ОСВАЈАЊА АЛЕКСАНДРА

МАКЕДОНСКОГ/336-332/
Петар Ивеља
 Ко је Александар Македонски
 Александар Велики био је
 краљ античке грчке Краљевине
 Македоније и члан
 династије Аргијада. Рођен је
 у Пели 356. п. н. е. и наследио је свог
 оца краља Филипа II на престолу
 када је имао 20 година. Већину
 владајућих година провео је у војној
 кампањи кроз Азију и
 североисточну Африку, и створио је
 једно од највећих
 царства античког света када је имао
 око 30 година, које се протезало
 од Грчке до северозападне Индије.
 Александар је био непоражен у
 борбама и широко се сматра једним
 од најуспешнијих војних
 команданата историје.
 Битка код Херонеје
 Детаљније: Битка код Херонеје

 Филип II Македонски се придружио Александру Македонском 338. п. н. е. и

 они су заједнички кренули са војском јужно до Термопила. Термопиле су
 заузели након упорне обране тебанског гарнизона. Након тога кренули су да
 заузму Елатеју, која се налазила неколико дана хода и од Атине и од Тебе.
 Атињани су предвођени од стране Демостена тражили савез са Тебом у рату
 против Македоније. И Атињани и Македонци послали су изасланике у Тебу.
 Атина је придобила Тебу. Након тога Филип је кренуо на Амфису. Заробио је
 најамнике, које је ту послао Демостен. Након предаје Амфисе ,Филип се
 вратио код Елатеје и предложио је Атини и Теби коначни мировни споразум,
 али Атина и Теба су то одбиле. Филип је онда са војском кренуо према југу,
 али противничка војска га је блокирала код Херонеје. У бици код
 Херонеје Филип је командовао десним крилом, а Александар Велики је
 командовао левим крилом. Заједно са Александром на левом крилу се
 налазила група Филипових поузданих генерала. Александар Велики је тада
 показао велико јунаштво и успео је да пробије противничку линију уз помоћ
 својих сабораца и онда је натерао противничко десно крило у бег, а након
 тога и Филип натерао у бег и противничко лево крило.[12] У бици код
 Херонеје 338. п. н. е. победила је македонска војска. Након победе код
 Херонеје, Филип и Александар су отишли до Пелопонеза.
 Балкански поход
 Пре похода на Персију, Александар је требао да осигура
 северне границе. Због тога је у пролеће 335. п. н. е. кренуо у
 Тракију[] против Илира и Трибала, за које је знао да припремају
 побуну.[ Док је пролазио кроз Тракију нека племена су се
 препала, па су се покорила,[] а придружило му се и трачко
 племе Агријана. Кренуо је из Амфипоља, прешао је реку Нес и
 стигао је десетога дана до планине Хема (Балкана).[] Ту је
 македонска војска победила Трачане, који су били заузели
 планинске висове. Након тога Александар Македонски је
 кренуо у земљу Трибала, које је победио на реци Лигин,
 притоци Дунава. Три дана након битке на Лигину, Александар
 Македонски је дошао до Дунава, суочавајући се са Гетима, који
 су се налазили са друге стране реке Македонска војска је
 изненада ноћу прешла Дунав, изненадила је и победила Гете и
 заузела им и срушила град.[] На повратку са Дунава Александар
 је сазнао да се побунио Клитија Илирац, краљ Илира, а да му
 помаже Глаукија, краљ Таулантијана.[] Александар се вратио у
 Илирију и победио је оба владара и прислио их на
 повлачење.[] На тај начин Александар је осигурао северну
 границу Македоније. Док је Александар Велики ратовао
 северно од Македоније поново се побунила Грчка.
 Освајање мале Азије
 Када је средио прилике у Грчкој- Александар Велики је
 сазвао своје генерале и пријатеље на саветовање о походу на
 Персију и о томе како водити рат.[ Антипатар и Парменион су
 га саветовали да најпре обезбеди наследника, па да тек онда
 крене у поход.[Александар је сматрао да је срамота да чека
 наследника и заложио се да крену одмах. Александар је 334.
 п. н. е. прешао Хелеспонт.] У Малу Азију је прешао са око
 48.000 пешака, 6.100 коњаника и флотом од 120 бродова са
 38.000 чланова посаде.[ Александрова војска је регрутована у
 Македонији, грчким полисима, Тракији, Пеонији и Илирији,
 а поред тога унајмљени су и најамници. Када је ступио на тло
 Мале Азије код Илија бацио је копље у азијско тло и изјавио
 да прихвата Азију као поклон од богова.[ Александар је
 победио удружену војску малоазијских персијских сатрапа
 у бици на Гранику 334. п. н. е.. Након битке цела сатрапија
 Фригија пала је под власт Александра Великога, и поново
 код Исе 333.године п.н.е побеђује Дарија,осваја целу Малу
 Азију и Египат.
 Освајање Египта
 Освајање Египта]

 Након освајања Тира брзо су падали сви градови на путу

 за Египат, сем Газе. Утврђење у Гази било је добро
 утврђено на брду, па је било потребно да се опседа.
 Након три неуспешна напада Газа је заузета, али
 приликом освајања Александар је био озбиљно рањен.
 Као и у Тиру побијено је све мушко становништво, а деца
 и жене су продане у робље. Јерусалим се одмах предао,
 па је био поштеђен разарања. Александар Велики је
 крајем 332. п. н. е. ушао у Египат, где је дочекан као
 ослободилац. Основао је у Египту Александрију,[ град,
 који ће постати најпросперитетнији град краљевине
 Птолемејида. Кренуо је на дуги пут кроз пустињу до
 Амоновога храма,[] који се налазио у оази Сива. Посету
 храму искористио је за пропагандни ефекат на
 становништво Египта и да би могао да се позива на
 одобрење богова за освајање Персије.
 Битка код Гаугамале
 Александар Македонски је 331. п. н. е. напустио Египат и
 кренуо је према Мезопотамији. Прешао је Еуфрат и Тигар
 готово без икаква отпора. Персијски цар Дарије III је
 сакупљао огромну војску из свих крајева свога царства.
 Планирао је да победи македонску војску помоћу
 вишеструко бројније персијске војске. Осим тога
 планирао је и да се коначна битка са македонском
 војском одвија у равници, где би могао да искористи
 бројчану надмоћ. Дарије је сачекао Александра у
 равници код Гаугамеле са далеко бројнијом восјком.
 У бици код Гаугамеле 331. п. н. е. Александар Велики је
 поново победио персијску војску. Дарије III је успео да
 побегне преко јерменских планина у Медију.[27]Планирао
 је да сакупи у источним сатрапијама нову војску против
 Александра. Након битке Александар је крајем 331. п. н.
 е. заузео Вавилон.
 Поход на исток
 Александар је кренуо за Даријем III прво према Екбатани у Медији, а онда према
 Партији. Међутим пошто није успео да довољно брзо окупи нову војску Дарије је
 морао да бежи према Бактрији. Имао је на располагању 30.000 Персијанаца.[29] Кренуо
 је кроз Каспијска врата. Александар је кренуо за њим у потеру. Циљ му је био да
 ухвати Дарија и сам тиме постане неприкосновени цар Персије. Војска која је пратила
 Дарија била је деморалисана и имала је много дезертера. Сатрап Бес је убио Дарија,
 настојећи на тај начин да одобровољи Александра. Бес се прогласио новим
 персијским царем и повукао се у Централну Азију са циљем да ту започне герилски рат
 против македонске војске. Александар је сахранио Дарија по персијској церемонији, а
 тврдио је да је Дарије њега именовао као наследника персијскога трона. Сматра се да
 је Даријевом смрћу Персијско царство престало да постоји. Александар је Беса
 проглашавао узурпатором персијскога трона и кренуо је према Бактрији у поход
 против њега. Поход против Беса претворио се у велики поход у централној Азији.
 Александар је на том походу основао низ нових градова, укључујући и Кандахар у
 Авганистану. Александар је напредовао кроз Медију, преко Партије, Арије (западни
 Авганистан), Дрангијане, Арахозије (јужни и централни Авганистан), Бактрије (северни
 Авганистан) и Скитије. Спитамен је издао Беса, па је Бес био погубљен. Међутим
 касније, док је Александар био на Јаксарту (Сир Дарји) у походу против Скита
 Спитамен је подигао устанак 329. п. н. е
 Поход на Индију
 Александар се оженио бактријском
 принцезом Роксаном чиме је настојао да освоји срца
 домаћега становништва и тако учврсти своју власт. Након
 тога кренуо је према Индији. Процењује се да је
 Александар Македонски имао на располагању 41.000 до
 46.000 војника, иако постоје и веће процене. Главнина
 македонских снага кренула је у подручје данашњега
 Пакистана кроз Кајберски прелаз. Мањи део кренуо је са
 Александром 327. п. н. е. севернијим путем и уз пут су
 заузели тврђаву Аорн. Аорнова стена представљала је
 место митолошкога значаја за Грке, јер по легенди Херакле
 на свом путу у Индију није успео да је заузме. Током
 пролећа 326. п. н. е. Александар је удружио своје снаге са
 савезником, краљем Таксилом, који је био у
 непријатељству са краљем Пором. Требало је да покори
 краља Пора у Пенџабу да би наставио напредовање на
 исток према Индији. Било је опасно да таквога противника
 остави у позадини и да настави са напредовањем. У бици
 код Хидаспа 326. п. н. е. Александар је победио краља
 Пора и заробио га.
 Побуна војске
 Током 326. п. н. е. Александар је ишао даље на исток дубље у
 Индију. Када је дошао до граница Магаде, тј до реке
 Хифразис (Беас) војска му се побунила. Били су исцрпљени и
 хтели су да се врате кући. Александар Македонски је био љут,
 али на састанку са главним официрима Коин је уверио
 Александра да је боље да се врате. Александар је морао да
 пристане и након осигурања граница почео је да се враћа на
 запад, односно југозапад. Кретао се дуж реке Инд успут
 покоравајући Малије и друга индијска племена. Током 325. п.
 н. е. Александар Велики је наредио Кратеру да се враћа на
 запад једним путем кроз Арахосију и Дрангијану. Александар
 је са другом војском дошао до Индијскога океана, па је део
 пута прешао бродом, а делом прешао кроз пустињу у
 Гедросији, у којој је изгубио много војске. У Карманији (јужни
 Иран) његова војска се поново састала са Кратеровом
 војском. У Сузу су стигли марта 324. п. н. е..
 Побуна у Епиди
 Када је стигао у Опиду Александар Велики је
 објавио да немерава да пошаље кући у Грчку
 10.000 ислужених ветерана.[ Обећао је да ће их све
 збринути. За војску, која је већ раније била
 незадовољна многим Александровим поступцима,
 тај поступак представљао је кап која је прелила
 чашу. Избила је побуна у Опиди августа 324. п. н.
 е.. Александар је угушио побуну хапшењем и
 погубљењем најистакнутијих побуњеника.
 Александрова нова политика је тешка срца ипак на
 крају прихваћена, а Кратер је повео 10.000
 ветерана према Македонији.
 Александров крај
 Александар Велики је умро 10 или 11. јуна 323. п. н. е. у
 Вавилону. У доба смрти имао је 32 године. Постоји нешто
 различит опис његове смрти код различитих аутора. Према
 Плутарху Александар је 10 дана пре смрти приредио велику
 гозбу Неарху и командантима морнарице, а након целе ноћи
 на гозби отишао је на пијанку код Медија из Ларисе.] Након
 целодневне пијанке почела га је трести грозница, која се
 погоршавала све док није више могао да говори и на крају је
 преминуо. Према Диодору и Аријану испио је велики бокал
 немешанога вина Хераклу у част, од чега је осетио жесток
 бол, али Плутарх негира такве тврдње.[ Диодор, Плутарг,
 Аријан и Јустин помињу и теорије које су се биле појавиле да
 је Александар отрован.[] Међутим Плутарх је побио такве
 теорије, а Диодор и Аријан су рекли да то наводе само због
 комплетности приче.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ