УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
КАТЕДРА СТРАТЕШКИХ И ОДБРАМБЕНИХ СТУДИЈА

УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ

СИТУАЦИЈАМА

– ДИПЛОМСКИ РАД –

Ментор: Студент:
Др Зоран Јефтић Мирко Зечевић, 105/14

Београд, 2023.
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

2
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

САДРЖАЈ

1. Увод 4

2. Појам ванредне ситуације 6

3. Фазе догађаја ванредне ситуације 8

3.1. Пре ванредне ситуације 9

3.2. Проглашена ванредна ситуација 11

3.3. После ванредне ситуације 12

4. Снаге заштите и спасавања у ванредним ситуацијама 13

5. Појам цивилно-војне сарадње 15

5.1. Трећа мисија Војске Србије 17

6. Систем одбране у ванредној ситуацији 18

7. Улога Војске у ванредној ситуацији 20

8. Пример цивилно-војне сарадње за време ванредне ситуације 2014. године у

Републици Србији 25

9. Закључак 28

Литература 29

3
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

1. Увод

Ванредне ситуације се најчешће помињу уз појам катастрофе, као на пример у

контексту природних катастрофа, техничко-технолошких катастрофа или
здравствених и еколошких катастрофа. Све ове катастрофе резултују озбиљним
поремећајима у функционисању заједница и друштва. Штета настаје током и
непосредно након катастрофе, а укупан учинак опасног догађаја може да утиче
на економску, људску и еколошку безбедност.

Ванредне ситуације се према Закону о смањењу ризика од катастрофа и

управљању ванредним ситуацијама дефинишу као „стање које настаје
проглашењем од надлежног органа када су ризици и претње или настале
последице по становништво, животну средину и материјална и културна добра
таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће
спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због
чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере,
снаге и средства уз појачан режим рада“(Закон о смањењу ризика од катастрофа и
управљању ванредним ситуацијама, 2018, члан 2). Систем је организован у снажне
ентитете који доприносе смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним
ситуацијама, а поред Војске Србије ти ентитети укључују и ватрогасно-
спасилачке службе, полицију, Црвени крст Србије, Горску службу спашавања,
Ватрогани савез Србије, јединице цивилне заштите и остале организације са
посебним интересом за систем развоја и функционисања. У осигурању
безбедности и спремности за ванредне ситуације сви ентитети у систему играју
веома важну улогу.

У случају ванредних ситуација цивилно-војна сарадња има велик значај. Војска

Србије је основни субјект система одбране, а њена трећа мисија је усмерена
управо на подршку цивилним властима у супротстављању претњама безбедности.
У циљу стабилизовања ситуације и сигурности грађана, за време ванредне
ситуације веома је битна комуникација Војске Србије са другим државним

4
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

органима. Зато је битно јасно дефинисати линије комуникација, ауторитета и

одговорности за деловање у ванредној ситуацији. Из тог разлога се за
координацију и руковођење заштитом и спасавањем у ванредним ситуацијама
образује Штаб за ванредне ситуације.

Са обзиром да је у условима ванредних ситуација Војска Србије један од значајних

актера у њеном отклањању, поставља се питање какав је однос Војске Србије са
другим органима који учествују у отклањању ванредних ситуација? Прецизније
речено, каква је цивилно-војна сарадња у условима ванредних ситуација? Циљ
рада је да се прикаже и критички размотри цивилно-војна сарадња у ванредној
ситуацији, кроз законску регулативу, али и путем приказа ове сарадње за време
ванредне ситуације у Републици Србији током поплава 2014. године.

5
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

2. Појам ванредне ситуације

За дефинисање појма ванредне ситуације битно је приказати његову разлику од

појма ванредног стања. Врло често се ова два појма изједначавају и то не само у
речнику лаика и новинара, већ и у стручној литератури. Ванредно стање обухвата
случајеве који настају због природних катастрофа, епидемија, великих
елементарних појава и слично, а исти случајеви се ужим и прецизнијим термином
називају ванредне ситуације. Према томе, ванредно стање сматра се ширим
термином, који подразумева и ванредне ситуације (Аврамовић и Млађан, 2012).

Закон о смањењу ризика од катастрова и управљању ванредним ситуацијама

ванредну ситуацију дефинише као „стање које настаје проглашењем од
надлежног органа када су ризици и претње или настале последице по
становништво, животну средину и материјална и културна добра таквог обима и
интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или
отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за
њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и
средства уз појачан режим рада“ (Закон о смањењу ризика од катастрофа и
управљању ванредним ситуацијама, 2018, члан 2). У страној литератури под
ванредном ситуацијом мисли се на изненадан и јединствен догађај који доводи до
поремећаја редовних процеса и појава, одражавајући се на људске животе,
имовину и природну средину, односно доводи до дисфункције постојећег
друштвеног система (Бајрами и Шошкић, 2021).

Према Закону о одбрани Републике Србије дефинисани су појмови ванредног и

ратног стања, док се појам ванредне ситуације не помиње. Ванредно стање
дефинисано је као стање јавне опасности у којем је угрожен опстанак државе или
грађана, а последица је војних или невојних изазова, ризика и претњи
безбедности (Закон о одбрани, 2018, члан 4).

6
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Анализом дефиниција ванредног стања и ванредне ситуације аутор Дуловић

(2014) закључује да је ванредна ситуација блажи облик ванредног стања. Тачније
ванредну ситуацију види као стање које настаје када се не могу редовним
активностима спречити и отклонити последице које су изазване опасностима, а
мере које су предвиђене нису довољне. Ванредна ситуација може да прерасте у
ванредно стање (Дуловић, 2014).

Уз појмове ванредне ситуације и ванредног стања често се помињу ризик и криза.

Поменут појам ризик означава потенцијалну опасност по људе и материјална
добра и вероватноћу „настанка људских жртава, повређивања или траума, као и
губитка материјалних добара или других вредности“ (Бабић, 2012, стр. 197).
Поређењем ванредне ситуације и појма кризе, Ђукић (2017) ванредну ситуацију
сматра ширим појмом од кризе, јер је свака криза и одређена ванредна ситуација,
док ванредна ситуација не мора нужно да буде и криза. Ванредна ситуација се за
разлику од кризе најчешће решава рутинским оперативним процедурама у
оквиру постојећих капацитета организације (заједнице) (Ђукић, 2017). Аутори
Млађан и Кекић (2007) на тему дефинисања ванредне ситуације закључују „да је
ванредна ситуаиција веома битна парадигма у савременом сагледавању
безбедности“ (Млађан и Кекић, 2007).

3. Фазе догађаја ванредне ситуације

7
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Климатске промене, повећање становништва, убрзана урбанизација, разни

видови деградације животне средине, али и убрзани теничко-технолошки развој
допринели су да се интензитет и учесталост опасности по живот људи,
материјална добра и животну средину повећава. Зато је данас циљ сваког друштва
да ту угроженост ублажи усмеравањем капацитета ка планирању, организовању,
координацији, реаговању и оправку (Божовић, 2021).

Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама

усаглашен је са правилима међународног права и потврђеним међународним
уговорима.

МО
МЕН
АТ
НАС
ПРЕ ТАН ПРОГЛАШЕНА ПОСЛЕ
ВАНРЕДНЕ КА ВАНРЕДНА ВАНРЕДНЕ
СИТУАЦИЈЕ ВАН СИТУАЦИЈА СИТУАЦИЈЕ
РЕД
НЕ
СИТ
УАЦ
ИЈЕ
I ФАЗА II ФАЗА III ФАЗА
Слика 1. Фазе догађаја ванредне ситуације (аутор према Ђорђевић и Каровић, 2017)

Предузимање мера и правци деловања у ванредним ситуацијама су кључни за

успешно деловање у околностима ванредне ситуације. Догађаји који утичу на
настанак и развој ванедне ситуације могу се посматрати кроз више фаза, које су
приказане на Слици 1. Фазе приказане на слици подељене су у три сегмента, те
разликујемо:

 Прву фазу, тј. фазу пре ванредне ситуације, која се односи на период
свакодневног рада до момента настанка ванредне ситуације,

8
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

 Другу фазу, тј. фазу за време ванредне ситуације, која се односи на период од
момента настанка ванредне ситуације до њеног престанка;

 Трећу фазу, тј. фазу после ванредне ситуације, која се односи на период од
престанка ванредне ситуације и представља фазу отклањања последица
(Ђорђевић и Каровић, 2017).

3.1. Пре ванредне ситуације

Прва фаза ванредне ситуације, под којом се сматра период до настанка ванредне
ситуације, подразумева стварање услова за одговарајуће реаговање у ванредним
ситуацијама. Овај период обухвата следеће радње:

 Усвајање правних оквира који омогућавају употребу свих доступних

физичких и људских капацитета у случајевима ванредних ситуација;
 Спровођење превентивних акција са циљем смањења вероватноће настанка
и превазилажења последица ванредних ситуација;
 Развијање стратегија за превенцију и одговор, уз непрестано надгледање
показатеља и услова који би могли довести до настанка ванредне ситуације;
 Обавештавање и обезбеђивање информација о потенцијалним ризицима од
настанка ванредних догађаја који би могли представљати ванредне
ситуације;
 Проглашење ванредног или повишеног нивоа спремности штабова,
јединица и снага за реаговање у ванредним ситуацијама (Ђорђевић и
Каровић, 2017).

У Републици Србији смањење ризика од катастрофа, те превенција и спремности

како појединца тако и заједнице регулисано је Законом о смањењу ризика од
катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, који је ступио на снагу 2018.
године. Циљ доношења овог Закона је да се правно уреди систем смањења ризика
од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама, као део јединственог система

9
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

националне безбедности у Републици Србији. Први пут овај Закон уводи у

Републици Србији Регистар ризика као интерактивну електронску геофрафско-
информациону базу података о свим ризицима од елементарних и других
опасности на простору Републике Србије. Обавезе које се тичу израде докумената
које овај Закон доноси односе се на: Процену ризика од катастрофа, План
смањења ризика од катастрофа и План заштите и спасавања (Божовић, 2021).

Колико је битно дефинисање активности фазе пре ванредне ситуације указује и

оквир Међународне стратегије за смањење катастрофа (International Strategy for
Disaster Reduction – ISDR), који према публикацији из 2004. године „Живети са
ризиком“ садржи следеће компоненте:

 „Подизање свести о промени понашања у повећању рањивости;

 Развој знања: информације, образовање и истраживање;
 Политичка посвећеност и институционални развој или управљање;
 Рано упозоравање, надгледање и прогнозирање апликација и инструмената
за управљање ризиком: укључујући управљање животном средином,
коришћење земљишта и урбанистичко планирање, заштита критичних
објеката, примена наука и технологија, партнерство и умрежавање,
финансијски инструменти; физичке и техничке мере;
 Припремљеност за катастрофе, планирање у ванредним ситуацијама и
управљање ванредним ситуацијама“ (Божовић, 2021, стр. 39).

У прву фазу спада и проглашење ванредне ситуације. Ванредна ситуација се

проглашава одмах по сазнању од претње непосредне опасности њеног настајања,
а може се прогласити и након што је наступила, уколико се непосредна опасност
од наступања није могла предвидети или уколико није могла бити проглашена
одмах после сазнања због неких других околности. Ванредна ситуација може да се
прогласи за територију општине, града, као и за део или целу територију
Републике Србије (Ђукић, 2017).

10
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

3.2. Проглашена ванредна ситуација

Ова друга фаза ванредне ситуације настаје након настанка и проглашења

ванредне ситуације до престанка ванредне ситуације. У току офе фазе настаје
значајна реорганизација постојећих система, почетак рада нове функционалне
структуре, те руковођење реализацијом стандардних функција, којима се
обезбеђује непрекидан рад система управљања у новим условима (Ђорђевић и
Каровић, 2017).

Проглашење ванредне ситуације подразумева посебан режим рада и

функционисања свих елемената друштвене заједнице на угроженој териоторији.
Како истичу у свом раду Кршљанин и Каровић „проглашена ванредна ситуација
подразумева и специфичан правни оквир функционисања друштва и примену
посебних законских одредби и надлежности у поступању, обавезама ангажовања
и употребе организованих државних система (система одбране и
војноорганизационог система, цивилне одбране и цивилне заштите) и
расположивих ресурса друштва“ (Кршљанин и Каровић, 2015, стр. 155).

Штабови за ванредне ситуације образују се у циљу праћења активности на

смањењу ризика од катастрофа, те за координацију и руковођење у ванредним
ситуацијама. Састав, начин и организација рада штабова за ванредне ситуације
уређује се Уредбом о саставу, начину и организацији рада штабова за ванредне
ситуације (Уредба о саставу, начину и организацији рада штабова за ванредне
ситуације, 2020)

3.3. После ванредне ситуације

Трећа фаза, фаза после ванредне ситуације подразумева отклањање последица

ванредне ситуације и успостављање нормалног стања. Колико ће ова фаза трајати
зависи од последица. За ублажавање последица веома је битно превентивно

11
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

деловање. Њиме се неке неsреће могу избећи и спречити, док се значајан број
последица благовременим реаговањем може ублажити (Ђорђевић и Каровић,
2017).

Фаза након ванредне ситуације може да се назове и фаза обнове. Она пружа
могуђности за спровођење програма развоја, који ће се одредити у складу са
стеченим негативним искуствима, а то подразумева примену савремених норми.
Досадашње искуство указује да програм развоја након ванредне ситуације не
може да се реши без укључивања свих релевантних актера у програме развоја
друштва. Опасности које доводе до проглашења ванредних ситуација се према
последицама које испољавају на човека, материјална добра и животну средину
могу класификовати на следећи начин:

 „по интензитету - на основу броја жртава и обиму материјалног разарања,

разликују се: акциденти (број погинулих, повређених или угрожених од 1
до 1.000 људи), удеси (број погинулих, повређених или угрожених од 1.000
до 10.000 људи), катастрофе (број погинулих, повређених или угрожених
преко 10.000 људи), катаклизме (тотално разорена подручја са незнатним
бројем преживелих лица);
 према узроку - ватра, вода, експлозивне и токсичне материје, епидемије
итд.;
 по пространству - опасности које покривају ужу или ширу територију или
је непосредно угрожавају“ (Кршљанин и Каровић, 2015, стр. 157).

4. Снаге заштите и спасавања у ванредним ситуацијама

Проглашење ванредне ситуације захтева стварање специфичног законског

оквира, који омогућава употребу и ангажовање свих расположивих ресурса

12
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

друштва у заштити и спасавању. Могућност настанка ванредне ситуације узрокује

непрестану потребу друштвене заједнице за проналажење адекватног одговора на
испољене безбедносне претње. Њене припреме за функционисање у ванредним
приликама представљају непрекидан и сложен процес. Снаге заштите и
спасавања у ванредним ситуацијама организује друштвена заједница (Кршљанин
и Каровић, 2015).

„Снаге система смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним

ситуацијама су:

 штабове за ванредне ситуације,

 јединице цивилне заштите,
 ватрогасно-спасилачке јединице,
 Службу 112,
 Полицију,
 Војску Србије,
 Црвени крст Србије,
 Горску службу спасавања,
 Ватрогасни савез Србије,
 Савез радио аматера Србије,
 поверенике, односно заменике повереника цивилне заштите,
 грађане, удружења грађана и организације чија је делатност од посебног
интереса за развој и функционисање система.

Јединство деловања ових субјеката обезбеђује се преко Националне платформе за

смањење ризика“ (Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању
ванредним ситуацијама 2018, члан 13).

Начело поступности при употреби снага заштите и спашавања и средстава у

ванредним ситуацијама истиче да се прво користе снаге и средства са територије
јединице локалне самоуправе. Међутим, када се те снаге и средства покажу као

13
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

недовољне, „надлежни орган обезбеђује употребу других снага и средстава са

територије Републике Србије, укључујући полицију и Војску Србије када је то
потребно“ (Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним
ситуацијама, 2018, члан 6).

У случају када учествују јединице Војске Србије у заштити и спасавању, њима

командује њихов старешина. Војска Србије према важећим стратегијским,
доктринарним и законским документима има помоћну улогу у ванредним
ситуацијама, што се у пракси показало као нужност (Савић, 2015).

5. Појам цивилно-војне сарадње

Војска је одувек била и остала врло битан друштвени слој и важан сегмент
државне структуре. Она пружа основу и подрушку за ефикасно функционисање
система одбране и механизама политичке власти. Уз то она располаже највећом
физичком силом у заједници, гарант је безбедности и потребна оружана снага за
заштиту националних интереса. Због свега наведеног војска у свим политичким

14
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

системима, државним и правним устројствима је предмет контроле највише

државне власти. У демократском друштву место и улога војске отвара питање
савремених и будућих цивилно-војних односа, односно. цивилне контроле војске
(Тодоровић, Михић и Ристић, 2012).

Цивилно-војна сарадња обухвата све активности сарадње и координације цивила

и војске на терену у циљу пружања подршке задацима и мисији коју војна
јединица извршава. Под цивилима се сматра у овом случају цивилно
становништво, локални надлежни органи власти, домаће и међународне владине
и невладине организације и агенције у зони одговорности војне јединице
(Иваниш и Јефтић, 2009).

Смисао цивилно-војне сарадње је успостављање веза између војних и цивилних

представника на одређеном простору и на одређеном нивоу, да би се подржаним
активностима с обе стране допринело постизању војних, али и заједничких
интереса. Успостављањем ове сарадње очекује се следеће:

 „Постизање реалних и употребних предности за јединицу,

 Повећање безбедности сопствених снага,

 Успостављање поверења између Војске и цивила“ (Јефтић, 2009, стр. 105).

Иако је сарадња између војски и цивилног становништва позната од настанка

првих војних формација, увођење концепта војно-цивилне сарадње у
међународним операцијама за решавање проблема са цивилним аспектима
довело је до формалног дефинисања теоријске основе цивилно-војне сарадње.
Најчешће се ова сарадња везује за мировне мисије, али је Република Србија, као и
још неке земље, цивилно-војну сарадњу развила и уредила као функцију војске
имплементирану кроз три мисије. Под тим мисијама подразумева се одбрана
земље, учешће у мировним мисијама и помоћ цивилним органима у случају
несрећа (Јефтић и Роквић, 2014).

15
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Јединствена функција државе је заштита одбрамбених интереса, а она се

реализује кроз војну и цивилну одбрану. Војска је носилац војне одбране, док се
остале снаге и субјекти одбране ангажују у цивилној одбрани, а Војска им пружа
подршку (Карапетровић, 2016). Према Доктрини Војске Србије, „подршка
цивилним властима у супротстављању претњама безбедности остварује се кроз
помоћ цивилним властима у супротстављању унутрашњем угрожавању
безбедности, тероризму, сепаратизму и организованом криминалу и кроз помоћ
цивилним властима у случају природних непогода, техничко-технолошких и
других несрећа“ (Доктрина Војске Србије, 2010, стр. 12). У поменутим случајевима
подршке цивилним властима Војска предстаља помоћну снагу, односно ангажује
се као помоћ и подршка снагама МУП-а (са изузетком у побунама са елементима
сепаратизма) (Кековић, Комазец и Милиновић, 2011).

Општи индикатори стања цивилно-војних односа могу се приказати као:

 Улога оружаних снага ван војне сфере,

 Начин решавања сукоба и неслагања између војних и цивилних власти,
 Ставови које војни и цивилни лидери имају једни према другима,
 Квалитет политике која настаје из цивилно-војне интеракције (Тимотић,
2000).

5.1. Трећа мисија Војске Србије

Већ смо поменули три мисије Војске, где се као трећа мисија наводи помоћ
цивилним властима у супротстављању претњама безбедности. Да би реализовала
трећу мисију и задатаке који су пројектовани у оквиру ове мисије, Војска изводи
следеће операције:

16
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

• Акцију превентивног стационирања снага, која је усмерена на подршку

цивилним властима, посебно у сузбијању тероризма и активностима
против побуњеничких група;
• Антитерористичку операцију, која подразумева војне активности
примењиване у мирним условима и у случају оружаних сукоба са циљем
пружања помоћи цивилним властима у сузбијању терористичке
активности;
• Операцију сузбијања побуне, која обухвата војне активности током мира,
ванредних стања и оружаних сукоба, у случају избијања оружане побуне на
било ком делу територије државе (Кековић, Комазец и Милиновић, 2011).

Према Доктрини Војске Србије операције цивилно-војне сарадње заснивају се на

принципима који регулишу војно усмеравање цивилно-војне сарадње и цивилно-
војне односе. Успех у извођењу операција подршке зависи од: непосредне сарадње
и координације с државним органима који руководе свим снагама на угроженом
подручју и од употребе потпуно оспособљених и опремљених јединица Војске
Србије (Доктрина Војске Србије, 2010).

Цивилно-војна сарадња у Војсци Србије организована је на стратегијском,

оперативном и тактичком нивоу. Сваки од органа цивилно-војне сарадње на
тактичком нивоу има додељену територијалну зону за коју је одговоран (Јефтић,
2009).

6. Систем одбране у ванредној ситуацији

17
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Систем одбране Републике Србије је према Закону о одбрани дефинисан као „део
система националне безбедности који представљају јединствену, нормативно,
структурно и функционално уређену целину, чији је циљ заштита суверености,
независности, територијалне целовитости и безбедности Републике Србије од
свих облика спољњег и унутрашњег угрожавања у миру, ванредном стању и
рату“ (Закон о одбрани, 2009, члан 4). Систем одбране је део система националне
безбедности чији капацитети треба да се ангажују у ванредним ситуацијама
(Слика 3) (Дуловић, 2014).
Слика 3. Систем националне безбедности Републике Србије (Дуловић, 2014)

Структура система националне безбедности која је представљена на Слици 4,

приказује одређеност у ужем и ширем смислу. На слици се види да систем
националне безбедности у ужем смислу чине систем одбране, заједно са снагама
Министарства унутрашњих послова, безбедносно-обавештајним системом,
привремено формираним органима и координационим телима. Док у ширем
смислу систем националне безбедности чине највиши органи законодавне,
извршне и судске власти (Кршљанин и Каровић, 2015).

18
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Слика 4. Структура система националне безбедности (Кршљанин и Каровић, 2015)

Као што се види и на слици 4, систем одбране чине: органи законодавне и

извршне власти, Војска Србије, цивилна одбрана и други субјекти који су значајни
за одбрану. Сваки од ових субјеката има своју улогу у ванредним ситуацијама.
Тако органи законодавне и извршне власти обезбеђују стабилно функционисање
система одбране Републике Србије у миру, рату и у условима ванредне ситуације.
Цивилна одбрана усмерена је на одбрану без коришћења војних средстава,
осигуравање ефикасног функционисања државних институција, пружање
заштите и спасавања и стварање услова за живот и рад грађана. Под другим
субјектима у систему одбране мисли се на институције из области дипломатије,
економије, образовања, безбедности, здравства, науке и иноформисања и остала
правна лица која својом делатношћу могу да допринесу функционисању система
одбране (Ђорђевић и Каровић, 2017). О улози Војске Србије, као делу система
одбране у ванредним ситуацијама биће речи у наредном поглављу.

7. Улога Војске у ванредној ситуацији

19
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Према Закону о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним

ситуацијама Војска Србије пружа помоћ у заштити и спасавању на захтев
Републичког штаба за ванредне ситуацијама у условима када друге снаге и
средства система нису довољне за заштиту и спасавање људи, материјалних и
других добара од последица катастрофе (Закон о смањењу ризика од катастрофа
и управљању ванредним ситуацијама, 2018, члан 26). Стратегија одбране
Републике Србије донета 2019. године истиче да ефикасна заштита и спашавање
становништва у миру, ванредном стању и рату има посебну важност за безбедност
Републике Србије и њених грађана. Због тога је битно да се за превенцију,
правовременог и делотворног одговора за ванредне ситуације обезбеди
функционална интеграција служби од интереса за заштиту и спасавање и
управљање ванредним ситуацијама, као и да се изгради систем за јавно
узбуњивање на територији Републике Србије (Стратегија одбране Републике
Србије, 2019).

Према важећим законским и стратегијским документима уочава се да Војска

Србије има помоћну улогу у ванредним ситуацијама. У условима ванредног стања
употреба Војске регулулисана је законом, а усклађена са Планом мобилизације
Војске Србије, Планом употребе Војске Србије и одлукама председника
Републике.

Министарство одбране прати надлежности органа одговорних за ванредне

ситуације. Министар одбране је члан Републичког штаба за ванредне ситуације,
док су команданти и чланови команде оперативних нивоа чланови покрајинског
и окружних штабова за ванредне операције, а међу члановима градских и
општинских штабова за ванредне ситуације су команданти и чланови команди
тактичког нивоа (Јефтић и Роквић, 2014). Штабови за ванредне ситуације су
надлежни за доношење наредби, закључака и препорука, као и о одлука о
употреби снага и средстава за реаговање у ванредним ситуацијама са ресусима
којима располажу. Међутим, што се тиче ангажовања и командовања јединицама
Војске у ванредној ситуацији, надлежност припада Здруженој оперативној
20
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

команди (Ђорђевић и Каровић, 2017). Систем командовања Војском Србије у

подршци цивилним властима приказан је на слици 2.

Слика 2 . Систем командовања Војском Србије у подршци цивилним властима (Доктрина

командовања у Војсци Србије према Ковачевић, 2020)

21
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Које ће се снаге војске ангажовати зависи од узрока због којег је ванредна

ситуација проглашена и њене размере. Војска Србије не развија посебне снаге за
пружање подршке цивилним властима, већ постојећим капацитетима врше
подршку у случају потребе. Капацитети који се могу ангажовати у пословима
заштите и спасавања из Министарства одбране и Војске Србије су: логистичка
подршка, ваздухопловна, инжењерски састави и јединица АБХО. Јединице АБХО,
инжењерске јединице, транспортне и логистичке јединице у ванредној ситуацији
могу да обављају задатке за које су намењене у борбеним операцијама. Док
пешадијске, оклопне, артиљеријске и друге родовске јединице обављају задатке
јединица цивилне заштите опште намене. Као што су на пример сипање песка у
џакове, пренос терета, чишћење просторија, уклањање материјала од порушених
објеката и слично. Руковођење снагама у ванредној ситуацији реализују снаге
изван војске (Карапетровић, 2016).

Функционалне потребе и задаци Војске Србије у ванредним ситуацијама, било да

је њена улога помоћна или основна, састоје се од следећих група задатака:
евакуације и транспорта, рашчишћавања терена, медицинске помоћи,
обавештајно-безбедносне активности, деконтаминације, разминирања,
обезбеђења лица, имовине и територије и борбене активности. Ови задаци и
функционалне потребе су приказани у Табели 1, где су рангиране на скали:
ниске, средње и високе по одређеним ситуацијама (Кековић, Комазец и
Милиновић, 2011).

22
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Табела 1. Функционалне потребе и задаци Војске Србије у одговору на ванредне ситуације

(Кековић, Комазец и Милиновић, 2011).

Обезбеђење лица,
Деконтаминација
Рашчишћавање

Обавештајно-

Разминирање
Тип

Медицинска

безбедносне
Евакуација и

активности

активности
територије
ванредне

имовине и
транспорт
ситуације

Борбене
терена

помоћ
Поплаве средње ниске ниске ниске ниске ниске средњи ниске

Земљотреси високе високе средње ниске средње ниске средњи ниске

Тероризам средње ниске високе високе високе високе високе средње

Побуњеничка
високе средње високе високе средње високе високе високе
дејства

У случају проглашења ванредног стања одлуком начелника Генералштаба или

надлежног старешине, а по посебном овлашћењу председника Републике, могу се
делови Војске Србије ставити у приправност и бити употребљени за планирање,
припремање и извођење борбене и неборбене операције. Циљ ангажовања делова
Војске Србије је заштита и спасавање људи, материјалних и културних добара од
елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и катастрофа, последица
тероризма и других већих несрећа. У извођењу операција неопходна је
непосредна сарадња и координација с државним органима који руководе свим
снагама на угроженом подручју и употреба потпуно оспособљених и опремљених
јединица Војске Србије (Дуловић, 2014).

Употреба Војске Србије у ванредним ситуацијама искључиво је могућа у складу са

законодавним оквиром и уз доследну примену процеса командовања. Употреба
Војске Србије у ванредним ситуацијама може да се посматра кроз два конкретна
случаја:

23
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

 употреба Војске Србије у ванредним ситуацијама као војноорганизованог

система у оквиру система одбране – регулисано прописима донетим у
надлежности Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије;

 употреба Војске Србије у ванредним ситуацијама по захтеву органа власти

на локалном или државном нивоу – регулисано је законима (Кршљанин и
Каровић, 2015).

8. Пример цивилно-војне сарадње за време ванредне ситуације 2014.

године у Републици Србији

У току треће недеље месеца маја 2014. године велике кише су погодиле Србију. У
западној Србији током једне недеље пало је више од 200mm кише, што је у
нормалним условима количина тромесечних падавина. Као последица обилних
падавина дошло је до брзог и великог повећања нивоа водостаја у рекама у
западној, југо-западној, централној и источној Србији (Сава, Колубара, Тамнава,
Јадар, Западна Морава, Велика Морава, Млава и Пек). Повећани нивои водостаја
ових река изазвали су нагло плављење високог интензитета (Димић и Баћановић,
2015). Поплаве у Србији у мају 2014. године имале су три непосредна ефекта:

 нагло плављење високог интензитета за последицу су имала потпуно

рушење кућа, мостова и путева;
 повећање нивоа воде имало је за последицу велике поплаве у урбаним
деловима (посебно у Обреновцу) и у руралним крајевима;

 повећање протока подземних вода довело је до стварања бројних клизишта

(око Бајине Баште и Крупња) (Филиповић и Ђорђевић, 2014).

Ове поплаве укупно су погодиле око 1,6 милиона људи који живе у 38 општина и
градова који су смештени углавном у централној и западној Србији; два града
(Шабац и Сремска Митровица) и 17 општина (Обреновац, Мали Зворник,

24
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Крупањ, Љубовија, Владимирци, Коцељева, Шид, Свилајнац, Параћин, Уб,

Лајковац, Љиг, Осечина, Мионица, Смедеревска Паланка, Трстеник, Бајина
Башта) су тешко погођени. Реагујући на ову природну катастрофу, Влада
Републике Србије је прогласила ванредно стање на читавој територији земље 15.
маја (Извештај о процени потреба за опоравак и обнову последица поплава, 2014).

Описујући ове поплаве аутор Ристић наводи следеће: „бујичне поплаве из маја
2014. године биле су израз могућности природе, са једне стране, али и израз наше
неспремности, са друге стране“ (Ристић, 2014, стр. 24). Последице ових поплава
могле су бити мање да су се спроводили превентивни радови и мере. Изостанак
правовремених активности у превенцији уочава се кроз три нивоа одговорности:

 системски ниво одговорности – оперативне структуре које финансира

држава за извршење радова на заштити од поплава, одговорности јавних
водопривредних предузећа, правно-организационе позиције регионалних
водопривредних тела, актуелни законски механизми и улога
водопривредног сектора у општем систему јавних делатности;
 локални ниво одговорности – перцепција проблема и укупан обим
активности које се спроводе од страна локалних власти у градовима и
општинама;

 лични ниво одговорности – грађани чијим поступцима се увећава

деструктивни потенцијал бујичних поплава (Ристић, 2014).

Што се тиче Војске Србије и њене ангажованости током ових поплава приказан је
„добар пример укључивања Војске у помоћ органима цивилне власти“ (Јефтић и
Роквић, 2014, стр. 53). У току катастрофалне поплаве „према подацима из
извештаја Владе укупно је ангажовано око 15300 припадника Министарства
одбране, пре свега Војске, а максимално дневно напрезање је било око 2.000 лица,
10 хеликоптера (1 авион), 43 чамца, 3 амфибије, 8 пумпи за воду 123 моторна
возила, 9 инжињерских машина, 30 ауто-цистерни за воду, 17 ауго- цисерни за
дезинфекцију, 7 агрегата и 4 вучна воза“ (Карапетровић, 2016, стр. 234).

25
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Битност сарадње Војске и цивилних власти истиче се и у истраживању о процени

ризика употребе понтонирских јединица у ванредним ситуацијама, које је
засновано баш на анализи поплава у Србији из 2014. године. Ово истраживање
указује да „анализом процеса функционисања и рада снага за командовање може
се изнаћи модел организовања процеса сарадње са цивилним органима власти о
употреби понтонирског
батаљона у случају поплава“ (Ковачевић,
2020, стр. 8). Захтевање посебних снага,
односно Војске Србије наводи се као кључно
у ванредним ситуацијама током
поплава и у раду аутора Бајрамија и
Шошкића (2021), где указују да су
ронилачке и понтонирске јединице
у мајским поплавама 2014. године одиграле
„пресудну улогу у реализацији задатака трагања и спасавања, као и евакуације
становништва са угроженог подручја“ (Бајрами и Шошкић, 2021, стр. 49).

Слика 5. Маршевска колона јединица батаљона по пристизању на подручје угрожене општине

Обреновац (Ковачевић, 2020)

Насупрот позитивној оцени цивилно-војне сарадње у току ванредног стања 2014.

године, Николић и Миленковић (2022) истичу да постоји „низ практично-
политичких недостатака који умањују способност Војске да заштити здравље и

26
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

живот грађана Републике Србије и њихову имовину“ (Николић и Миленковић,

2022, стр. 2). Предлог аутора за побољшање цивилно- војне сарадње је:

 промена стратешких и нормативних докумената како би се обезбедило

кохерентније деловање Војске Србије;
 специјализована војна обука за задатке треће мисије, која би омогућила
лакше деловање и укључивање Војске Србије током елементарних
непогода;
 унапређење координације Војске са цивилним органима, како би се
остварило ефикасније и усаглашеније заједничко деловање (Николић и
Миленковић, 2022).

9. Закључак

У данашње време сведоци смо многих криза изазваних климатским променама,

непланираном урбанизацијом, политичким или финансијским нестабилностима.
Када дође до катастрофа, ванредних догађаја и других опасности по
становништво, материјална добра и животну средину, односно до проглашења
ванредне ситуације важно је имати развијен систем деловања надлежних органа и
служби, чији је задатак ублажити и отклонити последице катастрофе.

Улога Војске Србије у ванредним ситуацијама је у складу са Трећом мисијом војске

да помогне цивилним властима у супротстављању претњама безбедности.
Успешност операције у ванредној ситуацији зависи од непосредње сарадње
између војних и цивилних власти. Иако је Војска носилац одбране у борбеним
операцијама, у неборбеним операцијама, као што је ванредна ситуација њена
улога је помоћна.

Бројне претње са којима се суочава савремен свет захтевају развијање и

унапређење сарадњу између Војске и цивилних власти како би се обезбедила брза

27
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

и ефикасна реакција на кризне ситуације и одговорило на потребе и безбедност

становништва и животне средине.

Војска Србије има кључну улогу у одговору на ванредне ситуације и катастрофе, а

њена успешност зависи од сарадње са цивилним властима, обуке и спремности
њених припадника, технолошке подршке и сарадње са међународним актерима.
Ове факторе треба континуирано унапређивати како би се обезбедила брза и
ефикасна реакција на изазове који произилазе из ванредних ситуација.

Литература

Аврамовић, Д. и Млађан, Д. (2012). Ванредно стање и ванредна ситуација – компаративни

терминолошки и садржински аспекти. Теме, год. XXXVIII, бр. 2,стр. 767-781.
Бабић, Б. (2012). Цивилна одбрана Републике Србије. Војно дело, год. LXIII, стр. 196-214.
Бајрами, Ш. и Шошкић, С. (2021). Припрема неборбене операције као кључни елемент
успешности ангажовања речне флотиле у операцији помоћи цивилним влатима
током поплава. Војно дело, 74(1), стр. 46-132.
Бела књига одбране Републике Србије. (2010). Београд: Медија центар Одбрана.
Береш, П.Ј., Береш, К.П., Цветковић, С.С. и Јазић, Р.М. (2015). Историјска анализа и
хеуристика у функцији едукације штабова за ванредне ситуације. Војнотехнички
гласник, 63(1), стр. 67-83.
Божовић, М.М. (2021). Развој базе података за управљање ризицима на раду ватрогасно-
спасилачких јединица у условима мултиризика, докторска дисертација. Ниш:
Факултет заштите на раду.
Димић, Б. и Баћановић, Н. (2015). Утицај катастрофалних поплава 2014. године на стање
земљишта у Републици Србији. Београд: Министарство пољопривреде и заштите
животне средине.
Доктрина Војске Србије. (2010). Република Србија.
Дуловић, Љ. (2014). Законодавни оквир за ангажовање Војске Србије у ванредним
ситуацијама. Војно дело, 66(3), стр. 208-224.

28
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Ђорђевић, Д.Р. и Каровић, С. (2017). Механизми превенције за успешно функционисање

система одбране у ванредним ситуацијама. Војно дело, 69(2), стр. 219-249.
Ђукић, С. (2017). Кризни менаџмент и ванредна ситуација. Војно дело, 69(2), стр. 333-355.
Закон о одбрани, (2018), Сл. гласник РС, бр. 116/2007. 88/2009, 88/2009 – др. Закон,
104/2009, 10/2015 и 36/2018.
Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, (2018), Сл.
гласник РС, бр. 87/2018.
Иваниш, Ж.М. и Јефтић, З. (2009). Ново институционализовање цивилно-војне сарадње.
Годишњак Факултета безбедности, стр. 123-145.
Јефтић, З. (2009). Цивилно-војна сарадња – нова функција војске. Војно дело,61(2), стр. 105-
125.
Јефтић, З. и Роквић, В. (2014). Цивилно-војна сарадња и ванредне ситуације. Полис, бр. 8,
стр. 48-54.
Карапетровић, Љ. (2016). Способност Војске Србије за ванредне ситуације. Војно дело, бр.
5, стр. 229-243.
Кековић, З., Комазец, Н. и Милиновић, М. (2011). Улога Војске Србије у одговору на
невојне претње. Војно дело, 63(4), стр. 228-250.
Ковачевић, Н. (2020). Модел процене ризика употребе понтонирских јединица у
ванредним ситуацијама, докторска дисертација. Београд: Војна академија.
Кршљанин, Д. и Каровић, С. (2015). Систем одбране у ванредним ситуацијама. Војно дело,
67(4), стр. 142-171.
Млађан, Д. и Кекић, Д. (2007). Ванредна ситуација – прилог концептуалном одређену
безбедности. Наука, безбедност, полиција, 12(3), стр. 61-83.
Николић, Ј. и Миленковић, М. (2022). Адаптација војних и цивилних органа новом
безбедносном окружењу: Случај елементарних непогода. Београд: Београдски
центар за безбедносну политику.
Извештај о процени потреба за опоравак и обнову последица поплава. (2014). Влада РС.
Поплаве у Србији 2014. Преузето 03.07.2023. са
https://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/Izvestaj-o-proceni-
potreba-za-oporavak-i-obnovu-posledica-poplava.pdf.
Ристић, Р. (2014). Редефинисање политике превенције бујичних поплава у Србији. Полис,
бр. 8, стр.23-27.
Савић, С.Б. (2015). Функционисање система безбедности цивилне заштите у ванредним
ситуацијама у Републици Србији, мастер рад. Београд: Тероризам, организовани
криминал и безбедност.
Стратегија одбране Републике Србије. (2019). Службени гласник РС, број 94/2019.

29
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

Тимотић, М. (2000). Цивилно-војни односи и начела цивилне контроле војске. У: Хаџић,

М., Цивилна контрола војске и полиције. Београд: Медија центар, Београдски
центар за безбедносну политику, стр. 5-29.
Тодоровић, М.Љ., Михић, М.М и Ристић, С. (2012). Могућност примене cost-benefit
анализе пројеката у систему одбране Републике Србије. Војно дело, LXIII, стр. 281-
292.
Војска Србије. n.d. Преузето 03.07.2023. са
https://www.vs.rs/sr_cyr/o-vojsci/opste/upotreba-vojske-srbije
Уредба о саставу, начину и организацији рада штабова за ванредне ситуације. (2020). Сл.
гласник РС, бр. 27/2020.
Филиповић, М. и Ђорђевић, И. (2014). Утицај „мајских поплава“ на стање људске
безбедности у Републици Србији. Безбедност, 56(3), стр. 115-128.

ИЗЈАВА О АКАДЕМСКОЈ ЧЕСТИТОСТИ

Изјављујем да сам у приложеном раду поштовао/ла сва правила о академској

честитости.

Овај писани рад резултат је искључиво мог личног рада, темељи се на мојим
истраживањима и ослања се на наведену литературу.

30
 Мирко Зечевић
УЛОГА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
- Дипломски рад –

У Београду, дана ______________________ године.

Потпис студента:

______________________________________

31