Грегоријански календар

Грегоријански календар или нови календар је

најкоришћенији календар на свету.[1][2][3] Као
модификација јулијанског календара, први га је
предложио кала ријски доктор Алојзије Лили, а
прогласио га је 1582. године папа Гргур XIII, по
коме је до ио име, путем папске уле Inter
gravissimas[4]. Његове године се роје од године
рођења Исуса Христа.

Грегоријански календар је уведен пошто је

просечна година у јулијанском календару ила Детаљ са гроба папе Гргура који слави увођење
незнатно дужа у односу на тропску годину,[5][6] грегоријанског календара.
изазивајући да пролећна равнодневница полако
иде уназад у календарској години, као и лунарни
календар који се користио за одређивање датума Ускрса.

Грегоријански календар је решио ове про леме из ацивањем извесног роја дана, да и се
календар вратио у синхронизацију са годишњим до има, односно, тропском годином, и малим
скраћивањем просечног роја дана у календарској години, из ацивањем три јулијанске преступне
године сваких 400 година.

Садржај
Историја
Карактеристике
Бројање година
Нова година
Соларни циклус, златни број и индикција
Јулијански период и јулијански дан
Називи месеци
Верске заблуде
Референце
Литература
Спољашње везе

Историја
По савету немачког астронома Кристофера Клавијуса (1538—1612) и напуљског физичара и
астронома Алојзија Лилија (1520—1576), папа Гргур XIII (1502—1585) је 24. фе руара 1582.
о знанио реформу до тада постојећег, јулијанског, календара папском улом Inter Gravissimas
названом по прве две речи њеног текста.[7][8]
Папска ула је садржала следеће одред е:

1. Из календара ће се изоставити 10 дана, тако да после четвртка 4. октобра 1582. следи

петак 15. октобар.
2. Преступна је свака година дељива са 4, осим година дељивих са 100 код којих су
преступне само оне дељиве са 400.
3. Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца
фебруара.
4. Ускрс ће се одсад израчунавати по новом правилу, везаном за нови календар.
5. Први дан у години биће 1. јануар.

Овај нови календар назван је по папи Гргуру грегоријански. По њему је просечна дужина трајања
године смањена на 365,2425 дана (365+97/400 = 365,2425 јер има 97 преступних година на сваких
400) што даје грешку од 365,2425 – 365,2421890 = 0,00031 дан ≈ 26 секунди. То значи да ће се ова
грешка акумулирати на један дан за 1/0,00031 ≈ 3225 година, односно нешто краће јер се током
времена дужина трајања соларне година смањује, а грешка повећава.

Разлика између грегоријанског и јулијанског календара је та што грегоријански има 97

преступних година у сваких 400, а јулијански 100. У грегоријански календар уведано је
„секуларно правило“ да су године дељиве са 100 (секуларне године) просте, осим ако су дељиве
са 400, у ком су случају преступне. То значи да су године 1700, 1800, 1900, 2100, итд. преступне
по јулијанском, а просте по грегоријанском календару. Почетна разлика између јулијанског и
грегоријанског календара од 10 дана, данас износи 13 дана, а након 2100. увећаће се на 14 дана
(што значи да ће Божић по јулијанском календару падати од тада 8. јануара по грегоријанском
календару).

Постојао је својевремено предлог ританског астронома Џона Хершела да се уведе 4000-годишње

правило по којем и свака година дељива са 4000 ила проста уместо преступна, чиме и се
просечна дужина трајања године смањила на 365 + 969/4000 = 365,24225 дана, што је лиже
тропској години, али овај предлог никада није прихваћен.

Увођењем грегоријанског календара, календарска година је при лижена тропској највише до тада.

Када је папа Гргур 1582. године увео нови календар, њега су одмах прихватиле Италија, Пољска,
Португал и Шпанија, а у рзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на
грегоријански календар много касније, а православне тек у 20. веку, с тим што православне цркве
никада нису прешле на овај календар (погледајте Миланковићев календар).

У Краљевини СХС, „нови“ - грегоријански календар званично је прихваћен Законом о

изје начавању с аро и ново кален ара од 10. јануара 1919. године,[9] о јављеном у првом роју
„Служ ених новина Краљевства Ср а, Хрвата и Словенаца“.[10] Овим законом одређено је да у
целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ - јулијанском календару престаје да
важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године[11][12], уводи рачунање времена по
„новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Са ор
СПЦ, па је тако СПЦ остала на старом календару.[13]

За време и после Првог светског рата, осим у Краљевини СХС, јулијански календар у
ванцрквеној примени напустиле су и Бугарска, Грчка, Румунија и Русија. У Турској,
грегоријански календар је почео да се примењује 1925. године.[13]

Карактеристике
Бројање година
Године се у хришћанском календару данас роје од рођења Исуса Христа. Године 523. папски
намесник Бонифације наредио је монаху Дионисију Малом да одреди начин како ће се
спроводити Александринско правило донето на Првом васељенском са ору у Никеји 325. године,
а које каже да ће се године ројати од рођења Исуса Христа. Дионизије је (погрешно) израчунао
да је Исус рођен 25. децем ра 753. године од оснивања Рима, и одредио да хришћанска (нова) ера
почиње 1. јануаром 754. године која је названа 1. година нове ере. Како је Дионизије установио
датум Христовог рођења није познато, али је познато да је Христ рођен у време владавине цара
Ирода Великог који је умро 750. године од оснивања Рима, што значи да је Дионизије погрешио
за најмање 3 године. Иако је ово у рзо схваћено, овакво погрешно ројање година задржало се до
данас.

С о зиром да хришћанска ера почиње од рођења Исуса Христа, на први поглед изгледа
нелогично да је он рођен 25. децем ра, а не 1. јануара. То је, међутим, нормално јер је у време
Христовог рођења већ ио одређен данашњи распоред месеци и рој дана у њима, и ило и
нелогично померати их. Касније су људи почели да називају године пре рођења Христа годинама
пре нове ере, али пошто нула тада још није ила позната 1. година н. е. следи одмах након 1.
године п. н. е.

Јулијански календар уведен је 45. п. н. е., али када се у данашње време говори о датумима пре ове
године, нормално је да се јулијански календар продужи уназад. Ово се назива пролептички
јулијански календар. У пролептичком јулијанском календару преступне су све године пре нове
ере које при дељењу са 4 дају остатак 1 (з ог непостојања 0. године).

Такође постоји и пролептички грегоријански календар који се односи на датуме од пре 1582.
године. Да не и дошло до за уне, пролептички грегоријански календар се ретко користи, уместо
њега се за све датуме до 4. окто ра 1582. користи јулијански, а од 15. окто ра 1582. грегоријански.
Пошто нису све земље прешле на грегоријански календар 1582, то се често неки датуми и после
ове године рачунају по јулијанском календару уколико га је дата земља у то време још увек
користила. Када се, на пример, каже да је Окто арска револуција почела 24. окто ра 1917. то се
односи на јулијански календар, док и по грегоријанском то ио 6. новем ар 1917.

Нова година

Када је Јулије Цезар увео јулијански календар, одредио је 1. јануар за почетак нове године уместо
1. марта који се користио до тада. Пошто се црква оштро противила прославама Нове године уз
о иље алкохола, на Тридентском концилу 567. године утврђено је да је први јануар као почетак
нове године узет грешком и да га тре а променити. Током средњег века коришћени су различити
датуми као почетак нове године. Ако се, на пример, неки документ односи на годину X, то по
данашњем систему може ити:

1. март X. – 28/29. фебруар X+1 године

1. јануар X – 31. децембар X године
1. јануар X-1 – 31. децембар X-1 године
25. март X-1 – 24. март X. године
25. март X. – 24. март X+1 године
Велика субота X. – Велики петак X+1 године
25. децембар X-1 – 24. децембар X. године

У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септем ра, али се године нису ројале од
рођења Исуса Христа него од настанка света за који су утврдили да је ио 1 септем ра 5509 п
рођења Исуса Христа, него од настанка света, за који су утврдили да је ио 1. септем ра 5509. п.
н. е. Од 18. века већина држава се вратила почетку године 1. јануара, осим Италије и Енглеске
које су се 1. јануару вратиле 1750. године. Међутим, када су у питању преступне године, оне су се
увек рачунале узимајући 1. јануар за почетак године.

Соларни циклус, златни број и индикција

У Јулијанском календару веза између дана у недељи и датума у години понавља се у периодима
од по 7 x 4 = 28 година. У грегоријанском календару ово се може применити само на периоде у
које не улазе године дељиве са 100. Период од 28 година назива се соларни циклус. Свака година
у једном соларном циклусу има свој соларни рој који се до ија следећом једначином:

Соларни рој = (година + 8) mod 28 + 1

Свака година има и свој златни рој. Веза између месечевих мена и датума понавља се у периоду
од 19 година (19 x 365,24219 ≈ 235 x 29,52052 односно, у 19 тропских година иде 235 синодичких
месеци), тако да свака година у том периоду има свој златни рој који се до ија на следећи начин:

Златни рој = (година mod 19) + 1

Индикција је коришћена у средњем веку да и се означило место године у 15-годишњем циклусу

прикупљања пореза. Увео ју је император Константин Велики 1. септем ра 312. и коришћена је до
1806. Израчунава се на следећи начин:

Индикција = (година + 2) mod 15 + 1

Индикција нема никаквог астрономског значења

Ова три роја карактеристична су за сваку годину и важна су за разна израчунавања, посе но за
израчунавање датума Ускрса.

Јулијански период и јулијански дан

Јулијански период и јулијански дан не смеју се мешати са јулијанским календаром. Француски

научник Жозеф Жасти Скалиже (1540—1609) желео је да направи нови систем ројања година у
коме ће свака година имати свој рој, ез н. е./п. н. е. И тако је измислио Јулијански период
назван по његовом оцу Жулију Сезару Скалижеу (1484—1558). Скалижеов Јулијански период
почиње 1. јануара 4713. п. н. е. и траје 7980 година после чега поново креће од 1. Година 4713. п.
н. е. узета је јер су њена индикција, златни и соларни рој или 1. Они ће поново ити 1 тек после
15 x 19 x 28 = 7980 година, то јест 3268. године н. е.

Астрономи су по сличном принципу измислили и јулијански дан (JD) да и сваком дану у једном
јулијанском периоду доделили јединствен рој. JD 0 почиње у 12:00 UTC 1. јануара 4713. п. н. е. и
траје до поднева 2. јануара 4713. п. н. е. Тако, 1. јула 2003. н. е. у подне почиње JD 2452882. Често
се користе и децимале, па се 15:00 UTC 1. јула 2003. може означити са JD 2 452 882,125.

Да и се израчунао јулијански дан користи се следећи алгоритам (дељење се односи на целе

ројеве, остатак се занемарује):

До ија се јулијански дан који почиње датог дана у подне. Уколико се жели израчунати JD за датум
пре нове ере, година се најпре мора претворити у негативан рој, н. п. р. 1. година п. н. е. = 0; 10.
година п. н. е. = -9.
Да и се израчунало ком датуму одговара дати јулијански дан, користи се следећи алгоритам:

За грегоријански календар:

a = JD + 32044

b = (4a + 3) / 146097

c = a – (146097b)/4

За јулијански календар:

b=0

c = JD + 32082

Даље, за о а календара:

d = (4c + 3) / 1461

e = c – (1461d)/4

m = (5e + 2) / 153

дан = e – (153m +2 )/5 + 1

месец = m + 3 – 12 x (m / 10)

година = 100b + d – 4800 + (m / 10)

Понекад се користи и модификовани јулијански дан (MJD) који је за 2400000,5 мањи од

јулијанског дана. Тиме се до ијају ројеви који су мањи и лакши за рачунање, и MJD почиње у
поноћ, а не у подне. MJD 0 почео је 17. новем ра 1858. године (по грегоријанском) у 00:00 UTC.

Јулијански дани и модификовани јулијански дани веома су корисни за астрономију, посе но за

астронаутику. Осим јулијанских, постоје и лилијански дани (LD) који се роје од поноћи 15.
окто ра 1582. Године (= LD 1). Названи су по већ поменутом астроному Алојзију Лилију.

Називи месеци

Данас већина језика, укључујући и српски, користи исте називе за месеце у јулијанском и
грегоријанском календару, који потичу из латинског језика. Једино неки словенски језици
(хрватски, чешки, пољски, елоруски и украјински) користе старе словенске називе за месеце.

Јануар (лат. Januarius) носи име по римском богу са два лица Јанусу.
Фебруар (лат. Februarius) носи име по римском празнику Februa.
Март (лат. Martius) назван је по римском богу рата Марсу.
Април (лат. Aprilis) назван је по грчкој богињи Афродити или по латинском глаголу
aperire што значи отворити (асоцира на пролеће).
Мај (лат. Maius) носи име по римској богињи Маји.
Јун (лат. Junius) назван је по врховној римској богињи Јунони.
Јул (лат. Julius) назван је 44. п. н. е. по Јулију Цезару.
А ( A t )ј 8 А
 Август (лат. Augustus) је 8. п. н. е. назван по императору Августу.

Септембар (лат. September) је настао од речи septem што значи седам, јер је био
седми месец у старом римском календару.
Октобар (лат. October) – од речи octo – осам.
Новембар (лат. November) – од речи novem – девет.
Децембар (лат. December) – од речи decem – десет.

Верске за луде
Грегоријански календар користе само цркве западног хришћанства, а присутно је и погрешно
веровање да га користе и неке православне помесне цркве. Наиме, све помесне цркве (осим
Јерусалимске, Руске, Српске, Грузијске и манастира Свете горе), предвођене Цариградском
патријаршијом, користе новојулијански календар (Миланковићев календар), а не грегоријански
календар. Мешање ова два календара је присутно з ог њиховог поклапања, разлика за један дан
ће се појавити тек 2800. године. З ог оваквих за луда, приликом о ележавања великих
хришћанских празника (нпр. Божић — 25. децем ар), често се могу чути честитке упућене свим
хришћанским црквама које празник прослављају по грегоријанском календару. Заправо,
Католичка црква и већина православних помесних цркава употре љавају два различита
календара — грегоријански и Миланковићев.[14]

Референце
1. Introduction to Calendars (http://aa.usno.navy.mil/faq/docs/calendars.php). United States
Naval Observatory. Приступљено 15 January 2009.
2. Calendars (http://astro.nmsu.edu/~lhuber/leaphist.html) Архивирано (https://web.archive.or
g/web/20040401234715/http://astro.nmsu.edu/~lhuber/leaphist.html) 2004-04-01 на сајту
Wayback Machine by L. E. Doggett. Section 2.
3. The international standard for the representation of dates and times, ISO 8601, uses the
Gregorian calendar. Section 3.2.1.
4. Pope Gregory XIII (http://www.papalencyclicals.net/Greg13/index.htm) Архивирано (https://
web.archive.org/web/20090125003906/http://www.papalencyclicals.net/Greg13/index.htm)
на сајту Wayback Machine (25. јануар 2009), Приступљено 31. 3. 2013.
5. Dreyer 2014, стр. 52.
6. North 1989, стр. 29.
7. Kamen, Henry (1998). Philip of Spain (https://books.google.co.uk/books?id=wyWourPR5S8
C&printsec=frontcover&dq=henry+kamen+philip+of+spain#v=onepage&q=gregorian%20cal
endar&f=false). Yale University Press. стр. 248.
8. Mezzi, E., and Vizza, F., Luigi Lilio Medico Astronomo e Matematico di Cirò, Laruffa Editore,
Reggio Calabria, (2010). pp. 14; pp. 52, citing as primary references: Biblioteca Nazionale
Centrale die Firenze, Magl. 5.10.5/a, ASV A.A., Arm. I‑XVII, 5506, f. 362r.
9. Државни и верски празници у војсци Кнежевине и Краљевине Србије, Капетан Миљан
Милкић, Институт за стратегијска истраживања, Београд, Војноисторијски-гласник бр.
1-2 , фуснота pp. 7, УДК 394.26:355.1(497.11)“1839/1918”; Службене новине број 1 од
12. јануара 1919. године, (093.2)
10. Службни гласник: О нама - 1919 (http://www.slglasnik.com/o-nama), Приступљено 14. 11.
2012.
11. Календар: Разлике у датумима између јулијанског и грегоријанског календара, Драго
И. Драговић, октобар 2012 (http://static.astronomija.co.rs/kalendar/knjiga/razlike.htm)
Архивирано (https://web.archive.org/web/20121222062202/http://static.astronomija.co.rs/ka
lendar/knjiga/razlike htm) на сајту Wayback Machine (22 децембар 2012) Приступљено
 lendar/knjiga/razlike.htm) на сајту Wayback Machine (22. децембар 2012), Приступљено
14. 11. 2012.
12. Сто година од увођења грегоријанског календара у Србији („Политика”, 28. јануар
2019) (http://www.politika.rs/scc/clanak/421435/Sto-godina-od-uvodenja-gregorijanskog-kal
endara-u-Srbiji)
13. Срби и Југославија – држава, друштво, политика, Институт за новију историју Србије:
Васељенска Патријаршија, СПЦ и црквене реформе између два светска рата, Др
Радмила РАДИЋ, Београд (2007). (http://www.inisbgd.co.rs/celo/zb_2.pdf). 2007. ISBN
978-86-7005-055-6. стр. 71., Приступљено 14. 11. 2012.
14. Секретарь по межправославным связям ОВЦС прокомментировал вопрос о
календарных стилях, которых придерживаются Поместные Православные Церкви (htt
p://www.patriarchia.ru/db/text/72711.html) (језик: руски)

Литература
Kamen, Henry (1998). Philip of Spain (https://books.google.co.uk/books?id=wyWourPR5S8
C&printsec=frontcover&dq=henry+kamen+philip+of+spain#v=onepage&q=gregorian%20cal
endar&f=false). Yale University Press. стр. 248.
North, J (1989). The Universal frame: historical essays in astronomy, natural philosophy and
scientific method (https://books.google.com/books?id=q2xxatst4OQC&pg=PA29). London.
стр. 29. ISBN 978-0-907628-95-8. »He noted on one occasion that the Alphonsine tables
differed from the Prutenic by nineteen hours as to the time of the vernal equinox of 1588.«
Dreyer, J L E. (2014). Tycho Brahe (https://books.google.com/books?id=CdzSAgAAQBAJ&p
g=PA52). Cambridge. стр. 52. ISBN 978-1-108-06871-0. »He remarks that both the
Alphonsine and the Prutenic Tables are several hours wrong with regard to the time of the
equinoxes and solstices.«
Blackburn, B. & Holford-Strevens, L. (1999). The Oxford Companion to the Year. Oxford
University Press. ISBN 978-0-19-214231-3.
Blackburn, B. & Holford-Strevens, L. . The Oxford Companion to the Year: An exploration of
calendar customs and time-reckoning. Oxford University Press.2003.
Coyne, G. V., Hoskin, M. A., Pedersen, O. (Eds.) (1983). Gregorian Reform of the Calendar:
Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary, 1582–1982
(https://archive.org/details/GregorianReformOfTheCalendar). Vatican City: Pontifical
Academy of Sciences, Vatican Observatory (Pontificia Academia Scientarum, Specola
Vaticana).
Borkowski, K. M., (1991). "The tropical calendar and solar year" (http://articles.adsabs.harvar
d.edu//full/1991JRASC..85..121B/0000125.000.html), J. Royal Astronomical Soc. of Canada
85(3): 121–130.
Barsoum, Ignatius A. . The Scattered Pearls. Piscataway: Georgias Press.2003.
Duncan, D. E. (1999). Calendar: Humanity's Epic Struggle To Determine A True And
Accurate Year (https://archive.org/details/calendarhumanity0000dunc). HarperCollins.
ISBN 9780380793242.
Gregory XIII. (2002 [1582]). Inter Gravissimas (http://isotc.iso.org/livelink/livelink/fetch/2000/2
122/138351/138352/1311683/4020763/2015225/8601RevN005_Inter_Gravissimas.pdf?nod
eid=2179035&vernum=0) (W. Spenser & R. T. Crowley, Trans.). International Organization
for Standardization.
Meeus, J. & Savoie, D. (1992). The history of the tropical year (http://adsabs.harvard.edu/ab
s/1992JBAA..102...40M). Journal of the British Astronomical Association, 102(1): 40–42.
Morrison, L. V. & Stephenson, F. R. (2004). Historical values of the Earth's clock error ΔT
and the calculation of eclipses (http://adsabs.harvard.edu/abs/2004JHA....35..327M). Journal
for the History of Astronomy Vol. 35, Part 3, No. 120. pp. 327–336.
Moyer Gordon (May 1982) "The Gregorian Calendar" Scientific American pp 144–152
 Moyer, Gordon (May 1982). The Gregorian Calendar . Scientific American. pp. 144 152.

Moyer, Gordon (1983). "Aloisius Lilius and the Compendium Novae Rationis Restituendi
Kalendarium" (http://articles.adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-iarticle_query?journal=grc..&ye
ar=1983&volume=book&page_ind=181). In Coyne, Hoskin, Pedersen (1983). pp. 171.–188.
Pedersen, O. (1983). "The Ecclesiastical Calendar and the Life of the Church" (http://articles.
adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-iarticle_query?journal=grc..&year=1983&volume=book&pa
ge_ind=34). In Coyne, Hoskin, Pedersen (eds), Gregorian Reform of the Calendar:
Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican
City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. pp. 17–74.
Richards, E. G.. Mapping Time: The Calendar and its History. Oxford University Press. 1998.
Richards, E. G. . "Calendars". In S. E. Urban and P. K. Seidelmann (eds.) (2013).
Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. (pp. 585–624). Mill Valley CA:
University Science Books. ISBN 978-1-891389-85-6.
Seidelmann, P. K. (Ed.) (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac.
Sausalito, CA: University Science Books.
Swerdlow, N. M. (1986). The Length of the Year in the Original Proposal for the Gregorian
Calendar (http://adsabs.harvard.edu/abs/1986JHA....17..109S). Journal for the History of
Astronomy Vol. 17, No. 49. pp. 109–118.
Walker, G. W. "Easter Intervals (http://adsabs.harvard.edu/full/1945PA.....53..218W)". Popular
Astronomy June 1945, Vol. 53. pp. 162–178, 218–232.
Ziggelaar, A. (1983). "The Papal Bull of 1582 Promulgating a Reform of the Calendar" (http://
articles.adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-iarticle_query?journal=grc..&year=1983&volume=b
ook&page_ind=209). In Coyne, Hoskin, Pedersen (eds), Gregorian Reform of the Calendar:
Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican
City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. pp. 201–239.

Спољашње везе
Calendar Converter (http://www.fourmilab.ch/documents/calendar/)
Inter Gravissimas (Latin and French plus English) (http://www.bluewaterarts.com/calendar/N
ewInterGravissimas.htm)
History of Gregorian Calendar (http://webexhibits.org/calendars/year-history.html)
The Perpetual Calendar Gregorian Calendar adoption dates for many countries. (http://www.
norbyhus.dk/calendar.php)
World records for mentally calculating the day of the week in the Gregorian Calendar (http://
www.recordholders.org/en/records/dates.html)
The Calendar FAQ (https://web.archive.org/web/20051228123115/http://www.tondering.dk/cl
aus/calendar.html) – Frequently Asked Questions about Calendars
Today's date (Gregorian) in over 400 more-or-less obscure foreign languages (http://www.cur
iousnotions.com/todays-date.asp)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грегоријански_календар&oldid=24094372”

Датум и време последње измене странице: 16. октобар 2021. у 15:14

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
О ед ј
Одрицање одговорности

За програмере
Статистика
Изјава о колачићима