Повеља манастира Дренче Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава књига 2 Лепосавић 2016

Тематски зборник
од водећег националног значаја
КОСОВО И МЕТОХИЈА
У КОНТЕКСТУ БАЛКАНСКИХ НАРОДА И ДРЖАВА
Књига 2
Главни и одговорни уредник Editor-in-chief
Др Срђан Словић, Ph. D. Srđan Slović,
виши научни сарадник Senior Research Associate
Уређивачки и редакцијски одбор Editorial Board

Др Мирко Томасовић, Фоча Ph. D. Mirko Tomasović, Foča
Др Шак Б. Ханиш, Сан Дијего Ph. D. Shak B. Hanish, San Diego
Др Екатерина Ентина, Москва Ph. D. Ekaterina Entina, Moscow
Др Јасмина Ахметагић Ph. D. Jasmina Ahmetagić
Др Велибор Лазаревић Ph. D. Velibor Lazarević
Др Драгана Јањић Ph. D. Dragana Janjić
Др Срђан Словић Ph. D. Srđan Slović
Др Иван Бецић Ph. D. Ivan Becić
Др Драган Танчић Ph. D. Dragan Tančić
Др Ивана Женарју Ph. D. Ivana Ženarju
Др Весна Зарковић Ph. D. Vesna Zarković
Резимеи на енглеском језику Summaries in English Language

Срђан Словић Srđan Slović
Лектори Lectors
Јована Бојовић Манић Jovana Bojović Manić
Марија Јефтимијевић-Михајловић Marija Jeftimijević-Mihajlović
Издавач Publisher
Институт за српску културу Institute for Serbian culture
Приштина – Лепосавић Priština – Leposavić
e-mail institut.skp@gmail.com e-mail institut.skp@gmail.com
Компјутерска обрада и штампа Computer Text Processing and Print

Graficolor Краљево Graficolor Kraljevo
Сви чланци су рецензирани. All published articles have been reviewed.
Слика на корици Photo on the cover

Петар Лубарда Косовски бој Petar Lubarda the Kosovo Battle
Тематски зборник
од водећег националног значаја
Косово и Метохија у контексту

балканских народа и држава
Национални научни скуп са међународним учешћем,

Лепосавић 30. новембар 2015.
Књига 2
Историја
Лепосавић 2016.
Научни скуп организован у оквиру пројекта Материјална и духовна култура
Косова и Метохије (ев. бр. 178028), који је одобрило и финансира Министарство
просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Штампање овог зборника суфинансирало је Министарство просветe, наукe и

технолошког развоја Републике Србије.
САДРЖАЈ
Драгана Јањић, Небојша Ђокић, Повеља манастира Дренче . . . . . . . . . . . . . . 9
Ђорђе Ђекић, О пореклу иконе Богородице Косенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Гордан Бојковић, Померање политичког, верског и духовног средишта

са Косова и Метохије у Моравску Србију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Марија Савић, Римске виле рустике на Косову и Метохији . . . . . . . . . . . . . 55
Милан Гулић, Од Косова до Косова: Видовданске прославе

на далматинском Косову као спона између Срба у Далмацији
и Косова и Метохије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Ивана Женарју Рајовић, Прилог познавању делатности

велешких зографа у Рашко-призренској епархији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Весна Зарковић, Однос ага и бегова према чифчијама хришћанима

у Kосовском вилајету пред крај турске владавине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Милун Стијовић, Менталитет Срба на Косову и Метохији

уочи ослобођења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Александар Стаматовић, Ослобођење Метохије у Првом

балканском рату и успостављање црквених органа власти
у првим мјесецима ослобођења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Милутин Живковић, Ена Мирковић, Махмутбеговић (Беголи)

Сефедин (1885–1946) – сенатор Краљевине Југославије . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Владан Виријевић, Здравко Делетић, Разграничење Србије

и Црне Горе у Метохији 1912–1914. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Иван Бецић, Опажај британског посланства у Београду

на југословенско–албанске односе 1921–1929. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
Здравко Делетић, Владан Виријевић, Балкански народи

и велике силе у XIX и XX веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Урош Микетић, Долазак краља Александра I и краљице Марије

на Косово и Метохију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
6
Божица Славковић, Ширење великоалбанске пропаганде

на Косову и Метохији 1929–1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
Душан Бојковић, Жртве рата на простору Косова и Метохије

1941–1945. према попису државне комисије за утврђивање злочина
окупатора и њихових помагача . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
Јован Симијановић, Индустријализација у Краљеву

и Косовској Митровици након Другог светског рата 1944–1955. . . . . . . . . 261
Петар Ристановић, Случај Мартиновић – утицај и употреба . . . . . . . . . . 283

CONTENT
Dragana Janjic, Nebojsa Djokic, The Chart of the Monastery Drenca . . . . . . . . . . 9
Djordje Djekic, The Origin of the Kosenica Virgin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Gordan Bojkovic, The Shift of Political, Religious, and Spirituaal Centre

from Kosovo and Metohija to Moravska Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Marija Savic, Roman Villas Rustics in Kosovo and Metohija . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Milan Gulic, From Kosovo to Kosovo: Vidovdan’s Celebrations

at Dalmatian Kosovo as the Link between Serbs in Dalmatia
and Kosovo and Metohija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Ivana Zenarju Rajovic, Contribution to the Research of the Work

of Veles Painters in Diocese of Raska and Prizren . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Vesna Zarkovic, Relationships between agas and begs toward chifchias

Christians in Kosovo villayet before the end of Turkish rule . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Milun Stijovic, Mentality of Serbs in Kosovo and Metohija

on the Eve of Liberation from Turkish Rule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Aleksandar Stamatovic, The Liberation of Metohija in the First

Balkan War and Establishment of Montenegrin Authorities
during the First Months of Liberation . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Milutin Zivkovic, Ena Mirkovic, Mahmudbegovic (Begoli) Sefedin

(1885–1946) – Senator of the Kingdom of Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Vladan Virijevic, Zdravko Deletic, Delimitation of Serbia

and Montenegro in Metohija 1912–1914 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Ivac Becic, The Perception of the British Legation in Belgrade

on the Yugoslav-Albanian Relationships 1921–1929 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
Zdravko Deletic, Vladan Virijevic, Balkan Nations and Great Powers

in the Nineteenth and Twentieth Centuries . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Uros Miketic, The Arrival of the King Alexander I and the Queen Maria
in Kosovo and Metohija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
8
Bozica Slavkovic, Spreading of Propaganda of Great Albania

in Kosovo and Metohia 1929–1941 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
Dusan Bojkovic, War Victims in the Area of Kosovo and Metohija

from 1941 to 1945, According to the List of State Committee
for the Determination of Crimes Performed by the Occupying Forces
and Their Collaborators . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
Jovan Simijanovic, Industrialization in Kraljevo and Kosovska Mitrovica

after WW II 1944–1955 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261
Petar Ristanovic, Case Martinovic – Influence and Usage . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

271.222(497.11)-523
091=163.41”13”
94(497.11)”13”
Драгана J. Јањић*
Институт за Српску културу – Приштина / Лепосавић
Небојша Д. Ђокић**
Центар за војно политичке студије, Београд
Повеља манастира Дренче***
Апстакт: У раду ће бити приказане канонско-правне основе за осни-

вање царског манастира Дренче, као и битна разматрања везана за самог
оснивача у контексту историјског значај самог манастира.
Кључне речи: манастир, ктитор, основатељски типик, поседи, деспот.
Дренча је манастир који се налази у истоименом селу, 3 км северно од

Александровца Жупског, на левој обали Дреначке реке. Манастир је имао
првобитну посвету Ваведењу Богородице. Подигао га је крупни великаш са
сином (потоњи монаси Доротеј и Данило).
Најстарији помен манастира Дренче у стручној литератури је у Микло-
шећeвој Monumenta Serbica,1 али је ту реч само о помињању без икаквих
других информација. Тек у Гласнику СУД 24 из 1868. године објављена је
Дренчанска повеља.2 Неколико година касније иста повеља је објављена и
у Кијеву.3 Повеља је по трећи пут објављена код С. Новаковића.4 Први рад
о Дренчи је један релативно кратак текст М. Валтровића из 1882. године, у
Српским илустрованим новинама. Том приликом су објављени и цртежи
* Виши научни сарадник, dragana.janjicka@gmail.com

** магистар, истарживач, ndjokic05@gmail.com
*** Рад је написан у оквиру пројекта Материјална и духовна култура Косова и Метохије
(Ев. бр. 178028), који је одобрило и финансира Министарство просвете и науке Репу-
блике Србије.
1 Fr. Miklosich, Monumenta Serbica spectania historia Serbiae Bosnae Ragusii, Vieanne 1858, 200
2 Арх. Леонид, Стара српска писма. Из руског манастира Св. Панталејмона у Светој Гори,
Гласник СУД 24, Београд 1868.
3 Акты русскаго на святомѣ Аѳонѣ монастыря св. великомученика и цѣлителя Пантеле-
имона, КIевъ 1873, 382 – 388
4 Станоје Новаковић, Законски споменици срских држава средњег века, Београд 1912.
10 Драгана Ј. Јањић / Небојша Д. Ђокић
манастира, значајни за каснија истраживања и реконструкцију манастира,

који је тада био далеко боље очуван него почетком педесетих година XX
века, када ће доћи до покретања озбиљних истраживања на манастирском
комплексу.5 Биће то истраживање Б. Вуловића, чији су резултати објављени
у три рада у периоду од 1956. до 1978. године.6 У међувремену, историјом
манастира Дренче и њеним ктитором позабавили су се В. Петковић,7 И.
Здравковић,8 Ђ. Стричевић. Сва истраживања, пре великих археолошких
радова који су претходили реконструкцији манастира сумирао је В. Ристић
у свом монументалном делу о Моравској архитектури.9 Задњих година су
извршена обимна археолошка истраживања, након чега је дошло до рекон-
струкције манастира.
Дренча је у плану триконхос развијене варијанте уписаног крста.10 Ку-
полу над средњим простором носила су четири слободна ступца. Припрату
никад није имала.11 Црква је у западном делу ужа, док се у унутрашњости
шири према развијеном трочланом олтарском простору. Посебно су наг-
лашена одељења проскомидије и ђаконикона, некада засведена крстатстим
сводовима. Бочне апсиде су споља и изнутра полукружне. Олтарска апсида
је са унутрашње стране у облику полуапсиде, а споља је петострана. Апсиде
проскомидије и ђаконикона изнутра су полукружне, споља четворостране.
Тамбур купола је била изнутра кружана, споља осмострана, са прислоњеним
колонетама на саставима страница.
Пре него што пређемо на историју самог манастира и његовог власте-
линства, да се позабавимо, најпре, црквено правном анализом саме повеље.
Анализа повеље манастира Дренче

Постојало је више начина на које је Црква долазила до имовине. Један
од њих је, даривање непокретне имовине, након чега је Црква постајала вла-
сник о чему сведоче издаване писмене исправе. Неприкосновеност црквене
5 Михаило Валтровић, Манастир Дренча, Српске илустроване новине бр. 17 од 15. марта
1882, 69.
6 Б. Вуловић, Резултати радова на конзервацији рушевина Дренче, Зборник заштите спо-
меника културе књ. VI – VII, Београд 1957, 227 – 242; Б. Вуловић, „Конзервација мана-
стира Дренче”, Саопштења I, Београд 1956, 61 – 63; Б. Вуловић, „Проблем рестаурације
манастира Дренче”, ЗЛУ 14, Нови Сад 1978, 213 -233.
7 Владимир Петковић, Ко је био оснивач манастира Дренче, Старинар II, Београд 1951, 57 – 58.
8 Иван Здравковић, Манастир Дренча – Душманица, Старинар II, Београд 1951, 245 – 249.
9 Влада Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, на више места.
10 Недавно је објављена монографија о архитектури и археолошким истраживањима манастира
Дренче. Гордана Гаврић, Мирко Ковачевић, Манастир Дренча: од рушевине до храма, Завод
за заштиту споменика културе Краљево 2015, 232. Због тога ћемо само укратко потсетити на
основне елементе архитектонског решења манастира битне за историју самог манастира.
11 На основу сондирања терена испред зидова западне фасаде. Б. Вуловић, Резултати ра-
дова на конзервацији рушевина Дренче, Зборник заштите поменика културе књ. VI – VII,
Београд 1957, 233
Повеља манастира Дренче 11
својине у повељама исказивана је у различитим писаним формама, да би

се кроз време установила једна краћа формула, која је, уз извесна мала
. Поред владара који су

12
били највећи дародавци, Цркву дарују и остали друштвени слојеви: власте-

ла, зависни људи, припадници Цркве. Па тако, поред световних лица се као
црквени дародавци помињу се и духовна, односно свештена лица, из редова
црквеног клира (Хил. гл. 37)13.
Појам ктиторске својине у хришћанству служи пре свега интереси-
ма цркве, а у најмањој мери личним интересима (24 кан. IV Халк.). Реч
ὁ кτήτωρ има значење добити, стећи. У црквеном праву ктитором се име-
нује свако физичко и јуридичко лице, које има законом прописане квалите-
те, на основу којих може постати субјектом основатељског права, уколико је
у стању да оснује нову цркву или опустелу обнови, или пак оснује манастир,
обезбеђујући средства, која су нужна за издржавање одређене цркве или ма-
настира14.
Главни ктитори у Немањићској Србији били су владари-краљеви, а њи-
хова ктиторска делатност није се ограничавала само на територију њихове
властите државу него и изван ње, дајући широка права својим царским за-
дужбинама. У том погледу српски владари ишли су аналогним трагом ви-
зантијских царева, сматрајући, да им је ово право дато као нешто „одозго”,
од самог Бога који једини стоји над њима, о чему они морају водити рачуна
приликом њихове законодавне активности15. Ктиторска права и дужности
првог ктитора, могу се пренети на њихове наследнике, који настављају да
врше дужност првог ктитора, као што би се заправо иста дужност, прено-
сило на владарску кућу, у овом случају Немањића, осиуравајући тиме њи-
хова наследна права16. Права и дужности ктитора манастира регулисана
су основатељским писмом или ктиторским типиком (κτητορικὸν τυπικόν),
12 Арх. Леонид, „Стара српска писма. Из руског манастира Св. Пантелеимона у Светој Гори”,
265. Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, 400. Теодор
Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, Београд, 1931, 89.
13 Радомир Поповић, Црквена имовина у немањићкој Србији, Београд, 1991, 13. Хиландар-
ски типик Светога Саве, (пр. Л. Мирковић), Београд, 1935, 45.
14 Никодим Милаш, Правила православне цркве с тумачењима, 1, Београд-Шибеник, 2004,
381. Никодим Милаш, Православно црквено право, Мостар, 1902, 566. Василије Марко-
вић, „Ктитори, њихове дужности и права”, Прилози за КЈИФ, 5, 1925,100-101.
15 Сергеј Троицки, „Ктиторско право у Византији и у Немањићкој Србији”, Глас СКА,
CLXVIII, Београд, 1935, 33.
16 Стефан Првовенчани, „Живот Симеона”, Сабрана дела, Беогрд, 1988, 66-67. Мирјана
Живојиновић, „Ктиторска делатност Светога Саве”, Сава Немањић-Свети Сава, Исто-
рија и предање, децембар 1976, Београд, 1979, 16-17. Иста, „Царски манастири”, Лексикон
српског средњег века, (пр. С. Ћирковић, Р. Михаљчић), Београд, 1999, 798. Драгана Јањић,
„Црквена имовина и ктиторска делатност српских владара до друге половине XIV века”,
Црквене студије, 11, Ниш, 2014, 335.
којим се регулише литургијски и унутрашњи поредак манастира17. Типици

су у потпуности ослобађали манастире од епископске власти, а посебно ве-
лика права имали су царски манастири, који су поседовали потпуну аутоно-
мију и били ослобођени од власти епархијских епископа. Право над царском
ктиторијом припадао је цару, док је патријарх у погледу спровођења типика
водио надзор над њим18. У Јустинијановом законодавству ово право надзора
изложено је у 67. (предговор и главе 1 и 2), 120. (глава 9) и 131. новели (главе
10 и 11), док су одредбе о надзору над ктиторима у средњовековној Србији
изложене у Законоправилу светог Саве (глава 45 и 47)19. Наиме, црква или
манастир могли су бити подигнути са одобрењем надлежног епископа (ка-
нон 4. и канон 24. IV Халк. и 17. канон VII Ник.), да би временом, у Визан-
тији, ктитори, (нарочито владари или богата властела), уместо надлежног
епископа позивали патријарха да им освети темеље и постави крст на месту
где ће се подићи задужбина (σταυρός – „крст“ и πυγνημι – побити, постави-
ти), тако да је црква долазила под јурисдикцију патријарха, а не епископа20.
У каснијем периоду (XIII век), под патријаршијским манастирима или став-
ропигијалним подразумевани су царски манастири, где је назив патријар-
шијски додат царском, или бива замењен оним другим21. У Србији у средњем
веку, сви велики манастири, који су истовремено и владарске задужбине,
изузети су од власти епархијског епископа и директно потчињени духовној
јурисдикцији архиепископа, а касније патријарха22.
За манастире који су царским актом добили привилегију аутоно-
мије коришћени су изрази ἐλεύθερα, αὐτοδέσποτα, αὐτεξούσια, где термини
αὐτοδέσποτα, αὐτεξούσια имају потпуно идентично значење: независност, ау-
тономија манастира, док, израз ἐλεύθερα, слобода (или ослобађање) може
бити изречен у корист самог оснивача, али и у корист једне особе, чиме се
17 Никодим Милаш, Правила православне цркве с тумачењима, 2, 272. Татјана Голубовић-

Суботин, „Типик”, Лексикон српског средњег века, (пр. С. Ћирковић, Р. Михаљчић), Бео-
град, 1999, 731.
18 Сергеј Троицки, „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој Србији”, 108, 124. Нико-
дим Милаш, Православно црквено право, 716-717. Никодим Милаш, Православно црквено
право, 716. Мирјана Живојиновић, „Царски манастири”, 798.
19 Corpus Juris Civilis pandectis institutionibus, codice et Novelles. Законоправило Светога Саве,
611-672, 699-730.
20 Никодим Милаш, Правила православне цркве с тумачењима, 1, 334-335, 381, 624. Corpus
Juris Civilis pandectis institutionibus, codice et Novelles, Amsterdam-Lugd. Batavorum, 1663.
Никодим Милаш, Православно црквено право, (2), 713. Радослав Грујић, „Ставропигија”,
Азбучник Српске православне цркве, (пр. С. Милеуснић), Београд, 1993, 260-261.
21 Emilio Herman, „Ricerche sulle istituzioni monastiche bizantine. Typika ktetorika, caristicaria
e monasteri «liberi»”, OCP, VI, n. III-IV, Roma, 1940, 353-355.
22 Исто, (2), 715-716. Радомир Поповић, Црквена имовина у немањићкој Србији, Бео-
град, 50. Мирјана Живојиновић, „Ктиторска делатност Светога Саве”, Сава Немањић-
Свети Сава, Историја и предање, децембар 1976, 17-19, 21-22. Id, „Немањићи и Света
Гора”, Споменица епископу шумадијском Сави, Зборник радова поводом 40. годишњи-
це архијерејске службе др Саве (Вуковића), епископа шумадијског, Нови Сад, 2001,
211-214.
задужбини гарантује потпуна слобода23. На овај начин наведени термини

коришћени су и у типицима оснивача, којима се утврђује статус и начин
администрације манастира коме су привилегије аутодеспотона дате на
уживање24. Ктиторско право да по свом нахођењу Свети Симеон и Сава
управљају створеном монашком установом, цар Алексије III (1195-1203)
потврдио је својом оснивачком повељом за Хиландар, у коjoj гарантује
потпуну слободу (ἐλεύθερίας δὲ πάσης) манастиру, који неће бити никоме
подложан, већ самосталан, својевласан и самоуправан (ἀλλ αὐτοδέσποτον καὶ
αὐτεξούσιον)25.
Оснивање манастира регулисано је канонима Bасељенских сабора (IV
Халк. кан 4; IX Цар. Пом. кан 1) у којима се налаже да манастир може бити
саграђен на основу дозволе надлежног епископа и упише са свим оним што
му припада у пописну књигу (βρεβίῳ ἐγκαταγράϕεσθαι)26. Издавање осни-
вачке повеље пратила су и друга црквеноправна акта, која су верификовала
правни положај манастира његовим правима од стране надлежности ду-
ховне власти, архиепископа или патријарха, са пописом приложених мате-
ријалних добара манастиру, а том приликом предаван је и типик, којим су
регулисана богослужења и унутрашњи живот манастира27.
Привилегије манастира записане су у посебно издатом царском акту
– хрисовуљи, док се манастирским типиком регулише његов повлашће-
ни положај28. Оснивање манастира и његов литургијски живот, пратила
мада треба имати у виду да се у великом делу случаја они односе на црквени
типик29. У српским споменицима грчки термин βρέβιον преводи се и као хри-
совуља, пописна књига, краткти акт или бревија, у којој оснивач помиње
дарове, земљишта и приходе приложене манастиру, неопходне за његово
23 Hélène Ahrweiler, „Charisticariat et autres formes d’attribution de fondations pieuses aux X-XI
siecles”, ЗРВИ, X, Београд, 1967, 8-9. Мирјана Живојиновић, „Ктиторска делатност Све-
тога Саве”, 18.
24 Emilio Herman, „Ricerche sulle istituzioni monastiche bizantine. Typika ktetorika, caristicaria e
monasteri «liberi»”, 300, 348-349, 361-362. Владимир Ћоровић, Света Гора и Хиландар, Бе-
оград, 1985, 15. Hélène Ahrweiler, „Charisticariat et autres formes d’attribution de fondations
pieuses aux X-XI siecles”, 8.
25 Мирјана Живојиновић, „Ктиторска делатност Светога Саве”, 18. Lous Petit, „Actes de
Chilandar”, Византійскій временикъ, 17, I, Санктпетербургъ, 1911, 4, 51-60.
26 Никодим Милаш, Правила православне цркве с тумачењима, 1, 2, Београд-Шибеник,
2004, 334-335, 269-270.
27 Прибислав Симић, „Архиепископ Данило II и црквени устав”, Архиепископ Данило II
и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембар 1987,
Београд, 1991, 98-99. Никодим Милаш, „Основатељско право у православној цркви”, Ис-
тина, год. III, 1888, Задар, 337-348.
28 Никодим Милаш, Православно црквено право, 567.
262. Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских, Службе, Београд, 1988, 69.
Прибислав Симић, „Архиепископ Данило II и црквени устав”, 97.
издржавање, поприлично често у оснивачким ктиторским повељама30. Сва

права и дужности која на себе преузима основатељ и надлежни епископ/
патријарх озакоњена су такозваним основатељским, ктиторским писмом, пре-
ма којем управљањем имовином једне цркве припада одређеном лицу које до-
бија то право31. Код архиепископа Данила, наилазимо на реч хрисовуља која се
односи на оснивачку повељу, а у којој пак оснивач помиње дарове, земљишта
и приходе манастира, „установивши им законско издржавање” или црквени
устав „које држе непромењено и до сада”32. У Дренчанској повељи, крат-
ки акт о издржавању инкорпориран је у састав самог основатељског писма
(истоимене Хиландарске цркве), регулишући и усаглашавајући их црквеним

и државним законима (Законоправило, гл. 45. и 47)33.
Када је реч о типицима, неопходно је разликовати литургијске и дисци-
плинарне типике. Дисциплинарни типици деле се на две групе: првој припа-
дају типици са дисциплинарним и аскетским правилима, док другој припа-
дају типици који поред тога садрже и правила којима се одређује и осигурава
економска будућност задужбине. Они се називају и τυπικὰ κτητορικά и пред-
стављају један компилативни облик монашких типика, у зависности од воље
самог основатеља34. С друге стране, правна усаглашеност типика са цркве-
ним и државним законима сматра се веродостојним самим објављивањем
типика, који у себи садржи добар део правних одредби35.
Право постављања игумана у ктиторијама налази се у типицима, као и
у грађанским законима, мада у односу на тип задужбине учешће цара у из-
бору и постављању игумана одређује сам тип манастира. Административна
права ктитора састојала су се у праву постављања старешине (игумана) и
службеника у задужбини, као и у праву надзора над управом задужбине36.
30 Сергеј Троицки, „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој Србији”, 114-116. Данило

Други, Животи краљева и архиепископа српских, Службе, Београд, 1988, 94-95.
31 Никодим Милаш, Православно црквено право, 567. Сергеј Троицки, „Ктиторско право у
Византији и у Неманићкој Србији”, 114-115.
32 Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских, Службе, 94-95. Данилови наста-
вљачи, Данилов ученик, други настављали Даниловог зборника, Београд, 1989, 58-59.
33 Арх. Леонид, „Стара српска писма. Из руског манастира Св. Пантелеимона у Светој
Гори”, 262- 263. Сергеј Троицки, „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој Србији”,
123-124. Emilio Herman, „Ricerche sulle istituzioni monastiche bizantine. Typika ktetorika,
caristicaria e monasteri «liberi»”, OCP, VI, n. III-IV, Roma, 1940, 297. Законоправило Светога
Саве, Жича, 2004, 611-672, 699-730. Хиландарски типик Светога Саве, 10.
e monasteri «liberi»”, 295-296.
e monasteri «liberi»”, 297. Сергеј Троицки, „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој
Србији”, 105-106.
36 Никодим Милаш, Православно црквено право, 716-717. Василије Марковић, „Ктитори,
њихове дужности и права”, 110-113.
Ктитору је припадало право да предлаже надлежном епископу кандидата за

игумана и за клирике у свом манастиру па чак и право постављања игумана,
али само када је реч о краљевским и царским манастирима (4. и 8. правило
IV Халк. и 1. правило Цариградског сабора (861)37. Основатељско писмо ма-
настира Дренче, као ктиторске задужбине високе српске властеле, потврђује
ову задужбину рангира као царску, слободну од непосредне духовне завис-

ности надлежног епископа, али под надзором патријарха и световне власти у
погледу спровођења прописаних правила типика38. Тако, у Хиландарском ти-
пику (гл. 12), Св. Саве, манастир Хиландар добио је од цара привилегију да
у избору игумана буде независтан и од царске власти византијског цара: „Да
овај свети манастир буде слободан од свих ту владика, и од прота и од дру-
гих манастира, и од особних владика. И да није ни под чијим правдама, ни
царским, ни црквеним, ни другим ничијим, но да је под једином слављеном
Богородицом Наставницом”, док се у Студеничком типику, који је проширен
и на друге краљевске манастире (Жичка повеља 1220. године), Студеница
се „потчињава власти српског краља и ослобађа се од власти епископа”39.
У Студеничком типику, када се говори о слободи манастира и постављању
игумана, постоји велика разлика, с обзиром да власт над манастиром при-
пада и ктитору-оснивачу: „Заповедамо самом владару све Српске земље да,
долазећи, поставља архимандрита овога; њега постављајући уместо себе гос-
подина и ктитора, да буде осветљен и чувар овог светог манастира, и просто
речено има да бди над овим светим местом...Овде, дакле, да нема област
нико, ни епископ, ни други ко” (Студ. гл. 13)40. Када је реч о грађанским за-
конима, Душанов Законик отишао је још даље у правцу заштите ктиторских
права, где у чл. 32. изриче: „Цркве царске да се не потчињавају под цркве
велике”, односно патријаршији, архиепископији или митрополији, док се под
царским црквама подразумевају царске задужбине којима је дата потпуна
аутономија управе и наспрам самог патријарха у управном и економском
смислу. Да би се ограничила и заштитила аутономија ових манастира,
37 Никодим Милаш, Православно црквено право, 568. Id., Правила православне цркве са
тумачењима, (1) 334, 344, (2), 269-273. Сергеј Троицки, „Ктиторско право у Византији и
у Неманићкој Србији”, 81-132. Глас СКА, CLXVIII 189. Исти, „Црквено-политичка иде-
ологија Светосавске Крмчије и Властареве синтагме”, 189. Стојан Новаковић, Законски
споменици српских држава средњег века, V, Београд, 1912, 677.
262, 265.
39 Хиландарски типик Светога Саве, 25. Миодраг Петровић, Студенички типик и самос-
талност Српске цркве, Горњи Милановац, 1986, 39. Филарет Гранић, „Црквеноправне
одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функци-
онерима”, Богословље, год. X, св. 2-3, Београд, 1935, 172-180.
40 Студенички типик, цароставник манастира Студенице, (пр. Т. Јовановић), Београд,
1994, 75. Александар В. Соловјев, Одабрани споменици српског права (од XII до краја XV
века), Београд, 1926, 21, Хиландарски типик Светога Саве, 25. Сергеј Троицки, „Ктитор-
ско право у Византији и у Неманичкој Србији”, 108-110.
чл. 44. Душановог Законика предвиђа и ограничава права и самог патријарха

и цара, што је приметно из следећег његовог навода: „И властела или дру-
ги људи који имају цркве баштинске у својим баштинама, да није властан
Господин цар, ни патријарх, ни други светитељ те цркве потчинити Великој
цркви, него је баштиник властан да постави свога калуђера и да га доведе
светитељу те да га благослови светитељ у чијој буде инорији; и да управља
светитељ у тој цркви духовним пословима”41.
Дречанска повеља потврђује статутарна права првих ктитора – осни-
вача у погледу издавања типика, пописне књиге и у погледу измене правног
положаја и устројства ктиторије42. Право ктитора огледа се не само у из-
бору игумана, већ и у привилегији стицања одређене аутономије манасти-
ра. Из повеље манастира Дренче може се закључити да је манастир био у
рангу царског или краљевског манастира, самосталан, својевласан и само-
управан, имајући за пример оснивачке повеље првих Немањића манастиру
а да је друштвени статус ктитора-оснивача указивао на посебан положај

ктитора монаха, што на индиректан начин и сам оснивач наглашава приликом
Немањића43.
Потребно је нагласити да су у немањићској Србији и поред првог и дру-
гог ктитора и наследници ктитора имали право да буду сахрањени у мана-
стирској цркви. Право на помен имали су не само оснивачи него и ктитори
наследници (Хил. Гл. 36)44. Право да се нико осим царице или ктиторице не
може сахрањивати унутар цркве или у манастирској порти, недвосмислено
указује да црквено-правни стаус манастира Дренче, као царске лаврве, одра-
жава положај и место самог ктитора, блиског круговима самог владара45.
41 Законик цара Стефана Душана, Струшки и Атонски тукопис, I, САНУ, извори српског
права IV, Београд, 1975, 171, 175.
42 Сергеј Троицки, „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој Србији”, 105.
263-264. Гордана Бабић, „Друштвени положај ктитора у деспотовини”, Моравска школа
и њено доба, Београд, 1972, 144. Владимир Алексић, „Српски деспот, монах Доротеј – ве-
ликосхимник Јован Калавит”, Натписи и записи, 1 (2015), Крушевац-Београд, 131-138.
44 Сергеј Троицки, „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој Србији”, 121-122. Васи-
лије Марковић, „Ктитори, њихове дужности и права”, 102, 115.
45 Арх. Леонид, „Стара српска писма. Из руског манастира Св. Пантелеимона у Светој Гори”, 264.
Осим упутстава о поретку богослужења у току године, у манастирском

типику се налазе и правила о животу и владању монаха, нарочито правила
о исхрани истих, правила о посту, као и правила црквеног поретка и пона-
шања у цркви, за трпезом и уопште у манастиру46. Хиландарски и Студенички
типик, први као прерада Евергетидског, а други истоветан са Хиландарским,
изузев прве три главе које недостају, регулисали су богослужбени и манастир-
ски живот Српске цркве, мада је било и типика који су ублажавали строгост
ових правила, прописаних од стране појединих манастирских ктитора. На ос-
нову одређених правила из ова два типика, Дренчанска повеља представљала
би компилативни облик, посебно када је реч о правилима која се односе на
унутрашњи живот у манастиру, у скраћеној форми (Хил. гл. 24. и гл. 29; Студ.
гл. 24, гл. 29) мада одређена правила указују да су по питању не примања деце
у манастир коришћене опште одредбе Светогорског устава47. Тако у Светогор-
ском типику Велике Ларве цара Јована Цимискија (972. година) налаже се у
чл. 16. да: „Игумана или келиота који презре каноне и на своје имање или ке-
лију прими евнуха или дечака, те и после једног или два прекора не прихвати
исправку која му је корисна, мислимо да треба протерати”, док се у члану 23.
заповеда да: „Зидари који долазе на Гору дајемо на знање да са собом не доводе
децу да им помажу на послу”48. Једна таква одредба (канон 17) цариградског
патријарха Никифора Исповедника (806-815) уврштена је и у Законоправилу
Светог Саве, којом се забрањује да „световњачка деца уче у манастирима”49.
Поседи манастира Дренче
Манастир Ваведење у Дренчи је добио веома простране земљишне по-

седе и у околини Крушевца и у Браничеву.
Манастиру је на првом месту дарована50 река Дренча са
селима и засеоцима, што значи цела речна долина са свим насељима, затим
51
Слив ове две реке чини једну целину, а село Ржаница се налази
46 Лазар Мирковић, Православна литургика, I, Београд, 1982, 142. Ђорђе Трифуновић, Аз-
бучник српских средњовековних књижевних појмова, Београд, 1990, 345-347. Миодраг
Петровић, Студенички типик и самосталност Српске цркве, 20.
47 Владимир Ћоровић, Света Гора и Хиландар, 74.
48 Атанасије Ангелопулос, Монашка заједница Свете Горе, Манастир Хиландар, 1997, 68-69.
49 Никодим Милаш, Правила православне цркве с умачењима, 2, 527. Радослав М. Грујић,
„Школе и манастири у средњовековној Србији”, Гласник СНД, 3, 1928, Београд, 46.
50 Села дајемо онако како су дата у руском издању из 1873. године а ако се у нашем издању
разликује ту разлику дајемо у напомени. Акты русскаго на святомъ Аѳонѣ монастыря св.
великомученика и цѣлителя Пантелеимона, Кiевъ 1873, 382 – 388. (Даље: Акты русскаго
монастыря св. Пантелеимона, Кiевъ 1873)
51 Арх. Леонид, Стара српска писма из руског манастира Св. Пантелеимона у Свтетој
Гори, 264; Милош Благоjевић, Манастирски поседи крушевачког краjа, Крушевац кроз
векове, Крушевац 1972, 37
тачно на међи ова два слива. Данас се у сливу ове две реке налазе села Дрен-
ча, Тршац, Дашница, (слив Дренче) и Срњане, Тулеж и Ратаје (слив Тулеш-
ке реке). Село Ржаница се и данас налази непосредно између њих. Посед је
смештен тачно између Горње Жупе (околина Кожетина) и поседа Велуће.
Кнез Лазар је обе своје сачуване повеље св. Пантелејмону издао 1381. го-
дине.52 Сматрамо да је истом приликом издао и повељу за свој прилог св.
Пантелејмону – цркву Мати Божју Бучјанску са оближњим селима, а исто-
времено су и Никола и Видослава уступили цркву св. Николе у Сребрници.53
Тако се ствара компактан метох манастира св. Панталејмона који једини на
том простору није касније припао Дренчи. Међутим, морамо нагаласити да
су, на основу података из повеља из 1395. и 1400. године, св. Никола и Мати
Божја Бучјанска биле мирске цркве и села, која су уступљена раније, нису
припадала овим црквама, што је јасно наглашено у повељама.54
По Студеничкој повељи, манастиру Студеници је припадало неколико
села око данашњег Александровца у Жупи. Метох Поповац, Црква Ваведење
пречисте Богородице, село Кожетин, село Ракла (данас Ракља), село Велика
Крушевица и село Поховац (данас Пуховац). У Руденици је Студеница имала
пчелињак. Манастир је имао и подруме за вино итд.55 Премда је сама Сту-
деничка повеља непоуздана, ипак се може усвојити да је кожетинска црква
некада била метох Студенице, јер је управљала виноградима манастира
Студенице. Своја имања у Жупи распродали су студенички калуђери тек
1876. године.56 Кожетино Долне се помиње у повељи челника Радича, који ју
је приложио својој цркви у Грабовници. По мишљењу М. Благојевића, Ко-
жетино Долне је данашњи Александровац, док је Кожетино Горње каснији
Кожетин, тј. место око саме цркве.57 У сваком случају, села у сливу Коже-
тинске реке су припадала манастиру Студеници. Да је ово вероватно тачно,
поред споменутих подрума, потврђује и чињеница да касније када је храм у
Дренчи престао да буде у функцији, сељани из села која су припадали мана-
стиру Дренчи нису имали парохијалну цркву у оближњем Кожетину, већ у
врло удаљеној Велући. Ако су становници прилично удаљене Загрлате имали
52 Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912, 515 – 517.
53 Детаљније о манастиру Велуће и њеном поседу видети у: Н. Ђокић, Нека запажања о ли-
ковима на живопису Велуће, у: Власт и моћ – властела Моравске Србије од 1365. до 1402.
године, (ур. Синиша Мишић), Крушевац 2014, 367 – 388.
54 Исти је случај и са црквом св. Николе у Лабу која се уступа са селима која раније нису
њој припадала. Насупрот овим црквама за цркву Спасову у Хвосну се наглашава да се
уступа са селима која већ припадају њој. Такође и црква св. Јована Претече у Црколезу
је поклоњена (од стране војводе Новака и Видославе) са њом припадајућим селима. Н.
Ђокић, н. ч, 376.
55 Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912, 569;
Милош Благоjевић, Манастирски поседи крушевачког краjа, Крушевац кроз векове, Кру-
шевац 1972, 26.
56 М. В. Лутовац, Жупа александровачка, Београд 1980, 16; М. Бонџић, Сто педесет година
основне школе у Александровцу 1837-1987, Александровац 1980, 13.
57 Милош Благоjевић, Манастирски поседи крушевачког краjа, 46 – 48.
сачувано сећање и почетком XIX века да су припадали Дренчи, тешко је

објашњиво да житељи оближње горње Жупе нису сачували такво сећање,
осим уколико никад нису ни припадали Дренчи. Док посед Велуће предста-
вља прилично природну и географски одвојену целину у односу на посед
Дренче (без обзира што се наслања на њега), крај око Кожетина би по свакој
логици требало да припадне Дренчи. Уколико узмемо у обзир значај Дренче,
онда је морао постојати веома јак разлог да Кожетин не буде укључен дрен-
чанском поседу. Тај довољно јак разлог је манастир Студеница, јер ако је Ко-
жетин са околним насељима припадао Студеници, јасно је да монах Доротеј
није могао да га тек тако, самоиницијативно присвоји. Поготово што управо
тај крај око Дренче и Кожетина има најповољније услове за узгој винове
лозе северно од Метохије, па је тешко претпоставити да би се Студеница
одрекла најквалитетнијих винограда које је сачувала и за време османске
владавине.
Дакле, јасно се види да посед манастира Дренче обухвата практично сву
Жупу која није улазила у посед било манастира Студенице, било Велуће (тј.
у време формирања дренчаског властелинства манастиру св. Пантелејмона
на Светој гори).
Посед је излазио на Кожетинску реку у равни данашњих села Горњи и
Доњи Ступањ. Ваздушном линијом 8 до 9 км право према истоку налази се
Наупаре. Између постоји уски гребен који одваја долину Кожетинске реке
од Расине. У повељи се, свакако не случајно, даље набрајају на Расини село
придворицом 58
. Јасно је да се села Пугале
и село Лукаре налазе негде између ушћа Дренчанске реке у Кожетинску
реку и двора у Наупаре, јер је реч о релативно малом растојању, а добија се
и непрекидна целина.
Пре него што кренемо са убикацијом села Пугале и Лукаре, морамо
скренути пажњу на једну битну ствар. Као термин „Пугале“ чита и Јанко
Шафарик у првом српском издању Дреначанске повеље,59 док С. Новаковић
сматра, с увидом у фотографски снимак, да треба да се чита 60
Данас не постоји ни село Пугале ни село Ноугале,61 али управо на њиховим

некадашњим локацијама постоји село Шогоље. С тим у вези сматрамо, са
приличном вероватноћом, да је село Ноугале или Пугале заправо данашње
58 Стојан Новаковић је скренуо пажњу да је овде вероватно реч о штампарској грешци

писара јер би требало да исти, Законски
споменици срских држава средњег века, 763 нап. 2.
59 Арх. Леонид, Стара српска писма из руског манастира Св. Пантелеимона у Свтетој
Гори, 264.
60 Стојан Новаковић, Законски споменици срских држава средњег века, 763 нап. 1.
61 Отприлике негде на том простору је постојало 1530. године село Niktofça које је у другим
османским дефтерима убележено као Pekilofça. Турски приређивачи овог пописа су име
овог села читали као Пећиловце. Niktofça [Pekilofça] k., Alacahisār n.: 408. 167 numaralı
muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri (937/1530), 2004.
село Шогоље, које се помиње и у османском дефтеру из 1530. године. 62 У

османским дефтерима из XVI века нема спомена селу чије би име ма и при-
ближно подсећало на Пугале или Ноугале ни у крушевачкој ни у кознич-
кој нахији. Данас не постоји ни село Лукаре. Оно што изненађује је то што
овог села нема ни у османским дефтерима. Са друге стране, управо на том
простору се налази село Штитари, кога има и у османским дефтерима.63 У
непосредној близини села Штитари налази се потез Копљарац на коме се,
по народном предању, налазило истоимено село. Још је интересантнији по-
датак из османских дефтера да се управо негде на том простору налазило
село Kuruşa-Luka64 или Kuruşova-Luka.65 Ово село би најпре могло да се чита
као Крушевачка Лука, бар како су га пописивачи забележили. Интересантно
је да, опет судећи по записима пописивача, у Крушевачком санџаку 1530.
године не постоји ни једно насељено место у чијем имену имамо „Лукар“,
било као реч или део речи. Истовремено, рецимо, у Вучитрнском санџаку
постоји неколико села са називом „Лукар“,66 а има их и у другим санџацима.
Важно је знати да је због природе турског језика, ако пописивачи нису били
из овог краја, врло је могуће било уписати „Лука“ уместо „Лукар“, „Лукаре“
или „Лукари“.67 Зато мислимо да уместо „Крушевачка Лука“ треба да буде
„Крушевачки Лукари“, поготово што се ово село налазило на месту где се
налазило средњевековно село Лукари.
Као прилог закључку у вези са називом села Ноугила (Пугила), нудимо
мишљење да је у питању данашње село Шогоље, иако се некадашње село на-
лазило негде у непосредној близини, тачније између данашњих села Шогоља
и Штитара (и потеза Копљара).
Храм придворице Наупаре , саграђен
од мешавине опеке и малтера између редова камена, припада типу цркава Мо-
равске школе. Први пут (и jедини пут у средњем веку) помиње се у Дренчан-
скоj повељи.68 Највероватније су двор и придворица били опасани бедемом,
62 Şogol k., Alaca-hisār n.: 408. 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri (937/1530), II,
Vılçıtrın, Prizrin, Alaca-hisâr ve Hersek Livâları, (Dizin ve Tıpkıbasım), Başbakanlık Devlet
Arşivleri Genel Müdürlüğü, Osmanlı Arşivi Daire Başkanlığı Yayın Nu: 69, Defter-i Hâkânî
Dizisi: IX, Ankara 2004. (даље 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri (937/1530),
2004)
63 İştar [İştitar] k., Alaca-hisār n.: 408. 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri
(937/1530), 2004.
64 Kuruşa-Luka 1396 k., Alaca-hisār n.: 408. 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri
(937/1530), 2004.
65 Kuruşova-Luka, Збирни попис санџака, урађен у време султана Сулејмана I (1520-1566)
(İstanbul, Başbakanlık Arşivi (BBA), Tapu tahrir defteri (TTD) 161 s. 18‘de)
66 Рецимо село Лукар у нахији Копорић (Lukar k., Koporik n.: 338) и мезра Лукар у близи-
ни Приштине (Lukar m., Priştine nf.: 351). 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri
(937/1530), 2004.
67 На овом податку захваљујем колегиници Оливери Думић оријенталисти – туркологу.
68 Арх. Леонид, Стара српска писма из руског манастира Св. Пантелеимона у Свтетој Гори,
264; Акты русскаго монастыря св. Пантелеимона, Кiевъ 1873, 386; Стојан Новаковић,
премда далеко мање импозантним од бедема Раванице или Жупањевца. 69

Интересантно је да је богослов Тодор Николић, 1852. године, знао да је На-
упаре припадало Дренчи и да је Дренчанска повеља издата 1382. године.
Он је све то забележио у свом извештају о манастиру Наупаре урађеном за
Друштво српске словесности.70
У случају реке Ломнице, све је јасно. Данас се у долини ове реке налазе
села Буци и Ломница. Оба села се јављају и у османском дефтеру из 1530. го-
дине и то упаво под тим називима Buci71 и Lomnica72. Село Слатина постоји
и данас, такође га налазимо и у османским дефтерима, и то 1530. године, као
мезра İslatisa,73 а нешто раније, 1516. године, као İslatina74.
Село Староноге данас не постоји, а налазило се на Модричкој реци.
Данас постоје три села на Модричкој реци: Модрица, Ловци и Дворане. У
долини те реке ни нема довољно простора за евентуално неко треће село. У
османском дефтеру из 1530. године, јављају се село Староноге (İstaro-Noga)75
и мезра Дворане (Odran),76 које се, 1536. године, јавља под правим именом
İdvoran77. Постојале су две Модрице: Горња (Gorna-Modre)78 и Доња (Dolna-
Modre)79. Данашње село Модрица је Горња Модрица, док је Доња Модрица
низводно уз реку Модрицу – вероватно негде близу њеног ушћа у Расину.80
Законски споменици српских држава средњег века, 763; Милош Благоjевић, Манастирски
поседи крушевачког краjа, 37 ( ту видети и стариjу литературу).
69 Интересантно је да су главна ископавања манастирског комплекса рађена пре и за вре-
ме Другог светског рата. О овим ископавањима су остали само фрагментарни подаци.
Детаљније о историји храма у Напару (са старијом литературом) видети у: Љ. Поповић,
Н. Ђокић, М. Стевић, Прилог познавању историје манастира Наупаре до Првог светског
рата, Расински анали бр. 3 (за 2005), Крушевац 2005, 29 – 41.
70 Архив САНУ - А Бр. 609 – Богослов Тодор Николић, Описаније Монастира Наупаре (У
окр. Крушевачком) - написано 15. маjа 1852. године.
71 Buci k., Alaca-hisār n.: 405. 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri (937/1530), 2004.
72 Lomnica k., Alaca-hisār n.: 404, 405. 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri
(937/1530), 2004.
73 İslatisa mz., Alaca-hisār n.: 407. 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri (937/1530), 2004.
74 İslatina. Збирни попис из 1516. године (İstanbul, Başbakanlık Arşivi (BBA), Tapu tahrir
defteri (TTD) 55, s. 33)
75 İstaro-Noga k., Alaca-hisār n.: 409. 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri
(937/1530), 2004.
76 Odran mz., Alaca-hisār n.: 407. 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri (937/1530), 2004.
77 İdvoran. Опширни катастарски попис Крушевачког санџака из 1536. (BBA, TTD 179 s. 177)
78 Gorna-Modre k., Alaca-hisār n.: 409. 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri
(937/1530), 2004.
79 Dolna-Modre k., Alaca-hisār n.: 405. 167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri
(937/1530), 2004.
80 Не треба у потпуности одбацити ни могућност ни да је Горња Модрица данашње село
Ловци а Доња Модрица данашња Модрица али је онда скоро немогуће сместити село
Староноге које се налазило негде поред Горње Модрице.
Староноге се налазило негде близу села Горња Модрица и није немогуће да

је управо то данашње село Ловци, за које је иначе тешко пронаћи место где
би се могло сместити у долини Модричке реке.
Село Мађере на Српској реци је немогуће идентификовати, као ни реку
на којој се налазило. Село под тим именом данас не постоји, а нема га ни у
османским дефтерима. Данас, наиме, не постоји ни Српска река у том крају.
Пошто у даљем набрајању долазе Власи Шиљеговци, једина река која долази
у обзир је Сеземачка река,81 пошто је даље источније само Модричка река,
и већ почиње слив Рибарске реке, тј. Загрлата. вероватно потиче
од речи у значењу кувар па и кухиња, али нам наведено значење
у овом случају није много од помоћи.82 Једино што се то село тешко може
сместити негде другде осим на Сеземачкој реци, највероватније на месту
данашњег села Трмчари или, мање вероватно, на месту села Сеземча.
Вратимо се повељи и поседу маанстира Дренче. Након села Мађере следи:
...83
Границе средњовековне жупе Загрлате углавном нису спорне, јер нам
је географија леве обале Јужне Мораве у време кнеза Лазара, све од Доњег
Адровца па до Ђуниса, релативно добро позната. Данас смо у стању да уби-
цирамо практично све топониме који се спомињу. Власи Шиљеговци су
данашњи Велики и Мали Шиљеговац, чији се атар наслања на слив реке
Пешчанице, тј. данашње Радевачке реке.84 Одмах узводно од ушћа реке Пеш-
чанице у Јужну Мораву, налазило се село Битино које данас не постоји, али
му се име сачувало у потезу поред леве обале Мораве, у атару села Доњи
Адровац.85 Зарва је крај око Ђуниског моста на Јужној Морави, док је Љу-
беш, вероватно, данашњи Доњи Љубеш. Крај од Кормана до Горњег Љубе-
ша је и данас помало мочваран и има више мртваја, старих корита Мораве.
Још у време Српско-турског рата, прелаз Мораве на потезу од Бобовишта
до Ђуниског моста, био је крајње неприступачан због многобројних бара,
насталих променом корита Мораве. Вероватно се управо на овај крај,
81 Теоријски би могла да дође у обзир и данашња Кобиљска река али је то мало вероватно
јер је она скоро на периферији данашњег Крушевца а и више је поток него река.
82 m.μάγειροϚ, coquus, кувар. Сретен Петковић, Речник црквенословенског језика,
Сремски Карловци 1935, 113
83 Арх. Леонида, Стара српска писма из руског манастира Св. Пантелеимона у Светој Гори,
264; Акты русскаго монастыря св. Пантелеимона, КIевъ 1873, 386 – 387.
84 На старијим војним картама је Радевачка река од извора до села Велике Пешчанице убе-
лежена као Гредетинска река, а одатле па до ушћа као Пешчаничка река. У слив Пешча-
ничке реке улазе данашња села Росица, Јаковље, Радевци, Крушје, Каменица, Лознац,
Гредетин, Велика и Мала Пешчаница, Корман и део атара села Трњани. С. Мишић, Н.
Ђокић, Капија Поморавља у историјској и војно стратегијској географији, Капија Помо-
равља, Варварин 2011, 118 нап. 35
85 Војна топографска карта 1:50000, секција Алексинац 3, координате 7554/4822. Синиша
Мишић, Небојша Ђокић, н. ч, 118 – 119.
од Горњег Љубеша до Кормана, односи оно “...блато...Бигл... са свим селима

и засеоцима и међама...”. Поред те “мртваје”, почетком XIX века а и данас,
налазила су се села Корман, Горњи Љубеш и Срезовац. Трг на Морави са
бродом, који се налазио највероватније код данашње ђуниске цркве,86 био
је директно повезан са оближњим трубаревским градом. Реч је о некада-
шњој цркви у селу Ђунису, познатој и као Ђунисија, чији су остаци сачу-
вани до почетка XX века и за коју се наводи да је била посвећена истовре-
мено и Пречистој Богородици и св. Николи. Црква Ђунисија је датована
најкасније у почетак XII века, али још вероватније у X или XI век, и чинила
је саставни део већег манастирског комплекса чији се остаци и данас про-
налазе при копању гробова на оближњем сеоском гробљу. Нажалост, ова
је црква, у не тако давној прошлости, срушена да би на њеним темељима,
1912. године, била саграђена црква Св. Пантелејмона, а нама су преостали
само цртежи К. Јовановића. Манастирски комплекс је био саграђен на ос-
тацима већег античког објекта који, по свему судећи, потиче још из I века,
што је свакако занимљиво за нека даља истраживања. У сваком случају,
данашња црква Св. Пантелејмона је саграђена на темељима некадашњег
манастира Варламовца са храмом посвећеним Рождеству Пресвете Бого-
родице. Наиме, по османским дефтерима, у Загрлати није било манастира
посвећеног Св. Николи, а у првим дефтерима се јавља само један манастир
посвећен Богородици, за који из српских извора знамо, називао се и Вар-
ламовац. Манастир Варламовац посвећен Рождеству Пресвете Богороди-
це (1536. године једини био посвећен Богородици), а за који се изричито
каже да је био под гором Мојсињем. Манастир је августа 1566. године имао
овеће братство на чијем је челу стајао игуман Лонгин, јеромонах, а тамо-
шњи монаси су се превасходно бавили преписивањем књига. У манастиру
Пречиста су, 1536. године, живела два калуђера, а приход манастира је из-
носио 63 акче. Већ у пописима из 1575/6, 1583. и 1584. године, убележено је
пет калуђера и приход од 250 акчи, што све указује на чињеницу да је реч о
значајном манастиру.87 Врлница је данашње село Рлица која се налази у не-
посредној близини Шиљеговца.88 Као што видимо, посед манастира Дренче
у овом крају представља једну компактну територију која се простирала уз
леву обалу Јужне Мораве, од данашњег Доњег Адровца па све до Ђуниса,
86 К. Јовановић, Старе цркве у Мојсињу, Старинар II-2 1907, Београд 1908, 154-158. Љубо-
мир Стојановић, Стари српски записи и натписи књига 1, Београд 1984, бр. 654, запис из
августа 1566. године. Општи дефтер крушевачког санџака Но 567 из 1575/6. г. (Başbakanlık
Arşivi, Istanbul - Defter-i Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 567). Општи дефтер
крушевачког санџака Но 299 из 1583 г. (Başbakanlık Arşivi, Istanbul - Defter-i Mufassal-i
Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 299). Крушевачки дефтер Но 95 (Tapu ve Kadastro - Ankara,
Tapu defteri No 95) из времена султана Мурата III. Олга Зиројевић, Цркве и манастири
на подручју Пећке патријаршије до 1683, Београд, 1984, 65; Синиша Мишић, Небојша
Ђокић, н. ч, 118 – 119.
87 Душица Минић, Утврђење у селу Трубареву, Рашка баштина бр. 3, 284-286; Душица Ми-
нић, Средњовековно утврђење у Трубареву, Гласник САД бр.6, 140-145
88 Синиша Мишић, Небојша Ђокић, н. ч, 119
можда и Трубарева.89 На западу се простирала до Великог и Малог Шиље-

говца, и готово је сигурно обухватао и цео слив Рибарске реке. Граница на
југу према жупи Ушке је вероватно ишла вододелницом сливова Рибарске и
Туријске реке, неколико километара јужније од Великог Шиљеговца, негде
око данашње Рибарске бање. Ово је природна граница која и данас раздваја
крушевачку од алексиначке општине.90 Овде треба истаћи да Загрлата, најве-
роватније код састава двеју Морава, није прелазила на десну обалу Јужне и
леву обалу Велике Мораве. У турско време Сталаћ се није налазио у нахији
Загрлата, већ у крушевачкој нахији.91
Заиста је занимљиво да у народу тога краја и данас постоји нека врста
колективног сећања да су они, и за турског земана, у духовном погледу били
потчињени манастиру Дренчи, а не неком другом.92 М. Валтровић је, пак, у
сâмој Дренчи забележио предање да је црква Св. Арханђела у Шиљеговцу
припадала манастиру Дренча.93
Жупа Загрла се граничила са жупом Ушком вероватно линијом Рибар-
ска бања - Росица – Каменица – Лознац (сва четири места припадају Загрла-
ти). Од Лознаца је граница могла да иде ка Тешици (што је мало вероватно)
или северније ка Мрсољу (данашњем Моравцу), а можда чак и ка Прћило-
вици или Житковцу.94
Села у долини Туријске реке су у османском пероду припадала крушева-
чкој нахији, што је довело до врло неприродне границе између крушевачке
нахије и нахије Загрлате. Очигледно је да та села раније нису припадала ни
једној ни другој географској тј. административној целини (жупи, нахији ...),
већ су накнадно у неком периоду (можда и пре османске власти) прилично
произвољно припојене Расини (ако је то било у време средњовековне Ср-
бије) или крушевачкој нахији (ако је реч о времену османске власти). Просто
је несхватљиво да села у долини Туријске реке нису припојена Загрлати, а још
чуднијим се чини то да је Загрлата тек 1536. године припојена Крушевачком
санџаку. Ма колико изгледало невероватно, треба се упитати да ли јесте или
није Загрлата 1444. године, из неког нама непознатог разлога, враћена Ср-
бији заједно са Липовачким крајиштем. А то би даље значило да је Загрлата
89 На основу турских дефтера можемо са сигурношћу рећи да Сталаћ и Крушевачка Браљи-

на у XVI веку нису спадали у Загрлату. Загрлата је приликом припајања Крушевачком
санџаку по свему судећи добила и нека села из Крушевачке нахије али у подјастребачком
крају. Синиша Мишић, Небојша Ђокић, н. ч, 119
91 Милоје Васић, Становништво Крушевачког санџака и његова друштвена струк-
тура у XVI вијеку, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 49-73 (даље М.Васић,
Становништво). Уп. Н. Ђокић – М.Стевић, Краћи прилози историји града Ста-
лаћа, Расински анали 3, Крушевац 2005, 44-62; Синиша Мишић, Небојша Ђокић,
н. ч, 119
92 Подаци добијени приликом обиласка терена.
93 Михаило Валтровић, Манастир Дренча, Српске илустроване новине бр. 17 од 15. марта
1882, 69
од 1444. године улазила у састав Липовачког крајишта, што са војне тачке

гледишта има резона – због контроле обе обале Јужне Мораве. Османлије су
избегле да врате Крушевац, али враћење Болвна Србији је обична стратешка
фарса, ако су Османлије са једне стране биле у Витковцу, а са друге у Соко
бањи. С друге стране, Османлијама Срби у Загрлати не би сметали, јер су у
најбољем случају имали релативно малу тврђаву у Трубареву. Могли би, по
потреби, без проблема буквално да похапсе српске снаге, ако би их уопште
било у Загрлати. Постоји могућност да су вратили чак и Сталаћ, јер за период
од 1444. до 1453. године немамо података о Османлијама у Сталаћу. По другој
могућности, знатно вероватнијој, управо је тада Сталаћ изашао из Загрлате
са још неколико села на Мојсињским планинама и потом је припојен Кру-
шевачкој нахији, а остатак Загрлате враћен Србији. Можда трагова о овим
догађањима има и у аустријско – турском разграничењу после Пожаревачког
мира 1718. године, када је град Сталаћ остао у аустријским рукама.95
Као што се може видети по Дренчанској повељи, практично цела Жупа и
предео између Јастрепца и Западне Мораве припали су манастиру Дренчи,
осим слива реке Сребрнице и горње Жупе, тј. краја око Кожетина. Изван ма-
настирског поседа остала су и села у близини Крушевца, отприлике од линије
коју чине данашња села: Глободер – Лаћислед – Шаврани – Липовац – Голо-
воде. Није немогуће да још нека села јужно од наведене линије нису припала
Дренчи, али сасвим сигурно велика већина јесте. Изузетак чине и села у доли-
ни Расине, јужно од села Штитара - простор који чини једну целину са доли-
ном Кожетинске реке. Иницирана горе реченим, намећу се следећа питања: да
ли је то било случајно или су постојали одређени можда и административни
разлози; да ли је слив Сребрнице био посебна административна јединица, или
је припадала некој другој жупи, а не Расини? Премда је реч о релативно малој
територији, ипак имамо јасно омеђену географску целину кроз коју пролази и
релативно важан комуникацијски правац.96 Што се тиче села у долини Расине,
узводно од Штитара, тешко је рећи разлог зашто она нису припојена поседу
манастира Дренче, па се не бисмо упуштали у даљу анализу.
Кад је реч о поседу манастира Дренче, у повељи се даље набраја:
97
Монах Доротеј је, као што видимо, својој задужбини Дренчи даровао и
трг Кулу на реци Витовници и још тринаест села у Браничеву. Кула, данашње
истоимено село југоисточно од Малог Црнића, била је не само економско,
95 Синиша Мишић, Небојша Ђокић, н. ч, 119 нап. 42

96 Детаљније видети у: Н. Ђокић, Нека запажања о ликовима на живопису Велуће, у: Власт
и моћ – властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године, (ур. Синиша Мишић), Кру-
шевац 2014, 376 – 377.
97 Арх. Леонида, Стара српска писма из руског манастира Св. Пантелеимона у Светој Гори,
264; Акты русскаго монастыря св. Пантелеимона, 387.
већ и географско средиште овог дела Дренчиног властелинства, које се са

побрђа на левој обали Млаве, преко долине Витовнице, протезало до долине
Пека.98 Пошто постоји већ детаљан рад А. Крстића о овом делу властелин-
ства манастира Дренче, ми се овде нећемо задржавати на том питању.
Што се тиче села Градишта и Чаемове мале, она су очигледно накнадно
убачена, премда није немогуће да припадају Новом Брду.
Властелинство манастира Дренче је једно од већих манастирских власте-
линстава из времена Моравске Србије. Не заостаје за властелинством Лазаре-
ве задужбине Раванице, а далеко превазилази остала манастирска властелин-
ства. Можда је још значајније, како нам подаци везани за ово властелинство
сугеришу, да је земља око Крушевца била баштина неког другог моћног вели-
каша, а не кнеза Лазара. Практично цела територија јужно од Западне Мораве,
па до Јастрепца и Копаоника на југу и Јужне Мораве на западу, била је баш-
тина монаха Доротеја. Изузетак је долина Кожетинске реке која је припадала
манастиру Студеници и посед Велуће углавном у долини реке Сребрнице.
Закључак
Дренчанска повеља потврђује статутарна права првих ктитора – осни-
вача у погледу издавања типика, пописне књиге и у погледу измене правног
положаја и устројства ктиторије. Право ктитора огледа се не само у избору
игумана, већ и у привилегији стицања одређене аутономије манастира. Из
повеље манастира Дренче може се закључити да је манастир био у рангу
царског или краљевског манастира, самосталан, својевласан и самоуправан,
имајући за пример оснивачке повеље првих Немањића манастиру Хиланда-
ру, а да је друштвени статус ктитора-оснивача указивао на посебан положај
ктитора монаха, не искључујући и као могућност и његову блиску сродност
са владајућом династијом.
Властелинство манастира Дренче је једно од већих манастирских
властелинстава из времена Моравске Србије. Не заостаје за властелинством
Лазареве задужбине Раванице, а далеко превазилази остала манастирска
властелинства. Можда је још значајније да нам подаци везани за ово власте-
линство говоре да је земља око Крушевца била баштина неког другог моћног
великаша, а не кнеза Лазара. Практично цела територија јужно од Западне
Мораве па до Јастрепца и Копаоника на југу и Јужне Мораве на западу је
била баштина монаха Доротеја. Изузетак је долина Кожетинске реке која
је припадала манастиру Студеници и посед Велуће углавном у долини реке
Сребрнице. Међутим, пошто је врло вероватно да је ктиторица Велуће ћерка
ктитора Дренче, онда је и долина реке Сребрнице, тј. властелинство Велуће,
такође била баштина ктитора Дренче.
98 Александар Младеновић, Повеље, 181-182; Александар Крстић, Поседи манастира Дрен-

че и Ждрела у Браничеву из времена кнеза Лазара, Историјски часопис (=ИЧ) 53 (2006)
123-144.
Необјављени извори
Архив Србије, Београд

АС – ДС – II Бф1Но30/836: АС – ДС – II Бф1Но 30/836, Списак цркви находећи се у
Окружју Крушевачком и описаније сваке цркве понаособ и њеном состојанију
1836. године.
АС – КК XIV – 1443: АС – КК XIV – 1443, Списак свију црква находећих се у Ок-
ружју крушевачком високо-војне Моравско-подринске команде” од 8. фебруара
1837. године.
АС – ДС – РНо 196/837, Списак свих у Србији наодећи се монастира, са назнача-
нијем села, који кому манастиру као парохија принадлеже, колико кућа у ком
селу, и колико душа имаде, к’ тому који су манастири без парохије и који су у
мирске цркве преобраћени.
АС - ДС - БфIНo 30/836, лист 127: Списак од Села они, која Монастиру Велућу, као
парохија принадлеже и колико које село кућа и душа има 18. септембра 1836.
İstanbul, Başbakanlık Arşivi (BBA), Tapu tahrir defteri (TTD)

BOA, ТTD 55, Збирни попис из 1516. године.
BBA, TTD 179, Опширни катастарски попис Крушевачког санџака из 1536
BBA, ТTD 161, Збирни попис санџака, урађен у време султана Сулејмана I (1520-1566)
BBA, TTD 567, Oпширни попис Крушевачког санџака обављен за време султана
Селима II (1566-1574), око 1570. године
Објављени извори
167 numaralı muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri (937/1530), 2004: 167 numaralı
muhâsebe-i vilâyet- Rûm-ili defteri (937/1530), II, Vılçıtrın, Prizrin, Alaca-hisâr
ve Hersek Livâları, (Dizin ve Tıpkıbasım), Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel
Müdürlüğü, Osmanlı Arşivi Daire Başkanlığı Yayın Nu: 69, Defter-i Hâkânî Dizisi:
IX, Ankara 2004. – Збирни попис становништва Крушевачког санџака који је
објављен и потиче из 1530. године
Археолошки споменици и налазишта y Србији, II, 1956: Археолошки споменици и
налазишта y Србији, II, Централна Србија, Београд 1956.
Actes des Saint – Pantéléèmon, 1982: Actes des Saint – Pantéléèmon, ed. diplomatique par
P. Lemerle, G. Dagron, S. Ćirković, Paris 1982, Actes serbes, ed. S. Ćirković, texte,
Paris 1982.
Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских, Службе, Београд, 1988.
Данилови настављачи, Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника, Бео-
град, 1989.
Законоправило Светога Саве, Жича, 2004.
Законик цара Стефана Душана, Струшки и Атонски тукопис, I, САНУ, извори
српског права IV, Београд, 1975.
Зироjeвић О., Ерен И., 1968: Зироjeвић О., Ерен И., Попис области Крушевца,
Топлице и Дубочице y време прве владавине Мехмеда II (1444 – 1446), Врањски
гласник, IV, Врање 1968.
Леонид А., 1868: Архимандрит Леонид, Стара српска писма. Из руског манастира
Св. Панталејмона у Светој Гори, Гласник СУД, VII, Београд 1868.
Младеновић А., 2007: А. Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Београд
2007.
Новаковић С., 1912: Новаковић Ст., Законски споменици срских држава средњег века,
Београд 1912.
Petit L., „Actes de Chilandar”, Византійскій временикъ, 17, I, Санктпетербургъ, 1911.
Соловјев В. А., Одабрани споменици српског права (од XII до краја XV века), Београд,
1926.
Стефан Првовенчани, „Живот Симеона”, Сабрана дела, Беогрд, 1988.
Студенички типик, цароставник манастира Студенице, (пр. Т. Јовановић), Бео-
град, 1994, 36-129.
Хиландарски типик Светога Саве, (пр. Л. Мирковић), Београд, 1935.
Corpus Juris Civilis pandectis institutionibus, codice et Novelles, Amsterdam-Lugd.
Batavorum, 1663.
Литература
Алексић В., „Српски деспот, монах Доротеј – великосхимник Јован Калавит”, Нат-
писи и записи, 1 (2015), Крушевац-Београд, 131-139.
Ангелопулос А., Монашка заједница Свете Горе, Манастир Хиландар, 1997.
Ahrweiler H., „Charisticariat et autres formes d’attribution de fondations pieuses aux X-XI
siecles”, ЗРВИ, X, Београд, 1967, 1-27.
Бабић Г., 1975: Бабић Г., Владарске инсигније кнеза Лазара, у: О кнезу Лазару, Бео-
град 1975, 65 – 78.
Бабић Г., 1975а: Бабић Г., О живописном украсу олтарских преграда, Зборник за ли-
ковне уметности МС, 11 (1975), Нови Сад 1975.
Бабић Г., „Друштвени положај ктитора у деспотовини”, Моравска школа и њено
доба, Београд, 1972, 143-153.
Благојевић, М., 1972: Благојевић М., Манастирски поседи крушевачког краја, у: Кру-
шевац кроз векове, Крушевац 1972.
Бошковић Ђ., 1955: Бошковић Ђ., Манастир Велуће – архитектура и скулптура,
Старинар, III – IV (1952—1953), Београд 1955.
Васић М., 1928: Васић М. М., Жича и Лазарица, Београд 1928.
Голубовић-Суботин Т., „Типик”, Лексикон српског средњег века, (пр. С. Ћирковић, Р.
Михаљчић), Београд, 1999, 730-731.
Гранић Ф., „Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и
осталим манастирским функционерима”, Богословље, год. X, св. 2-3, Београд,
1935, 171-188.
Грујић Р., 1955: Грујић М. P., Руска властелинства по Србији y XIV u XV веку, Исто-
ријски часопис, V (1954 – 1955), Београд 1955.
Грујић Р., „Ставропигија”, Азбучник Српске православне цркве, (пр. С. Милеуснић),
Београд, 1993.
Грујић М. Р., „Школе и манастири у средњовековној Србији”, Гласник СНД, 3, 1928,
Београд, 43-49.
Дероко А., 1985: Дероко А., Монументална и декоративна архитектура y средњо-
вековној Србији, Београд 1985.
Думић О., Ђокић Н., 2013: Думић О., Ђокић Н., Крушевачке цркве у средњем веку и
за време османске владавине, Расински анали 11, Крушевац 2013.
Ђокић Н., Поповић Љ., 2005: Ђокић Н., Поповић Љ., Браничевска епархија у првој
половини XIX века, Пожаревац 2005.
Djuric V., 1964: Djuric J. V., Fresques médiévales à Chilandar, Actes du XIIe Congrès
international d’études byzantines, III, Beograd 1964.
Ђурић В., 1971: Ђурић J. В., Византијске фреске y Југославији, Београд 1971.
Живановић Ж., 1997: Живановић Ж., Стопања, Стопања 1997.
Живојиновић М., „Ктиторска делатност Светога Саве”, Сава Немањић-Свети Сава,
Историја и предање, децембар 1976, Београд, 1979, 15-25.
Живојиновић М., „Царски манастири”, Лексикон српског средњег века, (пр. С. Ћир-
ковић, Р. Михаљчић), Београд, 1999, 798.
Живојиновић М., „Немањићи и Света Гора”, Споменица епископу шумадијском
Сави, Зборник радова поводом 40. годишњице архијерејске службе др Саве
(Вуковића), епископа шумадијског, Нови Сад, 2001, 209-224.
Зиројевић О., 1984: Зироjeвић О., Цркве и манастири на подручју Пећке патријар-
шие до 1683. године, Београд 1984.
Јањић Д., „Црквена имовина и ктиторска делатност српских владара до друге поло-
вине XIV века”, Црквене студије, 11, Ниш, 2014, 333-344.
Кнежевић Б., 1968: Кнежевић Б., Црква y селу Рамаћи, Зборник за ликовне уметнос-
ти МС, 4 (1968), Нови Сад 1968.
Кнежевић Б., 2000 – 2001: Кнежевић Б., Рудничка Србрница са црквом Светог Ни-
коле, Саопштења XXXII – XXXIII, Београд 2000 – 2001.
Ковачевић Ј., 1953: Ковачевић Ј., Средњовековна ношња балканских Словена, Београд
1953.
Лутовац М., 1980: Лутовац М., Жупа Александровачка – антропогеографска испити-
вања, Београд 1980.
Марковић В., 1920: Марковић В., Православно монаштво и манастири y средњове-
ковноj Србији, Сремски Карловци 1920.
Марковић В., „Ктитори, њихове дужности и права”, Прилози за КЈИФ, 5, 1925, 100-124.
Милаш Н., „Основатељско право у православној цркви”, Истина, год. III, 1888, За-
дар, 337-348.
Милаш Н., Православно црквено право, Мостар, 1902.
Милаш Н., Правила православне цркве с тумачењима, 1, Београд-Шибеник, 2004.
Millet G., 1927: Millet G., Monuments de l’Athos, Paris 1927.
Милићевић М., 1867: Милићевић Ђ. М., Манастири y Србији, Гласник СУД, IV

(1867), Београд 1867.
Милошевић Д., 1970: Милошевић Д., Срби светитељи y старом сликарству, y: О Ср-
бљаку, Београд 1970.
Мирковић Л., Православна литургика, I, Београд, 1982.
Михаиловић Д., 1956: Михаиловић Д., Црква y Рамаћи – нови споменик сликарства
моравске школе (прелиминарии извештај), Саопштења, I (1956), Београд 1956.
Михаиловић М., 1975: Михаиловић М., Зидна декорација новопавличке цркве, Раш-
ка баштина, 1 (1975), Краљево 1975.
Мишић С., Обнова Деспотовине и њене границе (1444-1459), у: Пад Српске деспото-
вине 1459. године, Београд 2011.
Недељковић М., 1994: Недељковић М., Светиње и манастири у рудничкој планини у
Шумадији, Даница за годину 1994, Београд 1994.
Пајкић П., 1997: Пајкић П., Благовештење рудничком, Српска православна епархија
шумадијска 1947 – 1997, Крагујевац 1997.
Петковић В., Приказ, Прилози за књижевност, jезик, историју и фолклор, I, 1921.
Петковић В., 1950: Петковић Р. В., Преглед црквених споменика кроз повесницу срп–
ског народа, Београд 1950.
Петковић В., 1955: Петковић Р. В., Манастир Велуће – историја и живопис, Стари-
нар, III – IV (1952 – 1953), Београд 1955.
Петровић М., Студенички типик и самосталност Српске цркве, Горњи Милановац,
1986.
Поповић Р., Црквена имовина у немањићкој Србији, Београд, 1991.
Ристић В., 1987: Ристић В., Феудално властелинство y Риђевштици, Саопштења
Републичког завода за заштиту споменика културе СР Србије, XIX (1987), Бео
град 1987.
Ристић В., 1996: Ристић В., Moравска архитектура, Крушевац 1996.
Симић П., „Архиепископ Данило II и црквени устав”, Архиепископ Данило II и ње-
гово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембар
1987, Београд, 1991, 97-103.
Стародубцев Т., 2011:Стародубцев Т., О времену живописања цркве у Рамаћи, у: Пад
Српске деспотовине 1459. године, Београд 2011.
Стефановић А., 1903: Стефановић А., Стара српска црквена архитектура и њен зна-
чаj, Српски књижевни гласник, 9 (1903), Београд 1903.
Стричевић Ђ., 1955: Стричевић Ђ., Два варијетета плана цркава моравске архи-
тектонске школе, Зборник радова Византолошког института, 3, Београд 1955.
Стричевић Ђ., 1956: Стричевић Ђ., Хронологија раних споменика моравске школе,
Старинар, V – VI (1954 – 1955), Београд 1956.
Тарановски Т., Историја српског права у Немањићкој држави, Београд, 1931.
Тодић Б., 1985: Тодић Б., Фреска св. Никодима из Хиландара и проблем датирања сли-
карства католикона, Зборник за ликовне уметности МС, 21 (1985), Нови Сад 1985.
Тодић Б., 1989: Тодић Б., Прилог бољем познавању најстарије историје Велуће, Сао-
пштења XX – XXI (1988 – 89), Београд 1989, 67 – 76.
Трифуновић Ђ., Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Београд,

1990.
Троицки С., „Ктиторско право у Византији и у Немањићкој Србији”, Глас СКА,
CLXVIII, Београд, 1935, 79-133.
Троицки С., „Црквено-политичка идеологија Светосавске Крмчије и Властареве
синтагме”, Глас САНУ, CCXII, Београд, 1953, 155-206.
Ћоровић В., Света Гора и Хиландар, Београд, 1985.
Ћоровић – Љубинковић М., 1958: Ћоровић – Љубинковић М., Уз проблем иконогра-
фије српских светитеља Симеона и Саве, Старинар, VII – VIII (1958), Београд
1958.
Herman E., „Ricerche sulle istituzioni monastiche bizantine. Typika ktetorika, caristicaria
e monasteri «liberi»”, OCP, VI, n. III-IV, Roma, 1940, 293-375.
Челиковић Б., 1998: Челиковић Б., Светилишта рудничког краја, Крагујевац 1998.
Шкриванић Г., 1954: Шкриванић Г., Жичко епархијско властелинство, Историјски
часопис IV, Београд 1954.
Шкриванић Г., 1981: Шкриванић Г., Раваничко властелинство, у: Манастир Раваница
- споменица о шестоj стогодишњици, Београд 1981.
Dragana J. JANJIC
Nebojsa D. DJOKIC
THE CHART OF THE MONASTERY DRENCA
Summary
In this paper canon-legal fundaments for the foundation of the imperial monastery
Drenca, and essential considerations linked with the founder itself in the context of his-
torical importance of the monastery itself will be shown.
Key words: monastery, founder, founding tipic, properties, despot.

Повеља манастира Дренче Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава књига 2 Лепосавић 2016

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Повеља манастира Дренче Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава књига 2 Лепосавић 2016

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Тематски зборник

од водећег националног значаја

Уређивачки и редакцијски одбор Editorial Board

Резимеи на енглеском језику Summaries in English Language

Компјутерска обрада и штампа Computer Text Processing and Print

Сви чланци су рецензирани. All published articles have been reviewed.

Слика на корици Photo on the cover

Косово и Метохија у контексту

Национални научни скуп са међународним учешћем,

Штампање овог зборника суфинансирало је Министарство просветe, наукe и

Драгана Јањић, Небојша Ђокић, Повеља манастира Дренче . . . . . . . . . . . . . . 9

Ђорђе Ђекић, О пореклу иконе Богородице Косенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Гордан Бојковић, Померање политичког, верског и духовног средишта

Марија Савић, Римске виле рустике на Косову и Метохији . . . . . . . . . . . . . 55

Милан Гулић, Од Косова до Косова: Видовданске прославе

Ивана Женарју Рајовић, Прилог познавању делатности

Весна Зарковић, Однос ага и бегова према чифчијама хришћанима

Милун Стијовић, Менталитет Срба на Косову и Метохији

Александар Стаматовић, Ослобођење Метохије у Првом

Милутин Живковић, Ена Мирковић, Махмутбеговић (Беголи)

Владан Виријевић, Здравко Делетић, Разграничење Србије

Иван Бецић, Опажај британског посланства у Београду

Здравко Делетић, Владан Виријевић, Балкански народи

Урош Микетић, Долазак краља Александра I и краљице Марије

Божица Славковић, Ширење великоалбанске пропаганде

Душан Бојковић, Жртве рата на простору Косова и Метохије

Јован Симијановић, Индустријализација у Краљеву

Петар Ристановић, Случај Мартиновић – утицај и употреба . . . . . . . . . . 283

Dragana Janjic, Nebojsa Djokic, The Chart of the Monastery Drenca . . . . . . . . . . 9

Djordje Djekic, The Origin of the Kosenica Virgin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Gordan Bojkovic, The Shift of Political, Religious, and Spirituaal Centre

Marija Savic, Roman Villas Rustics in Kosovo and Metohija . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Milan Gulic, From Kosovo to Kosovo: Vidovdan’s Celebrations

Ivana Zenarju Rajovic, Contribution to the Research of the Work

Vesna Zarkovic, Relationships between agas and begs toward chifchias

Milun Stijovic, Mentality of Serbs in Kosovo and Metohija

Aleksandar Stamatovic, The Liberation of Metohija in the First

Milutin Zivkovic, Ena Mirkovic, Mahmudbegovic (Begoli) Sefedin

Vladan Virijevic, Zdravko Deletic, Delimitation of Serbia

Ivac Becic, The Perception of the British Legation in Belgrade

Zdravko Deletic, Vladan Virijevic, Balkan Nations and Great Powers

Bozica Slavkovic, Spreading of Propaganda of Great Albania

Dusan Bojkovic, War Victims in the Area of Kosovo and Metohija

Jovan Simijanovic, Industrialization in Kraljevo and Kosovska Mitrovica

Petar Ristanovic, Case Martinovic – Influence and Usage . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

Повеља манастира Дренче***

Апстакт: У раду ће бити приказане канонско-правне основе за осни-

Кључне речи: манастир, ктитор, основатељски типик, поседи, деспот.

Дренча је манастир који се налази у истоименом селу, 3 км северно од

* Виши научни сарадник, dragana.janjicka@gmail.com

манастира, значајни за каснија истраживања и реконструкцију манастира,

Анализа повеље манастира Дренче

својине у повељама исказивана је у различитим писаним формама, да би

. Поред владара који су

били највећи дародавци, Цркву дарују и остали друштвени слојеви: власте-

којим се регулише литургијски и унутрашњи поредак манастира17. Типици

17 Никодим Милаш, Правила православне цркве с тумачењима, 2, 272. Татјана Голубовић-

задужбини гарантује потпуна слобода23. На овај начин наведени термини

издржавање, поприлично често у оснивачким ктиторским повељама30. Сва

(истоимене Хиландарске цркве), регулишући и усаглашавајући их црквеним

30 Сергеј Троицки, „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој Србији”, 114-116. Данило

Ктитору је припадало право да предлаже надлежном епископу кандидата за

ову задужбину рангира као царску, слободну од непосредне духовне завис-

чл. 44. Душановог Законика предвиђа и ограничава права и самог патријарха