Drugi

<!
doctype html>
<html>
<head>
<meta charset="utf-8"/>
<title>Доситеј Обрадовић</title> 
Детињство</title> 
</head>
<body>

Димитрије Обрадовић , црквено име Доситеј, био је српски
књижевник, преводилац,просветитељ и реформатор револуционарног периода
националног буђења и препорода. Био је оснивач и професор Велике школе,
претече Београдског универзитета. Рођен је 1739. године у
Чакову. Као млад је остао без родитеља, па су га школовали и одгајали су
његови рођаци. Док је још учио школу Димитрије је желео да учи о вери и црквеном
свету, размишљао је и о пустињском и самачком животу. Теча га је одвлачио од таквих
жеја и послао га је у Темишвар да учи занат јорганџије.
Међутим, недуго затим он оставља занат и одлази у фрушкогорски манастир
Хопово где се замонашио и променио име у Доситеј. Игуман Теодор
Милутиновић, прихватио је Доситеја, али је покушао да га одврати од
манастирског живота, другачије је живео од других монаха, читао је другачије
књиге. Доситеј је почео да размишља у другом правцу, схватио је да монашки живот
није за њега. Проучавао је књиге историјског карактера и теолошку литературу, и
тада одлучује да се пресели се у Карловце да би ради као свештеник.
Након три године манастирског живота, напушта манастир за сва времена и креће на
путовање како би учио. 

Путовања и учење 

Као учитељ или као манастирски гост обишао је цео Балкан, Малу Азију, Италију,
Енглеску, Аустрију, Русију и Немачку. У Грчкој је провео три године, као ђак
богословске школе Јеротеја Дендрина. Ту је научио грчки језик, књижевност
и филозофију. Када је избио руско-турски рат, Доситеј је морао да напусти
Грчку. Настањује се у Далмацији у Книну, тамо ради као учитељ, затим
прелази у Задар и Трст. Из Трста одлази у Аустрију, у Беч, где
проводи шест година учећи немачки језик и културу. Калуђерску мантију скида
када се у Халеу, у Немачкој уписује на универзитет како би слушао предавања
из филозофије и естетике. Филозофске студије наставља у Лајпцигу, у
том периоду и сам почиње да пише<\u>. 


Доситејева путовања и живот су изискивала материјална средства. Како би могао да
настави да путује и учи сам је себи обезбеђивао средства радећи као учитељ,
лектор, беседник, учитељ и предавач у војној академији. Убрзо је постао
полигота, говорио је грчки, латински, немачки, енглески,
француски, руски, албански, румунски и италијански. 

Доситеј као писац и реформатор 

Доситејеви први рукописни радови су били преводи или прерада популарних
списа са новогрчког или италијанског језика. Доситеј је 1765. године написао
прву књигу на народном српском језику и тиме поставио темељ свог богатог књижевног
рада. „Харастоитија“ је превод новогрчког дела из 18. века,
„Басне“ су превод Езопа, Лесинга и Лафонтела. Уз басне Доситеј је
додавао своја значајна запажања као моралне коментаре појединих басни. Своја дела
почиње да објављује 1783. године. 
У биографији „Живот и прикљученије“ која је изашла 1783. године.

Доситеј прича о свом животу од рођења па све до тридесетдевете године. Поред своје
биографије, осврнуо се на потребу школовања и учење наука, као и о духовној
заосталости калуђера, које оштро критикује. Доситеј у овом делу оштро устаје
против верског фанатизма, против свега што је у супротности са правим јеванђелским
учењем и правим хришћанством. Он је био за преображај цркве и управо због њеног
критиковања Доситеј је био изузетно популаран. 
Доситеј је био рационалиста, бранио је верске реформе Јосифа ИИ, који је

растурао калуђерске редове како би манастире претварао у болнице и школе. Јосиф
ИИ је предузео читав низ законских мера против верске заслепљености и огромног
броја празника. 
Након своје биографије штампа књигу „Совјете здравога разума“ која

представљала скуп мисли и савета учених људи преведених са неколико различитих
језика. Затим објављује „Собраније“ збирку огледа из морала и
филозофије. У њој су се могли прочитати погледи о патриотизму, о лажи, о
наукама, о уметности, итд. 
Први Доситејев штампан рад је „Писмо Харалампију“ написан

1783. године и био је нека врста књижевног манифеста и позив на претплату за
дело које је спремао „Совјети здравога разума“ које је изашло 1784.
године. „Писмо Харалампију“ одликује залагање за народни језик, посвећеност и
верску трпељивост. Доситеј Обрадовић се у погледу језика узима као претеча Вука
Караџића, јер је желео да његова дела разумеју сви од простог чобана до високо
школованог човека. Он први ствара праву националну књижевност на
чистом народном језику, намењену свим слојевима српског народа. Доситеј је
веровао у свемоћ разума и науку истиче изнад свега. 
</body>
</html>

Drugi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Drugi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

<!

<p>У биографији <b>„Живот и прикљученије“</b> која је изашла <b>1783.</b> године.

<p>Доситеј је био <i>рационалиста, бранио је верске реформе Јосифа ИИ</i>, који је

<p>Након своје биографије штампа књигу <b>„Совјете здравога разума“</b> која

<p><b>Први Доситејев штампан рад је <i>„Писмо Харалампију“</i></b> написан

You might also like