Prezentacija iz Svetog Pisma Starog Zavjeta

Prorok Jeremija

ЂОРЂЕ ТОМИЋ ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК

УЧЕНИК IV РАЗРЕДА МР. СЛОБО Ч. СТАНИШИЋ
 Живот пророка Јеремије
o Пророк Јеремија poђен је у Анатоту, у месту које се
налази 6km североисточно од Јерусалима.
o Био је свештеничкога рода, он о себи каже да је син
Хелкије Свештеника.
o Пророк Јеремија се појављује на сцени неких сто година
после пророка Исаије.
o Морао је да се одрекне женидбе и породице, јер је
примио Божији позив у пророчку службу 626. године прије
Христа.
• Дјеловао је за вријеме јудиних царева:
Јосија 640-609
Јоахаз 609
Јоаким 609-597
Јоахин 597
Седекија 597-587/6
(Мататија)

• Јеремија се јавља као усамљена личност, осамљен је и

страда јер наговештава Божију поруку због које га
проглашавају дефетистом и издајицом, затварају и хоће да
га убију.
• Пошто је пуштен из затвора остао је у Јудеји, гдје је
наставио своју пророчку службу, и тада је видјевши
разрушен Јерусалимски храм, излио своју тугу за њим у
књизи „Плач Јеремијин".
 Описи пророка Јеремије

• Пророк Јеремија написао је ове саставе:

1). књ. пр. Јеремије;
2). Плач Јеремијин;
3). Посланицу Јеремијину;
4). два псалма: 64. и 136. који носе натпис имена пророкова;
5) тужну песму по случају смрти јудејског цара Јосије (II
Парал. 35, 25),
али се она није сачувала до нас.
• Неки тврде да је пророк написао и III и IV књигу о царевима.
 Спољашнополитичке прилике
Први период
• Пад моћне Асирије у другој половини 7.века. Моћ Асирије цвета за вријеме
владара Сенахирима (704-684.г) и Асархадона (680-669.г.).
• Асирија полако почиње да губи своју моћ.

• Године 652. угушен је устанак брата Шамашумукина.

Асирија и даље наставља да слаби да би године 612. пала
Нинива (пријестоница Асирије).
 ДРУГИ ПЕРИОД

• После пада Ниниве (612.г.) царем Асирије постао је Асурубалит,

притиснут од стране Скита и Вавилонаца, цар се ослања на
египатског фараона Неха (609-593).
Цар Јосија битка код Мегидона 609.године.
Бој код Керкемиша на Еуфрату 605.године.
• Ступање победоносног вавилонског војсковође
Навукодоносора на престо 605 - 562 године.
• За вријеме његове владавине догодиће се пад Јуде и
Јерусалима, разорење Јерусалима и друга депортација Јудејаца
587. године.
 Унутрашње политичке прилике

• Цар Јосија 639-609 г. користи немоћ Асирије да би се ослободио њене

власти и постигао независност.
• Проналазак Књиге закона (Понз 12-26) и тзв.“девтеро-номистичка
реформа“ 622/621 г.
• После Јосијине смрти 609. против фараона Неха, наследник му је постао
најстари његов син Јоахаз (609. г), Нехо га је сменио после три месеца и
поставља Јосијиног другог сина Јоакима(609-597 г. ), који се показа
раскалашним деспотом.
• Навукодоносор долази у Јудеју 598.г. и водио у ропство цара Јоакима, који
је умро негде у Вавилонији. Могиће је да је и он погиниуо током опсаде
Јерусалима и да се на њега односе речи Јер 22,19 и 36,30.
• Јоакимов син Јоахин 597.г., такође није био присталица добрих односа са
Вавилоном, а Навукодоносор је после опсаде Јерусалима од три месеца одвео
Јоахина са породицом и великашима у Вавилон.
• Навукодоносор за цара поставља Мататију (чије име је променио у Седекија),
(597-587.г.)
• Пророк Јеремија непрестано опомиње цара Седекију на покорност Вавилону (Јер
27-29).
• Цар Седекија одбија покорност и Навукодоносор заузима Јудеју 589.г. и коначно
разори Јерусалим.
• Цар Седекија је ухапшен и одведен у Ривлу, где су му синови побијени, а њему очи
ископане, а он лично одведен у Вавилонију, где је и умро.
• За вавилонског управитеља за мањи део Јудеје у Миспи је постављен Годолија,
иначе пријатељ пророка Јеремије (2 цар 25, 22-25; Јер 38, 1; 39,14).
• Пророк Јеремија бјежи у Египат (Јер 41-44).
 Седекија

Град Вавилон
 Главни предмет пророштава пр. Јеремије

• Поророк у својој књизи обличава Јевреје за безбожност и

идолопоклонство; прориче несреће, које ће постићи његов народ
од сјевера Вавилона, а који ће се подићи на развалинама
јеврејских царстава.
• Он, пророк, убјеђује Јевреје да се не противе вољи Божјој, јер ће
и Вавилон пасти, а Јевреји ће се вратити из ропства.
• Наступиће вријеме када ће Бог послати пастира да закључи са
народом Нови Завјет.
• Изобличавања и претње пророкове необично су силне и грозне,
али је пророк као човјек био пун туге, бола и састрадања са
бедним људима, волио га и желио да га поправи и спасе.
 Текст књиге

• Текст књиге пророка Јеремије у Септуагинти, грчком преводу Старог

Завјета, краћи је за 1/7 од МТ (масоретског текста).
Текст књиге у МТ LXX
Јер 1-25,14 Jер 1-25,13
Јер 25,15-38;46-51 Јер 25, 14-32
Јер 26-35 Јер 33-42
Јер 36-45 Јер 43-51
Јер 52 Јер 52
• Књига пророка Јеремије је, уствари збирка на којој је радило више
редактора и писаца. Јер 36 спомиње се свитак са говором који је
пророк одржао између 627. и 606. године. Цар Јоаким га је спалио на
мангалу, али га је пророков ученик Варух поново написао и допунио
(Јер 36,32).
Месијанска мјеста
 Јер 7-10;26. Заслужио је смрт!

• На почетак царовања Јоакима цара Јудина ( 609-597), дође

пророку Јеремији реч Јахвеова, говорећи:
„Стани на вратима (предворја) дома Јахвеова, и огласи тамо
(вичући) ову реч и кажи: чујте реч Јахвеову сви Јудејци који
улазите на ова врата да се поклоните Јахвеу.’’
Овако говори Јахве Саваот, Бог Израиљев: „Поправите своје
путеве и дјела своја, па ћу учинити да станујете на овом мјесту.’’
Не уздајте се у лажне ријечи, говорећи: храм Јахвеов, храм
Јахвеов, храм Јахвеов је ово!.. Је ли овај дом коси се зове
мојим именом ,у васим очима пећина хајдучка (Мт 21,13).Гле, и
ја видим ,вели Јахве!..Него идите сада на моје место које је било
у Силому ,где испочетка наместих моје име,и видећете шта сам
му учинио ,због злоће народа мога, Израиља.
• Овим речима пророк говори своме народу о искреном служењу Јахвеу, а не да
то постане однос формалности.
• Његов дом у Јерусалиму постаје кућом разбојничком, слично као у Силому ,за
време судија.
• Окупљени народ је слушао речи пророка али се нису обратили, већ су га
ухапсили и почели узвикивати:
“Погинућеш!Зашто пророкова у име Јахвеова ,говорећи .Овај дом ће бити као Силом, и
овај град ће опустети да у њему неће нико живети“ –(Јер 26,8-9). Народ тражаше смрт за
истините речи које говораше пророк.

• Стадоше испред храма и дигоше оптужбу против Јеремије ,међутим

старешине и народ стадоше и рекоше: “Овај човек није заслужио смрт, него
нам је Говорио у име Јахвеа, Бога нашега...“
 Јеремија 20. О суду Божјем над вођама јудејског
народа

• Од времена доласка на власт цара Јоакима ,пророк неуморно опомиње цара и његове
службенике, да је нада у Египат као трска која се ломи .
• 1-6 ст. Изобличење свештеника Пасхора , и овдје је реч о сили земањске власти прортив
пророкове речи . Пророк бива ухапшен и затворен. Када је пуштен пророк се обрати Пасхору
речима: “Јахве ти надје не име Пасхор него Мигор Мисавив“- (ужас одасвуд) .
• 4ст. Се први пут смомиње Вавилон као непријарељ и као место егзила Погреб у туђини је посебно
наглашен, јер гроб у туђини из људских и вјерских разлога важио је као посебно тешка несрећа.
• 7-13 ст. Стихови који приказују пророков тежак положај због сведочења . У 7.ст. Пророк каже:
“Наговарао си ме, Јахве и дадох се наговорити; *био си јачи од мене и надвладао си ме;
потсмијеван сам сваки дан, свак ми се потсмијева. Пророково срце било је узбуркао, али пророк
није одустајао од истине и настави даље објављивати речи Божије.
• Јеремија осећа Бога као неверног, бруталног непријатеља.
• Чак пророк проклиње дан када се родио речима : ‘’Проклет дан у којих се родих! Дан у који ме
роди мати моја ,да није благословен !Проклет да је човек који јави оцу моме и врло га обрадова –
говорећи:Роди ти се син!’’
Јеремија 23. Пастир и стадо (ст.1-4); Месија (ст.5); Јахве, Правда
наша (ст.6)

• 1-2 ст. У овим стиховима пророк изобличава у првом реду

старешине народа, лажне пророке и старешине свештеника што
народ доводе до пропасти и расејања.
• 3-4 ст. Нa место немарних пастира Бог ће подигнути нове, који ће
поново сабрати расејане овце из Његова стада. Ове речи могу са
једне тачке гледишта да указују на Цара Кира, а са друге тачке на
Великог пастир, Месију, Господа Исуса Христа.
• 5-6 ст. Гле, иду дани, говори Јахве, у који ћу подигнути Давиду
клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и
правду на земљи. У његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће
становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Јахве правда
наша.
• Овдје пророк Јахвеа назива «клицом праведном»,спаситељем
Изабраног народа, и, на крају Богом.
 Јер 29. О седамдесет година изгнанства

• Изганици којима пише Јеремија, били су протјерани са

царем Јоахином, а међу њима је био и Језекиљ. Њима
лажни пророци предсказују брз повратак. Јеремија
жели да их утјеши. Стога им шаље посланице.
• У ст. 10 наводи се „седамдесет година’’(уп. Јер 25,12)
који број је знак савршености, јесте пророчки.
• Користи га и пророк Исаија за опис рушења града Тира
(Ис 23,15).
• Ропство у Вавилонији није било као асирско, наиме,
изгнаници су добили могућност остварења одређене
аутономије, бавити се занатима и трговином, па су чак
били и веома успјешни у друштву.
 Јер 30. Пророчанство наде за Сјеверно царство

• Ова глава, као и 31., 32. и 33. имају један исти предмет
садржине. У њима је читав низ прoрoчких говора
утјешног карактера.
• У пророчким ријечима у овим главама пророк не говори
више о суду, него о утјехама своме народу.
• Раније их је опомињао претњама ропства и разарања
због непослушности Јахвеовом Закону, а сада им
објављује ослобођење из ропства, и да ће после тога у
Јудеји наступити славно стање.
• Посебно се у глави 30. обећава да ће се после туге у којој
се налазе изгнаници у Вавилонији, у скорој будућности
Бог смиловати своме народу.
 Јер. 31. Пророчанство о „Новом савезу“
(завјету)

• Пророчанство о Новоме савезу посебо је јасно у Јер. 31, 31-34.

„Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевијем и с домом
Јудинијем Нов завјет. Не као онај завјет који учиних с оцима њиховијем, кад их узех за
руку да их изведем из земље Мисирске, јер онај завјет мој они покварише, а ја им бијах
муж, говори Господ; него ово је завјет што ћу учинити домом Израиљевијем после ових
дана, говори Господ: Метнућу завет свој на њих, и на срцу њихову написаћу га, и бићу
им Бог и они ће ми бити народ И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата
говорећи: Познајте Господа; јер ће ме знати сви од малога до великога, говори Господ;
јер ћу им опростити безакоња њихова, и гријеха њиховијех нећу више помињати“.
• За „Нови савез“ (завјет) пророк говори да неће бити као онај ранији који су
Израиљци склопили на Синају после изласка из Египта, а кога се нису држали, због
чега су и били од Бога одбачени. У исто вријеме, пророк види да је тај стари Савез
био привремен, што значи да ће Нови савез бити вјечан, а његов посредник
закључења биће Месија. Ријечи, „ево иду дани“ и „у те дане“ наговјештавају да је
то вријеме близу.
• Стих 15. Ове главе за нас хришћане је веома важан. „Овако вели Господ: Глас у
Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за дјецом својом, неће да се
утеши за дјецом својом, јер их нема“. Овде се према свједочењу јеванђелиста
Матеја, налази пророчансво о погубљењу витлејемске дјеце, Рахиљиних синова, а
Рахиља је умрла и сахрањена у Рами.
• Стихови 15-17, укупно шест редова, писани су у „кина форми“ (3+3), а стихпви 31-34
написани су у форми 3+3+3 дистиха.
 Јер. 32. Куповина њиве

• У овој глави Јеремија говори о виђењима која је имао 10. Године владавине Јудиног цара
Седекије у време када је Јерусалим био опседнут од стране Вавилонаца. Због своје
пророчке ријечи Јеремија је био затворен јер је предсказао цару Седекији да ће га
Вавилонци побједити и одвести у Вавилон, и да је, сходно томе, сваки отпор узалудан.
• Говорећи о пропасти Јудиног царства, Јеремија симболички објашњава значај свога
поступка када је ишао у Анатот код свог синовца Аманеила да као најближи сродник купи
њиву коју му је понудио на продају. По завршеној куповини сачињен је писмени угпвпр са
пптписпм сведпка. Пвај угпвпр је предат Варуху, сину Нирије, и запечаћен стављен у
глинену посуду да се чува, јер, како каже, још ће бити куповине и продаје.
• 16-25. ст. У овим стиховима је изложена пророкова молитва са Божјим доброчинствима
учињеним његовом народу, и његова недоумица поводом куповине земље до које је
дошло док су Вавилонци опседали Јерусалим. За пророка су у првом плану куповина
земље и његов завичај, област Венијаминова. Значајно је и његово надање за целу
Палестину, за њу је везано његово срце.
• 28-29. ст. У овим стиховима предсказује се рушење
Јерусалима, када ће Навукодоносорова војска спалити
Јерусалим, што се и обистинило 587. године; град је
спалио војсковођа Навузардан, 5. мјесеца, 7. или 10.
дана.
• 30-35- ст. Гoвoре o узрoцима рушења града. Јерусалим
је порушен због безбожништва његових становника, а
први узрок рушења је опште зло које је у њему владало.
Други узрок рушења јесте верско отпадништво народа
који се одрекао Бога и окренуо му леђа.
• 42-44. ст. На крају пророк добија увјерење од Бога да ће
се сва Божја обећања свакако испунити, посебно да ће
се Јудејци, којима сада предстоји сигурно ропство,
поново вратити у земљу, коју чека пустош и рушење
Халдејаца.
 Јер. 33. Обећање спасења за Јерусалим и Јуду (1-13);

Пророчанство за све народе и веру Израиљеву (14-26)

• У овој глави сусрећемо друго утешно откривење које је пророк добио о обећању повратка из
ропства и о закључењу Новога Савеза.
• 1-3. ст. Износе околности у којима се пророк налазио када је имао ово откривење – било је то док
је био у тамници. Из 3. стиха видимо да се ова пророчанства односе на будућа времена, која су
тешка и неразумљива, а пророку још непозната.
• 4-9. ст. Говори да ће казне Јудејаца бити такве да ће се куће јерусалимске, па чак и царски двор
који се руши, употребити за грађење тамница, ограда и опкопа ради отпора Вавилпнцима, премда
ће то бити узалудно. Опкопи ће бити испуњени мртвим телесима, што је Божја казна Јудејцима јер
су се удаљивали од свога Бога.
• 14-18. ст. Ова милост Божја Изабраном народу неће се ограничити само на успостављање
политичке самосталности. После повратка материјалног благостања наступиће дани када ће Бог
испунити своје највеће обећање, обећање које је дао још цару Давиду о његовом Потомку чије
царство ће бити вјечно благо (2 цар. 7, 12-16).
• Главни предмет овог обећања је да ће из Давидовог рода исклијати Клица права, Потомак правде
који ће доњети суд и правду на земљу. Овај Давидов потомак биће Месија.
Плач Јеремијин
 Назив књиге

• Књига „Плач Јеремијин" у јеврејској Библији назива ce echa

kinoth. Прва ријеч значи „како, на који начин“. Том се
ријечју почиње књига: како седи сам... град... (1, 1). На исти
начин по првој ријечи називају се у јеврејској Библији и пет
књига Мојсијевих. Друга ријеч значи: „плач, ридање"; она
показује предмет садржине књиге и одговара грчком
називу ове књиге θρηνοι латинскпм threni, lamentationes
— јаукања, плач, плакање за умрлим и сузножалостивне
песме. Поред натписа Плач, који казује предмет садржине
књиге, у грчком преводу LXX додато je Ίεγεμίον, словенски
Jepeмiевъ, чиме се показује да ова књига припада пророку
Јеремији. Ко било да је уњео овај додатак у Библију, он
потпуно одговара садржини књиге и слаже се са старим
црквеним предањем.
 Писац књиге, вријеме писања и садржај

• Мора се ипак рећи да Јеремија није писац списа, јер он не би могао да каже да је код пророка
нестало надахнуће (Плач 2, 9), тако да можемо закључити да ову књигу није написао пророк
Јеремија већ неко ко је остао у Јудеји после 587. године.
• Према садржини, Плач 1, 2 и 4 су колективне нарицаљке, које жале за Јерусалимом као умрлим.
Плач 3 је тужбалица појединца.
• Плач 1 садржи јадиковку заузећа Јерусалима.
• Плач 2 описује разоренога града, молбу за казну освајача и опис невоља оних који су остали у
земљи.
• Плач 4 такође говори о разореном граду и храму.
• Плач 5 није писан у акрoстиху, али има 22 ретка, колико има слова јеврејског алфавита. Према
садржини, он је народна тужбалица која почиње призивом Јахвеа, затим се наставља
поширним жалбама због савремених невоља, а завршава се кратком молбом за помоћ да
Господ не заборави Израиља.
• Цијели Плач је писан у поетској форми „кина“, што је метрика посмртне елегије. Такође у њима
Божије име Јахве се не спомиње, што је једна од особина елегија, јер је Јахве слављен као Бог
живих а не мртвих.
 Посланица Јеремијина

• Овај спис није садржан у МТ, али га имамо у LXX, у редослиједу: Јер,
Вар, Плач, ПослЈер.
• Његово ауторство, приписано је пророку Јеремији, Темељи се на Јер
29, 1, гдје се каже да је он писао посланицу изганицима у Вавилонији.
Спис садржи 72 стиха.
• У oвoј пoсланици прoрoк oпoмиње своје сународнике у изгнанству да
не прихватају поштовање идола (који су само ликови и дјела љуцких
руку).
• У Латинском преводу Вулгати, текст ПЈер је спојен са Варуховом
књигом и наводи се као њена 6. глава.
• Научници су до скора сматрали да је ова Посланица написана на
грчком језику, али су и у Кумрану 7Q на грчком језику сачувани њени
остаци, те се стога мора рачунати да је, такође, постојао и јеврејски
оригинал. То је 7Q2, а садржи текст ПЈер 42-44.
 Богослужбена употреба књиге пророка Јеремије

Читање Паримија на богослужењима из књиге пророка Јеремије

1. Велики Четвртак на Првом часу (Јер. 11, 18-23 и 12, 1-5, 9-11, 14-15)
2. Велики Петак на Деветом часу (Јер. 11, 18-23 и 12, 1-5, 9-11, 1415)
3. Велика Субота на Вечерњи, читање четрнаесто (Јер. 31, 31-34)
4. Рођење Пресвете Богородице (Јер. 43, 27 и 44, 1-4)
5. Свети Великомученик Димитрије (Јер. 2, 1-12)
6. Бадњи дан на часовима уочи Божића, на трећем часу (Јер. 3, 36-38 и 4, 1-4)
Хвала на пажњи!