Интернационалне бригаде

Интернационалне бригаде су биле добровољачке јединице

које су се током Шпанског грађанског рата бориле на страни
Шпанске Републике и демократски изабране владе против
националистичких снага вођених од стране Франсиска
Франка кога су подржавали Мусолини и Хитлер.[1]

Процењује се да је током рата редове Интернационалних

бригада попуњавало од 32.000 до 35.000 бораца, али не више
од 20.000 у исто време.[2] Додатних 10.000 људи учествовало
је у не-борачким одељењима Интернационалних бригада, а Застава Интернационалних
између 3.000—5.000 странаца били су чланови синдиката бригада
ЦНТ-а и ПОУМ-а.[2]

Садржај
Формирање и регрутације
Учешће у борбама
Битка за Мадрид
Битка на Харами
Битка за Гвадалахару Застава Народног фронта,
Распуштање Интернационалних бригада организације која је била
надређена Интернационалним
Порекло бораца у Интернационалним бригадама бригадама.
Галерија споменика
Референце
Литература
Спољашње везе

Формирање и регрутације
Совјетски Савез је септембра 1936. године први изнео идеју да би се могло кренути с
организованим пребацивањем добровољаца у Шпанију да се боре на страни Републике.
Претпоставља се да је предлог дао Морис Торез.[3] Луиђи Лонго добио је задатак да све уреди са
владом Шпанске Републике. Упркос организовању добровољаца за Шпански грађански рат,
СССР се није повукао из Комитета за неинтервенцију како би избегао дипломатски сукоб с
Француском и Уједињеним Краљевством. Главни центар за регрутацију у Интернационалне
бригаде био је Париз, а надзор је вршио пољски комунистички официр Карол Свјерчевски.
Добровољцима би у Паризу био обезбеђен пасош, новац и помоћ при преласку границе. Тако је
на пример Јосип Броз Тито обезбеђивао пребацивање добровољаца који су долазили из
југоисточне Европе. Међутим, било је и људи који су на своју руку одлазили у Шпанију, без
организованог пребацивања.
Бригаде су основане 9. октобра 1936. године. Тога дана је првих 650 добровољаца упловило у
луку града Аликанте бродом „Сијудад де Барселона“. Многи људи су приступали
Интернационалним бригадама с убеђењем да је одбрана Шпанске Републике први корак у
одбрани демократије од надирућег фашизма или пак полазна тачка у ширењу пролетерских
револуција по свету. Бригадама су приступали и људи који због бедних услова живота или
незапослености нису имали неку перспективу, те различити авантуристи. Шпански анархисти су
у почетку негативно гледали на прилив комуниста-добровољаца, али су напослетку морали да
попусте. Бригаде су биле слабо опремљене и постојали су проблеми у комуникацији због великог
броја учесника различитих нација али су биле веома мотивисане.

Учешће у борбама

Битка за Мадрид

Одбрана Мадрида током трогодишње франкистичке опсаде сматра се једним од највећих успеха
Републике. Интернационалне бригаде су увелико допринеле успешном отпору, иако је
пропаганда Коминтерне знала да претерује у приписивању заслуга бригадама. Од 40.000
републиканских снага, 3.000 је отпадало на борце из Интернационалних бригада.[4][5] Већ 5.
новембра 1936, Први батаљон је успешно учествовао у борбама за Мадрид. Дана 9. новембра
1936. формирана је 12. интернационална бригада са саставом од 1.900 бораца, а 13. новембра 13.
интернационална бригада од 1.550 бораца. У бици на путу за Коруну 13. децембра 1936. совјетска
оклопна јединица је заједно с 12. и 13. интернационалном бригадом одбила напад
националистичких снага. До средине јануара ниједна страна није напредовала опсади односно
одбрани Мадрида, па је успостављено примирје.

Битка на Харами

Дана 6. фебруара 1937. године, након пада Малаге, националистичке снаге покртенуиле напад на
комуникацију Мадрид-Андалузија, јужно од Мадрида. Националисти су 11. фебруара поразили
батаљон Андре Марти 14. бригаде и прешли реку Хараму. Батаљон Гарибалди зауставио је
њихово напредовање тешком артиљеријом. У помоћ му је 12. фебруара пристигао Британски
батаљон 15. бригаде. Позиције борбе остале су познате под именом „брдо самоубиства“. До краја
дана, било је живо само 225 од 600 бораца Британског батаљона. До 17. фебруара су
интернационалним јединицама у помоћ пристигле републиканске снаге. Битка је напослетку
завршила примирјем, а обе су стране присвајале победу.[6]

Битка за Гвадалахару

Након неуспешне офанзиве јужно од Мадрида, националисти су покренули још један напад на
Мадрид, овај пут на северозападу. Циљ је био град Гвадалахара, 50 км од Мадрида. У бици је на
страни националиста био у потпуности ангажован италијански корпус, 35.000 војника, јер је
Мусолини хтео све заслуге приписати Италији. У овим борбама су уз републиканску армију
учествовале 11. и 12. интернационална бригада. Националисти су 11. марта 1937. пробили линију
републиканске армије. Батаљон Телман претрпео је велике губитке, али је успео да одржи фронт
на путу Трихуеке-Ториха. Републиканска авијација је 12. марта напала националистичке
положаје, батаљон Телман извршио јуриш бајонетама и град је успешно враћен у републиканске
руке.
ру

Распуштање Интернационалних бригада

Октобра 1938. године, на врхунцу битке на Ебру, Уједињено Краљевство и Француска приморале
су 1938. шпанску републиканску владу да распусти Интернационалне бригаде.[7] Ова наредба
била је део лоше осмишљене стратегије да ће Немачка и Италија повући подршку
националистима, ако се пре тога повуче подршка Шпанској републици. Републиканска влада
Хуана Негрина објавила је Лиги народа план о повлачењу 21. септембра 1938. године. У то се
време још 10.000 странаца борило на страни Републике, а 50.000 странаца на страни Франкових
националистичких снага (у овај број није убројено још 30.000 Мароканаца).[8] Велики број
добровољаца (претежито борци из Немачке, Италије и Мађарске, којима због ауторитарних
власти није било сигурно да се врате кући) тада је узео шпанско држављанство те су наставили да
се боре у регуларним шпанским војним јединицама. Белгијски и холандски интербригадисти
изгубили су своје држављанство, јер су служили у страној војсци.[9]

Порекло бораца у Интернационалним бригадама

Застава/
Народност Процена Белешке
е

8.962[10]–
Француска
9.000[1][11]

3,000[10][11]–
Италија
3.350[12]
/ Немачка/ 3.000[1]–
Бивор наводи 2.217 Немаца и 872 Аустријанца.[10]
Аустрија 5,000[11]

3.000[1][11]–
Пољска
3,113[10]

2.341[10]–
САД
2.800[11][12]
Балканске
  2.095[10]
државе

Совјетски 2.000- Иако "никад није било присутно више од 800 у једном
Савез 3.000[1] тренутку“.[13]

1.800,[11] Бивор наводи 1.843 "од који су 549 били Шкоти“.[10]

Уједињено
Краљевство 2.000,[12] c. BBC наводи "око 4.000" базирано на проценама МИ5,
4.000.[14] објавио ПРО, Кев.[14]

1.600[11]–
Белгија
1.722[10]
1.546–
Канада Томас процењује око 1.000.[12]
2.000[11]

1.500[1]–
Југославија Види: Југословени у Шпанском грађанском рату.
1.660[11]

Куба 1.101[15][16]

1.006[10]–
Чехословачка
1.500[1][11]
Балтичке
  892[10]
државе

Аргентина 740[17]

Холандија 628[10]

Данска 550 220 погинулих.

Шкоти из Лоулендса и Хајлендса, подељени у

Шкотска 549 Британском батаљону, батаљону Абрахам Линколн с
Канађанима.[10]

528[10]–
Мађарска
1.500[1]

Процењено 799[10]–1,000[12] бораца из Скандинавије

  Шведска 500[18] (Томас процењује на 1.000 – од који су 500 били
Швеђани.[18])

Бугарска 462

Швајцарска 408[10]–800
 Ирска 250 Подељени у Британском батаљону и батаљону
Абрахам Линколн

Норвешка 225 100 погинуло.[19][20][21]

Естонија 200[22]

Грчка 160

Португалија 134[10]

Луксембург 103 [23]

Организовала Комунистичка партија Кине, већина

Кина 100[24]
бораца били су Кинези из емиграције.[25]
Мексико 90

Кипар 60

Филипини 50 [26][27]

Албанија 25

Костарика 24[1]

Остали 1,122[10]

Галерија споменика

Албасете Барселона Београд

Берлин Канбера Диделанж



Стокхолм Глазгов Киркедли

Лондон Мадрид Париз

Рединг Сан Франсиско Сијетл

Викторија (Британска
Колумбија)

Референце
Референце

1. Thomas 2003, стр. 941–5

2. Thomas 2003, стр. 941—5; Beevor (2006), pp. 257.
3. Beevor 1999, стр. 124.
4. Beevor 1999, стр. 137.
5. Anderson 2003, стр. 59.
6. Thomas 2003, стр. 579.
7. Lorenzo Peña, eroj@eroj.org. „La Pasionaria's Farewell Message to the International
Brigade fighters” (http://www.eroj.org/biblio/ibarruri/adios.htm#mensaje). Eroj.org.
Приступљено 13. 11. 2013.
8. Exit (http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,760250,00.html) Архивирано (http
s://web.archive.org/web/20130721033018/http://www.time.com/time/magazine/article/0,917
1,760250,00.html) на сајту Wayback Machine (21. јул 2013) - Time, Monday, 3 October
1938
9. Orwell 1938.
10. Lefebvre 2003, стр. 16. Quoted by Beevor (2006), pp. 468.
11. Quoted in Alvarez (1996).
12. Thomas 1961, стр. 634–639
13. Beevor 2006, стр. 163.
14. BBC News (2011).
15. „Los voluntarios cubanos en la GCE | The Volunteer” (https://web.archive.org/web/20150504
020933/http://www.albavolunteer.org/2012/07/los-voluntarios-cubanos-en-la-guerra-de-espa
na/). Albavolunteer.org. 2. 7. 2012. Архивирано из оригинала (http://www.albavolunteer.or
g/2012/07/los-voluntarios-cubanos-en-la-guerra-de-espana/) на датум 04. 05. 2015.
Приступљено 13. 11. 2013.
16. Victor Joh on September 12, 2011 at 10:22 pm (12. 9. 2011). „New book on Cubans in SCW
| The Volunteer” (https://web.archive.org/web/20150511201351/http://www.albavolunteer.or
g/2011/08/new-book-on-cubans-in-scw/). Albavolunteer.org. Архивирано из оригинала (htt
p://www.albavolunteer.org/2011/08/new-book-on-cubans-in-scw/) на датум 11. 05. 2015.
Приступљено 13. 11. 2013.
17. „Voluntarios Argentinos en la Brigada XV Abraham Lincoln | The Volunteer” (http://www.alba
volunteer.org/2010/06/voluntarios-argentinos-en-la-brigada-xv-abraham-lincoln/).
Albavolunteer.org. 1. 6. 2010. Приступљено 13. 11. 2013.
18. Thomas 2003, стр. 943.
19. Moen, Jo Stein og Sæther, Rolf: Tusen dager – Norge og den spanske borgerkrigen 1936-
1939, Gyldendal. 2009. ISBN 978-82-05-39351-6.
20. Holm, Vegard. „Virkelig solidaritet mot fascismen” (https://web.archive.org/web/2013102919
4712/http://www.frifagbevegelse.no/norge/article2745093.ece) (на језику: (језик: бокмал)).
frifagbevegelse.no. Архивирано из оригинала (http://www.frifagbevegelse.no/norge/article2
745093.ece) на датум 29. 10. 2013. Приступљено 13. 11. 2013.
21. „Tusen dager” (http://www.tusendager.no/). Tusendager.no. Приступљено 13. 11. 2013.
22. Kuuli 1965.
23. Livre historiographic d'Henri Wehenkel: D'Spueniekämfer (1997)
24. Museum, China (31. 5. 2012). „ 朱德等赠给国际纵队中国支队的锦旗 ” (https://archive.today/20
130116070845/http://www.chnmuseum.cn/tabid/212/Default.aspx?AntiqueLanguageID=144
2). chnmuseum. Архивирано из оригинала (http://www.chnmuseum.cn/tabid/212/Default.as
px?AntiqueLanguageID=1442) на датум 16. 01. 2013. Приступљено 26. 10. 2013.
25. Unknown (30. 3. 2005). „ 战斗在西班牙反法西斯前线的中国支队 ” (https://web.archive.org/we
b/20080706092740/http://www.luobinghui.com/krwj/yx/200503/1497.html). Luobinghui.
Архивирано из оригинала (http://www.luobinghui.com/krwj/yx/200503/1497.html) на датум
06. 07. 2008. Приступљено 26. 10. 2013.
26. „Spanish Civil War - Filipino Involement | pinoyhistory” (https://web.archive.org/web/201603
04003946/http://pinoyhistory.proboards.com/thread/1673). Pinoyhistory.proboards.com. 3. 3.
2011. Архивирано из оригинала (http://pinoyhistory.proboards.com/thread/1673) на датум
04. 03. 2016. Приступљено 13. 11. 2013.
27. „SPANISH FALANGE IN THE PHILIPPINES, 1936-1945” (https://web.archive.org/web/2015
0924013847/http://www.florentinorodao.com/scholarly/sch95b.htm). Florentinorodao.com.
Архивирано из оригинала (http://www.florentinorodao.com/scholarly/sch95b.htm) на датум
24. 09. 2015. Приступљено 13. 11. 2013.

Литература
Beevor, Antony (1999). The Spanish Civil
War (https://books.google.com/books?id=1
rAnQAAACAAJ). Cassell P L C.
ISBN 978-0-304-35281-4.
Anderson, James Maxwell (2003). The
Spanish Civil War: A History and
Reference Guide (https://books.google.co
m/books?id=evxoAAAAMAAJ).
GREENWOOD Publishing Group
Incorporated. ISBN 978-0-313-32274-7.

Спољашње везе
IBMT the international brigade memorial trust (http://www.international-brigades.org.uk/)
Abraham Lincoln Brigade Archives (https://web.archive.org/web/20040830083601/http://ww
w.alba-valb.org/)
Reproduction of International Brigades flags, badges and t-shirts (http://www.socialistproduct
ions.org)
Freedom fighters or Comintern army? The International Brigades in Spain by Andy Durgan
(http://pubs.socialistreviewindex.org.uk/isj84/durgan.htm)
Documents on the International Brigades from "Trabajadores: The Spanish Civil War
through the eyes of organised labour" (http://contentdm.warwick.ac.uk/cdm/search/collectio
n/scw/searchterm/international%20brigade*/order/nosort), a digitised collection of more than
13,000 pages of documents from the archives of the British Trades Union Congress held in
the Modern Records Centre, University of Warwick

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интернационалне_бригаде&oldid=24256424”

Датум и време последње измене странице: 25. децембар 2021. у 19:32

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима;
могући су и
додатни услови.
Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности

За програмере
За програмере
Статистика
Изјава о колачићима