Историја религије

Апологија и апологетика

 Апологија не мора бити искључиво религијска, већ зависи од предмета

или теме којим се бави. Најчешћи предмети којим се апологија бави су
одбрана, одбрамбени говор или спис у корист неког човјека или учења. У
теологији (науци о религији), апологија је систем оправдавања и брањења
одређене религије.
 У најопштијем смислу, то би била одбрана било које науке или једне
позиције- становишта. Та одбрана може се изводити на више начина:
једна апологија може бити усмена или писмена одбрана.
 Познат примјер за апологију у философији је Платонова апологија.
 Апологија је много старија од апологетике и била је примјећена у првим
вјековима хришћанства.
 У својој апологији Платон описује Сократову одбрану свог учитеља.
Описан је Критон, који жели да натјера Сокарата да побјегне из
заточеништва. Сократ то одбија јер не жели учињену неправду (своју
осуду и затварање) да узврати другом неправдом (својим бјекством).
 За разлику од апологије, апологетика се држи само религијских тема.
Апологетика (грчки:απολογια; српски: говорећи у одбрану, одбрана) је
грана теологије. Она се бави одбраном вјере и вјерничке праксе.
Најпознатија и најразвијенија је хришћанска апологетика. Осим ње
постоје апологетике других вјера као што су јудаизам, ислам, будизам,
хиндуизам, индијске вјере и остале.
 Хришћанска апологетика дијели се на три дијела:
 Demonstatio religiosa- брани све вриједности религије и нужности да
сваки човјек вјерује
 Demonstatio christiana- бави се спасавењском вриједношћу
хришћанства, односно супериорношћу са другим религијама
 Demonstatio catholica- која је усмјерена за нехришћане.

 Апологетика је брањење увјерења аргументима и изношењем доказа
зашто вјерујемо.
 АПОЛОГЕТИКА ЈЕ БОГОСЛОВСКА НАУКА КОЈА ИЗЛАЖЕ ПРИНЦИПЕ
ХРИШЋАНСКЕ РЕЛИГИЈЕ ДОКАЗУЈУЋИ ДА СЕ У ХРИШЋАНСКОЈ
ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ КАО БОГОМ ОТКРИВЕНОЈ НЕОСУЧЕНО САЧУВАЛА.

Важност апологетике

 Апологетика је важна због:

 Објашњавања темељне хришћанске вјере
 Брани вјеру од оних који је нападају.

Примјери из Светог Писма

 Дјела апостолска 17, 2-4: ,,И Павле по свом обичају уђе к њима, и три
суботе расправљаше са њима о Писму. Разоткривајући и доказујући им
да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус
којега вама проповиједам, јесте Исус.“
 Дјела апостолска 17, 11: ,,Ови, пак, бијаху племенитији од ових у
Солуну; ови примише ријеч свесрдно, сваког дана истражујући Писмо,
да ли је тако.“

Задатак апологетике

 Пружа научно оправдање вјере и даје вјерујућима разумну подлогу о

вјери, увјеравајући да њихова вјера није слијепа, него разумна.
 Постоје двије методе апологетике, и то су:
 Позитивни или потврдни метод
 Негативни или одрични метод.

Историјски преглед и суштина религије

 У првим вјековима се истичу значајни писци који доприносе развоју:

Свети Иринеј Лионски, епископ Кодрат, Јован Дамаскин; ФИЛОЗОФИ-
Аристид, Аполинарије, Милтијад; на Западу- Тома Аквински; код
ПРАВОСЛАВНИХ 19. и 20. вијека- Булгаков, Берђејев, Лоски, Флоренски,
Достојевски, Соловјев; КОД СРБА у 19. и 20. вијеку- Кузман Станић,
епископ Николај Велимировић, Јустин Поповић...

Суштина религије

 Од самог постања човјека се јавља религијско присуство.

 Први облици религије јављају се још у првобитном људској заједници
као посљедица човјековог схватања да се многе ствари у природи
догађају и без његове воље и да он на те појаве не може утицати нити
их контролисати.
 Такве појаве су нпр. суше, поплаве, муње, громови и слично. Тако је
човјек сазнао о постојању виших сила, те су у његовом уму настали
први облици ,,богова“ који су симболизовали јединствене моћи које
владају човјековим постојањем.
 Човјек је настојао да више силе умилостиви молитвама и жртвовањем.
 РЕЛИГИЈА ЈЕ ЧОВЈЕКОВО УЗДИЗАЊЕ ИЗНАД ОСТАЛИХ БИЋА И
СПОСОБНОСТ ДА УСПОСТАВИ ВЕЗУ СА АПСОЛУТНИМ БИЋЕМ (БОГОМ).
 Највеће свјетске религије

 Хришћанство (око 2,4 милијарди вјерника)

 Ислам (око 1,1 милијарди вјерника)
 Хиндуизам (око 900 милион вјерника)
 Кинеска традиционална религија (око 300 милиона вјерника)
 Будизам (око 500 милиона вјерника)
 Народне (етничке, традиционалне) религије (око 300 милиона
вјерника)
 Афричке традиционалне религије (око 100 милиона вјерника)
 Сикизам (око 20 милиона вјерника)
 Спиритизам (око 15 милиона вјерника)
 Јудаизам (око 14 милиона вјерника)
 Бахаи (око 7 милиона вјерника)
 Јаинизам (око 4,2 милиона вјерника)
 Цао Даи (око 4 милиона вјерника)
 Шинтоизам ( око 3 милиона вјерника)
 Тенрикуо (око 2 милиона вјерника)
 Неопаганизам (око милион вјерника)
 Универзализам (око 800 000 вјерника)
 Растафаријанизам (око 600 000 вјерника)

Дефиниције религије

 Најкориштенија дефиниција религије је:

Духовна веза (мост) између Бога и човјека.
 Шлајермахер- сматра религију као осјећање зависности, однос са
Богом који се развија кроз молитву, а молитва је религија на дјелу.
 Шолц- сматра религију као израз свијести о Богу.
 Огинс Конт- религија је дјетињасто објашњавање природних појава.
 Атесити имају свијест о Богу, али само што је она негативна.

Филолошко тумачење религије

 Потиче од латинске ријечи religare што би значило везивање.

 Цицероново је имао другачије мишљење: сматрао је да religare значи
издвојити нешто од осталих; издвојити некога с поштовањем, у првом
плану божанство.