МИЛОСАВ ПЕТКОВИЋ БРАЉИНАЦ РАТНИК, СУДИЈА, ПОЛИТИЧАР
Славољуб Бојић,
Музејски саветник, Крушевац
МИЛОСАВ ПЕТКОВИЋ БРАЉИНАЦ
РАТНИК, СУДИЈА, ПОЛИТИЧАР
Апстракт: У раду је дата биографија Милосава Петковића Браљинца ратника, судије и
политичара из времена Првог и Другог српског устанка. Рад је урађен, углавном, на необјављеној
грађи Саве Браљинца унука Милосва Браљинца.
Кључне речи: Милосав Петковић Браљинац, Први српски устанак, Други српски устанак,
Крушевац, књаз Милош
Милосав се родио 1779. године у ма-
лом сеоцету Браљини, на левој обали Јуж-
не Мораве (Расински срез, Крушевачки ок-
руг). Отац Милосава звао се Петко, а њего-
ви преци су се доселили са Косова у Браљи-
ну. Петко се у време фрајкорских ратова бо-
рио против Турака и у току рата се оженио у
Смедеревској Азањи са Милицом, коју је од-
вео својима у Браљину и са њом су имали си-
нове Тому, Пана и Милосава. Још док је био
мали Турци су Милосаву обесили оца. Мај-
ка Милица желећи да јој син Милосав изучи
књигу и временом буде свештеник, даде га у
најближи манастир «Св. Роман», где је остао
све до 1801. године.1 У манастиру Милосав се
одликовао вредноћом и послушношћу, тако
да је врло често хваљен од стране стареши-
на и братства, па је зато у целој околини био
познат под именом ђак Милосав. Међутим,
касније се Милосав 1802. године упознао са
Перуником ћерком чувеног попа Марка из
Мозгова и тако је одустао од намере да се за-
калуђери и касније постане свештеник. Био
је један од најписменијих људи у свом крају,
што је у оно време била реткост.
У време Првог српског устанка 1804.
године у Браљини се пронела вест да Ка-
рађорђе у шумадији свуда прогања (сатире)
Тураке. Милосав је у то време размишљао ка-
ко да пређе преко Мораве и прикључи се ус-
таницима. Прилика му се указала 1805. годи-
не, када су се турске дереглије (лађе) натова-
1 Сава Браљинац, Рукописна грађа породице Бра-
љинац. Сава М. Браљинац, унук Милосава Браљинца,
рођен је у Крушевцу (1848 – 4. X 1918), инжењер, (мајка
Теодора, отац Максим, судија). Године 1870. завршио
Технички факултет Велике школе у Београду. Радио
као инжењер у Крушевачком округу.
Јухорска чтенија
231
рене храном насукале на Браљински теснац.
Милосав са својом дружином нападне Турке,
отме дереглије, пређе преко Мораве и храну
однесе у Карађорђев логор код села Маскаре.
Карађорђе похвали Милосава и његову дру-
жину, прими их у војску и постави Милоса-
ва за Буљукбашу.2 Од тог времена Милосав и
његова дружина учествују скоро у свим рато-
вима на југоисточним бојиштима Србије.
Бојећи се освете да му Турци кад сазнају
да је у Карађорђевој војсци не злостављају
фамилију, саградио је кућу у селу Гавезу (на
левој обали З. Мораве) и ту из Браљине пре-
веде фамилију, а када је Карађорђе заузео
Крушевац преселио се у овај град.
Милосав се посебно истакао храброшћу
у Варваринској бици 1810. године.
Вредно је поменути један догађај из
Варваринске битке који је забележио Сава
Браљинац (унук Милосава) по причању Ми-
лосављеве снаје. Када су Срби и Руси под ко-
мандом пуковника Орурка на Варваринском
пољу разбили Хуршид-пашу и када су Турци
бежали у нереду, Руси су се вратили на своје
првобитне положаје, док су Срби настави-
ли да их гоне и убијају. Међу њима је био и
Милосав, који се у гоњењу толико заборавио
да је далеко испред свих одмакао. Неки тур-
ски делија видевши Милосава сама, поврати
се на свом хату (коњу) да га посече. У тој не-
милосрдној борби, после жестоких окршаја,
Милосав успе да га савлада и убије. Затим је
узео Турчиновог коња и оружје и тако се вра-
тио код својих да се похвали шта је све за-
пленио. Но, ово га умало није коштало гла-
ве, јер коњ није хтео натраг већ само за турс-
2 Исто
232
ком војском, па га је Милосав једва савладао
и у свој логор дотерао. Овога коња Милосав
је чувао и свуда јахао.3
После Народне скупштине одржане у
Београду 30. маја 1811. године, Карађорђе и
Правитељствујушчи Совјет постављају Ми-
лосава “Капетаном пјешачким» и стављају га
под команду војводе од кнежине ђорђа Си-
мића.4
«От Врховного Вожда и
Правитељствујушча Совјета
Серпского Народа
Наименованије
Сербскому Капетану Господ. Милосаву Пет-
ковићу
Благоустројство и доброводствије војс-
ке наше взискује учинити наше расположеније
за ону, равно и отличност ваша на много мјеста
против непријатеља показана ишће награжде-
нија, и вж знак таковаго именујемо вас Капета-
ном пјешачким кои да буду у команди и смотре-
нијем вашим ви и команда ваши војника покора-
вати дужнисте у свему вашем Госп. Команданту
от Кнежине Г. ђорђу Симићу, и сва возложенија от
оного на вас заповједамо вам почњејше испољава-
ти, ибо исполњавајући она- јему от нас возложе-
на, совершиваће те нашу вољу-будући се ви под-
чињени именујете Госп. Команданту (или војво-
ди) то потребно је и вам подчињене назначити, и
тако уређујемо. Колико под смотренијем у коман-
ди вашој војника имали будете на свако 25 војни-
ка по једног вредна Уредника да изаберете, војво-
ду (или Команд.) да представите кои власт има
утврдити, и тако ви, Уредники сж војником заед-
но наређујете са у послушанија и покорност своје-
му Господару војводи, кои власт има сж вама пол-
но заповедати и управљати.
Сожитеље у команди вашој живушче за
част вашу забрањујемо угњетавати.
Несумљиво да против вас новоје наимено-
ваније хоће вас полно задовољна и благодарна пре-
дустрести – у чем увјерени да ће то у будушче
усугубити труда ваше к полном исполенију сего
наименованија кое за показати себе достојним и
благодарним сего отличја желимо вам управљати
се в полној тишини сего предписанија.
Вж Правитељствујушчем Совјету Верхов-
ни Сербского Народа вожд и
Преседатељ Совјета
(М.П.) Георгије Петровић
у Београду Попечитељ воени
30. маја 1811. (М.П.) Младен Миловановић
3 Исто
4 Народни музеј Крушевац, Легат породице Браљинац,
Наименованије од 30. маја 1811, док. 67 - копија (У
даљем тексту НМК, Легат…)
Славеољуб Бојић
Падом Србије под Турску власт 1813.
године, Милосав побегне са фамилијом из
Крушевца, преко З. Мораве у село Церницу,
а затим 1816. године, пресели се у Јасику код
Крушевца.
Под вођством кнеза Милоша у Другом
српском устанку 1815. године, Милосав је
ступио у војску код кнеза Милете Радојко-
вића-Катунца, који га, као искусног ратника
поставља за старешину. Истакао се у првим
биткама око Крагујевца, на Мајурском пољу
и Јагидини. О јуначком држању Милосава
писао је и Сима Милутиновић Сарајлија.5
Овде Сарајлија назива Милосава презиме-
ном Браљинац, по месту рођења, како га је и
кнез Милош звао, а не Петковић, како се пре-
зивао у време Карађорђа. Милосав се после
Првог српског устанка па све до своје смрти
презивао Браљинац.
Хајдучија је знатно ометала сређивање
прилика у ослобођеној Србији и Крушевач-
ком крају, а граница је пружала многе погод-
ности за пљачкање српског и турског станов-
ништва. Зато је Кнез Милош преко Браљин-
ца 1823. године, наредио капетану Веселину
ћирковићу да на Беговом Брду изнад Кру-
шевца (према жупи), направи вешала и точ-
кове за мучење, похвата хајдуке и истреби
хајдучију.6
Нагли успон Милосава Браљинца у по-
литици започиње 1829. године, од момента
када су га житељи села Јасике и јасичког Ко-
ванлука изабрали за депутата-представника
у Главној скупштини, о чему је добио и пуно-
моћје од стране Милете Радојковића.7
Јасика је у то време била велико насеље,
а З. Морава граница између ослобођене Ср-
бије и још неослобођених крајева Крушевач-
ке нахије.
Боравећи у Јасици 1829. године путопи-
сац Пирх је записао: …”Јасика је једно од нај-
живљих бродова на српској Морави и ту има
једна скела. Туда иде колски пут од Јагоди-
не за Крушевац. Јасика је услед живог саоб-
раћаја постала жива паланка” 8…
Кнез Милош је стрпљиво и смишље-
но организовао своја политичка и војна упо-
ришта, како у ослобођеним нахијама тако
5 Сима Милутиновић Сарајлија, Историја Сербије,
Лајпциг, 1837, 306
6 Буда Илић, Историја Крушевца, Крушевац, 1971,
109
7 НМК, Легат…, Пуномоћје од 1829. године, Док. бр.
18.
8 Ото Дубуслав Пирх, Путовање по Србији 1929.
године, Београд, 1900, 132
Јухорска чтенија
МИЛОСАВ ПЕТКОВИЋ БРАЉИНАЦ РАТНИК, СУДИЈА, ПОЛИТИЧАР
и на границама. Милосав Браљинац је већ
био виђенији првак свога краја. Као најпоуз-
данијег свог повереника за Крушевац, кнез
Милош је 1820. године изабрао Браљинца, за
особу која ће се старати о скелама на Мора-
ви код Јасике и Варварина. Приход од скела-
рине био је знатан, а поред скела могло је и да
се уносно тргује. Превоз за једног човека на-
плаћиван је по две паре, а за говече и коња за-
једно 50 пара.9
Браљинац се бавио трговином, не са-
мо за рачун кнеза Милоша, већ и за корист
своју и неких старешина. Њему и Пауновићу
из Крвавице (Јагодинске нахије) кнез Милош
је 1822. године дао право да тргују “ с марвом
и превозе је у ћесарију.»10 Алекса Симић тра-
жи од Браљинца 1824. године да пошаље но-
вац за “продато масло и со.»
Да ли је Браљинац прекидао скелеџијс-
ку службу није познато, али 1833. године кнез
Милош потврђује квитом да је од њега при-
мио за две године 400 гроша (од 31. новембра
1830. до 31. новембра 1832. год.).11
Познанство кнеза Милоша са Браљин-
цем није било обично познанство. Он је за-
служио поверење које му је кнез Милош ука-
зивао, јер је био праведан и предузимљив и,
што је најглавније, веома одан. Браљинац је
извршавао веома поверљиве послове. Кнез
Милош 1822. године пише Браљинцу да од
курира Арнаутина узме писмо упућено Са-
шид- паши у Лесковац, однесе га паши и лич-
но му донесе одговор.12
У другом писму кнез Милош се обраћа
Браљинцу да царског човека, који стиже са
својим слугом у Јасику, пристојно дочека и
доведе у Крушевац, а затим врати у Јасику и
одатле испрати.13
У Нахији крушевачкој и јагодинској, као
и у осталим нахијама у Србији, кнез Милош
је настојао да не дозволи Турцима, да као до
тада, сами прикупљају харач, а делимично и
десетак. Узимајући под закуп прикупљање
прихода намењених Порти (султану) још од
1926. године, за прикупљање царског хара-
ча у Нахији јагодинској, одредио је Милоса-
ва Браљинца, који ће прикупљати по доса-
дашњем обичају, по три гроша и две паре за
сваку мушку главу од седмогодишњег детета
9 НМК, Легат…, Објављеније Но. 1516. од 21. деце-
мбра 1820. год.
10 Исто, Објављеније Но. 1017 од 29. маја 1822. год.
11 Исто, Квита од 14. јануара 1833. год.
12 Исто, Писмо Но. 1098. од 5. јуна 1822. године, Док.
31
13 Исто, Писмо од 26. децембра 1826. год.
Јухорска чтенија
233
до старца од 80. година, наводећи и оне који
се ослобађају плаћања. Харачлијама је нало-
жио да паре примају по досадашњем обичају,
чувајући се од јексик дуката цесарски и калп
турских пара.14
У ослобођењу Крушевца и околине
1833. године, Милосав Браљинац је веома
много допринео. Браљинац је са «Дели
поп Марком» по упутству кнеза Милоша
радио на ослобађању преосталих шест
нахија. При томе је настојао да се устанак
равномерно развија и у осталим окрузима,
што је врло вешто и савесно извршавао,
сарађујући са Веселином ћирковићем из
Пепељевца, Обрадом човићем из Ступња,
Пецићем из Криве Реке, Илијом Крцићем
из Осредака, Марком Прокићем из Рженице
и многим другим људима (првацима) из
округа Крушевачког. Кнез Милош је вешто
искористио насиље браће турских бегова
Френчевића над Србима, а посебно
отимање две девојке Миљкане и Марије из
села Мозгова, а затим њихово исламизирање у
Јермусу и Фатиму, да побуни народ на устанак.
Док је кнез Милош водио дипломатску борбу
за ослобођење шест преосталих нахија, дотле
су устаници протерали Турке из српских села
и ослободили Крушевац, 22. новембра 1832.
године. Српске предстраже су- по тајном
налогу кнеза Милоша постављене- до места
која су ослобођена у време Првог српског
устанка. Тако је ради разграничења, а на
основу одредбе Једренског мира, једна руско-
турска комисија, крајем 1831.и почетком
1832. обишла српско- турску границу.
Коначно је Крушевац и цела Нахија кру-
шевачка званично ослобођена Хатишери-
фом из 1833. године и присаједињена Кнеже-
вини Србији.
За ослобођене крајеве као кнежеви
изасланици и представници српске држав-
не власти, били су изабрани: член Суда На-
родњег Србског Милета Радојковић и надзи-
ратељ Књажевског двора Арсеније Андреје-
вић, који су имали задатак да поставе основе
нове српске управе.15 У почетку су за судије
и старешине (капетане) остале досадаше на-
родне старешине, које су се истакле у устан-
ку, а касније су замењивани људима са већом
спремом или већим стручним искуством.
Обилазећи ослобођене округе, кнез Ми-
лош је, 27. јуна 1833. године из села Рибника,
14 Исто, Писмо Но. 1701. од 1. јула 1831, Док. 77
15 Владимир Стојанчевић, Крушевац за време владе
кнеза Милоша, Крушевац кроз векове, Крушевац,
1972, 135
234
где је био на конаку, послао писмо Браљинцу
у Крушевац, следеће садржине:
Ја ћу у име Бога сјутра на ручак тамо
доћи, и зато препоручујем, да се постарате
како за гвардију моју, тако и за војнике, који
ће свега бити преко хиљаду душа, набавите
пасуља, лука и што год нађете за мунасип
посна варива, и нађете судове из чаршије, као
котлове, лонце и тенчере, те пасуљ приста-
вите, нека буде готов за ручак, а осим тога за
мене и моју свиту, гледајте набавите нешто
лепе рибе, или из Мораве или Расине, или од
куд знали будете, ибо сутра ћемо сви да пос-
тимо. 16
На Петров дан 28. јуна (11. јула) 1833. го-
дине, кнез Милош долази у Крушевац где му
је приређен свечани дочек. Тада је на Кошијс-
ком пољу поставио, још раније а сада потвр-
дио, кнезове, судије и друге старешине. Ми-
лосава Браљинца је 3.маја 1833. године, пос-
тавио за председатеља суда и управитеља це-
ле нахије крушевачке, Илију Богосављевића
из Кожетина за кнеза козничког, Веселина
ћирковића из Пепељевца за кнеза јастребач-
ког и Илију Павића из Трњана за кнеза мо-
равског. За старешину града Крушевца пос-
тављен је Стојан Симић. У то време нахија
Крушевачка састојала се из три среза: јастре-
бачког, козничког и моравског.
Диплома о постављењу Браљинца гласи:
Диплома
Његова Светлост, милостивјејши Господар
и књаз наш Милош Обреновић, даноноћно носећи
попеченије о срећи и благостојанију нашем и
отечески желећи и Крушевачку Наију, у којој
се довољно непоредака налази, у добар поредак
поставити, природним благоутробијем својим,
извољео је Г. Милосава Браљинца, уваживши
његову способност, досадашње заслуге и
приврженост његову к отачеству, наименовати
Председатељем Суда и Управитељем целе
Нахије Крушевачке и Суду Народноме височајше
наложити, да споменутога Г. Милосава Браљинца
као таквога и дужности његове одредити му: Коме
височајшем налогу последујушчи, споменутога
Г. Милосава Браљинца за Преседатеља Суда и
Управитеља Наие Крушевачке објављујушћи,
препоручује је му Суд Народни, да у звању своме,
које га потреба државе и воља правитељства
позива, у споразумљењу и согласију са истога
Суда членовима, одправљајући дужности судејске
приљежно и охотно, ревностан буде, да свакоме
кои Суду престане, не сматрајући на лице,
правосудије чини и у Наии сваки поредак завести
16 НМК, Легат…, Писмо Но. 2272 од 27. јуна 1833.
године.
Славеољуб Бојић
и у целости и тишини задржати га старасе.
члановима пак Суда, капетанима, кмето-
вима, и целоме народу Наие Крушевачке, као ње-
му подручнима, налаже се, да га за Председатеља
Суда и Управитеља, Наие Крушевачке признаду,
пристојну чест да му одају и заповјестима, које
ће он или добивши такове од Правитељства из-
давати, с покорности и послушањем повинују се и
без и најмањега одлагања извршују.17
у Крагујевцу Суд народни србски
3. маја 1833. (М.П.) Постојећу диплому по-
тврђујем
Но. 1336 Милош Обреновић, књаз србски
Народна скупштина је 1834. године до-
нела одлуку о унутрашњем уређењу земље и
Србија је била подељена на пет великих сер-
дарства. Свако сердарство обухватало је ви-
ше нахија. Нахије су тада добиле назив ок-
ружја (касније окрузи). Окружја, на чијем че-
лу су окружни капетани, делили су се на ка-
петаније-срезове на чијем челу је срески ка-
петан. Крушевачко окружје тада има три сре-
за: Јастребачки, Кознички и Моравски. Ра-
синском сердарству са седиштем у Јагодини
припадала су окружја крушевачко, јагодин-
ско, параћинско и ресавско.18 Главни сердар
био је Милета Радојковић.
Сретењским уставом 1835. године уки-
нута су сердарства и на место њих су заведе-
не четири војне команде, од којих је једна би-
ла под називом Моравско-подринска (са се-
диштем у чачку и војним командантом Јевре-
мом Обреновићем). Овој војној команди
припадало је и Крушевачко окружје. Управна
подела Србије је заснована на окрузима, сре-
зовима и општинама. Од тада у Србији има
15. окружја. Крушевачко окружје има пет
срезова, и то: Бугар-моравски, Крушевачки,
Кознички, Јошанички и Трстенички.
Начелник Округа је Петар Лазаревић-
Цукић.19 Команде су функционисале све до
Турског устава 1838. године, када је Србија
издељена на 17 окружја. Тада је судска струка
била одвојена од управне.
Новембра 1835. године, успоставњена су
исправничества за свако окружје. Исправни-
чества су се састојала од старешина, секрета-
ра и војног команданта. Она су надлежна за
судске, управне и извршне (полицијске) пос-
17 НМК, Легат, Диплома Но. 914. од 3. маја 1833, док. 2
18 Административно-територијалне промене у НР.
Србији 1834-1954, Завод за статистику, Београд, 1955,
6
19 Владимир Стојанчевић, Крушевац у време владе
кнеза Милоша, Крушевац кроз векове, Крушевац,
1972, 137
Јухорска чтенија
МИЛОСАВ ПЕТКОВИЋ БРАЉИНАЦ РАТНИК, СУДИЈА, ПОЛИТИЧАР
лове. Тада су била три среска капетана: кру-
шевачки, жупски и моравски. Први исправ-
ник крушевачки био је Вучко Мутавџић из
Тобоца, а чланови: Обрад човић из Ступња,
Мијајло Јовановић и Стеван Лапчевић. Не-
што касније измењен је састав исправничес-
тва, па су га чинили Обрад човић, Милосав
Браљинац и Јован Туцаковић. У сатав ис-
правничества улазио је и полковник круше-
вачки Петар Лазаревић. 20
Не зна се тачно када је Браљинцу пре-
стала дужност председника суда и управи-
теља Крушевачке нахије, али из писма Арсе-
нија Андрејевића, дворског саветника, а по-
себно из адресе, произилази да је 20. фебруа-
ра 1835. године, био преседатељ суда окружја
јагодинског у Јагодини. У писму Андрејевић,
по налогу кнеза Милоша, препоручује Мило-
саву да за дан Тодорове суботе набави рибе
за овај прерадосни дан, рођења његовог висо-
чанства. 21
Међутим из следећег писма и дипломе
коју му је кнез Милош послао види се да је
Браљинац тек 19. маја 1835. године постао
председник суда Јагодинског округа, а дотле
је, вероватно само као члан вршио дужност:
Диплома
Из уваженија осведочене верности досада-
шњег члена суда Окружија Јагодинског, Милоса-
ва Браљинца к личности мојој и ревности к бла-
гу отечества и к точности мојој и ревности у ис-
пуњавању званија и иначе из осведочене способ-
ности његове у дјелима судејскима, постављам ја
њега Милосава Браљинца, Исправником Окружја
Јагодинског, вручавајући му сва права и сва отли-
чја, која њему, као Исправнику, принадлеже, пу-
но надајући се да ће он и дужности званика сваг-
да точно и совјесно извршавати и да ће се и ми-
лости ове, довјерности моје Књажеске достојним
показивати. К поткрепленију Дипломе ове служи
приложени подпис и печат мој.22
У Крагујевцу (М.П.) Милош Обреновић
19. маја 1835. Књаз Сербскиј
Но. 1715
По височајшој заповјести Књаза
Јаков живановић
директор Канцеларије Књажеске
У време када је Милосав био стареши-
на Округа јагодинског догодило се да је не-
20 Владимир Стојановић, Крушевац у време владе
кнеза Милоша, Крушевац кроз векове, Крушевац,
1972, 137
21 НМК, Легат…, Писмо од 20. фебруара 1835, Док. 63
22 Исто, Диплома Но. 1715. од 19. маја 1835, год.
Јухорска чтенија
235
ка девојка, рођака Аврама Петронијевића, из
села шанца (Темнићки срез), побегла у друго
село за неког сиромаха, са киме је била више
од 15. дана. Родбина се противила томе и за-
бранила свештенику да је венча. Овај случај
дође до Милосава и он, на основу признања
девојке, која је добровољно отишла, пресу-
ди да она није више за другога и зато наре-
ди свештенику да је венча, што овај и учини.
Фамилија девојачка нађе се увређена и пре-
ко Аврама Петронијевића оптужи Милоса-
ва књазу. Како је тужба представљена кнезу
Милошу није познато, али се зна да је кнез,
не саслушавши Милосава, послао свог каба-
дахију код њега са поруком: Кад не умеш да
судиш буди свињар. Милосав је отпуштен из
државне службе, па се вратио кући у Јасику
и три месеца остао беспослен. Но, Милош, и
ако је овако поступио, није се зауставио на
томе, па је тајно послао свог поузданог чове-
ка да ствар тачно испита, и када се уверио да
је Браљинац пресудио онако како би он учи-
нио, пошаље кабадахију у Јасику да позове
Браљинца да дође код њега у Крагујевац. Ка-
да је Милосав дошао, књаз му рече: А знаш
ли Браљинче ко ти поједе? (…) Не знам Госпо-
дару - одговори Браљинац. Петронијевић за
ону његову девојчуру, но ја сам се уверио да си
ти право пресудио. Зато одмори се данас па
сутра иди на своје место у Јагодину 23
Браљинац је 21. јануара 1836. по својој
жељи постављен за члана исправничест-
ва Крушевачког округа.24 На овом положају
остао је све до 6. маја 1837. године, када је
по потреби службе, постављен за стареши-
ну Козничког среза, Крушевачког округа и
унапређен у чин мајора.25
Диплома
По потреби службе, по указанима способнос-
тима вашима, Милосаве Браљинче! Ко одправ-
ленију ове, вјерности вашој к Нама, ревности ко
извршенију дужности по налозима Нашима, као
и по познаној жељи, соотвјаствовати видовима
Нашим, на ползу Правитељства и возљубленог
народа Нашег, постављамо Ми вас, М и л о с а в
е Б р а љ и н ч е, Старешином Среза Козничког,
Окружија Крушевачког, у чину Мајора, надајући
се од предпохваљени Качества ваши, да ћете ви
точним исполненијем званија вашег и поставле-
није ово оправдати и милости Наше Књажеске
23 Сава Браљинац, Рукописна грађа породице Браљи-
нац
24 НМК, Легат…, Диплома Но. 201. од 21. јануара
1836, Док. 22
25 Исто, Диплома од 6. маја 1837. године.
236
достојим показатисе.
Ко којему намјеренију Диплому ову, печа-
том Нашим снабдјевену и подписом Нашим под-
крепљену, издајемо вам.
Но. 1570 Милош Обреновић
6. маја 1837. ( М.П.) Књаз Српски
У Крагујевцу По заповјести Књажеској
Паун Јанковић
Секретар Књажески
Браљинац се обрео на немирној грани-
ци Козничког среза као погодан и поуздан
човек кнеза Милоша који је 27. априла 1837.
овом члану исправничества упутио заповест
који се тиче чувања границе. У заповести се
наводи да Браљинац узме са собом колико
му је потребно људи, изађе са њима на грани-
цу и тамо прегледа пограничне умке, па ако
су поремећене да их одмах обнови и попра-
ви. Треба да постави страже на караулама, а
на местима где су потребне карауле, да пос-
тави нове. У исто време да обавести оностра-
не житеље да не прелазе нашу границу, јер ће
се на њих пуцати. Да би се ове границе добро
одржавале, препоручује Браљинцу да пређе,
да се нађе и да буде на том простору и да га с
времена на време извести о стању граничне
команде.26
На месту званом «Бећировац» на
Копаонику изнад села Брзећа, често је
долазило до спорова између Срба и Турака
око пашњака, за које су Срби тврдили да, по
обележавању међународне комисије, треба
њима да припадну. Прихватајући намењени
задатак да изврши, Браљинац нареди да се
спреми потребно прошће и пруће за ограду
границе, затим позове све одважније људе из
среза, да ноћу у одређени дан дођу са оружјем
у Брзеће, где је он дошао са својим пандурима.
Окупљенима је наредио да отпочну грађење
пограничног плота, а наоружаним људима да
се сакрију у шуми, како би се нашли у случају
невоље. Приликом постављања ограде са
мештанима Брзећа и његовим пандурима,
окупило се доста наоружаних Арнаута.Тада
Браљинац позове своју сакривену војску да
изађе из шуме. Када су то видели, Арнаути
се зауставе и врате у села, а Срби наставе да
постављају ограду.
Затим Браљинац распусти наоружа-
не људе, а сам са пандурима и пограничним
стражарима остаде у Брзећу да чува грани-
цу. После постављања плота, Браљинац је
по обичају кренуо да обиђе границу. Једном
приликом га сачекају Арнаути, и из засе-
26 Бранко Перуничић, Крушевац у једном столећу,
Крушевац, 1971, 228
Славеољуб Бојић
де припуцају те га погоде у леву руку, а коња
под њим убију. Овако рањен, уз помоћ пан-
дура, он сиђе у Брзеће и одатле пошаље кне-
зу Милошу опширан извештај о свим деша-
вањима.27 Недељу дана после овог догађаја по
препоруци кнеза Милоша, стигне у Брзеће
и Јован Обреновић са 50 коњаника да се на
лицу места увери о свему шта је Браљинац
урадио, а у случају потребе, преузме коман-
ду над војском. Јован Обреновић уверивши
се да су се Арнаути, овим мучким нападом
на Браљинца задовољили, врати се у Крагује-
вац, а Браљинац и даље остаде у Брзећу - до-
кле год га кнез Милош није разрешио дуж-
ности.28
Колику је бригу и пажњу кнез Милош
поклањао према рањеном Милосаву Браљин-
цу најбоље се види из његових писама посла-
тих 5. и 13. августа 1837. године у којима се
интересује за његово здравље: …Ништа Нам
не јављате како сте са раном, јели вам иста
боље, а ради смо чути и желимо да скорије оз-
дравите и зато пишите Нам, да знамо, ка-
ко вам је. Овом приликом препоручујемо вам,
да хирурга, кога смо у Крушевац послали, да
се код гарде нађе, призовете к себи, и упот-
ребите га у лечењу рана ваше, да би сте што
пре оздравили. У следећем писму Књаз пише
Милосаву да је обавестио старешину среза
Крушевачког полковника Петра Лазаревића
да он своју и вашу границу обилази и да жали
што се још није излечио пак препоручујемо,
да сиђете у Крушевац и да се лечите, и шаље-
мо вам 50 талира на дар за лечење.29
Милосав је био старешина Козничког
среза све до 25. фебруара 1837. године, када
му је уручена диплома о новом постављењу
за председатеља суда Крушевачког округа.30
На дужности председника круше-
вачког окружност суда, Милосав је остао
све до 3. јуна 1842. године, када је унапређен
и постављен за члана Апелационог суда
у Београду са годишњом платом од 1.200
талира.31
Пошто се кнез Милош, по доношењу
Турског устава 1838. године, није слагао са
њиме, био је приморан да абдицира и на-
27 Сава Браљинац, Рукописна грађа породице Браљи-
нац; Архив Србије, КК. XВИИ – 157, Писмо од 9. маја
1837. год.
28 Сава Браљинац, Рукописна грађа породице Браљи-
нац
29 НМК, Легат…, Писмо Но. 3096. од 5. августа 1837. и
Писмо од 13. августа 1837. год.
30 Исто, Диплома Но. 512. од 25. фебруара 1839. год.
31 Исто, Објавленије Но. 701. од 17. јуна 1842, Док. 13.
Јухорска чтенија
МИЛОСАВ ПЕТКОВИЋ БРАЉИНАЦ РАТНИК, СУДИЈА, ПОЛИТИЧАР
пусти земљу. Њега је наследио његов млађи
син Михаило. Између Михаила, коме се та-
кође устав није свиђао, и Совјетника -Уста-
вобранитеља под вођством Томе Вучића Пе-
ришића, настале су огорчене политичке бор-
бе које ће се завршити кнежевим поразом 14.
септембра 1842. године, када је за кнеза иза-
бран Александар Карађорђевић.
Браљинац је уживао поверење и после
одласка кнеза Милоша из Србије. У међувре-
мену, док Александар Карађорђевић још није
постављен за кнеза, Тома Вучић Перишић
даје Браљинцу специјално овлашчење (Пу-
номоћје), препоручујући му, између осталог,
да пази и на рђаве људе и букаче који се њему
никако нису свидели.
У Крушевцу 4. септембра 1842. године,
дигла се буна у корист Обреновића, а против
тадашњег Привременог Правленија, које је та-
да имало врховну власт. Зато су Тома Вучић
и његови истомишљеници размишљали како
да буну умире. У тој њиховој невољи сетили
су се Милосава и предложе Вучићу да њега,
као познатог и омиљеног човека у Крушевач-
ком округу, пошаљу да он ту ствар заврши.
Вучић, који је тада био полковник и каваљер,
после двоумљења, пристане да позове Мило-
сава, који се тада налазио у Београду као члан
Апелације, и нареди да му се изда следеће ов-
лашћење:
Пуномоћје
Будући да је због садашњи обстојатељства
неопходно нужно, да за време с Окружјем Круше-
вачким једно важно лице управља; то се од стра-
не привременог Правленија на тај конац шаље Г.
члан Апелационог суда Милосав Браљинац, да он
предузме сва дјела Начелства окружја Крушевач-
ког и да с њима управља.
Из узрока тога, што садашња опстоја-
тељства к сохраненију општега мира и поретка
и к предупређенију свију злих умишљенија много
строжија и бржа средства изискују; То се исти Г.
Браљинац од стране Правленија опуномоћава, да
он, оправљајући дужности Начелника Окружног,
у исто време и ту власт има, да све што је год
нужно за одржаваније мира, и предузимати и из-
вршавати може, да на хрђаве људе и букаче пази
да сваког оног који би и најмање против општег
мира радио, без разлике чина и достојанства под
присмотру, и у случају нужде и под строги затвор
ставити, једним словом да сва средства упот-
ребити може, која он ради одржанију мира и по-
редка за нужно налазио буде. Зато, настојећим
писмом јавља се то свима властима и свему наро-
ду, кому знати надлежни, какоће исти Г. Браљи-
нац до даљег расположенија са Крушевачким Ок-
Јухорска чтенија
237
ружијем налозима повинују и све оно чине, што
им он наложио буде.32
4. септембар 1842. године Предводитељ На-
рода полковник и каваљер
у Београду ( М.П.) Тома Вучић Перишић
Но. 116 Преседатељ Привременог Правле-
нија
Каваљер Авр. Петронијевић
Милосаву, који је био тесно повезан са
кнезом Милошем, није била по вољи ова ми-
сија, али је према ондашњој ситуацији у којој
се нашао, није смео одбити, јер би се то смат-
рало као противљење Привременом Правле-
нију и онда би био сурово кажњен. Поред то-
га, познајући ситуацију у Београду, проценио
је да буна у Крушевцу не би успела и народ
би узалудно страдао. Зато је Милосав при-
хватио да изврши задатак који му је дат од
Привременог Правленија. Одмах по доласку
у Крушевац са једним момком на коњу, саоп-
штио је свим чиновницима своје пуномоћје и
наредио да се народ добошом позове на скуп.
Када се народ окупи, Милосав гласно запи-
та: Браћо, ја сам послат овамо да за време вр-
шим дужност Начелника овог окружја и чуо
сам да ви нешто тражите, зато сам вас поз-
вао да од вас, као ваш стари познаник и при-
јатељ, чујем шта хоћете. На ово сви повика-
ше, хоћемо нашег старог кнеза Милоша. Ми-
лосав тада гласно повика, Браћо ви знате ме-
не и ја оћу књаза Милоша, али браћо он је са
својом фамилијом отишао у Цесарију. Књаз
Милош и кад би хтео да се врати не да му ће-
сар. Зато браћо идите ви мирно својим кућа-
ма и гледајте своју кућу и своју децу, а оста-
вите царевима да ствар о Књазу Милошу из-
веду33 А да би дао важности свом говору на-
редио је да се крај њега попне и неко од чи-
новника који су народ на буну подстицали.
Видевши ово, народ се поче разилазити и од
толиког броја наоружаних људи, остало је са-
мо неколико виђених људи из Округа које је
Милосав, ради договора задржао.
Док је Милосав у Крушевцу смиривао
буну, његов син Максим је тада био фелд-фе-
бел (наредник) у војсци и налазио се као бе-
гунац у Аустрији код кнеза Михаила као при-
врженик Обреновића.
Као управник Крушевачког округа, члан
Апелационог суда, мајор и кавалер Мило-
сав Браљинац води рачуна да све школе ок-
32 НМК, Легат…, Пуномоћје од 4. септембра 1842;
Миливоје Стефановић, Два интересантна историјска
документа, “Политика” од 27 (28) јуна 1933. год.
33 Сава Браљинац, Рукописна грађа породице Браљи-
нац
238 Славеољуб Бојић

руга морају у одређеном року почети школ-
ску годину почев од 1. октобра 1842. У окру-
гу сушествено ради шест школа, две у Кру-
шевцу и по једна кожетинска (учитељ жива-
дин Поповић, ђакон), трстеничка (Јован Сте-
пановић, учитељ из Попине), јелачка (Наум
Петровић, учитељ из Белог Брда) и тешичка
(Павле Симоновић, учитељ из Вукмановца,
Јагодински округ) – а само кад-кад престаје
да ради с. аранђелска (учитељ Стефан Н. из
Јасике, Јагодински округ). У Крушевачким
школама учитељску дужност обављају Павле
Михаиловић из Лаћарка у Цесарији и Мојси-
ло (Мијаило) Стефановић из Кукљина, Јаго-
динског округа.34
Од 14. новембра 1842.године постављен
је за кнеза Александар Карађорђевић. Ова
промена није ништа штетила (одразила) Об-
реновићевцу Милосаву Браљинцу. Напро-
тив, његове услуге као и способност биле су
потребне. Да би му указао своју пажњу, кнез
Александар Карађорђевић, декретом од 25.
новембра 1842. поново је поставио Мило-
сава Браљинца за преседатеља Крушевачког
окружног суда.35 Ово је учињено по Браљин-
чевој молби који је хтео да избегне београдс-
ке интриге, и уједно да буде код своје куће у
Крушевцу.
Кнез Александар Карађорђевић је, ука-
зом од 4. јуна 1846. године, Браљинца произ-
вео у чин пуковника.36
Милосав Браљинац је био председник
крушевачког окружног суда све до смрти.
Умро је у Крушевцу 1849. Сахрањен код
Цркве Лазарице, где му се и данас налази
надгробна плоча.
Милосав Браљинац је био омиљен у на-
роду, а његово службовање прате многе ане-
гдоте. Једну је забележио и Милосављев унук
Сава Браљинац – једном деда осуди неког
сељака на телесну казну због неке кривице на
25 батина.37 Оборе осуђеног и почну га бати-
нати. За сво време Браљинац је крај отворе-
ног прозора гледао и бројао ударце. Када је
пао и последњи ударац, он са прозора пови-
че на пандуре: Доста море, убисте човека,
нисмо га ми обалили да га убијемо но само да
га поправимо.Бијени је после причао у селу:
Бог да прости ко роди Браљинца да не беше
њега убише ме.

Summary

MILOSAV PETKOVIC BRALJINAC

WARRIOR, JUDGE AND POLITICIAN

He was born in 1779 in the village of Bragini (Rasinski district, Krushevachki district).
He studied writing at the Monastery of St. Roman, where he was known as «As Milosav.» He
is a participant in the First and Second Serbian Uprising. In the First Uprising he distinguished
himself in the battles against the Turks near the Brain Strait on the Moravia and in the Battle of
Varvarin in 1810. In 1811, Karanyore was appointed Buukbash. In the Second Serbian Uprising,
Kragujevec and Jagodina stood out in the first battles. According to the instructions of Prince
Milos, the six remaining nahijas (districts) of the then Serbia were liberated and annexed in 1833.
For the extraordinary merit and abilities shown by Prince Milos in 1833, he appointed
Krushevachka Nahiye as the president of the court and the governor of the whole district, then
as the president of the court of the Gagodin district in 1835, a member of the Krushevach district
district administration in 1836. ) with the rank of major in 1837 and president of the District
Court in Krushevets in 1839. He has been a member of the Court of Appeal in Belgrade since
1842. In the same year, on the orders of Colonel Tome Vučić Perišić, he was appointed head of the
Krushevachkog district. Prince Alexander Karadjordjevic re-appointed Brainets president of the
Krushevets District Court in 1842, and in 1846 promoted him to the rank of lieutenant colonel.
He died in Krushevets in 1849.

34 Бранко Перуничић, Крушевац у једном веку, 36 Исто, Указ од 4. јуна 1846. год.
Крушевац, 1971, 388. - 389. 37 Овакве казне су се обично извршавале испред
35 НМК, Легат…, Декрет, Но. 262, од 25. новембра саме канцеларије уз присуство секретара и писара, а
1842. год. обављали су их пандури.

Јухорска чтенија