Memoarska Proza Kod Arapa 1

Memoarska proza kod Arapa 1
2013.
Memoarska proza kod Arapa 1, str.
: -
21
25
11
19
37
*
*
*
39
77
52
65
88
AUTOBIOGRAFIJA i MEMOARI
AUTOBIOGRAFIJA1: (gr. autos samo; bios ivot; grafo pisati), dua pisana forma
u kojoj autor pripoveda sopstveni ivot, za razliku od biografije koja predstavlja
pripovest o tuem ivotu. Period prikazan u a. obino poinje autorovim roenjem i
zavrava se trenutkom pisanja samog dela. U pojedinim sluajevima a. podrazumeva i
opisivanje jednog odreenog perioda autorovog ivota, npr. detinjstvo, mladost ili niz
godina koje se po nekoj osobenosti izdvajaju. Za razliku od dnevnika, ija je forma
odreena kraim uzastopnim vremenskim razmacima, a. se zasniva na udaljenosti
izmeu vremena pisanja i vremena o kojem se pripoveda, pa je jedan od njenih ciljeva
da d pregled celine autorovog ivota. Nasuprot memoarima, koji tee da prikau iru
drutvenu panoramu kakvom je vidi autor, a. je usredsreena na osvetljavanje
unutranje perspektive autora, a prikazivanje dogaaja usko je povezano sa njegovim
linim iskustvom. A. otvara dilemu oko verodostojnosti iskazanog, zbog vremenske
udaljenosti trenutka o kojima autor pie i subjektivnog odnosa prema dogaajima i
linostima. Istinitost a. zajamena je, meutim, linou pisca i njegovim umetnikim,
autentinim pripovedanjem. Pretpostavka da izlae istinite dogaaje a. izdvaja u
odnosu na biografski roman, romansiranu autobiografiju koja u prvi plan stavlja
nepouzdanost pripovedaevih iskaza. Autori a. esto koriste i svoje memoare,
dnevnike, beleke, pisma, zapise, arhivske dokumente, novinske vesti, druga
knjievna i neknjievna dela kako bi obezbedili tanost navoda. A. kao i romansirana
a., moe biti ispripovedana u prvom ili treem licu, premda se tree lice znatno ree
koristi i preteno je vezano za eksperimentalne oblike a. Shodno cilju kojem tee
razlikuju se dva tipa a.: one koje imaju pretenzije da postignu dokumentarno-istorijski
znaaj, te uz autorov ivot prikazuju i niz drutveno-istorijskih dogaaja kojima je
autor svedok, to ovaj anr pribliava memoarima; i one koje su gotovo u celini
usredsreene na samu linost autora takve a. odlikuje lini, ispovedni ton.
U savremenu teorijsku raspravu a. ulazi tokom druge polovine XX veka, kada se
skree panja na njenu sklonost ka povezivanju sa drugim proznim formama, to
obeleja ovog anra ini fluidnim i oteava jasno razgranienje u odnosu na druge
knjievne oblike. Posebno interesovanje za a. nastaje zbog injenice da mnogi
moderni romani poseu za obelejima a. kako bi postigli verodostojnost iskaza (u
tradiciji tzv. dokumentarne knjievnosti), kao i to to a. u autoreferencijalnom maniru
koji je svojstven romanu, razotkriva fikcionalnost vlastite prie.
A. ima dugu tradiciju, ali s obzirom na to da je sklona preplitanju sa drugim
knjievnim oblicima, njeni primeri u veoj meri sadre obeleja drugih pripovednih
formi nego same a. U antici se prepliu a. i istoriografija, o emu svedoe Herodotova
Istorija ili Cezarovi Komentari. Iako se Samome sebi Marka Aurelija danas moe
uvrstiti u pojam a., Ispovesti (IV vek) Sv. Avgustina navode se kao prvo delo koje
potpuno ostvaruje osnovna obeleja ovog anra. Tokom srednjeg veka zastupljene su
a., koje u prvi plan istiu duhovni aspekt autorovog ivota, stavljajui poseban akcenat
na segmente pripovesti koji imaju vaspitnu i pounu ulogu. Renesansa a. donosi
POPOVI, Tanja: Renik knjievnih termina. Beograd: Logos Art, 2007, str. 63-64.
svetovniji karakter i nova obeleja kao to su npr. pustolovni elementi kakvi postoje u
a. vajara Benvenuta elinija. Popularnost dnevnika i memoara u XVII veku utie na
dalji razvoj a., da bi u XVIII veku nastale neke od najpoznatijih a. Rusoove Ispovesti
(1781) izvrie presudan uticaj na dalji razvoj ovog anra. Tada zapoinje i preplitanje
a. i romana, karakteristino za Robinzona Krusoa D. Defoa (1719) i Sentimentalno
putovanje kroz Francusku i Italiju L. Sterna (1748), to e nastaviti i u XIX i XX veku
(npr. Portret umetnika u mladosti, D. Dojsa). Ima primera koji svedoe o preplitanju
a. i poezije, kao to je to sluaj sa V. Vordsvortovom poemom Preludij. Tokom XIX i XX
veka a. dobija razliite oblike, a neka od najznaajnijih ostvarenja u datom anru
potiu iz ovog perioda: Iz mog ivota. Poezija i istina J. V. Getea, Povest mog ivota .
Sand, ivot na Misisipiju M. Tvena, ivot i pisma . Darvina, Dnevnik jednog egoiste
Stendala, itd. U srpskoj knjievnosti najpoznatiji primeri a. su: ivot i prikljuenija
(1783, 1788) D. Obradovia, Biljeke jednog pisca S. Matavulja, Autobiografija B.
Nuia, Autobiografija o drugima B. Mihajlovia Mihiza.
MEMOARI2: (fr. mmoire seanje, uspomena), prozno delo u kojem autor pripoveda
svoje uspomene o prolim dogaajima. Iako se esto izjednaava sa autobiografijom,
smatra se da se m. od nje razlikuje po tome to zanemaruju prikazivanje privatnog
ivota autora, te je pripovedanje ovde vie usmereno na opisivanje istorijskih,
drutvenih, politikih i kulturnih zbivanja u kojima je autor neposredno uestvovao ili
je bio njihov svedok. Subjektivnost autobiografije odlikuje i m. utoliko to su svi
dogaaji prelomljeni kroz autorovu svest i to je za dogaaje o kojima je re vana
autorova pozicija u istoriji, drutvu ili kulturi jedne sredine. S obzirom na to da se m.
piu sa vee vremenske distance, pripovedanju o prolim vremenima posebnu
autentinost daje autorov komentar koji rasvetljava uzroke, posledice i okolnosti pod
kojima su se odigrali odreeni dogaaj. U veini sluajeva m. nastoje da prue
sveobuhvatnu sliku jedne epohe, a u tome vanu ulogu imaju portreti savremenika
kojima autori m. posveuju naroitu panju. U pisanju m. autori se slue
najrazliitijom graom, te se pored svog seanja oslanjaju na dnevnike, zapise,
biografije, autobiografije, arhivsku grau itd.
Kao knjievna vrsta m. potiu iz antike, kada su predstavljali vaan segment
istoriografije (npr. m. rimskih imperatora), da bi kasnije preuzeli funkcije koje su od
znaaja i za druge oblasti humanistikih nauka (npr. m. pisaca koji, pored ostalog,
otkrivaju genezu odreenog knjievnog dela). Od XVIII veka m. knjievnika postaju
iroko rasprostranjeni, a za srpsku knjievnost znaajni su m. S. Pievia, Prote M.
Nenadovia, J. Ignjatovia, S. Matavulja (Deset godina u Mavritaniji), a XX veku to su
politiki spisi revolucionara i ostalih angaovanih drutvenih delatnika, poput D.
osia i D. Medakovia (Efemeris). Meu poznatije m. u svetskoj knjievnosti spadaju
seanja ruskih generala ukova i Birjuzova, te Vinstona erila i Simon de Bovoar.
Isto, str. 423-424.

* :3
-
.

{ . ... }

- :
.

{ . ... }
{=}
{ .
}

- :

.

( ) .
3 : . :
* :4
-

.
- .
4 . .

.
Fiction
Faction

.

.
.

.

.
5 : : . : -

. .

6 : : . : -

.

.
.
.

.
{ }-
.

.

.
. :
:
...

.

7 : : . : : .
: : . : : .
: .
{ .}-

.

.

{ }-

.

{-
}
.
< Last page of Al-Ghazali's autobiography in MS
Istanbul, Shehid Ali Pasha 1712, dated AH 509 (AD
1115-1116).

{ } . .
{ }-

.

{ }-
.
.
* :

( ).

.
.

.

.

.
.
.

.

.


.

.

( )
.
( )

.
.

.

.

.

( )

.
8 : : . : -
( )
( )
Vid. DAFLITO, Izabela Kamera: Savremena arapska knjievnost. Beograd: Zavod za udbenike, 2012,
str. 198-215.

= .

mehanizam
skruena molitva, prizivanje /Boga/
skrueno se moliti, prizivati /Boga/
dati, pruiti, omoguiti
odlikovati se
oponaanje, ugledanje, imitiranje
postii /uspeh/
prebrajanje, popis
preciznost, tanost
iskustvo
izraziti /miljenje/; dati
nevolja, kriza
izvaditi, izvui
uzeti /podatke/
dati ime, nazvati
ukazivanje; znak
priznanje, ispovest
b. lien, nemati, oseati nedostatak
uitak
predati se, ii za, ustremiti se ka
ukljuivati, obuhvatati
uzrujanost; emocija; gnev
zaista; meutim
kvalificirati
zanemariti, izostaviti
ostvariti, stvoriti, pronai
srednji, sredini, centralni
semenje
vulkanski
posle, potom
tumaenje, interpetacija, objanjenje
podudarati se, b. u harmoniji, odjekivati
osloboenost
otelotvorenje; plastino prikazivanje
izbegavati
istraivanje
sticanje; uenje
istraga, istraivanje, utvrivanje; tanost
kolebati se, b. zbunjen
fikcija

*
*
napredovanje, uspinjanje
prevoenje, prevod; ivotopis
* autobiografija
* biografija, ivotopis
esto (od)dolaziti, poseivati
dokumentarnost
upraviti, baciti svetlost
sadravati, u sebi ukljuivati, obuhvatati
domoi se
ogoljavanje
nezavisnost; jedinstvenost; osamljenost
primanje
meusobni kontakt, dodir
odlikovati se, izdvajati se
suzdravati se od
b. olakano, postati lako
imati hrabrosti, osmeliti se
kretati se, ...
celina, zbir
nadzornik, uvar
bos(onog)
pun, bogat, sadrajan
podstaknut, izazvan
zakon, definicija, ...
poetak; novost; mladost
otrina
teiti za, i. na umu, obraati panju na
ostvariti
//
lava, magma, lavina

iskustvo
ticati se
greka, greh, zlodelo
k. pokazuje, dokazuje
unutranjost, unutrina due

* u dubini svoje due
smisao, znaenje
pokazatelj
greh, krivica, prestup, zlodelo
dodatak, dopuna
irenje, rairenost
(nadaleko) rairen, k. ima prou
metak
kontrola, cenzura, nadzor
dok
(ob)lik, forma, izgled, ...

svetiljka, lampa
nanizati, navesti; lepo izloiti
navoenje; skladno izlaganje, prianje
svojstvo, odlika
bdenje
diplomata; dravnik; politiar

nain ivota, ivotopis, biografija; pria,
hronika; junaki roman
ispunjavati
b. svedok, oevidac
oblikovati, stvoriti
stranica
sortirat; sastaviti, sainiti, napisati /knjigu i
sl./
sufijski nain ivota, sufizam, misticizam

greka, zabluda, gubitak, propast
udan, neobian, zanimljiv
derviki (religiozni) red, tarikat, versko

bratstvo; put; nain ...
dobiti /odgovor/, domoi se

go, nag
vratiti se do
prikazati, dati
otpustiti, smeniti, udaljiti s /posla, dunosti,

poloaja/
teak
dananji, najnovoji, savremen
strana; pazuh
dati se na, prihvatiti, uzeti
dubina
interesovati se za; ukazati
nasilje
interesovati se za
stvaran, realan, materijalan

(nad)savladati
otkriti /tajnu/; dati uspeh
mladost; hrabrost, junatvo

nametnuti
podrobno izloiti
aa
prolo (davno) vreme, davnina
= =
uzor, primer; utrt put
pripovedaki
narativnost
represija
pravilo; zakljuak po analogiji, ...
nesvesnost
) > ( ) (
nije dugo potrajalo, a; uskoro, odmah je
zadovoljstvo
sabrati, sastaviti, skupiti
primetiti
b. sklon, naklonjen
stvoritelj
strog
gorljivi pristalica, fanatik
sufija, mistik
k. sadri, obuhvata, u sebe ukljuuje
teak, nerazumljiv
razliit
kontradiktoran, oprean
idealizam
tok
borba, bitka
protivan, suprotan
kruenje, obratnik
memoari, zapisi, uspemene, seanja, dnevnik
k. se okoriuje, iskoriuje, koristi
uzet, dobijen /podaci/

otvorenost, iskrenost
sadraj
ivotni
k. pridaje znaaj
vojni pohod, rat
k. je naspram
ogranien
izgled, crte
dostignua
nejasno
spasilac, izbavitelj, oslobodilac
obeleen, oznaen
mesto, poloaj
tkivo; mrea; tkanina
nepotpunost, nedostatak
duevne pojave, psiholoki problemi
anegdota, dosetka
teiti ka, ciljati
preovladati, nadvladati
nadzor, kontrola; prevlast

jedinica; manjina
prouzrokovati
budnost, oprez(nost), obazrivost
dnevnik
(-- /)

.

.

:
.
. (=)

.
.

.

/ .
.
- -
.

. .

.

.

: (=)
.
.
.

.

(= ) :

.
. .
(= ) .
.
.
. .

.

. .
unititi, istrebiti
(u)zapisati, uneti
kraj (ivota), smrt(ni as)
goniti, terati (pred sobom)
eleti
Franci, Evropljani
prebroditi, savladati /opasnost/
verodostojnost, sigurnost
dati da; (iz)diktirati
pisanje
zai, umeati se meu, proimati
(iza)odabrati
izvetaenost
potpis
b. mogue, omogueno, b. lako

nagrada
jama
odvaan, hrabar
(pri)spremiti
zatvoriti
zarobljavanje
opsada
(is, pro)kopati
navesti, naterati
_ _
nastupiti, doi /vreme/, poeti
Hama /npl. u Siriji/

oslobaanje, izbavljenje, spas
zameten, izbrisan, star, pohaban
_ _
ii /putem/, postupiti
smesti se
iznenaditi, zauditi
glasnik
b. (imati za) cilj, nameravati, teiti za
falsifikovati
razlog; sredstvo; put, nain
tamniar
tunel
mir
poslati, otpremiti u
svedoanstvo; citat; prepis
odrasti, postati mladi

odvaan, hrabar
dozivati, zovnuti
) (
(po)tekoe
izai, otputovati, ...
) (
izloiti opasnosti
Sinaj(ska gora)
Oront /reka u Siriji/

izbrisan, iezao, izgubljen
pouka
tap, palica, skriptar

poklopac, kapak
okov
uteha, radost, olakanje
vitetvo; junatvo
nametnuti, odrediti /porez i sl./
porez, danak
okov
razum, dua, srce; jezgro, sr
slavan, uven
k. uzima sebi u drutvo, k. se sprijateljuje

sa
ravnotea
rupa, prokop, tunel
umanjiti, skratiti
bojati se, plaiti se
pravi put, uputa, voenje
uzvisina, brdo
potenje; lojalnost
imenovati (postaviti i sl.) za namesnika

(guvernera, upravitelja i sl.)
dovesti
izgubiti nadu u, oajavati zbog
:
: : . :
: . :
, :
, , . :
, 2008.
http://www.arab-ency.com

( )

.
:
.

(
)
.

.

. .
.
.
.

.
:

.

.
.

.

.
.

.
-

...
.
.
.

.
. : .

... :

.

..

. .
.

:
! ... .
:

.

.
.
odbijati, odbiti
) (=
nagrada, plata, honorar

sloiti se, saglasiti se s
) (
dovoljno (obilno) dati
kolebati se izmeu
iskrenost, odanost
izdavati se za, tvrditi; zahtevati
sumnja
traiti utoite (zatitu, pomo, spas) od
(kod)... od (protiv)
koristiti se, upotrebiti
>
nerado, protiv volje; kriomice
prii
biti, postati
istroiti se
zanemariti
blagosloviti, dati sreu
vid
b. oprezan; spremiti se
vladati, b. gospodar situacije
polako se uzdizati, (postepeno)
napredovati
postepeno uzdizanje, napredovanje
pobonost, religioznost
//
poravnjanje /rauna/
recitovati, (pro)itati
sresti; primiti
grubost, surovost
lienje; iskljuenje
smatrati, misliti, verovati
zavriti; proitati /celi Kuran/

stid, sramota
stidljiv
ponienje, sramota, stid
podsticaj, pobuda, pokreta, uzrok

ponienost, niskost, prezrenost
greh, krivica
blok, prebivalite, kua, stan
jednolinost, monotonija
muevno doba
proklet
podii na visok poloaj
blagost, nenost
finoa, tananost
blistav, sjajan
zla kob, nesrea

saaljenje
grom
malian, deak; mladi
vrst
detinjstvo, deatvo; mladost
dosaditi, b. sit ega, ne moi podnositi

buka, galama, vreva
slep
poniznost, niskost, prezrenost
zamenica, ...
tajno pismo, tajna, talisman
derviki (religiozni) redovi, verska

bratstva

_ _ _
b. slab, ne moi, b. nesposoban
sterilnost, neproduktivnost
stareina, poglavar
nadoknaditi
(za)misliti, uporeivati, ...
ponos; velianstvenost,...
odsutni; gr. = tree lice

pomoi, otvoriti
mrzeti, oseati odvratnost prema
otkrivanje
sutina, sr
prekoriti, pokuditi, osuditi
zagonetka
nadimak
veseo, radostan
protivrean
_ _ ) (
(iz, o)zbrisati
sredite, jezgro, stoer
neispravan, zbrkan, poremeen;

hermetian
gorina
(zlo)koban, nesretan
zbrkan, nesreen, nejasan
snaga, potencijal, sposobnost
ruan
zaboraviti
veo
mravi
: . : :
: . :
: . :
Taha Husein, Dani, prevod i pogovor Nijaz Dizdarevi. Sarajevo: Svjetlost, 1979.

) - )

.

. /

. - -
.
:
. .10
.

.
-

Ehnaton je bio egipatski faraon iz osamnaeste dinastije. Vladao je u XIV veku pre n. e. Ehnatonova glavna
10
ena bila je Nefertiti, koja je poznata po uvenoj bisti koja se uva u Egipatskom muzeju u Berlinu.
.

.
:
.

.

.

.
:

:

: ( )
( )
:
()
: ( -) ( )
() ()
:
..
11
. : ..
..

. :
.. .. .. .

.

.
.

:
.. .
{= } .
: .. .
11

.

.
.

.
.
.

.
>>
.

.
.
.

:
..

.. .. ..

.. ..
..

.
.

.

.
.

. .
.
.

.
: - -
..

.
.

.
.
.

.
.
:

..
..

.

. .
.

. .
12
.. ..
..
..
..
:

.
..
..

..

..
-
.. ..

.. ..

..
..

..
..
..
.. ..
12 : . :

.. ..

..

.. ..
..

..
..
...

..

..

! .. ..
.. .

.. ..
..
! ..
!..
..
! ..

.
..

...

..

: .. ..
{=}
:
! ..
:
! ..
..
.. ..

!..

.. ...
.. ..

..
.. ..

..

{= } {=}
:

..
.. ..

.. ..
... ..

..
..
.. ..


..
...

.. :
: !..
.. {=
} ..

..

{=} ..
! ..

..
..
..
.. .. ..
.. ! ..
..

.

.
Veba: prevod s arapskog na srpski jezik:
13
Veba 2.
13 : . :
Veba 1.
Veba 3.
14
14 : -
smatrati da je dobro da; odabrati, dati

prednost
_ _
odbijati
dozvoliti, dopustiti
izumeti, izmisliti
odlikovati se
posluiti se varkom, obmanuti
protestvovati, dii glas

podnoenje, trpljenje, izdrljivost;
mogunost
(naj)-pohlepniji, -eljniji
kriom pogledati
posvetiti, b. veran, odan, privren

proglasiti krivim, osuivati
(po)vratiti
nasuprot, prema, pred
(iz)obilje
nai inspiraciju
posve iscrpsti, izliti sve /suze/
projekcija, ... Mufti, str. 656.
dati udeo, doprineti
insistirati
sluanje
) (
koditi, tetiti
okvir, ograda
upoznati se s
uobiavati
potapanje, preplavljivanje; preteranost
na juri zauzeti, nasrnuti na
spreiti
b. zadovoljan
traiti, moliti
odjednom progutati
primorati na
(iz)recitovati
(naj)-kukaviji
obuzimati, spopadati
skliznuti, padati
premeten
prezirati, oseati odvratnost prema

emocija; nadraaj, uzbuenje
tei, curiti
pomisliti
udan, zapanjuju
ist, pravi, iskljuiv
krtost, tvrdiluk
novotarija, novina, novo uenje
improvizacija
vulkan
luka; primorski grad

zaslepiti /pogled/
oholo dii glavu, odvaiti se (na, protiv)
otelotvorenje, prikazivanje
ukazati se, izai na videlo, (raz)otkriti se,

doi do izraaja
izbegavanje, uvanje
raspitivati se o
) (
ustruavati se, kloniti se, izbegavati

stati u zasedu, (o)ek(iv)ati
vraati se
peti se
zgriti se, skupiti se
kanal; vrt (na uzvisini)
stradanje, povreenost
gledati u
objanjenje uzroka, obrazloenje
posvetiti se, iskljuivo se baviti
bacati (kamenje) jedan na drugog, jedno

drugom dobacivati
svitnjak, ukur
udeti, eznuti za
ispitivanje, istraivanje
praktino obavljanje
vrsti se drati, ostati pri, ustrajati u

vui svako na svoju stranu
uivanje (dobijanje) blagoslava
ozbiljan
zid
ozbiljan
privui
vrstina, otpornost, postojanost,
izdrljivost
povez
dobrotvorno drutvo
podstrek, inicijativa
iskriviti se
kretanje, gibanje
rub, ivica; vrh; obala
_ _ =
b. jogunast, tvrdoglav, nepokoran
smatrati, misliti, verovati, raunati

dobroinstvo; milostinja
uputiti da naui napamet
+
>
s obzirom na, na osnovu

trudnoa
nenost
posed, vlasnitvo
lukavstvo, varka, trik
b. stidljiv, srameljiv
//
daska, drvo
ugrabiti, istrgnuti, oteti
(u)gasiti se
ustrajan, neumoran, revnosan, marljiv
(po)tajno, kriom
bolest
(us)trajati, ostati
* (sve)
nesrea
smisao, znaenje; znak
//
suze
pribliiti se, primaknuti se
blizina; pribliavanje
liti /suze/
seati se; spominjati
krivica; greka
duhovni; umni, mentalni, intelektualni
zaprepaenje, uenje
k. odbija
molba; nada; oekivanje
ozbiljan, staloen, pribran
b. zadovoljan, saglasiti se, pristati na
leanje
streljanje, gaanje
prolazan, kratkotrajan, nestalan

blistav; lep, divan; vedar
vika
vrea, torba
ponos; ala; oholost
brak
psovati, grditi
zatvoriti
zatvorenik
prianje, skladno izlaganje
(ivotni) put; karijera, ...

sauvati, spasiti, izbaviti, ... Mufti, str.
670.
(nametljivi) prosjak
poeti
strasno se zaljubiti, jako (za)voleti
zauzetost, briga
glavna (najvea) briga; potpuno

zaokupljen (obuzet)
nevolja; nevaljalost, svojeglavost
vosak, sveice
(sluajno) naii na
strpljenje
vika
limen
soko
valjanost, ispravnost, estitost
b. uporan, ustrajati u
malen, sitan, slab, mrav; mizeran, bedan
udariti, tui, ...
teta, tekoa, nevolja
>
beskoristan
faza, period, ... Mufti, str. 896.

b. savremenik, iveti u istom veku (kad i)
zagrliti
suza; seta, tuga; objanjenje
otkriveno mesto, napolju
strastveno voleti, zaljubiti se u

vrag, avo
kazna
_ _
prionuti za, posvetiti se
komentarisati
pribei
bolest, slabost
dob, uzrast; ivot
dugo (po)iveti
dubina
div, gorostas
zadravati, spreavati u, odvraati od

jaukanje
praznini poklon
obiman, mnogobrojan
b. ljut, (raz)ljutiti se
pokriva; poklopac
odsutnost
izvrstan, izvanredan, odlian, divan,

budan
fanel; potkoolja; pl. tak. = donje rublje
b. (ludo) zaljubljen u
izrezati na komade, ...

i. uroenu osobinu, b. po prirodi
naklonjen (nadaren) za
umaknuti, iskliznuti, izolovati se
batinjanje po tabanima; drvo
Vezuv /vulkan u Italiji/

odluujui, konaan, definitivan
dobiti, primiti /novac/; epati,

(po)grabiti; uhvatiti
ikada; c. neg. = nikada
stanovati, iveti, prebivati

maska; veo
(dobro) sakri(va)ti, tajiti
suzdrati, priguiti, pritajiti /gnev/

b. umoran, zamoriti se, sustati, klonuti
bubreg
dovriti
peina, pilja
kesa, torba, vrea
gajiti
mahati
ljubazno postupati, b. blag (popustljiv)

prema; maziti
smekati se, popustiti
zapevati; komponovati
zadovoljstvo, uivanje
bala, pljuvaka
(pro)kleti, proklinjati
poduavati
igrati se, zabavljati se, razonoditi se
natopljen
k. razmotri, razmisli, zamiljen

skriven
k. saosea s
uivanje
odsutan
izvrstan, odlian, vanredan
k. treperi, vibrira, drhtavi /glas/
upornost, izdrljivost, marljivost
drag; prijatan, ugodan
pokreta; motor
bie, stvorenje
zastrauju, straan
razmaen
pl. tak. = suze
pubertet
nemiran, uznemiruju; dosadan
k. moli, prosi
podroban, iscrpan
uzet, crpljen
musala /mesto za molitvu na otvorenom

prostoru/; kapela
izgled; manifestacija, ispoljavanje; pojava
poznat
(za)mrzeti, ne podnositi, oseati
odvratnost prema
ostati
mesto zasede; skrovite
b. (postati) dosadan, dosaditi, dojaditi
ubrus; pekir
k. navaljuje, nasre, obruava, napada

mehr /obavezni venani dar eni od
mua/
zanemaren
kormilar
opisan
k. otima, grabi
(iz, na)rasti
mrav, bled
b. iv
himna, poema
preporuiti, savetovati, upozoriti na
> ()
od ranog detinjstva, od malih nogu
potroiti se
suprotan; oponent
ljubitelj; amater
alfabet
lokomotiva; voz
pravac, smer, kurs

opratanje (pozdravljanje) na rastanku;
ispraaj
ednost, pobonost
razneti, rairiti, raspodeliti
roditi /dete/, ... Mufti, str. 1646.

svest; spoznaja
ozbiljan, staloen, smiren
(pro)liti
pouzda(va)ti se u /Boga/; prepustiti

posvetiti panju

( )
. .

.

.

.
.
. .

. .

:
.

.
:
.
Le Pain Nu : .
.
For Bread Alone
.

: .

{=}
.

.

.

:
.

.
:
.

.

.

.
.
15
. :
! ! !
. :
. . . .:
. .
. .:
. .
15 : .
. : .

.
.
.
.:
.
. [] .:
. . . :
. - .
. . .
. : .
.
. . . . . : . .
.:
. .

. . . . . .
.

-
. . . . .
. . . . :
. . .

.
.
. . . ..
. . .
.
. . . . . .
. . . .
.
. .

. . .

. .

.
. .

. : .
. . .

. . .
.

. . . .
. .
.
. . . . .
.

.
. . . .
. . .:
.
. . .
! . . :
!
. . .
. . .
[]...

. .
:

. . . .
.
.
.
. . .

. .
.

:
.
. .

poslednji; kraj
uputiti na
baviti se, b. zapolen
taban, stopalo
oputenost, klonulost
granica, mea
obuhvatiti, zaokupiti
nasloniti se na
sme
odvratnost, gaenje
nokat
oduevljenje, odobravanje, divljenje
silovati
probuditi se
(do)voditi do
prouzrokovati gubitak, liiti, oduzeti
nagovoriti, ubediti
(po)dignuti
izazivati bol
berberski
baviti se
izbijati, izlivati se
ispruiti se (potrbuke, na lea)
povlaenje
okliznuti se
probuditi
beda, nematina, nesrea
otkriti, saoptiti
pljunuti, pljuvati
glavica luka
blud, prostitucija
bludnica, prostitutka
klokotati, kvrati
crnobela (pegava, arena) boja
gutanje
pomokriti se
duvan
ruenje
izvirati, (iz, pro)razliti se
unitavanje
rasti
procuriti
lutanje, besposliarenje
prosjaiti
prosjaenje
Tetuan /npl. u panskom Maroku/
uzimati
dopreti, stii, dotaknuti se
(is)pljuvati
penzija
omotati se, ogrnuti se
pobljuvati se, povratiti
krijumarenje
suv, (o)suen
visok stepen; ozbiljnost

skakavci
nesloga
bos(onog)
mladost, poetak
pojas, kai
b. pun; obraati panju, pridavati
vanost
) (
ekspedicija
crta, linija; podruje, oblast, sfera,

mesto
vriti veliku nudu
izmet
priguiti /glas/
kucati, lupati
nadomestiti
vrteti se u glavi, onesvestiti se
blud, prostitucija, razvrat

b. (is)proliven; (is)potei, izliti se
krvariti
vrtoglavica
patrola
muice
mlitav, klonuo, nemoan, trom
nogom udariti
>
popodne
plivati
povui
ukrasti; oteti, opljakati
(na, za)kaljati (se)
burmut
(u)utati, umuknuti
pijanica; pijan
(o)zguliti
lanac, red, niz

* planinski venac
lestve, stepenice
letimian, povran, zalutao /pogled/

b. slian, liiti na
opsovati, izgrditi
poeti
polovina
(po)aliti se na
pomirisati
jarbol
jasno (otvoreno) govoriti, otvoreno
izneti
vritati
b. dobar
zaepljenost uiju, gluvoa
buka, graja
udariti, tui
juriti za
oterati
isplivati, izroniti
muka; tama, mrak

slab, nemoan, iznemogao, oronuo,
propao, ostario
plivati, plutati
otkriveno mesto, vedro nebo
opuak
vakaa guma
//
b. naseljen,
tvrdoglav, uporan
sramota
izdravati
momak, mladi; deak
preplaviti, ispuniti
izdrobiti
vo; jaram (volova), plug
otvor, rupa
rairiti, razastreti
vrak /drveta/; grana
primetiti, zapaziti
pita; piroka
nasuprot, pred
uhvatiti, epati, zatvoriti, uhapsiti
prihvatiti, ... Mufti, str. 1161.
(is)pred
prljav, pogan, neist
komad, deo, pare
stranjica
(od, po)skoiti
suzbijanje; represija
grohot, cerekanje
njegov nasuni hleb (svakodnevna
hrana)
moi, b. u stanju
e
k. pri, k. (iz)nagriza
kiosk
nasuni hleb; dovoljna koliina hrane
aa
mahati
vakati, gristi
prokletstvo
zadihati se
mahnuti
prognanik
naslagan, nagomilan, nakupljen
beskunik, skitnica, probisvet
(iz)zamoren
bestidnost
nov
zabranjen
punjen, nadeven
izgaen, zgnjeen
lepljiv, ulepljen
preplaen, prestraen
nunik
pristanite, luka, dok
ala
skladite
zdrobljen, smrvljen
o kome se uti, preko kojeg se prelazi

utke
opasan zidom ili ogradom

(sa)vakati
stomak; eludac
crevo
groblje
k. tera na povraanje
proklet
kritiar
pojaan, ojaan
dati
zaboravljen
prokrijumaren
reljefan, isturen, ispupen
zakaen, privren
suv
proizvod, plodovi
smrdljiv, truo
otii (u), preseliti se u
skinuti, svui /odeu/,
relativan
tkanina; tkivo
osveiti, okrepiti
marginalan
doi na, spustiti se u
pobei, beati, utei
zadrmati, zatresti
tapom mlatiti
k. se nalazi
zaraza, pomor
posredan; posrednik
presija, tlaenje, ugnjetavanje
Dostupna literatura na srpskom jeziku je:

Reynolds, Dwight F., editor Interpreting the Self: Autobiography in the
Arabic Literary Tradition.
Izabela Kamera d'Aflito, Savremena arapska knjizevnost - str. 198-215.
Darko Tanaskovic, Golub koji nije postao ptica - str. 41-84.
Usama ibn Munkiz, Knjiga pouke.
Taha Husein, Dani.
Mohamed ukri, Goli kruh.
Memoarska proza kod Arapa 1

PITANJA
-
-
-
-
-
-
-

-
-
-

- ( )
-

Memoarska Proza Kod Arapa 1 - Tekstovi I Pitanja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Memoarska Proza Kod Arapa 1 - Tekstovi I Pitanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Isto, str. 423-424.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

skrueno se moliti, prizivati /Boga/

dati, pruiti, omoguiti

oponaanje, ugledanje, imitiranje

izraziti /miljenje/; dati

dati ime, nazvati

predati se, ii za, ustremiti se ka

uzrujanost; emocija; gnev

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

ostvariti, stvoriti, pronai

srednji, sredini, centralni

tumaenje, interpetacija, objanjenje

podudarati se, b. u harmoniji, odjekivati

istraga, istraivanje, utvrivanje; tanost

kolebati se, b. zbunjen

upraviti, baciti svetlost

sadravati, u sebi ukljuivati, obuhvatati

nezavisnost; jedinstvenost; osamljenost

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

odlikovati se, izdvajati se

b. olakano, postati lako

imati hrabrosti, osmeliti se

kretati se, ...

pun, bogat, sadrajan

zakon, definicija, ...

poetak; novost; mladost

teiti za, i. na umu, obraati panju na

lava, magma, lavina

greka, greh, zlodelo

unutranjost, unutrina due

greh, krivica, prestup, zlodelo

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

(nadaleko) rairen, k. ima prou

(ob)lik, forma, izgled, ...

nanizati, navesti; lepo izloiti

navoenje; skladno izlaganje, prianje

diplomata; dravnik; politiar

sufijski nain ivota, sufizam, misticizam

udan, neobian, zanimljiv

derviki (religiozni) red, tarikat, versko

dobiti /odgovor/, domoi se

Memoarska proza kod Arapa 1, str.

otpustiti, smeniti, udaljiti s /posla, dunosti,

dananji, najnovoji, savremen

dati se na, prihvatiti, uzeti

interesovati se za; ukazati

stvaran, realan, materijalan

mladost; hrabrost, junatvo