ISLAM

Osnovne karakteristike islamske vere

Islam je jedna od etiri najznaajnije monoteistike ili ,,otkrivene religije univerzalnog

znaenja. Ova religija se prvobitno odnosila na jednu etniku grupu-Arape. Sve vernike u
islamu povezuje arapski kao zajedniki jezik, na kome je i napisana najvanija sveta knjiga
islama-Kuran.

Islam se formirao u VII veku nove ere, na tlu dananjeg Arabijskog poluostrva. Osniva
islama je Muhamed (570-632) koji je ujedinio razbijena arapska plemena, usredsreujui
svoj duhovni i verski rad na dva grada-Meku i Medina.

Muhamed se u oblikovanju novog religijskog pogleda oslanjao na drevno boanstvo Hubal

koje je vremenom nazvano Alah (od arapske rei Allah- svemogu). Sa Muhamedom poinje
novo razdoblje arapske civilizacije.

Versko svetilite u Kabi postalo je kua Alaha. Ovo vano svetilite ima oblik kocke (od
arapske rei Kaba-kocka), sa crnim kamenom kao svetim predmetom ugraenim u
jugoistoni ugao graevine. On se smatra ,,desnom rukom Boga na zemlji. U islamu se ovaj
kamen poistoveuje sa Alahom, kao Bogom svih muslimana.

Osnovi Kurana

Islam kao vera muslimana izloen je u Kuranu. Islam znai

,,predavanje bojoj volji, potinjavanje Bogu i uspostavljanje mira.
Pojam ,,mir ima isti koren kao i ,,islam (selem). Re Kuran na
arapskom znai ,,recitovati, ,,itati naglas. To je zbirka otkrovenja
koju je primio Muhamed. Kuran sadri i filozofske i politike poglede,
ali i veru i moral, pravila ponaanja, osnovu sudskog zakonika.

U islamu se polazi od sledeih dogmi (pravila u koja se ne sme

sumnjati):

1)

verovanje u postojanje jednog boga-Alaha

2)

verovanje u anele

3)

verovanje u svete knjige

4)

verovanje u Alahove poslanike

5)

verovanje u kraj sveta

6)

verovanje u predodreenje svega

7)

verovanje vaskrsenje mrtvih

Osnovni stav Kurana je: ,,Nema drugog boga osim Alaha, a Muhamed
je njegov prorok.

Veoma lako se postaje sledbenik islamske vere.

Potrebno je da pojedinac u prisustvu nekolicine
vernika jednostavno izjavi: ,,Svedoim da nema
drugog boga osim Alaha i da je Muhamed njegov
prorok. Obaveza je vernika da se u toku dana pet puta
mole Alahu, uz prethodno obredno pranje, zatim, da
posti mesec dana u vreme Ramazana koji pada
devetog meseca tzv. muslimanske meseeve godine. U
to vreme svaki vernik od izlaska do zalaska sunaca
mora da se uzdrava od jela, pia i seksualnih odnosa.
Od posta su izuzeti deca, stari i iznemogli.

Vernik mora da daje prilog siromanima i da bar

jednom u toku svog ivota poseti sveti grad Meku.
Vera doputa muslimanima da imaju etiri ene i vei
broj nevenanih ena (konkubina). Zabranjeno je jesti
svinjsko meso. Osnovni praznici su Kurban-bajram,
Uraza-bajram, Melvud.

Kurban-bajram
Kurban-bajram je, u muslimanskoj kulturi, dogaaj koji traje etiri dana (10. 11.
12. i 13. meseca zulhide) i on je vezan za obred Hada, koji je jedan od pet
osnovnih dunosti muslimana. Za vreme Kurban-bajrama muslimani
kolju kurban (ovna) i dele ga sirotinji, komijama i rodbini prema utvrenim
pravilima: 1/3 sirotinji, 1/3 prijateljima i komijama i 1/3 porodici. Ako neko ima
veliku porodicu moe sve zadrati za sebe, ali moe i podeliti sve kurbansko meso.
Zadravanje svega za sebe nije u duhu pomaganja drugima, meutim ova
mogunost je ostavljena kao olakica onima koji izdravaju velike porodice i
nemaju dovoljno sredstava za to, a ipak bi hteli da ispotuju ovu dunost.
Klanje kurbana, (rtvovanje) prisutno je kroz sve svetske kulture i civilizacije.
Sama simbolika kurban kurban bajrama temelji se na rtvi i bogobojaljivosti.
Sama svrha kurbana je ponovo proiveti osloboenje zarobljavanjem sebe bojom
reju, njegovom voljom i zakonom. To se najbolje vidi za vreme hadda, kada se
kurban bajram slavi, u vreme najvre ujedinjenosti ljudskih dua oko zajednikog
cilja, dogaaja koji predstavlja jedinstvenu sliku jednakosti i bratstva na Zemlji.

Istorijat

Prema verovanju, oko 2000. godine pre nove ere Alah je na zemlju poslao jednog svog roba
na podruju Sumera u gradu Uru, kada su se ljudi pokoravali svojim idolima i kipovima. Taj
ovek se zvao Ibrahim (Abraham). Ibrahim nije mogao dobiti sina sa svojom enom
Haderom. Tada su se odluili na, u to vreme regularan obiaj, kako mu Hadera nije rodila
dete, da nae enu koja e mu dati dete. Bila je to njihova slukinja Sara i ona je rodila Isaka.
On e biti praotac arapskog naroda. Ali Ibrahima je ekalo veliko iznenaenje. Doekale su
ga "trojica" i obavestila da e Hadzera roditi dete na to se ona nasmejala jer kako da ona
tako stara rodi, na ta su oni rekli da e ona roditi i da e to biti muko i da e ga nazvati
Ismail Od njega e potei jevreji. Ibrahim je tako sreno iveo sve do trenutka kada mu je
Bog zapovedio da rtvuje svojeg sina Ismaila. Ibrahim je krenuo da ga poslua, ali kada je
Bog video da je Ibrahim spreman da ubije svog prvoroenog sina zarad zapovesti koju je
Bog naredio, kao veliko iskuenje, zaustavio je egzekuciju i umesto Ismaila postavio
je ovna kao rtvu. Od tog dana, pa sve do sad muslimani izvravaju zapovest rtvovanja
kurbana. To je najee ovca, po mogunosti, ali to moe biti i protivvrednost u novcu kojim
e se kupiti meso kojim e se rtvovati te ovce. Taj in se obavlja za vreme hadida, u
poslednjem mesec po hideretskom kalendaru zul-hide.

Muslimani se mole u damiji. Prva damija je sagraena u

Jerusalimu. Za damiju je karakteristian minaret, osnovno obeleje
arapske crkvene arhitekture, a osnovna likovna odlika verskih
hramova su arabeske. U hramu nije doputeno likovno prikazivanje
Boga. Ova praksa, s druge strane, postoji u hrianskim crkvama, u
kojima se na slikama, ikonama i u skulpturi predstavljaju scene iz
Hristovog ivota.

U islamu ne postoje svetenici kao u hrianstvu i budizmu, ve

samo ueni ljudi (uleme) koji tumae verske spise u damiji. Uleme
se jednim delom mogu uporediti sa jevrejskim rabinima.

Islam polazi od ideje o ,,dolasku carstva bojeg, pa je oslonjena na

proroke objave koje su primili Mojsije i David u jevrejskoj religiji.
Meutim, Muhamed nije nikakvo ovaploenje Boga, ili Svetoga
duha, kao to je to sluaj sa Hristom, odnosno Budom. Muhamed je
ovozemaljsko bie, nastalo iz sjedinjenja mukarca i ene, a ne iz
sinteze Svetog duha i Isusove majke, iz ega sledi Marijino
bezgreno zaee. Muhamedu je aneo Gabrijel u pustinjskoj peini
saoptio boju istinu, iitavajui mu je u vie navrata sa boanskog
originala na nebu.

Simboli-polumesec

Stilizirani mesec se najee nalazi na nacionalnim i

religijskim oznakama irom sveta. Ne zna se tano
kada se s punog meseca u islamskom svetu prelo na
polumesec i zvezdu, ali je polumesec postao jedan od
najrasprostranjenijih islamskih simbola.

Istorijski gledano zvezda i polumesec je bio simbol

Osmanskog carstva, ali i danas on je jedan od prvih
asocijacija kada je u pitanju islam. Ovo je jedan od
veoma popularnih simbola kod muslimana, kao to je
to krst u hrianstvu, a Davidova zvezda u judaizmu.
Ovaj simbol moemo videti na vrhovima damija, ali i
na nacionalnim zastavama Pakistana, Tunisa i Turske.

Razlike izmeu univerzalnih

religija

Orijentalne religije (budizam, hinduizam) za razliku od judaizma, hrianstva i islama sebe ne

smatraju jedinim istinitim religijama. Ali zato, za razliku od njih, takav stav imaju sve osnovne
struje i hrianstvu (katolicizam, pravoslavlje, protestantizam). Budizam, na primer, nije teio
uklanjanju lokalnih boanstava.

Najznaajniju orijentalnu religiju-budizam-prihvatile su visoko razvijene civilizacije i kulture

(Indija, Kina), tako da se nova vera oslanjala na ve postojee verske i filozofske obrasce, na
konfuijanizmu i taoizmu u Kini. Suprotno tome, Zapadna Evropa je tek zahvaljujui
hrianstvu postala civilizacija. Maks Veber je smatrao konfuijanizam jednom od pet velikih
svetskih religija.

injenica da se budizam prilagodio lokalnim, nacionalnim i regionalnim uslovima, u

hrianskoj religiji moe se porediti jedino sa pravoslavljem, koje se razvijalo oslanjajui se na
nacionalnu i narodnu tradiciju, na lokalna boanstva i uklopilo ih u svoj sistem vere.

Dok u islamu zapaamo potpunu sjedinjenost religijskih i politikih ustanova, u hrianskim

zemljama uoavamo paralelizam crkve i drave, tanije njihovu odvojenost. S druge strane, u
budizmu postoji ne samo radikalna odvojenost religije i drave, poput one u hrianstvu, ve i
apsolutno uzdravanje svetenstva i crkve od meanja u poslove dravnih institucija.

Islam i hrianstvo

Izmeu islama i hrianstva postoje znaajne razlike. Neke od najznaajnijih razlika

izmeu ove dve religije jesu sledee:

1.

Kuran je direktno suprotan Svetom pismu.

2.

Prema islamu, Isus je knjigu jevanelja doslovno primio od Boga.

3.

Glavni problem koji islam vidi jeste shvatanje Boga.

4.

Alahu je ,,nezamislivo da ima sina, dok je Bibliji Isus boji sin.

5.

Prema Kuranu, vernik nikako nije dete boje, ve rob, dok je prema Bibliji vernik dete
boje.

Islamski fundamentalizam

Kao i hrianstvo, islam je religija koja je neprestano podsticala

aktivizam. Kuran daje mnoga uputstva verniku ,,da se bori na
bojem putu. Ta borba je i protiv nevernika i protiv onih koji
kvare muslimansku zajednicu. Tokom vekova bilo je nekoliko
generacija muslimanskih reformista, pa je islam postao u sebi
razdeljen kao i hrianstvo.

iiti su se odvojili od glavnine pravovernog islama ve na

samom poetku njegove istorije i ostali su uticajni do danas.
iitizam je zvanina religija u Iranu (ranije Persiji) od XIV veka
i idejno je uticao na Iransku revoluciju. iitizam vodi poreklo od
imama Alija, verskog i politikog voe iz VII veka. Na Alijeve
potomke gledalo se kao na legitimne voe islama, poto se
smatralo da su iz porodice proroka Muhameda, za razliku od
porodica koje su bile na vlasti.

iiti su verovali da e na kraju dovesti na vlast pravog

Muhamedovog naslednika i da e ukloniti tiraniju i nepravde
pripisivane postojeim reimima. Muhamedov naslednik bie
voa koga vodi sam Bog i koji e vladati u skladu sa Kuranom.

Postoje velike iitske populacije u zemljama Bliskog istoka, ukljuujui Irak, Tursku i
Saudijsku Arabiju, a tako je i u Indiji i Pakistanu. Meutim, islamske vlasti u ovim zemljama
nalaze se u rukama veinskih sunita. Muslimani- suniti slede ,,utabanu stazu, niz tradicija
izvedenih iz Kurana, koje toleriu znatnu razliku u miljenjima, za razliku od rigidno
definisanih stavova iita.

Tokom srednjeg veka vodila se, manje-vie, stalna borba izmeu hrianske Evrope i
muslimanskih drava, koje su kontrolisale veliki deo Evrope, od koje e kasnije postati
panija, Grka, Jugoslavija, Bugarska i Rumunija. Evropljani su povratili veinu zemalja
koje su muslimani osvojili, a potom su u XVIII i XIX veku, kad su ojaali, kolonijalizovali
mnoge njihove posede u Severnoj Africi. Ovi obrti bili su katastrofalni za muslimansku
religiju i civilizaciju, koju su islamski vernici smatrali najviom i najnaprednijom moguom.

Krajem XIX veka, nesposobnost muslimanskog sveta da se efikasno suprotstavi irenju

zapadnjake kulture, dovelo je do pojave reformatorskih pokreta koji su eleli da vrate islam
njegovu prvobitnu istotu i snagu. Kljuna ideja bila je da islam treba da uzvrati na izazove
Zapada tako to e afirmisati svoja sopstvena uverenja i obiaje.

Mnogi strepe da islamski svet srlja u sukob s onim delovima sveta

koji ne dele njegova verovanja. Politikolog Semjuel Hantington, tvrdi
da bi, poto je Hladni rat okonan, a dolazi do sve vee globalizacije,
borba izmeu zapadnih i islamskih gledita mogla da postane deo
,,sukoba civilizacija svetskih razmera. Nacionalna drava vie nije
najznaajniji faktor uticaja u meunarodnim odnosima. Stoga e doi
do rivaliteta meu veim kulturama i civilizacijama.

Primeri takvih sukoba ve smo videli u bivoj Jugoslaviji, u Bosni i

na Kosovu, gde su se bosanski muslimani i kosovski Albanci borili
protiv Srba, koji predstavljaju pravoslavno hriansku kulturu. Takvi
dogaaji doveli su do poveane svesti o muslimanima kao svetskoj
zajednici.

Kao to su neki autori primetili, Bosna je postala taka okupljanja za

sve muslimane irom muslimanskog sveta. Ona je stvorila i izotrila
oseaj polarizacije i radikalizacije u muslimanskim drutvima, dok je,
u isto vreme, pojaala oseaj muslimanstva kod ljudi.

U Iranu je 1978-79 sprovedena ,,islamska revolucija. U

poetku je revolucija dobila na zamahu zbog unutranjeg
protivljenja iranskom ahu, koji je bio prihvatio neke
oblike modernizacije po zapadnom modelu i pokuao da ih
promovie-na primer, zemljine reforme, davanje prava
glasa enama i razvoj sekularnog obrazovanja.

Tri najistaknutija lidera ,,islamske revolucije u Iranu su

ajatolah Homeini, ajatolah Ali Kamenei i nekadanji
predsednik Haemi Rafsandami.

Na poetku XXI veka, islamska opozicija i dalje jaa u

dravama poput Malezije i Indonezije, nekoliko pokrajina
u Nigeriji uvelo je erijatski zakon, a rat u eeniji
privukao je militantne islamiste koji podravaju osnivanje
islamske drave na Kavkazu. Islamski simboli i nonje
postali su vano obeleje identiteta sve veeg broja
muslimana koji ive van islamskog sveta.

Literatura

Gidens, Entoni. (2003). Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet.

Mitrovi, Milovan i Sreten Petrovi. (2003). Sociologija. Beograd: Zavod za udbenike

i nastavna sredstva.