Сремска Митровица

Сремска Митровица је градско насеље и седиште истоимене јединице

локалне самоуправе. Сремска Митровица је и највећи град у Срему,
Сремска Митровица
административни центар Сремског управног округа и један од
најстаријих градова у Војводини и Ср ији. Град је смештен на левој
о али реке Саве. Према попису становништва из 2011. године у граду
је живело 38.986 становника.

Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње

Сремске Митровице, ио је престоница Римског царства током периода
тетрархије. Називан је и „славном мајком градова”. Бројни римски
цареви су рођени у или у лизини Сирмијума, а они су редом:
Хереније Етрускус (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249—251),
Клаудије II (268—270), Квинтил (270), Аурелијан (270—275), Про (276
—282), Максимијан (285—310), Констанције II (337—361) и Грацијан
(367—383).

Садржај
Етимологија
Положај града и везе са околином
Историја
Праисторија
Староримско раздобље
Средњи и нови век
Хабзбуршко доба
Двадесети век
Демографија Сремска Митровица- колаж слика (Панорама
Култура и образовање града, Империјална палата у Сирмијуму,
Градска уметност Православна црква Светог Димитрија,
Историјско језгро Сремске Митровице Споменик светом Тројству, Фонтана Камени
цвет, Војнограничарска зграда у Сремској
Привреда
Митровици, Градска библиотека, Музеј
Туризам
Срема)
Спорт
Посебности и занимљивости
Галерија слика — градска знамења
Рођени у Сремској Митровици
Становници Сремске Митровице
Застава
Партнерски градови
Грб
Галерија
Административни подаци
Види још
Држава Србија
Референце
Аутономна Војводина
Спољашње везе
покрајина
Управни округ Сремски округ
Етимологија Стара имена Sirmium (Римско
царство)
Civitas Sirmiensium et
Још је Бонфиниус, историчар на двору Матије Корвина, писао да је Amantinorum (Римско
Сирмијум до ио име по вођи илирског племена Три ала, Сиру, чије је царство)
име латинизовано у Сирмус. Тако се име насеља јавља већ у 4. веку п. Colonia Flavia Sirmium
н. е. По другом мишљењу, име долази од вође келтског племена (Римско царство)
Тауриска, такође из 4. века п. н. е.

Изгледа да корен речи води порекло од санскритске речи „сру” која Sirmio (средњи век)
значи с рујање, у овом случају „водени ток”, „течење”, слично корено Civitas Sancti Demetrii
речи „сер”, која у староиндијском о лику значи ка ља и, од чега и (средњи век)
долази латински о лик serum. Илирска реч „сир”, вероватно је Д(и)митровица
редуковани степен исте речи, из чега је латинизацијом настало Sir-m- (средњи век)
ium. Датовање овог, латинизованог имена, везује се у сваком случају за Szávaszentdemeter
сам почетак 1. века нове ере и долазак Римљана у мало и (мађарско)
просперитетно насеље Илира и Келта на о али Саве. Назив Сирмијум
Dimitrofçe/Шехер-
је у непосредној вези са реком Савом, латински Savum. У то до а
Митровица (турско)
остало је записано и још неколико варијација основног имена и то:
Civitas Sirmiensium et Amantinorum (Плиније, почетак 1. века) и
Colonia Flavia Sirmium (79. година). У сваком случају и порекло имена Mitrowitz (немачко)
и насељавање Сирмијума имали су вишевековну традицију и пре Митровица (српско)
доласка Римљана. Главни узрок томе је повољан географски положај у Mitrovica (хрватско)
плодном међуречју Саве и Дунава, што је погодовало развоју трговине Митровица на Сави
између хеленистичког (грчког) и западног света, у којој је Сирмијум (неформално име, око
још у старој ери имао велики значај. 1870 – 1920)
Hrvatska Mitrovica
Варијанта имена Sirmium, Sirmio (Сирмиј), представља директан
континуитет традиције латинског назива за насеље и као такво опстаје (НДХ, 1941–1944)
упркос пропасти римске царевине и честим освајањима, рушењима и Становништво
спаљивањима, прво од стране Источних Гота, затим Хуна (441), Гепида Становништво
и Авара (582). Име је преживело и период 8—11. века и смену прво
франачке, потом угарске и коначно византијске власти. — 2011. 37.751
— густина 779,98 ст./km2
Године 1180, Византија предаје град Краљевини Угарској, која подиже
нов средњовековни град на темељима срушеног и некада велелепног Агломерација 79.940
Сирмијума. Град до ија име Civitas Sancti Demetrii (Гра Све о Географске карактеристике
Дими рија), по градском патрону и у Сирмијуму погу љеном Координате 44° 58′ 20″ СГШ;
хришћанском мученику Светом Димитрију. Мађари од тад град
19° 36′ 33″ ИГД
називају и Szávaszentdemeter, а Ср и — Д(и)митровица.
Временска UTC+1 (CET), лети
Године 1526. град пада под османску власт. Тада је почео развој зона UTC+2 (CEST)
Митровице као турске каса е. Град је ио познат као Шехер-
Апс. висина 82 m
Митровица или турски Dimitrofçe.
Површина 48,4 km2
Пожаревачким миром 1718. Митровица постаје део Ха з уршке
монархије у којој Ср и до ијају одређене привилегије, као што је и
употре а сопственог језика. У тим годинама се и први пут јавља
модификовано српско име за град ( ез првог слова ”Д”) — Митровица.
До 1881. године и укидања Војне границе и директне аустријске
управе, град је познат под немачким служ еним именом Mitrovitz, да
и од исте године, до ијањем статуса сло одног краљевског града,
служ ено име насеља ило на српском, односно хрватском језику —
Митровица/Mitrovica. Ово име одржава се око 40 година, све до
пропасти Аустроугарске и стварања нове заједничке државе Ср а,
Хрвата и Словенаца, када је у првим годинама после 1918. служ ено
придодат географски префикс Сремска. Један од разлога промене ила Сремска
је и потре а за формалним разликовањем Митровице од истоименог Митровица
града на Косову, са којим се престоница Срема по први пут нашла у
истој држави.

Следећу промену имена извршиле су усташке окупационе власти, по

прикључењу Срема НДХ 1941. године. Тада је име града промењено у
Hrvatska Mitrovica, да и по осло ођењу 1944. ило враћено у
Сремска Митровица, име које град и данас носи.
Од осталих имена на језицима митровачких националних мањина
издвајају се и русинско Сримска Ми ровица и хрватско Srijemska
Mitrovica. Називе Сријем, Сријемска Митровица или Сријемски
Карловци су раније користили и Ср и ијекавци, али су ти о лици
остали данас само код католика нашег језика.

Сирмијум се звао на вулгарнолатинском Серми. У Музеју Војводине у

Сремској Митровици је изложен податак да је старији о лик имена
града гласио Серми. У з орнику "Војводина" (књига I, Нови Сад,
(1939). стр. 109.), у делу о топономастици пише да је Сирмијум ило
само име града, никако територије. Даље у фусноти 11 поменуте књиге
стоји да је о лик са Е место И (sermenses) потврђен натписима ("чланак
у Zeitschrift fur roman Philologie, св. XLVI. стр. 386, дело Појаве
вулгарнолатинског језика pp. 24, 26, 31, 65.").

Мирослава Мирковић у књизи "Сирмиум — Историја римског града од

I до краја IV века", на страни 110. пише да се на натписима из VI века
из Салоне спомињу две личности за које се може претпоставити да су
из егле из Сирмиума после пада града у руке Авара. Једна од њих је
а атиса (опатица), Јохана, која се спомиње на следећем
вулгарнолатинском натпису: "Овде почива у миру света опатица
Јохана сирмијумска грађанка, која поживе..." (На латинском: "...abatissa Сремска Митровица на мапи Србије
Johanna civis SERMENSES qui bixit..."). Остали подаци
Градоначелник Светлана Миловановић
Положај града и везе са околином (СНС)
Поштански 22000
Град се налази у
број
северозападном делу Ср ије и
југозападном делу Војводине, Позивни број 022
на контакту трију различитих Регистарска SM
морфолошких целина: ознака
сремске равнице, мачванске
равнице и фрушкогорског Веб-сајт
по рђа. Сремска Митровица www.sremskamitrovica.rs (http://www.srem
има географски положај на 44 skamitrovica.rs/)
Ауто-пут Е-70 европског значаја степени и 58 минута северне
пролази северним ободом града географске ширине и 19 степени 36 минута источне географске дужине и
простире се по јужном о оду сремске лесне терасе и на алувијалној равни
леве о але реке Саве, на просечној надморској висини од 82 m. Градско
насеље заправо је конур ација три насеља: Сремске Митровице као
централне ур ане целине, суседне Мачванске Митровице на десној о али
Саве и највећег села по роју становника у Ср ији, Лаћарка, на западу.
Град се налази на веома повољном месту, свега 75 km од главног града
земље, Београда, са којим га везује ауто-пут Е-70 европског значаја. Са
Београдом је град повезан и једином двоколосечном пругом у држави. Од
покрајинског седишта, Новог Сада, удаљен је 50 km. Од границе са
репу ликом Хрватском град је удаљен 35 km.

Положај у лижој околини, такође је повољан удући да је град настао на

Железничка станица Сремска „најтањем“ делу Срема, на месту где су копнени путеви који воде са
Митровица на двоколосечној прузи Балкана и Београда на истоку ка данашњој Хрватској на западу нај лижи
Београд-Загреб воденим путевима (реци Сави). Ови путеви овде праве сао раћајно
чвориште. Поред тога место Сремске Митровице је повољно, јер је ово
место на Сави где је она нај лижа Фрушкој гори. Такође, град је
о разован на месту где је савска о ала најприступачнија. У прошлости су делови источно и западно од града или
изузетно мочварни и тешко приступачни, па је ово место ило погодно за прелазак преко реке и управу над њом у
овом делу тока. Ова околност је ила и итна са становишта од ране, јер су околне мочваре иле и „природни
едем“ у ратним временима.

Историја
Праисторија

Прошлост Сремске Митровице и њене лиже околине, која у

историјској епохи достиже старост од око два миленијума, има своје
ду ље корене у материјалној култури праисторијских популација и
досеже до првих почетака људског живота у региону Срема и
Паноније, или око 7000 година пре наше ере.

За најстарију епоху људског друштва старије камено до а (палеолит) не

постоје археолошки докази који и потврђивали њену присутност на
Античка Калварија данас
терену данашње Митровице. Једино фосили мамута (Elephas
primigenius), џиновског јелена (Cervus megaceros) и дивљег говечета
(Bos primigenius), који делимично представљају фауну овог периода, а
нађени у муљу Саве, указују на могућности постојања привремених
станишта палеолитских људи, чије је основно занимање ловачко-
сакупљачка привреда.

Данас се експонати пронађених праисторијских налаза равничарске

фауне налазе у оквиру сталне поставке Музеја Срема.

Посматрајући Фрушку гору као ”острво” у непрегледној панонској

равници, није тешко закључити да је праисторијски ловац често
напуштао своје тамошње сигурно станиште и правио дуже
(ри о)ловачке експедиције до Саве, ту оравио и по више месеци у
новим привременим стаништима, саграђеним за те прилике. Млађе Руине економског дела Царске палате из
камено до а (неолит) карактеришу и на овом простору појава доба старог Рима у градском средишту
земљорадње, припитомљавања животиња, као и стварање нових
насео ина — групација земуница, најчешће поред река и других
водених пространстава. Такав је случај ио и са малим
земљорадничким и ри оловачким насељем на Сави на месту данашње
Сремске Митровице.

Старија фаза неолита позната је у археологији наших простора и као

старчевачка и керешка цивилизација. Материјални остаци старчевачке
културе констатовани су на локалитету Калварија, тзв. нултој тачки и
центру развоја удућег насеља у праисторији и старом веку, малом и
скоро неприметном режуљку у источном делу данашњег града,
предмету мистике и прича откад је Митровице и Митровчана.
Узвишење Калварија, (данас са малом католичком капелом-криптом
подигнутом 1921. и гро љем из 19. века) потковичастог је о лика и
висине око 12m и једино је природно узвишење видљиво из лиже и
Мурал на фасади породичне куће.
даље околине Сремске Митровице. Поред њега, са западне стране,
Представа континуитета Сирмијума-
протиче поток Чикас, који долази са Фрушке горе и улива се у Саву. Сремске Митровице
Веома повољан положај, лизина питке воде и Саве, коју су старчевци
користили за ри олов, а вероватно и као сао раћајницу, или су
идеални услови за почетак масовнијег насељавања. Тзв. Винчанска култура, која на овом простору наслеђује
старчевачку, проширује прво итно станиште (Калварију) на још две локације непосредно уз реку, данас на
градским о одима: Ле е на источној, и Вар а, или Мала с рана на западној периферији данашњег града.
Завршетак млађег каменог до а о ележава сопотско-ленђерска културна група која у некадашње насеље старчеваца
и винчанаца емигрира из западнијих крајева Срема и Славоније. У акарном до у (енеолиту) које долази после
млађег каменог, Срем и данашњи простор Митровице насељавају нове етничке групе са севера и запада ( одрог-
керестурска, аденска и вучедолска), које већ користе метал и захваљујући томе покоравају домороце. Из овог
периода карактеристични су налази тзв. вишеслојних стам ених насеља као и прилично умешних достигнућа
примитивне металургије — лепезастих оруђа од акра који је на ово подручје уистину могао стизати само
трговином (налази са локалитета Ле е ).

Развијено метално до а, које на овом простору почиње са средњим ронзаним до ом, о ележено је почецима
плужне земљорадње и развијене о раде метала. У том периоду овај простор насељен је претежно становништвом
из ватинске и ду овачко-жуто рдске групе. Посе на вредност ронзе, као специфичног материјала за равничарско
подручје, види се пре свега у открићима остава ронзаних предмета у којима је становништво чувало своје највеће
драгоцености у периоду пред најезду нових цивилизација које су већ поседовале гвожђе. Једна таква, тзв. трако-
кимерска цивилизација, о ележава почетак гвозденог до а (халштата) и на сремском простору. Археологија и
историја ни до данас нису у могућности да саопште прецизније податке о етничкој припадности становништва
праисторијске Митровице из гвозденог до а. Неки антички извори, као могуће становнике тог до а на овом
простору, помињу племена из реда разнолике илирске групе — Амантине, док археолошка ископавања дају и
могућност постојања насеља племена Панона.

Доласком Келта Срем улази у протоисторијску епоху, познату у историји и као млађе гвоздено до а (латен). У Срем
и на подручје данашње Митровице ово одлично организовано ратничко племе долази после смрти Александра
Македонског, крајем 4. века п. н. е. Њихово племе, или савез племена, познати као Скордисци, насељава шире
подручје доњег тока Саве и ушћа у Дунав и о разују прву заједницу на овим просторима са одликама примитивне
државе. На локацији Калварија откривено је насеље Келта (Скордиска), касније у великој мери девастирано новим
римским укопавањима. На простор калваријског насеља Келти доносе употре у гвожђа као главног материјала,
почетке грнчарства и ковање новца, као предуслова за оз иљнији развој трговине и клицу нове ро но-новчане
привреде која у рзано смењује дотадашњу примитивну натуралну. На крају халштата интензивни су и доласци
грчких трговаца (углавном родовима, Савом), који доносе пре свега занатске и коване производе, што потврђују и
ројни археолошки налази грчког накита и других предмета на широком подручју града и околине. У сваком
случају келтски опидиум (утврђење) представља клицу праисторијског Сирмијума, који су колонизатори Римљани
по свом доласку у јеку античке ере (1. век) затекли и у прво време користили.

Тако континуитет живота праисторијског до а Сремске Митровице траје од млађег каменог до а до доласка
Римљана, са мањим прекидима у раном ронзаном до у.

Староримско раздобље

Основавши град на о али Саве, Римљани су омогућили његов развитак.

Град расте вртоглавом рзином и у 1. веку нове ере стиче највиши
градски ранг — постао је Колонија римских грађана и до ија изузетан
војнички и стратешки значај. У њему се припремају ратне експедиције
царева Трајана, Марка Аурелија, Клаудија II. Од средине трећег века
Сирмијум је постао економско средиште читаве Паноније, те је дао
Царству неколико великих људи. У њему или околини рођени су цареви
Деције Трајан, Аурелијан, Про и Максимијан, сви романизовани Илири-
домороци.
Руине Царске палате Сирмијума.
Сирмијум је ио за владе Римљана и једна је од четири престонице
царства (Аугуста Треверорум — Медиоланум — Никомедија —
Сирмијум). Најпознатији историчар IV века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум „славном и многољудном
мајком градова“. Град је ио метропола Паноније и Илирика, ранохришћански центар са ројним епископима и
мученицима. У до а највећег процвата Сирмијума, у III и IV веку, овде је постојала велика ковница златног и
осталог новца, раскошна царска палата, са водоводом и термама, хиподромом, позориштем и амфитеатром,
форумом и другим важним грађевинама. До сада је откривено осам ранохришћанских храмова, од којих су
најпознатији они посвећени Св. Иринеју, Св. Димитрију и Св. Синероту. У до а највећег прогона Хришћана, на
Ускрс 6. маја 304. године, на једном од савских мостова погу љен je први епископ Сирмијума Иринеј, а три дана
касније и његов ђакон Димитрије. После 313., Сирмијум постаје важан црквени хришћански центар. Током IV века
овде је одржано неколико општеримских црквених са ора, на којима су доношене познате сирмиумске формуле,
потврђивано а затим осуђивано тзв. аријанско учење.

Крајем 4. века град је дошао под власт Источних Гота, да и 441. године практично нестао у хунском покољу и
великом пожару. Захваљујући хунском пустошењу Сирмијума је култ Светог Димитрија пренет из Сирмијума у
Солун. У Сирмијуму су се потом смењивали разни владари, да и се 582. године предао Аварима, а преживели
становници емигрирали у Далмацију. Током овог периода освајање Сирмијума ило је кључно за држање контроле
над јужном Панонијом.

Средњи и нови век

1180. године град је припојен Угарској. Византија је више пута езуспешно покушавала да га освоји. Неста илна
историја учинила је од некадашњем царског града гомилу рушевина. После тога, на рушевинама Сирмијума, никао
је нови средњовековни град — Civitas Sancti Demetrii, тј. Град Светог Димитрија или на српском Димитровица,
према Св. Димитрију, заштитнику града и истоименом манастиру око кога је ново насеље и почело да се шири.
У 15. и 16. веку честа су разарања од стране Турака, да и 1526. године
град пао под османлијску власт. Тада је почео развој Митровице као
турске каса е. Град је ио познат као „Шехер Митровица“ и имао је
муслиманску већину. Током овог раздо ља од век и по град је доживео
знатан развој и до ио потпуно оријенталне црте, које су
препознатљиве и дан-данас.

Од 15. до 18. века ројни Ср и из Ср ије су се доселили у Срем,

ежећи од турског терора, што је утврдило словенски и српски
карактер Срема. У то време су подигнути чувени фрушкогорски
манастири.

Од 1881. године град постаје део Жупаније

Хабзбуршко доба Срем у оквиру Краљевине Угарске
(краљевства Хрватске и Славоније)
1688. године аустријска војска је ушла у Срем и после великих
разарања Пожаревачким миром град, у међувремену потпуно разорен,
улази у састав угарског дела Ха з уршке монархије. Сремска
Митровица се у ово до а јавља као погранични град у оквиру
Ха з уршке монархије. Будући да је река Сава ила граница према
заосталом Османском царству град је постао део Војне крајине, сектор
Петроварадинска регимента. Ово је у великоме одредило развој града
током овог раздо ља. Положај Сремске Митровице у крајњем делу
Ха з уршке монархије према неразвијеном суседу, какво је ило
Османско царство, утицао је да у периоду општег препорода севернијих
крајева и градова (Сом ор, Нови Сад, Зрењанин) град стагнира и у
односу на претходни, турски период, изгу и на значају и важности.

И поред овако неповољног положаја град се развијао и ширио ка северу.

Међутим, ове промене нису много захватиле постојећу градску
структуру око данашњег Житног трга, тако да је овај део града остао
претежно српски са наглашеном трговинско-занатском делатношћу. Чак
је и данас овај део града препознатљив по још увек очуваним остацима
турског ур анизма, попут троугаоног Житног трга и кривудавих и уских
улица око њега. Такође, ту се данас налазе о е градске православне
цркве, стара и нова.

Ускоро по припајању у град су се почели досељавати нови народи:

Немци, Мађари, Русини, Хрвати. Средиште њиховог насељавања ио је Зидни мурал са представом градског
северни, мање мочварни део града, данас Трг св. Тројства, где су и сада заштитника Св. Димитрија
Римокатоличка и Гркокатоличка ("Русинска") црква. Овај део града је
одмах постао управно средиште града, а између њега и српског дела
изграђен је део са војним о јектима, који ће ити у овој намени све до до ијања статуса сло одног краљевског
града 1881. године. Овај случај са два средишта ио је јединствен међу важнијим градовима Војводине.

Крајем 19. века дошло је до смиривања границе на Сави, а нови сусед је ила мала и неразвијена Ср ија. Ово је
утицало на укидање Војне крајине и владавине градом од стране војних власти и до ијања статуса сло одног
краљевског града 1881. године. Први градоначелник је ио Ћира Пл. Милекић. Са овом новином дошло је и до
наглог успона града, посе но на пољу привреде. Превоз Савом до ио је на значају, па се град све више развија у
њеном прио аљу, где се уређују нове улице и подижу прве мале фа рике. Тада је о ликована и Паро родска улица
(Сремска Митровица), у којој се насељавају нај огатије градске породице. Пролазак железнице 2 km северно од
средишта града утицао је на други правац ширења ка северу, где се такође јавља прва индустрија, везана за
комплекс железничке станице. У средишту града највећа промена ило стварање градског парка на месту војног
веж алишта, око кога су се у рзо изградиле најпрестижније приватне и јавне грађевине: нова Православна црква
св. Стефана, здање Српског Дома, зграда „Магиштрата“ (данас Управа полиције), здање „Суд еног стола“ (зграда
градске галерије), као и куће нај огатијих градских трговаца. Тиме су некадашња два средишта града — Житни
трг и Трг св. Тројства повезана тргом, који се данас зове Трг св. Димитрија (тривијално „Мајмунац").

Град је на прелазу у 20. век прешао цифру од 10 хиљада становника. То, међутим, није надокнадило 'јаз' у односу
на друге значајније градове Војводине.
Двадесети век

Сремска Митровица је 1918. године прикључена Краљевини Ср а,

Хрвата и Словенаца, касније Краљевина Југославија. Град се овом
променом нашао у много ољем положају, удући да се нашао у
средини државе, на путу између његова два главна средишта —
Београда и Загре а. И поред тога у периоду између два светска рата
град се споро развијао з ог неразвијеног тржишта, које је утицало на
концентрисање привреде у великим градовима.

У Другом светском рату Сремска Митровица се налазила у саставу

Независне Државе Хрватске (НДХ) и у периоду 1941—1944. град је
носио име Хрва ска Ми ровица. Само у неколико недеља у августу и
септем ру 1942, злочинци усташке полицијско-казнене експедиције
под командом Виктора Томића су поред градског православног
гро ља, на радиначким пољима и на савском насипу у иле више од
400 људи, док се укупне жртве Томићеве казнене експедиције на
подручју Срема процењују на преко 6.000 невино у ијених људи
(махом Ср а, али и Јевреја и Рома) и преко 10.000 послатих у логоре.
Из саме Митровице у ијена су тада најмање 404 лица.
Детаљ фасаде зграде „Судбеног стола“
Град су (у току операције про ијања Сремског фронта), након
петодневних ор и, од фашистичких власти осло одиле 16.
војвођанска и 11. крајишка дивизија НОВ и ПОЈ, као и 4 артиљеријска
пука и 87. оклопно-моторизовани пук каћуша совјетске Црвене армије
1. новем ра 1944. године. Непријатељске снаге ројале су око 30.000
војника: Немаца, усташа, као и мањи рој од еглих припадника
Недићеве жандармерије и СДС. Немачке снаге груписале су се око 13.
СС „Ханџар“ дивизије и о ухватале су и неколико пешадијских и
моторизованих јединица из редовног састава (Вермахт) као и неколико
десетина противоклопних и противавионских атерија. Усташке снаге
у граду ројале су, по подацима са почетка 1945. године, 5.417 војника
удружених усташко-домо ранских јединица (Митровица је ила
седиште војног округа и командни центар тзв. 13. с ајаће јела но Поглед на нову православну цркву и
с ру а ус а ке војнице, подељеног у 5 јединица). окружење

Четворогодишња окупација оставила је ду оке ожиљке на

становништву и граду. Године 1938. Митровица је имала 16.199
становника, а децем ра 1944. свега 9.292. Највећи гу итак, поред
масовног разарања и расељавања, иле су свакако људске жртве. Од
стране окупатора живот су изгу ила најмање 662 Митровчана. Од тог
роја 95 као партизани, 284 су стрељана, 208 је умрло у логорима, 77 је
страдало на други начин. 222 Митровчана дочекала су крај рата као
трајни инвалиди. С друге стране, око 500 становника Сремске
Митровице изгинули су као припадници немачких и усташких снага,
или су стрељани по завршетку рата з ог сарадње са окупатором. Тако
је 1946. године, између осталих, после заро љавања, осуђен на смрт и
стрељан и др Петар Гвоздић, предратни председник митровачког крила Трг војвођанских бригада
Хрватске сељачке странке и први тзв. градски усташки шта ник.

Датум 1. новем ар 1944. узима се као почетак развоја града у

савременом до у. Више од 50 година овај датум прослављан је као Дан
града. Данас се осло ођење града у два светска рата о ележава у
оквиру градских Новем арских свечанос и.

После рата град је изменио етничку структуру. Јеврејско становништво

је нестало у вихору рата, а на место месних Немаца, веома значајних
пре рата (око 20% становништва), који су исељени у матицу, дошли су Мост св. Иринеја изнад Саве
Ср и досељеници из околних села и других делова земље. Град је
постао средиште Сремског среза, касније преименованог у Сремски
округ. Град је доживео нагли развој у деценијама након рата захваљујући положају на најважнијем сао раћајном
правцу тадашње СФРЈ, путу „Братство-Јединство". Подигнути су многи нови о јекти индустрије, управе,
о разовања и здравства. Изграђено је и више стам ених насеља. З ог тога је град за само четири деценије
утростручио рој становника, са 13.000 после Другог светског рата на готово 40.000 почетком деведесетих година.
У току овог периода изведени су и највећи градитељски подухвати у граду — веома савремен насип и два моста
преко Саве (друмски и пешачки). Друмски мост код Сремске Митровице представља кључну сао раћајну везу
Срема и Бачке са једне и Мачве са друге стране. Отворен је за сао раћај 19. новем ра 1977. године и заменио је
једини дотадашњи — стари понтонски са једном коловозном траком, изграђен 1951. Мост св. Иринеја, отворен
1994. године, са распоном од 262,5m, повезује центар Сремске и Мачванске Митровице.[1]

Демографија
У насељу Сремска Митровица живи 31748 пунолетних становника, а
просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца
и 40,9 код жена). У насељу има 14213 домаћинстава, а просечан рој
чланова по домаћинству је 2,75.

Ово насеље је углавном насељено Ср има (према попису из 2002.

године). Попис становништва из 2011. први је на ком је за ележено
смањење роја становника.

Месне заједнице у Сремској Митровици

Демографија[2]
Година Становника
1948. 13.183
1953. 15.456
1961. 20.790
1971. 31.986
1981. 37.628
1991. 38.834 38.239
2002. 39.084 40.163
2011. 37.751

Етнички састав према попису из 2002.[3]

Срби 31.127 79,64%
Хрвати 2.130 5,44%
Југословени 961 2,45%
Русини 620 1,58%
Мађари 524 1,34%
Украјинци 404 1,03%
Словаци 186 0,47%
Црногорци 185 0,47%
Роми 184 0,47%
Македонци 116 0,29%
Немци 60 0,15%
Муслимани 60 0,15%
Словенци 58 0,14%
Албанци 40 0,10%
Чеси 34 0,08%
Руси 20 0,05%
Румуни 13 0,03%
Бугари 12 0,03%
Буњевци 9 0,02%
Горанци 6 0,01%
Бошњаци 2 0,00%
Власи 1 0,00%
непознато 1.303 3,33%

Становништво према полу и старости[4]

м ж
? 122 125
80+ 157 394
75—79 295 611
70—74 626 930
65—69 979 1.223
60—64 1.231 1.365
55—59 943 1.162
50—54 1.472 1.641
45—49 1.647 1.790
40—44 1.330 1.546
35—39 1.458 1.405
30—34 1.263 1.319
25—29 1.412 1.367
20—24 1.475 1.407
15—19 1.267 1.252
10—14 1.144 1.094
5—9 974 958
0—4 880 820
Просек : 38,0 40,9

Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година
1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
пописа
Број
4.572 4.837 6.712 10.203 12.627 13.294 14.213
домаћинстава

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек

Број
2.975 3.698 3.194 3.171 760 311 79 14 4 7 2,75
домаћинстава

Становништво старо 15 и више година по рачном стању и полу

Неожењен/ Ожењен/ Удовац/ Разведен/

Пол Укупно Неудата Удата Удовица Разведена
Непознато

Мушки 15.677 4.585 9.798 582 640 72

Женски 17.537 3.564 9.965 2.812 1.150 46
УКУПНО 33.214 8.149 19.763 3.394 1.790 118

Становништво по делатностима које о авља

 Пољопривреда, Вађење
Прерађивачка
Пол Укупно лов и Рибарство руде и
индустрија
шумарство камена

Мушки 7.520 527 1 5 2.482

Женски 5.783 256 0 2 1.302
УКУПНО 13.303 783 1 7 3.784
Производња Саобраћај,
Хотели и
Пол и Грађевинарство Трговина
ресторани
складиштење
снабдевање и везе

Мушки 257 411 851 133 544

Женски 64 100 972 145 192
УКУПНО 321 511 1.823 278 736
Здравствени
Финансијско Државна управа
Пол посредовање
Некретнине
и одбрана
Образовање и социјални
рад

Мушки 78 127 776 187 280

Женски 200 138 447 575 883
УКУПНО 278 265 1.223 762 1.163
Остале Екстериторијалне
Приватна
Пол услужне
домаћинства
организације и Непознато
активности тела

Мушки 193 0 0 668

Женски 179 4 0 324
УКУПНО 372 4 0 992

Култура и о разовање
Сремска Митровица као град огат историјом и традицијом и као
средиште једног од округа у Ср ији има развијену мрежу културних и
о разовних установа и низ културних дешавања. Васпитно-о разовне
установе чине основу од значаја за културни живот овог краја.

Установе Културе: Од установа културе тре а споменути:

Музеј Срема,
Галерију „Лазар Возаревић“,
Градску библиотеку „Глигорије Возаревић“,
Позориште „Добрица Милутиновић“,
Митровачка гимназија
Установу за културу „Сирмијумарт“,
Историјски архив „Срем“,
Завод за заштиту споменика културе.

Сремска Митровица је и „музеј под отвореним не ом“ у коме су

остаци античке римске престонице, грађевине арокне и
класицистичке архитектуре 18. века и 19. века, као и Спомен-парк
(Спомен-гро ље), дело једног од најпознатијих југословенских
архитекти послератног споменичког градитељства Богдана
Богдановића, подигнут 1960. године у знак сећања на родољу е и
цивиле које су фашистички злочинци (предвођени злогласним
Спомен-гробље посвећено жртвама
усташким командантом тзв. казнене експедиције Виктором Томићем)
фашистичког терора у Срему
у или на православном гро љу за време масовних погу љења у току
1942. године.

Веома вредни споменици на тлу општине представљају део аштине, а неки од њих, као сунчани сат, јединствени
су у свету. На подручју Града низ вредних до ара, која су проглашена за непокретна културна до ра:

Културна догађања о ухватају неколико догађања и манифестација у граду и околини:

 Интернационална винска свечаност "Златни дан вина"
Фестивал беседништва,
Митровачка песма,
Митровачко лето,
Бостанијада у Шашинцима,
Сабор војводе Стојана Чупића,
Новембарски дани,
Фестивал фолклора „Срем фолк фест“
Фестивал гудача
Фестивал џеза

О разовање: Од постојећих школа у граду, најдужу традицију има Гимназија основана 1838. године као Немачка
ви а а ска кола е ровара инско ука (касније Oberschule zu Mitrovitz и Че воро о и ња мала реалка у
Ми ровици). Поред ње постоји још 6 средњих школа и 10ак основних школа на подручју општине. Међу школама
су: ОШ „Бошко Палковљевић-Пинки” Сремска Митровица и ОШ „Јован Јовановић Змај” Сремска Митровица.

Градска уметност

У граду је током последње две деценије урађено много на „оживљавању“ појединих места путем јавне градске
уметности, која се о илно везује за римску прошлост, али и за друге теме везане за друга раздо ља у развоју града,
као и за његову околину.

Мурали на Мозаик пред Јавна уметност Споменик

зградама код улазом у градско испред Царске мангулици (свиња)
палате правде позориште палате и пулину (пас)

Историјско језгро Сремске Митровице

Историјско језгро Сремске Митровице је најстарији очувани део града,
о разован у раздо љу од 16. до 19. века. Језгро се о разовало у
непосредној вези са реком Савом. Ово је данас и најрепрезентативнији
део града са ројним централним садржајима. Овај део града нуди и
ројне могућности за развој туризма. Градско језгро састоји се од низ
ам ијената, које стварају градски тргови са околним улицама. То су
следећи тргови: Савски трг, Житни трг, Трг светог Стефана, Трг
светог Димитрија, Трг светог Тројства.

Унутар градског језгра постоји низ познатих грађевина, „градских

елега“. Овде се посе но истичу градске цркве: Трг светог Стефана добио је име по Новој
православној цркви, која је њему била
Нова Православна црква Св. Димитрија ("Велика Црква") посвећена
Стара Православна црква Св. Стефана ("Мала Црква“ или
„Црквица")
Римокатоличка црква Св. Димитрија ("Католичка Црква")
Гркокатоличка црква Вознесења Господњег ("Русинска Црква")

На десетак километара од града, у подножју Фрушке горе, у насељу Бешеновачки Прњавор налази се најстарији
фрушкогорски манастир:
 Манастир Бешеново

Привреда
Послератни план привредног и индустријског развоја за подручје
Сремске Митровице није се умногоме разликовао од тадашње матрице
примењене и на осталим југословенским регионалним центрима.
Предуслов за почетак индустријализације града ила је о нова
порушених постројења (уколико је ила могућа) и о нова
инфраструктуре и извора енергије. Као и на сличним примерима у
другим регионима индустријализација Митровице, у првим Фабрика Милан Степановић — Матроз
послератним годинама, подразумевала је пре свега размештај оних која је доживела неславну судбину после
индустријских грана чије је сировинске и транспортне потре е 5. октобра 2000. године
задовољавао географски положај града.

Тако се у Митровици, логично, најпре развија прехрам ена индустрија

и то у широком спектру. Град до ија месну и индустрију конзерви,
житомлинску, затим млекарску, индустрију шећера и индустрију
сточне хране, као и регионални ком инат за производњу и прераду
воћа и поврћа. Међутим, на другој страни, као и градови сличне
величине, Митровица трпи утицаје диктиране и централизоване
социјалистичке привреде од стране југословенске федерације. Услед
таквих одлука у граду се о нављају стара постројења, која се уистину
нису показала као продуктивна ни у предратном, периоду
капиталистичке привреде. О новљено је и проширено
родоградилиште на Сави, затим пилана и дрвопрерађивачка Рода Центар
индустрија (у региону са изразито малим процентима руда метала и
шума), пивара, индустрија цигле, вентила, коже и о уће, текстила итд.
Највећа, касније се показало као изразито неуспешна, инвестиција
државе у Сремску Митровицу ила је свакако подизање гиганта
индустрије целулозе и папира и највеће фа рике за производњу
новинске хартије у ившој Југославији — фа рике Ма роз.

Године 1953. је у индустрији града запослено 1.092 радника, или око

7% од укупног становништва, а већ 1967. 5.246, или око 19% Туш супермаркет
становништва, што је свакако рапидно и тур улентно повећање.
Учешће индустрије у структури руто производа општине повећало са
18,7% (1948.) на 55,6% (1967)

Па ипак, осигурани прилив средстава у сложеном систему

самоуправљачке привреде, друштвено власништво над имовином,
сигуран пласман на тржиште, затим константно унапређивање
производних технологија (захваљујући зајмовима и кредитима,
најчешће код федерације), као и масовна запосленост чували су
митровачку индустрију од великих потреса и осигурали солидан
стандард живљења митровачке радничке класе у периоду од око 25
година (1965—1990). Све до распада СФРЈ и мучног десетогодишњег
периода рата, санкција и општег пада производње и стандарда.
Нови стамбено-пословни објекти
Један од одлучујућих фактора наглог пада производње и стандарда
који је Сремску Митровицу потпуно ”заледио“ након 5. окто ра 2000.
године ила је погрешна економска политика Владе Репу лике Ср ије и непознавање привредне и економске
про лематике локалне самоуправе. У времену после 2000. године, у периоду власничке трансформације и
приватизације дошло је до затварања и онемогућавање рада већине великих производних система, отпуштања
радника и повећања незапослености. У Сремској Митровици су од 2005—2007. године отворена три нова већа
привредна су јекта: аустријски Мелер-елек рик, затим енглеско-српска фирма С илмил Ме алфер и фа рика
лекова Славија ме . Нове трговинске мегамаркете у граду граде словеначки Мерка ор и Ту . Долазак већег роја
страних купаца и инвеститора заинтересованих за већа предузећа тек се очекује, док је медијски имиџ Сремске
Митровице нарастао до мере да је уз Крагујевац, Инђију и Пећинце проглашена за ”српски град удућности” .[5]
Град у том смислу тек тре а да доживи и својеврсни ” ум” у грађевинарству (стам еној изградњи) и туризму. Све
ово ни из лиза није допринело повећању привредних активности и привреда Сремске Митровице је враћена у
период пре 60-их година 20 века.

Туризам

У лизини града су позната излетишта и одмаралишта у оквиру

Националног парка Фрушка гора (Лежимир и Летенка) као и ројни
фрушкогорски манастири. Велики потенцијал речног туризма намеће
река Сава која је у свом току код Сремске Митровице идеална за
овакав вид рекреације (град има модерну о алоутврду и могућности
пристајања родова, као и уређену плажу, једну од најатрактивнијих у
Ср ији). Природна атракција је и специјални резерват природе Бара
Засавица, а почело се и са пројектима за презентовање археолошког и
архитектонског потенцијала града.
Визиторски центар Царска палата, отворен
Пројекат наткривања и ревитализације Царске палате Сирмијума који
2009.
је почео 2006. ио је један од највећих такве врсте у Ср ији, а
визиторски центар је отворен у децем ру 2009.[6] Покривено је 2.680
m² локалитета. То је јединствени о јекат музејско-туристичког карактера са изложеним археолошким експонатима
Сирмијума, дигиталним анимацијама, сувенирницом, кафеом и шетницом којом се посетиоци могу кретати у
разгледању остатака палате.

Саставни део културно-туристичке понуде града Сремске Митровице представља и Музеј Срема у коме се од 1946.
године чувају и презентују експонати везани за историју места, од самих почетака насељавања па до данашњих
дана.

Године 2006. град је до ио и репрезентативну пешачку зону са која спаја митровачке троугаоне тргове и излази на
реку. У првој фази пројекта реконструисана су два трга — Св. Димитрија и Св. Стефана и у потпуности су
рестаурисане фасаде јавних о јеката и приватних кућа из 18. и 19. века. Друга фаза пројекта подразумеваће
продужетак пешачке зоне према Сави и реконструкцију Житног трга, тј. реконструкцију археолошког локалитета
који заузима највећи део трга у отворени амфитеатар.

Као највеће кочнице развоја сремскомитровачког туризма, сматрају се мањак смештајних капацитета и неулагање у
њихово проширење и реновирање, као и непостојање јединствене туристичке организације града, који су посе но
кулминирали после 2000. године. Од једина два градска хотела, један се налази на самој периферији града у склопу
КПД, док је други у центру, изграђен шездесетих година 20. века и капацитета око 100 кревета. З ог потпуног
немара и не риге локалних власти, он је практично неупотре љив за развој планираног масовног туризма, па се
изградња нових и савремених смештајних капацитета намећу као једина решења.[7]

Спорт
Активна спортска друштва и клу ови у Сремској Митровици:

ФК Срем
АК Сирмијум
OK Први Темпо
МОК Срем
ЖОК Срем
Кајак клуб Вал
Џудо клуб Сирмиум
Винг Чун Кунг Фу клуб Dragon
Клуб америчког фудбала Sirmium Legionaries Атлетски стадион

Капуера школа —
Клуб малог фудбала "Деус"

У Сремској Митровици 2007. године изграђен је атлетски стадион, који је једини такве врсте у Ср ији и користи се
само за атлетска такмичења.
Највећа спортска манифестација у граду одржава се од 1990. сваког пролећа на градском хиподрому, у оквиру
финалних трка Кроса РТС за Гран При Ра ио Бео ра а. Тада у Митровици, за престижне награде најмасовнијег
атлетског такмичења у Ср ији, трчи више хиљада такмичара свих категорија.

Посе ности и занимљивости

За време ископавања темеља за нову сремскомитровачку
робну кућу током лета 1972. године, један радник је, на око 2m
дубине ископа, случајно својим ашовом пробио зазидани
кожни замотуљак из кога су испала тачно 33 златна римска
новчића, вероватно део заборављеног и скривеног блага
једне богате сирмијумске породице. 4 пронађена новчића
искована за време владавине Констанција II сматрају се
најрепрезентативнијим примерцима касноримског доба (4.
век) и непроцењиве су вредности. Радник чији је ашов изнео
на светлост дана једно од највећих археолошких открића на
нашим просторима никада није награђен. Иронично, млади
радник, средњошколац, који је хонорарно радио на ископу
током распуста, звао се Златенко. Најдужи пешачки мост у овом делу
Европе, премошћује Саву у Сремској
Испод данашње Сремске Митровице, некада античког
Митровици
Сирмијума, налази се једини неископани римски хиподром на
свету, саграђен почетком 4. века царским указом цара
Константина, или цара Лицинија. Огромна грађевина дужине
око 450-500m и ширине 150m налази се у остацима око 4m
испод нивоа данашње Митровице и простире у широком
простору од тзв. јалијских бара на југоистоку до зграде
данашњег СУП-а на северозападу, тангирајући простор
Царске палате за коју је била функционално везана.
Сирмијумски хиподром сматра се највећом (!) грађевином
римске античке архитектуре ван Италије. Постојање овакве
структуре (тачније високих трибина хиподрома) утицало је на
формирање занимљиве теренске слике тог дела града која
подсећа на дугачку ”долину”, где је најнижа тачка данашња
Масарикова улица, а затим се терен ”пење” у правцу југа (пут
према Сави) и севера (пут према градској Гимназији). Оно
што је једино сигурно, сваки покушај ископавања целине, или Сремскомитровачка железничка станица —
дела хиподрома за последицу би имао рушење постојећих прва обновљена грађевина ”Нове
градских структура, где су неке старе и по 100 и више година и Југославије” 1945.
сматрају се заштићеним објектима културе.
Најдужи висећи пешачки мост у Европи распона 297,5m,
премошћује Саву у Сремској Митровици. Мост се налази тачно на месту некадашњег Артемидиног
моста где су у време прогона хришћана вршена погубљења ”сирмијумских светих мученика”. По
једном од њих, Св. Иринеју, мост добија име.
Прва обновљена грађевина друге Југославије (почетком 1945.) је сремскомитровачка железничка
станица. Радове су изводили заробљени Немци, који су је неколико месеци раније до темеља
срушили.
Једини наменски атлетски стадион у Србији изграђен је 2007. године у Сремској Митровици.
Најпознатији историчар 4. века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум „славном и многољудном
мајком градова“.
У периоду Римског царства у Сирмијуму и околини рођено је десет римских императора, а осморица
других су боравили у њему у току своје владавине (од неколико месеци до више година) због
владарских обавеза, или планирања и вођења војних похода. Најмање два императора умрла су у
граду од последица заразе кугом.
Сремска Митровица је јединствен урбанистички и археолошки пример у Србији — град са директним
просторним континуитетом од преко 7000 година. Град се налази на истом простору као и његова
насеља-претече и представља континуално проширење урбанистичке форме првобитног
праисторијског и потом и античког насеља.
Сирмијум је један од ретких градова, осим самог Рима, у којем су регрутовани припадници елитне
преторијанске гарде.
У времену кулминације моћи града (4. век) Сирмијум је у једном тренутку имао и преко 100.000
становника, што би у данашњем времену одговарало статусу и значају Лондона.
У време византијске власти (9. век), у Сирмију се обнавља епископија и град постаје хришћански
центар, а његов епископ је велики словенски просветитељ Методије. Сматра се да је боравио у
Сирмију и ширио писменост међу хришћанима у Панонији пре великог пута у Моравску.
Најстарија откривена хришћанска црква у нашој земљи (данас конзервирана у остацима) налази се у
Сремској Митровици (некадашњем Сирмијуму)
Од 313. године и озакоњавања хришћанске вере у Римском царству, у граду је одржано пет великих
црквених сабора. Познате „сирмијске формуле“ решавале су догматска питања значајна за читав
хришћански свет.
У време највећег успона Сирмијума, постојао је савршен систем водовода (10m високи аквадукти)
који је град снабдевао пијаћом водом са фрушкогорских извора. Акведукт се од извора Врањаш, у
подножју Фрушке горе, до Сирмијума простирао у дужини од око 14 km. Траса и остаци акведукта
прате данас централну осу града, тј. улице Фрушкогорску и Краља Петра I. Пад терена према Сави
омогућио је и несметан ток канализације према реци. Канали за одвођење такође су били веома
успешно решени, по узору на велике градове, Рим пре свих. Остаци аквадукта били су очувани све до
1908. године, када је градски магистрат донео одлуку да се поруше, а материјал угради у пут за
Манђелос. Том приликом је чувени митровачки учитељ и археолог Игњат Јунг, из протеста, напустио
град и породицу и нестао у непознатом правцу, а судбина му се ни данас не зна.
Топографија Сирмијума умногоме се разликовала у односу на данашњу Сремске Митровице.
Данашњи град има више узвишења него римски (као последица наслага земље током векова) и
другачије водотокове фрушкогорских потока који се уливају у Саву. Сирмијум је био град малих бара и
језера, временом исушених. Једна од најизраженијих промена је, по овдашњим археолозима,
промена тока Саве, која је у римско доба у току код Сирмијума стварала две речне аде данас делове
сремског, односно мачванског копна.
Аварски златни појас, јединствено откриће у свету (припадао највероватније самом кагану,
племенском вођи Бајану), тежак око 1,2 kg и (још увек) непроцењене вредности пронађен је у атару
села Чалма код Сремске Митровице 1992. године. После низа неразјашњених околности, покушаја
илегалне препродаје и уплита особа из стручног, али и криминалног света, појас се враћа кући у
Сремску Митровицу и Музеј Срема 17. октобра 2007. године, после одлуке Врховног суда Србије.
Место чувања није саопштено јавности, а израда реплика које ће бити приказане јавности ће се
обавити у иностранству.[8]
1887. године биле су познате и сачуване само три златне и једна сребрна полуга са ковничком
ознаком града Рима. Али поменуте године дошло је до великог открића у месту Буџе код Брашова у
Румунији. Том приликом пронађено је чак 15 златних полуга са ковничким ознакама Сирмијума.
Тежина полуга се кретала од 327 до 524 грама, а данас се исте чувају у трезорима музеја у Лондону,
Паризу, Бечу, Будимпешти и Напуљу, где су доспеле трговином антиквитетима. По рачуницама
стручњака произилази да је у Сирмијуму, за ковање новца, утрошено више од 2.207 тона злата. И то
само за шест година, не рачунајући бронзане и сребрне номинале. И овај податак иде у прилог
јединствености Сирмијума на нашим просторима, а и податку да је појединим императорима било
важније да освоје Сирмијум и ту добију поверење грађана и војске, него да то ураде у Риму. Нажалост,
податак о количини искованог злата у сирмијумским ковницама, највише је привлачио тзв. ”дивље
копаче” и трговце на црном тржишту, који су последњих деценија 20. века начинили огромну и
неповратну, културну и материјалну, штету не само Сирмијуму (Сремској Митровици), већ и целокупној
културној баштини Србије.
Римски цар-филозоф Марко Аурелије умро је у Сирмијуму 180. године од куге, а не као што се у
филмовима и добром делу историјске литературе наводи у Виндобони (данашњи Беч).[9][10][11] Као
доказ за ту тврдњу узимају се списи римског писца Херодијана, који помиње да је цар живео у
Сирмијуму за време припреме војних похода, као и да је у граду неко време (170—174) боравила и
царица Галерија Фаустина са кћерком. Херодијан изричито наводи да је цар Марко Аурелије умро у
Сирмијуму од куге 180. године, где је и спаљен, а пепео му је пренесен у Рим. Податак о боравку
Марка Аурелија у граду налази се и у делу Филострата, у опису пута Херода Атика. Филострат је навео
да је град служио као полазна тачка и главни штаб у рату против Германа. Ове тврдње поткрепљује
чињеница да је у тренутку смрти цар водио рат против германског племена Маркомани, а које је тада
насељавало територију данашње Бачке. За Виндобону нема ниједан историјски доказ, осим
проналаска Аурелијевих списа, мада су делови истих списа (неке врсте дневника филозофских
размишљања) пронађени и у другим местима. Иако историчари једногласно напомињу да је те списе
(Самоме себи, у оригиналу Ta eis heauton) Аурелије и писао у Сирмијуму, филмски режисери су до
данас остали неумољиви.
Митровица је под влашћу хабзбуршких царева била тачно 200 година (1718—1918)
У Првом светском рату Митровица је била једини већинско српски град бомбардован од стране српске
артиљерије (6. септембра 1914. у току Сремске офанзиве)
Град је у оба светска рата ослобођен 1. новембра (1918. и 1944. године)
1932. године Сава је поплавила скоро половину данашње територије града.
 Број становника Сремске Митровице накратко је увећан за 4.000 привремених становника — радника
на изградњи ауто-пута Београд-Загреб (1949. г.)
У сремскомитровачком затвору своје казне су између осталих служили и: Милован Ђилас, Александар
Ранковић, Иван Милутиновић, Жарко Зрењанин, Борислав Пекић, Оскар Давичо, Јово
Станисављевић Чаруга, Марко Орешковић, Јосип Краш, Јанко Чмелик, Јован Веселинов Жарко,
Михаљ Серво, Златко Шнајдер, Стеван Мољевић, Андрија Хебранг и др. Моша Пијаде и Родољуб
Чолаковић су за време свог робијања превели Марксова дела Капитал и Беду филозофије на
српскохрватски. Иначе, у затвору је 1934. било 1.200 затвореника, десети део од укупног броја у
Краљевини Југославији.[12]
Инспирисан стварним догађајима из 1941., настао је филм Александра Ђорђевића Стићи пре
свитања (1978). Сниман је у аутентичном окружењу сремскомитровачке казнионе, а снимању филма
подједнако су допринели (углавном као статисти) милиционери-чувари и осуђеници. У каснијим
годинама митровачки КПД био је локација за снимање многобројних филмских и ТВ остварења. У
простору затвора снимани су и Последњи круг у Монци, Браћа по матери, италијанска серија
Хоботница, филм Мали свет из 2003. године итд.
После Другог светског рата, у сремскомитровачком КПД су били смештени затвореници-страни
држављани, што је својевремено послужило као заплет за једну епизоду стрипа Модести Блејз.
Од 1938. године до почетка Другог светског рата у Сремској Митровици је радила фабрика авиона и
ваздухопловних конструкција Албатрос, основана за потребе домаће војне авионске индустрије. До
рата, фабрика је произвела око 50 различитих типова авиона и једрилица, од којих су најпознатији
школски прототип Физир ФН (1940. године фабрика је изградила чак 20 комада) као и модел
извиђачког авиона Ниро.

Галерија слика — градска знамења

Први печат и грб Грб Грб града Грб слободног

римског насеља средњовековне Митровице између краљевског града
Sirm(ium)a. Богиња Дмитровице — два светска рата Митровице из 1884.
Фортуна са Civitas Sancti
богатим Demetrii
равничарским
плодовима

Грб угарске Данашњи градски Данашња градска

Жупаније Срем, грб застава
којој Митровица
припада у периоду
1881—1918.

Рођени у Сремској Митровици

 Проб, римски император
Констанције II, римски император
Хереније Етрускус, римски император
Хостилијан, римски император
Клаудије II Готски, римски император
Квинтил, римски император
Грацијан, римски император
Аурелијан, римски император
Максимијан, римски император
Деције Трајан, римски император
Иларион Руварац, историчар и свештеник
Милан Јовановић Батут, лекар
Јован Станојевић от Еремберг, пуковник у Генерал штабу аустријском
Лазар Возаревић, сликар
Бранислав Ивановић, спортиста
Фрањо Гилер, спортиста
Петар Зец, редитељ
Ивица Ковачић Штифла, сликар
Петар Милошевић, археолог
Стјепан Мусулин, филолог и лексикограф
Бранислав Видић, академик
Бранислав В. Станковић, писац и фотограф
Никола Христић, политичар
Милијана Николић, оперска певачица
Гордана Лукић, глумица
Данијела Врањеш, глумица
Небојша Јован Живковић, музичар
Огњен Филиповић, спортиста
Миливој Николајевић, сликар
Драгана Томашевић, спортиста
Петар Гбурчик, научник
Соња Бркић, судија Врховног суда
Ђорђе Марковић Кодер, књижевник
Татјана Венчеловски, глумица
Борис Пинговић, глумац

Становници Сремске Митровице

Марко Аурелије, римски
император[9][9][10][13]
Константин Велики, римски
император [9][13]
Трајан, римски император[9]
Диоклецијан, римски император[9]
Галерије, римски император[9]
Теодосије I, римски император[9]
Септимије Север, римски
император[9]
Лициније, римски император[9]
Амброзије Милански, свети,
архиепископ милански
Методије, словенски просветитељ
Милош Н. Ђурић, академик
Никола Радојчић, академик
Васо Чубриловић, академик
Војислав Ј. Ђурић, академик
Славко Воркапић, редитељ и
кинематограф
Милева Марић-Ајнштајн,
научник
Бошко Палковљевић Пинки,
народни херој
Вељко Петровић, књижевник
Владислав Поповић,
академик
Рудолф Филиповић, академик
Мира Бањац, глумица
Жељко Хегедушић, сликар
Григорије Микић, теолог
Игњат Јунг, археолог*
Петар Краљ, глумац
Мирко Тепавац, политичар
Синиша Ковачевић,
редитељ и писац
Драган Мартиновић, сликар
Светлана Сека Алексић,
певачица
Златко Томчић, политичар
Марко Перичин Камењар,
народни херој
Дејан Миловановић,
спортиста
Петар Кранчевић, музичар
Партнерски градови
Бања Лука, Република Српска, БиХ
Невер
Дунаујварош

Галерија

Велика Српска "Русинска“ црква Стара Српска Трг светог Тројства

православна црква православна црква са римокатоличком
на Сави црквом у позадини

Остаци Градски парк са Једини новији део Поглед на део

сирмијумске фонтаном „Камени градског центра — градског средишта
трговачке четврти у Цвет" Трг војвођанских
данашњем бригада
градском језгру
 Градски парк Градска силуета Римокатоличка Руине престоног
виђена са моста црква Св. Иренеја дела Царске
палате из доба
старог Рима у
градском средишту

Остаци Сирмијума Стара „Војарна“ Мурал са Историјски архив

у градском језгру најпознатијим Срема, некадашња
археолошким градска пошта
експонатом —
симболом старог
Сирмијума

Види још
Град Сремска Митровица

Референце
1. [1] (http://www.sanu.ac.rs/Hajdin/Hajdin.htm) Архивирано (https://web.archive.org/web/20090202003527/htt
p://www.sanu.ac.rs/Hajdin/Hajdin.htm) на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2009) САНУ, Никола
Хајдин, пројекти
2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991,
2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004.
ISBN 86-84433-14-9.
3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима.
webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд:
Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
5. [2] (http://www.vesti.rs/izvor/Srpski-gradovi-buducnosti.html) vesti.rs Srpski gradovi budućnosti
6. Тадић на отварању „Царске палате“ (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/367011/Ta
di%C4%87+na+otvaranju+%27%27Carske+palate%27%27.html), www.rts.rs, 14. 12. 2009.
7. „Туризам” (http://tosmomi.rs/o-gradu/turizam). То Града Сремска Митровица. Приступљено 17. 1. 2019.
8. [3] (http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=22070) Press Online Avarski pojas vraćen
muzeju u Sremskoj Mitrovici
9. "Кроз векове Сирмиума", Петар Милошевић, Радомир Прица, Музеј Срема, НИП Сремске Новине, Ср.
Митровица, 1979, 7-11
10. "Sirmium — its History from the I century A.D. to 582 A.D., Sirmium I", Мирослава Мирковић, Археолошки
институт, Београд, 1971, 34
11. [4] (http://www.roman-empire.net/highpoint/marcaurelius.html) Архивирано (https://web.archive.org/web/2013
0525075850/http://www.roman-empire.net/highpoint/marcaurelius.html) на сајту Wayback Machine (25. мај
2013) Marcus Aurelius (AD 121 — AD 180)
12. "Време", 28. окт. 1934 (https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1934/10/28?pageIndex=00007)
13. "Сирмиум град царева и мученика", Владислав Поповић, Благо Сирмијума, Ср. Митровица, 2003, 42

Спољашње везе
Званични веб-сајт (http://www.sremskamitrovica.org.rs/)
Информативни портал о забави култури и спорту у Сремској Митровици (https://web.archive.org/web/20
180721050926/http://www.sirmiuminfo.rs/)
Сремска Митровица — информативни сајт (http://www.sremskamitrovica.org)
Сремске Новине Online (http://www.sremskenovine.co.rs)
Озон Медиа Информативни портал града Сремска Митровица (https://www.ozon.rs/)
М Новине Online (https://web.archive.org/web/20091026173349/http://www.mnovine.com/)
Srem Portal (https://sremportal.info)
Историјски архив Срем (http://www.arhivsrem.org.rs)
Специјални резерват природе Засавица (http://www.zasavica.org.rs)
ФК „Срем“ (https://web.archive.org/web/20140109172504/http://fksrem.com/)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Sre
mska_Mitrovica.html)
Сателитска мапа (Wikimapia) (https://web.archive.org/web/20141221062935/http://wikimapia.org/maps?ll=4
4.9725,19.607333&spn=0.3,0.3)
Google сателитска мапа (Maplandia) (http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/vojvodina/sremska
-mitrovica/)
План насеља на мапи (Mapquest) (http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude
=44.9725&longitude=19.607333&zoom=8)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сремска_Митровица&oldid=23970050”

Датум и време последње измене странице: 2. август 2021. у 11:25

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови.
Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности

За програмере
Статистика
Изјава о колачићима