Средњевизантијски период (610 – 1025)

 Борба за опстанак и препород византијске државе ( 610 -711 )

- реформе цара Ираклија
- ратови са Персијанцима и Арабљанима
- изграђивање новог унутрашњег уређења у доба Ираклијевих насљедника

 Доба иконоборачке кризе ( 711 – 843 )

- непоштовање култа икона

- односи са Карлом Великим
- успостављње власти над Словенима на Балкану
- обнова иконоклазма

 Доба успона Византије ( 843 – 1025 )

- борбе са Бугарима
- односи са Македонским Словенима ( Самуилово царство )
- Василије 2. Бугароубивца
Словенска колонизација

 досељавање Словена на Балканско

полуострво средином 6. вијека

 један од најзначајнијих фактора у

развоју Византије

584. слом војно-одбрамбеног

система Виз. на доњем Дунаву

 Словенско –аварски упади

592 -602. сукоби Византије са

Словенима на доњем Дунаву - слом
Византије
ЦАР ИРАКЛИЈЕ ( 610 – 641 ) стварање нове унутрашње организације

1 2

 ХЕЛЕНИЗАЦИЈА И ТЕОКРАТИЗАЦИЈА

 напушта старе римске титуле : caesar , imperator ,

augustus ;

 грчка титула ВАСИЛЕВС ( у античко доба

краљевска , а сад стварна царска титула )

 у употреби само ГРЧКИ ЈЕЗИК ( ЈЕЗИК НАРОДА )

 први византијски владар који је свог сина

крунисао за савладара ( династија ) –
ИНСТИТУЦИЈА САВЛАДАРСТВА

 унутрашње реформе – ТЕМАТСКО УРЕЂЕЊЕ

Цар Ираклије након побједе над  напуштање идеје римског универзализма –

Персијом 630. враћа Свети крст у
Јерусалим. Византија се мора бранити у Малој Азији
Склавиније - области насељене Словенима
 промијењена етничка карта Балкана
 до краја 9. вијека Визатија успоставила власт над
Словенима на Балкану

Стратиотска имања -
Циљ : ојачати војно –
одбрамбени систем ( посједи које су од државе
Византије војници добили за вршење
војне службе )
Значај реформе :
домаћа војска замијенила
је војску федерата
( страних најмника , који
су били скупи и

важно
непоуздани )

Реформе
( реорганизација државе и
њено унутрашње јачање )
Стратиоти -
Стратиоти из својих имања
( домаћи војници сељаци , црпе средства за своје
лично слободни , који се издржавање и наоружавање
насељавају у темама )

Теме -
војно – управне области у
пограничним областима (Мала
Азија) на челу са стратегом
( касније и у унутрашњости
царства )
Тематско уређење – основа
Стратег -
економске и војне моћи
управник теме који је имао Византије
у својим рукама цивилну и
( успорен развој класичних
војну власт
феудалних осноса )
Опсада Цариграда 626. – одбрана града
1. Словени и Авари са копна
2. Персијанци из Мале Азије

Значај : распад аварско- словенског племенског савеза

трајно насељавање Словена на Балкна
Авари нестали са историјске позорнице
ослабљена Персија престала да представља опасност на источним границама

Арабљанске опсаде Цариграда

1. 674 -678.
2. 718. Одбрана града захваљујући оружју ’’ грчка ватра ’’
Грчка ватра је византијски изум који су користили као оружје у поморским биткама. У Византији
била је позната исто као „морска ватра“. Течни пламен се избацивао из неке врсте сифона . Никада
се није сазнао прави хемијски састав ове запаљиве течности, али се сматра да је сигурно један од
основних састојака била шалитра.
 ИКОНОБОРСТВО

Под културним утицајем Арабљана почела је борба

против култа икона (иконоборство), која је потресла
Византију и СТВОРИЛА ВЈЕРСКУ И ПОЛИТИЧКУ
КРИЗУ.
Цар Лав III је 730.год. издао Едикт о забрани
поштовања икона.
Непосредне посљедице иконоборства биле су :
1. Сукоб Рима и Цариграда (папа је из цркве
искључио све противнике икона)
2. Слабљење византијског утицаја у Италији (као
заштитник папства појављује се Франачка, западна
црква се вјерски и политички удаљава од
византијског истока )

Сукоб је окончан осудом иконоборства и побједом

присталица икона на црквеном сабору у Цариграду
843.год. ( успостављен култ икона )
Ислам забрањује приказивање
лика Божјег посланика што је
имало утицај на цареве који су
поријеклом били са истока.
 Борбе са Бугарском
( Симеоново а потом и Самуилово
царство ) значиле су за Византију
борбу за успостављање власти на
Балканском полуострву у 10. вијеку .
Византија на врхунцу моћи – владавина цара Василија II ( 976 -1025 )
ПРОЦЕС ФЕУДАЛИЗАЦИЈЕ У 11. ВИЈЕКУ

- Пропадање стратиота - јачање крупних земљопосједника

- Слабљење царске власти

ПРОНИЈАРСКИ СИСТЕМ – ФЕУДАЛНИ СИСТЕМ

ПРОНИЈА – ЗЕМЉИШНИ ПОСЈЕД КОЈИ ЦАР ДОДЈЕЉУЈЕ КРУПНОМ ФЕУДАЛЦУ ЗА

ОБАВЉАЊЕ ВОЈНЕ СЛУЖБЕ

ПРОНИЈАР – ЗЕМЉОПОСЈЕДНИК КОЈИ ОД ЦАРА ПРИМА ПРОНИЈУ

ПАРИК – ЗАВИСНИ СЕЉАК ( ВИЗАНТИЈСКИ КМЕТ ) КОЈИ ОБРАЂУЈЕ ПРОНИЈУ И

ИЗМИРУЈЕ ФЕУДАЛНЕ ОБАВЕЗЕ ( КАО НА ЗАПАДУ ЕВРОПЕ )
 ВЈЕРСКИ И КУЛТУРНИ УТИЦАЈ
• Рим и Цариград – хришћански вјерски центри
• Борба за превласт у хришћанској васељени
• 1054.године подјела ( ВЕЛИКА ШИЗМА ) хришћанске цркве на :

КАТОЛИЧКИ ЗАПАД > ПРАВОСЛАВНИ ИСТОК

ПАПА : РИМ ПАТРИЈАРХ : ЦАРИГРАД

Културни утицај Византије на Словене ( Јужне и Источне )

- мисионарска дјелатност – христијанизација словенских племена
- Срби , Бугари , Македонски Словени , Руси

Значај –
преко вјерског и културног ширио
се и политички утицај Византије