FAKULTET ISLAMSKIH NAUKA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD
IZVORI POVJESTI ISLAMA
Tema: Muhamed Abduhu

Student: Mentor:
Zeit Holić Prof .mr Enis Makić

Beograd, 2020.
SADRŽAJ

UVOD.......................................................................................................................................3

1. ŽIVOT MUHAMED ABDUHU.........................................................................................4

2. RAZMIŠLJANJA ABDUHA...............................................................................................7

3. ABDUHOV UTICAJ NA REFORMU OBRAZOVANJA..................................................9

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................11

LITERATURA..........................................................................................................................12

2
UVOD

Abduh je pokušao da oživi tradiciju racionalizma. Njegov uspeh bio je pomešan zbog
otpora tradicionalnih krugova. Ipak, smelost i svežina njegovih ideja zahtevaju ponovne
napore da nastave tamo gde je stao. Jasno je da su mnogi izazovi sa kojima se borio i danas
među nama i moraju se rešiti. Među njima su kruti konzervativizam i duboko usađeni
antiracionalizam, karakteristični za ono što se koristi za „tradicionalne“ poglede.

Obrazovanje i dalje ostaje problem u islamu. Nepismenost je velika. Veštine za tržište

rada moraju se poboljšati. Napredak se može postići reformom. Potreba za reformom
prepoznata je od dana kolonijalizma. Tokom osamnaestog i devetnaestog veka, kada su
muslimani došli u direktan kontakt sa Zapadom, iznenada su se suočili sa spoznajom svoje
krajnje zaostalosti i nemoći u gotovo svim aspektima života.

Ovo je generisalo intelektualnu krizu u muslimanskoj inteligenciji, proizvevši čitav

rod apologeta, preporoditelja i modernista. Na religioznom planu, muslimanski modernisti
poput Abduha i al-Avganistana pokušali su da odgovore na izazov ponovnim postavljanjem
islamau svetlu savremene situacije.1 Među reformatorima u muslimanskom svetu u
devetnaestom veku istaknuti su bili Jalaluddin al-Afghani, Muhammad Abduh i Rashid Rida.
Svi su imali zajednički cilj da se muslimani odvedu od nepismenosti i zaostalosti. Ovaj rad se
fokusira na Abduha.

3
1. ŽIVOT MUHAMED ABDUHU

Muhammad Abduh „bio je egipatski pravnik, religiozni učenjak i liberalni reformator,

smatran osnivačem islamskog modernizma“. U poslednje vreme sve češće se prikazuje kao
„osnivač takozvanog novo-mutazilizma“. Abduh je rođen 1849. godine u delti Nila, a umro je
u 56. godini, 11. jula 1905. Otac mu je bio Turčin, a majka Arapkinja. Stekao je tradicionalno
islamsko obrazovanje u Tanti. Bio je frustriran zbog toga. Bilo je prekomernog učenja
napamet.

Nije uživao u načinu na koji se izvodi nastava jer učenici nisu smeli da postavljaju
pitanja ni tokom lekcije ni nakon nje. Na kraju je pobegao nakon 18 meseci ... [kasnije] je
napisao da tokom vremena provedenog tamo nije ništa naučio ...1

Upisujući se u al-Azhar 1866. godine, studirao je logiku, filozofiju i mistiku. Bio je

učenik Džamala al-Dina al-Avganistana. Abduh je diplomirao 1877. godine sa diplomom alim
(učitelj). Tokom naredne dve godine predavao je logiku, teologiju i etiku u al-Azharu. 1878.
postao je profesor istorije na Učiteljskom fakultetu koji je kasnije postao deo Kairskog
univerziteta. Takođe je predavao arapski jezik u Školi jezika. 1872.

Abduh se susreo sa al-Avganijem u al-Azhar-u. Ovo poslednje trebalo je da ima dubok

uticaj na Abduha tokom dve decenije udruživanja. Cilj im je bio revitalizacija muslimanske
zajednice, posebno u etici i današnjem znanju.„Al-Afghani je naglasio da su islam i nauka bili
ne samo kompatibilni, već da je od svih religija islam bio najprijateljskiji prema nauci.“ 9 Sa
svoje strane, „Abduh se zalagao za reformu islama vraćajući ga u netaknuto stanje i
odbacujući ono što je smatrao njegovom savremenom dekadencijom i podelom“. 10 Abduh je
verovao da „muslimanske nacije ne mogu ponovo da postanu jače i naprednije dok ne steknu
od Evrope nauke koje su bile plod njenih aktivnosti uma, i to mogu učiniti ne napuštajući
islam, jer je islam učio prihvatanje svih proizvoda razlog." 11 Ovo je zahtevalo zakonsku,
obrazovnu i političku reformu.2

Abduh je bio impresioniran zapanjujućim kontrastom između dve civilizacije - jedne

koja je cvetala, a druge je propadala. Željno je proučavao uzroke koji su doveli do rasta

1
Hadžić dr. Fikret, Avdić Enver, dipl. oec, Zbornik radova Ekonomskog fakulteta u Sarajevu br. 29/2009
2
https://www.preporod.com/index.php/duhovnost/tradicija/item/3489-muhamed-abduhu-o-israilijjatima

4
zapadne civilizacije. Stoga je , po povratku u zemlju iz prve posete Evropi, ubrzo postao
zaokupljen raznim aktivnostima socijalne reforme i javnog blagostanja.

Avganistani su proterani iz Egipta 1879. Abduh je prognan u svoje rodno selo. Nakon
povratka iz internog izgnanstva, Abduh je imenovan glavnim urednikom kratkotrajnog, iako
uticajnog al-Vaka'i al-Misriiiah-a, nacionalnog lista koji je bio posvećen reformi. Smatrao je
da postoji potreba za obnovom (tajdid) u teologiji. Abduh je bio posvećen reformi svih
aspekata egipatskog života. Smatrao je da je obrazovanje pravi način da se to postigne.
„Zalagao se za dobro versko obrazovanje koje bi ojačalo detetov moral i naučno obrazovanje
koje bi negovalo detetovu sposobnost da razlog. U svojim člancima kritikovao je luksuzni
život bogatih, korupciju i sujeverje. “3

Zbog njegove podrške pobuni Urabija 1882. godine, koja je zahtevala nezavisnost od
Britanaca, Abduh je proteran iz Egipta na šest godina. Proveo je nekoliko godina u Libanu.
Tamo je učestvovao u uspostavljanju islamskog obrazovanja. Dozvoljen mu je povratak u
Egipat 1888. Bio je za versko kao i za današnje obrazovanje.

Kritikovao je korupciju, sujeverje i nejednakost. Svoje ideje je pored novina izrazio u

časopisu al-Manar (Svetionik). Abduh je bio među ranim arapskim muslimanima koji su
putovali u Evropu.15 1884. putovao je u Pariz u Francuskoj, gde je zajedno sa svojim
mentorom al-Afghaniem objavio najčvršći Bond, al-Urvah al-Vuthka, revolucionarni
časopis.Časopis se protivio britanskoj vladavini i propagirao je panislamizam. Fokusirao se na
rješavanje slabosti muslimanskog ummeta. Postao je jedan od najuticajnijih časopisa u
arapskom svetu. Osamnaest brojeva objavljeno je u periodu od marta do oktobra 1884.
godine.

Abduh je posetio i Britaniju. Tamo je učestvovao u diskusijama o Sudanu i Egiptu.

Posle kratkog vremena u Tunisu, vratio se u Bejrut 1885. Ovde je našao posao učitelja.
Tokom svog boravka u Bejrutu učestvovao je u međuverskom dijalogu, s ciljem unapređenja
odnosa među Jevrejima, hrišćanima i muslimanima. Iz izgnanstva se vratio 1888. Tri godine
kasnije, 1891., imenovan je za sudiju na sudovima domaćih sudova i za savetničkog člana
Apelacionog suda. U 1895. je imenovan na upravnom odboru Al-Azhar univerzitetu. Pored
toga, bio je i član savetodavnog odbora egipatskog kedive, vladara Egipta. 1899. postao je
veliki muftija Egipta, na kojoj je funkciji bio donjegovom smrću. Njegovi su pogledi bili

3
Aasia Yusuf, “Islam and Modernity: Remembering the Contributions of Muhammad ʿAbduh (1849-1905),”
Islam and Civilisational Renewal, Vol. 3, No. 2, p. 358.

5
naklonjeni Britancima, ali su ga otuđili od nacionalističkih vođa. Mnogo je putovao i sastao se
sa nastavnicima na univerzitetima Okford i Cambridge. Radio je na poboljšanju uslova za
studente i osoblje i na reformi univerziteta al-Azhar.4

Studirao je pravo i čitao niz evropskih dela u Beču i Berlinu. On je zaključio da su

muslimani pretrpeli iz neznanja svoje vjere i od despotske vladavine nepravednih vladara.
Njegovo najpoznatije delo bilo je Risala al-Tavhid, (Traktat o jedinstvu Boga). U njemu je
pokušao da artikuliše islamsku perspektivu u saglasnosti sa empirijskim disciplinama. Rad se
oslanja na razgovore koje je održao u Bejrutu i bavi se jedinstvom Boga, Kur'anom,
proročanstvom i etikom. Pokušao je da artikuliše viziju islama koja je u skladu sa
prilagođavanjem savremenoj stvarnosti bez skretanja sa islama.

4
Muhammad Abduh, Laws Should Change in Accordance with the Conditions of Nations, quoted in Charles
Kurzman, ed. Modernist Islam: 1840-1940, Oxford University Press, 2002, p. 54.

6
2. RAZMIŠLJANJA ABDUHA

Abduh je poznat kao reformator, ali i kao salafi. Poznato je primetio da, „Otišao sam
na Zapad i video islam, ali nije bilo muslimana; Vratio sam se na Istok i video muslimane, ali
ne i islam. “ Abduh je želeo da postigne integraciju islamske tradicije i zapadne savremenosti.
Tvrdio je, u skladu sa linijama koje će kasnije ponoviti Fazlur Rahman, da muslimani ne bi
trebalo da budu pridržavani srednjovekovnih tumačenja islama.

Bilo je potrebno ići u korak sa vremenom. Svaka generacija imala je pravo, pa čak i
odgovornost da tumači islam u svetlu svojih vlastitih uslova, koji su vladali u to
vreme.Mohammad Abduh je želeo da islam učini kompatibilnim sa racionalizmom
devetnaestog veka. Prema njegovom mišljenju, muslimani se nisu mogli osloniti samo na
interpretacije tekstova srednjovekovnih sveštenika, već su morali koristiti razum ... Rekao je
da u islamu čovek nije stvoren da ga vodi uzda, čoveku je data inteligencija da bi mogao da ga
vodi od znanja. Prema Abduhu, uloga učitelja bila je da usmeri muškarce ka učenju. Smatrao
je da je islam ... opovrgnuo ropsko oponašanje tradicije.5

Razlog je taj što na proces objašnjavanja utiče perspektiva komentatora, a na nju pak
utiče iskustvo osobe. Stoga će se on ili ona usredsrediti na odlomke iz Kur'ana koji se čine
relevantnim za njega ili nju. Obdaren od svog Stvoritelja razumom, čovek je trebalo da se
vodi znanjem. Uloga nastavnika bila je da olakšaju sticanje znanja. Prema Abduhu, islam ne
podržava neupitno pridržavanje tradicije, već u sebi ima mehanizme za pokretanje reformi
kada je to potrebno. Protivio se prinudi u islamu. Kritikovao je ono što je smatrao greškama
koje nastaju u popularnim izrazima sufija. Promovisao je mirno suživot različitih vera iradio
na dobrim odnosima između koptskih hrišćana i muslimana. Međutim, mogao je da bude i
strog.

Abduh, mora se shvatiti, nije bio prijatelj slobodne misli ... Kada je imenovan za
urednika službenog časopisa, postao je ek officio cenzor književnosti i knjiga. Zalagao se za
strogi nadzor onoga što je ljudima bilo dozvoljeno da čita ... Svojim autoritetom sprečio je
promet knjiga za koje je smatrao da kvare ili gubljenje vremena. Njegovi protivnici Abduha
nazivaju nevernikom, dok njegove pristalice njegovo mudrac, preporoditelj religije i
reformator. Nije video sukob između razuma i otkrivenja. Bio je protiv poligamije. Verovao
5
Khaled Fahmy, “The era of Muhammad ’Ali Pasha, 1805–1848,” The Cambridge History of Egypt, Cambridge
University Press, accessed on 24 Apr. 2018;

7
je da islam u stvari oslobađa čovečanstvo iz ropstva. Takođe je podržao jednaka prava i
odbacio pravnu ekskluzivnost u objašnjenju islama.

8
3. ABDUHOV UTICAJ NA REFORMU OBRAZOVANJA

Proučavanje astronomije bilo je ograničeno na utvrđivanje vremena za molitvu i

početka lunarnih meseci. Proučavanje aritmetike bilo je ograničeno na utvrđivanje nasledstva.
Istorija, geografija, fizika ili hemija nisu se uopšte učile, jer se na njih gledalo samo kao na
svetovne nauke. Poznati diplomac alAzhar-a svoje je iskustvo ispričao na sledeći način: bio je
to život bez olakšanja, bez ikakve novosti, od početka studijske godine do završetka ... Tokom
svih studija sve je to bio samo slučaj saslušanja ponovljene reči i tradicionalni razgovor koji u
mom srcu nisu izazvali ni akord, ni ukus u apetitu. Nije bilo hrane za nečiju inteligenciju, nije
bilo novih znanja koja su se dodala u nečiju radnju.6

Međutim, Abduh je čvrsto verovao u ovladavanje modernim disciplinama i nije video

sukob između razuma i otkrivenja. „Abduh, gorljivi zagovornik islamske obnove i verujući u
sklad između razuma i otkrivenja, zalagao se za zakonsku i teološku reformu i pozivao na
univerzalno obrazovanje.“ Iako je u početku postojao samo tradicionalni, verski sistem
obrazovanja, tokom godina u muslimanskom Egiptu nastala je tradicija sekularnog
obrazovanja. Obrazovni sistem u nastajanju sastojao se od tri faze: osnovne, srednje i
tercijarne, praćene četvorogodišnjom specijalizacijom. .

Abduh je trebao naići na ukorenjeni otpor, posebno na kulturu slepe imitacije ili
taklida. „Abduh je konzervativnost njegovih Ulema prepoznao kao najveću prepreku.“
Nastavio je da izaziva slepo sledovanje tradicije:

Islam kažnjava ropsku imitaciju predaka koja karakteriše vođe religija. Sa svojim
instinktom da se plaho drže tradicije na način koji je sankcionisao, govoreći, kao i oni: „Ne!
Pratićemo ono što smo zatekli da rade naši očevi.; (Sura 31.21) ; Pronašli smo svoje očeve
kao narod i ostaćemo isti kao oni (Sura 43 · 22.) Dakle, vlast razuma je oslobođena od svega
što ga je držalo vezanim i od svake vrste taklida koji ga porobljava, i time vraćena svom
dostojanstvenom dostojanstvu, da radi svoj pravi posao u sudu i mudrosti, uvek ponizno
potčinjavanje Bogu jedinom i u skladu sa Njegovim svetim zakonom. U njegovim granicama
nemaograničava svoju aktivnost i nema kraj istraživanja koja može da sprovodi.

6
Mohamad, Ahmad Ibrahim, The Philosophy of Islamic Insurance – Shariah concepts and Principles, Kuala
Lumpur 2002.

9
 Abduh je artikulisao izuzetno širok prostor za aktivnosti ljudskog razuma. To ga je
izdvojilo od većine njegovih tradicionalnih savremenika. Međutim, nije verovao u veliko
prilagođavanje trenutnih ideja, bez obzira na njihovu pogodnost. Podržavao je selektivno
usvajanje stavova i samo dok su oni ostali u skladu s islamskim svjetonazorom. Imao je
posebno razumevanje religije. Bilo je važno znati šta se može promeniti bez nanošenja štete, a
šta mora ostati konstantno.

10
ZAKLJUČAK

Problemi koje je Abduh nastojao da reši ostaju. Obrazovanje u delovima

muslimanskog sveta zadržalo je nekoliko karakteristika koje je Abduh pokušao da reformiše.
Potrebna je politička volja za promociju reformi. Napori na reformama se ponekad
doživljavaju kao pretnja tradiciji i tradicionalnom načinu života.

Štaviše, izazovi koje postavlja takozvana Islamska država osporavaju legitimitet

uspostavljenih režima. Iz ovih razloga je verovatno da će se reforma odvijati postepeno. To se
nada da će muslimani primiti k srcu iskustva ranijih modernista kao što su Muhamed Abduh, i
koristi ono što je najbolje u njihovom radu za dalje napredovanjemuslimana kao i sveta.

Preporučuje se da:

• metode koje su više u skladu sa zahtevima modernog se učenja koja se koristi

• Nastavni plan i program biti proširen i današnje disciplina

• institucije koje promovišu reforme biti uspostavljena i podržana

11
LITERATURA

1. Aasia Yusuf, “Islam and Modernity: Remembering the Contributions of Muhammad

ʿAbduh (1849-1905),” Islam and Civilisational Renewal, Vol. 3, No. 2, p. 358.
2. Hadžić dr. Fikret, Avdić Enver, dipl. oec, Zbornik radova Ekonomskog fakulteta u
Sarajevu br. 29/2009
3. Khaled Fahmy, “The era of Muhammad ’Ali Pasha, 1805–1848,” The Cambridge
History of Egypt, Cambridge University Press, accessed on 24 Apr. 2018;
4. Mohamad, Ahmad Ibrahim, The Philosophy of Islamic Insurance – Shariah concepts
and Principles, Kuala Lumpur 2002.
5. Muhammad Abduh, Laws Should Change in Accordance with the Conditions of
Nations, quoted in Charles Kurzman, ed. Modernist Islam: 1840-1940, Oxford
University Press, 2002, p. 54.
6. https://www.preporod.com/index.php/duhovnost/tradicija/item/3489-muhamed-
abduhu-o-israilijjatima

12