Professional Documents
Culture Documents
Лициније се 316. године ставио на страну Басијана против Константина Великог. Када је његов
поступак постао познат, дошло је до грађанског рата, у коме је Лициније доживео пораз у
Панонији, код Ци алије ( лизу данашњег Осијека), 8. окто ра 316. године. У међувремену,
Лициније је именовао за свог савладара локалног војног заповедника дукса Валерија Валенса.
Међутим, Лициније и Валерије Валенс су још једном потучени у лизини Једрена, али је после
нових преокрета дошло до мировних преговора. Један од услова мира ила је и ликвидација
Валерија Валенса. Мир је утаначен 1. марта 317. у Сердики (данашњој Софији). Лициније је тиме
остао ез свих европских поседа осим дијецезе Тракије.
Константин Велики је 324. започео други велики рат против Лицинија након што су односи два
августа постепено погоршавани од 320. године. Нанео му је пораз а затим га је заро ио у
зидинама Византа. Након једног поморског пораза, дошло је до одлучне итке лизу Халкедона,
18. септем ра 324. године. Лициније је ио заро љен и одведен у Солун где је једно време живео
у кућном заро љеништву. Ипак, када је покушао да дигне устанак, Константин Велики је наредио
да уде у ијен[3] заједно са својим малолетним сином Лицинијем II, Константиновим сестрићем.
Види још
Лицинијеви тањири
Референце
1. "Српски сион", Београд 1900.
2. "Београдске општинске новине", Београд 1931.
3. "Браство", Београд 1925. године
Спољашње везе
De Imperatoribus Romanis вебсајт (http://www.roman-emperors.org/licinius.htm) Лициније
Владар српске лозе („Вечерње новости“, 1. август 2009) (http://www.novosti.rs/dodatni_s
adrzaj/clanci.119.html:279781-Vladar-srpske-loze)
Српски цар Ликиније (http://srbskenovine.com/srbski-car-likinije/)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лициније&oldid=23933899”
Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности
За програмере
Статистика
Изјава о колачићима