Religija

Sociologija
Prof. dr Aleksandar Prnjat
 Šta je religija?
 Raznolikost verskih uverenja i organizacija toliko je ogromna da su naučnici na
velikim mukama kada hoće da daju jednu opšteprihvatljivu definiciju religije.
 Gledano uopšteno, prvo možemo definisati šta religija nije. Prvo, religiju ne treba
poistovećivati sa monoteizmom(verovanje u jednog Boga). U većini religija postoji
više božanstava. Takođe, neke relgije poput hrišćanstva imaju više figura sa svetim
obeležjima: Isus, Marija, Sveti Duh…Dok u nekim religijama uopšte nema bogova.
 Drugo, religiju ne treba poistovećivati sa moralnim propisima po kojima se
upravljaju vernici – poput Deset zapovesti za koje se kaže da ih je Mojsije primio od
Boga. Ideja da bogove zanima kako se mi ponašamo na ovoj zemlji strana je
mnogim religijama. Kod starih Grka, npr. bogovi su uglavnom bili ravnodušni
prema ljudskim aktivnostima.
 Treće, religija ne mora uvek da se bavi objašnjavanjem nastanka sveta ovakvog
kakav jeste.
 Četvrto, religija se ne može poistovećivati sa natprirodnim, u onom smislu u kojem
je nužno uključeno verovanje u postojanje nekog univerzuma „van sveta čula“. Za
konfučijanizam je karakteristično npr. prihvatanje prirodne harmonije sveta, a ne
trganje za istinom koja stoji „iza nje“.
 Karakterisitke koje su zajedničke svim religijama jesu sledeće:
 sve relgije koriste niz simbola koji izazivaju osećanje poštovanja
i strahopoštovanja, i sve religije imaju rituale ili ceremonije u
kojima učestvuje zajednica vernika. Religijski rituali veoma su
raznoliki.
 Ritualni činovi mogu se sastojati od molitve, pojanja, pevanja,
jedenja određenih vrtsa hrane ili uzdržavanje od jedenja.
Religijske obrede često izvode pojedinci nasamo, ali sve relgije
takođe imaju i ceremnoije koje vernici obavljaju kolektivno.
 Redovne kolektivne ceremonije obično se obavljaju na
posebnim mestima- u crkvama, hramovima ili svetilištima.
 Postojanje kolektivnog obreda sociolozi obično smatraju jednom
od glavnih činilaca po kojima se religija razlikuje od magije.
 Magija podrazumeva uticanje na događaje uz pomoć napitaka,
pojanja ili ritualnih postupaka.
 Raznovrsnost religije
 Dva oblika religije često u manjim kulturama su
totemizam i animizam.
 Reč „totem“ se koristi da se označe životinje i biljke za
koje se veruje da imaju natprirodne moći. Obično svaka
srodnička grupa ili klan ima svoj totem, za koji se vezuju
različite obredne radnje.
 Animizam je verovanje u duhove, za koje se smatra da
nastanjuju isti svet kao i ljudska bića. U nekim kulturama
postoji verovanje da duhovi izazivaju bolest i ludilo, a
mogu i da opsednu pojedinca.
 Monoteizam je redak među malim, tradicionalnim
kulturama, koje su većinom politeističke (mnogobožačke).
 Tri najuticajnije monoteističke religije su judaizam, hrišćanstvo i islam.

 Judaizam je najstarija od ove tri relgije, a nastala je oko 1000. godine pre n.e. Prvi
jevreji bili su nomadi a živeli su u drevnom Egiptu i okolnim krajevima. Njihovi
proroci, ili verske vođe, predvodili su veru u jednog Boga. Jevreji su verovali da
Bog zahteva pokoravanje strogim moralnim zakonima i insistirali su da njihovo
verovanje čini jedinu pravu religiju. Sve do stvaranja Izraela, nakon završetka
Drugog svetskog rata, nije postojala država u kojoj je jedaizam bio zvanična religija.

 Hrišćanstvo je preuzelo mnogo judaističkih gledišta. Isus je bio ortodoksni Judein, a

hrišćanstvo je svoj put počelo kao judaistička sekta. Isusovi učenici su ga smatrali
Mesijom, čiji dolazak su Judeji iščekivali. Apostol Pavle bio je rimski građanin koji
je govorio grčki, bio je glavni inicijator širenja hrišćanstva. Iako su u početku bili
proganjani, car Konstantin usvojio je hrišćanstvo kao zvaničnu religiju Rimskog
carstva.

 Hrišćanstvo danas ima najveći broj pristalica ali među njima ima podela u teološkim
koncepcijama. Glavni ogranci hrišćanstva su rimokatoličanstvo, protestantizam i
pravoslavlje.
 Islam se razvio iz učenja proroka Muhameda u sedmom veku naše ere. Za
jednog Boga islama, Alaha, veruje se da gospodari svim ljudskim životima i
svime što postoji u prirodi.

 Stubovi islama predstavljaju pet osnovnih religijskih dužnosti muslimana:

 Prvi stub jeste izgovaranje islamskog vjeruju koje glasi: „Nema drugog
Boga osim Alaha, a Muhamed je Alahov poslanik“.
 Drugi stub je izgovaranje formalnih molitvi pet puta dnevno. Tokom molitve
vernik mora uvek da bude okrenut prema svetom gradu Meki u Arabiji.
 Treć stub predstavlja praznovanje ramazana, meseca strogog posta, tokom
kojeg se hrana i piće ne smeju uzimati preko dana, nego tek kad sunce zađe.
 Četvrti stub jeste davanje milostinje propisano islamskim zakonom.
 Na kraju, od svakog vernika očekuje se da bar jednom ode na hodočašće u
Meku.
 Muslimani veruju da je Alah, pre Muhameda govorio preko ranijih proroka,
uključujući Mojsija i Isusa.
 Religije Dalekog istoka
 Hinduizam predstavlja najstariju religiju čija su osnovna verovanja stara
nekih šest hiljada godina. Hinduizam je politeistička religija i unutar sebe
je vrlo raznolika.
 Većina hinduista prihvata doktrinu o ciklusu reinkarnacije, tj verovanje
da su sva živa bića deo večnog procesa rađanja, smrti i ponovnog rađanja.
 Druga ključna karakteristika ove religije jeste sistem kasti, zasnovan na
verovanju da je svaki pojedinac rođen da zauzme unapred određeno mesto
na društvenoj i ritualnoj lestvici.
 Za razliku od hrišćanstva i islama hinduizam ne teži preobraćanju drugih
ljudi u „prave vernike“.

 U etičke religije Istoka spadaju budizam, konfučijanizam i taoizam. U

tim religijama nema bogova, nego one naglašavaju etičke ideale koji
vernika stavljaju u odnos sa prirodnim skladom i jedinstvom univerzuma.
 Budizam se razvio iz učenja Sidarte Gautame – Bude(što znači
prosvetljeni). Prema Budinom učenju ljudska bića mogu da izbegnu
ciklus reinkarnacije ako se odreknu svih želja.
 Najviši cilj u budizmu jeste dostizanje nirvane, potpunog duhovnog
ispunjenja. Budizam danas preovlađuje u nekoliko država Dalekog
istoka uključujući Tajland, Burmu, Šri Lanku, Kinu, Japan i Koreju.

 Konfučijanizam je bio osnova kulture vladajućih grupa u staroj Kini.

Konfučije je bio učitelj, a ne verski prorok, i njegovi sledbenici ga ne
doživljavaju kao božanstvo već kao „najmudrijeg od svih mudrih“.
 Konfučijanizam teži ka tome da se ljudski život prilagodi
unutrašnjem skladu prirode, uz posebno naglašeno ukazivanje
dubokog poštovanja precima.
 Taoizam ima slična načela, a poseban naglasak stavlja na meditaciju
i nenasilje kao puteve dostizanja višeg nivoa života.
 Teorije religije
 Sociološki pristupi religiji još su pod velikim uticajem ideja trojice klasičnih
teoretičara sociologije: Marksa, Dirkema i Vebera. Nijedan od njih nije bio
religiozan i sva trojica smatrala su da će značaj religije u modernom dobu
opadati. Svako od njih verovao je da je religija, u suštinskom smislu, iluzija.

 Marks se ustvari nikad detaljno nije bavio religijom. Njegove ideje uglavnom su
zasnovane na spisima nekolicine teologa, jedan od njih bio je Ludvig Fojerbah.
Prema njemu, religija se sastoji od ideja i vrednosti koje su ljudska bića iznedrila
tokom svog kulturnog razvoja, ali su ih pogrešno pripisala božanskim silama.
 Fojerbah koristi otuđenje da bi označio uspostavljanje bogova ili božanskih sila
odvojenih od ljudskih bića. Kada ljudi jednom uvide da su vrednosti koje
pripisuju religiji, u stvari, njihove sopstvene, one će moći da se ostvare u
ovozemljaskom životu, a neće se odlagati za nekakav zagrobni život.
 Marks je prihvatio gledište da religija predstavlja samootuđenje čoveka. Po
Marksovom mišljenju religija će nestati u svom tradicionalnom obliku. Izrekao
je da je relgija „opijum za narod“. Smatrao je da relgija sadrži snažan ideološki
element: verska uverenja često pružaju opravdanje za nejednakost između
bogatih i siromašnih.
 Za razliku od Marksa, Dirkem je veliki deo svoje intelektualne karijere posvetio
proučavanju religije, posebno se koncentrišući na religiju u malim, tradicionalnim
društvima. čPoznato je njegovo delo Elementarni oblici religijskog života koje se
zasniva na proučavanju totemizma među Aboridžinima i u kojoj se tvrdi da
totemizam predstavlja religiju u njenom „najelementarnijem obliku“

 Direkem religiju definiše razlikujući sveto i profano. Sveti simboli, predmeti i

rituali tretiraju se kao odvojeni od uobičajenih aspekata života-tj. profanog sveta.
Po Dirkemu, religija nije samo verovanje, već podrazumeva ceremonjalne i
ritualne radnje koje imaju za cilj da okupe vernike. Na taj način se postiže
jedinstvo među članovima grupe.

 Maks Veber se koncentrisao na ono što je nazvao svetske religije. Uradio je

detaljne studije skoro svih svetskih religija, a u delu Protestanska etika i duh
kapitalizma naširoko je pisao o uticaju hrišćanstva na istoriju Zapada. On je
smatrao da protestantizam, posebno puritanizam podstiče kapitalistički pogled na
svet, budući da je želja za uspehom i bogatstvom označena kao želja za služenjem
Bogu. Materijalni uspeh bi bio znak božanske naklonosti.
 Veber je hrišćanstvo nazivao religijom „spasenja“, pošto ona pripoveda verovanje
da ljudi mogu biti spaseni ako prihvate njegova verovanja i moralne norme.
 Tipovi verskih organizacija
 Crkva je velika, čvrsto etablirana celina, kao što su npr. katolička,
pravoslavna i anglikanska crkva.

 Sekta je manja i manje organizovana grupa predanih vernika, koja

obično nastaje iz protesta protiv onoga u šta se pretvorila crkva.

 Hauard Beker dodaje još dva tipa: denominaciju i kult.

 Denominacija jeste sekta koja se „ohladila“ i postala
institucionalizovana celina koja više ne predstavlja aktivnu protestnu
grupu. Sekte koje opstanu duže neminovno postaju denominacije.
 Kultovi liče na sekte, ali im je cilj drugačiji. One su najlabavije
povezane i nanepostojanije od svih verskih organizacija. Kultovi se
često oformljavaju oko nekog podsticajnog vođe. Primeri današnjeg
kulta jesu spiritualizam, astrologija, transcendentalna medicina.
 Sekularizacija
 Sekularizacija predstavlja proces zbog kojeg religija gubi svoj uticaj u različitim
sferama društvenog života.
 Sekularizaciju možemo meriti preko nekoliko pokazatelja.

 Prvi predstavlja broj članova verskih zajednica. Prema tom pokazatelju sve
zemlje Zapada osim SAD doživele su značajnu sekularizaciju, odnosno
smanjenje broja vernika.

 Druga dimenzija odnosi se na to koliko su crkve i druge verske zajednice održale

svoj uticaj, bogatstvo i prestiž. I tu je neosporno da iako su ostale bogate crkve
su znatno izgubile na svom društvenom uticaju.

 Treća dimenzija odnosi se na dimenziju verovanja i vrednosti odnosno,

religioznosti. Mnogi ljudi se mogu deklarativno odrediti da pripadaju određenoj
verskoj zajednici a da suštinski ne drže se verskih normi, ne idu na bogosluženja i
ne učestvuju u verskim ritualima…
 Verski fundamentalizam i NVP
 Verski fundamentalizam opisuje stav onih verskih grupa koje pozivaju na
doslovno tumačenje osnovnih svetih tekstova i koji veruju da te doktrine
treba primeniti na sve aspekte društvenog, ekonomskog i političkog života.

 Islamski verski fundamentalizam ima veliki uticaj u mnogim zemljama

Srednjeg istoka nakon islamske revolucije u Iranu, 1979. godine, kada je u
toj zemlji uspostavljena verska državna vlast.

 Sociolozi koriste termin Novi verski pokreti s namerom da njime obuhvate

širok raspon religijskih i duhovnih grupa, kultova i sekti koje su se pojavile
u zapadnim društvima.

 Roj Volis vrši klasifikaciju novih religijskih pokreta na one koji priznaju
svet, one koji odbacuju svet i one koje se prilagođavaju svetu.