Лав Ι

(457 – 474.)

Лав I је, као и његов претходник Маркијан, дошао на власт захваљујући Алану
Аспару, личности која је у том периоду имала најснажнији утицај у Цариграду. Лав је
био први цар у чијем је крунисању учествовао цариградски патријарх. Дотада су се
византијски цареви, и поред све своје побожности, задовољавали традиционалним
световним крунисањем цара: цара, уздигнутог на штиту, крунисао је представник
војске, па су га војска, сенат и народ признавали за цара свечаном акламацијом.
Учешће цариградског патријарха у крунисању Лав I свакако је одраз моћног положаја
који је цариградска столица стекла на недавном васељенском сабору. Отада су сви
византијски цареви примали круну из руку патријарха престонице, па је акт крунисања
временом све више добијо карактет црквеног обреда. У почетку само допуна
световном крунисању војног карактера, тај црквени обред је постепено сасвим потиснуо
стари римски начин крунисања, тако да се у Средњем веку крунисање претворило у чисто
црквени чин.
Да би се ослободио Аспаровог туторства и да би створо противтежу његовој
готској пратњи, Лав I се обратио ратоборном малоазијском племену Исавријанаца.
Исавријски поглавица Тарасикодиса дошао је са јаком четом у престоницу, узео грчко
име Зенон, и оженио се најстаријом царвом ћерком Аријадном 466. године. После
Аспарова потискивања, Цариград је напустио свој равнодушни став према молбама за
помоћ западноримске владе и 468. године послао против Вандалске краљевине у
Африци велику флоту од преко хиљаду лађа. Међутим, вештина вандалског краља
Гајзериха и неспособност царског војсковође Василиска, шурака Лава I, учинили су да
овај подухват, који је коштао Царство 130 000 фунти злата, жалосно пропадне. После
тога је Аспаров утицај опет ојачао, његов син Патрикије је ожењен другом царевом
ћерком и уздигнут за цезара и тиме је, упркос свом варварском пореклу и
припадништву аријанској јереси, признат за престолонаследника. Ипак, ускоро је у
Цариграду поново избао антигермански покрет. Године 471. су Аспар и његов син
Ардабур убијени, а Патрикије, тешко рањен, разведен је од цареве ћерке и лишен царске
титуле. Сада је Зенонов утицај коначно победио: исавријски талас заменио је германски.
Када је 474. године Лав I умро, а круну наследио његов унук Лав II, Зенонов и
Аријаднин син, Зенон је постављен за савладара свом малолетном сину. А када је ујесен
исте године умро и Лав ΙΙ, Исавријанац Зенон је заузео цариградски престо као
самодржац.

Године:

- 457 – 474. године – Владао цар Лав Ι

- 466. година – У Цариград са јаком четом долази Тарасикодиса, вођа
Исавријанаца. Узима име Зенон и жени се царевом ћерком Аријадном.
- 468. година – Експедиција против Вандалске краљевине је доживела фијаско.
Узрок је способносг Гајзериха и неспособност Василиска, византијског
војсковође. Подухват је коштао Византију 130 000 фунти злата.
- 471. година – Антигермански устанак: убијени Алан Аспар и његов син
Ардабур, док је Патрикије рањен и лишен титуле цезара. Исавријански утицај
замењује германски.
- 474. године – Лава I наслеђује његов унук Лав ΙΙ, а уместо њега влада његов
отац, Зенон.
- јесен 474. – Умире Лав II и Зенон преузима престо

Имена:

- Лав I – Цар од 457. до 474. године. Први цар у чијем крунисању је учествовао
цариградски патријарх.
- Алан Аспар – Герман који је на власт довео Лава I. Његов утицај је ослабио
услед доласка Исавријанаца, али је опет ојачао након фијаска против Вандала
468. године. Његов син је оженио цареву ћерку и био проглашен за цезара.
Убијен је у антигерманском устанку 471. године.
- Тарасикодиса / Зенон – Вођа Исавријанаца који је дошао у Цариград 466.
године и оженио се царевом ћерком Аријадном. Тарасикодиса је узео грчко име
Зенон. После устанка 471. године и убиства Аспара постаје главна личност у
Царству. Био је савладар свога малолетног сина Лава ΙΙ 474. године.
- Аријадна – Ћерка цара Лава Ι, која се 466. године удала са Зенона /
Тарасикодису.
- Гајзерих – Краљ Вандала који је одбио напад Византинаца 468. године.
- Василиск – Шурак Лава I и војсковођа који је предводио неуспелом
експедицијом против Вандала 468. године.
- Патрикије – Син Алана Аспара који је 468. године, након неуспеха против
Вандала, оженио другу цареву ћерку и био проглашен за цезара, односно
престолонаследника, упркос свом варварском пореклу и припадности
аријанској вери. Приликом устанка 471. године је рањен и лишен титуле
наследника престола.
- Ардабур – Други Аспаров син. Убијен у побуни 471. године.
- Лав II – Унук Лава II, син Зенона и Аријадне. Наследио је престо 474. године,
али је исте године и умро. Са обзиром на то да је био малолетан, његов савладар
је био његов отац Зенон.

Појмови:

- Исавријанци – Ратоборно малоазијско племе којем се Лав Ι обратио за помоћ

како би стао на крај утицају Германа и њиховом вођи Алану Аспару.