Professional Documents
Culture Documents
Координате: 43° 43′ 00″ СГШ; 20° 41′ 00″ ИГД
За друге употребе погледајте страницу Краљево (вишезначна одредница).
Краљево
Морава)
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Град Краљево
Становништво
Становништво
— 64.175
Агломерација 125.488
Географске карактеристике
Координате 43° 43′ 00″ СГШ; 20° 41′ 00″ ИГД
Површина 1.530 km2
Краљево
Остали подаци
Веб-сајт
www.kraljevo.org
Садржај
1Етимологија
2Географија
o 2.1Клима
3Историја
o 3.1Средњи век
o 3.2Турска владавина
o 3.3Модерно доба
4Демографија
5Привреда
o 5.1Туризам
o 5.2Саобраћај
6Култура
7Образовање
8Симболи града Краљева
o 8.1Спорт
9Партнерски градови
10Познати Краљевчани
11Галерија Краљево и околина
12Види још
13Референце
14Спољашње везе
Етимологија[уреди | уреди извор]
Најстарије познато име насеља, за које постоји писани извор, је Рудо Поље. Под
тим именом се помиње 1476. у турском катастарском попису Смедеревског
санџака. Након доласка Турака на просторе данашњег Краљева и околине
освајачи су једноставно превели име на турски језик, што гласи Каран Оваси.
Народ је то поједностављено изговарао Карановац. Исти назив забележен је и у
попису из 1528, а затим се јављала двојност назива, те се 1576. у различитим
изворима наводи као Рудо Поље или као Карановац. На молбу мештана
Карановца, након крунисања Милана Обреновића за краља у манастиру Жичи,
име града Указом је промењено у Краљево 19. априла 1882. Назив се задржао до
после Другог светског рата, а 6. јула 1949. преименовано је у Ранковићево,
по Александру Ранковићу и тај назив носило је до 8. јануара 1955. године, када је
враћено име Краљево.[1][2]
Географија[уреди | уреди извор]
Град Краљево има 64.175 становника, а шире општинско подручје има 124.554.
Налази се у централном делу Србије, на 43°43' сгш и 20°41' игд, на
ушћу Ибра у Западну Мораву, у западнопоморавској котлини између
питомих шумадијских и суровијих старовлашких и копаоничких планинских масива,
на надморској висини од просечних 206 m.
Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и
Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Западне Мораве има благе
падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима
обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред
саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење
пољопривредних култура. Највећа притока Западне Мораве је река Гружа. Река
Ибар се одликује буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим
рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често
огољене и расечене споредним поточним и речним клисурама, огледа се, пре
свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су Гвоздачка
река, Магласица и Рибница, а са леве у Ибар
утичу Студеница, Дубочица, Пивница и Лопатница. Све су бистре планинске реке,
прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре
Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву.
Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: Гоч (1.216
m), Столови (1.375 m), Троглав (1.177 m), Чемерно (1.579 m), Радочело (1.643 m) и
друге. Обрасле су шумом (на нижим надморским
висинама буква, јела, липа, јасен, а на вишим четинари) а обилују пашњацима и
разноврсним планинским биљем.
Клима[уреди | уреди извор]
Клима у Краљеву је умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају
у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава
и инсолацију - у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи
просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11°C, лети око 22°C
а зими око 0°C (највећа летња, забележена 22. јула 1939, била је 44,3°C, а
најнижа зимска, 13. фебруара 1935. године -25,4°C). Јак ветар (кошава) је одлика
позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и
северозападни ветрови.
скупиКлима Краљева
Показатељ \ Месец Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Но
3 6 11 16 21 23 26 26 23 17 8
Средњи максимум, °C (°F)
(37) (43) (52) (61) (70) (73) (79) (79) (73) (63) (46
−3 −1 2 6 11 13 15 15 11 7 1
Средњи минимум, °C (°F)
(27) (30) (36) (43) (52) (55) (59) (59) (52) (45) (34
62 55 57 72 103 103 95 77 82 76 80
Количина падавина, mm (in)
(24,4) (21,7) (22,4) (28,3) (40,6) (40,6) (37,4) (30,3) (32,3) (29,9) (31
Извор: Weatherbase
Историја[уреди | уреди извор]
Детаљније: Историја Краљева
Далека историја околине Краљева, али и географски положај и појединачна
археолошка открића указују на постојање насеобине и 2000 година пре нове ере.
На основу досадашњих истраживања најстарији трагови материјалне културе
потичу са неолитских локалитета Дивље поље у Ратини и Лађариште у
селу Врњци.
Могуће је да је грчки утицај стигао до ових крајева још у 4. веку пре нове ере, што
показују грчки шлем, златни и ћилибарски накит, керамичко посуђе, пронађени на
чувеним археолошким налазиштима са ширег подручја Ибра и Западне Мораве.
Сматра се да је Ибарска долина, као природна саобраћајница, довела и Римско
царство. Стварањем римских провинција на Балкану територија данашњег града и
околине постаје гранична зона између Горње Мезије и Далмације. Ови крајеви
били значајни за Римљане због рудног богатства и постојања геотермалних
извора. Из античког периода потиче и вотивна ара посвећена Јупитеру, пронађена
у горњем Лашцу, као и цигларска пећ откривена у Чибуковцу.
Средњи век[уреди | уреди извор]
Током турске владавине насеље Рудо Поље је постало познато под именом
Карановац. Бржи развој Карановца отпочео је у доба аустријске окупације северне
Србије од 1718. до 1739. године. Пожаревачким миром 1718. године установљена
је граница на Западној Морави између Аустрије и Турске. Карановац постаје
важно погранично насеље и стециште одбеглих Турака из Чачка, Крагујевца и
других насеља која су припадала Аустрији.
Преко ове паланке одвијала се трговина караванским саобраћајем. У Карановцу
се налазио караван-серај, који је изгорео у аустријско-турском рату 1737—1739.
године, када је и само насеље порушено и попаљено. Сем тога, у Карановцу је
поред земљорадње било развијено и занатство. Тако је ова паланка 40-их година
18. века постала једно од највећих турских насеља у овом делу Србије.
Модерно доба[уреди | уреди извор]
Споменик на тргу
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Краљево живи 55407 пунолетних становника, а просечна старост
становништва износи 41,0 година (39,5 код мушкараца и 42,3 код жена).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године),
а у последњем попису примећен је пораст у броју становника.
Демографија[8]
Годин
Становника
а
1948. 11.200
1953. 15.152
1961. 20.490
1971. 27.839
1981. 52.485
56.83
1991. 57.926
1
59.42
2002. 57.411
4
2011. 64.175
Етнички састав према попису из 2002.[9]
54.42
Срби 94,80%
9
Роми 860 1,49%
Црногорци 713 1,24%
Македонци 193 0,33%
Југословени 179 0,31%
Хрвати 149 0,25%
Муслимани 49 0,08%
Бугари 47 0,08%
Мађари 30 0,05%
Словенци 27 0,04%
Албанци 21 0,03%
Горанци 14 0,02%
Немци 8 0,01%
Руси 7 0,01%
Румуни 6 0,01%
Словаци 5 0,00%
Украјинци 4 0,00%
Русини 4 0,00%
Бошњаци 4 0,00%
Чеси 2 0,00%
Буњевци 2 0,00%
непознато 400 0,69%
? 201 212
прошири
Домаћинства
прошири
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
прошири
Становништво по делатностима које обавља
Привреда[уреди | уреди извор]
Поред улоге општинског и административног центра, град Краљево има и улогу
економског трговинског и индустријског центра југозападне Србије, центра где су
концентрисани скоро сви привредни капацитети. Град Краљево спада у групу
привредно развијених градова у Републици Србији. Привредна активност се
одвија у 11 сектора, али највећи утицај на привредна кретања имају предузећа из
трговине и прерађивачке индустрије. Захваљујући добром географско-
саобраћајном положају, град Краљево је трговински центар Рашког округа. Такође,
близина аеродрома „Морава“ у Лађевцима који се од пролећа 2012. године
користи за карго саобраћај, а од 2019. године се користи и за цивилни, од велике
је важности за град Краљево због поспешивања извоза (посебно пољопривредних
производа), али и доприноса развоју туризма. Основне карактеристике привредне
структуре Краљева чине:
Култура[уреди | уреди извор]
Саборна црква у Краљеву
Образовање[уреди | уреди извор]
Веома брз и динамичан развој града омогућио је да Краљево израсте у један од
највећих школских центара овог дела Србије. Предшколско образовање
организује Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“. Предшколска установа
има 11 објеката целодневног боравка, девет у граду, један у Матарушкој Бањи и
један у Ушћу. На територији града Краљева основно образовање је организовано
у 21 школи, а средњошколско у 10 школа. Најстарија средња школа на територији
града је Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“, уједно и најстарија
пољопривредна школа у Србији (основана 1882. године). Краљевачка гимназија је
основана 1909. године, Шумарска школа 1899, Машинско - техничка школа 1934.
Остале краљевачке средње школе су отворене после Другог светског рата. То су
Медицинска школа, Електро-саобраћајна школа, Економско-трговинска
школа, Музичка школа „Стеван Мокрањац“, Уметничка школа, Основна и средња
школа за децу ометену у развоју „Иво Лола Рибар“. Најстарија високошколска
установа у Краљеву, и једина са седиштем у граду, је Машински факултет,
основан 1976. године. Остале високошколске установе су заступљене по принципу
научних центара изван матичног седишта. То су Факултет за трговину банкарство
„Јанићије и Даница Карић“ (Алфа универзитет, Београд; бивши Универзитет Браћа
Карић) и Београдска пословна школа.
Краљево је град дуге спортске традиције. Успешан рад више спортских клубова,
организација и удружења чини значајан сегмент укупног друштвеног живота.
Успеси краљевачких спортиста побуђују пажњу, не само домаће, већ и светске
јавности. Почетак организованих активности најуспешнијих спортских клубова
Краљева везан је за период после Другог светског рата.
Тако је 1954. године основан, данас најуспешнији спортски колектив, одбојкашки
клуб Рибница. Краљево је један од ретких градова где је одбојка спорт број један,
а Рибница је, после првих корака на европској сцени 1979. године, данас једини
краљевачки прволигаш који се такмичио у Купу Европске одбојкашке
конфедерације.
Фудбал је најпопуларнији и најмасовнији спорт којим се у Краљеву организовано
бави око хиљаду фудбалера у педесетак клубова, који се такмиче у више лига.
Најуспешнији фудбалски клуб, Слога, после више сезона проведених у Српској
лиги, успешно представља град и у савезном рангу такмичења, Другој лиги.
Успеси краљевачке кошарке везују се за клубове Слога и Машинац. Сретен
Драгојловић, Драган Тодорић, Љубодраг Симоновић и Владе Дивац само су нека
од познатих кошаркашких имена која су поникла у хали крај Ибра. 1998. године се
навршава педесет година постојања Слоге која се неколико година такмичила у
Првој савезној лиги бивше Југославије, тада најјачем европском националном
шампионату. Моментално, Слога игра у Првој лиги. Кошаркашки клуб Машинац је
за врло кратак временски период прошао пут од оснивања до Прве лиге.
Од 1984. године до данас популарни „Студенти“ су били најуспешнији у
Регионалној, Другој српској, Јединственој српској и Другој лиги, да би две године
били чланови Прве лиге.
Поред ових најпопуларнијих спортова, у граду егзистира и велики број других
спортских колектива који не само да не заостају, већ су неки од њих по
успешности у самом врху спорта Србије. Тако карате клуб „Слога“ већ годинама у
Краљево доноси медаље са такмичења широм света. То је стабилан прволигаш у
коме тренира и неколико репрезентативаца Србије, а посебну пажњу
заслужује Иван Матић, светски шампион и један од најбољих каратиста у земљи.
Слично је и са џудо клубом „Машинац“. чланица овог клуба, Марија
Драговић постала је светска првакиња у самбоу на недавно одржаном Првенству
света у Новом Саду. Својим радом истичу се и чланови кајак клуба „Ибар“ који су
недавно прославили 50-то годишњицу успешног рада. Кајакаш „Ибра“, Горан
Јовановић најуспешнији је спортиста Краљева за 1997. годину. Солидне резултате
бележе и кик боксери „Краљева“, једног од најперспективнијих клубова у земљи, а
боје града успешно бране и шаховски клуб „Слога“, рукометни клуб „Металац“,
куглашки клуб „Ибар“, атлетски клуб „Краљево“, бициклистички клуб
„Металац“, клуб екстремних спортова „Баунти“, боксерски клуб „Металац“,
смучарски клуб „Гоч“, ауто-мото клуб „Награда Краљева“, стонотениски клуб
„Металац“, аеро-клуб „Михајло Петровић“, параглајдинг клуб „Еол“. Тениски клуб
„Краљево"је забележио добре резултате.
Нова хала спортова у Краљеву има 3350 седишта, изузетно је модеран спортски
објекат са свим пратећим садржајима. Ова дворана испуњава све потребне
услове за такмичења. Нова хала поседује сертификат ФИБА (светска кошаркашка
федерација), као и одбојкашке и рукометне Федерације. Поред спортских
дешавања, у њој се могу одржавати и друге манифестације.
Гимназија Краљево
Аеродром Морава
Манастир Студеница
Манастир Студеница
Манастир Жича
Тврђава Маглич
Манастир Жича
Језеро на Гочу
Архив у Краљеву
Ибар кеј у Краљеву 2022.г.
Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ Друг Тито и друг Марко у Ранковићеву („Политика”, 18. април 2017)
2. ^ Из прошлости Краљева (Радојица Ћирић, „Историјски архив Краљева”) Архивирано на
сајту Wayback Machine (30. новембар 2018)веза=
3. ^ "Просветни гласник", Београд ?
4. ^ Крејаковић, Силвија (2013). Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра
1941. Београд: Музеј жртава геноцида Београд. стр. 50, 87, 92, 103. ISBN 978-86-86831-12-5.
5. ^ „„Serbenhalle“”. Приступљено 10. 9. 2020.
6. ^ „Дан ослобођења Краљева”. Град Краљево. 29. 11. 2015. Приступљено 8. 11. 2021.
7. ^ „Zašto Kraljevdan slavimo 7. oktobra?”. krug.rs. 6. 10. 2018. Приступљено 8. 11. 2021.
8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961,
1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за
статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по
насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар
2003. ISBN 86-84433-00-9.
10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs.
Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.