Ваљево

Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази

Ваљево

се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100  km

југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју
протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у
Србији. Према попису из 2011. године, град Ваљево има 59.073
становника, а цела општина Ваљево има 90.312[1]. Налази се на просечној
надморској висини од 185 m.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у

покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних
вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника
пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија
градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном
документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном
на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног
континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и
падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи
кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом,
варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у
тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и
одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су
поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији
која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а
касније други појам.[2]

Садржај
Ваљево- колаж слика (Храм Васкрсења
Географија Господњег, Кула Ненадовића, Споменик
Клима песништву са ликом Десанке Максимовић,
Етимологија имена Зграда Општинског суда (Начелство) у
Ваљеву, Истраживачка станица Петница,
Историја
Споменик на месту где се десила сеча
Туризам кнезова, Тешњар- стари део града, Брана
Културноисторијске знаменитости Стубо-Ровни, Матична библиотека „Љубомир
Становништво Ненадовић“ Ваљево)

Образовање
Култура
Познати Ваљевци (по години рођења)
Ваљевски спортисти учесници олимпијских игара
Галерија
Референце
Спољашње везе Грб

Географија
Застава

Ваљево има повољан географски положај који се огледа у близини више Административни подаци
важних саобраћајница, као што су Ибарска магистрала, магистрални пут Држава  Србија
који води ка Јадранском мору, Босни и Херцеговини, Мачви и Војводини,
као и пруга Београд-Бар и пруга Ваљево—Лозница у изградњи. Такође, Управни округ Колубарски
Становништво
 Ваљево се налази на само 100 km Становништво
од Београда, главног града  —  59.073
Србије[1], а уз град се налази и
Аеродром Ваљево са Агломерација 90.312
потенцијалом да у будућности Географске карактеристике
услужи цео Колубарски округ. Координате 44° 16′ 27″ СГШ;
У Ваљеву се Јабланица и Обница 19° 53′ 28″ ИГД
спајају у реку Колубару. У Временска UTC+1 (CET), лети
Колубару се, на територији зона UTC+2 (CEST)
Play media Ваљева, такође уливају реке
Апс. висина 185 m
Ваљево у току дана Љубостиња и Градац.

У Петници, на 5 km од Ваљева,
налазе се отворени базени и терени за мале спортове, као и вештачко
језеро на реци Поцибрави — стециште купача и риболоваца[1].

Клима

Ваљевски крај има релативно стабилну, умерено-континенталну климу, са Ваљево

извесним специфичностима, које се манифестују као елементи
субхумидне и микротермалне климе.

Средња годишња температура ваздуха у Ваљеву је 11°C. Најхладнији

месец је јануар, са средњом температуром ваздуха од -0,2°C, а најтоплији,
јул са просечном температуром од 21,4°C. Највиша икад забележена
температура је била 42,5°C а најнижа -29,6°C.

Ваздушни притисак у Ваљеву показује знатну променљивост, са највећом

средњом вредношћу у октобру и јануару, 998,3 милибара и 998,0
милибара, а најмањом у априлу 993,3 милибара. Екстремне средње
месечне вредности ваздушног притиска су 1010,3 милибара у јануару и
985,5 милибара у децембру. Ваљево на мапи Србије

Остали подаци
Релативна влажност ваздуха у подручју Ваљева, са средњом годишњом
Градоначелник Лазар Гојковић (СНС)
вредношћу од 74,6% указује на умерену влажност ваздуха.
Поштански 14000
У просеку, Ваљево има укупно 198,9 сунчаних часова годишње, односно број
44,8% потенцијалног осунчавања, са најсунчанијим месецом, јулом (281,8
Позивни број 014
часова) и најоблачнијим, децембром (68,6 часова).
Регистарска VA
Падавине у Ваљевском крају имају обележје средњоевропског, ознака
подунавског режима годишње расподеле. Средња годишња висина
Веб-сајт
падавина у Ваљеву износи 785,7 mm; најкишовитији месец је јун, са 100,1
mm, а најсувљи фебруар, са 45,9 mm. www.valjevo.rs (http://www.valjevo.rs/)

Снега у Ваљевском крају просечно има 30,9 дана. У великом делу колубарског и тамнавског слива је средња годишња
учестаност дана са снежним покривачем до 40 дана. Просечан први дан са снежним покривачем у Ваљеву је 1.
децембар. Просечан последњи дан са снежним покривачем у Ваљеву је 16. март, а на највишим теренима после 1.
маја.[3]

  Мерења у метеоролошкој станици у Ваљеву (176 m) — просек 1961—1990.[4]

Месец Јан Феб Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средње максималне
4,2 7,0 12,2 17,3 22,0 24,9 26,9 27,0 23,7 18,3 11,6 5,7 16,7
температуре (°C)
Средње температуре (°C) -0,4 2,0 6,3 11,1 16,0 19,1 20,8 20,2 16,5 11,2 6,1 1,5 10,9
Средње минималне
-4,4 -2,0 1,0 5,4 9,9 13,1 14,6 14,0 10,5 5,7 1,7 -2,3 5,6
температуре (°C)
Средња месечна количина
50,4 46,2 54,2 63,5 88,1 108,3 76,7 67,9 59,6 48,3 59,6 59,4 782,2
падавина (mm)
Етимологија имена
Током свих ових времена у ваљевској су котлини постојала насеља, али пошто су обављана само сондажна
археолошка истраживања, и то на врло малим површинама, тешко је нешто конкретније рећи о њиховом карактеру и
простору који су заузимала у односу на данашње градско језгро као и о континуитету постојања и о евентуалним
старим именима. Најстарији до сада познати спомен Ваљева под тим именом је, на основу једног документа из
Дубровачког архива, из 1393. године. О пореклу тог имена још нема поузданих историјских података. Постоји више
народних легенди које имају различите приче о настанку имена Ваљево. По једној Ваљево је добило име по
„ваљарицама” којих је било дуж обала Колубаре. Друга опет име Ваљево везује за добру, „ваљану”, земљу у ваљевској
котлини. По трећој легенди Ваљево је своје име добило по групи уморних избеглица, који су се, бежећи пред Турцима
скотрљали, „сваљали”, с околних планина у котлину.

Поред народне традиције, и филологија је дала више хипотеза о постанку овог имена. По једној, реч Ваљево је
настала од старе латинске ријечи „валис” (лат. vallis) што значи долина. По другој, од речи „вал”, због реке која је при
бујицама плавила котлину. Постоји и хипотеза по којој Ваљево потиче од исквареног облика имена ране
средњовековне тврђаве, чије су постојање, негде на Балкану, под именом „Балба”, забележили византијски историјски
извори.

Од свих тумачења научно је најутемељеније оно према којему реч Ваљево представља присвојни придев старог
словенског имена „Ваљ”. Тиме би Ваљево означавало посед, односно власништво извесног Ваља. Ова хипотеза има и
своје потврде у једној од народних легенди која спомиње постојање неког Ваља, који је био власник прве кафане
подигнуте на подручју данашњег града, као и у постојању презимена Ваљевић[5].

Историја
На простору данашњег Ваљева су постојала насеља још у млађем каменом добу на
шта указују трагови пронађени у Петничкој пећини. Године 1398, када се име
Ваљево први пут помиње у познатој архивској грађи, ово је насеље већ било
активно трговачко средиште средњовековне Србије у које су долазили трговци из
Дубровника. Процват Ваљева, као и процват аутономне Србије, заустављен је 1459.
године када је средњовековна српска држава пала под власт Османског царства. До
средине 16. века у Ваљеву је већина становништва била хришћанске вере, док су у
другој половини 16. века велика већина били муслимани. После избијања Првог „Муселимов конак” —
српског устанка, Ваљево је било међу првим градовима који су ослобођени. Тада, најстарија зграда у Ваљеву,
после скоро три и по века, оно поново постаје српски град у аутономној српској сада музеј
држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко
занатска пракса међу српским становништвом онемогућили су бржи развој овога
града. После пропасти устанка Ваљевом су опет завладали Турци, али убрзо, по избијању Другог српског устанка,
Срби враћају Ваљево у свој посед. Тада је број муслимана у граду почео значајно да опада, тако је забележено да је
1826. године у самом Ваљеву било око 150 хришћанских и само 30 муслиманских кућа. Године 1855, израђен је план
развоја модерног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја
града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег
Ваљева. У 20. веку град се убрзано развија. Тада Ваљево постаје важан индустријски, али и културни центар. Током
Првог светског рата у непосредној околини Ваљева је вођена Колубарска битка, а сам град се претворио у једну
велику болницу у којој су лежали рањеници као и оболели од велике епидемије тифуса.[6] Огромна разарања град је
доживео и у Другом светском рату. Ваљево је ослободила НОВЈ 18. септембра 1944.

Године 1999, град је у више наврата бомбардовала НАТО авијација током бомбардовања СРЈ[5].

Туризам
Релативно повољан географски положај на важним магистралним путним правцима и близина потенцијалних
емитивних тржишта, богатство културног наслеђа на релативно малом простору, уклопљеност културног богатства у
туристички атрактивна природна подручја (клисура Градца, Јабланице, ваљевске планине), већи број манастира и
мошти два свеца, велики број знаменитих личности пониклих са овог подручја, догађаји везани за националну
историју омогућили су да се Ваљево издвоји као аутентична туристичка дестинација. Као посебне целине, поред
града, издвајају се:

Дивчибаре, планинско-туристичко место

Бранковина, културно-историјски комплекс
 Петница, спортско-рекреативни центар
Манастири

Географски положај, природни фактори, културно-историјско наслеђе, јасно

говоре да ово подручје може да развија следећа туристичка кретања: екскурзиони
туризам (ђаци, студенти, пензионери…), верски (Лелић, Ћелије, Пустиња,
Јовања, Грачаница, Докмир, Боговађа…), образовни (едукативне радионице),
спортски (планинарење, бициклизам, слободно пењање…), манифестациони (ЈУ
џез фест, Опен мајнд фест, Тешњарске вечери, Дани малине, Дани гљива,
Лековитим стазама ваљевских планина…) и сеоски туризам.

Овде се налази Железничка станица Ваљево.

Река Градац

Културноисторијске знаменитости
Тешњар — чаршија из турског времена — налази се на десној страни Колубаре која протиче самим
центром града. Тешњар датира из 17. века, међутим, изглед који данас има, је изглед какав је имала у 19.
веку[1].
Кула Ненадовића која датира из 1813. године, налази се на брежуљку изнад града. У време кад је
саграђена, служила је као барутана, а Милош Обреновић ју је обновио 1836. године.
Споменик Стеви Филиповићу, народном хероју Другог светског рата на Видраку, брду изнад града.

Становништво
Демографија
1528. 1536. 1560. 1660. 1718. 1735. 1741. 1784. 1808. 1818. 1834. 1839. 1844. 1862. 1900.
око око око око најмање најмање око око око око око
893 873 2.150 7.747
600 650 2.060 5.200 120 1.020 550 2.300 1.000 1.100 1.720

У насељу Ваљево живи 49184 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код
мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 21387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен
је пораст у броју становника.

Демографија[7]
Година Становника
1948. 15.830
1953. 21.165
1961. 28.461
1971. 39.786
1981. 50.114
1991. 59.016 57.885
2002. 61.035 62.544
2011. 59.073

Етнички састав према попису из 2011.[8]‍

Срби   56.766 96,09%
Роми 513 0,87%
Црногорци 109 0,18%
Југословени 87 0,15%
Македонци 64 0,11%
Хрвати 57 0,09%
Муслимани 19 0,03%
Руси 17 0,03%
Словенци 17 0,03%
Горанци 15 0,02%
Мађари 13 0,02%
Немци 9 0,01%
Бошњаци 7 0,01%
Украјинци 5 0,01%
Албанци 3 0,00%
Буњевци 3 0,00%
Румуни 2 0,00%
Русини 2 0,00%
Словаци 2 0,00%
Бугари 1 0,00%
остали 78 0,13%
Регионална
11 0,02%
припадност
неизјашњени 446 0,75%
непознато 827 1,34%
укупно: 59.073

Становништво према полу и старости[9]

м ж
? 235   244
80+ 251   400
75—79 540   922
70—74 1.124     1.449
65—69 1.545      1.754
60—64 1.395     1.661
55—59 1.520      1.512
50—54 2.300      2.449
45—49 2.760      2.988
40—44 2.291      2.740
35—39 2.094      2.355
30—34 1.802      2.116
25—29 2.186      2.275
20—24 2.152      2.313
15—19 2.183      2.098
10—14 1.916      1.770
5—9 1.601      1.488
0—4 1.327     1.279
Просек  : 37,8 39,6

Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година
1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
пописа
Број
5.612 6.834 9.544 13.057 16.838 19.493 21.387
домаћинстава

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек

Број
4.001 5.146 5.024 5.308 1.269 512 88 22 13 4 2,85
домаћинстава

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

 Неожењен/ Ожењен/ Удовац/ Разведен/
Пол Укупно Неудата Удата Удовица Разведена
Непознато

Мушки 24.378 6.904 15.552 868 836 218

Женски 27.276 5.918 15.719 3.712 1.689 238
УКУПНО 51.654 12.822 31.271 4.580 2.525 456

Становништво по делатностима које обавља

Пољопривреда, Вађење
Прерађивачка
Пол Укупно лов и Рибарство руде и
индустрија
шумарство камена

Мушки 11.334 219 0 51 3.432

Женски 10.164 119 0 20 2.530
УКУПНО 21.498 338 0 71 5.962
Производња Саобраћај,
Хотели и
Пол и Грађевинарство Трговина
ресторани
складиштење
снабдевање и везе

Мушки 368 851 1.485 257 866

Женски 127 211 1.777 340 263
УКУПНО 495 1.062 3.262 597 1.129
Здравствени
Финансијско Државна управа
Пол посредовање
Некретнине
и одбрана
Образовање и социјални
рад

Мушки 91 1.145 759 439 451

Женски 241 914 597 786 1.513
УКУПНО 332 2.059 1.356 1.225 1.964
Остале Екстериторијалне
Приватна
Пол услужне
домаћинства
организације и Непознато
активности тела

Мушки 302 0 1 617

Женски 338 0 0 388
УКУПНО 640 0 1 1.005

Образовање
У Ваљеву постоји 7 основних школа, као и 5 средњих (Ваљевска гимназија,
Економска, Техничка, Медицинска школа „Др Миша Пантић” и Пољопривредна
школа са домом за ученике). У граду се налази и једна Висока пословна школа[10],
Факултет за менаџмент[11] сада под називом Факултет за пословну економију[12],
Мегатренд универзитета[13] као и Пословни факултет[14]Универзитета
Сингидунум[15]

Култура
Ваљевска гимназија
У Ваљеву од културних институција постоје: Музеј, Центар за културу Ваљево,
Модерна галерија, Историјски архив, Матична библиотека „Љубомир
Ненадовић”. Данас у њему има и 4 ТВ и шест радио-станица, као и две недељне и једне месечне новине. Ваљево је
седиште епархија ваљевске Српске православне цркве.

Познати Ваљевци (по години рођења)

Алекса Ненадовић (1749—1804), кнез тамнавско-посавске кнежине
Илија Бирчанин (1764—1804), кнез Подгорске кнежине Ваљевске нахије
Јаков Ненадовић (1765—1836), војвода из Првог српског устанка
Јован Симић Бобовац (1775—1832), кнез Подгорске кнежине Ваљевске нахије
Петар Николајевић Молер (1775—1816), војвода соколске нахије
 Прота Матија Ненадовић (1777—1854), војвода из Првог српског устанка, председник
Правитељствујушчег совјета и дипломата
Љубомир Ненадовић, (1826—1895) књижевник, дипломата и министар
Милован Глишић (1847—1908), писац, драматург и преводилац
Живојин Мишић (1855—1921), војвода
Николај Велимировић (1881—1956), Свети владика Николај Охридски и Жички
Драгојло Дудић, (1887—1941), песник и револуционар
Живан Ђурђевић, (1891—1943), народни херој Југославије
Михаило Маџаревић (1894—1965), мајор, један од највећих јунака у Првом светском рату
Војислав Воја Танкосић (1880 − 1915), мајор српске војске, један од оснивача Црне Руке и учесник
најважнијих историјских догађаја у Србији
Десанка Максимовић (1898—1993), српска песникиња, професорка књижевности и чланица Српске
академије наука и уметности
Никанор (Никола) Савић (1902—1990), архимандрит и проигуман манастира Хиландар
Нада Пурић (1903—1941), народни херој Југославије
Жикица Јовановић Шпанац, (1914—1942) револуционар
Борислав Благојевић, (1911—1985) правник, декан Правног факултета и ректор Београдског
универзитета
Милорад Миша Павић, (1921—2005) фудбалски тренер
Драга Јонаш, (1922—2007) спикер и лектор
Војислав Воја Брајовић, (1949 −), глумац
Милорад Мишковић, (1928 − 2013), балетски уметник, кореограф, уметнички директор UNESCO
Гордана Бабић-Ђорђевић (1932—1993), српски историчар уметности, дописни члан САНУ
Милоје Орловић (1934—2013), српски телевизијски водитељ, новинар и уредник
Љубомир Поповић, (1934—2016) сликар
Матија Бећковић, (1938—) песник и академик, завршио гимназију у Ваљеву, где је имао и прве књижевне
почетке
Драгољуб Велимировић (1942—2014), шаховски велемајстор
Будимир Костић (1919—2015), мајстор фотографије
Миодраг Мики Јевремовић (1942—2017) певач забавне музике
Јован Маљоковић (1943 −), џез музичар, саксофониста, композитор и аранжер
Славен Радовановић, (1946—) књижевник
Бранко Ковачевић, (1951—) кошаркаш Металца и Црвене звезде
Бошко Ђукановић, (1955—) познати кардиохирург
Јасмина Аврамовић Ранковић, (1960—) глумица
Биљана Максић, (1961—) писац и драматург
Зоран Ђорђевић, (1962 —) редитељ
Катарина Вићентијевић (1969—), српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица
Нела Михаиловић, (1969—), глумица
Небојша Миловановић, (1974 −), глумац
Жељко Јоксимовић (1972—), српски музичар и композитор
Ненад Јездић (1972—), глумац
Дуле Лушин (1984—), музичар
Милан Нешковић (1985 −), позоришни редитељ
Јелена Михаиловић (1987 −), челисткиња
Милош Теодосић (1987—), кошаркаш
Марко Јовановић (1991−), рвач
Матија Настасић (1993−), фудбалер

Ваљевски спортисти учесници олимпијских игара

Првослав Михајловић (1921—1978) — фудбал ЛОИ 1948.
Марија Радосављевић (1927) — атлетика ЛОИ 1948. и 1952.
Милорад Чикић (1950) — атлетика, ЛОИ 1972.
Радован Малевић (1957) — одбојка, ЛОИ 1980.
 Ана Суботић (1983) — атлетика, ЛОИ 2012.
Тамара Салашки (1988) — атлетика, ЛОИ 2016.
Милош Теодосић (1987) — кошарка, ЛОИ 2016.

Галерија

(Ваљавица) Поставка Сеча Ваљево, око 1935. Конак кнеза Јована Храм Васкрсења
дрвени објекат, са кнезова у музеју године. На Симића-Бобовца Господњег
механизмом са „Муселимов конак“. фотографији се
погоном на воду за Муселимов конак је види „Хотел Гранд“
ваљање вунене најстарија (који и данас
тканине и израде сачувана зграда у постоји види слику
сукна. по народној Ваљеву, која у зачељу), који је
легенди Ваљево је датира с краја 18. током Првог
добило име по века. У њој су били светског рата,
ваљарицама које заточени Алекса 1914. и 1915.
су у већем броју Ненадовић и Илија године, био
постојали дуж Бирчанин током претворен у
Колубаре и Градца. догађаја који је у привремену
историји познат као болницу, једну од
сеча кнезова 20 колико их је
(1804). Данас је тада било, поред 2
Муселимов конак редовне и 6
Музеј Првог и резервних
Другог српског болница. У ствари,
устанка[1]. тада је скоро
читаво Ваљево,
које је имало 10
хиљада
становника,
претворено било у
болнички комплекс,
у коме су се лечили
рањеници. Најтеже
је било током
велике епидемије
великог тифуса,
почетком 1915.[16]

Спомен-гробље из
Првог светског
рата 1914-1918
Референце
1. Радионица за српски језик и културу. Ваљево (http://www.srpskijezik.edu.rs/index.php?id=5100&jzk=sr),
Приступљено 24. април 2013.
2. Званична веб презентација општине Ваљево. О Ваљеву (http://www.valjevo.org.yu/valjevo/grad/valjevo.ph
p) Архивирано (https://web.archive.org/web/20070726194112/http://www.valjevo.org.yu/valjevo/grad/valjevo.ph
p) на сајту Wayback Machine (26. јул 2007), Приступљено 24. април 2013.
3. Званична веб презентација општине Ваљево. Клима (http://www.valjevo.org.yu/valjevo/okolina/klima.php)
Архивирано (https://web.archive.org/web/20070726195313/http://www.valjevo.org.yu/valjevo/okolina/klima.ph
p) на сајту Wayback Machine (26. јул 2007), Приступљено 24. април 2013.
4. „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961—
1990” (http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=269). Приступљено 3. 5. 2009.
5. Званична веб презентација општине Ваљево. Историја (http://www.valjevo.org.yu/valjevo/istorija/index.php)
Архивирано (https://web.archive.org/web/20070705092019/http://www.valjevo.org.yu/valjevo/istorija/index.php)
на сајту Wayback Machine (5. јул 2007), Приступљено 24. април 2013.
6. Vidić, Velibor (2015). Suffering and compassion Valjevo hospital 1914—1915. Archive of Serbia.
7. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002,
подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-
84433-14-9.
8. Етничка структура након пописа 2011. (http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicit
y.pdf)
9. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички
завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
10. Висока пословна школа струковних студија, Ваљево (http://www.ves.edu.yu/) Архивирано (https://web.archi
ve.org/web/20070629202539/http://www.ves.edu.yu/) на сајту Wayback Machine (29. јун 2007), Приступљено
24. април 2013.
11. Факултет за менаџмент Ваљево (http://www.fmv.edu.rs/) Архивирано (https://web.archive.org/web/200908252
03253/http://www.fmv.edu.rs/) на сајту Wayback Machine (25. август 2009), Приступљено 24. април 2013.
12. Факултет за пословну економију Ваљево (http://www.fpe.edu.rs/) Архивирано (https://web.archive.org/web/20
090808181623/http://www.fpe.edu.rs/) на сајту Wayback Machine (8. август 2009), Приступљено 24. април
2013.
13. Мегатренд универзитет Београд (http://www.megatrend.edu.rs/), Приступљено 24. април 2013.
14. Пословни факултет, Ваљево (http://www.pf.singidunum.ac.rs/) Архивирано (https://web.archive.org/web/2009
0425183736/http://www.pf.singidunum.ac.rs/) на сајту Wayback Machine (25. април 2009), Приступљено 24.
април 2013.
15. Универзитет Сингидунум, (http://www.singidunum.ac.rs/), Приступљено 24. април 2013.
16. Борба против тифуса у Србији 1915. године (http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/115/Odbran
a%20225%20-%20Specijani%20prilog%20115%20-%20Borba%20potiv%20tifusa%20u%20Srbiji%201915..pd
f), магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 115, Др Владимир Кривошејев и Биљана Поповић, 1.
фебруар 2015.

Спољашње везе
Званични веб-сајт (http://www.valjevo.org.rs/)
Место које чувам: Ваљево (РТС Културно-уметнички програм — Званични канал) (https://www.youtube.co
m/watch?v=2mg4SxVJpWc)
Ваљево, интернет портал (www.ugradu.info) (http://www.ugradu.info/)
Ваљево, интернет портал (www.valjevskaposla.info) (http://www.valjevskaposla.info/)
ВАЉЕВО ЗА ВАС — културнотуристичка понуда града Ваљева (http://www.valjevozavas.net/)
Народни музеј Ваљево (http://www.museum.org.rs/)
Историјски архив Ваљево (http://www.istorijskiarhiv.rs/)

локација места

Гугл сателитска мапа (Maplandia) (http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/valjevo/)

План насеља на мапи (Mapquest) (http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=4
4.269166&longitude=19.883833&zoom=8)
Ваљево (http://www.discoverserbia.org/sr/zapadna-srbija/valjevo)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ваљево&oldid=24316483”

Датум и време последње измене странице: 19. јануар 2022. у 22:53

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима;
могући су и додатни услови.
Погледајте услове коришћења за детаље.

Политика приватности
О Википедији
Одрицање одговорности

За програмере
Статистика
Изјава о колачићима