Professional Documents
Culture Documents
88 језика
Чланак
Разговор
Ћирилица
Читај
Извор
Историја
Алатке
(традиционална)
Застава
(званични)
(традиционални)
Грб
Положај Војводине у оквиру Србије
Положај Војводине у оквиру Европе
Матична Србија
држава
центар
Службени српски, мађарски, словачки, хрватски, румунски
језик и русински1
у употреби рски2
Владавина
Покрајинске
владе
Скупштине
Историја
— Српска 1848.
Војводина
— АП 1944.
Војводина
Географија
Површина
— укупно 21,506 км2
Становништво
— 2022. 1.749.356
— густина 89,85/км2
Економија
Остале информације
Временска UTC +1 (CET)
зона UTC +2 (CEST)
Сви наведени службени језици се користе у покрајинској
1
Име
Име Војводина на српском језику означава територију којом управља војвода. У
српском језику се користе још две варијанте имена Војводине, а то
су: Војводовина и Војводство. У пољском језику се данас такође користи
назив województwo као ознака за покрајину. Име Војводине потиче из 1848.
године, када се простор данашње Војводине звао Српска Војводина (1848—1849)
и Војводство Србија (1849—1860). Од 1945. године, у службеној је употреби
назив Војводина.
Службени називи на осталим службеним језицима Војводине:
Географија
Главни чланак: Географија Војводине
Војводина се простире у Панонској низији и скоро целом својом површином (са
изузетком северне Мачве) спада географски у средњу Европу, са површином од
21.500 km², на којој живи нешто више од два милиона становника.
Административно седиште покрајине је Нови Сад. Географски региони који чине
Војводину су Банат, Бачка и Срем, као и мали северни део Мачве.
Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема, којим доминира
планина Фрушка гора, и југоистока Баната, са Вршачким планинама. Најнижа
тачка Војводине је 75 m, a највиша 641 m.
Историја
Главни чланак: Историја Војводине
Историја Војводине
прошири
прошири
Средњи век
прошири
16. век
прошири
Османски период
прошири
Хабзбуршки период
прошири
20. век
п
р
у
Током историје, на територији данашње Војводине траг су оставили многи
народи: Срби, Илири, Трачани, Келти, Римљани, Сармати, Готи, Хуни, Гепиди, Ос
троготи, Лангобарди, Византинци, Стари
Словени, Авари, Франци, Бугари, Мађари, Османски Турци, Немци и други.
У време римске управе, подручје данашње Војводине било је у самом средишту
светских дешавања, будући да је град Сирмијум (данашња Сремска Митровица)
био један од четири главна града Римског царства, а у самом граду или његовој
околини рођено је шест римских царева.
Словени (углавном преци данашњих Срба) се насељавају на територију данашње
Војводине у шестом веку, заједно са Аварима (а у мањим групама вероватно и пре
шестог века). За време аварске и бугарске управе, деловима данашње Војводине
су управљали локални владари који су носили титуле војводе или жупана. Такви
владари били су Кувер (7. век), Бута-ул (8. век), Салан са резиденцијом у
граду Тителу и Глад (9. век), као и Ахтум и Сермон (11. век).
Бачка тврђава
Територијална организација
Војводина се састоји од 39 општина и 8 градова, подељених у 7 округа. Седишта
округа су у: Новом
Саду, Суботици, Зрењанину, Панчеву, Сомбору, Кикинди и Сремској Митровици.
Територијална организација
Управни окрузи број општина седиште округа
Севернобачки округ 2 + 1 град Суботица
Западнобачки округ 3 + 1 град Сомбор
Јужнобачки округ 13 + 1 град Нови Сад
Севернобанатски округ 5 + 1 град Кикинда
Средњобанатски округ 4 + 1 град Зрењанин
Јужнобанатски округ 6 + 2 града Панчево
Сремски округ 6 + 1 град Сремска Митровица
7 39 + 8 градова
Саобраћајни значај
Кроз Војводину пролазе важне саобраћајнице, пре свега ауто-пут који иде
од средње Европе и Хоргоша на граници према Мађарској, па преко Новог
Сада до Београда, и даље на југоисток ка Нишу где се рачва у два правца: један
правац води на исток ка граници са Бугарском; други на југ,
према Скопљу и Солуну. Трећи крак ауто-пута се у Срему одваја на запад, према
суседној Републици Хрватској и даље ка западној Европи. Око ауто-пута је
развијена и мрежа локалних путева и железничких праваца.
На југу Војводине почиње моравско-вардарска долина, најважнија комуникација
између севера и југа Балканског полуострва, која се управо код Београда укршта
са дунавским правцем Исток—Запад, чинећи геостратешки чвор. То чини
географскостратешки положај ове покрајине повољним и значајним за Србију.
Демографија
Главни чланак: Демографија Војводине
Етничке групе
Према последњем попису из 2011. године, Аутономна Покрајина Војводина има
1.931.809 становника, што чини 21,56% од укупног броја становника Републике
Србије. Срби, којих у Војводини има 1.289.635 (или 66,76%), већинско су
становништво ове северне српске покрајине. По бројности затим
следе: Мађари (251.136 или 13,00%), Словаци (50.321 или 2,60%), Хрвати (47.033
или 2,43%), Роми (42.391 или 2,19%), Румуни (25.410 или
1,32%), Црногорци (22.141 или 1,15%), Буњевци (16.469 или
0,85%), Русини (13.928 или 0,72%), Југословени (12.176 или
0,63%), Македонци (10.392 или 0,54%), као и остале мање етничке скупине у које
спадају Украјинци (0,22%), Муслимани (0,17%), Немци (0,17%), Албанци (0,12%), С
ловенци (0,09%), Бугари (0,08%) и други (укупно има више од 26 нација и
националних или етничких група).[6]
У већини општина и градова Војводине већинско становништво су Срби. Мађари
чине већину становништва у пет општина на северу покрајине
(Кањижа, Сента, Ада, Бачка Топола и Мали Иђош), Словаци чине већину
становништва у општини Бачки Петровац, док су град Суботица и
општине Бечеј, Чока, Бач и Ковачица етнички мешовите. У граду Суботици и у
општинама Бечеј и Чока појединачно најбројнија етничка група су Мађари, у
општини Бач Срби, а у општини Ковачица Словаци (Највећи број Војвођанских
Словака живи управо у овој општини).[7] Други бројнији народи Војводине (Русини,
Румуни, Црногорци, Буњевци, Хрвати, Чеси) чине већину становништва у
појединим насељима, док Роми чине већину становништва у појединим градским
четвртима и формалним приградским насељима.
Религија
Главни чланак: Религија у Војводини
Српска православна црква (десно) и римокатоличка црква (лево), Бечеј
Школство
У Војводини је школски систем развијен и састоји се од мреже:
1. предшколских установа;
2. основних школа (539), у којима се настава држи и на језицима
националних мањина;
3. средњих школа (110), на којима је омогућена и настава на језицима
националних мањина; и
4. Новосадског Универзитета, са 13 факултета, на којима се настава
обавља и на језицима националних мањина.
Наука и култура
Матица српска, најстарија матица на свету
Привреда
У Војводини је привреда заснована на великом богатству квалитетног обрадивог
земљишта, које захвата 84% њене површине, и чија природна плодност је
побољшана мрежом канала за наводњавање, тако да је од 1,78 милиона хектара
обрадиве земље око 0,5 милиона дренирано. Око 70% приноса са ових поља
отпада на житарице, 20% на индустријско биље, а 10% на остале културе. Део
плодова се извози, али већина се прерађује у домаћој прехрамбеној индустрији,
стационираној углавном у Војводини (погони за прераду меса, воћа и поврћа,
уљаре, шећеране, млекаре, итд).
Апатинска пивара
Политика
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак
како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације.
Погледајте страницу за разговор за више информација.
Туризам
Главни чланак: Туризам Војводине
Галерија
Окрузи у Војводини
Сремски Карловци
Манастир Раваница у Врднику
Лединачко језеро
Делиблатска пешчара