Kom, 2012, vol.

I (1) : 113127

UDK: 28:929 - .
329.3:28(620)"19"
Pregledni rad
Review article

Hasan al-Bana i pokret

Muslimanske brae
Ivan Ejub Kosti 1
Balkanski centar za Bliski istok, Beograd, Srbija

Rad ima za cilj da priblii ivot i misao Hasana al-Bane, osnivaa i

idejnog tvorca najvanijeg savremenog pokreta za islamski preporod
Muslimanske brae. Namera rada je bila da pokaemo kakve su okolnosti
bile u Egiptu u vreme formativnog perioda misli Hasana al-Bane i osni
vanja pokreta Muslimanske brae kako bi se bolje shvatio viedimenzio
nalni karakter organizacije koja je danas, nakon skoro devedeset godina
od osnivanja 1928. godine, prvi put dola na vlast u Egiptu. Takoe, rad
se bavi i odnosom Hasana al-Bane prema kolonijalizmu, tradicionalnoj
ulemi, nacionalizmu, komunizmu, demokratiji i tradicionalnim islam
skim vrednostima. Poseban naglasak u radu stavljen je na uticaj sufijske
misli na Hasana al-Banu, koji je od rane mladosti bio duboko vezan za ha
safijski tarikat.
Kljune rei: Hasan al-Bana, Muslimanska braa, sufizam, religijski naciona
lizam, drutveni aktivizam

Uvod
Pokret Muslimanske brae tokom decenija postao je globalni fenomen
koji privlai sve veu panju naunika iz razliitih polja drutvenih nauka. U
uvodu rada posebno bih eleo da posvetim panju dvema pojavama koje se
direktno ili indirektno tiu pokreta Muslimanske brae.
Kontakt autora: kostici@balkanskicentarzabliskiistok.com

114

I. E. Kosti, Hasan al-Bana i pokret Muslimanske brae

Prva taka je pitanje sekularizacije i desekularizacije u svetu. Temelji se

kularizacione teorije postavljeni su u doba prosvetiteljstva. U savremenom
dobu, sekularizaciona teorija svoj vrhunac je dosegla preteno u radovima
drutvenih nauka pedesetih i ezdesetih godina dvadesetog veka. Ideja koju
je ova teorija zastupala glasila je da modernizacija drutva vodi opadanju re
ligioznosti, kako u drutvu, tako i u svesti pojedinca (Berger 2008: 12). Me
utim, u poslednjih trideset godina ova pretpostavka pokazala se u velikoj
meri pogrenom. Ne samo da do sekularizacije sveta nije dolo, ve je taj pro
ces esto na mnogim mestima u svetu izazvao nastajanje snanih pokreta pro
tiv sekularizacije (isto: 13). Upravo, u navedenom kontekstu najee se kao
primer navode islamske zemlje. Nakon islamske revolucije u Iranu 1979. go
dine i jaanja mnogobrojnih verskih pokreta irom Bliskog istoka, nametnuti
pseudosekularni sistemi u islamskim zemljama stavljeni su pred velike iza
zove. Ono na ta je posebno vano skrenuti panju u ovom delu rada, jeste
da islamski preporod nikako ne sme da se dovodi u vezu, kako to mnogi sa
vremeni zapadni intelektualci ine, sa manje modernizovanim i zaostalim ob
lastima drutva. Sluaj sa islamskim preporodom upravo je suprotan. Jedna
od njegovih najsnanijih karakteristika jeste upravo injenica da je on uspeo
da mobilie iroki drutveni spektar ljudi u gradovima sa visokim nivoom
modernizacije. Islamski preporod je uspeo da privue ne samo ljude iz niih
slojeva drutva ve i ljude sa visokim stepenom obrazovanja (isto: 18). Kada
se danas osvrnemo na istorijat Muslimanske brae, moemo slobodno rei da
su oni skoro pa idealan primer za sve navedeno. Pokazali su nesvakidanju
sposobnost za mobilizaciju ljudi, kao i istrajnost u borbi za tradicionalne vre
dnosti islamskog uenja koja je rezultirala ouvanjem verskih ubeenja mu
slimana. Takoe, pokazali su i beskompromisnost u viedecenijskoj borbi za
slobodu muslimanskih zemalja irom Bliskog istoka, prvo protiv zapadnih ko
lonizatorskih sila, a zatim protiv pseudosekularnih autokratskih reima.
Drugo pitanje kome u se u uvodu posvetiti, jeste politiki islam, ter
min koji se esto koristi kako bi predstavio iroki raspon pojedinaca i organi
zacija koje se zalau za kreiranje drave i drutva prema islamskim naelima.
On danas, ujedno, predstavlja najupadljiviji ali i najkontroverzniji fenomen
savremenog muslimanskog sveta, koji neretko dovodi do velike pojmovne
konfuzije. Razlog za kontroverzu lei u tome to termin politiki islam nije
pokazao dovoljni kapacitet za precizno razgranienje izmeu pokreta koji se
zaista slue legitimnim sredstvima za postizanje politikih ciljeva i onih koji
se slue radikalnim metodama kako bi ostvarili svoje politike ideje. Kao
posledicu ovakve situacije danas imamo optu pojmovnu zbrku da se termi
ni poput: islamisti, salafisti, vahabisti, dihadisti, prepliu, a ne tako retko
koriste i kao sinonimi u kontekstu pokreta koji se svrstavaju pod pojam
politikog islama. Muslimanska braa su tako, zavisno od konteksta i vre

Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

115

mena, esto tokom istorije bivala etiketirana, najee tendenciozno, potpu

no pogrenim pojmovima.

Hasan al-Bana
Hasan al-Bana roen je u oktobru 1906. godine u Mahmudiji, selu koje
se nalazi 150 kilometara severno od Kaira. Otac mu je bio imam u lokalnoj
damiji i hanbalitski uenjak. Pored oca, najvei uticaj na njegov razvoj ima
e ejh Muhamad Zahran, lokalni uitelj u medresi koju je al-Bana pohaao.
Ve po upisu u osnovnu kolu, al-Bana e postati lan, a ubrzo i lider, kol
skog Udruenja za moralno ponaanje. Jo u ranom detinjstvu, sa trinaest
godina e prisustvovati i prvom zikru1 mistikog reda Hasafijskog bratstva.
Al-Bana je toliko bio fasciniran sufijskim uenjem i obredima da e biti pri
padnik Hasafijskog bratstva narednih dvadeset godina, dok e za sufijsko
uenje ostati duboko vezan tokom itavog ivota. Posredstvom hasafijskog
reda doi e u kontakt sa Hasafijskim udruenjem za milosre u kome e
biti veoma aktivan lan. Glavni ciljevi udruenja bili su ouvanje islamskog
morala i suprotstavljanje hrianskim misionarskim aktivnostima u egipat
skim gradovima. Al-Bana e ve sa trinaest godina postati sekretar udru
enja i upoznae Ahmeda al-Sukarija, koji e kasnije imati znaajnu ulogu u
razvijanju ideja Muslimanske brae. U svojim memoarima, koji e biti ob
javljivani u oficijelnom asopisu bratstva, al-Bana e pisati da je za njega
Hasafijsko udruenje za milosre bilo pretea i idejna inspiracija za pokret
Muslimanske brae. Ova Banina konstatacija bie jedan od vanih aspekata
ovoga rada. Pokuau da pokaem koliko je Banina veza sa sufizmom imala
uticaja na njega, kao i na organizaciju i ustrojstvo bratstva.
Nakon tradicionalnog obrazovanja koje je stekao od svoga oca i u lo
kalnoj medresi, al-Bana se opredelio da se upie na Univerzitet Dar el Ulum
u Kairu. Dar el Ulum je osnovan 1873. godine sa aspiracijama da bude prvi
egipatski univerzitet po ugledu na evropske moderne visokoobrazovne in
stitucije. Tako moemo rei da je al-Bana zapravo stekao dvojno obrazova
nje, kako tradicionalno tako i moderno tokom studiranja na sekularnom
univerzitetu kakav je bio Dar el Ulum. Na Dar el Ulumu upisao se na pe
dagoki smer sa eljom da postane uitelj. Studije zavrava 1927. godine, u
dvadeset prvoj godini, nakon ega je prihvatio posao uitelja arapskog je
zika u osnovnoj koli u gradu Ismailija koji se nalazi u blizini Sueckog ka
nala. U Ismailiji e 1928. godine osnovati Muslimansku brau i bie njihov
voa sve do februara 1949. godine, kada je na njega izvren atentat u kojem
je i ubijen.
1 Sufijski obred invokacije boijih imena.

116

I. E. Kosti, Hasan al-Bana i pokret Muslimanske brae

Hasan al-Bana i osnivanje Muslimanske brae

Kada je Hasan al-Bana osnivao bratstvo, verovatno nije mogao ni da
pretpostavi da e ono biti najvaniji pokret koji je nastao tokom 20. veka na
prostorima arapsko-muslimanskog sveta.
Da bi se shvatilo uenje Hasana al-Bane, moramo da razumemo tada
nje okolnosti u Egiptu, u kojem je vladala potpuna neravnopravnost unu
tar drutva. Britanci su iveli u raskonim kuama i u blagostanju, dok su
Egipani bili u potpuno potlaenom poloaju, oseajui se ponieno i za
visno od britanske kolonijalne vlasti. Iako od 1922. godine Egipat dobija
nezavisnost od Britanaca, oni su i dalje zadrali puno pravo da se meaju u
unutranju politiku Egipta u sluaju ako bi njihovi ekonomski interesi bili
ugroeni. Takoe, Britanija je tada jo uvek drala u vlasnitvu i Kompaniju
Suecki kanal ije se sedite nalazilo u Ismailiji. Bana je po dolasku u Isma
iliju bio ogoren dominacijom materijalizma i sekularizma i, kako je on
percipirao, rasprostranjenom zapadnjakom moralnom dekadencijom (Eu
ben i Zaman 2009: 50). Naravno, bio je veoma pogoen bolnim prizorom
eksploatacije egipatskih radnika zarad stranog profita (isto: 50). Po Ba
ninim reima, Braa su osnovana 1928. godine nakon to su ga u nave
denim uslovima u Ismailiji estorica radnika molila da ih povede putem
slave islama i da im pomogne da se oslobode eksploatacije stranih kom
panija (isto: 51). U njegovim memoarima pronalazimo da je ime org a
nizacije izabrao sam, rekavi: Mi smo braa u slubi islama; znai mi
smo Muslimanska braa (Banna 1952: 18). Nakon osnivanja organizacije,
al-Banin osnovni cilj bio je da prikupi to vei broj simpatizera. Kako bi to
ostvario, okrenuo se propovedima koje je, za razliku od tradicionalnih
bogoslova, odravao svuda gde je imao pristup veem broju ljudi. U mla
dosti, dok je studirao u Kairu, svoj propovedniki aktivizam ograniavao
je na damije i kole, dok je u Ismailiji odluio da svoje aktivnosti proiri i
na mesta kao to su restorani i druga popularna sastajalita gde je mogao
potencijalno da dopre do obinih ljudi, poput radnika, trgovaca, dravnih
slubenika, itd. Ovakav vid Baninog aktivizma ubrzo se ispostavio kao kraj
nje uinkovit jer je broj simpatizera Muslimanske brae u Ismailiji nakon
veoma kratkog vremenskog intervala poeo osetno da raste. Zbog rastue
popularnosti, pokret ne samo da je poeo da skree panju na sebe, ve je
stekao i prve neprijatelje. Al-Bana je bio optuivan po najrazliitijim osno
vama. Neki su ga optuivali da je komunista, neki da je vafdista i da radi
protiv Sidki pae, a neki da je republikanac koji eli da svrgne kralja Faru
ka. U tom periodu ak je, na zahtev premijera, pokrenuta i istraga, na ijem
elu je bio ministar obrazovanja. Na kraju, Bana je osloboen svih optubi
(Mitchell 1969: 10).

Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

117

Takoe, postoje i odreene kontroverze i neslaganja oko al-Baninog zna

aja za osnivanje organizacije. Bliski prijatelji ve pomenutog Ahmeda al-Sukarija tvrdili su da je al-Bana prenaglaavao svoju ulogu i doprinos u
oblikovanju ideologije i organizacije pokreta. Oni su smatrali da je za afir
maciju pokreta najzasluniji upravo al-Sukari, koji je bio i idejni tvorac Ha
safijskog udruenja za milosre i da su Muslimanska braa samo preuzela
njegov model organizovanja Udruenja. Meutim, ove optube teko mogu
da se uzmu kao verodostojne jer ni sam al-Bana, u svojim memoarima, ne
spori veliku ulogu svog vernog prijatelja al-Sukarija. Pored toga, al-Bana i
al-Sukari ostali su najblii saradnici maltene sve do Banine smrti.
Nakon pet godina provedenih u Ismailiji, al-Bana je traio i dobio pre
metaj u Kairo. Tako on 1932. godine odlazi u Kairo, gde je njegov mlai brat
Abdul Rahman al-Bana bio na elu Udruenja za islamsku kulturu. Ubrzo
e se dva pokreta stopiti u jedan, to e predstavljati prvi ogranak Musliman
ske brae u Kairu. U periodu od 1932. do 1939. godine, pokret e prerasti u
jedan od najznaajnijih u Egiptu. Prva skuptina Brae odrae se maja 1933.
godine. Na njoj se glavna rasprava vodila o problemu hrianskih misio
nara, povodom ega je skuptina sastavila i pismo kralju Faruku u kome
zahteva od njega da stavi pod kontrolu rad hrianskih misionara. Tom pri
likom, Bana je takoe definisao i est osnovnih taaka na kojima bi trebalo
da se temelji budua novostvorena islamska drava: 1. interpretacija Kurana
u duhu vremena; 2. jedinstvo muslimanskih nacija; 3. podizanje ivotnog
standarda i uspostavljanje socijalne pravde; 4. borba protiv nepismenosti i si
romatva; 5. osloboenje muslimanskih zemalja od strane dominacije i 6. pro
mocija islamskog mira i bratstva irom zemaljske kugle (Armstrong 2000: 245).
Ubrzo nakon prve skuptine, iste godine odrana je i druga skuptina po
kreta na kojoj su se lanovi prevashodno posvetili vidovima propagande. Ta
koe, doneta je i odluka o pokretanju prvog asopisa Brae pod nazivom
Majallat al-Ikhwan al-Muslimin (asopis Muslimanske brae). Inae, al-Bana
je bio veoma koncentrisan na propagandu i popularizaciju pokreta. Smatrao
je da je to kamen temeljac koji bi pokretu omoguio da postigne kritinu ma
su koja bi mogla da dovede do korenitih drutvenih promena. Priliku za re
grutaciju novih simpatizera video je meu mladima, zbog ega je detaljno
razraen plan propagandnog delovanja Brae po srednjim kolama i univer
zitetima irom Egipta. Al-Bani je to posebno bilo blisko jer je kao uitelj imao
dosta iskustva u radu sa mladima. Trea konferencija Muslimanske brae odr
ana je 1935. godine. Glavna tema ove konferencije bio je veliki porast broja
lanova organizacije. Uspostavili su se jasni kriterijumi po kojima neko moe
da postane lan organizacije, kao i sama hijerarhija i struktura pokreta. Struk
tura organizacije veoma je liila na vojnu hijerarhiju. itava organizacija bila
je podeljena na bataljone, dok je na njenom elu veoma suvereno bio al-Bana.

118

I. E. Kosti, Hasan al-Bana i pokret Muslimanske brae

Za potpuno oblikovanje organizacije od kljune vanosti bila je peta kon

ferencija Brae koja je odrana 1939. godine, kada se ujedno proslavila i dese
togodinjica od osnivanja pokreta. Al-Bana je na ovoj konferenciji lanovima
jasno izrazio ideju Muslimanske brae sledeom porukom: Pokret je salafi
stika poruka, sunitski put, sufijska istina, politika organizacija, atletska gru
pa, kulturno-edukativno drutvo, ekonomska kompanija i drutvena ideja
(Mitchell 1969: 14). U istom govoru, zavrnim reima al-Bana je nedvosmi
sleno istakao i krajnje ciljeve grupe koji su morali da se postignu strpljenjem
i preciznim planiranjem, i da je samo putem direktnih akcija, a ne ispraznim
govorima i sloganima, mogu preporod islamskog sveta (isto: 15).
Nakon Drugog svetskog rata, organizacija e izai jaa nego ikada. Njihov
beskompromisni antiimperijalistiki stav, podrka palestinskom pitanju i
mnogobrojne kole i bolnice koje su Braa osnovala tokom rata kako bi po
magali radnikoj klasi koja je bila veoma pogoena ratom, doneli su im ve
liku popularnost meu Egipanima. Takoe, u prilog im je ila i injenica da
se njihov tada glavni konkurent, nacionalistika partija Vafd, iskompromito
vala u oima svojih pristalica zbog saradnje sa Britancima tokom rata. Po
podacima Muslimanske brae, nakon 1945. godine organizacija je imala vie
od pola miliona aktivnih lanova i stotine hiljada simpatizera.

Misao Hasana al-Bane i

ideologija Muslimanske brae
Nema sumnje da je misao Hasana al-Bane izgradila svoju ideoloku osno
vu u pokretima i linostima iz islamske istorije. U njegovom uenju mogu se
prepoznati uticaji od Ibn Tajmije, preko Abd al-Vahaba do Muhameda Ab
duha i njegovog uenika Raida Ride. Meutim, da bi se bolje shvatilo uenje
Hasana al-Bane, moramo da obratimo panju i na prilike u Egiptu izmeu
dva svetska rata. Osnovna razlika izmeu Muslimanske brae i dotadanjih
pokreta i drutvenoangaovanih linosti jeste izraeni populistiki aktivi
zam na koji se organizacija fokusirala. Nakon 1922. godine i nominalne
nezavisnosti Egipta, mnogi Egipani su poeli da gube poverenje u naciona
listiki orijentisanu partiju Vafd koju su poeli da doivljavaju kao previe
blisku britanskim kolonijalnim vlastima. Kao posledica toga javila se potreba
za organizovanim pokretima koji bi imali sposobnost da progovore u ime
naroda potlaenog od strane kolonizatora i da dopru do irokih narodnih
masa. U ovom kontekstu, na al-Banu moemo gledati kao na intelektualca
iz Treeg sveta koji je bio roen u feudalnom drutvu (koje je bilo) pot
kopano, kako od strane britanskog imperijalizma tako i od strane sekularnog
racionalistikog svetonazora zapadne modernosti (Abu-Rabi 2002: 125).
Protivei se eksploataciji i stranom faktoru, al-Bana se snano zalagao za

Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

119

ideju islamskog preporoda. Smatrao je da je dolo vreme da on ne sme vie

da bude zarobljen u krugovima muslimanskih intelektualaca i uenjaka, kao
to je to prethodno bio sluaj sa velikanima salafistiko-reformistikog po
kreta Damalom al-Afganijem, Muhamedom Abduhom i Raidom Ridom.
Al-Bana je takoe bio i otar kritiar tradicionalne uleme i al-Azhara kao
vrhovnog verskog autoriteta u zemlji. Smatrao je da ulema mora da igra
mnogo aktivniju ulogu i da bude to je mogue blia narodu, kao i da je do
lo vreme za direktnu akciju. U Baninim memoarima nalazimo njegove
rei upuene ejhu Dadaviju, istaknutom azharskom alimu, koji mu je save
tovao da se kloni problema i da vodi brigu o sebi:
Ne slaem se nimalo s Vama, gospodine. Mislim da je (Va sav jet)
odraz krize i lijenosti (s Vae strane) i bjeanje od odgovornosti. ega
se bojite? Vlade ili Azhara? Vaa penzija dovoljna Vam je (za ugodan i
vot) kod kue... Zar ne morate biti razliiti od ostatka ovog naroda, na
ivnog muslimanskog naroda koji trai svoje dragocjeno vrijeme u
kafanama?
Taj narod, koji zapravo zrai vjerom, jeste odbaena snaga, to je i
njenica koja omoguuje ateistima i nemoralnim ljudima da stalno pro
pagiraju svoje ideje i knjige. Sve to se dogaa dok vi (ulema sa Azhara)
pokazujete nemar i bezbrinost.
Moj potovani ejhu, ako proputate da radite u ime Boga, onda ba
rem radite za platu koju primate u ime islama.
Jer, ako li islam iezne, vi, ulema, neete nai hrane za jelo, niti nov
ca za troenje. Stoga, barem uradite neto da zatitite vlastite interese, ak
i ako propustite zatititi interese islama (Abu-Rabi 2002: 136).
U ovim svojim razmiljanjima i stavovima on je dosta podseao na al-Af
ganija, koji je takoe pozivao na aktivnije delovanje uleme. A pod Afganijevim
tutorstvom stasae veliki umovi Egipta, meu kojima su svakako najvaniji
Muhamed Abduh i Sad Zaglul. Al-Afgani e tokom boravka u Kairu odrava
ti asove u svome domu gde e svoje uenike upoznati sa idejom panislamizma
i sa idejom ustava, s ciljem da se ogranie moi vladara. Takoe, al-Afgani je
svoje uenike podstrekivao na aktivizam, ohrabrivao ih je da piu i izdaju
novine, tekstove i lanke i da tim putem utiu na javno mnjenje. Kako je
vreme odmicalo, rasla je sumnja meu konzervativnom ulemom i vlastima
(naroito meu britanskim zvaninicima) prema Afganijevom naprednom
uenju. Ulemi je smetala njegova naklonjenost filozofiji, koja je odavno ve
bila okarakterisana kao neprijateljica islama, dok je u polugama vlasti rasla
zabrinutost povodom njegovog otvorenog propagiranja protiv evropskog
kolonijalizma i imperijalizma. Meutim, s druge strane, al-Bana je ipak, za

120

I. E. Kosti, Hasan al-Bana i pokret Muslimanske brae

razliku od al-Afganija koji je esto teio da ponudi brze formule za oporavak

islamskog drutva, bio svestan toga da nita ne moe da se promeni preko
noi. U ovim Baninim stavovima, pak, moemo pronai uticaj po mnogima
najznaajnijeg islamskog reformatora s kraja 19. i poetka 20. veka Muha
meda Abduha. Za razliku od al-Afganija, Muhamed Abduh je bio uveren da
je pre potrebna temeljna reforma drutva nego revolucija i da ne postoje
preice na putu ka istinskoj reformi islamskog sveta. Tako, jo jednom, da
bismo mogli da sutinski shvatimo Baninu filozofiju, moramo biti svesni to
ga da je on umnogome bio primoran da pravi kompromise sa svojim ideja
ma o islamskom preporodu zbog injenice da je kao lider i organizator
uveliko u to vreme bio upleten u zbivanja u egipatskom drutvu. Ova i
njenica nikako ne sme da dovodi u pitanje al-Banino istinsko strukturiranje
miljenja Muslimanske brae na svetopogledu koji je islam shvatao kao ve
ru, civilizaciju, nain ivota, ideologiju i dravu (Abu-Rabi 2002: 126). Neki
zapadni naunici, poput Ane Belen Soed i Berija Rubina, ovo al-Banino
shvatanje islama kao potpunog sistema pripisivali su uticajima italijanskih
i nemakih, faistikih i nacistikih ideologa i lidera izmeu dva rata. Ova
kav stav se ne moe ni u kom sluaju uzeti kao validan. Pre svega, jer je
shvatanje islama kao sveobuhvatnog sistema koji se tie svakog aspekta
ivota ustanovljen, moemo rei, sa samom njegovom pojavom. Takoe, u
spisima iz tog vremena nigde ne pronalazimo podatke da je al-Bana bio na
bilo koji nain izloen uticaju nacistike ili faistike ideologije ili se na njih
pozivao.
Organizacija e se na petoj konferenciji deklarisati kao politika. Po Ri
ardu Mielu, poetak involviranja pokreta u politiku borbu nije samo re
zultat njegovog omasovljavanja, ve i tadanje politike situacije irom
arapskog sveta, pre svega u Palestini izmeu 1936. i 1939. godine (Mitchell
1969: 16). Ali, uprkos tome to su se Muslimanska braa deklarisala kao
politika organizacija, oni nikada nisu prerasli u politiku partiju, sve do 30.
aprila 2011. godine kada je osnovana Partija slobode i pravde, koja je na
prvim slobodnim parlamentarnim izborima u Egiptu 2011/2012. osvojila 47
odsto glasova biraa, a njen kandidat Muhamed Morsi pobedio na predsed
nikim izborima. Prvenstveni razlog za to jeste to je al-Bana smatrao da
muslimanima nisu potrebne politike partije i razliiti ciljevi, ve da treba
nastojati da se ostvari samo jedan jedini cilj koji je zajedniki svim muslima
nima, a to je oporavak umme i stvaranja islamskog reformskog pokreta.
Takoe, vano je spomenuti i Banine stavove u vezi sa reformom ustavnog
ureenja, koji su najbolje olieni u sloganu Brae Kuran je na ustav. Braa
su smatrala da bi ustavno ureenje trebalo da izrazi volju naroda i da za
titi njihove interese, a da svoje principe temelji na principima islama u svim
ivotnim pitanjima bez izuzetka (isto: 261). Bana je bio ubeen da bi takvo

Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

121

ustavno ureenje dovelo do jednake odgovornosti pred zakonom vladara i

onih nad kojima se vlada.
to se tie ostalih oblasti drutvenih reformi, Bana se snano zalagao za
reformu dravne slube. Njegova ideja se opet zasnivala na neophodnosti
islamizacije dravne slube, u ovom sluaju pre svega u moralnom smislu.
Smatrao je da je neophodno da se duh islama implementira u sva vladina
odeljenja, da se uspostavi kontrola nad ponaanjem pojedinca kako ne bi do
lazilo do dihotomije izmeu njegovog linog ponaanja i njegovog vladanja
kao dravnog slubenika, kao i da se povea zapoljavanje svrenika Azhara u
vojsku i miliciju. Snana antiimperijalistika platforma organizacije odredila
je stavove Brae prema reformi vojske. Kao i u prethodnim sluajevima, i re
forma vojske je podrazumevala jaanje armije i rasplamsavanje njene revno
sti na temeljima islamskog dihada. Takoe, Bana je smatrao da vojna obuka,
koja je po njegovom miljenju podrazumevala tehnike realne borbe, mora
da postane obavezna na svim univerzitetima i kolama (Mitchell 1969: 263).
Naroito su zanimljivi stavovi organizacije prema ideji nacionalizma
(qawmiyya). Braa nacionalizam nisu povezivala sa Egiptom kao takvim, ve
sa injenicom da je Egipat muslimanska zemlja. U tom kontekstu, smatrali
su da su patriotizam i nacionalna oseanja svete dunosti jer su u slubi vere.
Isto tako, bili su ubeeni da je patriotizam prvi korak u borbi protiv impe
rijalizma. Meutim, esto je nacionalistika retorika Muslimanske brae
prelazila u arapski ovinizam. O tome najbolje moe da svedoi pismo koje
je kao vrhovni voa Hasan al-Bana u ime Muslimanske brae 1936. godine
poslao kralju Faruku I, premijeru Mustafi al-Nahasu i svim poglavarima arap
skih zemalja. Ovo pismo je poznato pod nazivom Prema svetlosti (Nahwa
al-nur). U nekoliko navrata, u pismu al-Bana istie na prvom mestu neophod
nost arapskog jedinstva, a tek potom jedinstvo muslimana. Takoe, na slikovit
nain objanjava vezu izmeu islama i nacionalne veliine. On navodi da
nacionalistike slike koje mogu da podstaknu mlade da rtvuju svoje ivote
i krv zarad otadbine, u arapskim zemljama jedino mogu uspeno da se afir
miu ako se kombinuju sa uenjem pravog islama. Afirmativni stavovi
Muslimanske brae prema ideji nacionalizma naroito mogu da se oitaju u
dananje vreme. U poslednje dve decenije, Muslimanska braa i njihovi og
ranci u drugim arapskim zemljama, zarad partikularnih interesa, po potrebi
se sve ee koriste nacionalistikom ideologijom pozivajui se na istotu i
uzvienost nacije, na mitove, na iskonstruisane tradicionalne neprijatelje i
druge nacionalistike matrice, uprkos injenici da je ideja nacionalizma u
suprotnosti sa univerzalistikim uenjem islama. Za veliki uspeh u veini
arapskih zemalja, organizacija Muslimanske brae upravo moe da zahvali
svom pragmatinom stavu prema ideji nacionalizma koju su toliko kritiko
vali kao zapadnu vrednost koja je nametnuta islamskom svetu. Svakako,

122

I. E. Kosti, Hasan al-Bana i pokret Muslimanske brae

nacionalizam koji su afirmisala Braa nije isti nacionalizam kakav postoji na

Zapadu. Najpre, termin koji bi najbolje odgovarao ovom fenomenu jeste
religijski nacionalizam, koji je veoma uspene rezultate dao i u sluaju stva
ranja Pakistana. Zato se veoma esto kao parnjak Muslimanskoj brai na
Indijskom potkontinentu navodi organizacija Demaati islami iji je idejni
tvorac i osniva bio Abu-l-Ala Mavdudi. Isto kao i u sluaju Muslimanske
brae, i Mavdudi je bio veliki kritiar zapadnjake ideje nacionalizma, ali se
ni on nije libio da se koristi njime u periodu borbe za stvaranje pakistanske
drave kako bi mobilisao vernike za postizanje tog cilja.
Pored poimanja nacionalizma, vano je istai i al-Banino shvatanje sta
tusa i uloge damije, za koju je smatrao da mora da se preobrazi iz statinog
mesta bogotovanja u sredite islamske revolucije i obnove (Abu-Rabi 2002:
142). Takoe, al-Bana je na veoma lucidan nain objanjavao vezu izmeu ko
munizma, diktature i demokratije, s jedne strane, i islamskog namaza (mo
litve), s druge:
Islamska molitva... nije nita drugo do dnevno obuavanje u prak
tinom i drutvenom organiziranju, spajajui osobine komunistikog re
ima sa osobinama diktatorskih i demokratskih reima... U trenutku
kada vjernik stupi u damiju, on shvata da damija pripada Bogu a ne
nijednom od Njegovih stvorenja. Vjernik zna da je jednak drugima koji
su tu, ma ko da su ti drugi. Tu (u damiji) nema velikog, nema malog,
nema visokog, nema niskog, nema vie grupa niti klasa... A kada mujezin
pozove: Sada je vrijeme namaza!, svi ti vjernici formiraju jednaku masu,
kompaktan blok, iza imama... To je osnovna vrijednost diktatorskih re
ima: jedinstvo i red pod pojavom jednakosti. Sam imam je, u svakom
sluaju, ogranien uenjima i pravilima namaza, i ako li on posrne, ili
pravi greke u uenju ili u svojim postupcima, svi koji su iza njega imaju
dunost da mu ukau na greke i da ga vrate na pravi put tokom molitve,
a sam imam je obavezan da prihvati savjet i, naputajui svoju greku,
vrati se razumu i istini. To je ono na ta se najvie poziva demokratija
(isto: 143).
U periodu izmeu 1936. i 1939. godine, doi e i do prvih podela unutar
organizacije. Deo lanstva je smatrao da u cilju promena u Egiptu i u arap
skom svetu moe, ako je neophodno, da se posegne i za silom. lanovi koji
su zastupali ovakav stav pozivali su se na hadis poslanika Muhameda koji
kae da, ako vernici svedoe nepravdu od strane vladara, moraju da je
isprave rukama. Al-Bana se suprotstavio ovakvim stavovima 125. kuranskim
ajetom sure Pele: Na put Gospodara svoga mudro i ljepim savjetom pozivaj
i s njima na najlepi nain raspravljaj! Gospodar tvoj zna one koji su zalutali

Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

123

s puta Njegova, i On zna one koji su na Pravome putu. Ova razlika u milje
nju dovela je do toga da je jedan odreeni broj lanova napustio organizaciju
i osnovao 1939. godine Udruenje omladine poslanika Muhameda. Razlika
koja se javila u pristupu osetljivim politikim i drutvenim pitanjima vana
je jer e tokom istorije Muslimanska braa doivljavati podele na meke i
tvre struje unutar organizacije. Al-Bana je bio veoma uasnut kada je
1948. godine, nakon poraza Egipta za samo nekoliko dana od izraelske ar
mije, ubijen tadanji premijer Egipta al-Nukrai, koji je organizaciju Musli
manske brae proglasio ilegalnom. Uprkos Baninom zgraavanju nad tim
dogaajem, smatra se da su odgovornost za taj atentat snosila Braa, to jest
upravo jedna od njihovih radikalnih frakcija. Nakon ovog dogaaja, novi
premijer Egipta al-Hadi bio je odluan u nameri da se obrauna sa Musli
manskom braom. Pod njegovom vlau, mnogi njihovi lanovi bie ubijani,
zatvarani i mueni. Al-Hadi je direktno organizovao atentat na Banu 12. fe
bruara 1949. godine. Ovim postupkom egipatska vlast je prouzrokovala upra
vo suprotan efekat jer, nakon pogibije, al-Banu su njegovi sledbenici proglasili
muenikom nacije (Euben i Zaman 2009: 52). Na elu organizacije nasledi
e ga Hasan al-Hudejbi, penzionisani sudija. Al-Hudejbi nije posedovao ni
priblinu harizmu kao al-Bana, ali je bio blizak dvoru to je Brai omoguilo
da nastave sa svojim aktivnostima.

Sufijsko uenje i Hasan al-Bana

Kao to smo ve u radu rekli, al-Bana je bio pripadnik sufijskog reda ha
safija. Verovatno pod uticajem sufijskog uenja, on je insistirao na tome da
ga njegovi sledbenici oslovljavaju sa murid (u doslovnom prevodu, vodi,
instruktor), to je bila sufijska titula. Meutim, postavlja se pitanje u kojoj
je meri sufizam uticao na al-Banin ivot i misao. Kako Abu-Rabi primeuje,
al-Banino mistiko uenje i vjernost hasafijskoj mistikoj koli, jo dok je
bio mladi, oblikovali su njegovu nutarnju osobnost. Prema mom miljenju,
to je bio, pojedinano uzev, najsnaniji faktor u al-Baninom uspostavljanju
i odravanju jedne djelatne i vjerske i drutvene organizacije sa jasnom
drutvenom i politikom misijom (Abu-Rabi 2002: 129). Sam al-Bana na
vodi da ono to mu je najvie imponovalo kod hasafijskog sufijskog uenja
jeste njegov pragmatizam u propagiranju plemenitih ideala islamske reli
gije (isto: 129). Izmeu ostalog, smatra se da je al-Bana bio pod uticajem
sufijskog uenja zbog njegove velike ljubavi prema Abu Hamidu al-Gaza
liju i njegovom delu Ih ya ulum al-dn (Oivljavanje religijskih nauka). Ipak,
u al-Baninoj misli moemo da prepoznamo jasnu kombinaciju pragmati
nog aspekta obrazovanja koje je stekao i kome je bio izloen tokom studi
ja na Dar el-Ulumu i al-Gazalijeve ideje o prednostima obrazovanja u cilju

124

I. E. Kosti, Hasan al-Bana i pokret Muslimanske brae

individualnog uzdignua, pre nego zbog drutva, i sufijskog uenja o ono

stranom. Abu-Rabi, takoe, primeuje da je sufizam kod al-Bane formirao
novi mentalitet koji je bio utemeljen na razlici koju sufizam podvlai izme
u khassah i ammah, elite i obinih ljudi (Abu-Rabi 2002: 129). Moe se
pouzdano rei da ga je sufizam inspirisao na plemenitu misao da mu je i
votna dunost da olaka patnju obinih ljudi (isto: 130). U prilog ovoj tvr
dnji, Abu-Rabi navodi rei Afafa Marsota koji istie: Govoriti obinom
narodu idiomom (jezikom) koji razumiju, jezikom koji dolazi iz njihove
tradicije i koji je bio vezan za njihove potrebe. Hasan al-Bana nije govorio
o demokratiji ili ustavnim pravima, niti se koristio potanko izloenom ter
minologijom advokata koji su obrazovani u Parizu i zakljuuje da je al-Bana bio uvijek usmjeren ka masama (isto: 130). Po Baninim reima, je
dan od osnovnih principa koje je naglaavao ejh hasafijski, sastojao se u
tome da se ne raspravlja o nejasnim i komplikovanim teolokim pitanjima
pred obinim ljudima koji nisu u stanju da razumeju takav govor (isto: 130).
Po ovome, al-Bana je umnogome podseao na Muhameda Abduha i Raida
Ridu koji su takoe ukazivali na to da je, zbog delovanja uenjaka i pravnika
etiri pravoverne kole, islam postao potpuno nejasan i veoma komplikovan
za obine vernike, koji ne poseduju dodatno obrazovanje iz islamskih na
uka. Dodue, trebalo bi naglasiti to da se Rida za razliku od al-Bane duboko
protivio sufijskom uenju, uprkos tome to je u svojoj mladosti bio pripadnik
nakabandijskog tarikata. Al-Bana je verovao da je sufizam metod duhov
nog uenja i pogled na svet, i da je on istorijska nunost (isto: 130). Smatrao
je da su se zbog irenja islama van Arabijskog poluostrva, neki muslimani
veoma obogatili i da su dali prednost ovom ivotu u odnosu na budui
svet. Kao reakcija na ovo, al-Bana tvrdi da je bilo posve prirodno da se po
javi jedna grupa pravednih i pobonih ljudi koji su propovjedali protiv na
slada u ovom prolaznom ivotu. Rani su mistici stavljali naglasak na izgradnju
moralnog karaktera i na predanost Bogu. Zapravo, misticizam, koji ja na
zivam naukom obrazovanja i ponaanja, jeste samo jezgro islama. Mistici su,
nesumnjivo, postigli vrlo odabrano i visoko mjesto u ovoj nauci (isto: 131).
Navedeni citat al-Baninih rei jasno nam svedoi o njegovoj sutinskoj na
klonjenosti sufijskom uenju. Ideja o esencijalnoj vanosti moralnog karak
tera i njegove uloge u islamskom preporodu moe se smatrati i centralnom
idejom u itavoj misli Hasana al-Bane. Pored toga, Abu-Rabi smatra da je
al-Bana primenio na pokret Muslimanske brae sve to je primio od svog
ranog sufijskog obrazovanja, poput: samodiscipline, pokornosti lideru ej
hu, ispunjavanja etikih pravila i standarda islama, itd. Po njegovom milje
nju, sufizam je bio duhovni stroj koji je al-Bana pokrenuo na djelovanje i, u
krajnjoj analizi, on nije video oprenosti izmeu etikih i duhovnih ciljeva
sufizma i svoje vlastite drutvene prakse (isto: 132).

Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

125

Zakljuak
Kao to smo ve rekli u radu, nakon ubistva Hasana al-Bane 1949. godine,
njegov naslednik na elu Muslimanske brae bie Hasan al-Hudejbi. O al-Hudejbijevom znaaju za Muslimansku brau tek je odnedavno poelo
ozbiljnije da se raspravlja u akademskim krugovima. Po miljenju Barbare
Zolner, autorke iscrpne studije o Muslimanskoj brai pod vostvom Hasana
al-Hudejbija, za tako neto postoji nekoliko razloga. Prvi i kljuni razlog koji
Zolnerova navodi jeste elja zapadnih neoorijentalistikih i sekularno-fundamentalistikih akademskih krugova da predstave Muslimansku bra
u u svetlu radikalnih ideja u nameri da izjednae organizaciju sa pokretima
kao to su al-Kaida i druge fundamentalistike teroristike organizacije i sa
islamskim dihadistima. Dodue, mora se priznati da al-Hudejbi nije bio do
voljno odluan kako bi spreio jaanje ekstremnih ideologija i radikalnih
frakcija unutar organizacije tokom perioda velikog progona Muslimanske
brae od strane Nasera izmeu 1954. i 1971. godine. Zbog te injenice, mnogi
pripadnici organizacije smatrali su da al-Hudejbi nema dovoljnu harizmu i
snagu, poput al-Bane, da bude na elu Muslimanske brae. Al-Hudejbi je u
svom delu pod naslovom Duat la Qudat (Propovednici, ne sudije), koje je tam
pano 1969. godine, ponudio umerene smernice za budunost organizacije
i smatra se prvim koji pobija Sajid Kutbove radikalne ideje, iznete u njego
vim antologijskim delima Malim fi al-tariq (Znakovi pored puta) i Fi d ilal
al-Quran (U senci Kurana). Ova Kutbova dela predstavljaju alfu i omegu za
dananje ekstremistike i fundamentalistike organizacije, kao to i njegova
egzekucija od strane Nasera 1966. godine predstavlja nepresuno vrelo sa ko
jeg se napajaju ekstremistike ideologije zasnovane na slavljenju muenitva
na Alahovom putu. Dodue, moramo napomenuti da se Kutbov tefsir Fi d ilal
al-Quran (U senci Kurana) uzima za jedno od najvanijih i najinsipirativnijih
dela u borbi za sveislamsko jedinstvo i shvatanje univerzalizma Kurana, na
suprot arapskome nacionalizmu koji se iz Kutbove percepcije koristio za krat
kotrajne interese. Nakon al-Hudejbijeve smrti, na elo organizacije 1972. godine
dolazi Omer et-Telemsani, koji e biti vrhovni voa Brae sve do 1986. go
dine. Et-Telemsanija su odlikovali istrajnost, upornost i jasno definisani sta
vovi, to e vratiti snagu pokretu.
Na kraju rada moemo da zakljuimo da je al-Banin najvei doprinos da
ljem razvitku salafistiko-reformistike ideje u tome to je skeletu dotadanjeg
reformistikog pokreta dao krv i meso, odnosno uspeo je da uspostavi vezu
izmeu uskih intelektualnih krugova, koji su se zalagali za islamski preporod,
i irokih narodnih masa. Al-Bana je uspeo da od jedne, moe se rei, eksklu
zivne salafistiko-reformistike platforme stvori najsnaniju muslimansku
organizaciju u arapskom sunitskom svetu, koja se ve decenijama unazad

126

I. E. Kosti, Hasan al-Bana i pokret Muslimanske brae

aktivno bori u skoro svim bliskoistonim zemljama za prava obinih ljudi

i za preporod islamske umme.
Primljeno: 1. oktobra 2012.
Prihvaeno: 16. oktobra 2012.

Literatura:
Abu-Rabi, Ibrahim M. (2002), Hasan al-Banna i osnivanje Muslimanske brae:
intelektualna potpora, u: Kari, Enes (prir.), Tumaenje Kurana i ideologije
XX stoljea, Sarajevo, Bemust.
Al-Banna, Abd al-Bsit (1952), Taj al-Islm wa-malh amat al imm, Cairo.
Al-Banna, Hasan (2009), Toward the Light, u: Princeton Readings in Islamist
Thought: Texts and Contexts From al-Banna to Bin Laden, Euben, Roxanne
and Zaman, Muhammad Qasim, New Jersey, Princeton University Press.
Armstrong, Karen (2001), The Battle for God: Fundamentalism in Judaism, Chri
stianity and Islam, New York, HarperCollins.
Berger, Piter L. (2008), Desekularizacija sveta: opti pregled, u: Berger, Piter L.
(prir.), Desekularizacija sveta, Novi Sad, Mediterran publishing.
Brykczynski, Paul (2005), Radical Islam and the Nation: The Relationship bet
ween Religion and Nationalism in the Political Thought of Hassan al-Banna
and Sayyid Qutb, History of Intellectual Culture, 2005. (vol. 5, 1), 119.
El-Akil, Abdullah Akil Sulejman (2008), Veliki imami i voe islamskog pokreta u
savremenom dobu, Sarajevo, Dobra knjiga.
Mandaville, Peter (2007), Global Political Islam, New York, Routledge.
Mitchell, Richard P. (1969), The society of the Muslim Brothers, New York, Oxford
University Press.
Rubin, Barry (prir.) (2010),The Muslim Brotherhood: The Organization and Poli
cies of a Global Islamist Movement, New York, Palgrave Macmillan.
Soage, Ane Belen (2008), Rashid Ridas Legacy, The Muslim World, 2008. (vol.
98, 1), 123.
Zolner, Barbara H. E. (2009), The Muslim Brotherhood: Hasan al-Hudaybi and
ideology, New York, Routledge.

Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

Hassan al-Banna and

the Muslim Brotherhood Movement
Ivan Ejub Kosti
The Balkan Centre for the Middle East, Belgrade, Serbia
The aim of this work is to shed light on the life and thoughts of Hassan
al-Banna the founder and architect of the most important contemporary
movement for Islamic revival. Our intention in this work is to show the
circumstances that existed in Egypt at the time of the formative phases of
Hasan al-Bannas thoughts and the formation of the Muslim Brotherhood
movement, so that we are better able to gain an understanding of multidi
mensional character of the organization that is governing the state for the
first time after almost 90 years from its foundation in 1928. This work is also
deals with the Hassan al-Bannas attitude towards colonialism, traditional
ulema, nationalism, communism, democracy and traditional Islamic values.
Special emphasis in this work has given to the influence that Sufi thoughts
have had on Hassan al-Banna who was deeply involved with Hasafi tariqa
from his early adolescence.
Keywords: Hassan al-Banna, Muslim Brotherhood, Sufism, religious nationa
lism, social activism

127