Македонска династија

Василије I

Василије I, често називан „Македонским“, био је истакнути византијски цар који је владао од 867.
до 886. Рођен је 811. (или вероватно 830-их) у Хариополису, део византијске тематике Македоније,
од родитеља сељака. Његов отац је био Барда, а деда Маиктес, док му је мајка била Панкало, а
њен отац Лeo. Тачно етничко порекло његовог оца остаје предмет дебате, а теорије сугеришу
јерменскo, словенскo или комбинацију оба. Име његове мајке сугерише грчко наслеђе.

Василијев успон на власт био је изузетан. Део детињства провео је у Бугарској након што је његову
породицу заробио кан Крум 813 године. Успео је да побегне на византијску територију у Тракији
836. године. Василијево путовање одвело га је да служи Теофилицu, рођаку Cезара Барде и ујаку
цара Михаилa III. Током своје службе, Василије је привукао пажњу Даниелис, богате жене у
Патрасу, која га је узела у своје домаћинство и обезбедила му богатство. Његове вештине
кротитеља коња и победа у рвачком мечу донеле су му наклоност цара Михаила III, који га је
именовао за пратиоца, повереника и телохранитеља.

По наређењу цара Михаила, Василије се развео од своје жене Марије и оженио Евдокијом
Ингерином, Михаиловом љубавницом, око 865 године. Имао је и везу са Михаиловом сестром
Теклом, која се завршила 870 године. Василијеви блиски сарадници углавном су били Јермени, а
можда је говорио и јерменски кao додатак грчком.

Василије је проглашен за ко-цара 866. године, а наредио је атентат на цара Михаила III 867.
године, чиме је постао једини владар Византијског царства. Показао се као способан и поштован
монарх упркос својим скромним почецима и умешаности у смишљена убиства. Василије је
показао своју побожност и посвећеност Православној Цркви, посветивши своју круну Христу.

Његову владавину обележио је значајан законодавни рад, који је довео до стварања Базилике,
свеобухватног правног законика који се састојао од шездесет књига. Василије је такође надгледао
изградњу катедрале Неа Еклесиа и одржавао добре односе са Римокатоличком црквом. На
спољнополитичком плану, водио је успешан поход против јеретичких павликијана и повратио
власт Византије у јужној Италији(Сицилија). Такође, освојио је Кипар и део Крета.

Године 879. преминуо је Васиљев омиљени син, Константин, што је довело до тога да је Василије
свог најмлађег сина Александра подигао у чин ко-цара. Имао је затегнуте односе са својим сином
Лeoм, за којег је сумњао да би желео да се освети за убиство цара Михаила III.
Васиљев живот се трагично преокренуо када је 886. умро од грознице након несреће у лову када
га је јелен вукао кроз шуму. Његова владавина оставила је трајно наслеђе кроз његову правну
кодификацију и обнову византијске моћи у Италији. Његов наследник био је син Лав VI, који је
наставио очево дело.

Занимљивости:

• Василије је био познат по својој бризи за добробит својих грађана, а многи су га сматрали
заштитником сиромашних.

• Његова владавина се често описује као „златно доба“ Бизантинског Царства због просперитета и
културе коју подржава.

• Василије је био велики љубитељ књижевности и поезије, и сам је писао стихове.

• За своју владавину, Василије је често користио тактике дипломатије и војне моћи како би
остварио своје циљеве.

• Био је признат као вешт војни лидер и стратег, често користећи тактике обмане и брзе покрете
како би победио свог непријатеља.

• Током његове владавине, Византинско Царство постало је једна од најмоћнијих сила на свету.

• Поред својих војних и политичких постигнућа, Василије је такође био познат по својој
дарежљивости према црквви и верским заједницама.

• Његова филантропија и брига за образовање допринели су развоју културе и образовања у

царству.

• Сматра се да је Василије I Македонаки оставио неизбрисив траг у историји Бизантинског Царства

као владар који је спојио војничке вештине са културном и образовном подршком, доприносећи
његовом просперитету и утицају на светску историју.
Василије II: Бугароубица и византијски цар

Василије II, такође познат као Василије II Бугароубица, био је један од најутицајнијих византијских
царева, владао је од 976. до 1025. године. Његову владавину обележила су војна освајања,
административне реформе и посвећеност јачању Византијског царства. Рођен 958. године нове
ере, Василије II се попео на престо као млад, суочавајући се са бројним изазовима током своје
дуге владавине.

Василије II је рођен у македонској династији, син цара Романа II и царице Теофане. Постао је
савладар заједно са својим братом Константином VIII са пет година. Василијеве прве године биле
су обележене борбом за власт и интригама на византијском двору. Након смрти његовог брата
1025. године, Василије II је преузео искључиву власт, започевши владавину која ће оставити
неизбрисив траг у Византијском царству.

Једно од најтрајнијих наслеђа Василија II била је његова војна храброст. За своје немилосрдне
походе на Бугарско царство стекао је епитет „Бугароубица“. Ови ратови, познати као Византијско-
бугарски ратови, трајали су више од двадесет година, са коначним освајањем Бугарске 1018.
Василијеву војну стратегију карактерисала је његова дисциплинована и добро обучена војска,
укључујући елитну Варјашку гарду. Његови немилосрдни напори нису само проширили
византијску територију већ су и ојачали њене границе.

Василије II није био само ратник; био је и вешт администратор и законодавац. Увео је бројне
реформе како би побољшао управљање византијском државом, обезбеђујући њену стабилност.
Реорганизовао је војску, поједноставио опорезивање и проширио централну бирократију. Његови
напори да реформише византијски правни систем довели су до стварања Базилике, свеобухватног
правног законика који је остао утицајан вековима.

Владавину Василија II обележила је његова одлучност да подржава православно хришћанство.

Активно је промовисао Цркву, дајући значајне прилоге манастирима и постављајући лојалне
епископе. Његова верска оданост није била ограничена само на унутрашње послове; такође је
играо улогу у Великом расколу, који је на крају довео до одвајања Источне православне цркве од
Римокатоличке цркве.

Дуга владавина Василија II оставила је Византијско царство у снажном положају, са сигурном

источном границом и добро организованом администрацијом. Међутим, његова жестока
политика и чести ратови утицали су на ресурсе и становништво царства. Његова смрт 1025.
означила је крај једне ере, а царство ће се суочити са новим изазовима у годинама које долазе.

Занимљивости:

 Нису се удали за њега - Упркос бројним понудама за брак, цар Василије II се никада није
женио и није имао потомство. Ово је изазвало забринутост унутар династије, јер није било
директних наследника.

 Писање химни – Василије II је написао „Химну Акатиста“, која је постала важна у источном
хришћанству. Ова химна је посвећена Богородици и и данас се пева у православним
храмовима током Великог поста.

 Усвојени брат - После смрти његовог оца Романа II, као дете, Василија II и његовог брата
Константина VIII усвојио је цар Никифор ИИ, дозволивши им да преузму престо.

 Дипломатске вештине – Иако познат по својим војним успесима, Василије II је показао и

дипломатске вештине током преговора и договора са разним суседним народима и
владарима.

 Поштовање војника – цар Василије II био је познат по својој бризи за војнике. Његова
пажња према војницима ојачала је лојалност његове војске и допринела његовим војним
успесима.

 Трајна лојалност према војницима – Василије II је након освајања Бугарске наредио

сакаћење хиљада заробљених бугарских војника. Њихов губитак допринео је његовој
репутацији као „Бугароубице“, али и изазвао контроверзе.

 Златни вагон – Током војних кампања, Василије II је познат по томе што је користио златна
кола која је носио са собом. Овај вагон се често користио као покретни замак и симбол
владе.

 Дужа владавина – Василије II је владао Византијским царством више од 49 година, што га

чини једним од најдуговечнијих византијских царева.
 Мртви непријатељи - Након што је освојио Бугарску, цар Василије II је наредио да се тела
бугарских војника ексхумирају из масовних гробница и изложе како би показао своју
супериорност над њиховом војском.