Marinko Loli

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Beograd

UDK: 378.4:141 Originalni nauni rad DOI:10.2298/FID0903041L

JASPERSOV POKUAJ REHABILITACIJE IDEJE UNIVERZITETA1

Apstrakt: Autor se bavi razmatranjem Jaspersovog shvatanja krize i razaranja ideje univerziteta i njegovim pokuajima da u svojim radovima iz 1923. godine i 1945. godine izvri rehabilitaciju ove ideje. Autor pokazuje da se Jaspers u svom razmatranju ideje univerziteta oslanja na premise izvedene iz implicitne sociologije nemakog idealizma. Za Jaspersa su institucije forme objektivnog duha koje mogu da funkcioniu samo dotle dok u ivoj formi ovaplouju ideju koja joj je inherentna. im je napusti duh, instititucija se okamenjuje u neto to je samo mehaniko, poput organizma bez due, koji se raspada u mrtvu materiju. Kljune rei: ideja univerziteta, institucija, kriza, obrazovanje, vaspitanje, filozofija.

lanak je nastao u okviru naunoistra ivakog projekta Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju u Beogradu, pod naslovom Regionalni i evropski aspekti integrativnih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za budunost koji finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine republike Srbije (br. 149031). 2 Razlozi koji su uticali na osnivanje Berlinskog univerziteta, po miljenju nekih istra ivaa, nisu bili samo obrazovne i pedagoke prirode. Karl R. Poper, u svojoj veoma uticajnoj knjizi, Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, imajui u vidu politiki kontekst u kojem je osnovan Berlinski univerzitet, istie da je Berlinski univerzitet ustanovljen samo pod uticajem napoleonskih ratova i sa idejom, kako je kralj rekao, da dr ava mora zameniti intelektualnom hrabrou ono to je izgubila u fizikoj snazi (Poper 1993: 73; up. Bazala 1980: 73).

41

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2009

Ove godine navravaju se dva veka od osnivanja Berlinskog univerziteta (1809)2 koji je koncipiran u duhu akademskih i pedagokih principa modernog graanskog drutva. Uee u razvijanju teorijske koncepcije ovog univerziteta uzeli su najznaajniji duhovi nemakog naroda, krajem 18. i poetkom 19. veka, meu kojima su svoj najvei doprinos dali Kant (Kant), Fihte (Fichte), Herbart (Herbart), Gete (Goethe), iler (Schiler), Hegel (Hegel) i eling (Scheling), a glavni inicijator i realizator ove ideje univerziteta bio je

Vilhelm fon Humbolt (Vilhelm von Humboldt), poznati nemaki naunik i ministar prosvete, po ijem imenu je i koncepcija modernog univerziteta dobila svoje ime. Ideja univerziteta iji se koreni nalaze jo u obrazovnim ustanovama antike Grke dostigla je svoj najrazvijeniji oblik tek u modernom dobu. Tanije, poetkom 19. veka buran razvoj nauke doveo je do pojave mnotva novih naunih disciplina. To je izazvalo osnivanje novih fakulteta, to je uticalo na promenu srednjevekovne koncepcije univerziteta koju su inila tri via i jedan ni i fakultet. Srednjovekovni univerzitet u 19. veku do iveo je pod uticajem Humboltove ideje univerziteta bitnu transformaciju. Posle Humboltove reforme, univerzitet nije vie, kao u srednjem veku, predstavljao konfesionalnu obrazovnu instituciju, ve je postao mesto sekularnog univerzalnog obrazovanja. Tako reformisan univerzitet je do iveo buran razvoj i postao kljuna ustanova, ne samo obrazovanja shvaenog u emfatinom smislu,3 ve i mesto slobodnog vaspitanja i institucionalni obrazac modernog oblika ivota. Slobodan razvitak nauke, koji je omoguen zahvaljujui autonomiji univerzitetske nastave, ubrzo je, meutim, doveo do spora izmeu predstavnika prirodnih i duhovnih nauka, koji su se sukobljavali oko mesta u hijerarhiji fakultetskih naunih disciplina. Ova napetost, privremeno je splasnula ukljuivanjem novih nauka u okvire akademskih disciplina. Pokuaji reforme univerziteta bili su, meutim, privremenog karaktera, jer nisu mogli da ree krizu najvie evropske obrazovne ustanove. Prvi ozbiljniji znaci krize, koji su najavili opadanje Humboltove ideje univerziteta pojavili su se ve u drugoj polovini 19. veka, a do njene kulminacije dolo je sredinom prve polovine XX veka, kada je univerzitet izgubio svoju autonomiju i stavljen u slu bu nacistike ideologije. 4
MARINKO LOLI

Habermas 1980: 364. Jedna od replika zagovornicima starog normalnog poretka razotkriva se bez zazora kako Hajdeger u stvari zamilja odnos univerziteta i dr ave: predvojnika obuka ne mo e biti gubitak vremena za univerzitet, jer to nije ni za dr avu, to znai da se univerzitet potpuno utapa u vojni program dr ave. Ovakvo rezonovanje je, naravno, sasvim opreno Humboltovom shvatanju prema kome dr ava u svim stvarima treba da se povlai u odnosu na univerzitet izuzev u velikodunom finansiranju. U svom govoru Hajdeger, dakle, potpuno obre onaj odnos koji je za nemake univerzitete va io jo od osnivanja Berlinskog sveuilita 1809. godine ( unji 1992: 39).
4

42

Veber 1998. Huserl 1991: 18. 7 Scheler 1976: 85119; up. eler 1985: 187212. 8 Jaspers 1987: 5970. 9 Up. tekst na www.newmanreader.org/works/idea/index.html 10 O deavanjima na nemakim univerzitetima u doba nacizma pogledati izvrsnu i dokumentovanu filozofsku analizu u knjizi unji 1992.
6

43

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2009

Ipak, treba rei da su i pre i posle dolaska nacista na vlast, na razliite aspekte krize evropskih nauka i ideje univerziteta upozoravali znameniti predstavnici nemakog akademskog ivota: Veber5 (Weber), Huserl6 (Husserl), eler7 (Scheler) i dr. Meu onima koji su u tom periodu na temeljan nain pokuali da u kontekstu krize duha vremena, preispitaju uzroke opadanja ideje univerziteta, bio je i filozof Karl Jaspers (Karl Jaspers). Filozofska karijera Karla Jaspersa (18831969) u pravom smislu zapoela je kada je 1921. godine bio pozvan da preuzme katedru za filozofiju u Hajdelbergu, na univerzitetu koji je svoj procvat do iveo u 19. veku. Kao univerzitetski nastavnik Jaspers je ve posle Prvog svetskog rata, kako ka e u svojoj Filozofskoj autobiografiji,8 pokuao da u svom spisu Ideja univerziteta rasvetli humboltovski smisao ideje univerziteta. Naslov za svoj spis, Jaspers je pozajmio od kardinala Njumana, (Newmana) ija je rasprava, Ideja univerziteta (1856) dugo bila jedna od kljunih knjiga o visokom obrazovanju. Meutim, za razliku od Njumana,9 sam izraz ideja, kod Jaspersa, treba shvatiti u kantovskom smislu, budui da on ne govori o stvarnom univerzitetu kakav postoji, ve ideja za njega predstavlja uzor koji bi, kako on ka e, trebalo neprestano da nadahnjuje duh profesora i studenata. Prema Jaspersu univerzitetski ivot nikada ne sme da bude zadovoljan onim to jeste, ve ideja univerziteta, kantovskim renikom reeno, treba istovremeno da bude regulativni i konstitutivni princip, cilj kojem se stremi. Za vreme Drugog svetskog rata, Jaspers nije predavao na univerzitetu, jer su ga, ve 1937. godine nacistike vlasti udaljile s univerziteta, pod optu bom da je obrukao rasu o enivi se Jevrejkom. Kada je 1945. godine Hajdelberg oslobodila amerika vojska, ponovo je zauzeo mesto za katedrom, i istovremeno izabran za rektora Univerziteta. U izmenjenim politikim i duhovnim prilikama, suoen s problemom obnove ideje univerziteta, ije su temeljni principi bili potpuno devastirani u doba nacistike vlasti,10 Jaspers je odluio da

MARINKO LOLI

napie novu verziju knjige Ideja univerziteta, s namerom da doprinese ponovnom uspostavljanju univerziteta, u njegovom punom dostojanstvu.11 Iako je Jaspers, ve poetkom dvadesetih godina XX veka, upozoravao na gaenje Humboltove ideje univerziteta, njegov spis iz 1945. godine pokazuje da je on, posle zavretka Drugog svetskog rata, jo uvek verovao da je u jednom modifikovanom obliku, mogua obnova ove ideje. Svoj filozofski projekat o rehabilitaciji Humboltove ideje univerziteta, u novim politikim i drutvenim okolnostima, Jaspers je video kao kritiko preispitivanje kljunih pretpostavki jedne od najznaajnijih institucija moderne evropske duhovne istorije. Na samom poetku ovog razmatranja, bitno je napomenuti, da univerzitet, koji za Jaspersa predstavlja hram moderne nauke, ne stoji izolovano od razvoja dr ave i drutva. Taj odnos nemaki filozof, definie kao stanje stalne i viestruke napetosti, koje je posledica ne samo promenljive drutvene, politike i kulturne stvarnosti, ve i obrazovnih i pedagokih ideala vremena. Bez obzira na to to univerzitet te i da sauva i proiri svoju autonomiju, suprotstavljajui se razliitim oblicima pritiska, on, ipak, zavisi od drutvene sredine u kojoj vri svoju naunu i duhovnu misiju. Iako je za ostvarenje delatnosti univerziteta od sutinskog znaaja tip njegovog ustrojstva, po Jaspersu, nita manju va nost nema ni karakter zajednice profesora i studenata koja ini duh univerziteta. Stoga, u razmatranju ideje univerziteta, Jaspers posebnu pa nju posveuje organizaciji rada, nainu predavanja oblicima komunikacije izmeu studenata i njihovih nastavnika i analizi kriterijuma i procedura za izbor nastavnika i prijem studenata na univerzitet. U toku dva protekla veka, Humboltova ideja univerziteta imala je izuzetno veliki uticaj i postala je sastavni deo globalnog sistemu obrazovanja. Ona je stekla status glavnog pedagokog modela organizacije visokokolskog obrazovanja ne samo u Nemakoj i Evropi, ve se, u manjem ili veem obimu, proirila na sve kontinente. Dugo vremena smatralo se najveim kulturnim presti em izgradnja
11 U prvom boroju asopisa Die Wandlung, koji su posle Drugog svetskog rata pokrenuli Karl Jaspers i Alfred Veber, Dolf ternberger i Aleksander Mierlih, objavljen je tekst govora koji je Jaspers odr ao 1945. godine, kada je naputajui unutranju emigraciju, prihvatio da se vrati na katedru za filozofiju na obnovljenom Univerzitetu u Hajdelbergu. Up. Prevodioevu napomenu o nameri, u Jaspers 2003: 180; up. i Habermas: 1997 i 1998: 29.

44

12 Kraljevina Srbija dobila je moderni univerzitet dve godine pre Belgije. Up. urovi 2004: 16. 13 Potpunu sliku o modernosti strukture Beogradskog univerziteta dobijamo tek kad je poredimo sa Berlinskim univerzitetom, (urovi 2004: 701). 14 Jaspers 1987: 59. 15 Da bi naglasio da je re o bitno izmenjenoj raspravi, Jaspers istie da svoju raspravu o Ideji univerziteta iz 1945. godine, ne smatra drugim izdanjem, niti pukom preradom svog spisa iz 1923. godine, ve novim nacrtom ideje univerziteta, koji je nastao na osnovu iskustva dveju poslednjih ratnih decenija. Po sopstvenom

45

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2009

visokokolskih ustanova prema naelima Humboltove pedagoke doktrine. Takvom cilju stremila je tokom celog XIX veka i srpska akademska, kulturna i politika elita. Posle niza peripetija Kraljevina Srbija uspela je da 1905. godine, pre nekih zapadnoevropskih zemalja,12 reformie svoju Veliku kolu u moderni univerzitet, koji je po nivou obrazovanosti svog naunog kadra i naunim planovima svojih fakulteta, bio ustrojen prema idejama modernih evropskih univerziteta koji su batinili humboltovsku ideju univerziteta13. Meutim, u burnoj istoriji XIX i XX veka ova uticajna koncepcija univerziteta, pored visokog uspona, imala je i trenutke dubokog posrnua, koji su se odvijali u nepravilnim ciklusima. Kriza ideje univerziteta bila je izazvana politikim promenama savremenog drutva, ali i problemima koji su imanentni prirodi samih institucija i obrazovnih ustanova. U ovom radu, pokuaemo na primeru Jaspersovih razmatranja ideje univerziteta, da uka emo na kljuna pitanja s kojima se u XX veku suoavaju institucije visokog obrazovanja i koji su to politiki, duhovni, i pedagoki problemi koji karakteriu instituciju univerziteta zasnovanu na Humboltovim pedagokim principima. Kao uvod u razmatranje Jaspersovog shvatanja ideje univerziteta, poslu ie nam njegova biografska razmiljanja, u kojima on govori o duhovnim i politikim okolnostima koje su dovele do krize ove ideje i motivima zbog kojih je pokuao da reafirmie ideju univerziteta. Dvaput, odmah posle prvog i posle drugog svetskog rata, objavio sam rad Ideja univerziteta s namerom da u veoj meri razjasnim tu ideju samom sebi, ali i studentima i docentima.14 Odmah na poetku razmatranja treba istai da motivi Jaspersovog bavljenja idejom univerziteta posle Prvog i posle Drugog svetskog rata imaju dosta slinosti, ali i bitnih razlika. To se vidi iz njegove sledee napomene: Godine 1946. taj rad nosei isti naslov, ispunjen istim duhom, ali preraen i ponovo napisan15 objavljen je da bi poslu io

MARINKO LOLI

obnovi nemakog univerziteta (Jaspers 1987: 60) Bitna novina u Jaspersovoj raspravi o ideji univerziteta iz 1945. godine jeste u tome to je sada, pored krize ideje univerziteta, izazvane razvitkom novih naunih disciplina, ukljueno i razmatranje problema obnove nemakog univerziteta koji je za vreme nacizma do iveo potpuni sumrak.16 Iako konstatuje da je oba puta, njegova re ostala bez odjeka, Jaspers, ipak, bez rezignacije, istie da je u svojim raspravama pokuao da reafirmie duh velike nemake obrazovne tradicije verujui da e time doprineti preporodu ideje univerziteta. 17 U razmatranju ideje univerziteta, Jaspers polazi od teze da budunost savremenog univerziteta poiva na obnovi njenog izvornog duha.18 Obnova ideje univerziteta za Jaspersa predstavlja urgentnu potrebu, jer je univerzitet i kao ideja i kao institucija krajem XIX veka poeo da tone u krizu, a u prvoj polovini XX veka do iveo svoj najdublji pad. Vidljivo je, meutim, da Jaspers u svojoj raspravi, pravi razliku izmeu institucionalne, intelektualne i moralne destrukcije univerziteta koja se odvijala tokom dvanaestogodinje vladavine nacistikog re ima u Nemakoj. Glavni uslov za izlazak iz krize univerziteta, Jaspers vidi u kritikom preispitivanju temeljnih principa tradicije nemakog visokog obrazovanja, to ima sudbinski znaaj, ne samo za budunost nemakih visokokolskih institucija, ve se tie i budunosti nemakog duhovnog ivota uopte. U uvodnom delu rasprave, Jaspers istie da je glavni zadatak univerziteta da u zajednici istra ivaa i uenika tra i istinu (Jaspers 2003: 9). Po svom unutranjem institucionalnom ustrojstvu univerzitet predstavlja korporaciju koja ima sopostvenu samoupravu sposobnu da vodi sopstveni ivot, koji dr ava ne sme da ugrozi (Jaspers 2003: 9). Drugim reima, univerzitet, prema Jaspersu, treba da predaje istinu nezavisno od elja i uputstava kojima se pokuava ograniiti njegova autonomija. Po Jaspersovom miljenju, student na univerzitetu ne treba samo da slua predavanja, nego treba da uestvuje u istra ivanju i na
priznanju, Jaspers je u novoj raspravi upotrebio samo pojedina mesta iz svog starog spisa. Jaspers 2003: 7. 16 Up. unji 1992. 17 Jaspers 1987: 60. Up. Kamuf 1999: 86110. 18 Jaspers 2003: 7.

46

19 20 21

Jaspers 2003: 9. Jaspers 1973: 60 86. Jaspers 1973: 10; up. iovaki 2005.

47

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2009

taj nain stekne nauno obrazovanje koje e opredeliti njegov ivot.19 Da bi studenti postali samostalni i samoodgovorni istra ivai koji kritiki slede svoje nastavnike, neophodno je da institucija univerziteta omogui i da neguje slobodu uenja i naunog rada. Va nu drutvenu ulogu univerziteta kao obrazovne institucije Jaspers vidi u tome to on predstavlja mesto na kojem drutvo i dr ava omoguuju da se razvija najjasnija svest doba. (Jaspers 2003: 9) Budui da univerzitet kao obrazovna institucija treba presudno da utie na budunost drutva, on mora omoguiti nastavnicima i studentima, da neometano slede svoj glavni cilj, koji, po Jaspersu, predstavlja traganje za istinom. (Jaspers 2003: 9) Meutim, Jaspers istie da dr ava treba posebno da brine o univerzitetu, jer je to institucija na kojoj se stiu temeljna znanja i vetine koje su neophodne za obavljanje dr avnih poslova. Osnovna pretpostavka jeste da istra ivanje istine ima po eljne posledice za obavljanje tih zanimanja, ne samo zahvaljujui rezultatima nauke, nego, pre svega, zahvaljujui obrazovanju koje se stie na univerzitetu. Ali ak i ako bi to bilo sumnjivo, ovekova temeljna volja jeste da se po svaku cenu odva i na bezgranino traganje za istinom. Jaspers napominje da univerzitet ima svoje realne ciljeve, koji se, meutim, mogu postii samo uzletom duha koji prekorauje svekoliku realnost (Jaspers 2003: 10). U duhu svoje filozofije egzistencije, Jaspers smatra da istinu20 nije mogue jednoznano definisati, ve se ona mo e samo prepoznati u ivotu univerziteta na kome se ostvaruje izvorno htenje znanja. Osobenost univerzitetskog obrazovanja predstavlja, po Jaspersu, udnja za znanjem, koju karakterie poseban metodiki nain miljenja i samokritike kao vaspitanja za objektivnost, pro et iskustvom o granicama znanja i pravog neznanja. 21 Specifinost izvornog htenja znanja, shvaenog u Jaspersovom smislu, jeste u tome to se ono odnosi na saznanje celine. Stoga, po Jaspersu, univerzitet ini zajednicu ljudi ujedinjenih u jednu instituciju koja pomou nauke istinu tra e i predaje (Jaspers 2003: 11). Budui da se do istine dolazi uspomo nauke, Jaspers smatra da je istra ivanje osnovna briga univerziteta. Meutim, pojam istine,

shvaen u Jaspersovom smislu, iri je od samog pojma nauke i obuhvata sveobuhvatno ovekovo bivstvo. Poto istina treba da se predaje, Jaspers iz toga zakljuuje da je nastava drugi zadatak univerziteta. Meutim, predavanje pukih znanja i vetina nije, po Jaspersovom miljenju, dovoljno za shvatanje istine. U duhu svoje filozofije egzistencije, on smatra da predavanje zahteva istra ivanje celine ovekovog bia. Prema Jaspersu to je obrazovanje (vaspitanje), koje predstavlja smisao nastave i istraivanja. Stoga, za Jaspersa na istinski nain odrediti ideju univerziteta, znai moi orijentisati se prema odreenom idealu obrazovanja, kojem realnost mo e samo da se pribli ava. Svoje odreenju ideje univerziteta, Jaspers sa ima u tri take: 1) duhovni ivot, 2) zadatak univerziteta i 3) pretpostavke za postojanje univerziteta. Da bi se razumela ideje univerziteta, Jaspers smatra da je prethodno neophodno razjasniti znaenje pojma duhovni ivot, koji za njega predstavlja sr same institucije univerziteta i, pre svega, sutinu nauke (Jaspers 2003: 13). Nauku Jaspers definie kao metodski oblik saznanja iji je sadr aj uverljiv, izvestan i opteva ei. U svojoj definiciji nauke Jaspers naglaava tri fundamentalne karakteristike naunog znanja: 1) metodsku svest, 2) izvesnost naunog znanja 3) i univerzalni krakter naunih uvida. Na prvi pogled, ini se, da odreenje naunog znanja nije u skladu s Jaspersovom tvrdnjom o njegovoj relativnosti. Meutim, relativnost naunog znanja, shvaena u Jaspersovom smislu, nije u suprotnosti s njegovim principom o optem va enju naunih istina. Iz prostog razloga to se istra ivanje ne bi nalazilo u njemu pripadnom kretanju ako bi uverljivo znanje bilo apsolutno znanje (Jaspers 2003: 16). Kljuno u Jaspersovom poimanju nauke jeste to da nijedna nauka ne operie pretpostavkama koje va e apsolutno. Osnovnu karakteristiku moderne nauke Jaspers vidi upravo u relativizaciji njenih pretpostavki i ugledanje na metode moderne matematike i prirodne nauke. Ono to je kao podsticaj stajalo iza tih otkria, temeljilo se kao univerzalna naunost u obliku koji do tada jo nije postojao u svetu (Jaspers 2003: 19). Razjanjavajui pojam nauke, Jaspers istie da se u modernoj nauci promenio koncept univerzalnosti. Za razliku od antikog pojma univerzalnosti, u ijoj se osnovi nalazi slika zatvorenog kosmo-

MARINKO LOLI

48

sa, dotle pojam univerzalnosti nauke novog doba, nije zasnovan na sistematskom znanju o celini ve u otvorenosti u svim pravcima (Jaspers 2003: 19-20). Posmatrajui iz svoje egzistencijalistike perspektive, Jaspers ukazuje na ograniavajue aspekte moderne nauke koji se moraju imati u vidu. Kljuno ogranienje modrene nauke Jaspers vidi u tome to ona ne predstavlja saznanje bivstva. Mereno egzistencijalistikim merilima moderno nauno znanje, po njegovom miljenju, uvek ostaje partikularno (Jaspers 2003: 22). Bitno ogranienje naunog saznanja, Jaspers vidi i u tome, to ono ne pru a ciljeve za ivot. tavie, nauka, po Jaspersu, nije u mogunosti da da odgovor na pitanje o svom vlastitom smislu. Bekonov pokuaj, da sutinu moderne nauke opravda njenim utilitaristikim aspektima, Jaspers smatra nedovoljnim, jer se pokazuje da tehnika primena naunih saznanja ima svoje granice. Glavni nedostatak Bekonovog argumenta, Jaspers vidi u tome, to princip korisnosti, ne mo e biti neposredni podstrek za velika utemeljujua otkria. U Jaspersovoj viziji moderne nauke, duh istra ivanja i svrhoviti duh pronala enja, sutinski su razliiti. Ipak, Jaspers time ne osporava u potpunosti smisao Bekonovog argumenta, ve samo nastoji da odredi njegove granice. Po njegovom miljenju, na razvoj nauke mnogo vie utie izvornost htenja znanja, nego korisnost. Iz toga on izvodi zakljuak da je od korisnosti nauke izvornija ljudska radoznalost (Jaspers 2003: 24). Da bi distinkcija izmeu naunih i nenaunih pristupa u ispitivanju istine bila validna, Jaspers smatra da je neophodno odrediti ta ne spada u pretpostavke nauke? Po njegovom miljenju, na prvom mestu, to je dogmatski formulisan pogled na svet. Meutim, poto se nauka ne mo e prepustiti samoj sebi, njoj je potrebno vostvo koje je presudno za njeno ostvarivanje. Stoga Jaspers smatra da je od izuzetne va nosti odrediti poreklo tog vostva i smisao koji ono daje nauci. Budui da, sutinski podstrek za nauku ne mo e biti ni korist za druge svrhe niti samosvrha, Jaspers smatra da vostvo nauke mora doi iznutra, iz temelja same nauke, ili iz izvora koji obuhvata svekoliku nauku i predstavlja bezuslovno htenje znanja celine. Nauka kao uslov svekolike istinoljubivosti, rasvetljava obmane, pru a maksimum jasnoe o situaciji, neguje nauno dr anje i nain milje-

49

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2009

nja. Nauno dr anje, Jaspers odreuje kao spremnost za prihvatanje svake kritike, ak, i one neopravdane. To je, po njegovom miljenju, glavni uslov naunog ivota u kojem pojam kritike ima status fundamentalnog principa. U svom odreenju nauke, Jaspers nastoji da rasvetli njen temelj i njen cilj. Meutim, po njegovom miljenju, do tog fundamentalnog uvida ne mo emo doi pomou naunih metoda, ve samo zahvaljujui filozofskim istra ivanjima, bez kojih nauka ostaje prazna i besmislena. U kontekstu svoje koncepcije filozofije egzistencije, Jaspers, na koncizan nain, daje odreenje njenih kljunih pojmova: duha, egzistencije i uma. Ovi pojmovi, po Jaspersu, ine ono sveobuhvatno iz kojeg i u kojem ivimo. Drugim reima, duh je mo ideja; egzistencija je ozbiljnost bezuslovnog s obzirom na transcendenciju; a um je sveotvorenost sutine. Prema Jaspersu egzistencija nosi duhovni ivot zahvaljujui bezuslovnoj odluci. Bez te odluke, sve postaje igra u ivalakog posmatranja u neobaveznom intelektualnom kretanju i estetskom dr anju. Smisao injenja, koji se ne mo e objektivisati, pojavljuje se u izvesnosti pojedinanog sopstva. Sopstvo je svesno sebe s obzirom na transcendenciju zahvaljujui kojoj jeste. Ideje nalaze svoj put kad im stvarnost egzistencije daje snagu (Jaspers 2003: 38). Jaspersovo odreenje obrazovanja kao steenog znanja, ne treba shvatiti kao puko usvajanje rezultata nauke. Obrazovanim ovekom, Jaspers smatra pojedinca koji je oblikovan prema odreenom istorijskom i kulturnom idealu. Za takvog oveka mo e se rei da predstavlja celinu naina, vrednovanja, govorenja i sposobnosti koje su postale njegova druga priroda. Po svom duhovnom rangu, stav naunosti, za Jaspersa ima vii status od pukog strunog znanja i strunog umea. Osnovnom odlikom naunosti Jaspers smatra sposobnost da se, subjektivna vrednovanja suspenduju u korist objektivnog saznanja i da se od sopstvene volje otkloni pogled u korist nepristrasne analize injenica. Drugim reima, stav naunosti, shvaen u Jaspersovom smislu, omoguava da se suspenzijom vlastitog subjektivizma prevazie fanatizam i slepilo (Jaspers 2003: 41). Glavni zadatak univerziteta jeste razvoj nauke, koji, po Jaspersu, sadr i tri momenta: istra ivanje, nastavu i obrazovanje

MARINKO LOLI

50

(vaspitanje). Po njegovom miljenju, ovi zadaci iz analitikih razloga mogu se razmatrati odvojeno, ali, oni, ipak, po svojoj prirodi ine neraskidivo jedinstvo. U realizaciji ovih zadataka, za Jaspersa, kljuno mesto pripada komunikaciji, koja treba da omogui razmenu duhovnog iskustva izmeu pripadnika akademske zajednice. Bez obzira na disciplinarnu podeljenost nauka, one, po Jaspersovom miljenju, treba na univerzitetu da ine celinu. Univerzitet kao institucija ralanjen je tako da reprezentuje ukupnost svih nauka. Iako svaki student dolazi na univerzitet da bi studirao odreenu nauku i pripremio se za odreeni poziv, Jaspers istie da studenti oekuju da steknu uvid u celinu znanja i da na taj nain dou do jednog utemeljenog pogleda na svet. Iako se sla e da razmatranje pod idejom celine nikome u nauci ne mo e pokazati siguran put, Jaspers, ipak, veruje da takav pristup mogunosti ini opipljivim, granice jasnim, a donekle mo e, spreiti i zablude. Drugim reima, Jaspers smatra da te nja naunom saznanju, pitanje vostva, reda i odreivanja cilja duhovnog rada zahteva kritiku refleksiju. Po njegovom miljenju, volja za znanjem, podrazumeva, u isti mah, i volju za osveivanjem sopstvenog delanja. U odgovoru na pitanje, emu slu i njegovo razmatranje ideje univerziteta, Jaspers sasvim izriito ka e da glavni zadatak svog razmatranja vidi u podupiranju te nje ka duhovnoj egzistenciji (Jaspers 2003: 50). Istra ivaka delatnost, shvaena u u em smislu, sastoji se, po Jaspersu, u uenju i ve banju, kojim se iri posed znanja i savlauju metode naunog rada. Takav rad predstavlja fundamentalnu osnovu naunog istra ivanja, za koji su presudni disciplina i red. Ova vrsta rada vremenski zauzima najvei obim, jer se njime stvaraju naune pretpostavke, za istinsku obradu onoga to bi, inae ostalo puka zamisao. Prema Jaspersu puka marljivost, nije dovoljna da bi se dostigla istinska duhovnost. Za bavljenje duhovnom delatnou, potrebne su ideje koje se ne mogu stei dobrom voljom. Fundamentalnu va nost ideje Jaspers vidi u tome to one daju saznanjima njihovu vrednost, a istra ivau pokretaku snagu. Iako se sla e da se ideje ne mogu samovoljno iznuditi, on ipak, veruje da one rastu samo kod onog oveka koji neprekidno radi (Jaspers 2003: 52).

51

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2009

Pored rada i ideja, za naunika, po Jaspersu, od presudne va nosti je njegova savest. Pod intelektualnom saveu, Jaspers podrazumeva nastojanje istra ivaa da odr ava punu kontrolu nad svojim radom s kojim je nespojiva puka marljivost bez jasnog cilja. Istinskog naunika, po Jaspersovom miljenju, karakterie nastojanje da ono pojedinano i izolovano pove e s celinom, te nja ka kontinuitetu i otpor prema samovoljnom diskontinuitetu. Poto te i spoznaji najdubljih osnova ideja, on ne sledi modne trendove i ono to je puko aktuelno, ali je uvek otvoren za sadanjost, kao ivo postojanje venoga. Uveren je da niko sa strane ne mo e prosuditi da li on dobro radi. O njegovom radu odluuje samo njegova savest. Ostajui privr en ideji unuverziteta koju ini nerazluivo jedinstvo istra ivanja, nastave i obrazovanja, Jaspers posebnu pa nju posveuje odreenju odnosa izmeu istra ivanja i nastave. Budui da se istra ivanje na univerzitetu mo e ispuniti samo savladavanjem prepreka zbog drugih zadataka, obino se namee zakljuak da bi bile uspenije istra ivake institucije koje nemaju za cilj nita drugo do li istra ivanje. Meutim, Jaspers, u svojoj analizi pokazuje da istra ivake institucije predstavljaju izdanke univerziteta, i da one i u naunom i u kadrovskom smislu ne mogu da funkcionie nezavisno od univerziteta. S druge strane, on smatra da istra ivanje ima za nastavu supstancijalni karakter. Po Jaspersu samo istinski istra iva dovodi u dodir s istinskim procesom saznavanja, a time i s duhom nauka (Jaspers: 2003). Kao dodatni razlog zbog ega na univerzitetu istra ivanje i nastava moraju biti usko povezani, Jaspers istie da je glavni cilj univerzitetskog obrazovanja kolovanje za pozive, iji je fundamentalni princip naunost. Po njegovom miljenju, najbolje obrazovanje, ne posti e se savlaivanjem nekog ogranienog kruga znanja, ve razvijanjem organa za nauno miljenje, koje omoguuje dalje duhovno i nauno usavravanje. Za tu vrstu obrazovanja treba stvoriti najbolje uslove. Moraju se ve bati metodi ispitivanja, mora se struno doi do poslednjeg temelja gde ne odluuje posedovanje naunog znanja, ve mo rasuivanja. Ovako shvaena ideja obrazovanja sasvim je u duhu Kantove ideje nastave filozofije, prema kojoj studenti ne ue filozofiju ve da filozofiraju. 22
22

MARINKO LOLI

Kant 1976: 496 i 497; Kant 1990: 30; up. iovaki 2005: 10.

52

23 Prema svetskom shvatanju ona (filozofija) je nauka o poslednjim svrhama ljudskog uma. To visoko shvatanje daje filosofiji dostojanstvo, to jest neku apsolutnu vrednost. I stvarno, ona jeste ta koja jedina ima samo unutranju vrednost i tek ona daje neku vrednost svim drugim saznanjima (Kant 1990: 32).

53

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2009

Podseajui na izvorno znaenje rei universitas koja sugerie celinu znanja, Jaspers istie, da ideja univerziteta gubi svoj izvorni smisao ako se pretvori u agregat strunih kola. Za njega nauna ivotnost univerziteta postoji samo u odnosu prema celini znanja. Zbog toga on smisao univerziteta vidi u tome da studente ispuni idejom celine posebne nauke i idejom celine saznanja. Budui da usmerenost na celinu Jaspers naziva filozofskom, otuda za njega sva nauka ima filozofski karakter ukoliko zbog sredstava ne zaboravi svrhu. Podseajui na Kantovu misao da je dostojanstvo, to jest apsolutna vrednost filozofije,23 u tome to ona svim drugim saznanjima daje vrednost, Jaspers napominje, da ovu Kantovu misao ne treba shvatiti u tom smislu da svi treba da studiraju filozofiju. Za njega va nost ima filozofski impuls koji istra ivanju daje vrednost i samosvrhu i njega treba razlikovati od filozofske retorike. Drugim reima, vredna je samo ona filozofija koja postaje kiselo testo nauka i koja je kadra da oblikuje naunog oveka, i da svojom idejom, pro me itav univerzitet (Jaspers 2003: 59). Kao to je svekolika tradicija uslovljena posebnim oblikom drutvenog organizma, tako je i svesno vaspitanje zavisno od njega i menja se s oblicima koje poprima istorijski ivot nekog naroda. Jedinstvo vaspitanja dato je drutvenim jedinstvom, npr. crkvom, stale om, nacijom. Vaspitanje je nain na koji posebni drutveni oblici sami sebe odr avaju kroz generacije. Zbog toga se s drutvenim prevratima menja i vaspitanje, a svaki pokuaj obnove najpre se okreu pedagokim pitanjima. Razmiljanje o smislu, sredstvima i ciljevima vaspitanja neminovno vodi ka razmatranju dr ave i drutva, a filozofski projekti kao Platonova Dr ava nastoje da dr avne i vaspitne organizacije pove u u jedno veliko jedinstvo. Vaspitanje oblikuje pojedinca za lana celine, a celina je sredstvo vaspitanja pojedinca (Jaspers 2003: 59). Prema Jaspersu vaspitanje se menja sa promenom obrazovnih ideala, a kolske institucije, jednim delom, predstavljaju odraz socioloke strukture drutva. Kroz istoriju su postojale staleke kole, viteke akademije, privatna nastava za aristokrate i patricije. Moder-

na demokratija zahteva zajedniko vaspitanje, jer je vaspitanje najefikasniji nain kojim se pribli avamo ideji pravednog drutva. Prvi oblik vaspitanja ini sholastiko vaspitanje koje se ograniava na ouvanje tradicije. Osnovna pedagoka karakteristika ovog oblika vaspitanja jeste u tome to nastavnik samo reprodukuje, nastavno gradivo koje predstavlja sreeni sistem znanja. Takav sistem vaspitanja bazira se na autoritativnim piscima i autoritativnim knjigama u kojima je slika znanja konana i fiksirana. Namera je da se naui ono to je pouzdano, da se usvoje rezultati. Ono to je sholastiko ostaje nezaobilazna osnova racionalne tradicije. Drugi oblik vaspitanja, u kojem je, za razliku od sholastikog, posebno naglaena uloga linosti vaspitaa, Jaspers naziva majstorskim vaspitanjem. Potovanje i ljubav koju vaspitanici ukazuju prema vaspitau, sadr i crtu obo avanja. Distanca u podreivanju postavlja ne samo razliku u stepenu, ne samo razliku u generacijama, nego i kvalitativnu razliku. Potreba za podreivanjem, potreba da se izbegne odgovornost, pripadnou jednom takvom savezu, zahteva stro e vaspitanje, koje ne polazi za rukom iz sopstvene snage. Trei oblik vaspitanja ini sokratsko vaspitanje, u kojem se u odnosu na prve dve forme vaspitanja, nastavnik i uenik, nalaze na istom nivou i obojica su, po ideji, slobodni. U sokratskom modelu vaspitanja ne postoji nikakvo strogo uenje, nego vlada bezgranino postavljanje pitanja i neznanje o apsolutu. Svojim majeutikim modelom vaspitanja vaspita poma e ueniku da njegove duhovne sposobnosti dou do izra aja. Bitno je naglasiti da ovakvim vaspitnim pristupom do izra aja ne dolazi sluajna, empirijska individua u svojoj posebnosti, ve sopstvo koje u beskonanom procesu dolazi do sebe i na taj nain realizuje svoje potencijale. Zajedniku karakteristiku svih ovih tipova vaspitanja, po Jaspersu, predstavlja strahopotovanje, koje se pokazuje u razliitim oblicima pedagoke prakse. U sholastikom modelu vaspitanja, strahopotovanje se manifestuje u hijerarhijskom poretku; u majstorskom vaspitanju u odnosu prema linosti majstora; a u sokratskom vaspitanju u ideji beskonanog duha, u kojem pred transcendencijom treba egzistirati na sopstvenu odgovornost. Zanimljivo je da Jaspers smatra da bez strahopotovanja, vaspitanje nije moguno. tavie, po njegovom miljenju, strahopotovanje ini supstanciju svakog vaspitanja. Bez patosa nekog apsoluta

MARINKO LOLI

54

ovek ne mo e egzistirati, bez njega sve bi bilo besmisleno (Jaspers 2003: 62). Prema Jaspersu sam apsolut mo e da predstavlja univerzalistiki stale za koji se ovek vaspitava, ili dr ava, ili neka religija u obliku institucije crkve; ili je on individualistiki: istinoljubivost, samostalnost, odgovornost, sloboda; ili oboje u jednom. Jaspers smatra da univerzitetsko vaspitanje, treba da ima sokratski krakter. Za ovaj oblik vaspitanja Jaspers se zala e, jer ono nije potpuno vaspitanje i nema puki kolski karakter. Zala ui se za takav oblik vaspitanja Jaspers eli da naglasi da su studenti odrasli ljudi, koji imaju zrelost potpune samoodgovornosti. Nastavnici ne daju uputstva i lino vostvo. Jaspers je smatrao da veliko dobro koje se samovaspitanjem pojedinca mo e stei u atmosferi univerziteta, sloboda, izgubljeno je ako se vaspitanje vri na autoritaran nain na koji se ono razvijalo u duhovnim redovima, kadetskm zavodima i slinim institucijama. Jaspers odbacuje svako potinjavanje optem disciplinovanju ili nekom majstoru da bi se dolo do iskustva izvornog htenja znanja i ljudske samostalnosti. Sasvim u Veberovom stilu, Jaspers naglaava da univerzitet nije mesto za delovanje proroka i apostola. Po njegovom miljenju, osnovni pedagoki princip univerzitetske nastave sastoji se u tome da se studenti u svemu to je bitno za njihovo delanje, upute na sopstvenu odgovornost, koja se saznavanjem pobuuje i dovodi do najvieg mogunog nivoa i svesti o svom znaaju. Poto je saznavanje moguno samo na osnovu samostalne inicijative, Jaspers smatra da je cilj univerzitetskog obrazovanja samostalnost utemeljena na odgovornosti pojedinca. Prema Jaspersovom shvatanju ideje univerziteta, obrazovanje je sutinski zasnovano u izvornom htenju znanja kojem je saznavanje samosvrha. ovenost nastala u takvom obrazovanju nepokolebljiva je i u isti mah beskrajno skromna (Jaspers 2003: 65). Za Jaspersa, student je istra iva, i on itavog ivota ostaje odan nauci. Poto ivot uspeva samo iz sopstvene odgovornosti, ve student biva vraen samom sebi. Iz slobode nastave proizlazi sloboda uenja. Nikakav autoritet, nikakvo propisano voenje ivota i kolsko upravljanje studijama ne sme ovladati studentom. Svakako da i sholastika nastava igra opravdanu ulogu, kao uenje u u em smislu, uve bavanje metoda. Sokratski odnos bez autoriteta, izmeu profesora i studenata odgovara modernoj ideji univerziteta. Taj odnos povezan

55

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2009

je sa strogim, uzajamnim zahtevom. ivimo jedni s drugima pod pretpostavkom da emo uzajamno apelovati na nae najvie umee i na ideju koja treba da pro me na ivot. Zalaganje da studenti treba da postanu voi naroda i stvaranje visoke kole za voe, Jaspers otro kritikuje, smatrajui da ova ideja nije u skladu s idejom univerziteta. Po njegovom miljenju, voi dolaze iz svih stale a i slojeva drutva. Poznavanje stvari ne stie se samo na univerzitetu. Akademsko obrazovanje ne daje ovde nikakvo iskljuivo pravo. Iako bi se od voe mogla zahtevati duhovnost, on je faktiki, esto drukijeg kvaliteta. Po Jaspersu, svet nije Platonova dr ava filozofa. Volja za mo, odlunost, opreznost, oko za konkretne realnosti, posebna karakterna svojstva, jesu ono to je presudno za stvaranje voe. Iako priznaje da voi mogu doi i iz krugova akademskog obrazovanja, Jaspers, ipak, smatra da opti tip akademskog poziva nije koncipiran za stvaranje voe. Od tri kljuna elementa univerzitetske nastave, koje ine predavanja, ve be i diskusije, Jaspers smatra da u univerzitetskoj nastavi najznaajnije mesto imaju predavanja. Za predavanja se, meutim, ne mo e postaviti neko precizno merilo ispravnosti. Po svom karakteru ona mogu biti didaktika ili monoloka, ali im je glavni cilj da sluaocima omogue uee u stvarnom istra ivanju. Meu ovim predavanjima, Jaspers posebnu pa nju pridaje onima koja daju mogunost celovitog uvida u neku naunu disciplinu (Jaspers 2003: 68). Takva predavanja nastaju kao rezultat istra ivanja najzrelijih docenata i predstavljaju sumu njihovog naunog rada. Specifinost izlaganja jeste u tome to ono tonom, izrazom lica, stvarnom prisutnou miljenog posreduje utisak stvari koji se zaista mo e pojaviti samo u izgovorenoj rei i samo u sklopu predavanja, a ne u pukom razgovoru i diskusiji. U Jaspersovom shvatanju ideje univerziteta posebnu va nost ima pojam komunikacije. Ovaj pojama, shvaen u kontekstu njegove ideje univerziteta, ima specifian karakter. Prema Jaspersu komunikacija koja se neguje na univerzitetu u obliku disputacije i diskusije predstavlja medijum saradnje i susreta nauka razliitih istra ivaa. Kljunu karakteristiku univerzitetske komunikacije, Jaspers vidi u tome to ona pru a najveu moguu slobodu i tolerie razliite poglede na svet, koji ne naruavaju temeljne principe ideje univerziteta. Nasuprot sektakim, crkvenim i drugim fanatinim snagama koje

MARINKO LOLI

56

svoj pogled na svet nastoje da nametnu i raire u svojim krugovima, Jaspers istie da univerzitet kod svojih lanova ne odustaje samo od strunog i naunog postignua. Univerzitet je spreman da u svoje okrilje primi ak i one koji bi sa svoje strane, kad bi imali vlast, bili netolerantni. Njegova volja za komunikacijom htela bi da raskrije i ono to se opire komunikaciji (Jaspers 2003: 81). Jaspers naglaava da ideja univerziteta ne samo da doputa nego i zahteva da u svoje okrilje primi linosti koje njoj samoj protivree. Meutim, ako te linosti svoje vannaune verske sadr aje i autoritete u okviru univerziteta ne samo da ine predmetom izlaganja i diskusije, ne samo da doputaju da oni deluju kao impuls za njihovo istra ivanje, nego nastoje da njima ovladaju univerzitetom, da u izboru drugih linosti gledaju najpre na svoje istomiljenike, da naunu slobodu zamenjuju profetskom propagandom, onda se ideja univerziteta mora tome najotrije suprotstaviti (Jaspers 2003: 82). U razmatranju ideje univerziteta, Jaspers polazi od naelnog odreenja institucije kao takve, a zatim ukazuje na specifini karakter univerziteta kao obrazovne institucije. Po njegovom miljenju, jedna od osnovnih karakteristika svake institucije, pa dakle, i univerziteta jeste da one zastarevaju. Sam univerzitet predstavlja zatvoreno korporativno telo koje u sebi otelovljuje ideju univerziteta. Meutim, svaka institucija mora dopustiti prilagoavanja i ograniavanja njene ideje. Prema Jaspersu ideja nikada ne postaje ostvareni ideal, nego ostaje u kretanju. Otuda, po njegovom miljenju, u instituciji univerziteta postoji stalna napetost izmeu ideje i njenog nepotpunog korporativnog ostvarenja. Ustanova univerziteta ima tendenciju ka opadanju koja se, po Jaspersu, ogleda u njenoj sklonosti ka okotavanju i ukruivanju. Svaka institucija ima tendenciju da sebe pretvori u krajnju svrhu i na taj nain mo e da postane orue za promovisanje vlastite kole. Na univerzitetu esto vlada surevnjivost i zavist meu kolegama koja ima za cilj bezuslovno poricanje. Tu pojavu Gete naziva bolest univerziteta. Bez obzira na njene inherentne nedostatke, Jaspers smatra da ideja univerziteta treba da ima svoje institucionalno uoblienje. Stvaralatvu i egzistenciji pojedinca, potrebno je obezbediti institucionalni okvir. Jaspersovu rehabilitaciju ideje univerziteta, neki tumae i kao svojevrsnu apologiju ideje univerziteta. Ipak, treba

57

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2009

rei, da on nikada nije tvrdio da je univerzitet jedino mesto duhovnog ivota. Kao to su u renesansi, sholastici i drugim razdobljima evropske duhovne istorije mnoge naune oblasti nastale van zidina univerziteta, tako su se i u doba univerziteta mnoge oblasti nauke razvijale izvan zidina hrama nauke. Razmatrajui unutranji odnos izmeu institucije univerziteta i linosti, Jaspers istie da razvoj duhovnog ivota na univerzitetu posebno zavisi od intelektualnog etosa linosti koje na njemu vre naunu delatnost. Nauni rad znaajne linosti na specifian nain daje nove impulse i nadahnjuje instituciju univerziteta. Meutim, pouen nemakim iskustvom, tridesetih godina XX veka, Jaspers upozorava da preterano isticanje va nosti linosti mo e otvoriti put ka stvaranju kulta linosti. Stoga on smatra da stavljanje te ita, bilo na instituciju, bilo na linost, preti da dovede do stvaranja nepovoljne duhovne klime. Kad je re o podeli i hijerarhiji nauka na univerzitetu, Jaspers smatra da su one nastale prema praktinom principu i da je va no da se obezbedi njihovo istinsko jedinstvo. Meutim, taj zadatak, s obzirom na razvoj ljudskog znanja nije zauvek reen i pred univerzitetom kao institucijom postavljae se i u budunosti. Odan kantovskom idealu kritike nauke i pojmu naunosti, Jaspers, ipak, veruje da kosmos modernih nauka zasnovan u filozofiji ostaje delotvoran sve dotle dok je pro et filozofskom sveu, koja nas ograniava i obavezuje na slu enje duhu i obrazovanju.

Literatura
Bazala, Vladimir (1980). Pregled povijesti znanosti, kolska knjiga, Zagreb. Gej, Piter (1998). Vajmarska kultura, prevela, Jasna Janiijevi, Geopoetika, Beograd. Hamilton, Alaster (1978). Faizam i intelektualci, Vuk Karad i, Beograd. urovi, Arsen (2004). Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905-1914, Istorijski institut, Beograd. Habermas, Jirgen (1980). Teorija i praksa, prev. D. Kolendi, BIGZ, Beograd. Jaspers, Karl (1973). Filozofija egzistencije, prev. I. Ivanji, Prosveta, Beograd. Jaspers, Karl (1987). Filozofska autobiografija, prev. B. Zec, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad. Jaspers, Karl (2003). Ideja univerziteta, prev. D.N. Basta, Plato, Beograd.

MARINKO LOLI

58

Kamuf, Pegi (1999). Univerzitet u dekonstrukciji ili podela knji evnosti, prev. B. Arsi, Beogradski krug, Beograd. Kant, Imanuel (1974). Sukob fakulteta u zboniku Um i sloboda, priredio D. Basta, IICSSO, Beograd. Kant, Imanuel (1976). Kritika istoga uma, prev. Nikola popovi, BIGZ, Beograd. Kant, Imanuel (1990). Logika, prev. Vlastimir okovi, Grafos, Beograd. Kosi, M. Mirko (1912). Moderna Germanija, Knji are J. Radaka, V. Kikinda. Karl, R. Poper (1993). Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji II, preveo, B. Gligorijevi, BIGZ, Beograd. Scheler, Maks (1929). Die Formen des Wissens und die Bildung, u Philosophische Weltanschauung, Bonn. Savi, Obrad (prir.) (1997/1998). U odbranu univerziteta, Beograd: Beogradski krug. Schwarz, Richard (prir.) (1962). Universitt und modernen Welt, Berlin: Walter de Gruyter. unji, Slobodan (1992), Martin Hajdeger i nacionalsocijalizam, KZNS, Novi Sad. Veber, Maks (1998). Duhovni rad kao poziv, Sremski Karlovci Novi Sad.

Marinko Loli
FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2009

JASPERS TRY OF THE REHABILITATION OF THE IDEA OF UNIVERSITY

Summary Author is into discussion of Jaspers perception of the crisis idea of university and his try to mane a rehabilitation of his idea in his texts from 1923 and 1945. Autor shwos that Jaspers in his discussing idea of university count on whicle derive from implicit sociology german idealisam. For Jaspers the institutions are forms of objektive spirit which can function only in live form of the achivment of idea which is interesting. As soon as spirit disapear, institution starts to fossilize in something which is soul, which deca in deod sbstance. Key words: idea of university, institution, nowledge, education, philosophy.

59