Professional Documents
Culture Documents
деноминација ислама
Језик
Преузми PDF
Надгледај
Уреди
Сунизам или сунитски ислам је највећи огранак ислама којег слиједи између 85% и
90% муслимана.[1][2][3] Сунитски муслимани су (арап. أهل السنة والجماعة, „вјерници који
слиједе сунет посланика Мухамеда и чине већину умета”).[4] Краће, најчешће се
зову сунитским муслиманима или сунитима. Сунитски ислам се најчешће наводи као
ортодоксни облик ислама.[5] Ријеч сунит води поријекло од ријечи сунет (арап. )سنةкоје
означава све оно што је говорио и радио Мухамед, а што је потврђено у хадисима.
Велика џамија у Керуану (позната и као џамија Укба) у граду Керуан, Тунис, била је, нарочито од 9.
до 11. века, важан центар исламског учења са нагласком на Маликијски мезхеб.[22]
Исламско право је знано као шеријат, оно се темељи на Курану и Суни. Мезхеба се
преводи као "пут", различите мезхебе одражавају различита мишљења о неким правима и
обвезама шеријата, тако на примјер једна мезхеба види нешто као обвезу, док друга не.[23]
[24][25] Постоје четири шеријатске школе мезхеба:
Ханифијски мезхебУреди
Главни чланак: Ханифијски мезхеб
Оснивач ове школе био је Абу Ханифах (702.-† 767.), који је рођен у Куфи, Ирак.
Слиједбеници ове школе су муслимани: Бангладеша, Пакистана, Индије, Авганистана,
великог дијела средње Азије, јужне Русије, Кавказа, те Балкана, Турске те дијела Ирака.
Ова школа има слиједбенике и у муслиманима Велике Британије и Њемачке.
Маликијски мезхебУреди
Главни чланак: Маликијски мезхеб
Утемељитељ ове школе био је Малик ибн Анас (-† 795.) он је развио своје идеје у Медини,
гдје је био један од посљедњих преживјелих другова Мухамеда, и његове уже породице.
Његов наук је забиљежен у књизи Мувата која је закон за већину муслимана Африке, осим
оних у Доњем Египту, Занзибару и Јужној Африци. Маликијска школа је популарна и код
муслимана Француске. Малик ибн Анас био је особни учитељ Ханафија и Идриса еш
Шафија.
Шафијски мезхебУреди
Главни чланак: Шафијски мезхеб
Први човјек ове школе био је Мухамед ел Шафи (-† 820.) ученик Малика ибн Анаса. Он је
дјеловао Ираку те потом у Египту. До учења ове школе држе
муслимани; Индонезије, Доњег
Египта, Малезије, Брунеја, Сингапура, Сомалије, Јордана, Либана, Сирије, Керале у Индиј
и , Шри Ланке, Малдива , Палестине, Јемена и Курдистана. Ел Шафи је посебно
наглашавао Мухамедову Суну (све оно што је радио, говорио или шутњом одобрио) то је
по њему био хадис (оно што је Мухамед рекао) и извор Шеријата.
Ханбелијски мезхебУреди
Главни чланак: Ханбелијски мезхеб
Родоначелник ове школе био је Ахмад ибн Ханбели († 855.), који је рођен је у Багдаду. Он
је врло детаљно простудирао наук ел Шафија. И поред забрана и прогона, он је чврсто
остао у ставу да света књига Куран није створена. Ова школа има највише слиједбеника
по Арапском полуострву.
Теологија четири школаУреди
Сљедбеници свих четири школа слиједе исти основни састав вјеровања, али се разликују
једни од других у практичном извођењу вјерских ритуала, те у правничким
интерпретацијама "божанских принципа" (шеријат) односно у интерпретацији Курана и
Хадиса (ријечи). Сунитски муслимани држе да су оба извора једнаковриједна. [26][27]
Постоје и друге сунитске шеријатске школе. Међутим, оне имају врло мало слиједбеника
и релативно су непознате у односу на популарност четири главне школе, такође, многи од
ових школа су изумрле јер нису имале довољно сљедбенике да опстану.
Види још
Сунизам
деноминација ислама
Језик
Преузми PDF
Надгледај
Уреди
Сунизам или сунитски ислам је највећи огранак ислама којег слиједи између 85% и
90% муслимана.[1][2][3] Сунитски муслимани су (арап. أهل السنة والجماعة, „вјерници који
слиједе сунет посланика Мухамеда и чине већину умета”).[4] Краће, најчешће се
зову сунитским муслиманима или сунитима. Сунитски ислам се најчешће наводи као
ортодоксни облик ислама.[5] Ријеч сунит води поријекло од ријечи сунет (арап. )سنةкоје
означава све оно што је говорио и радио Мухамед, а што је потврђено у хадисима.
Велика џамија у Керуану (позната и као џамија Укба) у граду Керуан, Тунис, била је, нарочито од 9.
до 11. века, важан центар исламског учења са нагласком на Маликијски мезхеб.[22]
Исламско право је знано као шеријат, оно се темељи на Курану и Суни. Мезхеба се
преводи као "пут", различите мезхебе одражавају различита мишљења о неким правима и
обвезама шеријата, тако на примјер једна мезхеба види нешто као обвезу, док друга не.[23]
[24][25] Постоје четири шеријатске школе мезхеба:
Ханифијски мезхебУреди
Главни чланак: Ханифијски мезхеб
Оснивач ове школе био је Абу Ханифах (702.-† 767.), који је рођен у Куфи, Ирак.
Слиједбеници ове школе су муслимани: Бангладеша, Пакистана, Индије, Авганистана,
великог дијела средње Азије, јужне Русије, Кавказа, те Балкана, Турске те дијела Ирака.
Ова школа има слиједбенике и у муслиманима Велике Британије и Њемачке.
Маликијски мезхебУреди
Главни чланак: Маликијски мезхеб
Утемељитељ ове школе био је Малик ибн Анас (-† 795.) он је развио своје идеје у Медини,
гдје је био један од посљедњих преживјелих другова Мухамеда, и његове уже породице.
Његов наук је забиљежен у књизи Мувата која је закон за већину муслимана Африке, осим
оних у Доњем Египту, Занзибару и Јужној Африци. Маликијска школа је популарна и код
муслимана Француске. Малик ибн Анас био је особни учитељ Ханафија и Идриса еш
Шафија.
Шафијски мезхебУреди
Главни чланак: Шафијски мезхеб
Први човјек ове школе био је Мухамед ел Шафи (-† 820.) ученик Малика ибн Анаса. Он је
дјеловао Ираку те потом у Египту. До учења ове школе држе
муслимани; Индонезије, Доњег
Египта, Малезије, Брунеја, Сингапура, Сомалије, Јордана, Либана, Сирије, Керале у Индиј
и , Шри Ланке, Малдива , Палестине, Јемена и Курдистана. Ел Шафи је посебно
наглашавао Мухамедову Суну (све оно што је радио, говорио или шутњом одобрио) то је
по њему био хадис (оно што је Мухамед рекао) и извор Шеријата.
Ханбелијски мезхебУреди
Главни чланак: Ханбелијски мезхеб
Родоначелник ове школе био је Ахмад ибн Ханбели († 855.), који је рођен је у Багдаду. Он
је врло детаљно простудирао наук ел Шафија. И поред забрана и прогона, он је чврсто
остао у ставу да света књига Куран није створена. Ова школа има највише слиједбеника
по Арапском полуострву.
Теологија четири школаУреди
Сљедбеници свих четири школа слиједе исти основни састав
вјеровања, али се разликују једни од других у практичном извођењу
вјерских ритуала, те у правничким интерпретацијама "божанских
принципа" (шеријат) односно у интерпретацији Курана и Хадиса
(ријечи). СунитСунизам
деноминација ислама
Језик
Преузми PDF
Надгледај
Уреди
Сунизам или сунитски ислам је највећи огранак ислама којег слиједи између 85% и
90% муслимана.[1][2][3] Сунитски муслимани су (арап. أهل السنة والجماعة, „вјерници који
слиједе сунет посланика Мухамеда и чине већину умета”).[4] Краће, најчешће се
зову сунитским муслиманима или сунитима. Сунитски ислам се најчешће наводи као
ортодоксни облик ислама.[5] Ријеч сунит води поријекло од ријечи сунет (арап. )سنةкоје
означава све оно што је говорио и радио Мухамед, а што је потврђено у хадисима.
Види још
Сунизам
деноминација ислама
Језик
Преузми PDF
Надгледај
Уреди
Сунизам или сунитски ислам је највећи огранак ислама којег слиједи између 85% и
90% муслимана.[1][2][3] Сунитски муслимани су (арап. أهل السنة والجماعة, „вјерници који
слиједе сунет посланика Мухамеда и чине већину умета”).[4] Краће, најчешће се
зову сунитским муслиманима или сунитима. Сунитски ислам се најчешће наводи као
ортодоксни облик ислама.[5] Ријеч сунит води поријекло од ријечи сунет (арап. )سنةкоје
означава све оно што је говорио и радио Мухамед, а што је потврђено у хадисима.
Види још