Запис савременика који је на крсташком походу пратио краља Ричарда Лављег

Срца (прилагођено)

Anno domini 1192. Зовем се Аурелије. Монах сам доминиканског реда. Срео сам енглеског
краља на Сицилији у септембру 1190, када је заједно са француским краљем Филипом
кренуо на Исток да нама хришћанима поврати свету земљу Јерусалим, Часни гроб и Часни
крст Христа Спаситеља.

Сећам се како је било страшно када је стигла вест да је Јерусалим пао у руке неверника.
Вест су најпре донели ђеновљански трговци када су стигли у Рим, у октобру 1188. Света
столица овластила је архиепископа из Тира да крене по Европи и да од европских краљева
тражи помоћ. Европа је била тужна земља тих година. Енглеска и Француска биле су
скоро у непрекидним ратовима, њихов народ у беди и сиромаштву. Гладни, голи и боси
тумарали су блатњавим путевима. Путевима су владале банде које су пљачкале и убијале
путнике, тако да многи нису стигли до својих одредишта. У први сумрак сви су се
затварали у градске зидине које су једино сигурно место. Вест о паду Јерусалима потпуно
је узбудила духове у Европи. Тирски архиепископ је проповедао како су толики ратови и
беда настали због тога. Ако не повратимо Свети грал, хришћане ће још хиљаду година
пратити несрећа и тама. Зачудо, европски краљеви схватише поруку, Енглези и Французи
окончаше свој рат и ујединише се против заједничког непријатеља. Фридрих Барбароса,
немачки краљ, покренуо је најбројнију војску. Цела Европа узбуђено се припремала за
војну. И краљеви, и војници, и кметови делили су исту наду: да ће свима бити боље када
се Јерусалимом завијоре заставе уједињених европских краљева.

Гледао сам тако на Сицилији краља Ричарда и одлучио да и ја пођем с њима и искористим
ову божанску вештину да умем да пишем па да остане неког трага о нашој светој војни.
Ричард, кога сви зову Лавље Срце, заиста је као лав. Слава о његовом витештву давно пре
њега стигла је на Сицилију. Он је храбар и јак. Јаше одлично, бори се одлично и већ се
доказао као добар командант на бојном пољу. Он је висок и згодан. Воли поезију и песму
и живи по витешким правилима. Од скора је краљ Енглеске и има тридесет три године.
Кажу да нема много стрпљења за политичаре и дворске церемоније, али је изузетан витез
што је у овом тренутку најважније. Он ће командовати заједничком војском. Не зна
сироти краљ шта ће га дочекати кад се врати. Не зна да ће му Робин Худ сачувати престо.
Сада мисли само на Јерусалим. Крсташки поход може да почне.

Две године трајао је пут наше војске до Јерусалима. Био је то тежак и мукотрпан пут.
Делом смо ишли кроз пустињу. Војници су бивали све уморнији. Све време смо морали
истовремено да ратујемо са Саладиновом војском јер нас нису остављали на миру ни
трена. Пратили су нас у стопу и како почнемо да правимо војни логор да би се војска
спремила и одморила пред напад, Саладинови емири као осе нападну и поруше камп.
Било је јасно да нема снаге да се суочи као витез на бојном пољу већ овако ситно, као
досадна зоља напада и не да нам мира. Ричард је изузетан и срчан командант. Био је на
првим линијама са војском и онда када су он и Филип добили грозницу. Док се Филип
полако опорављао, Ричард, који је био болеснији, вратио се у бој чим је могао да стоји.

Марширали смо ка југу. Војска је била све уморнија и исцрпљенија. Био је август месец,
несносне врућине и ужасни услови, али је Ричард водио војску и одржавао дисциплину и
поред свега тога. Последњих дана августа имали смо борбе сваког дана, али и поред тога
Ричард је напредовао ка Јерусалиму.

У новембру, после краћег одмора, по ужасним временским условима кренули смо на

Јерусалим. Стигли смо на дванаест миља од града, али смо ипак морали да се повучемо.
Саладину је стигла у помоћ војска из Египта тако да смо пред собом имали две армије.
Краљ Ричард је одлучио да чека бољи тренутак. У међувремену смо повратили сва
утврђења која су нам сарацени били отели. Ближи се дан поновног напада на Јерусалим.
Молим се Богу да буде на нашој страни. Наши разлози су праведни и Бог ће то услишити.
Жалиће сви они који нису били пред Јерусалимом у овом судбоносном часу, 7. јуна аnno
domini 1192.