Семинар за команданте

штабова за ванредне ситуације

„ Организација рада штаба за ванредне

ситуације и руковођење у ванредним
ситуацијама “

Београд, март 2023. године

 С А Д Р Ж А Ј

Ред.
Н а з и в т е м е Страница
бр.
Систем смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним
1. 1
ситуацијама
Основне карактеристике система смањења ризика од катастрофа и
1.1. 1
управљања ванредним ситуацијама

Нормативно правна регулатива и документа ЈЛС за област смањења

1.2. 1
ризика о катастрофа и управљања ванредним ситуацијама

Образовање и функционисање штаба за ванредне ситуације,

2. 4
руковођење у ванредним ситуацијама
2.1. Начин и нивои образовања штабова за ванредне ситуације 4
2.2. Предуслови за успешан рад штаба за ванредне ситуације 4
2.3. Рад штаба у превентивној фази 5

2.4. Рад штаба у оперативној фази - Руковођење у ванредним ситуацијама 6

2.5. Рад штаба у фази опоравка 6

3. Субјекти и снаге Система, цивилна заштита 7
Финансирање система смањења ризика од катастрофа и
4. 10
управљања ванредним ситуацијама

Kризна комуникација, информисање јавности и сарадња са

5. 11
медијима, координација међународне помоћи

5.1. Комуникација у ванредним ситуацијама - кризно комуницирање 11

Комуникација са медијима – изјава, саопштење за јавност и

5.2. 12
конференција

5.3. Организација и прихват међународне помоћи 14

ПРИЛОЗИ 16

Прилог 1: Надлежност градоначелника / председника општине 16

Прилог 2: Надлежност команданта штаба за ванредне ситуације 19

 1.
СИСТЕМ СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА И УПРАВЉАЊА
ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

1.1 Основне карактеристике система смањења ризика од кастрофа и управљања

ванредним ситуацијама

Систем смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама је део

система националне безбедности и представља интегрисани облик управљања и
организовања субјеката овог система на спровођењу превентивних и оперативних мера и
извршавању задатака заштите и спасавања људи и добара од последица катастрофа,
укључујући и мере опоравка од тих последица.
Смањење ризика од катастрофа и управљање ризиком од катастрофа представља
национални и локални приоритет. Јединице локалне самоуправе имају примарну улогу у
управљању ризиком од катастрофа, а у заштити и спасавању прво се користе снаге и
средства са територије јединице локалне самоуправе, а када те снаге и средства нису
довољне, надлежни орган обезбеђује употребу других снага и средстава са територије
Републике Србије, укључујући полицију и Војску Србије када је то потребно.
Управљање ризиком од катастрофа заснива се на међусобној координацији и
усклађеним процедурама и врши се уз међусекторску сарадњу.
Управљање ванредним ситуацијама обухвата руковођење и координацију
субјектима и снагама система заштите и спасавања у циљу организованог одговора на
катастрофе и брз опоравак.
Основни циљ управљања ризиком од катастрофа јесте повећање отпорности заједнице
на последице катастрофа и постизање организованог реаговања друштвене заједнице у
целини.
Јединице локалне самоуправе представљају ниво власти који је најближи грађанима и
који својим активностима у значајној мери доприносе безбедном окружењу и утичу на
квалитет живота, а поготово у ванредним ситуацијама.
Ванредна ситуација подразумева стање када су ризици и претње или настале
последице катастрофа по становништво, животну средину и материјална и културна добра,
таквог обима и интензитета да њихов настанак или штетне последице није могуће спречити
или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово
ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и средства уз појачан
режим рада.

1.2 Нормативно правна регулатива и документа ЈЛС за област смањења ризика

од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама

Област смањења ризика од катастрофа и управљања у ванредним ситуацијама уређује

се Законом и подзаконским актима из области смањења ризика од катастрофа и управљања
ванредним ситуацијама.

1.2.1 Закон и подзаконска акта (најзначајнији) из области смањења ризика од

катастрофа и управљања ванредним ситуацијама су:

 Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама,

(„Службени гласник РС“, бр.87/2018);
 Закон о критичној инфраструктури („Службени гласник РС“, бр.87/2018);
 Уредба о саставу, начину и организацији рада штабова за ванредне ситуације
(„Службени гласник РС“ бр.27/2020);
 Уредба о садржају, начину израде и обавезама субјеката у вези са израдом процене
ризика од катастрофа и планова заштите и спасавања („Службени гласник РС“,
бр.102/2020);

1
 Уредба о садржају и начину израде плана смањења ризика од катастрофа („Службени
гласник РС“, бр.21/2020);
 Упутство о Методологији израде и садржају процене ризика од катастрофа и плана
заштите и спасавања („Службени гласник РС“, бр.80/2019);
 Уредба о јединицама цивилне заштите, намени, задацима, мобилизацији и начину
употребе („Службени гласник РС“, бр.84/2020);
 Уредба о обавезним средствима и опреми за личну, узајамну и колективну заштиту од
елементарних непогода и других несрећа („Службени гласник РС“, бр. 3/2011, 37/2015);
 Правилник о униформи и ознакама цивилне заштите, ознакама функција и специјалности
и личној карти припадника цивилне заштите („Службени гласник РС“, бр. 32/2020,
83/2020);
 Правилник о раду повереника и заменика повереника цивилне заштите и критеријумима
за њихово именовање („Службени гласник РС“, број 102 од 24. јула 2020) и
 Правилник о садржини, начину успостављања и одржавања регистра ризика од
катастрофа („Службени гласник РС“, број 78 од 1. новембра 2019).

1.2.2. Нормативна и друга акта / документа која доноси / користи ЈЛС

 Статут града/општине/градске општине;

 Одлука о образовању Штаба за ванредне ситуације јединице локалне самоуправе;
 Одлука о организацији и функционисању цивилне заштите;
 Одлука о одређивању субјеката од посебног значаја за заштиту и спасавање;
 Уговори са субјектима од посебног значаја за заштиту и спасавање;
 Одлука о образовању јединица цивилне заштите:
- специјализоване јединице ЦЗ за узбуњивање и
- јединице ЦЗ опште намене;
 Процена ризика од катастрофа;
 План смањења ризика од катастрофа;
 План заштите и спасавања;
 Екстерни план заштите од великог удеса - односи се само на ЈЛС на чијој се територији
налази СЕВЕСО комлекс вишег реда;
 Акт о успостављању Ситуационог центра;
 Студија покривености система за јавно узбуњивање (акустичка студија);
 Акт о усвајању годишњег плана рада и извештаја о раду штаба за ванредне ситуације;
 Планирање обезбеђења буџетских средстава за смањење ризика и управљање ванредним
ситуацијама;
 Оперативни план одбране од поплава за воде првог и другог реда;
 План зимске службе;
 Деловодство - печат и штамбиљ штаба, документ на основу кога је организовано
деловодство, односно урађен печат и штамбиљ
 и др.

1.2.3. Документа о организацији и раду штаба

 Пословник о раду штаба за ванредне ситуације - ближе се уређује организација и рад

Штаба за ванредне ситуације, права и дужности команданта, начелника и чланова
штаба;
 Годишњи план рада штаба за ванредне ситуације, доноси се на последњој седници
штаба за ванредне ситуације у текућој години;
 Годишњи извештај о раду штаба за ванредне ситуације, усваја се на првој седници
штаба за ванредне ситуације у наредној години;
 Акт о именовању повереника и заменика повереника ЦЗ, за територију ЈЛС - закључак,
за надлежни орган ЈЛС, привредна друштва и друга правна лица – решење;
 Одлуке о проглашењу и укидању ванредне ситуације (председник општине или
градоначелник потписује и оверава)
 и др.

2
 1.2.4. Оперативна и инструктивна документа за рад штаба

 НАРЕДБЕ
- приправност субјеката од посебног значаја за заштиту и спасавање,
- активирање субјеката од посебног значаја за заштиту и спасавање,
- ангажовање субјеката од посебног значаја за заштиту и спасавање,
- мобилизација јединица ЦЗ опште намене,
- мобилизација специјализованих јединица ЦЗ за узбуњивање и
- евакуација.

 ЗАКЉУЧЦИ
- постављање повереника,
- предлог градоначелнику/председнику општине/председнику градске општине да донесе
наредбе о активирању и мобилизацији субјеката и снага заштите и спасавања на
територији/делу територије града/општине/градске општине,
- предлог градоначелнику/председнику општине/председнику градске општине да донесе
одлуку о проглашењу /укидању ванредне ситуације,
- тражење помоћи преко Окружног штаба за ванредне ситуације (Војска Србије,
капацитети субјеката од посебног значаја Републике Србије, енергенти и роба),
- усвајање предлога плана рада и извештаја о раду штаба за ванредне ситуације и
- др.

 ПРЕПОРУКЕ
- за побољшање стања и организације заштите и спасавња и
- за предузимање мера, радњи и поступака којима се умањује ризик

У циљу једнообразног поступања и начина рада током ванредне ситуације

инструктивна документа, смернице и обрасци и то:
 Смернице о поступању у вези проглашења и укидања ванредне ситуације са обрасцима,
допис Сектора за ванредне ситуације 09 број:217-1226/20 од 27.7.2020.г.
 Инструкција и обрасци у вези ангажовања Војске Србије (припадници и материјално-
техничка средства), допис Сектора за ванредне ситуације 09 број: 404-1204/20 од
27.7.2020.г.
 Инструкција и обрасци о поступању у вези добијања помоћи (енергенти, роба и др.),
допис Сектора за ванредне ситуације 09 број: 217-1302/20 од 31.7.2020.г.
 Смернице са обавезним елементима за израду Плана рада окружних и штабова за
ванредне ситуације јединице локалне смаоуправе, допис Сектора за ванредне ситуације
09 број: 021-78/20 од 14.10.2020.г.
 Смернице са елементима за израду годишњег извештаја о раду окружних и штабова за
ванредне ситуације јединице локалне смаоуправе, допис Сектора за ванредне ситуације
09 број 217-2085/20 од 25.12.2020.г.
 Обавештење о начину постављања начелника штаба за ванредне ситуације из структура
ван Сектора за ванредне ситуације, допис Сектора за ванредне ситуације 09 број:533/20
од 18.11.2020.г.
 Смернице за поступање по захтевима штабова за ванредне ситзуације у вези тражења
шатора, допис Сектора за ванредне ситуације 09 број:534/20 од 19.11.2020.г.
 Смернице за израду Одлуке о организацији и функционисању цивилне заштите и
Пословника о раду штаба за ванредне ситуације, допис Сектора за ванредне ситуације 09
број:636/21 од 21.09.2021.г.

Као помоћ у раду урађен је и Преглед надлежности градоначелника/председника

општине - команданта штаба за ванредне ситуације где су најкраће дефинисане обавезе које
спроводи градоначелник /председник општине у складу са својом функцијом, односно
активности које спроводи у функцији команданта штаба за ванредне ситуације.

3
 2.
ОБРАЗОВАЊЕ И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ,
РУКОВОЂЕЊЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

2.1. Начин и нивои образовања штабова за ванредне ситуације

Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама,

уређено је образовање штабова за ванредне ситуације, а Уредбом о саставу, начину и
организацији рада штабова за ванредне ситуације даље су детаљно разрађена питања везана
за састав, начин и организацију рада штабова.
У зависности од тога да ли је штаб образован за територију/ниво јединице локалне
самоуправе, округа, покрајине или Републике, даље зависи и његов састав. Оно што је
заједничко свим штабовима јесте да у саставу обавезно имају команданта, начелника и
чланове штаба. Поред овога, штаб јединице локалне самоуправе без обзира да ли се ради о
градском штабу за ванредне ситуације, штабу за ванредне ситуације градске општине или
општинском штабу за ванредне ситуације у свом саставу има и заменика команданта.

2.2. Предуслови за успешан рад штаба за ванредне ситуације

Донети
документи
штаба

Предуслови Донет План

Опремљеност за успешан заштите и
спасавања
рад штаба

Увежбаност
чланова

Штаб за ванредне ситуације је тело (које у зависности од организационог нивоа

образује орган овлашћен за образовање, Влада, Извршни орган АП, Републички штаб за
ванредне ситуације, скупштина града/општине/градске општине) сачињено од појединаца,
представника релевантних организација, установа и служби, које у пракси треба да обезбеди
брзо и ефикасно увезивање и сарадњу свих субјеката и снага система смањења ризика и
управљања ванредним ситуацијама у фази превенције и фази обнове, а посебно у фази
реаговања.
Основна функција Штаба остварује се кроз координацију и руковођење у ванредним
ситуацијама и како би се она успешно обавила потребно је да буду испуњени и одређени
предуслови. Као први и неопходан предуслов потребно је приликом доношења акта, тачније
одлуке о образовању штаба водити рачуна о одабиру стручних и адекватних кадрова који
ће учествовати у раду штаба и на тај начин дати највећи допринос у свакој од фаза његовог
деловања.
Да би скуп појединаца представљао организовано тело које ефикасно и успешно
извршава задатке озбиљан предуслов је постојање правила којих ће се придржавати у раду.
Та правила прописују се кроз документа која штаб примењује или их израђује.
Документа штаба за ванредне ситуације су пословник о раду штаба за ванредне
ситуације, годишњи план рада и годишњи извештај о раду, затим извештаји, анализе,
информације, наредбе, закључци и препоруке.

4
 У раду штаба су врло битна и документа донета за територију на којој штаб ради, као
што су процена ризика од катастрофа, план заштите и спасавања, план смањења ризика од
катастрофа, екстрни план заштите од великог удеса (за оне територије на којима се налази
СЕВЕСО комплекс вишег реда), одлука о организацији и функционисању цивилне заштите,
одлука о одређивању субјеката од посебног значаја за заштиту и спасавање, акти којима се
формирају јединице цивилне заштите, стручно-оперативни тимови и акти којима се одређују
повереници, односно заменици повереника цивилне заштите.
Обука чланова штаба, повереника и заменика повереника цивилне заштите и јединица
цивилне заштите је од великог значаја и доприноси да штаб функционише као уигран тим.
Уз овај људски фактор, свакако је од не малог значаја и одговарајућа материјална
потпора у виду средстава и опреме потребне за несметан рад штаба.

2.3. Рад штаба у превентивној фази

ПРЕВЕНТИВНА ОПЕРАТИВНА
ФАЗА ФАЗА

ФАЗА ОПОРАВКА

Штаб у свом раду пролази кроз три фазе: превентивну, оперативну и фазу опоравка.
Ове фазе се надовезују једна на другу и прате се у циклусима. Најдужи временски период у
циклусу заузима превентивна фаза због њене важности.
Превентивна фаза представља предузимање свих активности и мера којима се
избегавају, спречавају или умањују последице катастрофа. Ове активност штаб разматра на
редовним седницама.
Превентивну фазу спроводе сви, почевши од органа државне управе, аутономне
покрајине, јавних служби, привредних друштава и других правних лица, организација,
установа итд. Међутим, мора се нагласити да примарну улогу у спровођењу мера и
активности у превентивној фази има јединица локалне самоуправе. Спектар ових мера је
широк и обухвата мере од организације раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања,
праћења атмосферских прилика, предузимање противпожарних мера, изградњу потпорних
зидова, одбрамбених насипа, чишћење канала, разбијање леда на водотоковима, регулисање
водотокова, поштовање мера приликом изградње брана, складишта, при градњи на трусном
подручју, спровођење епидемиолошких, ветеринарских мера итд.

Командант у превентивној фази кроз рад штаба:

- прати стање и организацију Система заштите и спасавања и предлаже мере за њихово
побољшање;
- разматра процену ризика, план заштите и спасавања и план смањења ризика од катастрофа
и друга планска документа и даје препоруке за њихово унапређење;
- спроводи припреме за успешно обављање оперативне функције из своје надлежности;
- одржава редовне, а евентуално и ванредне – тематске седнице са тематиком из ове области;
- обучава се и усавршава за ванредне ситуације;
- разматра и унапређује организацију, опремање и обучавање јединица цивилне заштите,
субјеката од посебног значаја и повереника;
- анализира извештаје стручно-оперативних тимова и
- израђује предлог годишњег плана рада и годишњи извештај о раду и спроводи годишњи
план рада.
5
 2.4. Рад штаба у оперативној фази - Руковођење у ванредним ситуацијама

Иако штаб ради у све три фазе када говоримо о активирању штаба практично мислимо
на обављање оних задатака и активности којим се из редовног функционисања и рада
прелази у стање потпуне спремности за извршавање задатака заштите и спасавања.
Активирање штаба за ванредне ситуације се врши ради остваривања његове оперативне
функције, односно када су ризици и претње или настале последице таквог обима и
интезитета да их је немогуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних
служби.
У случају ране најаве или настанка опасности изазване елементарном непогодом
(метеоролошког, хидролошког, геолошког или биолошког порекла) или техничко-
технолошком несрећом, у циљу заштите штићених вредности односно, спасавања живота и
здравља људи, животиња, материјалних, културних добара, животне средине,
инфраструктуре и других вредности, штаб на седници разматра и доноси закључак којим се
предлаже председнику/градоначелнику да прогласи ванредну ситуацију за део или целу
територију у зависности од настале ситуације. Документа на основу којих се врши
активирање/ангажовање снага и средстава, се усвајају како би се предузеле адекватне
активности (предухитриле нежељене последице најављене опасности или умањили
нежељени ефекти већ настале опасности).
Активирање штаба за ванредне ситуације налаже командант (заменик команданта или
начелник штаба), у највећем броју случајева, на предлог Надлежне службе када говоримо о
нивоу Републичког односно окружног штаба, док за остале нивое образовања предлог даје
надлежни орган јединице локалне самоуправе. Такође, он одлучује да ли се актуелне теме
разматрају и реализују на ванредним седницама штаба за ванредне ситуације који сазива по
потреби или ће штаб бити у сталном заседању.
Командант штаба руководи и координира субјектима и снагама на угроженој
(потенцијално угроженој) територији. Координацију и руковођење реализује доношењем
докумената штаба (наредбе, закључке и препоруке).
Треба посебно водити рачуна да исто лице има две функције и да се разликују
активности које спроводи као градоначелник /председник општине у складу са својом
функцијом, односно активности које спроводи у функцији команданта штаба за ванредне
ситуације.
Градоначелник/председник општине потписује одлуку о проглашењу ванредне
ситуације, одлуку о укидању ванредне ситуације и наредбу о активирању субјеката и снага и
мобилизацији јединица цивилне заштите.
Командант штаба потписује наредбу о стављању у приправност субјеката од
посебног значаја за заштиту и спасавање, наредбу о ангажовању субјеката и употреби
јединица цивилне заштите и наредбу о евакуацији.
Командант штаба је најодговорнији на територији своје надлежности и од њега се
очекује да исправно и правовремено доноси важне одлуке у ванредним ситуацијама,
одговоран је за правовремено и тачно информисање становништва о ризицима,
опасностима и предузетим мерама.

2.5. Рад штаба у фази опоравка

Трећа фаза у раду штаба јесте фаза опоравка. Командант штаба за ванредне ситуације
у овој фази учествује у предузимању мера опоравка и анализи последица изазваних
елементарном непогодом.
У предузимању мера опоравка, командант штаба за ванредне ситуације учествује у
препознавању потребе за њиховим предузимањем, организацији и спровођењу мера и
задатака обнове у циљу нормализације живота и рада на угроженом подручју, узимајући у
обзир смањење ризика од будућих катастрофа.
На основу анализе узрока и последица опасности/катастрофе који су довели до
ванредне ситуације и проблема и недостатака који су се јављали, ажурира се План смањења
ризика од катастрофа.

6
 3.
СУБЈЕКТИ И СНАГЕ СИСТЕМА, ЦИВИЛНА ЗАШТИТА
у јединицама локалне самоуправе

СУБЈЕКТИ СНАГЕ

-штабови за ванредне ситуације

- органи јединица локалне - јединице цивилне заштите
самоуправе
- субјекти од посебног значаја ЈЛС
- јавне службе
- ситуациони центар
- привредна друштва и
- Црвени крст Србије
друга правна лица и - добровољно ватрогасно друштво
предузетници - радио клубови
- организације цивилног
- повереници и заменици
друштва
повереника цивилне заштите
- образовне установе
- грађани
- јавне агенције и
- удружења грађана и oрганизације
- други који учествују у чија је делатност од посебног
утврђивању мера и интереса за развој и
активности од значаја за
функционисање система
смањење ризика

Стручно-оперативни тимови

Штаб за ванредне ситуације образује стручно-оперативне тимове као своја помоћна

стручна тела, за извршавање специфичних задатака заштите и спасавања, у складу са
проценом ризика од катастрофа и потребом за спровођење мера цивилне заштите.
Стручно оперативни тимови се формирају према мерама цивилне заштите или према
опасностима.
Радом стручно-оперативног тима руководи руководилац којег именује штаб.
Стручно-оперативни тим за свој рад одговара начелнику штаба.

Субјекти од посебног значаја за заштиту и спасавање

Субјекти од посебног значаја за заштиту и спасавање су привредна друштва и друга

правна лица која се баве делатношћу из области: телекомуникација, рударства и енергетике,
транспорта, метеорологије, хидрологије, сеизмологије, заштите од јонизујућег зрачења и
нуклеарне сигурности, заштите животне средине, водопривреде, шумарства и пољопривреде,
здравства, збрињавања лица, ветерине, комуналне делатности, грађевинарства,
угоститељства, и други који располажу ресурсима за смањење ризика од катастрофа.
Субјекте од посебног значаја за заштиту и спасавање јединице локалне самоуправе,
одређује извршни орган јединице локалне самоуправе.
Штаб за ванредне ситуације субјектима од посебног значаја за заштиту и спасавање
налаже задатке у заштити и спасавању.
Трошкови стављања у приправност односно ангажовања падају на терет буџета
јединице локалне самоуправе и уређују се уговором који склапају надлежни орган јединице
локалне самоуправе и субјекат од посебног значаја.

Цивилна заштита

Цивилна заштита је организован систем чија је основна делатност заштита, спасавање

и отклањање последица елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и других
већих опасности које могу угрозити становништво, материјална и културна добра и животну
средину.

7
 Цивилну заштиту чине лична и узајамна заштита, мере, повереници и заменици
повереника и јединице цивилне заштите.
Лична и узајамна заштита је облик организовања грађана за личну заштиту и
самопомоћ и пружање помоћи другим особама којима је та помоћ неопходна.
Мере цивилне заштите су планске и организоване радње и поступци које припремају
и спроводе сви субјекти и снаге система смањења ризика од катастрофа и управљања
ванредним ситуацијама, ради заштите и спасавања људи и материјалних, културних и других
добара од опасности изазваних катастрофама.

Мере цивилне заштите

Узбуњивање Евакуација Склањање

Збрињавање Радиолошка, Заштита од

угрожених и хемијска и удеса и техничко-
настрадалих биолошка заштита технолошких
несрећа

Заштита и Заштита и Заштита и

спасавање из спасавање од спасавање на
рушевина поплава и несрећа неприступачним
на води и под водом теренима

Заштита и Заштита од
спасавање од експлозивних Прва и
пожара и остатака рата медицинска помоћ
експлозија (ЕОР)

Асанација
терена

Јединице локалне самоуправе у својим плановима заштите и спасавања посебно

планирају следеће мере цивилне заштите:
 узбуњивање,
 евакуацију,
 збрињавање,
 прву и медицинска помоћ,
 склањање,
 асанацију терена.
Узбуњивање је обавештавање становништва о наступајућој или насталој опасности
ради хитног поступања у циљу заштите живота и здравља људи и врши се звучним сигналом
путем система за јавно узбуњивање.
Набавку, постављање и одржавање сирена обезбеђује јединица локалне самоуправе.
Набавку, постављање и одржавање уређаја за предају и пријем сигнала за даљинско
управљање сиренама и преносне путеве обезбеђује Република Србија.
Системом за јавно узбуњивање управља Министарство унутрашњих послова.
Евакуација је планско и организовано померање људи, животиња и материјалних
добара са угрожених на неугрожена подручја.
У зависности од степена опасности и могућих последица, евакуација може бити
делимична или потпуна.
Наредбу о обиму евакуације и категоријама становништва унутар подручја јединице
локалне самоуправе које се евакуише доноси надлежни штаб за ванредне ситуације.
При планирању и спровођењу евакуације остварује се сарадња са надлежним
државним органима, Црвеним крстом Србије, хуманитарним организацијама и другим
организацијама које учествују у извршавању евакуације.
8
 Збрињавање угрожених и настрадалих је обезбеђење хитног, привременог
смештаја, тражење несталих и спајање породица, здравствене заштите и психолошке помоћи,
обезбеђења основних животних намирница и предмета личне хигијене угроженом
становништву.
Збрињавањем руководи надлежни штаб за ванредне ситуације док се не створе услови
у којима ће даљу бригу о збрињавању преузети надлежни државни органи.
У извршавању задатака збрињавања угрожених и настрадалих учествују и сарађују
субјекти од посебног значаја, повереници и јединице цивилне заштите Црвени крст Србије,
удружења и грађани.
За смештај угрожених могу се користити објекти у јавној употреби, као и приватни
објекти погодни за смештај, а изузетно, уколико се не може вршити збрињавање у наведеним
објектима, збрињавање се врши у шаторским насељима.
Организација и спровођење прве и медицинске помоћи у случају катастрофа,
обухвата све облике прве и медицинске помоћи, самопомоћи и узајамне помоћи и
збрињавање повређених и оболелих.
Медицинску помоћ у случају катастрофа пружају територијално надлежне установе
здравствене заштите.
У пружању прве помоћи учествује Црвени крст Србије, специјализована јединица
цивилне заштите за пружање прве помоћи, стручна лица и обучени грађани у оквиру личне и
узајамне заштите, односно лица која су завршила обуку за пружање прве помоћи.
Склањањем се обезбеђује заштита и спасавање људи, материјалних и културних
добара, првенствено у случају ратне опасности.
Склањање обухвата планирање и коришћење постојећих склоништа, других
заштитних објеката, прилагођавање нових и постојећих комуналних објеката и подземних
саобраћајница, као и других објеката погодних за заштиту и склањање, њихово одржавање и
коришћење.
Као други заштитни објекти користе се подрумске и друге подземне просторије у
стамбеним и зградама било које друге намене, прилагођене за склањање људи и
материјалних добара, напуштени тунели, пећине и други природни објекти.
Планирање и организација склањања грађана је у надлежности јединица локалне
самоуправе, запослених у надлежности привредних друштава и других правних лица, а
културних добара у надлежности установа културе.
Асанација терена обухвата проналажење, уклањање, идентификацију и хитно
сахрањивање погинулих односно умрлих, уклањање лешева животиња, дезинфекцију,
дезинсекцију, дератизацију, деконтаминацију и ремедијацију објеката и терена.
У отклањању последица и спровођењу асанације, у складу са својим овлашћењима и
дужностима, учествују државни органи, јединице локалне самоуправе, ветеринарска
инспекција, комунална инспекција, здравствене и ветеринарске установе, комунална
предузећа, кафилерије и други субјекти од посебног значаја за заштиту и спасавање, снаге
Министарства унутрашњих послова, Војске Србије, јединице цивилне заштите и грађани.

Штаб за ванредне ситуације ће и код организовања и спровођења осталих мера

цивилне заштите:
- руководити и координирати њиховим спровођењем,
- ангажовати субјекте од посебног значаја и друге снаге система смањења ризика од
катастрофа и управљања ванредним ситуацијама у спровођењу мера цивилне заштите на
територији своје надлежности.
Повереници и заменици повереника цивилне заштите, ради вршења задатака
цивилне заштите именују се у насељеним местима, делу насеља, стамбеним зградама,
привредним друштвима и другим правним лицима и органима државне управе локалне
самоуправе и учествују припреми и организованом учешћу грађана и запослених у
спровођењу личне и узајамне заштите и мера цивилне заштите, на угроженом и настрадалом
подручју.
Јединице цивилне заштите образују се опремају и оспособљавају као оперативне
снаге за извршавање мера цивилне заштите.
Јединице локалне самоуправе образују јединице цивилне заштите опште намене и
специјализоване јединице цивилне заштите за узбуњивање.

9
 4.
ФИНАНСИРАЊЕ СИСТЕМА СМАЊЕЊА РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА И
УПРАВЉАЊА ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

Комплексност система заштите и спасавања изискује добру координацију свих

субјеката у систему, као и заједничке предлоге и залагање у циљу јачања превенције,
припреме и одговора на ванредне догађаје. Унапређење система финансирања смањења
ризика од катастрофа на свим нивоима, неизоставан је корак ка успостављању стабилног
система који ће омогућити адекватан одговор на све изазове које ванредне ситуације доносе.
Начело примарне улоге локалних заједница требало би да је изражено не само кроз
стратешка документа и оперативне планове већ и кроз буџете предвиђене за реализацију
планираних активности јединица локалне самоуправе (ЈЛС). Досадашња пракса показала је
да се средства за управљање ванредним ситуацијама у појединим ЈЛС по потреби обезбеђују
из буџетске резерве. Непоседовање наменских средстава за финансирање система заштите и
спасавања је један од водећих проблема у реализацији мера утврђених планским
документима ЈЛС.
У наредном периоду, посебна пажња биће усмерена на унапређење финансијског
аспекта смањења ризика од катастрофа разматрањем следећих препорука:

- Усвајање Акта о финансирању система заштите и спасавања ЈЛС

Закон о смањењу ризика од катастрофа јасно дефинише обавезу ЈЛС да планира и
обезбеђује буџетска средства намењена за смањење ризика од катастрофа и управљање
ванредним ситуацијама. Дефинисање обавезе израде и усвајања Акта о финансирању система
заштите и спасавања ЈЛС, омогућило би даљу разраду и прецизирање обавеза ЈЛС по питању
планирања средстава за смањење ризика од катастрофа. Документ би пратио усвајање
Одлуке о буџету ЈЛС у складу са буџетским календаром и не би изискивао додатна
финансијска средства неопходна за његову израду обзиром на могућност израде од стране
стручних служби ЈЛС. Такође, усвајање наведеног документа омогућило би транспарентније
захтеве за упућивањем помоћи од стране ЈЛС.
Сектор за ванредне ситуације ће у наредном периоду, у сарадњи са другим надлежним
институцијама, предузети активности на дефинисању неопходних предуслова за увођење ове
врсте документа у законски оквир.

- Удруживање ЈЛС у циљу смањења ризика од катастрофа

Већина ЈЛС у Републици Србији деле ако не исте, онда сличне проблеме у
остваривању циљева и њихова сарадња је добар модел за превазилажење различитих врста
изазова. Главне предности сарадње огледају се у доброј комуникацији и координацији,
заједничким приоритетима као и у могућности обједињавања расположивих капацитета и
ресурса. Позитивно правни прописи омогућавају успостављање сарадње на различите начине
као што су на пример:
- Спровођење заједничке едукације у циљу јачања отпорности заједнице;
- Удруживање финансијских средстава за реализацију заједничких циљева;
- Спровођење заједничких обука јединица цивилне заштите опште намене и други
примери.
На територији Републике Србије постоје примери добре праксе као што је Споразум о
заједничком деловању градова и општина слива Западне Мораве, који је потписан између 18
градова и општина. Потписивање Споразума о сарадњи градова и општина у сливу реке
Дрине, која је резултирала заједничким учешћем на изради предлога пројеката из области
смањења ризика од катастрофа.

- Развој програмског буџетирања у јединицама локалне самоуправе – увођење

посебног програма
Анексом 5 Упутства за израду програмског буџета предвиђени су Униформни
програми и програмске активности јединица локалне самоуправа. Програм 15 обухвата
„Опште услуге локалне самоуправе“, а управљање у ванредним ситуацијама представља
само једну програмску активност. Униформност програма и програмских активности
10
подразумева да су они истоветни за све локалне самоуправе као и да се локалне самоуправе
морају придржавати утврђених програмских активности приликом израде буџета.
Униформност је прописана ради једноставнијег праћења начина трошења буџетских
средстава од стране ЈЛС и боље упоредивости њиховог рада у току године.
Ревизија садржаја Анекса 5 Упутства за израду програмског буџета и утврђивање
посебног програма за потребе финансирања управљања у ванредним ситуацијама, омогућило
би транспарентније финансирање и рационалније планирање буџетских средстава у циљу
смањења ризика од катастрофа у ЈЛС.
Програмске активности у оквиру посебно дефинисаног програма би прецизније
дефинисале финансирање свих оних активности које су законом одређене као обавеза
локалне самоуправе у систему заштите и спасавања.

- Коришћење међународних извора као подршка систему смањења ризика од

катастрофа
Као и сви остали буџетски корисници, ЈЛС се ослањају на различите изворе финансирања,
сопствене националне и фондове ЕУ. Значајна средства ЈЛС могу привући из фондова ЕУ,
припремајући различите пројекте у циљу смањења ризика од катастрофа и јачања
отпорности локалне заједнице. Један од основних предуслова јесте развијање и унапређење
капацитета ЈЛС за припрему и имплементацију пројеката. Значајан фактор је такође и
обезбеђење финансијских средстава за суфинансирање пројеката, што некада представља и
отежавајућу околност.
Један од примера добре праксе је пројекат „Одржива заједничка мрежа за ванредне ситуације
у Банату“ РОРС 283, који је спровео Град Вршац у оквиру ИНТЕРРЕГ ИПА програма
прекограничне сарадње Румунија-Србија, где су набављена два ватрогасна возила као и
друга опрема за реаговање у пожарима.

5.
КРИЗНА КОМУНИКАЦИЈА, ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ И САРАДЊА СА
МЕДИЈИМА, КООРДИНАЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ПОМОЋИ

5.1. Комуникација у ванредним ситуацијама - кризно комуницирање

У условима кризе, улога средстава масовног комуницирања је двострука. У

функционалном смислу они имају улогу правовременог упозоравања јавности и власти на
кризу, тражења и представљања информација и тражења одговорности за насталу кризу.
Предуслови за добро управљање кризом:
1. Познавање рада медија. Медији желе да продају свој производ (и да буду
најчитанији/најслушанији/најгледанији). Зато медији дају јавности што она жели, уместо
тога што би јавност требало да зна.
2. Бити један од првих који сазнају за кризу.
3. Да као неко ко ради односе са медијима, имате поверење свог тима.
Кризно комуницирање је значајан део процеса управљања кризама, а схватају га као
вербалну, визуелну или писану интеракцију (везу), односно комуницирање између
организације и јавности, најчешће посредством масовних медија пре, за време и после
кризног догађаја.
Суочавање са медијима је саставни део сваке кризе. Начином како се извештава о
кризи утиче се на њену перцепцију у јавности.
У организацијама погођеним кризом често се на медије гледа као на потенцијалну
опасност или чак на непријатеље, а заборавља се да они могу бити корисни јер:
- помажу у оспособљавању и припремама, пре саме кризе;
- упозоравају на могуће опасности у околини и представљају значајан извор
информација за организацију;
- смирују заинтересоване стране тако што посредују захтеве или информације из
организације погођене кризом;
- демантују гласине;
- помажу у договорима;
- јачају спољашњу помоћ.
11
 Током трајања кризе, неопходан је тимски рад људи који су задужени за оперативно
управљање кризом и кризно комуницирање.

У процесу кризног комуницирања значајни су

следећи елементи

Способност Стручност и Транспарентност,

успостављања веродостојност отвореност и
позитивног става комуникатора поштење у давању
према јавности саопштења инфорамција

Посвећеност и
Јавност доступност аутора, Познавати потребе
прихватити као односно јавности и
партнера комуникатора различитих медија
саопштења укучујући и
социјалне медије

Јасно, једноставно,
благовремено и
веродостојно
саопштавати
инфорамције

Суочавање са медијима је саставни део сваке кризе. Они су кључни посредник преко
кога се у кризи комуницира са јавношћу. Начином како извештавају о кризи они утичу на
њену перцепцију у јавности. Могу допринети њеној ескалацији или смиривању. Такође могу
адресирати одговорност, утицати на степен у коме ће бити оштећен углед организације као и
на брзину њеног посткризног опоравка.
Златно правило кризног комуницирања је „кажи све и кажи то брзо“.

Већа ефективност
Промена свести
мера које се тичу
јавности
управљања кризом

ЦИЉЕВИ КРИЗНОГ
КОМУНИЦИРАЊА

Успостављање
Обликовање
веродостојности и Смањење
саучесвујуће и
угледа несигурности
солидарне јавности
организације

5.2. Комуникација са медијима-саопштење за јавност, изјаве и конференција

Комуникација са медијима, односно односи са медијима, значе комуницирање са

штампаним, електронским и онлајн медијима око специфичних питања, да би се омогућило
разумевање, подршка и задовољавајућа информисаност циљане јавности. Свака информација
која се пошаље медијима не мора нужно бити и вест. За медије је вест нешто што је ново,
тако да ако их информишемо о нечему што се десило јуче или пре пар дана, у највећем броју
случајева не може се рачунати на медијску пажњу.
Медијима се треба обраћати само онда када постоји потреба да се нека важна и
актуелна информација пренесе широј јавности. Зато је потребно пажљиво бирати теме које
им се нуде, да се филтрира шта је то што је јавности важно и шта ће занимати циљну групу
којој се обраћамо. Медији објављују оно што је занимљиво и корисно њиховој циљној групи
односно широј јавности. Када се пласира вест, тема или прича медијима, увек треба дати
конкретне аргументе због чега је та тема занимљива већем броју корисника.

12
 Инструменти који се најчешће користе
приликом контакта са медијима су:

изјаве

саопштење за
јавност

конференција

Изјава је један од најчешће коришћених инструмената за односе са јавношћу. Спада у

теже облике медијског наступа јер не оставља превише времена. Уобичајена дужина изјаве у
радијском или телевизијском информативном програму је 20 до 45 секунди.
У давању изјаве потребно је бити кратак и језгровит, не говорити опште познате
ствари, не трошити време на представљање себе или организације у чије име се говори, јер
ће то урадити новинар. Може се проверити да ли је новинар исправно написао име, позицију
и назив организације испред које се даје изјава.
Код давања изјаве потребно је водити рачуна:
1. да се кључне ствари одмах кажу на почетку,
2. да изјава буде целовита (у смислу да се из ње јасно и недвосмислено разуме шта се
преноси),
3. да буде једноставна, разумљива, без вишезначности, која би могла довести до
њене погрешне интерпретације.
Ако нисте задовољни, а није реч о програму уживо, постоји могућност да новинар
поново сними изјаву. Ово има смисла ако је направљена грешка, изостављен најважнији део
поруке или су се у говору праве предуге паузе.
Изјаве за потребе радијског програма новинар може снимити уз помоћ диктафона или
путем телефона, али правила остају иста. Ако је изјаву потребно дати телефонским путем,
потребно је водити рачуна да место на коме се налазите има добру мрежну покривеност.
Оваква изјава омогућава да се запише оно што ће се говорити, али само као подсетник, не
треба читати. По сличном принципу функционише и давање изјаве за штампу.

БУДИТЕ
СКОНЦЕНТРИСАНИ

ПРИПРЕМИТЕ
КЉУЧНУ ПОРУКУ

ПОРУКА МОРА БИТИ

ЈЕДНОСТАВНА И
РАЗУМЉИВА
КЉУЧНА
ПРАВИЛА ЗА РЕЦИТЕ ЈЕ ОДМАХ НА
УСПЕШНУ ПОЧЕТКУ
РЕАЛИЗАЦИЈУ
ИЗЈАВЕ НЕ КОРИСТИТЕ ДУГЕ
РЕЧЕНИЦЕ

УМАЊИТЕ ПРИЛИКЕ
ЗА ПОГРЕШНЕ
ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ

ИЗЈАВА НЕ ТРАЈЕ
ДУЖЕ ОД 40 СЕКУНДИ

Саопштење за јавност је једноставан текст, чији је првенствени циљ дистрибуција

информација ка јавности. Саопштењем можемо да најавимо неки догађај који припремамо
или да опишемо догађај који се дешава, да дамо коментар на неку актуелну појаву или дамо
одоговр на неко важно питање у заједници.
13
 Оно што свако саопштење треба да има у себи јесте вест и да носи нешто ново и
актуелно. Требало би да се отпочне са темом која је од интереса за медије, а да се потом
пређе на објашњење идеја и инфорамција. Саопштење треба да одговори на шест основних
питања: ко, шта, где, када, како и зашто. Наслов да буде што краћи и занимљивији,
формулисан тако да се из читања већ наслути поента саопштења.
Основно правило у саопштењу за јавност је да оно најважније буде речено на почетку,
у првој реченици, ако је то могуће, или, макар, у прве две-три реченице. У наредним се може
пружити више информација, односно одговорити на питање зашто или питање како. Даље се
дају детаљније информације о нпр. учесницима догађаја, месту где ће се активност одвијати
и сл.
Саопштења за јавност не треба слати за сваку прилику. Потребно је направити избор
шта је то што се жели послати као порука јавности и шта је то што је важно за локалну
заједницу. Затрпавање медија саопштењима може бити контрапродуктивно. Шаљу се када
имамо нешто битно, занимљиво и корисно за широку јавност.
Један од најефикаснијих начина за промовисање важних вести је и држање прес-
конференције. То је организовани догађај, са учешћем представника организатора и
представника медија. Овај метод саопштавања вести је једноставан, јефтин и веома
ефикасан. За организацију прес-конференције, неопходно је да постоји добар разлог или
тема. Информације које ће се понудити на прес-конференцији потребно је да буду од
значајног интереса за медије али и за јавност уопште. Суштински елемент прес-конференције
је вест.
Прес-конференцију отвара модератор, веома кратким представљањем представника
који ће имати кратка излагања, њихових титула или функција и кратким објашњењем разлога
заказивања прес-конференције. Увод модератора не траје дуже од 5 минута а излагање
говорника од 5-7 минута, којих не треба да има више од три до четири особе, укључујући и
модератора. Након увода, новинари постављају питања и представници-говорници
обезбеђују одговоре.
Када се одговара на питања, конструкција коју треба избећи је немам коментар. Ипак,
она може да се користи у одређеним околностима, нарочито када новинар поставља питања
која у великом мери одступају од теме, или су усмерена ка неоснованом угрожавању
личности поједница. Такав одговор често може да се протумачи као тенденција прикривања
некаквих дешавања или информација или као недовољно познавање проблематике о којој се
говори итд. У ситуацијама када се говорници на прес-конференцији не осећају сигурно када
дају одговор на неко питање, боље је да се каже да ће информације бити додатно обезбеђене,
након провере чињеница, и да се то и уради у најкраћем могућем року.
Прес-конференција не би требало да буде дужа од 45 минута, тј. да се заврши пре него
што новинари почну да губе пажњу и зато је потребно да се прати развој догађаја. Након
прес-конференције је потребно да се детаљно анализира оно што ће медији објавити у вези
догађаја. Било би добро да се материјали или саопштење са прес-конференције пошаљу и
новинарима који нису присуствовали догађају.

5.3. Организација и прихват међународне помоћи

У ситуацији пријема међународне помоћи у виду међународних спасилачких тимова,

средстава и опреме за одговор, међународни тимови се укључују у свеукупни национални
одговор субјеката и снага система заштите и спасавања у ванредном догађају/ситуацији.
Међународни тимови се укључују у национални/локални систем координације и руковођења
субјектима и снагама заштите и спасавања. Поред наведеног, међународна помоћ може бити
у виду међународних тимова за координацију и процену и у виду међународних тимова у
саветодавним мисијама за специфичне ситуације и опасности.
Међународни тимови су специјализовани и стручно оспособљени, опремљени и
обучени тимови за специфичне опасности у складу са прописима и стандардима земаља из
којих долазе, са дефинисаним безбедносним и сигурносним процедурама за деловање.
Одговорни су земљи која их је упутила и приликом ангажовања у међународним мисијама
поступају у складу са националним прописима земље домаћина. Међународни тимови су
генерално самодовољни за период од 3-7 дана.
Међународни тимови су ангажовани у складу са потребама земље домаћина и у
складу са својим капацитетима и ресурсима за одговор сходно процени вође међународног
14
тима о испуњености услова за сврсисходно, безбедно и сигурно извршење задатака. У том
смислу, потребно је омогућити вођи међународног тима (или другачије дефинисаног
представника тима), присуство на координационим састанцима оперативног карактера
унутар штабова за ванредне ситуације и других стручно оперативних тимова за руковођење
интервенцијом, у циљу омогућавања директне комуникације.
Међународном тиму се може доделити официр за везу са руководиоцем акције земље
домаћина за потребе превођења и/или подршке у кретању и боравку у земљи домаћина.
Међународним тимовима се пружа основна подршка земље домаћина у смислу
подршке за њихово ефикасно и ефектно ангажовање на угроженом подручју. Подршка земље
домаћина се односи на убрзане процедуре приликом преласка државне границе (граница,
царина, пратња), затим пружање информација о тренутној ситуацији и ангажованим снагама,
информација о сигурности и безбедности на терену и потенцијалним опасностима, помоћни
материјали (мапе), радио фреквенције, простор за смештај, исхрану, хигјенско-санитарне
услове, гориво, прву помоћ, неопходне основне контакте и др, а у складу са степеном
самодовољности међународног тима, односно могућности земље домаћина (надлежног
штаба за ванредне ситуације). Препорука је да се у току процеса припреме плана заштите и
спасавања дефинишу потенцијалне локације за безбедан прихват и смештај међународних
тимова.

15
 ПРИЛОЗИ
Прилог 1

НАДЛЕЖНОСТ ГРАДОНАЧЕЛНИКА / ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ

АКТИВНОСТИ у складу са:

 Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању ВС („Сл. гласник РС“, бр.87/2018)
 Уредбом о саставу, начину и организацији рада штабова за ВС („Сл. гласник
РС“,бр.27/2020)

ПРЕВЕНТИВНА ФАЗА - ДОКУМЕНТА КОЈА РАЗМАТРА И УСВАЈА

У сарадњи са начелником Штаба, предлаже Скупштини за чланове
штаба:
1) Представнике органа општине у чијем делокругу су послови из
области: информисања, инспекције, одбране, комуналних
делатности, стамбених послова, здравства, пољопривреде,
Предлаже Скупштини
водопривреде, шумарства, рада, социјалне политике, заштите
општине /града усвајање
животне средине, образовања, урбанизма, грађевинарства,
Одлуке о образовању
саобраћаја, енергетике и други у складу са проценом
1. штаба за ванредне
градске/општинске управе и организационе јединице Надлежне
ситуације (као
службе за територију града/општине;
председник општинског
2) Руководиоце јавних предузећа, привредних друштава,
већа)
представнике Војске Србије, полиције, хуманитарних организација,
удружења грађана, других правних лица и установа у чијем
делокругу су послови од значаја за заштиту и спасавање у
ванредним ситуацијама.
(члан 5, 6. и 7. Уредбе)
Након разматрања и мишљења датог од стране Штаба за ВС Веће
града/општине предлаже Скупштини на усвајање Одлуку о
Предлаже Скупштини
организацији и функционисању цивилне заштите.
општине /града усвајање
Одлуке о организацији и (члан 29. став 1. тачка 1) Закона)
Одлуком се регулише: дужности општинских органа у заштити и
функционисању
2. спасавању; израда Процене угрожености и Плана заштите и
цивилне заштите (као
спасавања; образовање Штаба; постављање и именовање
председник
повереника и заменика повереника цивилне заштите у насељеним
градског/општинског
местима; формирање јединица цивилне заштите; одређивање
већа)
субјеката од посебног значаја за заштиту и спасавање;
финансирање и друга питања из области цивилне заштите.
Одговоран је за
доношење:
- Процене ризика од
У оквиру својих надлежности као председник градског/општинског
катастрофа,
већа одговоран је за израду и доношење планских докумената.
- Плана смањења ризика
3. (члан 29. став 1. тачка 2) Закона)
од катастрофа,
*Екстерни план заштите од великог удеса израђује јединица
- Плана заштите и
локалне самоуправе налази СЕВЕСО комплекс вишег реда
спасавања(*Екстерног
плана заштите од
великог удеса )
Јединице цивилне заштите опште намене и специјализоване
Разматра и предлаже
јединице цивилне заштите за узбуњивање образују јединице
Већу града/општине
локалне самоуправе. Одлуку о образовању јединица цивилне
усвајање Одлуке о
заштите доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.
4. формирању:
- јединица ЦЗ опште (члан 80. Закона)
Специјализоване јединице цивилне заштите за узбуњивање
намене,
формирају се за потребе активирања сирена у случају да не постоји
- СЈ ЦЗ за узбуњивање
или није исправан систем за даљинско управљање сиренама.

16
 Из Буџета општине финансира се:
1) Израда Процене и планова из области смањења ризика од
катастрофа и управљања ванредним ситуацијама прописаних
законским и подзаконским прописима;
2) Припремање, опремање и обука Општинског штаба за ванредне
ситуације, јединице цивилне заштите, повереника и заменика
повереника цивилне заштите и трошкови спровођења мера заштите
и спасавања, као и спровођење мера цивилне заштите;
3) Трошкови ангажовања субјеката од посебног значаја, у складу са
Планира и обезбеђује уговором за извршавање задатака заштите и спасавања;
буџетска средства 4) Изградња и одржавање система за узбуњивање на територији
5. намењена за смањење града/општине;
ризика од катастрофа и 5) Прилагођавање подземних објеката (подземни пролази, тунели и
управљање ВС други), за склањање и њихово одржавање, као и одржавање других
заштитних објеката у складу са Законом;
6) Обука становништва из области заштите и спасавања;
7) Санирање штета насталих природном и другом несрећом, у
складу са материјалним могућностима;
8) Друге потребе заштите и спасавања, у складу са Законом и
другим прописима.
Градоначелник/председник општине је наредбодавац за
извршење буџета (члан 44. став 1. тачка 3) Закона о локалној
самоуправи).

Доношење акта о изради У оквиру својих надлежности као председник градског/општинског

Акустичке студије већа доноси акт о изради Студије покривености система за јавно
6.
покривености и планске узбуњивање за своју територију (акустичку студију).
документације (члан 29. став 1. тачка 8) Закона)

По претходно добијеној
сагласности надлежне
службе на пројектну
Сагласност на пројектну документацију за изградњу система за
документацију система
7. јавно узбуњивање даје Министарство.
за јавно узбуњивање
доставља већу (члан 25. став 2. тачка 23 и члан 96. став 5. Закона)
града/општине на
усвајање

Набавку, постављање и одржавање сирена обезбеђује јединица

Доноси план одржавања,
локалне самоуправе, а врши се у складу са проценом ризика,
набавке и постављања
акустичком студијом, техничким нормативима и упутствима за
акустичких извора
одржавање и другим прописима и општим актима.
8. (сирена) и остале опреме
у оквиру јединственог (члан 96. став 2. Закона)
Набавку, постављање и одржавање уређаја за предају и пријем
система за јавно
сигнала за даљинско управљање сиренама и преносне путеве
узбуњивање у РС
обезбеђује Република Србија. (члан 96. став 3. Закона)

Ванредну ситуацију проглашава и укида – градоначелник

/председник општине, на предлог: градског/општинског штаба за
ванредне ситуације. (члан 39. став 1. тачка 3, 4 и 5) Закона)
Проглашава и укида
Градоначелник/председник доноси појединачне акте за које је
9. ванредну ситуацију
овлашћен законом, статутом или одлуком скупштине у складу са
чланом 44. став 1. тачка 5) Закона о локалној самоуправи,
(„Сл. гласник РС“, бр.129/2007,83/2014-др.закон, 101/2016 -
др.закон и 47/2018 и 111/2021 - др. закон).

Друге активности у
складу са прописима

17
 ОПЕРАТИВНА ФАЗА - РЕАГОВАЊЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
Мобилизација обухвата предузимање мера којима се јединице
Процењује насталу цивилне заштите доводе у стање спремности за деловање.
ситуацију и у складу са Општа мобилизација обухвата све, а делимична потребан део
развојем ситуације јединица и материјалних средстава потребних за вршење задатака
10. наређује мобилизацију цивилне заштите. (члан 88. став 3. Закона)
јединица цивилне Делимичну мобилизацију и активирање наређује руководилац
заштите из своје Надлежне службе, односно председник општине/градоначелник, за
надлежности јединице цивилне заштите из своје надлежности.
(члан 88. став 7. Закона)
Процењује насталу
Активирање обухвата поступке, задатке и активности којим се
ситуацију и у складу са
редовни капацитети субјеката од посебног значаја за заштиту и
развојем ситуације
11. спасавање из редовног стања преводе у стање потпуне спремности
наређује активирање
за извршавање задатака заштите и спасавања.
субјеката и снага из
своје надлежности (члан 88.став 5 и 7. Закона)
Друге активности у
складу са прописима
ФАЗА ОПОРАВКА - ОТКЛАЊАЊЕ ПОСЛЕДИЦА ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ ИЛИ
ДРУГЕ ОПАСНОСТИ
Доноси акт о
формирању комисија за Кроз одобравање средстава предвиђених у буџету ЈЛС за област
12. процену штете и прати ВС, средстава из буџетске резерве и прослеђивањем захтева
спровођење активности Министарству за јавна улагања за одобрење помоћи прати
на обнови и реализацију обнове и опоравка након елементарне непогоде или
реконструкцији друге опасности.
оштећених и уништених Закон о обнови након елементарне и друге непогоде (''Сл.
објеката и оштећења на гласник РС'', бр. 112/2015)
инфраструктури
Друге активности у
складу са прописима

18
 Прилог 2

НАДЛЕЖНОСТ КОМАДАНТА ШТАБА ЗА ВС

АКТИВНОСТИ у складу са:

 Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању ВС („Сл. гласник РС“,
бр.87/2018)
 Уредбом о саставу, начину и организацији рада штабова за ВС („Сл. гласник
РС“, бр.27/2020)

ПРЕВЕНТИВНА ФАЗА - ДОКУМЕНТА КОЈА ШТАБ РАЗМАТРА И УСВАЈА, А

КОМАНДАНТ ПОТПИСУЈЕ
Закључак о образовању стручно оперативних тимова
Закључак о постављању и именовању повереника и заменика
повереника цивилне заштите
Закључке којим се усваја анализа, извештај, информација са
редовних и ванредних седница штаба за ванредне ситуације
Закључак којим се предлог акта о одређивању субјеката од
посебног значаја допуњује, мења или упућује већу ЈЛС ради
усвајања
Закључак којим се Предлог процене ризика од катастрофа ЈЛС
допуњује, мења, или упућује већу ЈЛС ради усвајања
Закључак којим се Предлог плана заштите и спасавања локалне
самоуправе допуњује, мења или упућује већу ЈЛС ради усвајања
Закључак којим се Предлог локалног плана смањења ризика од
катастрофа допуњује, мења или упућује већу ЈЛС ради усвајања
По разматрању од Закључак којим се Предлог екстерног плана заштите од великих
стране штаба, удеса допуњује, мења или упућује већу ЈЛС ради усвајања
1. командант Закључак о предлогу за образовање јединица цивилне заштите
оверава опште намене и специјализованих јединица за узбуњивање
документа Закључак о стању система за јавно узбуњивање са предлогом мера
за побољшање система за јавно узбуњивање на територији
јединице локалне самоуправе (акустичке студије чујности,
пројектну документацију)
Закључак за усвајање Предлога годишњег плана рада
Закључак за усвајање Предлога годишњег извештаја о раду
Закључак за усвајање годишњег предлога плана обуке за чланове
штаба, повренике, стручно оперативне тимове, субјеката од
посебног значаја и јединица цивилне заштите и представника
органа јединице локалне самоуправе
Препоруке за побољшање стања и организације заштите и
спасавања
Препоруке за предузимање мера, радњи и поступака којима се
умањује ризик од опасности
И друга документа у складу са прописима
Одговоран је за
2. печат и деловодну Штаб за ванредне ситуације има сопствени печат и
деловодник, у складу са посебним законом. (члан 41. Закона)
књигу Штаба

19
 У складу са Годишњим планом рада, разматра предузимања
превентивних мера пред летњу и пред зимску сезону. На
седницама се доносе закључци и препоруке како би се отклониле
или умањиле могуће последице и штете услед високих летњих
температура и могућности настанка пожара као и настанка
Комадант инфективних заразних болести (лако кварљивих производа на
разматра високим температурама и сл).
ситуацију по Пред наступајући зимски период сачињава се План зимске
питању смањења службе/Оперативни план чишћења снега и предузимају
ризика од превентивне активности како би се последице од снежних падавина
катастрофа и и наглог отопљавања снега предупредиле. У случају обилних
предлаже снежних падавина активирају се субјекти од посебног значаја за
предузимање заштиту и спасавање.
3.
превeнтивних Предузимају се превентивне мере и на водотоцима за које је
мера у циљу надлежна ЈЛС у складу са Оперативним планом одбране од
спречавања или поплава.
смањења настaнка Оперативни план за воде II реда доноси надлежни орган јединице
одређене локалне самоуправе, уз прибављено мишљење јавног
опасности на водопривредног предузећа.
територији своје Такође истим чланом Закона о водама прописано је да се
надлежности Оперативни план за воде II реда доноси у складу са Општим
планом и Оперативним планом за воде I реда, за период од једне
године, најкасније 30 дана од дана доношења Оперативног плана за
воде I реда.
(Члан 55. став 5. и став 6. Закона о водама, ''Сл. гласник РС“ бр
30/10, 93/2012, 101/2016, 95/2018)
И друге
активности у
складу са
прописима
ОПЕРАТИВНА ФАЗА - РЕАГОВАЊЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
Активира и организује рад штаба за ванредне ситуације
У циљу извршавања мера и задатака врши усмеравање појединаца,
Врши руковођење делова система и усклађено деловање свих учесника система у
и кооординацију заштити и спасавању људи и добара уз оптимално коришћење
4. субјеката и снага расположивих ресурса.
на угроженој
територији Прати извршавање мера цивилне заштите.
Редовно информише јавност преко средстава информисања и
путем саопштења.
Наредбу о стављању у приправност субјеката од посебног значаја
за заштиту и спасавање
Закључак којим се предлаже проглашење / укидање ванредне
ситуације
Закључак којим се предлаже градоначелнику/председнику општине
По разматрању од / председнику градске општине да донесе наредбе о активирању и
стране штаба, мобилизацији субјеката и снага
5. командант Наредбу о ангажовању субјеката и употреби јединица
оверава Наредбу о евакуацији
документа Закључак о тражењу помоћи преко Окружног штаба за ВС (Војска
Србије, капацитети субјеката од посебног значаја Републике
Србије, енергенти и роба)
Препоруке предузимања радњи од стране привредних друштава и
других правних лица у циљу спречавања или ублажавања
последица од катастрофа

20
 Информисање Одговоран је за правовремено и тачно информисање становништва
6.
јавности о ризицима, опасностима и предузетим мерама
И друге
активности у
складу са
прописима
ФАЗА ОПОРАВКА - ОТКЛАЊАЊЕ ПОСЛЕДИЦА ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ
ИЛИ ДРУГЕ ОПАСНОСТИ
Сагледава Командант штаба за ВС активно учествује у препознавању потребе
потребе и за предузимањем мера опоравка, организацији и спровођењу мера
7. предлаже и задатака обнове, реконструкције и рехабилитације, узимајући у
предузимање мера обзир смањење ризика од будућих катастрофа. (члан 17. став 1.
опоравка Уредбе)
Анализе
последица На основу анализе који су узроци и последице опасности /
изазваних катастрофе која је довела до ВС и проблеми и недостаци који су се
8.
елементарном јављали, дају се препоруке за унапређење Плана смањења ризика
непогодом и од катастрофа.
другом несрећом
И друге
активности у
складу са
прописима

21