmanus bolovao je od neduga koji tek u
petoj generaciji sazreva i donosi smrt, kao u nekoj dugoj partiji dame. Platio
mi je za dva meseca stan, hranu i pucad za koulu, te ja zapisah sve to sam
nauio napamet. Sada sam opet radio svoj posao kazivaa i prvi put posle
toliko godina i onaj drugi davno naputeni posao Nikona Sevasta, posao
pisara. Na eset hilada vitlejemskih mladenaca 1690. godine zavrih posao
po snegu i mrazu da su se nokti lutili. Od Brankovievog azbunika,
Masudijevog glosara i jevrejskog imenika iz torbe crvenookog mladia
sklopih neto kao Hazarski renik i dadoh tamparu. Daubmanus uze sve tri
sveske crvenu, zelenu i utu i ree da e ih tampati.
Je li to uinio ili nije ne znam, a ni sam ne znam, Vaa Preosveenosti,
jesam li dobro uinio kako sam uinio. Samo, sada znam da sam i dale
gladan pisanja i da me je tek od te gladi prola ona e za pamenjem. Kao da
se pretvaram u protokaligrafa Nikona Sevasta..."
 Appendix II

Izvod iz sudskog zapisnika sa iskazima svedoka u sluaju ubistva dr

Abu-
Kabira Muavije

Carigrad, 18. oktobra 1982.

Virdinija Ateh, konobarica hotela ,,Kingston, svedok u sluaju dr Dorote

ulc, pristupila je sudu i dala sledeu izjavu:
Pomenutog dana (2. X 1982) bilo je sunano vreme i ja sam bila veoma
uznemirena. ile slanoga vazduha nailazile su s Bosfora i s njima su se
zmijasto uvlaile brze misli u spore misli. Bata hotela Kingston, u kojoj se
dorukuje po lepom vremenu, etvorougaona je. Jedan ugao je sunan, drugi
ima malo plodne zemle sa cveem, trei je vetrovit, a u etvrtom je uglu
jedan kameni bunar i uz njega stub. Ja obino stojim iza tog stuba jer znam
da gosti ne vole da ih gledaju dok jedu. Nije to ni udno. Ja, na primer,
odmah znam, gledajui gosta kako dorukuje da e mu rovito jaje posluiti
pred podne da se okupa, riba da predvee ode do Topisaraja, a aa vina kao
energija za jedan osmeh pred spavanje, koji nikada nee dopreti do
kratkovidih ogledala hotelske sobe. S tog mesta kraj bunara, dakle, vide se
stepenice koje vode u batu i moe se uvek imati na oku ko dolazi i odlazi.
Ima tu jo jedna prednost. Kao to se sve vode iz okolnih okuka slivaju u
bunar, tako se u njemu stiu i svi glasovi iz bate, i ako se uho malo nagne
prema otvoru bunara moe se sasvim jasno uti svaka izgovorena re u bati.
uje se kad ptica klune muvu ili prsne kora na kuvanom jajetu, razaznaje se
kako se dovikuju viluke uvek istim i ae svaka drugaijim glasom. Poto
gosti obino pre no to e pozvati konobara pomenu u razgovoru razlog svog
obraanja posluzi, ja sam u mogunosti da im udovolim eli pre no to mi je
saopte, jer sam to ve ula iz bunara. A znati jednu stvar nekoliko trenutaka
pre drugih velika je prednost i uvek donosi korist. Pomenutog jutra, najpre
su u batu sili gosti iz sobe broj 18, porodica Varder Spak sa belgijskim
pasoem, otac, mati i sin. Otac je u godinama, lepo svira u instrument
nainjen od bele kornjaine kore i uvee se to moglo uti. Malo je nastran i
uvek jede sopstvenom vilukom s dva kraka koju nosi u depu. Mati je
mlada i lepa osoba i to je bio razlog da je malo bole zagledam. Tako sam
opazila da je obeleena jednim nedostatkom nema pregradu u nosu.
Odlazila je svakog dana u Aja-Sofiju i tamo veoma lepo preslikavala zidni
ivopis. Pitala sam je da li joj te slike slue kao notne beleke za pesme
njenog mua, ali ona nije razumela. Nen deak od nepune etiri godine
verovatno je i sam imao neki nedostatak. Uvek je nosio rukavice, ak i za
vreme jela Ali mene je uznemirilo neto tree. Tog jutra po sunanom
vremenu pratila sam kako Belgijanci silaze na doruak pomenutim
stepenicama. I videla sledee: lice starog gospodina nije bilo kao druga lica.
Sudija Kako to mislite?
Svedok Spojte dve leve pole istog lica na fotografiji i od lepog oveka
dobiete monstruma. Udvojte pola due i neete dobiti jednu celu nego
nakazne dve polovine due. I dua kao i lice ima levu i desnu stranu. Ne
moe se od dve leve noge nainiti dvonoac. Stari gospodin je imao dve leve
polovine lica.
Sudija I to je bio razlog vaeg uznemirenja tog jutra?
Svedok Da.
Sudija Svedok se opominje da vodi rauna o verodostojnosti svojih
iskaza. ta se potom dogodilo?
Svedok Posluila sam Van der Spakove, rekla im usput da biber i so ne
treba uzimati istom rukom i oni su otili posle obeda, sem deaka koji je
ostao da se igra i popije okoladu. U batu je potom ula dr Dorota ulc, ovde
prisutna, i sela za svoj sto. Pre no to sam stigla da je posluim, priao je
njenom stolu sada ubijeni dr Muavija i seo s njom. Jasno se videlo da njeno
vreme sipi kao kia, a njegovo veje kao sneg. Bio je ve zavejan do gue.
Zapazila sam da on nije imao manu i da je ona kradom izvadila iz tane
revolver, ali je posle nekoliko rei izmenjenih sa dr Muavijom pruila ruku i
on joj je dao neki smotulak hartije. Potom je otrala uza stepenice ka
sobama, ostavlajui oruje pod hartijama na stolu. Sve me je to jo vie
uznemirilo. Dr Muavija imao je detinji osmeh zaroblen u bradi kao kukac u
ilibaru i oprlen zelenilom njegovih tunih oiju. Kao privuen tim
osmehom, stolu dr Muavije priao je deak iz belgijanske porodice. Podseam
sud da je detetu jedva bila etvrta godina. Nikog drugog u bati nije bilo.
Deak je imao rukavice kao obino i dr Muavija ga je upitao zato ih ne
skine.
 Jer mi se ovde gadi odgovorio je deak.
Gadi ti se? upitao je dr Muavija Od ega?
Od vae demokratije! rekao je deak od rei do rei.
Tada sam se jo vie privukla bunaru i oslunula razgovor koji mi se inio
sve neobinijim to je dale tekao.
Od kakve demokratije?
Od takve kakvu titite ti i tebi slini. Pogledaj rezultate te vae
demokratije: dosad su veliki narodi ugnjetavali male narode. Sada je
obrnuto. Sada u ime demokratije mali narodi teroriu velike narode.
Pogledaj svet oko nas: bela Amerika boji se crnaca, crnci Portorikanaca,
Jevreji Palestinaca, Jevreja Arapi, Srba Albanci, Kinezi se boje Vijetnamaca,
Englezi Iraca. Male ribe jedu ui velikim ribama. Umesto da budu terorisane
manjine, demokratija je uvela novu modu i sad su na svetu pod teretom
veine stanovnika ove planete... Vaa demokratija je pikin dim...
Sudija Svedok se opominje da ne daje neverodostojne izjave. Sud mu
izrie novanu kaznu. Vi tvrdite pod zakletvom da je sve to govorilo dete od
nepune etiri godine?
Svedok Da, tvrdim, jer sam ula svojim uima Tada sam htela i da vidim
to to ujem i pomerila sam se tako da sam mogla da gledam iza stuba u
batu. Dete je zgrabilo sa stola revolver dr ulc, raskorailo se, malo olabavilo
kolena i nianei s obe ruke, kao neki profesionalac doviknulo dr Muaviji:
Zini, da ti ne kvarim zube!
Dr Muavija se zapanjio, stvarno zinuo i dete je pucalo. Ja sam mislila da je
re o pitolu igraki, ali dr Muavija je pao na lea zajedno sa stolicom.
Prsnula je krv i tada videh da je dr Muaviji jedna nogavica ve kalava
jednom nogom bio je u grobu. Dete je bacilo oruje, prilo svom stolu i
nastavilo da pije okoladu. Dr Muavija bio je nepomian i mlaz krvi vezao mu
se pod bradom u vor. Tada sam pomislila eto, sad ima manu... Neto pre
toga uo se krik gospoe ulc. Sve to se desilo potom poznato je svima.
Konstatovana je smrt dr Muavije, telo je uklonjeno, a dr ulc je prijavila smrt
jednog drugog gosta naeg hotela, dr Isajla Suka...
Tuilac Tada sam pomislila: eto, sad ima manu! Hou da pred sudom
izrazim najduble negodovanje protiv takvog naina izraavanja svedoka. ta
ste vi po narodnosti, gospoice ili gospoo Ateh?
Svedok To je teko objasniti.
Tuilac Molim da se potrudite.
 Svedok Ja sam Hazarka.
Tuilac Kako ste rekli? Nisam uo za takav narod. iji paso imate?
Hazarski?
Svedok Ne, izraelski.
Tuilac Tu smo. To sam hteo da ujem. Kako to Hazarka, a s izraelskim
pasoem? Izdali ste svoj narod?
Svedok (smeje se) Ne, moglo bi se rei obrnuto. Hazari su se pretopili u
Jevreje i ja sam za ostalima primila judaizam i izraelski paso. ta u sama na
svetu? Da svi Arapi postanu Jevreji, da li biste vi ostali Arapin?
Tuilac Komentar nije potreban i ovde vi ne postavlate pitanja. Vae
svedoenje je smileno da pomogne optuenoj koja nosi isti paso. Ja
nemam vie pitanja. Nadam se, ni porota...
Posle ovog iskaza sasluana je porodica Van der Spak, iz Belgije. Oni su
slono istakli tri stvari. Prvo, da je besmisleno poverovati u priu kako je
ubistvo toboe izvrilo dete od tri godine. Drugo, istraga je ustanovila da je dr
Muavija ubijen orujem na kojem su naeni otisci samo jed-ne osobe dr
Dorote ulc. U istranom postupku utvreno je takoe da je pomenuto
oruje (marke S. & W, model 36, kalibar 38) kojim je dr Muavija usmren,
pripadalo doktorki ulc. Tree, gospoa Spak kao glavni svedok optube
tvrdila je da je dr ulc imala motiv za ubistvo dr Muavije i da je dola u
Carigrad s namerom da ubije dr Muaviju, pa ga je i ubila. Naime,
ustanovleno je tokom istranog postupka da je dr Muavija u egipatsko-
izraelskom ratu teko ranio supruga dr Dorote ulc. Motiv je dakle, jasan.
Ubistvo iz osvete. Svedoenje konobarice hotela Kingston ne moe se
prihvatiti kao uraunlivo. To je bilo sve.
Na osnovu iznetog tuilac je zatraio da se dr Dorota ulc optui za
ubistvo s predumilajem, koje pri tome nosi i politike motive. Tada je pred
sud izvedena optuena. Dr ulc je dala sasvim kratku izjavu. Nije kriva za
smrt dr Muavije. I za to tvrenje ima pokrie. Ona ima alibi. Na pitanje sudije
kakav je to alibi, ona je odgovorila:
U trenutku kada je ubijen dr Muavija, ja sam ubila jednu drugu osobu
dr Isajla Suka. Uguila sam ga jastukom u njegovoj spavaoj sobi.
U istranom postupku bilo je utvreno da je gospodin Van der Spak toga
jutra takoe vien u sobi dr Suka u vreme kada je nastupila smrt, ali je
priznanje dr ulc sa Belgijanca skinulo odgovornost.
 Suenje je zavreno i izreene su presude. Dr Dorota ulc osloboena je
optube da je s predumilajem iz osvete usmrtila dr Abu-Kabira Muaviju, a
osuena je za ubistvo dr Isajla Suka. Ubistvo dr Muavije ostalo je
nerasvetleno, dok je porodica Van der Spak osloboena. Konobarica hotela
,,Kingston, Virdinija Ateh, kanjena je novano zbog pokuaja
obmanjivanja suda i navoenja istrage na pogrean trag.
Dr Dorota ulc upuena je na izdravanje robije od est godina u
carigradskim kazamatima. Ona pie pisma adresovana na sopstveno ime u
Krakov. Sva pisma se pregledaju i uvek se zavravaju nerazumlivom
reenicom: Naa lana rtva nas je spasla smrti.
Tokom uviaja u sobi dr Suka nisu naene nikakve knjige ni hartije.
Naeno je jedno jaje razbijeno sa ire strane. Prsti ubijenoga bili su umrlani
umancetom to znai da je poslednja stvar koju je u ivotu uradio bila da
razbije to jaje. Naen je i neobian klu sa zlatnom drkom, koji je zaudo
odgovarao bravi jedne sobe za poslugu hotela ,,Kingston. Sobe konobarice
Virdinije Ateh.
Na stolu porodice Van der Spak naen je i uz istrani materijal priloen
jedan raun ispisan na poleini hotelskog bloka. On glasi:
1689
+ 293
=1982
Zavrna napomena o koristi od ovog renika

Knjiga moe biti vinograd zaliven kiom i vinograd zaliven vinom. Ova je
od onih drugih, kao svi renici. Renik je knjiga koja traei malo vremena
svakoga dana uzme mnogo vremena kroz godine. Ne treba potceniti takav
gubitak. Naroito ako se uzme u obzir da je itanje, uopte uzev, jedna
sumnjiva rabota. Tokom upotrebe knjiga se moe itanjem izleiti ili ubiti.
Moe se izmeniti, ugojiti ili silovati. Moe joj se preusmeriti tok, iz nje se
stalno neto gubi, ispadaju vam slova izmeu redova, stranice izmeu prstiju
i stalno rastu nove meu oima kao kupus. Ako je odloite moete je sutra
nai kao ugaenu pe u kojoj vas vie ne eka topla veera. Uz to, ovek
danas nema na raspolaganju toliko samoe da bi mogao bez tete da ita
knjige, pa ak i renike. Ali, ima i tome kraja knjiga je kao vaga: pretee
najpre desno, dok ne pretegne levo, zauvek. Nena teina tako prelazi sa
desne na levu ruku, a i u glavi se desilo neto slino iz oblasti nade misli su
se premestile u oblast uspomena i sve je svreno. U uhu itaoca ostaje moda
malo pluvake iz usta pisca, donete vetrom rei sa zrncem peska na dnu.
Oko tog zrna taloie se kao u kolci glasovi godinama i jednog dana
pretvoriti se u biser, u sir crne koze ili u prazninu kada se ui sklapaju poput
kolke. A to najmanje zavisi od peska.
Ali, u svakom sluaju, itati ovako debelu knjigu znai dugo biti sam.
Dugo biti bez onoga ije vam je prisustvo neophodno, jer itanje u etiri ruke
jo nije uobiajeno. Pisca grize savest zbog toga i pokuae da se iskupi. Ona
lepa osoba brzih oiju i lenje kose, koja se itajui ovaj renik i trei kroz
svoj strah kao kroz sobu oseti usamlena, neka uini sledee. Neka s
renikom pod pazuhom izae u podne prve srede u mesecu pred
poslastiarnicu na glavnom trgu svoje varoi. Tamo e je ekati mladi koji se
upravo, kao i ona, osetio sam straivi vreme na itanje iste knjige. Neka
sednu zajedno uz kafu i neka uporede muki i enski primerak svoje knjige.
Oni se razlikuju. Kada dakle uporede kratku, kurzivom ispisanu reenicu
poslednjeg pisma ovog renika u enskom primerku s onim iz mukog
primerka, knjiga e im se sklopiti u celinu kao partija domina i nee im vie
biti potrebna. Tada neka dobro izgrde leksikografa, ali neka to okonaju to
pre u ime onoga to dolazi potom, jer to to dolazi potom samo je njihova
stvar i vrednije je od svakog itanja.
Vidim ih kako na ulinom sanduetu za potu prostiru svoju veeru i
kako obeduju zagrleni sedei u sedlima velosipeda.

(Beograd, Regensburg, Beograd 1978-1983)

 POPIS ODREDNICA

CRVENA KNIGA

ATEH
Brzo i sporo ogledalo
BRANKOVI AVRAM
Povest o Petkutinu i Kalini
BRANKOVI GRGUR (VIDETI STOLPNIK)
KAGAN
LOVCI SNOVA
METODIJE SOLUNSKI
SEVAST NIKON
SKILA AVERKIJE
STOLPNIK (GRGUR BRANKOVI)
SUK DR ISAJLO
Pria o jajetu i gudalu
IRILO (KONSTANTIN SOLUNSKI)
HAZARI
HAZARSKA POLEMIKA
ELAREVO

ZELENA KNIGA

AKANI, JABIR IBN

AL BEKRI, SPANARD
ATEH
ZIDAR MUZIKE
IBN (ABU) HADRA
KAGAN
KORA, FARABI
Zapis o putnici i koli
KU
MASUDI JUSUF
Povest o Adamu Ruhaniju
Povest o smrtima dece
MOKADASA AL SAFER
MUAVIJA, DR ABU-KABIR
MUSTAJ-BEG SABLjAK
ODLOMAK IZ BASRE
PRSTOMET
HAZARI
HAZARSKA POLEMIKA

UTA KNIGA

ATEH
VERIDBENI UGOVOR SAMUELA KOENA
I LIDISIJE SARUK
DAUBMANUS JOANES
KAGAN
KOEN SAMUEL
Zapis o Adamu Kadmonu
LIBER KOSRI
LUKAREVI (LUCCARI) EFROSINIJA
MOKADASA AL SAFER SANGARI ISAK
TIBON, JEHUDA IBN HAZARI
HAZARSKA POLEMIKA
HAZARSKI UP
HALEVI JEHUDA
ULC DR DOROTA

P. S. (Halevijev izvod iz Hazarskih beseda Konstantina Filosofa).

 Napomene

1 Pregled literature o Hazarima objavlen je u Nujorku (The Khazars a

bibliography, 1939); o istoriji Hazara u dva maha je davao monografije jedan
Rus, M. I. Artamonov (Lenjingrad 1936. i 1962), a istoriju jevrejskih Hazara
publikovao je u Prinstonu 1954. D. M. Dunlop.