Рим

Рим (итал. Roma) је главни град Италије и регије Лацио, такође највећи и нај ројнији град у
Италији са око 2,8 милиона становника, и четврти највећи град у Европској унији. На
Рим
ширем подручју града живи нешто више од четири милиона становника. Рим се налази на итал. Roma
западу централног дела Апенинског полуострва, на месту где се река Анијен улива у Ти ар.

Према легенди, град је основан 753. п. н. е., те самим тим има историју дугу готово два и по
миленијума, што га после Атине ставља на друго место најстаријих европских престоница.
С правом се сматра другом колевком западне цивилизације, удући да је ио престоница
великих светских сила античког до а — Римског краљевства, Римске репу лике и Римског
царства. Од првог века нове ере, постао је центар хришћанског света, а од осмог века
подручје новостворене Папске државе, која је постојала до 1870. године. Наредне године,
када је дошло до уједињења апенинских држава у Краљевину Италију, Рим је постао њена
престоница. Године 1946. проглашена је Репу лика Италија, те је Рим на неки начин постао
једна од најмлађих европских престоница. Данас се на подручју Рима налази Ватикан —
најмања држава на свету, те се Рим често наводи као рес оница вају ржава.[1]

Захваљујући културној свести папа попут Александра Шестог и Лава Десетог, и њиховој
склоности ка лепим уметностима, која је од Рима направила ренесансни и арокни центар
Европе[2], овај град се данас налази на листи десет најпосећенијих дестинација света, и три
највеће атракције Европске уније (после Париза и Лондона).[3] Познат је још и као
Прес оница све а (Caput mundi), Вечни ра (la Città Eterna), А ос олски ра (Limen
Apostolorum), Гра се ам режуљака (la città dei sette colli) или једноставно Гра
(l'Urbe).[4][5]
Колажни приказ градских знаменитости

Садржај
Историја
Од оснивања до царства
Пад Царства и средњи век
Период од XVII до XIX века
XX век Застава

Географија и клима Грб

Положај Административни подаци
Клима
Држава Италија
Архитектура Регија Лацио
Антички Рим
Основан 21. април, 753. п. н. е.
Ренесанса и барок
Неокласицизам Становништво
Архитектура у доба фашизма Становништво
Виле и баште — 2.705.603
Управа — густина 2.105,53 ст./km2
Статус престонице Агломерација 5.493.308
Територијалне јединице
Географске карактеристике
Остали суверени ентитети
Координате 41° 53′ 00″ СГШ;
Међународни односи
12° 29′ 00″ ИГД
Становништво
Временска UTC+1 (CET), лети
Друштво зона UTC+2 (CEST)
Религија
Апс. висина 20 m
Језик
Површина 1.285 km2
Култура
Образовање
Музика
Филм
Музеји
Медији
Привреда
Саобраћај
Партнерски градови
Види још
Референце Рим
Спољашње везе

Историја

Од оснивања до царства

Према легенди, град Рим су основали раћа Ромул и Рем 21. априла 753. п. н. е., али
археолошки налази подржавају теорију да је Рим изникао из сеоских насеља на рду
Палатин и на месту удућег римског Форума, који су се сјединили у град у VIII веку п. н. е.
Тај град се касније развио у престоницу Римског краљевства (којим је непрекидно
управљало седам краљева, што је ило у складу са традицијом), Римске репу лике (од 510.
п. н. е., којом је управљао Сенат) и коначно Римског царства (од 31. п. н. е., којим је
управља цар). Овакав успех је зависио од војних освајања, трговачке надмоћи и селективне
асимилације суседних цивилизација, пре свега цивилизације Етрураца и Грка. Римска Рим на мапи Италије
доминација се проширила на већи део Европе и о але Средоземног мора, тако да је рој Остали подаци
становника нарастао на изнад милион. Хиљадама година Рим је ио политички
најзначајнији, нај огатији и највећи град западног света, а то је остао и након пропасти и Градоначелник Вирџинија Рађи
поделе Царства, чак и када је коначно изгу ио свој престонички статус у корист Милана и Поштански 00100; 00121 to 00199
потом Равене и ио надмашен престижом источне престонице Константинопоља. број
Позивни број 06
Пад Царства и средњи век Регистарска ROMA, RM
ознака
Са успоном раног хришћанства римски епископ је осим религиозног све више до ијао и
Веб-сајт
политички значај, поставши папа. Тако је Рим постао центар Католичке цркве. Након
Аларихове пљачке Рима 410, Гејсерихове пљачке Рима 455. и пада Римског царства 476. comune.roma.it (http://www.comune.roma.i
године, у Риму су се смењивале византијска управа и пљачкања од стране германских t/)
варвара. У средњем веку рој становника је смањен на само 20.000, а град се свео на групу
насељених зграда које су се налазиле између великих површина рушевина и вегетације. Рим је
номинално остао део Византијског царства све до 752. године када су Ланго арди коначно уништили
равенски егзархат који је ио центар византијске снаге у Италији. Пипин Мали је 756. године дао
папи световну јурисдикцију над Римом и околним о ластима и на тај начин је основана Папска
држава.

Рим је ио престоница Папске државе све до његовог припајања Краљевини Италији 1870. Град је
постао главно место ходочашћа у Средњем веку и поприште ор е између папе и Светог римског
царства коју је започео Карло Велики, који је крунисан као први цар у Риму на Божић, 800. године, од
Античка етрурска бронзана
стране папе Леа III. Осим кратких периода независности у току Средњег века, Рим је задржао статус капитолинска вучица доји
папске престонице и „светог града“ вековима, чак и када је седиште папе краткотрајно измештено у близанце Ромула и Рема.
Авињон (1309—1337). Иако град више није имао политичке снаге, што је трагично потврђено
пустошењем Рима 1527. године од стране војске Карла V, град је цветао као средиште културне и
уметничке активности у току ренесансе и арока, а све то под покровитељством папске управе.

Период од XVII до XIX века

Број становника је поново растао и у 17. веку је достигао 100.000 становника. Рим је и наредних векова каскао за осталим европским
престоницама с о зиром да је ио заузет процесом католичке о нове, како и та црква пружила одговор Лутеровом протестантизму.

Захваћен националистичким метежом у 19. веку, у време два пута остварене краткотрајне независности, Рим је постао средиште наде за
италијанско уједињење. Након подстрека од стране Краљевине Италије којом је владао краљ Виктор Емануел II и уклањања француске
заштите 1870. године, краљевске трупе су заузеле град. Рим је 1871. године проглашен престоницом нове уједињене Италије.

XX век

Након по едничког Првог светског рата, Рим је постао сведок успона италијанског фашизма под вођством Бенита Мусолинија који је
умарширао у град 1922. године, проглашавајући ново италијанско царство и удружујући Италију са нацистичком Немачком. У овом
периоду је нагло растао рој становника од 212.000 становника у време уједињења до више од 1.000.000, али је тај тренд прекинуо
Други светски рат. За време овог рата, Рим је ио разаран и од стране савезника и од стране нацистичког окупатора. Након погу љења
Мусолинија и краја рата, референдумом из 1946. године је укинута монархија у корист италијанске репу лике.

Након рата Рим је значајно нарастао, као једна од сила која је ила подстрек „италијанском економском чуду“ који се десио као
последица реконструкције и модернизације. Рим је постао помодан град 50-их и раних 60-их, у време „Слатког живота“ (la Dolce Vita), а
тренд раста популације се наставио до средине 80-их година 20. века када је „комуна” имала више од 2.800.000 становника. Након тога,
рој становника се постепено смањивао зато што се већи рој становника селио у суседна подручја како и по ољшали квалитет
живота, нарочито з ог нагомилавања сао раћаја и загађења животне средине.
Географија и клима

Положај

Рим се налази у региону Лацио у централној Италији на месту где се спајају реке Анијен и Ти ар. Центар
града се налази унутар копна око 24 km од Тиренског мора, пружајући се до саме о але, до места где се
налази о ласт Остија. Римска „комуна“ покрива површину од 1.285 km², укључујући мноштво зелених
површина.

Клима

У Риму влада типична средоземна клима која карактерише средоземну, о алу Италије. Најпријатније време је Сателитски снимак
од априла до јуна, и од средине септем ра до окто ра. З ог тога је римски ottobrate (у уквалном преводу Рима
„прелеп окто арски дан“) славан и познат као сунчан и топао дан. У августу температура у најтоплијем делу
дана често прелази 32°C, па је традиција да је управо тај месец сезона годишњих одмора, мада тај тренд
опада па Рим постаје у потпуности функционалан током целог лета. Просечна највиша температура у децем ру је око 14°C.

Клима Рима
Показатељ \ Месец Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год.
Апсолутни максимум, 20,8 21,6 26,6 29,8 33,1 37,8 39,4 40,6 38,4 30,7 26,5 20,3 40,6
°C (°F) (69,4) (70,9) (79,9) (85,6) (91,6) (100) (102,9) (105,1) (101,1) (87,3) (79,7) (68,5) (105,1)
Средњи максимум, 11,1 12,6 15,2 18,8 23,4 27,6 30,4 29,8 26,3 21,5 16,1 12,5 20,4
°C (°F) (52) (54,7) (59,4) (65,8) (74,1) (81,7) (86,7) (85,6) (79,3) (70,7) (61) (54,5) (68,7)
Средњи минимум, 4,5 5,4 7,2 9,8 13,3 17,2 19,6 19,4 16,9 12,8 9,3 6,4 11,8
°C (°F) (40,1) (41,7) (45) (49,6) (55,9) (63) (67,3) (66,9) (62,4) (55) (48,7) (43,5) (53,2)
Апсолутни минимум, −11,0 −6,9 −6,5 −2,4 1,8 5,0 9,1 9,3 4,3 0,8 −5,2 −5,6 −11,0
°C (°F) (12,2) (19,6) (20,3) (27,7) (35,2) (41) (48,4) (48,7) (39,7) (33,4) (22,6) (21,9) (12,2)
Количина падавина, 80 72 69 70 57 38 15 23 70 118 111 100 823
mm (in) (31,5) (28,3) (27,2) (27,6) (22,4) (15) (5,9) (9,1) (27,6) (46,5) (43,7) (39,4) (324)
Извор: Туристический портал (http://www.svali.ru/catalog~41~16242~index.htm), Погода и Климат (http://pogoda.ru.net/monitor.php?id=16242)

Архитектура

Антички Рим

Један од сим ола Рима је Колосеум (70—80), највећи амфитеатар икада изграђен у Римском царству. Овај
о јекат је имао капацитет од 50.000 посетилаца и користио се за ор е гладијатора. Листа веома значајних
споменика античког Рима укључује Форум, Златну кућу (Domus Aurea), Пантеон, Трајанове сту ове,
Римски форум Трајанову тржницу, Римске катаком е, Циркус Максимус (Circus Maximus), каракаланска купатила,
Константинову капију, Цестијусова пирамида, Уста истине (Bocca della Verità).

Ренесанса и барок

Рим је ио светски центар ренесансе, која је оставила ду ок траг на сам град. Најимпресивнији примерак
ренесансне архитектуре у Риму је Микеланђелов Трг Кампидољо (Piazza del Campidoglio) са Палатом
Сенаторио (Palazzo Senatorio) која је седиште градске владе. Током овог периода велике аристократске
породице Рима су градиле раскошне грађевине као што је Квиринал (Palazzo del Quirinale), која је сада
Трг Пополо седиште председника италијанске репу лике, Палата Венеција (Palazzo Venezia), Палата Фарнезе (Palazzo
Farnese), Бар ерини (Palazzo Barberini), Киђи (Palazzo Chigi), седиште италијанског премијера, Палата Спада
(Palazzo Spada), Палата дела Канчелерија Palazzo della Cancelleria, Вила Фарнезина Villa Farnesina.

Рим је познат и по великим и величанственим трговима, који о ично у центру имају о елиск, а углавном су изграђени у 17. веку.
Главни тргови су Трг Навона (Piazza Navona), Шпански трг (Piazza di Spagna), Трг цвећа (Campo de' Fiori), Трг Венеција (Piazza Venezia),
Трг Фарнезе (Piazza Farnese) и Минервин трг (Piazza della Minerva).

Најизразитији представник арокне уметности је Фонтана ди Треви (Fontana di Trevi) архитекте Николе Салвија. Остала значајна места
арока из седамнаестог века су Палата Мадама Palazzo Madama}-, седиште италијанског Сената и Монтечиторио Palazzo Montecitorio,
седиште Посланичких клу ова Италије.

Неокласицизам

Рим је 1870. године постао престоница нове Краљевине Италије. Од тих година доминантан стил градње постаје неокласицизам који је
своје узоре налазио у Антици. У овом периоду су изграђене многе палате које су угостиле министре, ам асадоре и друге владине
агенције. Један од најпознатијих споменика неокласицистичког стила у Риму је споменик Виктору Емануелу II познат као „Олтар
 отаџ ине“ у коме се налази гро Незнаног Јунака као сим ол 650.000 Италијана који су погинули у Другом
светском рату.

Архитектура у доба фашизма

Споменик Виктору Фашистички режим, који је управљао Италијом између 1922. и 1943. године, развио је оригиналан
Емануелу II архитектонски стил, који је настао истраживањем веза са античком римском архитектуром. Најпознатији
споменик из тог периода је округ Универзална римска излож а (Esposizione Universale Roma), изграђен 1935.
године, и оригинално намењен за приказивање на Светској излож и 1942. године. Како је Италија 1940.
године ушла у Други светски рат, планирана Светска излож а никада није одржана. Најрепрезентативнија зграда овог стила је Пала а
и алијанско наро а (Palazzo della Civiltà Italiana, 1938 — 1943), иконични дизајн о ележен коцкама или четвороугловима.

Након Другог светског рата римске власти су схватиле да поседују драгуљ — пословни део изграђен ван центра града, нешто што су
друге европске престонице тек планирале да изграде (нпр. у Лондону Docklands или у Паризу La Defense).

Палата Фарнезина, актуелно седиште италијанског министарства спољних послова, изграђена је 1935. у фашистичком стилу.

Виле и баште

Центар Рима је окружен великим зеленим површинама и раскошним античким вилама, које су остаци круне
вила које су окруживале папски град. Многе од њих су значајно разорене кроз шпекулације са некретнинама
крајем 19. века. Од преосталих је најзначајнија Вила Боргезе „Villa Borghese“, са великом пејзажном аштом
која је изграђена у натуралистичком енглеском стилу из 19. века. Та ашта садржи ројне зграде, музеје
Вила Боргезе (Галерија Боргезе) и атракције. Остале значајне су Вила Алда „Villa Ada“ највећи јавни панорамски парк у
Риму, Вила Дорија Памфили „Villa Doria Pamphili“, друга по величини са површином од 1.8 km², Вила
Торлонија „Villa Torlonia“, листави пример Арс нове, која је ила римска резиденција диктатора Бенита
Мусолинија, Вила Ал ани „Villa Albani“ у коју је Алесандро Кардинал Ал ани сместио своју колекцију антиквитета и римских
скулптура.

Управа

Статус престонице

Рим је престоница Италије и седиште председника репу лике, који има официјелну резиденцију у
палати Квиринал. Рим је, осим тога, седиште парламента, председника владе и свих министарстава.

Градоначелник Рима је Игнацио Марино који је иза ран 2013. године. Политичка де ата у Италији се
фокусира на могућност да град са „посе ним моћима“ у локалној јурисдикцији („Roma Capitale“
директиве),[6] постане општина за се е или „престонички дистрикт“ [7] независан од региона Лацио, Палата Квиринал, седиште
по моделу осталих престоничких градова у Европи. председника италијанске
републике.

Територијалне јединице

Територија општине Рим је подељена на 15 „Municipi“ (територијалних јединица).[8]

Раније је град ио подељен на 20 територијалних јединица, али је у 14. веку изгласано да Општина
Фјумичино постане независна територијална јединица у односу на град Рим.

Мапа 15 римских Остали суверени ентитети

општина
Рим је јединствен град у свету по томе што садржи и два суверена
ентитета. Једно од тих ентитета је Света столица која је политички и
религијски ентитет који управља подручјем Ватиканског града („де факто“ енклава од 1870, а
служ ено је тако признат од 1929), и која има вантериторијална права над неким палатама и црквама,
већином у средишту града. У граду Риму налазе се ам асаде и за Италију и за Свету столицу.

Други ентитет чини Малтешки ред (итал. Sovrano Militare Ordine di Malta) који се склонио у Рим Трг св. Петра у Ватикану
након што је Наполеон освојио Малту 1798. Овај ентитет нема своју посе ну територију (што је често
предмет расправа око његовог суверенитета), али има неколико вантериторијалних палата у
средишту Рима.

Међународни односи

Рим је важан град у погледу европске политичке и економске интеграције. Године 1957, овде су потписани Римски споразуми којима
су основани Европска економска заједница (ЕЕЗ) која је претходница данашње Европске уније и Европска заједница за атомску
енергију (Еуратом). Овде је потписан и договор о европском уставу у јулу 2004. Рим је такође и седиште важних међународних
институција, као што је Организација за прехрану и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација, а овде је формулиран и Римски статут
међународног казненог суда.

Становништво
Према процени, у граду је 2010. живело 2.761.477 становника.[9]

Кретање броја становника

330. 410. 530. 650. 1000. 1750. 1800. 1820. 1850. 1853. 1858. 1861.
1.000.000 400.000 100.000 20.000 20.000 156.000 163.000 139.900 175.000 175.800 182.600 194.500
1871. 1881. 1901. 1911. 1921. 1931. 1936. 1951. 1961. 1971. 1981. 1991.
212.432 273.952 422.411 518.917 660.235 930.926 1.150.589 1.651.754 2.188.160 2.781.993 2.840.259 2.775.250
2001.
2.546.804

Наведени подаци су процене све до 1858. Од 1861. до 2001. наведени су подаци из пописа становништва.

Прича о Риму као насељеном месту почиње око 800. п. н. е. удруживањем неколико мањих села
чија је укупна насељеност ила неколико стотина становника. Од тада је Рим у идућим вековима
нарастао до милионског града, па је највероватније ио највећи град на свету који је икад изграђен
све до 19. века. Процене о роју становништва варирају, али се процењује да је град у врхунцу
своје насељености имао од 450.000 па све до 3,5 милиона становника, а најреалније процене с
којима се слажу већина историчара говоре о око један до два милина становника. Након
пре ацивања најважнијих функција царства у Цариград у 4. веку, и након пропасти Западног
царства у 5. веку, рој становника се континуирано смањивао, да и град 530. године имао око
100.000 становника.

У раном средњем веку Рим је у поређењу с данашњим временом са 20.000 становника ио мањи
град. Становништво града је стагнирало на око 50.000 или се чак смањивало све до ренесансе, и
тако је град у 17. веку поновно досегао рој од 100.000 становника. Када је Италијанско
краљевство анексирало град 1870, он је имао већ око 200.000 становника.

За време фашистичке власти, режим је покушавао ограничити раст града, али је рој становника
свеједно досегао милион 1931. Након рата град се наставио ширити з ог индустријског развоја, па
су 1950-их и 1960-их створене нове четврти и предграђа.
Бока дела Верита
Процењује се да град данас има око 2,7 милиона становника, а да заједно са ширим подручјем
града овде живи око четири милиона становника. По попису у општини живи 156.833 странаца,
што је 6,2% становништва.[10]

Друштво

Религија

У старом Риму најзаступљенија религија ила је римска религија (итал. Religio Romana), заједно са
римском митологијом који су се поштовали у разним култовима. З ог вишекултурног карактера
града, јављале су се и друге религије као митраизам и разни мистични култови. За време Римске
репу лике јавља се и јудаизам, чији су след еници често кроз историју затварани у римски гето.
Слична суд ина пратила је и след енике хришћанства, чија се заједница врло рано јавља у граду, који
су често или прогоњени.

Трг св. Петра ујутро Упркос прогонима, хришћанство је до 4. века постало толико раширено, да га је на крају цар
Константин I Велики легализовао 313. године, а 380. године цар Теодосије I Велики прогласио је
хришћанство служ еном религијом царства. Нешто касније, све остале религије су за рањене, па је
тако и римска религија изумрла.

Рим је постао једно од средишта хришћанства (уз Антиохију, Александрију, Цариград и Јерусалим), а римски искуп (папа) постао је
надређени свим хришћанским искупијама и вођа хришћана, сматрајући се наследником св. Петра који је, уз св. Павла мученички умро
у Риму у 1. веку. Од легализације хришћанства 313. године, ројни римски цареви и патрицији значајним донацијама помагали су
Цркву, чиме је она кроз време до ила знатну политичку моћ.

Након пада Западног царства 476. године, црква је мала све већи и већи политички утицај и власт над цивилним становништвом у
Риму и околним подручјима. Временом, Рим је постао средиште Католичке Цркве и главни град папских држава. У периоду ренесансе
у граду су изграђене ројне значајне цркве, укључујући азилику св. Петра на ватиканском режуљку.
Папинство се прво налазило у Латеранској палати, а касније је премештено у Квириналску палату. Након што је Рим припојен
Италијанском краљевству 1870, папа Пије IX повукао се у Ватикан и прогласио се заро љеником Савојске династије, што је изазвало
дуготрајни суко између Католичке Цркве и Италије.

Овај суко решен је 1929. Латеранским споразумима којим је Света Столица до ила право управљања
над Државом Ватиканског Града као самосталном државом.

З ог великих миграција из афричких држава и држава Блиског истока, у граду се, задњих година,
значајно увећала исламска заједница. З ог ове чињенице у граду је подигнута муслиманска огомоља Унутрашњост римске џамије
која је тренутно највећа џамија у Европи.

Језик

Изворни језик Рима ио је латински језик, из којег се у средњем веку развио италијански језик. Ова
развијање језика догодила се под утицајем разних регионалних дијалеката, а најзначајнији је ио
тоскански дијалект. У Риму се развила посе на врста римског дијалекта (итал. romanesco). Старији
о лик римског дијалекта који се употре љавао у средњем веку ио је јужноиталијански дијалект, који
је ио врло сличан напуљском дијалекту. Утицај фирентинске културе за време ренесансе, и
пресељавање многих Фирентинаца у Рим (укључујући и папе из породице Медичи, Лава X и
Клемента VII) узроковали су многе промене у дијалекту, који је више почео личити тосканским
језичким верзијама. Овај дијалект већином се употре љавао само у Риму све до 19. века, али се од 20.
века проширио на остала подручја Лација захваљујући расту римског становништва и ољој Рекламна порука на римском
сао раћајној повезаности. Римски дијалект одржавају и ројна књижевна дела која су на њему дијалекту на станици подземне
написана. Познатији аутори који су писали на овом дијалекту су Ђузепе Ђоакино Бели, Трилуса и железнице у Риму
Чезаре Паскарела. Модернији римски дијалект умногоме промовишу филмски глумци као што су
Алдо Фа рици, Ал ерто Сорди, Нино Манфреди, Ана Мањани, Ђиђи Пројети, Енрико Монтесано и
Карло Вердоне.

Култура

Образовање

Рим је велико средиште за високо о разовање. Први универзитет у граду је Универзитет „Ла Сапијенца” (Università degli Studi di Roma
"La Sapienza") основано 1303, који је највећи европски универзитет којег похађа око 150.000 студената. Остала два градска
универзитета су Тор Вергата (Università degli Studi di Roma Tor Vergata) који је основан 1982. и Трећи римски универзитет (Università
degli Studi Roma Tre) који је основан 1992. године.

У граду се налази и велики рој папинских универзитета укључујући Универзитет св. Томе Аквинског и Грегоријански универзитет
(најстарији исусовачки универзитет на свету из 1551).

Овде се такође налазе ројни приватни универзитети као ЛУМСА, Католички универзитет Светог Срца, ЛУИСС, Европски институт
за дизајн, Универзитет Ђованија Ка ота, ИУСМ, Амерички универзитет у Риму и многи други универзитети.

Музика

Рим је важан музички центар. У њему се налази Национална академија Санта Чечилија (основана 1585.) за коју су изграђене нове
концертне дворане у Парку музике („Parco della Musica“). У Риму се налази и опера Teatro dell'Opera di Roma, и више мањих музичких
институција. Рим је ио град домаћин Песме Евровизије 1991. и МТВ европских музичких награда 2004.

Филм

У Риму се налазе филмски студио Чинечита који је средиште италијанске кинематографије и у којем су снимани многи познати
филмови.

Студио је 1937. основао фашистички диктатор Бенито Мусолини, а савезници су га ом ардовали током Другог светског рата. Многи
светски познати филмови су овде снимљени од 1950-их (нпр. Бен Хур), а сам студио се од тог времена највише повезује са редитељем
Федериком Фелинијем.

Током 1980-их студио је приватизован. И у новије време овде су снимани познати филмови и серије, као Банде Њујорка и серијал Рим.

Музеји

Најстарији музеји у Риму су Капитолски музеји из 1471. који се налазе на Капитолу, и који уз Ватиканске музеје садрже највеће и
најважније уметничке колекције у граду.

У Вили Ђулији, ладањској кући папе Јулија II која је изграђена средином 16. века, налази се значајна колекција етрушчанске и античке
римске уметности. У лизини се налази и Вила Боргезе у којој се налази знаменита галерија у којој се налази већина уметнина из
колекције породице Боргезе.
У Националном музеју у Риму којег је пројектовао Микеланђело налазе се важне грчке и римске уметнине. Важне галерије слика
налазе се у палатама Дорија Пампили, Колона и Бар ерини, а у Венецијанској палати налази се велики рој уметнина од
ранохришћанског раздо ља до ренесансе.

Медији

Дневне новине Недељници Телевизија Радио

La Repubblica L'espresso RAI национално средиште RDS

Il Messaggero XL Sky Italia национално средиште Radio Capital
Il Tempo Audio Review La7 национално средиште Radio Globo
L'Unità Freqeency Mediaset Radio Rock
Il Riformista Roma Uno Radio CNR
Il Manifesto Teleroma 56 Radio Radicale
Corriere dello Sport Rete Oro Radio Radio
Liberazione Super 3 Radio Vaticana
L'Osservatore Romano Radio Centro Suono
QN M2o
Il Romanista

Привреда
З ог своје управне важности (државне, регионалне, покрајинске и општинске) и з ог развијености технологије, комуникација и
услужног сектора, Рим је економски најзначајнији град у Италији. Производи око 6,7% националног БДП-а (што је више од ило ког
града у земљи), а з ог економског раста од 4,4% тај удео се повећава, и Рим има највећи раст од ило ког града у земљи. Тек након
Другог светског рата град економски почиње премашивати остале економски снажне градове у Италији, као што су Напуљ и Милано.
Економска најважнија делатност у Риму је туризам, паје град у том погледу један од најзанимљивијих у Европи. У том подручју се
такође ележи снажан раст; 2005. године град је посетило 19,5 милиона туриста, што је пораст од 22,8% наспрам 2001. године.

Од индустријских производа у граду се производи текстил и сувенири за туристе, а у новије време развијене су и прехрам ена,
фармацеутска, машинска, папирна и метална индустрија. Значајно је и анкарство, као и електронска и ваздушна индустрија. З ог
историјско важних локација, град је важан и у светској филмској индустрији, па је тиме и национално филмско средиште. Бројна
међународна компанијска седишта, конференцијски центри и сл. налазе се у пословним деловима града.

Саобраћај

Рим има три аеродрома. Два од њих су у власништву друштва Аеропорти ди Рома (АДР). Аеродроми су:

Међународни аеродром Леонардо да Винчи или Рим-Фјумичино је највећи и главни аеродром у Италији и врло важна
европска ваздухопловна лука. Налази се у оближњој општини Фјумичино југозападно од Рима.
Међународни аеродром Ђован Батиста Пастине или Рим-Чампино је цивилни и војни аеродром близу општине Чампино.
Највише га користе нискобуџетне и чартер авио-компаније за своје цивилне летове.
Аеродром Рим-Урбе смештен на шест километара од градског средишта, већином га користе приватни авиони и
хеликоптери.

Аеродром Ченточеле у источном делу града се више не користи у ваздухопловном сао раћају, па је највећим делом претворена у јавни
парк.

Рим је важно седиште италијанских железница. Прва железница у Риму, а друга у Италији ила је пруга Рим-Фраскати која је отворена
14. јула 1856. Главне железнички правци су: тиренски (Рим-Ђенова, уз пут Аурелија), северни (Рим-Фиренца-Болоња), јадрански (Рим-
Пескара, уз пут Ти уртина, и Рим-Анкона) и јужни (Рим-Напуљ, уз пут Апија). Године 2006, отворена је нова рза пруга између Рима и
Напуља на којој возови могу постићи рзину и до 300 km на сат.

Главна римска станица је Рома Термини која је отворена 1863. Ово је најпрометнија станица у Италији са око 600.000 путника дневно.
У склопу станице налази се велики трговачки центар „Форум Термини”. Друга по величини станица је Рома Ти уртина који служи за
рзе возове.[11] Остале веће станице су Рома Остијенсе, Рома Трастевере и Рома Тусколана.

Римски метро има две линије метроа које су отворене 1955. (линија Б, тј. плава) и 1980. (линија А, тј.
наранчаста) које сао раћају смером северозапад-југоисток (линија А) и североисток-југ (линија Б).
Укупна дужина система је 38 km. Ове две линије секу се само на једном месту, на станици Рома
Термини. Три станице линије Б (Пирамиде, Базилика ди Сан Паоло и ЕУР Маљана) заједничке су са
станицама железнице Рим-Лидо. Наставак линије Б (линија Б1) се гради и сматра се да ће се отворити
2010. Ова линија од пет километара и пет станица сао раћати ће на подручју на којем живи око пола
милиона људи, па ће се са линијом Б спајати на Болоњском тргу. Тренутно се гради и нова линија Ц
која ће сао раћати у правцу исток-северозапад и која ће ити дугачка 34 km и имати 39 станица. У
плановима је тренутно и линија Д која и тре ало да сао раћа у правцу север-југ. Вагон једног воза линије B

Систем јавног превоза градске надземне железнице састоји се од 40-так железничких станица.
Највеће су Рома Ти уртина, Рома Остијенсе, Рома Трастевере и Рома Тусколана. На неким станицама сао раћају и регионални возови.
За градску железничку мрежу вреди иста карта као и за метро и АТАК-ову сао раћајну мрежу. Од станице Рома Термини железница
вози до аеродрома Фјумичино („Леонардо Експрес”).

Систем јавног градског превоза састоји се и од мреже ауто уса, трамваја и тролеј уса (враћен у
употре у 2005.) којима управља АТАК. Општинско друштво за јавни превоз основано је 1929. као
„Azienda Tramvie ed Autobus del Governatorato (А. Т. А. Г.)”, и деценијама је ило једино друштво које
је управљало јавним превозом града и које је апсор овало остала мања приватна предузећа. Временом
су трошкови управљања нарасли з ог ширења града, па је ово друштво 2000. претворено у
дионичарско друштво. Данас АТАК управља са 339 линија са 2.760 возила на подручју од 2.152 km, а
годишње ауто усима превезе 932 милиона путника. Римски трамвај на Ларго ди
Торре Арђентина
З ог сао раћајних загушења које су узроковали аутомо или у центру града је уведена за рана вожње
током радног дана од 6 до 18 сати. Ово подручје зове се Зона о раничено сао раћаја (Zona a Traffico
Limitato). Велике ноћне гужви викендима изазване урним ноћним животом града имале су за последицу стварање нових ноћних зона
ограниченог сао раћаја у неким деловима града. Након изградње подземних гаража, на већини градских улица паркирање се наплаћује.

Партнерски градови
Ово је списак градова са којима Рим има потписан неки о лик сарадње.

Париз, Француска (1956.). Париз је једини побратимљени град Рима по начелу Само је Париз вредан Рима; само је
Рим вредан Париза (франц. Seule Paris est digne de Rome; seule Rome est digne de Paris / итал. Solo Parigi è degna di
Roma; solo Roma è degna di Parigi).[12][13]

Рим има потписане партнерске споразуме са следећим градовима:

Ачцачи, Боливија
Алжир, Алжир
Пекинг, Кина
Београд, Србија
Бразилија, Бразил
Синсинати, САД
Лондон, Уједињено Краљевство
Монтреал, Канада
Њујорк, САД
Пловдив, Бугарска
Сеул, Јужна Кореја
Сиднеј, Аустралија
Токио, Јапан
Тонгерен, Белгија

Види још
Форо Италико

Референце
1. „discorso” (http://www.quirinale.it/qrnw/statico/ex-presidenti/Ciampi/dinamico/discorso.asp?id=21495). Приступљено 6. 8. 2013.
2. „Eurostat - Tables, Graphs and Maps Interface (TGM) table” (http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&init=1&lang
uage=en&pcode=tgs00080&plugin=1). Приступљено 6. 8. 2013.
3. „City Mayors: European city brands” (http://www.citymayors.com/marketing/city-brands.html#Anchor-Results-49575).
Приступљено 6. 8. 2013.
4. s.v. "Urbe" (http://www.demauroparavia.it/125134) Архивирано (https://web.archive.org/web/20071012142043/http://www.demaur
oparavia.it/125134) на сајту Wayback Machine (12. октобар 2007), De Mauro Paravia.
5. http://whc.unesco.org/en/list/91 - О Риму на званичном сајту Светске баштине УНЕСКО
6. http://www.infrastrutturetrasporti.it/page/standard/site.php?p=cm&o=vh&id=146 Архивирано (https://web.archive.org/web/200709
28010836/http://www.infrastrutturetrasporti.it/page/standard/site.php?p=cm&o=vh&id=146) на сајту Wayback Machine (28.
септембар 2007) - Roma Capitale on the official website of the Italian Ministry for Infrastructures and Transportation
7. http://www.camera.it/_dati/leg14/lavori/stampati/sk4000/articola/3885.htm - Proposal of Constitutional Law on the official website
of the Camera dei Deputati
8. http://www.comune.roma.it/was/wps/portal/!ut/p/_s.7_0_A/7_0_21L?
menuPage=/Area_di_navigazione/Sezioni_del_portale/Municipi/ -List of Municipi and definition of their territories on the official
website of the Comune di Roma
9. „Istat demographic balance 2010” (http://demo.istat.it/bil2010/index.html). Demo.istat.it. Приступљено 13. 10. 2012.
10. становништво http://demo.istat.it/strasa2006/index.html
11. http://eurostar-av.trenitalia.com/it/progetto/stazioni_rinnovate/roma_tiburtina.html Архивирано (https://web.archive.org/web/20061
203063001/http://eurostar-av.trenitalia.com/it/progetto/stazioni_rinnovate/roma_tiburtina.html) на сајту Wayback Machine (3.
децембар 2006) - Entry on Roma Tiburtina station on the official website of the Italian high-speed rail service (језик:
италијански)
12. „Twinning with Rome” (https://archive.today/20120905235843/http://www.paris.fr/portail/english/Portal.lut?page_id=8139&docum
ent_type_id=5&document_id=29903&portlet_id=18784). Архивирано из оригинала (http://www.paris.fr/portail/english/Portal.lut?
page_id=8139&document_type_id=5&document_id=29903&portlet_id=18784) на датум 05. 09. 2012. Приступљено
27. 5. 2010.
13. „Les pactes d'amitié et de coopération” (https://web.archive.org/web/20100122093109/http://www.paris.fr/portail/accueil/Portal.lut?
page_id=6587). Mairie de Paris. Архивирано из оригинала (http://www.paris.fr/portail/accueil/Portal.lut?page_id=6587&docume
nt_type_id=5&document_id=16468&portlet_id=14974) на датум 22. 01. 2010. Приступљено 14. 10. 2007.

Спољашње везе
Званични веб-сајт (https://www.comune.roma.it/)
Туристичка организација града Рима (http://www.romaturismo.it) (језик: италијански), (језик: енглески), (језик: француски),
(језик: шпански), (језик: немачки), (језик: руски)
Римски музеји (http://www.museiincomuneroma.it/) (језик: италијански), (језик: енглески), (језик: француски), (језик: шпански)
Римска позоришта (http://www.teatrodiroma.net/) (језик: италијански), (језик: енглески)
Подземни Рим (http://www.romasotterranea.it/) (језик: италијански)
Страница Била Тејера посвећена Риму (http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Places/Europe/Italy/Lazio/Roma/Ro
me/home.html) (језик: енглески)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рим&oldid=24065334”

Датум и време последње измене странице: 29. септембар 2021. у 03:42

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења
за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности

За програмере
Статистика
Изјава о колачићима