Rodna Ravnopravnost I Smanjenje Rizika Od Katastrofa

RODNA RAVNOPRAVNOST
I SMANJENJE RIZIKA
OD KATASTROFA
Pokrajinski zatitnik graana - ombudsman

www.ombudsmanapv.org
Novi Sad 2015.
Izdava:
Pokrajinski zatitnik gradana ombudsman
Za izdavaa:
Danica Todorov
Urednica:
Andrijana ovi
Dizajn korica i priprema za tampu:
Alen ajfar
tampa:
FB print
Tira:
300 primeraka
Ova publikacija objavljena je uz podrku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu

ravnopravnost i osnaivanje ena (UN Women), u sklopu projekta Rodna ravnopravnost i vanredne situacije. Stavovi izraeni u ovoj publikaciji pripadaju iskljuivo autorima, i ne predstavljaju nuno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija,
ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a.
SADRAJ
Predgovor
Vnrdn situci i rdn rvnprvnst

Ivan Baras
Rizici i potreba za odgovornim upravljanjem

Andrijana ovi
11
Vanredne situacije i ivotna sredina

Nada Lazi
20
Analiza rodne perspektive u procesu smanjenja rizika

u izabranim lokalnim samoupravama
Dr Vesela Radovi
24
Ukljuivanje ena u izradu procene rizika i planova zatite

i spasavanja na lokalnom nivou u Vojvodini
Vinja Baanovi
43
Rezultati istraivanja Pokrajinskog ombudsmana

Svetlana Nei Bajgo
55
Primer dobre prakse - Panevo

Milica Todorovi, Miodrag Miloevi, ura Bugarski
58
PREDGOVOR
Prdgvr
Pkrinski ztitnik grn mbudsmn, k nzvisn i smstln
rgn ki titi prv grn d pvrd rgn uprv, sprvdi brzvn,
istrivk i prmtivn ktivnsti u cilu ztit i unprnj ludskih
prv grn i grnki, u 2015. gdini psbnu pnju psvtio ulzi
n i ukluivnju rdn prspktiv u blst vnrdnih situci i drivg
rzv. ktivnsti su sprvdn u kviru prkt Rdn rvnprvnst
i vnrdn situci uz pdrku gnci Udinjnih nci z rodnu ravnopravnost i snivnj n (UN Women) k ns i pdstkl d s
upustim u prikuplnj pdtk v ndvln pznt tmi k s
nmtnul tkm pplv k su 2014. gdin zhvtil vliki d Srbi.
Prizri i iskustv n k su zbln tkm pplv, li i n iskustv
u vzi s um n u dnnju dluk, k i ndsttk infrmci
tm kk funkcini sktr ki s bvi vnrdnim situcim usmrili su
ns k pstvlnju cil. rintisli sm s k pvnju znnj i kpcitt
lklnih smuprv i udrunj, pr svg nskih z ukluivnj rdn
prspktiv u dkumnt i prgrm ki s dns n vnrdn situci
i n drivi rzv, li i d s pv u n u prcsim dnnj
dkumnt u blsti smnjnj rizik d ktstrf.
D sm n prvm putu uvrili sm s istruui munrdn dkumnt
i prksu zml k su u pristupu prcni rizik i dgvru n ktstrf
primnili princip rdn rvnprvnsti. N ruku nm il i t t su i
kd ns pl prmn u gldnju n vnrdn situci i ulgu n,
dnsn n glblnm nivu prihvtnj prdlnj d vnrdn situci
zhtvu ngvnj clg drutv, snivnj, dnkst i svbuhvtn i ndiskrimintrn u n, dc i mldih, sb s invlidittm i
stlih grup u clkupnom prcsu.
km sprvnj ktivnsti prdvinih prktm ustnvili sm glvn
prprk z ukluivnj rdn rvnprvnsti - integrisan sistem upravlanja vanrednim situacijama ne motvie optine na procenu lokalnih kapaciteta i ranjivosti, niti na ukluivanje graana i graanki u procene rizika i
preuzimanje aktivne uloge u reagovanju u sluaju vanrednih situacija; ensPOKRAJINSKI ZATITNIK GRAANA - OMBUDSMAN
PREDGOVOR
ko znanje, vetine i doprinos ostaju neformalni i nevidlivi u toku vanrednih

situacija; enske potrebe su nevidlive; rodno uslovlene razlike najvie se
ispolavaju u nainu informisanja o vanrednoj situaciji, ali i u vetinama koje
su najpotrebnije tokom vanredne situacije.
Unprdili sm znnj i kpcitt n iz mlih zdnic d zstupu
u n u dluivnju smnjnju rizik d ktstrf. Smtrm
d sm dprinli unprnju znnj i kpcitt lklnih rgn vlsti u
st ptin/grdv s kim sm ktivn srivli nklik msci n
uvnju rdn rvnprvnsti. U irkm knsulttivnm pstupku u Grdu Pnvu ustnvln d rdn kmpnnt trb d bud sdrn
u svim fzm prcs t m d pslui k mdl rdn stlivg
plnirnj u blsti vnrdnih situci.
U v publikcii prikzni su rzultti nih nliz i rzgvr s svim
ki su ukluni, ili ki mgu biti ukluni u prdst prmn zknskg
kvir. vi rzultti mgu biti krini prilikm prmn prks plnirnj
i dluivnj vnrdnim situcim n svim nivim u pgldu primn
princip rdn rvnprvnsti i biti d kristi n sm strun, ng i ir
vnsti, li i itv zdnici.
Pruk sn. U kntkstu rdn ndnksti n sd imu grnin
utic i kntrlu, bz bzir n t t psduu vtin i kpcitt z
rgvnj n krizu i prvk. Zt ztit ludskih prv i prmvisnj
rdn rvnprvnsti mru biti u srditu smnjnj rizik d ktstrf i
izgrdnj tprnsti drutv n ktstrf.
Danica Todorov
Zamenica za ravnopravnost polova
8
RODNA RAVNOPRAVNOST I SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA
VNRDN SITUCI I RDN RVNPRVNST
Vnrdn situci
i rdn rvnprvnst
Ivn Brs
Pomonik naelnika Sektora z vnrdn situci
Novi Zkn smnjnju rizik d lmntrnih npgd i drugih nsr i
uprvnju vnrdnim situcim u ptpunsti e zmniti Zkn vnrdnim situcim.
Z st gdin d kk usvn Zkn vnrdnim situcim, n
bzi iskustv u dsdnjim vnrdnim situcim, ukzl s ptrb
z dnnj nvg Zkn, s lm d s prcizni dfiniu pdin
drdb k uiniti sniu smim tim i fiksniu i prcizniu primnu
Zkn. N t nin bi s mguil svim subktim sistm ztit i
spsvnj, ukluuui i dinic lkln smuprv, d tn znu sv
prv i bvz tk i kkv psldic nstu uklik s n ptuu
zknsk drdb.
snvni cil km t rnj u Ncrtu zkn smnjnju rizik d
lmntrnih i drugih npgd i uprvlnju vnrdnim situcim st
u svbuhvtnm nrmirnju prvntivnih mr i ktivnsti rdi smnjnj
rizik d lmntrnih i drugih npgd, fiksnm rgvnju u sluu
nstupnj lmntrnih i drugih npgd i tklnjnju njihvih psldic
kk bi s t pr bzbdili prvk i nrmlizci uslv z ivt i rd
n pgnm pdruu.
Sglsn tm, u skldu s usvnim dkumntim n Drug i r
svtsk knfrncii smnjnju rizik d ktstrf (Hg kvir z
dlvnj d 2005. gdin i Sndi kvir z dlvnj d 2015. gdin) i
uzimui u bzir svrmn uprdn rnj i usvn dkumnt U
u v blsti, Ncrtm zkn stvlu s u prvi pln principi, plnski dkumnti i mr i ktivnsti k trb d dprinsu t uspni prvncii
d lmntrnih i drugih npgd, nju tprnsti pdinc i zdnic n psldic lmntrnih i drgih npgd i pdiznju niv sprmnsti z rgvnj u sluu nstupnj lmntrn i drug npgd.
Psbni kcnti su stvlni n ztitu rnjivih grup i rdnu rvnprvnst,
ki su usglni s sugstim i prprukm UNDP-, k i n uspstvlnj prtnrstv izmu vng i privtng sktr i uklunst
nunih rgnizci, udrunj i rgnizci civilng drutv u prcs
POKRAJINSKI ZATITNIK GRAANA - OMBUDSMAN
VNRDN SITUCI I RDN RVNPRVNST
krirnj i sprvnj plitik smnjnj rizik d lmntrnih i drugih

npgd.
Kd s rdi rnjim kim s uru sistm rgvnj u vnrdnim
situcim, n su uglvnm slnjn n pst rnj, s tim t
iz njih tklnjn n t s u prksi pkzl nfunkcinlnim i ndvln
fiksnim. U clini, t su rnj pdnstvln i invirn kk bi bil
sni i primnlivi. Imui u vidu d s v sistm nlzi u prcsu
izgrdnj d dnnj Zkn vnrdnim situcim i d su u tm
pstignuti drni rzultti, smtrl s d ptimlni d s njgv
izgrdnj nstvi n zptim snvm, umst d s izl nptrbnim invcim.
10
RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLANJEM
Rizici i potreba za
odgovornim upravlanjem
Andrijana ovi
Rizici i opasnosti od prirodnih nepogoda i katastrofa su neizbeni i nemogue ih je eliminisati. Opasnosti i potrebe koje nastanu u hitnim sluajevima je mogue adekvatno proceniti i planirati, a panju posvetiti prevenciji i
potovanju potreba svih drutvenih grupa.
Strateko opredelenje i aktivnosti treba da podrazumevaju prelazak sa zatite od opasnosti na upravlanje rizikom putem objedinjavanja prevencije
rizika i odrivog razvoja.
Glavni prirodni rizici kojima su Republika Srbija i AP Vojvodina izloene su:
velike kine padavine koje izazivaju poplave, oluje, grad, odrone i klizita, velike koliine snenih padavina i mogunost snenih lavina, ekstremno
niske ili visoke temperature, sue i mogunost izbijanja umskih i poara
otvorenog prostora, zemlotres, epidemije stonih bolesti i druge pojave koje
mogu da ugroze zdravle i ivote ludi i izazovu veliku tetu*.
Prvni kvir u v blsti je vm dtln i in g, osim zkn i
mngbrni pdzknski kti, k i strtki dkumnti. Republika Srbija
je u pristupu zatiti ivotne sredine usaglasila svoje zakonodavstvo u najveoj meri sa onim koje je u primeni u Evropskoj uniji. Nadlenosti u oblasti
upravlanja rizicima su podelene izmeu republikog, pokrajinskog i lokalnog nivoa. Autonomna pokrajina Vojvodina u skladu sa lanom 13 Statuta
AP Vojvodine obezbeuje uslove za zatitu i unapreivanje ivotne sredine,
preduzima mere za spreavanje i otklanjanje tetnih posledica koje ugroavaju ivotnu okolinu i dovode u opasnost ivot i zdravle ludi, a ureuje i druga pitanja od pokrajinskog znaaja, u skladu sa zakonom. Prema Zakonu
o lokalnoj samoupravi optina se stara o zatiti ivotne sredine, donosi programe korienja i zatite prirodnih vrednosti, programe zatite ivotne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa stratekim
dokumentima, svojim interesima i specifinostima, a utvruje i posebnu naknadu za zatitu i unapreenje ivotne sredine. Takoe, optina je nadlena
za organizovanje zatite od elementarnih i drugih veih nepogoda i zatitu
od poara i stvaranje uslova za njihovo otklanjanje, odnosno ublaavan* Uticaj vanrednih situacija na odrivi razvoj lokalnih samouprava u APV, prof.dr Vesela
Radovic, prof.dr Larisa Jovanovic, dr Samir Agic, casopis Ecologica
11
je njihovih posledica. Pored ovih, eksplicitnih nadlenosti u oblasti zatite

ivotne sredine i zatite od rizika, optina donosi programe razvoja koji u
skladu sa standardima i preporukama treba da vode rauna o uticajima aktivnosti na ivotnu sredinu, ali i uticaju svih aktivnosti na ene i mukarce.
Ministarstvo unutranjih poslova u kojem postoji Sektor za vanredne situacije predlae i sprovodi politiku u pitanjima zatite i spasavanja. Najvaniji korak ka uspostavlanju objedinjenog sistema zatite i spasavanja, ali i
u upravlanju katastrofama bio je usvajanje zakonskog okvira, pre svega
Zakona o vanrednim situacijama. Sektor, u skladu sa Zakonom, koordinira
aktivnosti svih institucija koje se bave zatitom i spasavanjem u vanrednim
situacijama.
Zakon o vanrednim situacijama ureuje delovanje, proglaavanje i upravlanje u vanrednim situacijama; sistem zatite i spasavanja ludi, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine od elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea - udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i
drugih veih nesrea; nadlenosti dravnih organa, autonomnih pokrajina,
jedinica lokalne samouprave i uee policije i vojske u zatiti i spasavanju; prava i dunosti graana, privrednih drutava, drugih pravnih lica i preduzetnika u vezi s vanrednim situacijama; organizacija i delatnost civilne
zatite na zatiti, spasavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda
i drugih nesrea; finansiranje; inspekcijski nadzor; meunarodna saradnja i
druga pitanja od znaaja za organizovanje i funkcionisanje sistema zatite
i spasavanja.
12
Zakon odreuje osnovne pojmove, te se vanredna situacija definie kao

stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih dogaaja i
drugih opasnosti po stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra takvog
obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije mogue spreiti ili
otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i slubi, zbog ega je za njihovo ublaavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage
i sredstva uz pojaan reim rada; sistem zatite i spasavanja je definisan
kao deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravlanja i organizovanja subjekata sistema zatite i spasavanja na sprovoenju preventivnih i operativnih mera i izvravanju zadataka zatite i spasavanja ludi i
dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesrea, ukluujui i
mere oporavka od tih posledica; smanjenje rizika od katastrofa je struno
sprovoenje aktivnosti za smanjenje rizika putem sistemskih napora da se
analiziraju uzroni faktori katastrofa i da se njima upravla i, s tim u vezi,
ispravno upravla zemlitem i okolinom, smanji izloenost opasnostima i
ugroenost ludi i imovine i unapreuje ukupna spremnost za reagovanje na
ove dogaaje.
U delu Zakona koji se odnosi na prava i dunosti graana je predvieno da

se u jedinice opte namene civilne zatite mogu rasporediti i zdravstveno
sposobni mukarci i ene koji nisu vojni obveznici, a starosti su od 16 do 60
(mukarci), odnosno od 16 do 55 godina (ene). Obaveze sluenja u civilnoj
zatiti oslobaaju se trudnice, majke, samohrani oevi i staraoci maloletnika
mlaeg od 15 godina. Izuzetno u sluaju vanredne situacije, kada postoji
potreba mogu se angaovati i navedene osobe ije je struno znanje od
izuzetne vanosti za interese drutva, s tim da se tada obezbeuje odgovarajua briga o njihovoj deci.
U delu koji ureuje civilnu zatitu predviena je evakuacija kojoj po Zakonu
podleu: 1) majke sa decom do 15 godina starosti, odnosno druga lica koja
su po zakonu duna da se staraju o uvanju i negovanju maloletnika mlaih
od 15 godina; 2) trudnice; 3) bolesna lica, lica sa posebnim potrebama i druga lica kojima je neophodna tua pomo i nega; 4) lica mlaa od 16 godina
i starija od 65 godina (mukarci), odnosno 60 godina (ene). Ovo su jedina
mesta u Zakonu u kojima se ene izriito spominju, dok ne postoji ni naelno opredelenje o ravnopravnosti ena i mukaraca niti sistemsko uvoenje
roda kao opredelujueg inioca u postupcima spasavanja i otklanjanja posledica. Dakle, prspktiva rdn rvnprvnsti, odnosno ukluivanje ena
i stlih ktgri ppulci u smnjnje rizik ni institucinlizvn
u ptpunsti, sim u delu ki s dnsi n prv i dgvrnsti grn.
Oekuje se da e najavleni novi zakon otkloniti ove nedostatke. pti cil
novog zakona d se obezbedi njegova fktivnia i fiksnia primn,
a sistem smanjenja i upravlanja rizicima se ustanovlava kao deo sistema nacionalne bezbednosti. Prema Nacrtu Zakona o smnjnju rizik
d lmntrnih i drugih npgd i uprvlnju vnrdnim situcim
ndlni rgni, grni i drugi subkti duni su d s u prduzimnju mr
i ktivnsti rukovode propisanim naelima delovanja. Jedno od naela je
i nl ztit ludskih prv koje podrazumeva da su svi rgni i drugi subkti ukluni u sprvnj mr i ktivnsti uprvlnj rizikm d
npgd duni d dsldn vd run ztiti ludskih prv, rdn
rvnprvnsti i psbn ztiti sirmnih, strih, dc, sb sa invaliditetom, izbglih i rslnih lic, k i drugih rnjivih grup stnvnitv.
Pored ovog, novi Zakon bi trebalo da poiva i na naelima meusektorke
saradnje i partnerstva koje ukluuje i organizacije civilnog drutva, primarne
uloge lokalne zajednice, blagovremenog i potpunog informisanja javnosti.
dbr snv z stvaranje svesti i okruenja koje prepoznaje razvojnu potrebu potovanja kapaciteta svih graana i graanki i ukluivanja
rodne perspektive u lokalne dokumente i aktivnosti. Takoe, promene mogu
doprineti ddtnm nju ploaja dinic civilne zatite i nivoa mesne
zajednice u blsti ztit i spsvnj u jedinicama lokalnih samouprava.
13
Odreena pitanja koja su znaajna za ovu oblast posredno su ureena

propisima ija primarna oblast regulisanja nisu vanredne situacije. To su,
pre svega, Zakon o zdravstvenoj zatiti, Zakon o javnom zdravlu, Zakon o
vodama, Zakon o meteorolokoj i hidrolokoj delatnosti, Zakon o umama,
Zakon o zatiti ivotne sredine. Panju posveujemo odreenim stratekim
dokumentima koji, pored Zakona, predstavlaju osnov za uspostavlanje objedinjenog sistema upravlanja i rukovoenja u vanrednim situacijama.
Ncinln strtgi ztit i spsvnj u vnrdnim situcim k snov za donoenje, osim zakon im i drug nacionaln i meunarodn dokument, kao to su Nacionalna strategija odrivog razvoja, Milenijumski
cilevi razvoja i Hjogo okvir za delovanje 2005 2015.
Strategija naglaava da rizik od katastrofa postoji u svakom drutvu, one
usporavaju odrivi razvoj, a njihova pojava u jednom regionu moe da
prouzrokuje tete u nekom drugom regionu i obrnuto. Naela na kojima se
zasniva integrisani sistem zatite i spasavanje su: pravo na zatitu, solidarnost, javnost, preventivna zatita, odgovornost, postupnost pri upotrebi
snaga i sredstava, kao i aktivna politika jednakih mogunosti. Smanjenje
rizika od katastrofa zahteva snanu institucionalnu osnovu, koja se moe
postii kroz jaanje kapaciteta, dobro upravlanje, promovisanje odgovarajuih programskih politika i zakonodavstva, olakani protok informacija i efikasne koordinacione mehanizme. Nacionalna strategija treba da obezbedi
efikasan i efektivan sistem zatite i spasavanja kroz strateke oblasti od
kojih su neke znaajne kada se imaju u vidu iskustva Srbije tokom i nakon
majskih poplava 2014.godine i rezultata istraivanja*:
14
Pre svega, strateka oblast 2 - obavetenost javnosti o svim funkcijama

integrisanog sistema zatite i spasavanja i merama za smanjenje rizika od
katastrofa moe se pobolati pravovremenom dostupnou informacija
o opasnostima i rizicima od katastrofa. Sistem obrazovanja i mediji imaju
klunu ulogu. Sve informacije o sistemu zatite i spasavanja i merama za
smanjenje rizika od katastrofa, moraju se uiniti dostupnim i osobama sa
invaliditetom. Pravovremeno upoznavanje dece sa integrisanim sistemom
zatite i spasavanja mogue je ukluivanjem tema o smanjenju rizika od
katastrofa u formalno i neformalno obrazovanje, a sprovoenjem strunih
obuka i treninga doprinee ososoblenosti, kako nadlenih organa, tako i
stanovnitva da zatite sebe i postanu otporniji na katastrofe.
Strateka oblast 4 - umanjiti faktore rizika. Rizici od katastrofa u vezi sa
promenom drutvenih, ekonomskih, ekolokih i uslova korienja zemli* Rodna analiza uticaja poplava u Srbiji u 2014. godini, Vinja Baanovi, 2014
ta, kao i uticaji opasnosti koji se vezuju za geoloke dogaaje, vremenske

prilike, vodu i klimatske promene, predmet su planiranja odrivog razvoja,
izrade i sprovoenja odgovarajuih strategija, sektorskih programa i drugih
plansko-programskih dokumenata i vano su pitanje u situacijama nakon
katastrofe.
Ncinlni milniumski cilvi rzv u Rpublici Srbii, plzi d
ilniumsk dklrci UN iz 2000. gdin, utvruu nklik zdtk
vanih z stvrivnj rdn rvnprvnsti, pblnj pl n i
rzv kncpt ludsk bzbdnsti. Podseamo da je trei ilniumski
cil rdna rvnprvnst i pblnj pl n ugraen u Ncinlne
cilve rzv Rpublik Srbi ki su prilgni spcifinim ptrbm i
prblmim grn i grnki.
Strtgi drivg rzv je postavila osnovne smernice za primenu zatite ivotne sredine sprovoenjem aktivnosti mnogobrojnih uesnika na razliitim nivoima, od lokalne samouprave i nacionalnog, do regionalnog i
meunarodnog nivoa. Strategija prepoznaje rodnu ravnopravnost kao jedan
od faktora drutveno-ekonomskih uslova i perspektiva.
Cil Strategije je da uravnotei i spoji u celinu tri kluna inioca, tj. tri stuba
odrivog razvoja koje e podravati odgovarajue institucije: odrivi razvoj
ekonomije, privrede i tehnologije, odrivi razvoj drutva na bazi socijalne
ravnotee i zatita ivotne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim
resursima. Strategija se zasniva na opteprihvaenim principima koji su
definisani u Deklaraciji o odrivom razvoju iz Johanesburga, Milenijumskim
cilevima razvoja i u Strategiji odrivog razvoja EU:
1) Meugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije koja podrazumeva zadovolenje potreba sadanjih generacija, ali tako da se ne
ugroze prava buduih generacija. Solidarnost unutar generacije e biti
postignuta demokratski usaglaenom raspodelom raspoloivog prirodnog i stvorenog kapitala tako da se obezbede osnovne ludske potrebe
za sve drutvene grupe;
2) Otvoreno i demokratsko drutvo - uee graana u odluivanju podrazumeva garantovanje graanskih prava, obezbeivanje pristupa
informacijama i osiguranje dostupnosti pravde. Potrebno je obezbediti
odgovarajue konsultacije s graanima i njihovo uee u donoenju
odluka;
3) Znanje kao nosilac razvoja. Promovisati obrazovanje i razvijanje javne
svesti o odrivom razvoju;
15
4) Ukluenost u drutvene procese. Promovisati puno ukluivanje

graana u drutvo, podsticati jednake mogunosti za svakoga tako to
e se promovisati ludska prava, posebno rodna ravnopravnost i boriti
protiv svih oblika diskriminacije afirmativnim merama za marginalizovane grupe i smanjenjem siromatva;
5) Ukluivanje pitanja ivotne sredine u ostale sektorske politike. Promovisati integraciju ekonomskih, socijalnih i ekolokih pristupa i analiza,
te podrati korienje instrumenata kao to je strateka procena ivotne
sredine;
6) Predostronost. Zahtevati ouvanje prirodne ravnotee kada nema
pouzdanih informacija o odreenom problemu. Svaka aktivnost mora biti
planirana i sprovedena tako da prouzrokuje najmanju moguu promenu
u ivotnoj sredini. Preventivno delovati da bi se spreili mogui znatni
negativni uticaji na ivotnu sredinu, osobito ako bi bila ugroena dobrobit
ludi i ivotinja;
7) Zagaiva/korisnik plaa - ukluenje trokova vezanih za ivotnu
sredinu u cenu proizvoda. Ukluiti trokove vezane za ivotnu sredinu, tj. unitavanja ivotne sredine u ekonomske trokove zagaivaa/
korisnika;
8) Odriva proizvodnja i potronja. Potovati uravnoteene odnose u eksploataciji prirodnih resursa i obezbediti visok nivo zatite i pobolanja
kvaliteta ivotne sredine. Smanjiti zagaenje ivotne sredine i promovisati odrivu potronju i proizvodnju, ali ekonomski rast ne sme da uzrokuje proporcionalni porast degradacije ivotne sredine.
16
Ncinlni prgrm z uprvlnj ktstrfm (NDRP) usvojila je u

dcmbru 2014. godine Vld Rpublik Srbi. Program trb d pmgn
izgrdnji svbuhvtne tprnsti n ktstrf, a bie krien k kvir
za koordinaciju i sprovoenje aktivnosti za smanjenje i upravlanje rizicima
u Srbiji.
Rzluci 1325 Svt bzbdnsti Udinjnih nci n, mir, bzbdnst predstavla osnov za ukluivanje ena u sektor bezbednost i nglv
psldic sukob n n i dvk, kao i vnst ulg n u izgrdnji mir
i pstknfliktnm prvku zml. dlukm Vld Rpublik Srbi 2010.
gdin je brzvn multisktrsk Rdn grup z izrdu Ncinlng
kcing pln z primnu ove Rzluci, a inistrstv dbrn joj pru
strunu i dministrtivn-thniku ptpru. U strtkom cilu sigurvnj
zdvlvug niv dltvrn ztit n i dvk d svih vidv
diskriminci, krnj nskih ludskih prv i rdn zsnvng nsil

predvieno je razvijanje duktivnih ktivnsti ztiti n i dvk d
svih vidv nsil u sluu rt i vnrdnim situcim.
Svetska konferencija o smanjenju katastrofa je odrana 2005. godine u
gradu Kobe, Hyogo, u Japanu na kojoj je prihven Okvir delovanja 20052015: Stvaranje otpornosti drava i zajednica na katastrofe. Konferencija je
ponudila jedinstvenu priliku za promovisanje stratekog i sistematskog pristupa smanjenju ugroenosti* i rizika** od opasnosti***. Konferencija je takoe
ukazala na potrebu za stvaranje otpornosti drava i zajednica na nepogode
i ustanovila naine stvaranja otpornosti.**** Identifikovane su praznine i izazovi
u pet oblasti:
1. Uprvlnj: rgnizcini, prvni i plitiki kvir
2. Idntifikci rizik: Prcn, mnitring i rn upzrvnj
3. Uprvlnj znnjm i brzvnj
4. Smnjnj fktra rizik
5. Priprmlnst z fiksn rgvnj i bnvu.
U mrtu 2015. gdin n Svtsk knfrncii smnjnju rizik d
ktstrf usvn Sndi dklrci smnjnju rizik d ktstrf
km s menja Hg kvir z dlvnj i utvruju etiri priritta:
Priritt 1: Rzumvnj rizik d ktstrf
Priritt 2: nj vn uprv z uprvlnj rizicim d ktstrf
* Ranjivost je definisana kao: Stanja uzrokovana fizikim, socijalnim, ekonomskim i okolinim faktorima ili procesima, koji poveavaju osjetljivost zajednice na uticaj od opasnosti.
UN/Meunarodna strategija za smanjenje rizika, eneva 2004.
** Rizik je definisan kao: Potencijalno tetan fiziki dogaaj, fenomen ili ljudska aktivnost koji
moe dovesti do gubitka ivota ili povreda, tete po vlasnitvo, ometanja socijalnog i ekonomskog razvoja i ekoloke degradacije.Opasnosti mogu ukljuiti latentna stanja koja mogu
predstavljati buduu pretnju i mogu biti razliitog porekla: prirodnog (geolokog,hidrometeorolokog, i biolokog) ili izazavanog ljudskim procesima (ekoloka degradacija i tehnoloke
opasnosti) UN/Meunarodna strategija za smanjenje rizika. eneva 2004.
*** Polje delovanja Okvira za delovanje ukljuuje katastrofe prouzrokovane prirodnim opasnostima, te povezane ekoloke I tehnoloke opasnosti I rizike. Okvir na taj nain odraava
jedan holistiki I viestruki pristup upravljanju rizicima od katastrofa, te meusobnu vezu koja
moe imati znaajan uticaj na socijalne, ekonomske I ekoloke sisteme, kao to je naznaeno
uYokohama strategiji (parag. 1, dioB, slovoI, strana 8).
**** Hyogo okvir za delovanje 2005-2015
17
Priritt 3: Ulgnj u smnjnje rizik d ktstrf z tprnst

Priritt 4: Unprnj sprmnsti n ktstrf rdi fktivng dgvr
Jedan od prioriteta za delovanje u Hjogo okviru je ukluivanje jednakosti
polova u sve politike o rukovoenju rizicima od katastrofa, planove i procese donoenja odluka, ukluujui one koje se odnose na procenu rizika,
rano upozoravanje, upravlanje informacijama, edukaciju i obuku. N konferenciji post-2015 okvir za smanjenje rizika od katastrofa, odnosno Hjogo
2, izmu stlg rn da je za praenje napretka potrebno imati u
vidu pkztl koji se odnose na pol, godine ivota i invalidnost, kao i
da je potrebno koristiti pristup ludskih prava i u sve tokove ukluiti teme
koje se odnose na rodnu ravnopravnost, ali i upravlanje rizicima, t
prm rganizaciji koja zastupa enska prava (Womens Major Group)
zhtv ngvnje clg drutv, snivnj, dnkst i svbuhvtn
i ndiskrimintrn u n, dc i mldih, sb s invlidittm i
stlih grup u clkupn prcs.
18
Republika Srbija je izradila izvetaj o napretku implementacije Hjogo okvira za akciju za period 2013-2015. iz kojeg se moe zakluiti da se tokom
procesa nije u potpunosti vodilo rauna o rodnoj ravnopravnosti. U izvetaju
se navodi i to da su podaci dostupni i razvrstani po polu, kao i da su rodni
odnosi ugraeni u politike na odgovarajui nain. Meutim, kako izvetaj
zahteva objanjenje odgovora, kao odgovor je navedeno da su aktivnosti
Crvenog krsta Srbije u oblasti DRR (smanjenja rizika od katastrofa) rodno
ravnopravni.* Dakle, ne vodi se rodno osetliva statistika i evidencija na institucionalnom nivou niti se uoavaju mogunosti promene politika u pravcu ukluivanja roda kao razvojne komponente. Kpcitt UN z prcnu
rizik d ktstrf (The Capacity for Disaster Reduction Initiative CADRI)
2011. izvri prcnu ptrb z kpcittim z smnjnj rizik d
ktstrf u Srbii. Prpruk ovog tela stu n snzi i CDRI prduzim
niz misi u Srbii s cilm d s izrdi Ncinlni kcini pln z NDRP.
Potreba za ukluivanjem rodne ravnopravnosti u politike upravlanja rizicima je proizala iz prepoznavanja injenice da ene nisu samo jedna od
najugroenijih grupa koje pogaaju prirodne i antropogene katastrofe, nego
njihove kapacitete i vetine treba imati u vidu i prilikom kreiranja procena
i planova, u preventivnim aktivnostima, ali i nakon nastanka katastrofe.
Katastrofe imaju posledice na celu zajednicu, ali je njihov uticaj na ene i
decu vei, jer infrastrukturne tekoe, premetanje i izolacija, nedostatak
* National progress report on the implementation of the Hyogo Framework for Action (20132015)
porodine i drutvene podrke, zbog odsustva mukaraca padaju na teret

ena. Takoe, tokom i nakon katastrofe se poveava ranjivost ena, kao
i mogunost pojavlivanja ili eskalacije porodinog nasila. ene su najprisutnije u neformalnim sektorima rada i poloprivredi koji su esto najvie
pogoeni vanrednim dogaajima, tk da su stp nzpslnsti mu
nm nkn ktstrf viske. ene su neophodne u svim fazama kreiranja politika i zbog toga to se one primarno brinu o deci, starijima, bolesnima i osobama sa invaliditetom.
ene nisu samo rtve nego i kluni akteri za izgradnju zajednice zbog ega
je veoma vaan razvoj enskih kapaciteta za smanjivanje rizika od katastrofa i njihovog negativnog uticaja u upravlanju rizicima. ene treba i mogu da
daju doprinos kreiranju politika na svim nivoima.
Zato je ukluivanje rdn perspektive u uprvlnje vnrdnim situcim
od sutinskog znaaja r e u suprtnm n i dl biti nsrzmrn
pgne ktstrfm. Svi ni ki rd u t blsti trb d prpznu
spcifin ptrb n, da uvae injenicu da se one brinu o vanim
delovima ivota u situcii ktstrf, te da mgu znaajno da doprinesu
prvku i obnovi zajednice, kao i odrivom razvoju.
Psbnu pnju trb psvtiti nju i pdrci nskg lidrstv n lklnm, ali i n ncinlnm nivu. Svi programi upravlanja rizicima moraju
biti deo efikasnog odrivog razvoja koji potuje potrebe i mogunosti i ena
i mukaraca.
19
VANREDNE SITUACIJE I IVOTNA SREDINA
Va n r e d n e s i t u a c i j e
i ivotna sredina
Nada Lazi
Zakonom o vanrednim situacijama definisano je, izmeu ostalog, da je lina, uzajamna i kolektivna zatita najmasovniji oblik pripremanja i organizovanja uea graana u zatiti i spasavanju, koja obuhvata mere i postupke
njihove neposredne zatite i spasavanja u poslovnim i stambenim zgradama, drugim objektima i mestima gde ive i rade. Zakonom je predviena
obaveza da se na svim nivoima od lokalnog do nacionalnog, pre svega
urade procene ugroenosti teritorije, u zavisnosti od opasnosti koje prete
tim teritorijama. Na osnovu Procene ugroenosti prave se Planovi zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama, a obavezu izrade ovih planova imaju
i privredna drutava.
Procena ugroenosti je dokument kojim se identifikuju opasnosti, izvori i
oblici ugroavanja, mogui efekti i posledice i sagledavaju snage, sredstva
i preventivne mere. Procene ugroenosti mogu da rade samo lica sa licencom koju stiu prema Pravilniku kojim se ureuje postupak za dobijanje
licence.
20
Zbog manjkavosti postojeih podzakonskih akata procene ugroenosti Republike Srbije i Autonomne pokrajine, kao i procene najveeg broja jedinica lokalne samouprave nisu usvojene do sredine januara 2015. godine.
U AP Vojvodini samo etiri lokalne samouprave (JLS) su donele Procene
ugroenosti i Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama, dok su
druge donele samo Procenu (7) ali ne i Plan. ak 19 JLS je u postupku
izrade Procene ili je ona napravlena ali jo nije usvojena. Uzimajui u obzir
injenicu da Procene ugroenosti mogu raditi samo licencirana lica postoji
opravdana sumnja da postojee procene nisu uraene u skladu sa Pravilnikom, niti u skladu sa stvarnim prilikama, potrebama i kapacitetima lokalne
samouprave. Iako veina optina ima zaposleno lice u upravi, nadleno za
vanredne situacije, prisutna je struna neusaglaenost osoba koje taj posao
obavlaju. Negde je to referent protivpoarne zatite, negde komunalni inspektor ili ak struni saradnik za zatitu ivotne sredine, vanredne situacije
i rodnu ravnopravnost.
S obzirom na to da u vanrednim situacijama neminovno dolazi do razliitih
uticaja na ivotnu sredinu, esto veoma tetnih, neophodno je analizirati
da li jedinice lokalne samouprave na pravi nain sagledavaju ovu vezu i
koliko su spremne da u datim situacijama reaguju na odgovarajui nain.

Program zatite ivotne sredine jedan je od dokumenata koji je u obavezi
da saini svaka JLS. Zakonom o zatiti ivotne sredine definisano je da
lokalna samouprava donosi Program zatite ivotne sredine u skladu sa
stratekim dokumentima i specificnim interesima. Lokalni programi moraju biti usaglaeni sa Nacionalnim programima i strategijama i izrauju se
za period od 10 godina. Prema raspoloivim podacima u AP Vojvodini je
uraeno samo nekoliko lokalnih programa za zatitu ivotne sredine koji se
razlikuju i po sadraju i po strukturi.
JLS je u obavezi da sprovodi monitoring ivotne sredine na svojoj teritoriji
i da vodi Lokalni registar izvora zagaenja. Takoe, ima obavezu da obavetava javnost o stanju ivotne sredine i o merama upozorenja ili o razvoju
zagaenja koja mogu predstavlati opasnost po ivot i zdravle ludi.
Naalost, u praksi se Program sprovodi parcijalno i diskontinuirano bez
povratnog uticaja na popravlanje stanja.
Posebno je vana primena Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli
zagaenja ivotne sredine jer predvia da u sklopu potrebne dokumentacije
za izdavanje IPPC (integrisane) dozvole operater mora imati, pored ostale dokumentacije i Plan mera za spreavanje udesa i ograniavanje
njihovih posledica.
U Vojvodini ima oko 60 farmi (ivine i svinja) koje imaju obavezu da pribave
integrisanu dozvolu (IPPC), u sektoru energetike ima est postrojenja (operatera) i u proizvodnji i preradi metala sedam postrojenja koja moraju da
pribave ovu dozvolu. Iako su po zakonu obavezni da pribave ovu dozvolu
mnogi nisu podneli ni zahtev. To znai da JLS na ijoj se teritoriji nalaze
ovakva postrojenja nemaju uvid u opasnosti kojima je izloeno stanovnitvo
i ivotna sredina u sluaju vanrednih situacija kao to su poplave, akcidenti
u tim postrojenjima i druge vanredne situacije.
Upravlanje otpadom na celoj teritoriji Vojvodine takoe predstavla problem i potencijalnu opasnost u sluaju vanrednih situacija, jer veina nasela
nema sanitarno ureene deponije. Posebnu opasnost predstavlaju mnogobrojne divle deponije gde se otpad nekontrolisano odlae, to u sluaju
poplave moe da dovede do raznoenja ovog zagaenja na veliku povrinu
obradivog zemlita i direktno ugrozi zdravle stanovnitva. Iz svega navedenog se stie utisak da JLS ne sagledavaju ovaj aspekt problema kada je
u pitanju reagovanje u vanrednim situacijama. Posebna kategorija objekata
su tzv. Seveso postrojenja koja imaju i rukuju opasnim supstancama iznad
odreenih minimalnih koliina defisanih propisom.
21
Obaveza operatera Seveso postrojenja je da dostavi obavetenje, odnosno izradi Politiku prevencije udesa ili Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa. Operateri Seveso postrojenja su duni da redovno obavetavaju javnost koja moe biti pogoena udesom. Rizik od pojave velike
nesree mogao bi biti vei zbog verovatnoe prirodnih katastrofa koje su
povezane sa poloajem objekata, a to bi trebalo uzeti u obzir kod priprema
moguih scenarija velikih nesrea. Posebno bi osobama koje bi mogle biti
pogoene velikom nesreom trebalo pruiti dovolno informacija, jasno i razumlivo.
U Vojvodini se nalazi 13 Seveso objekata nieg reda i 20 objekata vieg
reda. Neke lokalne samouprave imaju vie takvih objekata na svojoj teritoriji
(Panevo, Zrenjanin). Prema raspoloivim podacima JLS nemaju adekvatnu saradnju sa ovim privrednim subjektima i ne zna se da li imaju uvid u navedena dokumenta. Takoe, mnoge JLS ne sarauju sa susednim lokalnim
samoupravama po pitanju zatite ivotne sredine niti usklauju Planove
zatite i spasavanja u vanrednim situacijama (samo 7 JLS navode da imaju
Plan usklaen sa susednim JLS).
Informisanje javnosti o nadolazeoj nepogodi ili potencijalnom nastupanju opasnosti u JLS se obavla putem medija (radio i tv stanice). U vreme
poplava 2014. godine pokazalo se da u pojedinim mestima to nije uraeno
na vreme i na adekvatan nain zbog ega je bilo i rtava i velike materijalne
tete.
22
Edukacija se u JLS sprovodi putem uputstava, delenjem edukativnog materijala, obukom u mesnim zajednicama, obukom u kolama, obukom o protivpoarnoj zatiti, ali neke JLS ne rade nita po ovom pitanju. Iako su Zakonom o vanrednim situacijama predvieni razliiti oblici obuke u kolama,
kursevi, seminari, treninzi, vebe i probne mobilizacije za lanove civilne
zatite, to u praksi ne funkcionie na pravi nain.
Jedan od najveih razloga zbog kojeg se Zakon o vanrednim situacijama ne
sprovodi na adekvatan nain je finansiranje aktivnosti koje su predviene
ovim zakonom. Pojedine JLS nemaju planirana sredstva u budetu za ove
namene dok je kod drugih predvieno finansiranje samo nekih aktivnosti.
Karakteristino je da se najee finansiraju priprema, opremanje i obuka
tabova, jedinica CZ, poverenika i zamenika (79% JLS), zatim trokovi angaovanja osposoblenih pravnih lica u skladu sa ugovorom za izvravanje
zadataka zatite i spasavanja (64% JLS) i izgradnja sistema za uzbunjivanje (67% JLS). Finansiraju se, zatim, poverenici i trokovi sprovoenja mera
zatite i spasavanja (36% JLS) dok je finansiranje odravanja zatitnih objekata i podzemnih objekata za sklanjanje, obuke stanovnitva i saniranje
teta planirao mnogo manji broj JLS.

U mnogim JLS formalno postoje struno osposobleni timovi (SOT) koje su
obrazovali tabovi, ali se postavla pitanje kako oni u praksi funkcioniu i da
li su ti timovi plaeni za svoj rad.
Zakluak
Moe se rei da su obaveze i odgovornosti JLS za zatitu ivotne sredine u sklopu reagovanja u vanrednim situacijama veoma velike i brojne,
regulisane nizom zakona ali da je za ispunjavanje tih obaveza potrebno
obezbediti bole institucionalne, tehnike, kadrovske i finansijske kapacitete.
23
ANALIZA RODNE PERSPEKTIVE U PROCESU SMANJENJA RIZIKA

U IZABRANIM LOKALNIM SAMOUPRAVAMA
Analiza rodne perspektive

u procesu smanjenja rizika
u izabranim lokalnim
samoupravama
Dr Vesela Radovi
Uvod
Republika Srbija (RS) i u njoj Autonomna pokrajina Vojvodina (APV) su
znaajno izloene razliitim vrstama opasnosti (prirodnim i antropogenim),
a naroito rizine jesu one izazvane globalnim klimatskim promenama (hidrometeoroloke opasnosti).* Navedene opasnosti su esta pojava na prostoru Jugoistone Evrope i one mogu biti opasne po ivot i zdravle ludi i
zbog moguih prekograninih efekata. Prekogranine opasnosti zahtevaju
koordinirane aktivnosti dve ili vie drava istovremeno u cilu ublaavanja
posledica. Zatita i spasavanje stanovnitva ugroenog razliitim opasnostima jeste jedno od osnovnih pitanja nacionalne bezbednosti. Mnogobrojne
aktivnosti donosilaca odluka uz pomo meunarodne zajednice su uticale
na razvoj i aktivnosti sistema zatite i spasavanja u Srbiji. Ono to je, bez
obzira na znaajan napredak ovog sistema izostalo, jeste adekvatno upravlanje rizikom na lokalnom nivou i pri tome unapreenje kapaciteta za
uvoenje rodne perspektive u cilu redukcije postojeih rizika.
24
U cilu pridruivanja Evropskoj Uniji (EU) realizovani su mnogobrojni nacionalni i meunarodni projekti u kojima je na razliite naine definisan rizik
od opasnosti koje prete Srbiji. Jedan od najpoznatijih izvetaja koji jasno
ukazuje na probleme u odgovoru na opasnosti na globalnom i nacionalnom
nivou jeste izvestaj WorldRisk Report.
U ovom jedinstvenom globalnom izvetaju Srbija je kategorisana kao zemla
sa znaajnim rizikom u moguim prirodnim katastrofama. Ovaj indeks se
dobija izraunavanjem (kombinovanjem) etiri faktora: izloenosti, osetlivosti, nedostatka kapaciteta za adekvatan odgovor i nedostatka kapaciteta
* European Environmental Agency, Mapping the impacts of natural hazards and technological accidents in Europe: An overview of the last decade, Technical Report/No 13/2010 (Dostupno na http://www.eea.europa.eu/publications/mapping-the-impacts-of-natural/mapping-theimpacts-of-the.pdf)

adaptacije. Poslednja tri faktora odnose se na socijalne aspekte rizika. Nihova kombinacija predstavla stepen drutvene ugroenosti.*
Faktori koji se odnose na nedostatak kapaciteta za adekvatan odgovor i
nedostatak kapaciteta adaptacije su u Srbiji u periodu 2012.-2014. blago
pobolani to je doprinelo smanjenju indeksa rizika (vrednosti su prikazane
u Tabeli broj 1).
Tabela 1: Indeks rizika Srbije u periodu 2012-2014.
Zemlja
Srbija
God.
Rang
Izloenost
Ugroenost
Osetlivost
Nedostatak
kapaciteta za
adekvatan
odgovor
Nedostatak
kapaciteta
adaptacije
World
Risk
Index
2012
66
18,05%
42,52%
18,77%
68.33%
40.46%
7.67%
2013
65
18,05%
41,75%
18,67%
66.96%
39.61%
7.53%
2014
76
18,05%
38,30%
18,47%
66.17%
30.27%
6.91%
Logino je pretpostaviti da bi indeks rizika imao znaajno veu brojnu vrednost kada bi se na ovako dobijen indeks dodao na slian nain izraunat
postojei rizik od antropogenih opasnosti, kao i od tzv. Natech katastrofa
(Natural hazards triggering technological risks). Rizici koji su uzroci Natech
katastrofa su tehniko-tehnolokog porekla iji je okida (triger) neka od
prirodnih katastrofa, najee zemlotres, uragan, poplava, cunami ili neka
druga prirodna katastrofa. Pojam Natech katastrofa je objasnio u jednom od
svojih radova profesor Steven Pico nakon uragana Katrina koji je devastirao
New Orleans.**
Jedan od mnogih problema sa kojima se zainteresovane strane suoavaju
u procesima redukcije rizika jeste i neujednaena terminologija u razliitim
dokumentima. Izbor jezika terminologije klunih koncepata i pojmova sa
kojim se suoavamo u oblasti smanjenja rizika od prirodnih i antropogenih
katastrofa, kao i u procesu upravlanja vanrednim situacijama u Srbiji jeste
osnov adekvatne komunikacije izmeu zainteresovanih strana. Mnotvo razliitih termina dovodi do nerazumevanja postupaka koje graani/graanke
treba da preduzmu u cilu postizanja adekvatne line i kolektivne bezbednosti. Izrazi i termini koji se koriste u Republici Srbiji u ovoj oblasti defini* Vie informacija o primenjenoj metodologiji u izraunavanju indeksa i samoj tabeli dostupno
je na www.WorldRiskReport.org.
** J.S. Picou, (2009), Katrina as a Natech Disaster Toxic Contamination and Long-Term Risks
for Residents of New Orleans. Dostupno na : stevenpicou.com/pdfs/katrina-as-a-natech-disaster.pdf
25

sani su Zakonom o vanrednim situacijama koji je usvojen u decembru 2009.
godine. Ipak, bez obzira na to to su nadleni organi u obavezi da koriste
terminologiju koja je definisana nacionalnom regulativom, oni treba i da poznaju terminologiju usvojenu u meunarodnoj zajednici koja je posluila kao
osnova za usvajanje terminologije u Srbiji. Ukoliko se usvoji jedinstveni stav
u korienju terminologije jedinice lokalne samouprave (JLS) e u svojim
planskim dokumentima imati jednoobraznost koja olakava rad svih strana
u procesu. Takvim pristupom bi se doprinelo i boloj komunikaciji o rizicima i
eliminaciji moguih problema u komunikaciji.
Nakon mnogih neelenih deavanja u poplavama koje su se dogodile 2014.
godine u Srbiji jasno je da je bez obzira na veliinu indeksa rizika potrebno
uraditi mnogo toga da bi se stanovnitvo od opasnosti adekvatno zatitilo.
Upravlanje rizicima je jedan od najznaajnijih zadataka donosilaca odluka
i jedno od osnovnih pitanja budueg drutvenog razvoja. U savremenom
svetu rizici se menjaju velikom brzinom i nain na koji e drutvo odgovoriti
na njih predstavla faktor koji utie na stanje i kvalitet budueg drutvenog
razvoja. U istoriji razvoja savremenog drutva mnogi su primeri neadekvatnog odgovora na rizike koji je doveo u nekim sluajevima do ugroavanja,
ak i nestanka civilizacija.
Rodna komponenta u procesu smanjenja rizika u katastrofama
26
Unapreenje kapaciteta enskih organizacija civilnog drutva i promocija

ravnopravnosti polova i zabrana diskriminacije u procesu smanjenja rizika
od katastrofa u radu odgovornih subjekata postalo je urgentno pitanje u
Republici Srbiji. Prepoznavanje komponente rodne osetlivosti i njeno
definisanje normativno-pravnom regulativom u aktivnosti subjekata zatite
i spasavanja u Republici Srbiji je znaajna injenica, ali je ipak potrebno
naglasiti da je neophodno da ona bude vidlivija u budunosti. U Izvetaju
o poplavama iz 2014.godine nalazi se podatak da u nekim od ugroenih
lokalnih samouprava nije bila vidliva komponenta rodne perspektive i da su
osobe zaduene za ova pitanja bile neaktivne.*
Neophodno je istaknuti da put ka adekvatnoj implementaciji rodne perspektive u rad slubi zatite i spasavanja nije bio lak ni na globalnom nivou
to je istaknuto u jednom od klunih dokumenata kreiranih za unapreenje
tako preko potrebne politike i praktinih smernica za rad nacionalnih i lokalnih vlasti za sprovoenje Hjogo deklaracije.** U dokumentu je navedeno
* Poplave u Srbiji 2014. godine. Strana 105. http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/
Documents/RNA-REPORT-140714.pdf
** Meunarodne strategije Ujedinjenih Nacija za smanjenje rizika od katastrofa (United Nation

da je 2004. godine svega 19 od 118 zemala navelo neku meru koja se
odnosila na pitanje rodne razlike u procesu redukcije rizika koji se realizuje
na osnovu smernica Hjogo deklaracije.* Ovaj broj je postao znaajno vei
2009. godine kada je ove aktivnosti istakla 51 od 62 zemle. Ono to jeste
diskutabilno je to da u Srbiji naalost u zvaninom Izvetaju o sprovoenju
Hjogo deklaracije u periodu 2013-2015. godina nema znaajnijih navoda o
pozitivnim aktivnostima u oblasti rodne perspektive u procesu smanjenja
rizika. U tom izvetaju se navodi da u Srbiji nisu primenjene mere koje bi
doprinele da se rodna osetlivost prepozna u procesu oporavka ugroene
zajednice (strana 34). Takoe se istie da je rodna osetlivost delimino
usvojena i institucionalizovana u fazama redukcije rizika i oporavka. U Izvetaju na stranama 39 i 42 istaknut je odreen napredak u ostvarivanju
klunih indikatora (drugog i etvrtog). Ipak, iz svega navedenog jasno je
da ima mnogo prostora za pobolanje rada subjekata zatite i spasavanja i
drugih zainteresovanih strana u ovoj oblasti.**
Vano je istai da je u oblasti zatite i spasavanja na osnovu rezultata istraivanja aktivnosti u poplavama 2014. ipak prepoznata potreba unapreenja rodne perspektive u planiranju prevencije i upravlanje rizicima.***
Jedan od vanih projekata realizovao je Pokrajinski ombudsman (Gender
Equality and Disaster Risk Reduction) a imao je za cil analizu dokumenata
jedinica lokalne samouprave na osnovu koje su donete preporuke vane
za ugradnju rodne perspektive u aktivnosti koje su neophodne u procesu
redukcije rizika. U Autonomnoj pokrajini Vojvodini je u cilu realizacije projektnih zadataka izabrano est lokalnih samouprava na osnovu razliitih vrsta
rizika od opasnosti sa kojima se suoavaju (poplave, zagaenje vazduha,
vode i zemlita, klizita, velike koliine otpada, ekstremni vremenski uslovi
i slino). Te optine su: Sremska Mitrovica, Subotica, Panevo, Vrbas,
Seanj i Beoin. Prilikom analize njihovih dokumenata za potrebe projekta
utvrena je, izmeu ostalog i znaajna razlika u korienju terminologije.
International Strategy for Disaster-UN ISDR). UNISDR, UNDP i IUCN. Making Disaster Risk
Reduction Gender-Sensitive. Policy and Practical Guidelines. 2009. Geneva, Switzerland.
* Izvod iz zavrnog izvjetaja sa Svetske konferencije o smanjenju rizika odrane 18.-25. januara, 2005. godine, Kobe, Hyogo, Japan. Dokument je Hyogo okvir za delovanje 2005-2015:
Stvaranje otpornosti drava i zajednica na katastrofe. Dostupna na www.unisdr.org/wcdr. Takoe na engleskom : The Hyogo Framework for Action 2005-2015: Building the Resilience
of Nations and Communities to Disasters at the World Conference on Disaster Reduction in
January 2005. http://www.unisdr.org/2005/wcdr/wcdr-index.htm
** Serbia National progress report on the Implementation of the Hyogo Framework for Action
(2013-2015). Serbian Ministry of Interior. Dostupno na: Prewention Web http: www.preventionweb.net/english/hyogo/progress/reports
*** Baanovi, V.: Rodna analiza uticaja poplava u Srbiji u 2014. godini .
27

Izvrena rodna analiza dokumenata i prakse u odabranim optinama pokazala je da mnoga planska dokumenta sadre u manjoj ili veoj meri rodnu
komponentu. Bez obzira na navedeno vano je istai da se rodna komponenta istaknuta u sadraju u optinama nedovolno uoava u pozitivnim
primerima u praksi. Uee ena u procesu upravlanja rizicima se ne moe
oceniti kao adekvatno. Postoji mnogo prostora za unapreenje i mnoge aktivnosti su planirane u bliskoj budunosti u mnogim oblastima rada u analiziranim lokalnim samoupravama. Prema istraivanju koje je sprovedeno
u okviru projekta ombudsmana, od ukupno 39 lokalnih samouprava koje
su dostavile odgovore na upitnike njih 11 (28%) je navelo da su u procesu
izrade dokumenata imali na umu potrebu implementiranja rodne komponente, 11 njih nije vodilo rauna o tome, 10 (26%) navodi da im nije poznat ovaj
podatak, a 7 (18%) nije odgovorilo na pitanje.
U Srbiji je jasno vidliv jaz izmeu planiranih i realizovanih stratekih cileva
u oblasti zatite i spasavanja, implementacije koncepta odrivog razvoja i
aktivnosti integrisanog sistema zatite i spasavanja u celini. U cilu otklanjanja odreenih nedoumica desile su se znaajne promene u zakonodavstvu poput organizovanja Kancelarije za pomo i obnovu poplavlenih podruja, kao i predloga novih zakonskih reenja.* Jedinice lokalne samouprave u
sadanjim uslovima nisu u mogunosti da adekvatno odgovore na sloene
zahteve zakonskih reenja iz oblasti zatite i spasavanja ali situacija se evidentno pobolava.** U saradnji sa meunarodnom zajednicom i korienjem iskustava dobre prakse realno je oekivati znaajno smanjenje rizika u
oekivanju buduih katastrofa i adekvatno ukluivanje rodne perspektive u
ove aktivnosti.
Finansiranje rada subjekata zatite i spasavanja u Srbiji i Vojvodini
28
U cilu otklanjanja posledica ali i realizovanja preventivnih aktivnosti kao

osnovnih za redukciju rizika u katastrofama neophodno je objasniti aktuelan
nain finansiranja sistema zatite i spasavanja u Srbiji, APV i JLS. Nain finansiranja integrisanog sistema zatite i spasavanja u Republici Srbiji je regulisan Zakonom o vanrednim situacijama, lanom 131 koji izmeu ostalog
(u stavu 6) kae da APV i lokalna samouprava vre saniranje teta nastalih
prirodnom i drugom nezgodom, u skladu sa materijalnim mogunostima (bez blieg odreenja iznosa koji je potrebno obezbediti). Na osnovu
aktuelne normativno-pravne regulative jedinice lokalne samouprave e biti
* Uredba o osnivanju Kancelarije za pomo i obnovu poplavljenih podruja (Sl. glasnik RS,
br. 55/2014) koja je stupila na snagu 24. 05.2014. godine.
** Radovi, V., Jovanovi, L, Agi.,S.: Uticaj vanrednih situacija na odrivi razvoj lokalnih
samouprava u APV, Ecologica 21 (73):11-17, 2014.

u mogunosti da nakon izrade propisanih planskih dokumenata opredele
adekvatna finansijska sredstva u skladu sa rizicima koje su identifikovale
kao prioritetne na svojoj teritoriji.
Drugi vaan subjekt koji je zakonskom regulativom definisan jeste Budetski fond za vanredne situacije u kome se nalaze sredstva za te namene
opredelena aktuelnim Zakonom o budetu. Ovaj Fond se na osnovu lana
134 Zakona o vanrednim situacijama koristi za obezbeenje dodatnih sredstava u svrhu integralnog upravlanja vanrednim situacijama.
Tabela 2: Projekcija budeta Fonda u periodu 2013.-2015.
BUDETSKI FOND ZA VANREDNE SITUACIJE U MUP-u

Godina
2013.
Planirana sredstva
950.000.000,00
Odobrena sredstva (RSD)

81.148.000,00
2014.
988.805.000,00
988.805.000,00
2015.
1.058.641.000,00
1.058.641.000,00
Isplata tete u odreenim vanrednim situacijama i ostali rashodi u vanrednim situacijama vri se na osnovu zakonske regulative iz tekue i stalne
budetske rezerve, kao i iz izdvajanja u svrhu funkcije 160, ekonomske klasifikacije 484 tj. nadoknade tete za povrede ili tetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih nepogoda, kao i iz drugih izdvajanja za
postojee opasnosti. U najveem delu JLS to su izdvajanja za protivpoarnu
zatitu i protivgradnu zatitu.*
Stalna budetska rezerva koristi se za finansiranje rashoda i izdataka na
ime uea Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao to su zemlotres, poplava, sua, poar, klizita,
sneni nanosi, grad, ivotinjske i bilne bolesti, ekoloka katastrofa i druge
elementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih dogaaja, koji mogu da
ugroze ivot i zdravle ludi ili pruzrokuju tetu veih razmera.
Stalna budetska rezerva se opredeluje na osnovu zakona najvie do 0,5%
ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budetsku
godinu. Reenje o upotrebi sredstava stalne budetske rezerve u gradu/optini donosi nadleni izvrni organ vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadlenog za finansije. Izvetaj o korienju sredstava stalne
* Zakon o budetskom sistemu Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 54/09, 73/10, 101/10,
101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka) lan 70
29

budetske rezerve dostavla se skuptini lokalne samouprave, uz zavrni
raun budeta.
Mnoge vanredne situacije su u Srbiji izazvale znaajnu tetu koju je potrebno otkloniti, a sredstva koja se opredeluju u ove svrhe iz budeta su nedovolna. Izdvajanje novca iz budeta u svrhe koje su planirane je problem
ne samo Srbije nego i globalne zajednice u celini zato to bezbednost kota.
Mnoge razvijene drave smanjuju svoje budete za upravlanje vanrednim
situacijama i trae naine da njihove posledice svedu na najmanju meru.
U Srbiji je drastian primer zabeleen u toku 2013. godine kada je prvobitno planirano da se Budetskom fondu za vanredne situacije opredeli 1,7
milijardi dinara, a da je nakon rebalansa budeta predvieno da se za ove
namene opredeli svega 400 miliona dinara.
Istraivanjem koje je sprovedeno u okviru projekta Ombudsmana utvreno
je da su gotovo sve lokalne samouprave u APV (osim Beoina, Kanjie,
Stare Pazove, Subotice, Titela i Vrca) odvojile sredstva u cilu finansiranja
odreenih aktivnosti u oblasti zatite i spasavanja. Utvreno je da su sredstva planirana u sledee svrhe:
31 JLS (79%) finansira pripremu, opremanje i obuku tabova, jedinica CZ, poverenika i zamenika
14 JLS (36%) finansira poverenika i trokove sprovoenja mera
zatite i spasavanja
25 JLS (64%) finansira trokove angaovanja osposoblenih
pravnih lica u skladu s ugovorom za izvravanje zadataka zatite i
spasavanja
30
26 JLS (67%) finansira izgradnju sistema za uzbunjivanje na svojoj

teritoriji
2 JLS (5% - Ada i Ruma) finansiraju prilagoavanje podzemnih objekata za sklanjanje i njihovo odravanje
7 JLS (18%) finansira odravanje drugih zatitnih objekata
7 JLS (18%) finansira obuku stanovnitva za zatitu i spasavanje
4 JLS (10%) finansira saniranje teta nastalih prirodnom i drugom
nezgodom.*
Ovo istraivanje je zapravo potvrdilo, izmeu ostalih dva osnovna problema
* Rezultati analize Pokrajinskog ombudsmana na realizovanom projektu: Gender Equality
and Disaster Risk Reduction, 2014-2015.g.

u radu JLS i to:
1. Nedovolna sredstva namenjena obuci stanovnitva za zatitu i
spasavanje i
2. Nedostatak finansijskih sredstava za nadoknadu tete nastale u
vanrednim situacijama.
Decenije nepostojanja integralnog sistema zatite i spasavanja nastale
raspadom zajednike drave devedestih (Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije-SFRJ) doprinele su da se nain finansiranja sistema zatite
i spasavanja u Republici Srbiji, APV i lokalnim samoupravama u mnogim
vanrednim situacijama u poslednje dve decenije prepoznavao kao ad-hoc,
neplaniran i neadekvatan prisutnim opasnostima. Finansijska sredstva koja
su u okviru budeta izdvajana na svakom nivou, od nacionalnog do lokalnog
bio je nedovolan i neadekvatno planiran. Iako je u sklopu Nacionalnog
akcionog plana za uesnike u procesu organizovana obuka o prepoznavanju vanosti ukluivanja rodne komponente u proces planiranja smanjenja rizika, ovaj segment u planiranju budeta nije adekvatno prepoznat
niti realizovan. Zato je izvrena procena finansijskih sredstava potrebnih
za oporavak nakon poplava koja prepoznaje vanost rodnih razlika i uloge
ena u procesu redukcije rizika od opasnosti. Od 227.5 miliona dinara za
treninge koji se odnose na rodna pitanja u katastrofama planirano je 15
miliona dinara.* Isti dokument je i izvor Tabele broj 3 u kojoj su prikazane
i druge potrebe koje se odnose na emu naknade neplaenog rada ena i
rodno osetlivu procenu uticaja katastrofa u domainstvima. Rodno osetliva
obuka je praksa mnogih organizacija u svetu i mnogobrojni se vodii koji
nude smernice na koje naine i u kojim oblastima se ona moe realizovati.
Ono to je neophodno jeste da se u sklopu inovativnih edukativnih programa ugrade postojee kulturne, ekonomske i politike razlike.**
31
* Poplave u Srbiji 2014. godine. Tabela 3.2. na strani 133. http://www.obnova.gov.rs/uploads/

useruploads/Documents/RNA-REPORT-140714.pdf
** Macdonald, M. (ed.) (1994) Gender Planning in Development Agencies: Meeting the Challenge. Oxfam, Oxford.

Tabela 3: Planirana sredstva za potrebe rodno osetlivog oporavka (Izvor Poplave u Srbiji 2014.)
Aktivnost potrebna u procesu obnove
Potrebna sredstva (miliona RSD)
ema naknade za neplaeni rad ena
209.5
Rodno osetliva procena uticaja katastrofa u

domainstvima
3.0
Obuka o rodnim pitanjima u katastrofama
15.0
Ukupno
227.5
S obzirom na planirane aktivnosti realno je oekivati da e u procesima

smanjenja rizika od katastrofa u budunosti uloga ena biti vidlivija u svakom segmentu upravlanja vanrednim situacijama. Interesantna su iskustva
drugih zemala u obezbeenju mikrofinansijkih usluga poput kredita, osiguranja i drugih mehanizama transfera rizika nakon katastrofa. Bilo bi korisno da se neki od primera pozitivne prakse iz katastrofom ugroenih zemala implementiraju u Srbiji. Ovaj aspekt se odnosi, pre svega na potrebu
ekonomskog osnaivanja ena i ulogu enskih poslovnih mrea u procesima oporavka zato to se nakon katastrofa pruaju i nove mogunosti za
angaman malih i srednjih preduzea. Pozitivna diskriminacija ena preduzetnika nakon katastrofa bi mogla biti jedna od moguih aktivnosti donosilaca odluka u budunosti.
Analiza dokumenta izabranih optina
u cilu realizacije projektnih aktivnosti
32
Jedinice lokalne samouprave (JLS) koje su odabrane u svrhu realizacije

cileva projekta se znaajno razlikuju po vrstama rizika kojim su izloene
i samim tim i aktivnostima koje sprovode i/ili treba da sprovode u oblasti
zatite i spasavanja stanovnitva, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne
sredine. Takoe, one se znaajno razlikuju u nainima na koji je rodna komponenta ugraena u njihova planska dokumenta. Pozitivno je da je svaka
od njih (Sremska Mitrovica, Subotica, Panevo, Vrbas, Seanj i Beoin)
ugradila u manjoj ili veoj meri rodnu komponentu u znaajan broj dokumenata. Razlog da je u nekima od njih rodna komponenta manje vidliva jeste
potreba izrade ili auriranja odreenog broja dokumenata (radi ogranienja
vremenskog trajanja na 2015. godinu, izmene zakonske regulative i drugih objektivnih faktora vanih za rad JLS u APV). Najvei broj analiziranih

dokumenata sadri segmente koji se odnose na zatitu ivotne sredine. U
lokalnim samoupravama je zabeleeno mnogo pozitivnih rezultata u nastojanjima da se ivotna sredina ouva i njeno stanje unapredi na nain i u
skladu sa opte prihvaenim konceptom odrivog razvoja.
Uloga ena u aktivnostima zatite ivotne sredine je znaajna. ene u lokalnim samoupravama su veoma zainteresovane za pitanja ouvanja prirodnih resursa kao neophodnih uslova za ivot i zdravle lokalne zajednice.
David Fellow je 2002. u lanku: Ratovi otpada (Garbage Wars) predstavio
model analize koja se odnosi na ulogu ena u zahtevima za obezbeenjem
tzv. pravde na zdravu ivotnu sredinu (pravde u ivotnoj sredini-ekoloke
pravde). On je istakao na kakav nain se ene aktivno ukluuju u borbu za
zatitu svog doma i porodice od neravnomerne raspodele rizika u ivotnoj
sredini u odnosu na materijalno stanje, stepen obrazovanja, rasu, religiju ili
pripadnost odreenoj zajednici ili grupi bilo koje vrste. U sloenim okolnostima one deluju vodei bitku za jednaka prava na zdravu ivotnu sredinu u
svim delovima sveta. U ovim optinama je ova injenica i prisutna u svakodnevnim aktivnostima mnogih udruenja ena.*
U stratekim cilevima dokumenata o razvoju JLS vidlivo je da se najvei
broj aktivnosti vezuje za privredne grane u kojima ene ine znaajan broj
zaposlenih poput poloprivrede, turizma, kolstva, zdravstva i slinog. Tako
na primer, optina Beoin planira da se agrarna infrastruktura i sistem
odbrane od elementarnih nepogoda unapredi za 40% do 2022. godine. Ova
optina je u svom radu planirala i program za podizanje svesti o potrebama
i problemima dece i mladih kao specifine vrste priprema za delovanje u
nesreama. Ovaj program su realizovali radnici lokalne samouprave, Crveni krst i Dom zdravla Beoin. U Strategiji razvoja ova aktivnost je navedena
kao kontinuirana i obezbeena su sredstva za njenu realizaciju u iznosu od
20.000 RSD.
U veini analiziranih optina su realizovane aktivnosti u oblasti upravlanja
vanrednim situacijama u delu koji je jasno definisan zakonskom regulativom:
formiranje taba za vanredne situacije, Odluka o organizaciji i fukcionisanju
civilne zatite na teritoriji JLS, definisanje obaveza o finansiranju odreenih
aktivnosti propisanih normativno pravnom regulativom, formiranje struno
operativnih timova i drugo. Ono to brine jeste podatak da jedan broj JLS
nema sredstva za uzbunjivanje stanovnitva ili su ista nedovolno funkcionalna, kao i da nedostaje znaajan broj planova ija je izrada obavezna na
osnovu pozitivnih zakonskih propisa.
* Fellow D.N., (2002), Garbage Wars: The Struggle for Environmental Justice in Chicago, MIT
Press, Cambridge, p. 67 -91.
33

Od svih analiziranih lokalnih samouprava rodna konponenta je najvidlivije
ugraena u dokumenta grada Subotice. Ova komponenta se pronalazi u
najveem broju planiranih aktivnosti. Primer je Strategija lokalnog odrivog
razvoja grada koja sadri svaki od tri segmenta odrivog razvoja (ekonomiju, zatitu ivotne sredine i drutvene odnose).* U samom dokumentu je
korien rodno osetliv jezik.
Komponenta rodne ravnopravnosti je ugraena na odgovarajui nain u
Poglavlu 8: Strateki cilevi, prioriteti, mere i aktivnosti, spisak projekata i
ogleda se u sledeem:
Uvoenje politike rodne ravnopravnosti i rodnog budetiranja;
Usklaivanje svih vaeih propisa lokalne samouprave sa naelima
rodne ravnopravnosti i stvaranje uslova za poveanje uea ena
i diskriminisanih grupa u predstavnikim telima na svim nivoima i u
procesu odluivanja;
Senzibilizacija graana/ki o rodnoj ravnapravnosti kroz jaanje
kapaciteta obrazovnog sistema za integraciju rodne ravnopravnosti
u obrazovanju.
U cilu jaanja ekonomskih kapaciteta planirano je takoe u istom dokumentu i sledee:
Podsticanje zapolavanja, enskog preduzetnitva i samozapolavanja radi pobolanja poloaja ena i viestruko diskrimisanih grupa na tritu rada;
Kreditni programi za podsticanje preduzetnitva i svih oblika samozapolavanja ena i diskrimisanih grupa;
34
Uvoenje mera pozitivne akcije za pripadnice enskog pola prilikom dodele stipendija.
Senzibilizacija graana/ki o rodnoj ravnapravnosti kroz jaanje
kapaciteta obrazovnog sistema za integraciju rodne ravnopravnosti
u obrazovanju, i
Izrada programskih sadraja o rodnoj ravnopravnosti koje e se koristiti na asu razredne nastave.
Subotica je Lokalni ekoloki akcioni plan (LEAP) usvojila 2003. godine ime
je postavila bazu za dali napredak u zatiti ivotne sredine. Grad Subotica
* Strategija lokalnog odrivog razvoja grada Subotice 2013-2022. Dostupna na sajtu: http://
www.subotica.rs/documents/slor/slor_sr.pdf

je u planiranju bueta u vie navrata izdvajao znaajna sredstva u cilu
pobolanja bezbednosti saobraaja, izgradnju vetrozatitnih pojaseva i
obezbeenje sredstava protivpoarne i protivgradne zatite. U Izvetaju
o korienju sredstava tekue i stalne budetske rezerve u 2011. godini se
istie da su doneta tri reenja za korienje stalne budetske rezerve u cilu
otklanjanja tete nastale od elementarnih nepogoda i to:*
Za otklanjanje tete na objektima usled delovanja podzemnih voda,
dva puta je nabavlen graevinski materijal u iznosu od po 1 000
000 dinara.
Izvrena je jedna nabavka graevinskog materijala za sanaciju
tete usled poara na etiri kue u antaviru i Subotici u iznosu od
755 000 dinara.
Fond za protivpoarnu zatitu Subotice je dobio 800 000 (koliko je
bilo predvieno iz tekue budetske rezerve).
Za polozatitu i podizanje i rekonstrukciju vetrozatitnih pojaseva
izdvojeno je iz budeta 3. 014 966 dinara.
U toku 2012. godine doneta su reenja za dodelu sredstava iz stalne
budetske rezerve grada.
Isplaeno je 3 471 8000 u toku trajanja vanredne situacije (5. - 8. februara) na osnovu prioriteta koje je odredio Gradski tab za vanredne situacije
(ienje snega i zbrinjavanje ugroenih lica).
450 000 licima za ienje snega na ulicama grada;
3 062 000 za JKP, nevladine organizacije i mesne zajednice , i
18 000 dinara za nabavku vatrogasnih vozila.
35
Tabela 4: Budet grada Subotice za period 2011-2013 (u RSD)
Subotica
godina
Ukupan iznos
Stalne rezerve
Tekue rezerve
2011.
5.422.330.000,00
10.000.000,00
5.000.000,00
2012.
2013.
posledica i tete - 484

3.471.800,00
5.351.288.000,00
10.000.000,00
20.000.000,00
* Odluka o budetu grada Subotica 2011 Sl list Grada 44/10; 32/11 ; 38/11 i 46/11.

Subotica je u skladu sa Programom ureenja dravnog poloprivrednog
zemlita kupila 70 raketa i 2012. razmatrala i mogunost subvencionisanja
osiguranja u poloprivredi, to je mera koju je primenilo Ministarstvo poloprivrede, umarstva i vodoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poloprivredu,
vodoprivredu i umarstvo u periodu kada je znaajan broj lica bio ugroen
esktremnim vremenskim prilikama (suom).
Za razliku od Subotice, optina Seanj je u odgovoru na rizike ograniena
usporenim ekonomskim razvojem koji utie na rad subjekata zatite i spasavanja na njenoj teritoriji. Optina je izloena i eksternim rizicima od poplava
- izlivanja reka koje dolaze iz Rumunije. Optina Seanj je imala katastrofalne posledice u poplavama 2005. godine. Nakon tog dogaaja intenzivirana je saradnja izmeu Srbije i Rumunije kako bi se posledice u budunosti
smanjile.* Optina Seanj je i tokom 2012. bila ugroena ekstremnim vremenskim prilikama koje su uticale na ivot stanovnitva (velikim snenim
padavinama, suom i drugim). U Godinjem Izvetaju o radu Pokrajinskog
taba za vanredne situacije** navedeno je da je optina Seanj zbog nedostatka kapaciteta dobila humanitarnu pomo u prehrambenim artiklima (500
paketa). Pozitivno je da u optini Seanj postoji mogunost znaajnijeg ukluenja ena u proces redukcije rizika zato to u njoj deluje vie udruenja
ena.
Optina Vrbas je dugi niz godina bila ugroena zagaenjem Velikog bakog
kanala koji je predstavlao tzv. hot spot - najzagaeniju lokaciju ivotne sredine. Negova remedijacija je izazivala dugogodinju panju javnosti. Optina Vrbas je dala znaajan doprinos reavanju ovog ekolokog problema koji
je ugroavao zdravle stanovnitva, a ostvarila je i znaajnu meunarodnu
saradnju. Zatita ivotne sredine usled zagaenja iji je izvor industrija je
aktuelan problem ove optine i mnoga udruenja deluju u ovoj oblasti.***
36
Grad Panevo je uinio mnogo na jaanju svesti o potrebi adekvatnog

reagovanja u vanrednim situacijama. U gradu je registrovan znaajan broj
nevladinih organizacija iji je interes zatita zdravla stanovnitva i ivotne
sredine. Grad je izmeu mnogih drugih dokumenata usvojio i Lokalni
ekoloki akcioni plan - LEAP i Strategiju razvoja grada Paneva za period
* Vie o tome u dokumentu: Saradnja izmeu javnih slubi iz Rumunskog Srpskog
pograninog regiona za uspostavljenje pogranikog kadra za spreavanje i intervencije u
sluaju poplava. Dokument je dostupan na sajtu: http://www.prefecturatimis.ro/doc/informare/
studiu_situatii_risc_sb.pdf
** Godinji Izvetaj o radu Pokrajinskog taba za vanredne situacije (APV, mart 2012. godine)
*** Prioriteti zatite ivotne sredine su dostupni na strani: http://www.vrbas.net/opstina-vrbas/
ekologija/leap-vrbas

2014-2020. godine. Kako je u Panevu ranije bilo vie puta uzbunjivanja
stanovnitva zbog zagaenja vazduha grad je uspostavio sopstvenu mreu
monitoringa kvaliteta vazduha. Ona je sastavni deo dravne mree monitoringa i kao takva se ugrauje u Godinji Izvetaj Srpske Agencije za zatitu
ivotne sredine - SEPE o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji. Panevo je jedini grad u Srbiji u kome gradska vlast u saradnji sa Balkanskom istraivakom mreom (Balkan Investigative Reporting Network BIRN)* sprovodi pilot projekat participativno budetiranje. Cil projekta je da graani/graanke
ostvare znaajan uticaj u kreiranju gradskog budeta. Logino je oekivati
da e i koncept rodnog budetiranja biti u bliskoj budunosti uspeno primenjen u ovom gradu.
Sremska Mitrovica je grad koji, osim prirodnih opasnosti, ima znaajan rizik
od antropogenih opasnosti zbog tzv. istorijskog zagaenja, loe privatizacije, blizine znaajne saobraajnice (E 70 autoput Beograd-Zagreb) na kojoj
su este saobraajne nesree i mnoge druge zbog ega posebna panja
treba da se pokloni izgradnji otpornosti samog grada.
Kada se govori o izdvajanjima potrebnim za ublaavanje posledica vanrednih situacija u Budetu za 2015. godinu su planirana sredstva ali s obzirom
na nepostojanje tzv stratekih dokumenata koji se odnose na procenu
rizika u gradu nejasno je kako je to uraeno. Izdvojena su sredstva na
stavci 484 (nadoknada tete za povredu ili tetu nastalu usled elementarnih
nepogoda i drugih prirodnih uzroka) u iznosu od 950 000 dinara.**
U cilu buduih aktivnosti koje se odnose na ukluenje rodne komponente neophodno je prikazati specifinost ekonomskog razvoja Vojvodine kao
jednog od moguih faktora ogranienja elenog procesa. Ekonomski razvoj
pokrajine je neravnomeran sa izraenim disparitetom zbog velike koncentracije privredne aktivnosti u Juno-bakom okrugu odnosno Novom Sadu.***
Usled ovog razloga neminovno je da stanovnitvo u odreenim delovima
Vojvodine nema identian stepen zatite.
U cilu definisanja buduih aktivnosti za potrebe projekta su prikazani podaci
praenja stanja razvoja u analiziranim optinama. Podaci o razvijenosti lokalnih samouprava u Vojvodini iz 2011. godine**** su uporeeni sa podacima
* Balkanska istraivaka mrea (Balkan Investigative Reporting Network BIRN), www.birnsrbija.rs
** Odluka o budetu grada Sremska Mitrovica, Sl grada Sremska Mitrovica, broj 11 od
17.12.2014. Strana 10
*** Regionalni prostorni plan Vojvodine 2011, Slubeni list APV broj 22/2011.
**** Uredba o utvrivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za
37

iz 2014. godine.* U Uredbi iz 2011. godine Vojvodina je prepoznata kao
nedovolno razvijen region, odnosno kao region u kom je vrednost bruto-domaeg proizvoda ispod vrednosti republikog proseka. U AP Vojvodini,
prema navedenoj uredbi, 22,2% lokalnih samouprava je bilo nadproseno
razvijeno; stepen razvijenosti u obimu 80%-100% imalo je 35,6% lokalnih
samouprava; 35,6% lokalnih samouprava je bilo nedovolno razvijeno, a
6,7 % jedinica lokalnih samouprava je bilo izrazito nedovolno razvijeno.
U tabeli broj 5 prikazano je u kojoj kategoriji su se nalazile est odabranih
optina.
Tabela 5. Razvijenost optina u AP Vojvodini u 2011. godini
Stepen razvijenosti u odnosu na republiki prosek 100%

Vie od 100%
80-100%
Beoin
Vrbas
Panevo
Seanj
Subotica
Sremska Mitrovica
60-80%
Manje od 60%
Kako je stepen razvijenosti u 2014. godini promenjen prikazano je u Tabeli

broj 6. Tako je prema stepenu razvijenosti jedinica lokalnih samouprava u
prvu grupu jedinica lokalne samouprave iji je stepen razvijenosti iznad republikog proseka nalo svoje mesto etiri JLS: Beoin, Vrbas, Panevo
i Subotica. U grupi jedinica lokalnih samouprava iji je stepen razvijenosti
u rasponu od 80% do 100% republikog proseka se nalazi Grad Sremska
Mitrovica. Treu grupu ine jedinice lokalne samouprave iji je stepen razvijenosti u rasponu od 60 % do 80% republikog proseka i u njoj se nalazi
optina Seanj.
38
Vidlivo je da je optina Vrbas prela iz druge u prvu grupu, a optina Seanj

iz druge klasifikovana u treu grupu. Podaci o ekonomskom razvoju optina
su korisni za donosioce odluka u procesu definisanje mera zatite i spasavanja na teritoriji svake optine/grada zato to se u metodologiji za izradu
dokumenta vanih za rad sistema zatite i spasavanja nalae analiza ovih i
njima slinih podataka.
2011. godinu , Sl. Glasnik RS, br. 69/2011).

* http://www.regionalnirazvoj.gov.rs/Pages/ShowNARRFolder.aspx?mi=171

Tabela 6. Razvijenost optina u AP Vojvodini u 2014. godini
Stepen razvijenosti u odnosu na republiki prosek 100%

Vie od 100%
80-100%
60-80%
Beoin
Sremska Mitrovica
Seanj
Manje od 60%
Panevo
Subotica
Vrbas
Uticaj vanrednih situacija na odrivi razvoj lokalnih samouprava u Vojvodini
je istraivan i u projektu Uticaj vanrednih situacija na odrivi razvoj lokalnih
samouprava u APV. Na osnovu rezultata ovog projekta vojvoanske optine kategorisane su u grupe na osnovu indikatora vanih za sposobnost
implementacije koncepta odrivog razvoja na njihovoj teritoriji. Rezultati za
optine ija dokumenta su analizirana za potrebe projekta ukliivanja rodne
perspektive u oblast smanjenja rizika su bili sledei: U grupu sposobnih
JLS u implementaciji koncepta odrivog razvoja su klasifikovane Subotica,
Panevo i Sremska Mitrovica; u grupu manje sposobnih su: Beoin, Seanj
i Vrbas.*
U procesima ukluenja rodne komponente u oblast smanjenja rizika neophodno je razmotriti i specifine vrste podataka neophodnih za rad zainteresovanih strana. U mnogim naunim radovima i praktinim vodiima koji
se u svetu koriste u ove svrhe preporuuje se kreiranje baza podataka koje
se zasnivaju na polnim i starosnim razlikama (sex- and age-disaggregated
data SADD).**
Ovaj podatak vaan za donosioce odluka u procesu smanjenja rizika zabeleen je u optini Beoin gde su ene zastuplene u veem broju od
mukaraca (50,33 ena /49,67 mukaraca). One su takoe u veem broju
nezaposlene, a naroito je zabrinjavajui podatak da je u starosnoj grupi
iznad 65 godina ena znatno vie u odnosu na mukrace (58,33 ena /41,67
* Rezultati projekta: Uticaj vanrednih situacija na odrivi razvoj lokalnih samouprava u APV
finansiranog od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj broj ugovora
114-451-3490/2012-03.
** Source Citation (MLA 7th Edition). Mazurana, Dyan, Prisca Benelli, and Peter Walker.
How sex- and age-disaggregated data and gender and generational analyses can improve humanitarian response. Disasters 37.s1 (2013): S68+. Academic OneFile. Web. 27 Oct. 2015.;
Source Citation (MLA 7th Edition). Eklund, Lisa, and Siri Tellier. Gender and international crisis response: do we have the data, and does it matter? Disasters 36 (2012): 589+. Academic
OneFile. Web. 27 Oct. 2015.
39

mukaraca). Ova injenica je jo izraenija u samom mestu - Beoinu gde
ene ine 60,47% ove starosne grupe.
Po ovom pitanju je takoe slina situacija i na teritoriji grada Sremska Mitrovica. Prema popisu iz 2011. godine, na teritoriji grada Sremska Mitrovica ivi
40.898 ena. One ine veinu populacije, to jest 51,16%. Prema podacima
Nacionalne slube za zapolavanje od 6.906 nezaposlenih lica u gradu,
ene ine 48,06% nezaposlenih, dok je mukaraca 51,94%. U kategoriji lica
koja na zaposlenje ekaju due od 10 godina od 315 takvih lica, njih 180
ili 57,14% su ene. Od 164 nezaposlene osobe sa invaliditetom njih 54 su
ene.* U naselu- Sremska Mitrovica takoe je veoma nepovolna starosna
struktura zato to je od ukupnog broja stanovnika, 13.408 lica (16,77 %
starije od 65 godina).** Grad Sremska Mitrovica je kreirao Strategiju razvoja
socijalne zatite za period 2014.-2019. godina koja moe biti veoma korisna
za budui rad u oblasti redukcije rizika i uee ena u ovim aktivnostima.***
Poznavanje realne situacije na terenu u sluaju katastrofe osnovna je pretpostavka uspenog reagovanja na katastrofu. Na taj nain u svakoj od faza
upravlanja rizikom od katastrofa mogue je zatititi najranjivije grupe na
adekvatan nain. Ukluivanje ena u svaki od segmenta upravlanja rizikom
od katastrofa je polazna osnova bezbedne lokalne zajednice. Nihov angaman u aktivnostima ublaavanja posledica, formalan ili neformalan, kao
i inicijative u procesu oporavka su veoma znaajne za razvoj drutva nakon
katastrofe.****
40
Nakon detalne analize dokumenata u lokalnim samoupravama zakluak

je da je rodna komponenta u lokalnim zajednicama prepoznata kao neophodna u mnogobrojnim segmentima ivota. U oblasti smanjenja rizika od
katastrofa s obzirom na razvoj sektora zatite i spasavanja i njegove stalne
promene u cilu pobolanja bezbednosti rodna osetlivost u vanrednim situacijama nije adekvatno implementirana. Ono to je zadatak svih zainteresovanih strana jeste kontinuiran rad na ugradnji rodno osetlive komponente u
sva planska dokumenta od optine, grada do republike. Zapravo, bez ikakvog oklevanja moe se potvrditi da je situacija u Srbiji identina onoj kakva
je zapaena i na globalnom nivou ako se posmatraju dva paralelna procesa:
* Nacionalna slube za zapoljavanje, podaci od 15. oktobra 2014. godine
** Popis stanovnitva u RS 2011. godine Dostupan na http://popis2011.stat.rs/
*** Strategija razvoja socijalne zatite 2014-2019 http://www.sremskamitrovica.org.rs/lat/
streteski-dokumenti
**** Enarson E. ThroughWomens Eyes: A Gendered Research Agenda for Disaster Social Science. Disasters [serial on the Internet]. (1998, June), [cited October 25, 2015]; 22(2): 157.
Available from: Academic Search Premier

ukluivanje rodne perspektive u proces implementacije koncepta odrivog
razvoja (realizacija Milenijumskih razvojnih cileva)* i napori u izgradnji okvira za smanjenje rizika od katastrofa u svetu.**
Zaklune preporuke
Zaklune preporuke korisne za rad lokalnih samouprava ali i svih drugih
zainteresovanih strana u cilu adekvatne ugradnje rodne komponente u
oblast smanjenja rizika u katastrofama koje su rezultat sprovedene analize
su sledee:
Republika Srbija (RS) i u njoj Autonomna pokrajina Vojvodina (APV)
su znaajno izloene razliitim vrstama opasnosti (prirodnim i antropogenim) i zbog evidentnog visokog stepena rizika neophodno je
kontinuirano raditi na njegovom smanjenju. U ovom procesu uloga
ena je nemerliva i one ne smeju biti posmatrane kao rtve ve
kao znaajan ludski resurs.
Akademska zajednica zajedno sa donosiocima odluka treba da se
znaajnije angauje u cilu usvajanja jedinstvene terminologije koja
e olakati rad zainteresovanih strana u procesu smanjenja rizika.
U tom procesu, osim poznavanja nacionalne regulative u cilu
saradnje sa meunarodnom zajednicom potrebno je i razumevanje
terminologije koju su usvojile Ujedinjene nacije u dokumentu: Redukcije rizika od katastrofa iz 2009. godine u okviru Meunarodne
strategije Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa (United Nation International Strategy for Disaster-UN ISDR).***
Sredstva u budetu u dosadanjoj praksi smanjenja rizika od
katastrofa nisu planirana u skladu sa postojeim rizicima. Neosporno je da se budet u ovu svrhu treba planirati na osnovu Zakona
o budetskom sistemu, Zakona o vanrednim situacijama i drugim
propisima, ali se oekuje i implementacija rodnog budetiranja kao
osnove za ugradnju rodne osetlivosti u aktivnosti subjekata ija je
delatnost smanjenje rizika od katastrofa.
U procesu redukcije rizika neophodno je obezbediti specifine vrste
* United Nations.The Millenium Development Goals Report. 2011.New York.
** Bradshaw, Sarah. 2015. Gendered Rights in the Post-2015 Development and Disasters
Agendas. IDS Bulletin 46, no. 4: 59-65. Academic Search Premier, EBSCOhost (accessed
October 25, 2015).
*** Terminologija Meunarodne strategije Ujedinjenih Nacija za smanjenje rizika od katastrofa
(2009) UNISDR terminology on disaster risk reduction). http://www.unisdr.org/we/inform/terminology
41

podataka neophodnih za rad zainteresovanih strana. Takvi podaci
se baziraju na polnim i starosnim razlikama (sex- and age-disaggregated data SADD). U analiziranim lokalnim samoupravama je
ova potreba jasno izraena s obzirom na znaajan broj ena u starijem ivotnom dobu.
Ugradnja rodne komponente u veem obimu moe se realizovati
i angaovanjem udruenja poslovnih ena, angamanom malih i
srednjih preduzea iji su vlasnici ene na poslovima obnove zajednice nakon katastrofa. U ovom procesu je vano imati na umu
neiskoriene kapacitete koji postoje u oblasti javno-privatnog
partnerstva uz potovanje principa pozitivne diskriminacije.
U cilu kontinuiranog uea ena u aktivnostima smanjenja rizika
u katastrofama neophodno je blisko saraivati sa meunarodnim
organizacijama koje u svojoj agendi imaju sline aktivnosti. Potovanje pozitivnih iskustava iz prakse drugih zemala je od velikog
znaaja. Bilo bi korisno da se, na primer, u saradnji svih zaintersovanih strana osmisli specifian vodi koji sadri preporuke za
ukluenje ena u rad lokalne samouprave u sektoru zatite i spasavanja. Ovaj vodi bi u sebe inkorporirao mogue naine individualnog i kolektivnog angamana ena, prikaz njihovih kapaciteta
korisnih za rad sistema zatite i spasavanja i sve ostale relevantne
aspekte koji bi obezbedili veu vidlivost uloge ena u smanjenju
rizika od katastrofa.
42
UKLUIVANJE ENA U IZRADU PROCENE RIZIKA I PLANOVA

ZATITE I SPASAVANJA NA LOKALNOM NIVOU U VOJVODINI
Ukluivanje ena u izradu procene

rizika i planova zatite i spasavanja
n a l o k a l n o m n i v o u u Vo j v o d i n i
Vinja Baanovi
Uvod
U okviru projekta koji Pokrajinski zatitnik graana - ombudsman sprovodi
uz podrku UN WOMEN (Agencije ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaivanje ena) u Srbiji Rodna ravnopravnost i vanredne situacije,
osim analize modela upravlanja vanrednim situacijama na lokalnom nivou
(kroz analizu lokalnih i drugih propisa i postojee prakse lokalnih samouprava) sprovedene su i fokus grupne diskusije u est gradova i optina u Vojvodini. Fokus grupe su odrane u: Beoinu, Subotici, Panevu, Vrbasu,
Sremskoj Mitrovici i Senju. Jedinice lokalne samouprave su odabrane na
osnovu postojeih rizika i dosadanjih iskustava u vanrednim situacijama, a
u svakoj od njih su odrane po dve fokus diskusione grupe (FGD); jedna sa
predstavnicima/cama lokalne samouprave, ukluujujui i strune slube i
predstavnike saveta mesnih zajednica*, a druga sa predstavnicama lokalnih
udruenja ena. Odvojeni razgovori sa enama koje su aktivne u zajednici i predstavnicima/cama organa koji upravlaju vanrednim situacijama su
odrani kako bi se utvrdile mogue razlike u sagledavanju i razumevanju
rizika i vanrednih situacija izmeu ove dve grupe. Na ovaj nain formalno
znanje i informacije nadlenih institucija ne bi uticale na doivlaj i znanje
o vanrednim situacijama koje imaju ene i obrnuto. Na osnovu informacija
i stavova iznetih na fokus grupama mogue je osmisliti smernice za upravlanje vanrednim situacijama koje bi prepoznavale znanje, poimanje, potrebe, ranjivosti i kapacitete ena u lokalnim zajednicama.
Cilevi fokus grupnih diskusija su bili:
ispitivanje razumevanja i poimanje vanrednih situacija u lokalnim
zajednicama od strane ena;
ispitivanje formalne uloge i stvarnog doprinosa ena i mukaraca
u vanrednim situacijama (prevenciji, reagovanju, sanaciji posledica
vanrednih situacija) i njihovih posledica;
* Ukupno je na FGD sa lokalnim samoupravama uestvovalo 22 mukarca i 24 en.
43

utvrivanje rodnih aspekata upravlanja vanrednim situacijama koji
treba da se nau u lokalnim dokumentima u ovoj oblasti kako bi se
obezbedilo ravnopravno uee ena i mukaraca u svim fazama
upravlanja vanrednim situacijama, ali i adekvatnije odgovorilo na
potrebe i ranjivosti ena.
Upravlanje vanrednim situacijama ukluuje procenu rizika, procene ranjivosti, a zatim i prevenciju ustanovlenih rizika. U ovo takoe spada i planiranje
prvog odgovora na vanrednu situaciju: uzbunjivanje, evakuacija, smetaj,
procena tete i ugroenosti i sl. Svi ovi aspekti su sastavni deo propisa i
dokumenata koji predstavlaju osnov za postupanje u praksi*. Zbog toga
je analiza propisa i drugih dokumenata bila vaan izvor informacija o rodnim aspektima postojee prakse, koja je rasvetlena i u razgovorima u FGD
sa predstavnicima lokalnih samouprava. S druge strane, FGD sa enama
aktivnim u lokalnim zajednicama su pokazale koliko ene uestvuju u upravlanju vanrednim situacijama i kako bi sistem mogao da se pobola tako
da graani, a posebno ene budu aktivnije, da uestvuju u svim fazama
postupka, a razliiti oblici ranjivosti da budu prepoznati.
Kada govorimo o vanrednim situacijama treba da imamo na umu da je to pitanje ludske bezbednosti, koja je sve vie ugroena klimatskim promenama
i njihovim posledicama. U tom smislu za nas je vana jedna od sedam kategorija pretnji ludskoj bezbednosti definisanih u Izvetaju o ludskom razvoju
iz 1994 - ekoloka bezbednost: spreavanje nestaice vode, poplava i
drugih prirodnih katastrofa, neracionalnog krenja uma, zagaenja vode,
vazduha i zemlita**. Rodni aspekti ove kategorije, ali i drugih pretnji ludskoj bezbednosti prepoznati su u teoriji, ali i globalnoj politikoj praksi. Iako
nacionalni, politiki i zakonski okvir prepoznaje rodnu ravnopravnost to se
ogleda i u Nacionalnom akcionom planu za sprovoenje Rezolucije 1325,
kao i uee Srbije u globalnim naporima za smanjenje posledica klimatskih
44
* Detaljniju analizu lokalnih propisa u ovoj oblasti iz rodne perspektive sainile su dr Vesela
Radovi i Nada Lazi
** Ostalih est kategorija pretnji ljudskoj bezbednosti su ekonomska bezbednost (reavanje pitanja nezaposlenosti, nesigurnosti radnog mesta, loih uslova na poslu, nejednakosti u
pogledu prihoda, slabo razvijene mree socijalnog osiguranja, beskunitva), bezbednost
u pogledu hrane (reavanje problema koji se odnose na fiziki i ekonomski pristup hrani),
zdravstvena bezbednost (otklanjanje pretnji po ivot i zdravlje ljudi izazvane infektivnim i
parazitskim bolestima, HIV-om, bolestima izazvanim drugim virusima, zagaenim vazduhom i
vodom, neadekvatnim pristupom zdravstvenim slubama), lina bezbednost (suzbijanje pretnji
od strane drave - fiziko nasilje), pretnji od strane drugih drava (rat), drugih grupa (etniki sukobi), pojedinaca ili kriminalnih grupa (kriminalitet, ulino nasilje), pretnje usmerene ka enama
(silovanje, nasilje u porodici), deci (zlostavljanje) i samom sebi (samoubistvo, upotreba droga),
bezbednost zajednice (etnike tenzije, nasilni sukobi), politika bezbednost (podrazumeva ivot u takvom drutvu koje potuje osnovna ljudska prava i ne sprovodi dravnu represiju).

promena, rodni aspekt nije prepoznat u Zakonu o vanrednim situacijama.
Nakon poplava 2014. godine nisu bili dostupni podaci razvrstani po polu o
nastradalim osobama, o onima koje su smetene u kolektivnim centrima,
vraene u svoje domove i sl. Analize prakse lokalnih samouprava u upravlanju vanrednim situacijama koje su usledile nakon poplava 2014.
godine su pokazale da stanovnito, a posebno ene, nije dovolno uklueno u prevenciju i upravlanje vanrednim situacijama, posebno ne
na formalan i sistemski nain, kao i da se vanredne situacije ne sagledavaju u dovolnoj meri iz ugla lokalne zajednice, koliko sa nacionalnog
nivoa, kroz procedure ustanovlene u Sektoru za vanredne situacije pri
Ministarstvu unutranjih poslova. Ovo je naravno opravdano imajui u
vidu procedure, nadlenosti razliitih organa i sloenost upravlanja vanrednim situacijama, te ulogu slubi bezbednosti (MUP sektor za vanredne
situacije, vatrogasci, spasilake jedinice) ali su takoe zabeleene prednosti pristupa koji bi u veoj meri prepoznavao lokalneokolnosti, specifine
rizike, resurse i ranjivost stanovnitva.
Meunarodna istraivanja i praksa pokazuju da su rodni aspekti znaajni u
delu prevencije vanrednih situacija, tokom neposredne opasnosti uzbunjivanja, spasavanja i evakuacije; smetanja u kolektivne centre i periodu
sanacije odnosno obnove, jo preciznije informisanje, spasavanje, bezbednost u kolektivnim centrima i pristup resursima. Podaci o rtvama cunamija
u Indoneziji pokazuju da je stradalo duplo vie ena nego mukaraca, u
poplavama u Bangladeu je stradala 71 na 1000 ena i 15 na 1000 mukaraca. Studije ekonomskih posledica i oporavka nakon katastrofa takoe osvetlavaju nepovolniji poloaj ena i pokazuju da se prednost daje zapolavanju mukaraca. Razlozi vee ranjivosti ena tokom i nakon vanredne
situacije su fiziki, vezani za trudnou, poroaj, starost (meu starijima od
65 godina je preko 70% ena), ee ive u jednolanim domainstvima,
ee su samohrani roditeli, manje su obuene za preivlavanje u vanrednim situacijama, ee socijalno izolovane, imaju manje informacija i ee
brinu o deci, starima i nemonima. Takoe, tokom evakuacije i u kolektivnom smetaju mogu biti izloene seksualnom uznemiravanju i nasilu i
slabije zatiene od porodinog i partnerskog nasila. U periodima nakon
vanrednih situacija pozicija ena je oteana nedostatakom javnih servisa,
kakvi su vrtii, javnog prevozai sl. Analiza koju je sprovela UN WOMEN
u Srbiji nakon poplava 2014. je pokazala da su ene snosile teret brige o
deci i drugih oblika neplaenog rada. Trokovi brige za oko 5 900 dece u
ugroenim podrujima u trajanju od 32 dana (14 maj 26 jun, 2014) koliko
vrtii nisu radili kao ekonomska aktivnost moe se preraunati u oko 70 000
dolara, neplaenog rada (veinom) ena.
45

Imajui u vidu prirodu vanrednih situacija u Srbiji, kao i drutveni, odnosno
rodni kontekst, rodni stereotipi ispolavaju se posredno, kroz znanja i vetine
kojima raspolau ene i mukarci, ali i kroz rodne uloge, brige o deci, za
ene ili hranitela porodice i spasioca, za mukarce. Rodni stereotipi utiu
i na vidlivost doprinosa ena, to su pokazale studije iz 2014. a potvrdile
izjave ena u fokus grupama u okviru ovog projekta. U analizama rodnih aspekata poplava iz 2014. (Gender Equality in Post-Disaster Needs Assessment: Floods Recovery and Reconstruction In Serbia, UN WOMEN, 2014,
Rodna analiza uticaja poplava u Srbiji, Baanovi V., Misija OEBS u Srbiji,
2015) kluni nalazi su ukazali na to da mukarci vie od ena poseduju
fiziku spremnost i vetine potrebne za snalaenje u vanrednim situacijama kao i da mukarce doivlavamo kao spasioce, a ene kao pasivnije i
rtve. Iako su se ene u poplavama u Srbiji 2014. brzo samoorganizovale
da prue pomo, u javnosti i u medijima mukarci su prikazani kao spasioci i
oni koji su prvi reagovali. Slika o mukarcima kao dominantnim akterima pojaana je i pozivom zvaninika da se 1000 mladih mukaraca odazove na
poziv za volontere (Gender Equality and Post Disaster Needs Assesment:
floods in Serbia, UN WOMEN, 2015.)
Poto je cil ovog projekta da povea vidlivost rodne perspektive i preduslove za vee ukluivanje ena, fokus grupe su pruile uvid u njihove
kapacite i naine na koje se ene mogu vie i ravnopravnije ukluiti u upravlanje vanrednim situacijama tako da to smanji njihovu linu ugroenost,
a povea kapacitete lokalnih zajednica i doprinese unapreenju sistema u
celini.
Bezbednosni rizici i vienje vanrednih situacija
46
Rodno uslovlene razlike su vidlive ve u samom razumevanju vanrednih

situacija i njihovih posledica. Zvanina definicija vanrednih situacija u Zakonu o vanrednim situacijama (Sl. glasnik RS, br. 111/2009, 92/2011,
93/2012) glasi da je vanredna situacija stanje kada su rizici i pretnje ili
posledice katastrofa, vanredih dogaanja i druge opasnosti po stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov
nastanak ili posledice nije mogue spreiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i slubi, zbog ega je za njihovo ublaavanje i
otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojaan reim rada. U ovoj definiciji je naglasak na oekivanoj potrebi za
veim anagaovanjem razliitih slubi za spreavanje posledica vanredne
situacije, nastale elementarnim nepogodama odnosno prirodnim nesreama ili tehniko tehnolokim nesreama*. Vanredna situacija moe se pos* Po metodologiji za procenu rizika Sektora za vanredne situacije uzroci vanredne situacije

matrati i kroz nekoliko klunih posledica i uticaja na ivote ludi, odnosno
kroz tiene vrednosti kroz upravlanje vanrednim situacijama, za koje se
smatra da mogu biti ugroene, kao na primer ivoti ludi, imovina, javna
bezbednost, ili kulturna dobra.
Uesnice fokus grupa, vanredne situacije povezuju sa strahom i sa
uznemirenou i panikom kod naroda odnosno, kao dogaaje koji ometaju normalno funkcionisanje, normalan ivot i predstavlaju opasnost po ivote ludi i imovinu. Vanredne situacije mogu se posmatrati i kroz nedostupnost uobiajenih usluga (zdravstvena zatita, vrtii), nedostupnost dobara
(struja, voda, hrana, lekovi). Upravo nemogunost zadovolavanja osnovnih
potreba i poremeenu svakodnevicu ene stavlaju u prvi plan, dok mukarci (veinom predstavnici lokalnih samouprava) istiu neprohodnost puteva
i neraienost terena. Tako enama panju vie zaokupla proces reagovanja na vanredne situacije u smislu evakuacije, smetaja, zbrinjavanja,
dok su mukarci vie usmereni na sanaciju, odnosno fizike aspekte otklanjanja posledica vanrednih situacija i/ili njihovih uzroka.
ene su istakle i da vanredne situacije odlikuje to da ne vae uobiajena
pravila i da je za snalaenje potrebno imati resurse i informacije.
Ja mogu da radim neto na nivou svog komiluka, ali pravila nema, a ako
si van sistema nema ni resurse ni informacije i ne moe ni na koji nain
da se uklui. (uesnica FGD iz Paneva).
Ovo ujedno pokazuje da je centralizovan sistem postupanja u vanrednim
situacijama enama nepoznat, nedostupan i da ih pasivizuje.
Drugi aspekt znaajan za percepciju vanrednih situacija se ogleda u vrsti vanredne situacije. Kao najoekivanije vanredne situacije u optinama
u Vojvodini prepoznaju se poplave, klizita i snene padavine, ali i ratno
stanje odnosno, stanje za vreme bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, koje je i dale snana asocijacija na vanrednu situaciju. Najupeatlivije vanredne situacije za uesnike/ce fokus grupa su poplave u 2014. u
Sremu I 2005.godine u Jai Tomi (optina Seanj). Iako je majskim poplavama 2014. bila pogoena jedino Sremska Mitrovica (od optina u kojima
je sprovedeno istraivanje putem fokus grupa) i ostale lokalne samouprave
i uesnici/e fokus grupa su imali aktivnu ulogu u sanaciji i pruanju pomoi
poplavlanim podrujima.
mogu biti: zemljotresi, odroni, klizita, erozije, snene meave, olujni vetrovi, poplave, epidemije, sue, epizootije i tetniko tehnoloke nesree, poari, eksplozije, tehniko tehnoloki udesi
I teroristiki napadi i nuklearni i radijacijski akcidenti.
47

ene vie primeuju lokalne bezbednosne rizike koji nisu usko vezani za
nastanak vanrednih situacija, kakvi su neobezbeeni putevi, mostii preko
seoskih potoka, neosvetlene ulice, puni kanali i poplavleni trotoari.
U mesnoj zajednici se bavimo prevencijom, ali nemamo novca za to. Vie
nam se ale ene, na zapuene odvode, nedostatak uline rasvete, ali
nemamo kako da odgovorimo na te albe (sekretarka MZ, uesnica FGD
u Senju).
Ima kod nas jedan potok i neograen mosti preko tog potoka. I jedno jutro
ja idem i vidim nabujao potok, a deca preko njega idu u kolu, ve sam videla da su pali. I odmah sam ila u mesnu zajednicu i optinu, ali nikom nita.
(uesnica FGD u Beoinu).
ene su ee navodile i rizike koji nisu vanredna situacija u smislu Zakona
o vanrednim situacijama, kao to su ratovi, siromatvo, politika nestabilnost, neadekvanta i neodravana infrastuktura (Seanj, Beoin), ekoloki
rizici, kao rafinerija odnosno deponija (Panevo). Iskluivanjem ena iz
odluivanja i procena rizika ovakve pretnje ostaju izvan formalnog okvira ili
im se posveuje manje panje.
Rodne uloge i vanredne situacije
48
U vanrednim situacija se rodne uloge kao zbir karakteristika, naina

ponaanja, obaveza i oekivanja koja se pripisuju mukarcima i enama
odravaju, pa ak i pojaavaju. Rodne uloge su u vanrednim situacijama
vidlive u praksi u podeli formalnih uloga tokom vanrednih situacija, u nainu
ivota ena i mukaraca tokom trajanja i neposredno nakon vanrednih situacija. U formalnom smislu, rodne uloge se ogledaju u zastuplenosti ena
na rukovodeim mestima u upravlanju vanrednim situacijama odnosno,
nevidlivosti njihovog doprinosa. Uloga mukaraca se u vanrednim situacijama jasno prepoznaje: oni raiavaju teren voze teke maine,
spaavaju, pune dakove za odbranu od poplava i uglavnom su pripadnici
vojske, policije, vatrogasaca odnosno, Sektora za vanredne situacije. Na
osnovu dosadanjih iskustava u vanrednim situacijama ene prikuplanju
i distribuiraju humanitarnu pomo, kuvaju kafe i pripremaju hranu za volontere i one koji pune dakove. Organizuju se spontano i samostalno i
nemaju formalnu poziciju, time ni formalnu podrku, a takoe ni formalnu
odgovornost. Formalizacija ovih aktivnosti znaajno bi mogla da doprinese
spremnosti lokalnih zajednica za reagovanje u vanrednim situacijama.
Iskustvo volonterki u prihvatnim centrima tokom poplava u maju 2014. je
pokazalo da su potrebe ena mnogo vee i sloenije usled rodnih uloga,

a nedovolno prepoznate u sistemu. U kolektivnim centrima je, prema svedoenju volonterki, znatno vie ena nego mukaraca, koji odlaze da rade,
dok ene ostaju sa decom. Mukarci su zadueni za nabavku, gde su prioriteti da li ima kafe, ali ne i mleko za decu. ene su takoe izloene nasilu,
jer su preputene sebi bez muke a ni institucionalne zatite sinovi se
potuku pa usput prebiju i mamu, a bile su, posebno Romkinje, izloene i
diskriminaciji od strane medicinskog osobla i osobla u prihvatnim centrima.
Rodne uloge utiu i na spremnost za vanredne situacije odnosno znanje,
vetine i informacije. One utiu na kanale komunikacije odnosno, pripadnost
socijalnim mreama. Pokazalo se da su oni razliiti za mukarce i ene;
mukarci su vie uklueni u formalne grupe koje upravlaju vanrednom
situacijom, sa jasnom organizacijom, dok su ene preputene same sebi.
Mi hoemo da doprinesemo, ali nismo znale ni kome da se javimo, ni gde
daidemo, ni ta da radimo, pa smo se na kraju, meusobno, same organizovale (uesnica fokus grupe u Beoinu).
I u meunarodnoj praksi se informisanje i obavetavanje pokazalo kao kluno za smanjenje rizika od vanrednih situacija i sprovedeni su mnogobrojni
projekti za unapreenje informisanosti zajednice u kojima su organizovane
predstave, informativni materijali prilagoeni enama, deci, nepismenima
i osobama sa smetnjama u razvoju. http://www.meted.ucar.edu/communities/hazwarnsys/ffewsrg/FF_EWS.Chap.7.pdf
Uesnice FGD smatraju znaajnim nedostatak informacija za osobe van
sistema, posebno za ene. Kada je nestaica vode ili kada voda nije za
pie, to treba javiti enama, jer su one te koje su kod kue, koje spremaju, kuvaju. Uesnice fokus grupe u Panevu su istakle da ludi uglavnom
u vanrednim situacijama zovu medije oni e sigurno znati i da su kontakt telefoni slubi nedovolno poznati javnosti, a najee i nedostupni Uglavnom ima neki kontakt telefon koji je stalno zauzet (uesnica FGD u
Panevu).
ak i lanice Saveta mesnih zajednica nemaju infrormacije o tome ko su
poverenici civilne zatite, koja su mesta okuplanja u sluaju vanredne situacije za njihovo selo, kakva su pravila ponaanja u sluaju poplave, poara,
snenih nanosa i sl. Ni jedna od uesnica fokus grupa nije prola obuku u
svojoj lokalnoj zajednici.
49

Postojea praksa i procena ugroenosti
u jedinicama lokalne samouprave
Sistem upravlanja vanrednim situacijama prepoznaje nadlenosti i ulogu
lokalnih samouprava, ali na lokalnom nivou i dale klunu ulogu imaju uprave Sektora za vanredne situacije. S druge strane na lokalnom nivou nema
dovolno finansijskih sredstava, iskustva, znanja i prakse da bi se govorilo o
izgraenim kapacitetima lokalnih smaouprava za odgovor na vanredne situacije. Kapaciteti lokalnih samouprava su nedovolni: Zakonom o vanrednim
situacijama 2009.godine znaajan deo obaveza i odgovornosti za upravlanje vanrednim situacijama prebaen je na jedinice lokalne samouprave, ali to
nije praeno pravno institucionalnom dogradnjom sistema, materijalno
tehnikim ulaganjem i kadrovskim osposoblavanjem, zbog ega su njihovi
kapaciteti znatno ispod sve veih potreba (Keetovi, 2014.).
Nadleni u svih est lokalnih samouprava u kojima je sprovedena analiza smatraju da su spremni za vanredne situacije i da su im dosadanja
iskustva pokazala da sistem funkcionie i da su mogli da odgovore na
sve zahteve vanrednih situacija. Ipak, istakli su da je uloga republikih organa znaajna, a da se doprinos i organizacija lokalne samouprave videla
najvie u obezbeivanju smetaja i ishrane za ugroeno stanovnitvo i u
raiavanju terena.Smatraju da je najvei problem nedostatak finansijskih
sredstava na lokalnom nivou kako bi se unapredila prevencija, vie ukluili
graani i graanke i osposobile jedinice civilne zatite opte namene.
50
Veina smatra da u tabovima za vanredne situacije ima ena, ak i vie

nego mukaraca. Ovo zapaanje je zanimlivo jer je ena u ovim telima
faktiki znatno manje nego mukaraca ak i tamo gde obavlaju rukovodee
funkcije u javnim preduzeima i ustanovama. Imamo dovolno ena i s te
strane ne moe niko nita da nam zameri(predsednik optine). ene su
lanice tabova na osnovu funkcija koje obavjaju u javnim preduzeima.
U svim gradovima i optinama u prvi plan su stavlena javna komunalna
preduzea koja imaju mehanizacuju potrebnu za raiavanje terena,
obezbeivanje smetaja u sportskim halama, vrtiima, kolama, hotelima
(Vrbas, Seanj) dok je malo rei bilo o nainima obavetavanja stanovnitva, prevenciji i sl. tabovi za vanredne situacije, iako zasedaju redovno i
po potrebi malo rade na planiranju, a vie na podeli zadataka iz nadlenosti ustanova i preduzea iji su rokovodioci/telke lanovi/ce taba. lanovi/
ce tabova nisu proli obuke o upravlanju vanrednim situacijama i nemaju dovolno znanja o upravlanju vanrednim situacijama na lokalnom nivou
(osim onih koji se profesionalno bave vanrednim situacijama ili su predstavnici Sektora za vanredne situacije).

Iako je Zakonom predviena, civilna zatita na nivou mesnih zajednica
ne funkcionie u praksi. tabovi za vanredne situacije u jedinicama lokalne samouprave imenuju poverenike i zamenike poverenika civilne zatite radi obavlanja poslova zatite i spasavanja u naselenim mestima,
delu nasela, stambenim zgradama i selima, privrednim drutvima i drugim pravnim licima, organima dravne uprave (Keetovi, 2014.). Jedinice
civilne zatite opte namene u selima nisu uspostavlene, niti su formalni
predstavnici mesnih zajednica upoznati sa svojim obavezama i odgovornostima u sluaju vanrednih situacija. U svim FGD je istaknuto da je model
civilne zatite i narodne odbrane koji je nekada funkcionisao bio odlian i
da bi neki slian model organizovanja trebalo ponovo uspostaviti. Praksa u
drugim zemlama (Rusija, Ukrajina, SAD, Banglade, Kamboda) je pokazala da organizovanje upravlanja vanrednim situacijama na nivou lokalnih
zajednica (sela, susedstva) doprinosi smanjenju rizika i tete, posebno kada
je u pitanju obavetavanje i obuka stanovnitva.
Lokalne samouprave su dune da izrade planove zatite i spasavanja
odnosno operativne planove u skladu sa prethodno sprovedenom procenom rizika. Procene rizika se prave na osnovu metodologije koju je
sainio Sektor za vanredne situacije, u praksi, bez konsultacija sa
graankama i graanima. Lokalne organizacije nisu prepoznate kao partneri u ovoj oblasti iako se u praksi pokazalo da su se udruenja ena aktivno ukluivala u aktivnosti tokom vanrednih situacija u optinama.Tako
se mogui rizici vide preteno kao oni definisani ovom metodologijom, a
lokalne samouprave ne prepoznaju dovolno potrebu za sagledavanje rizika
svojstvenih njihovoj lokalnoj zajednici.Fokus grupe su pokazale da optine
koje su zapoele rad na izradi Procene rizika i plana zatite i spasavanja ne
razmatraju pitanja ranjivosti niti vre procenu lokalnih kapaciteta. Uee
ena, alii drugih grupa i organizacija aktivnih u zajednici bi znaajno doprinelo ne samo lokalizaciji procene rizika, nego i prikuplanju podataka
i informacijama o razliitim osnovama ranjivosti stanovnitva kao i proceni
njihovih potreba.
Iako ranjivost moe imati nekoliko osnova (teritorijalnu, socio-ekonomsku,
insfrastrukturnu) neke od vanijih su i bioloke u smislu starosti, invaliditeta, zdravstvenog stanja, ali i socijalne u uem smislu: posedovanja znanja, vetina i informacija. Upravo se ovi aspekti smatraju najrelevantnijim za
razmatranje uticaja roda na vanredne situacije. Ipak, ovde dolazi do izraaja
i to da se rod ne moe posmatrati kao kategorija izdvojenaod starosti, porodinog i ekonomskog poloaja, kao i drugih obeleja. Zakon o vanrednim
situacijama, a dosledno i dokumenti za upravlanje vanrednim situacijama
na lokalnom nivou (na primer, u gradu Kralevu ili optini abal) prepoznaju
51

trudnice, porodile i staraoce osoba mlaih od 15 godina, osoba sa smetnjama u razvoju ili sa invaliditetom, kao prioritetne za evakuaciju. Planovi
za zbrinjavanje, spajanje porodica, pruanje smetaja, zdravstvene zatite
i psiholoke podrke se ne sagledavaju iz rodnog ugla niti se radi procena
potreba ena. Specifini rizici koji proizilaze iz rodnih uloga u vanrednim
situacijama i obnavlanje rodnih obrazaca nisu prepoznati. Tako se,na primer, vea izloenost ena seksualnom uznemiravanju, zatita od nasila u
porodici ne prepoznaju u planovima, ali ni u vanrednim situacijama.
Predstavnici lokalnih samouprava, osim zatite trudnica i oekivane brige o
deci od strane ena, rodni aspekt prepoznaju u ueu ena u tabovima
za vanredne situacije ili stereotipne razlike u reagovanju izmeu mukaraca
i ena: ene smirenije od mukaraca, bole za saradnju, odgovornije i sl.
U sluaju poplava u 2014-oj pokazalo se da su ene davale znaajan doprinos u prikuplanju humanitarne pomoi i njenoj raspodeli, kao i da su imale
klunu ulogu u organizovanju ivota, kao na primer u Dolovu (u sluaju
snenih nanosa) ili u optini Seanj, odnosno selu Jaa Tomi.
Sistemi obavetavanja ili planovi reagovanja u vanrednim situacijama jo
nisu izraeni u svim jedinicama lokalne samouprave. Rad sa stanovnitvom se svodi na planirane (ne i realizovane) kampanje u kolama, tampanje i distribuciju kratkih prirunika (u Panevu), ali nema organizovane,
sistematine obuke, simulacije ili isprobavanja opreme za uzbunjivanje.
Ova obuka nije organizovana ni za zaposlene u lokalnim ustanovama i organizacijama, pa ni za stanovnitvo. Na osnovu prethodnih iskustava sa
snenim smetovima, ukluujui i ono iz 2014. u Dolovu (Grad Panevo),
razvijen je neformalni sistem reagovanja koji je ukluio popisivanje lokalnih
resursa i utvrdio obaveze i odgovornost ustanova i pojedinaca u vanrednoj
situaciji.
52
Bole da mi u mirnoj situaciji sve osmislimo, pa da znamo ta da radimo.

Sistem funckionie u gradu, ali mi smo u selu sa 7 000 ludi izolovani, a treba da obezbedi hleb, lekove, zdravstvene usluge. (uesnica fokus grupe
iz Dolova).
Posebno je velik problem zdravstvena zatita koja nije bila dostupna u zavejanom selu.
Ja mogu da dajem terapiju, ali mora neko da je propie, zato moram da
imam dostupnog doktora. Imali smo oveka koji mora na dijalizu, dva poroaja. Dobro je da zna ko to moe da uradi. Ja kao medicinska sestra
svakako znam vie od mog mua.

Ovakva vrsta pripreme za vanredne situacije ukluuje i popisivanje ranjivosti odnosno potreba stanovnitva kao to su one vezane za zdravstveno
stanje, invaliditet, porodini status i sl.
Planovi zatite i spasavanja, osim nadlenosti slubi i ustanova moraju da
uklui i pripremu kapaciteta za smetanje ugroenog stanovnitva, procenu
potreba, prikuplanje i delenje hrane, vode, sredstava za higijenu, spajanje
porodica, komunikaciju. Oni moraju biti dostupni stanovnitvu kako bi ludi
znali kuda da idu i ta da rade u sluaju zemlotresa, pokretanja klizita ili
poplave i moraju da budu razumlivi svim kategorijama stanovnitva.
Zakluci i preporuke
ene sagledavaju rizike u lokalnoj zajednici koji mukarcima esto
nisu vidlivi, pa bi savetovanje sa enama i uspostavlanje parnerstva sa njima u proceni rizika i izradi dokumenata doprinelo irem
definisanju (bezbednosnih) prioriteta na nivou nasela;
Integrisan sistem upravlanja vanrednim situacijama ne motvie
optine na procenu lokalnih kapaciteta i ranjivosti, niti na ukluivanje graana i graanki u procene rizika i preuzimanje aktivne uloge
u reagovanju u sluaju vanrednih situacija;
ensko znanje, vetine i doprinos ostaju neformalni i nevidlivi u
toku vanrednih situacija;
enske potrebe su nevidlive i sistem zatite nije prilagoen potrebama ena koje ostaju same sa decom i drugim lanovima porodice o kojima se staraju u toku i nakon vanredne situacije. Ne postoji
praksa brze procene potreba ugroenog stanovnitva koja bi bila
rodno osetliva, a u kojoj enske i druge organizacije mogu da imaju
aktivnu ulogu.
Rodno uslovlene razlike najvie se ispolavaju u nainu informisanja o vanrednoj situaciji, ali i u vetinama koje su najpotrebnije
tokom vanredne situacije, kao to su fizika snaga uopte ili vonja
motornog vozila i amaca.
Kao dobar model pripreme i organizovanja u sluaju vanredne situacije pokazao se onaj koji su razvili metani u selu Dolovo, po kojem su popisani svi lokalni resursi i definisana zaduenja, kao i lista
kontakt telefona i plan reagovanja u vanrednoj situaciji.
53

Organi lokalne samouprave bi, u cilu unapreenja rodne ravnopravnosti u
prevenciji i upravlanju vanrednim situacijama, kao i veoj vidlivosti potreba
ena trebalo:
da u toku izrade dokumenata za procenu rizika i upravlanje vanrednim situacijama izvre analizu kapaciteta i ranjivosti stanovnitva
na nivou lokalnih zajednica sela odnosno nasela;
da popiu udruenja ena i druga udruenja graana i njihove
kapacitete i da definiu mogui doprinos i zaduenja u sluaju
vanrednih situacija;
da uspostave jedinice civilne zatite opte namene i razviju i
odravaju sigurnosne mree na nivou nasela mesnih zajednica
i imenuju poverenike meu kojima e ene biti ravnopravno zastuplene, ime e se jaati njihove liderske mogunosti u zajednici.
da isplaniraju i obezbede obuku stanovnitva o postupanju u
vanrednim situacijama u koje e ukluiti ene;
da osmisle planove informisanja, uzbunjivanja i sl. koji e se oslanjati na lokalne mree i kontakte.
Literatura:
1. Asian Disaster Preperdness Center, Reaching out to the Public
Raising Community Awereness to Flood Risk Reduction in Cambodia, 2007. http://www.preventionweb.net/files/submissions/9956_
Casestudy3.pdf
2. Baanovi, Vinja, Rodni aspekti uticaja poplava u Srbiji 2014. godine, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2015.
54
3. Flash Flood Early Warning System Reference Guide 2010, http://

www.meted.ucar.edu/communities/hazwarnsys/ffewsrg/FF_EWS.
pdf
4. Keetovi, elimir, Kapaciteti lokalne samouprave u Srbiji za upravlanje vanrednim situacijama, Polis - asopis za javnu politiku,
broj 8, novembar 2014. Stalna konferencija gradova I optina Beograd, 2014.
5. Gender Equality in Post-Disaster Needs Assessment: Floods Recovery and Reconstruction In Serbia, UN WOMEN, 2014.
REZULTATI ISTRAIVANJA POKRAJINSKOG OMBUDSMANA
Rezultati istraivanja
Po k r a j i n s k o g o m b u d s m a n a
Svetlana Nei Bajgo
Pokrajinski ombudsman je u okviru projekta sproveo istraivanje o postupanju jedinica lokalne samouprave u vanrednim situacijama. Ono je sprovedeno u svim jedinicama lokalne samouprave u Vojvodini, a na upitnik je
odgovorilo 39 od 45 optina/gradova. U upitniku su postavlena pitanja koja
se odnose na institucionalnu organizaciju, akte, finansiranje zaduenja u
oblasti vanrednih situacija i rodni aspekt.
Institucionalna organizacija, akti i finansiranje
Istraivanje je pokazalo da neto vie od polovine optina (25) ima zaposlenu osobu nadlenu za pitanja vanrednih situacija. Samo etiri od 39 optina/
gradova nemaju tab za vanredne situacije.
Sve jedinice lokalne samouprave, osim Stare Pazove, Subotice, Titela i
Zrenjanina usvojile su Odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zatite,
dok plan i program razvoja sistema zatite i spasavanja ima samo Optina
abal. U vreme istraivanja u Gradu Somboru bila je u toku izrada plana.
Samo etiri jedinice lokalne samouprave (Ba, Novi Beej, Senta i abal)
izradile su i donele Procenu ugroenosti i Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama. Procenu, ali ne i plan donele su optine: Apatin, Kovin,
Kula, Opovo, Plandite, Temerin i Vrac, a 19 jedinica lokalne samouprave
navelo je da je u toku izrada procene ili da je procena napravlena, ali jo
nije usvojena u lokalnom parlamentu.
ak 30 JLS (77%) imaju sredstva za uzbunjivanje, kao to su sirene. Novi
Kneevac navodi da imaju 16 sirena, od kojih je 12 ispravno, a Ba, Baki
Petrovac, Beoin, Kanjia, Peinci, id i Vrac navode da nemaju ova sredstva.
Deo pitanja se odnosio na to koje strateke dokumente optine imaju i da li je
ugraena rodna komponenta. Program zatite ivotne sredine ima 18 opina/gradova, a njih est navodi da ima neto drugo (uglavnom plan korienja sredstava budetskog fonda za zatitu ivotne sredine). Meu optinama
koje imaju ovaj program, njih 10 u dokumentu imaju i prevenciju rizinih/
vanrednih situacija. Pet optina navelo je da dokumenti sadre rodnu perPOKRAJINSKI ZATITNIK GRAANA - OMBUDSMAN
55
spektivu (Alibunar, Kikinda, Sombor, Subotica, Vrbas). Lokalni akcioni plan

za sprovoenje programa je donelo est optina, dok lokalne sanacione
planove imaju etiri lokalne samouprave. Zajedniki program zatite ivotne
sredine sa drugim lokalnim samoupravama imaju: Kula i Vrbas, Panevo i
Opovo, Seanj, itite i Zrenjanin, dok Kikinda navodi da sprovodi redovan
monitoring u cilu prevencije.
Samo sedam lokalnih samouprava (Inija, Kula, Nova Crnja, Novi Beej,
Temerin, Vrbas i Vrac) navode da imaju usklaen Plan zatite i spasavanja
u vanrednim situacijama sa susednim jedinicama lokalne samouprave.
Rodni aspekt
Od ukupnog broja lanova tabova 159 su ene (20.6%), a mukaraca
je 613 (79.4%).
56
Istraivanje je pokazalo da samo nekoliko jedinica lokalne samouprave imaju ene na elu tela za vanredne situacije. Samo je jedna zamenica komandanta taba, dve naelnice taba, pomonica naelnika taba po specijalnostima (za socijalnu zatitu i funkcionisanje i delatnost optinskog Crvenog
krsta u vanrednim situacijama), a takoe rukovoditelke struno-operativnih
timova (SOT). Mukarci su na mestima komandanta taba, zamenika komandanta taba, naelnika taba, lana taba, pomonika naelnika taba po specijalnostima, rukovodilaca SOT-a, kao i rukovodilaca operativnih
timova. Prilikom tumaenja ovih podataka treba imati u vidu da je prema
Zakonu o vanrednim situacijama komandant gradskog/optinskog taba za
vanredne situacije po poloaju gradonaelnik/predsednik optine, tako da
se broj ena na mestima odluivanja i poloajima u lokalnoj samoupravi
odraava i na tabove. Zamenik komandanta je zamenik gradonaelnika/
predsednika optine ili lan vea. lanove taba postavla lokalna skuptina
na predlog gradonaelnika/ predsednika optine.
Neki tabovi su opredelili posebna zaduenja za ene i mukarce i to je
navelo 17 JLS. ene imaju zaduenja koja su povezana sa zbrinjavanjem,
snabdevanjem, zdravstvenom zatitom i informisanjem. Osim toga, zaduene su za evakuaciju, odnose sa javnou i medicinsku pomo i epidemoloku zatitu, kao i spaavanje*. Zaduenja mukaraca su povezana
* U upitnicima su JLS navodile da ene imaju sledea zaduenja: rad lokalne samouprave
i dravnih organa, trgovina usluga i poljoprivreda; rad socijalna politika i evakuacija; zbrinjavanje ugroenih i nastradalih; socijalna zatita, pruanje prve pomoi, javno informisanje;
poslovi RHB zatite; pojedine oblasti zatite i spasavanja; evakuacija; sklanjanje i urbanistike
mere; koordinacija sa optinskom upravom, oblast epidemije; zatita od ruenja i spasavanje
sa poslovima sklanjanja i spasavanja, zatite, koordinacije, snabdevanja,

zbrinjavanja*.
Od 39 lokalnih samouprava koje su dostavile odgovore, njih 11 (28%) navodi da su vodili rauna o rodnoj komponenti prilikom izrade dokumenata, 11
nije vodilo rauna o tome, 10 (26%) navodi da im nije poznat ovaj podatak,
a 7 (18%) nije odgovorilo na pitanje.
Moemo zakluiti da je uee ena u sektoru za vanredne situacije na
lokalnom nivou minimalno, da su tradicionalno zaduene za oblasti zbrinjavanja, socijalne i zdravstvene zatite i odnose sa javnou. Iako skoro
treina optina/gradova navodi da su vodili rauna o rodnoj komponenti
prilikom izrade dokumenata, veina nema usvojene klune dokumente u
ovoj oblasti (Procenu ugroenosti i Plan zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama) prilikom ijeg kreiranja i usvajanja je najvanije ugraditi rodni
aspekt. Meutim, glavna prepreka za ukluivanje rodne komponente u dokumenta koja se odnose na vanredne situacije u loklanim samoupravama je
nedostatak svesti o toj potrebi, ali I znanja o tome kako da se uradi procena
ugroenosti iz rodnog ugla i napravi plan zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama koji bi obuhvatio potrebe ena i mukaraca, ali i svih marginalozovanih grupa u zajednici.
57
iz ruevina, hitno uspostavljanje neophodnih slubi od javnog interesa; ouvanje dobara bitnih
za opstanak; zatita od snenih nanosa.
* U upitnicima su JLS navodile da mukarci imaju sledea zaduenja: operativno-planski
poslovi sklanjanja i spasavanja iz ruevina, asanacija terena, zatita od poara i eksplozija,
zatita ivotne sredine, stone bolesti i zaraze i zatita i spasavanje od nesrea i poplava,
poara, zemljotresa, zatita od tehnikih nesrea, zatita od ruenja i spasavanja iz ruevina,
ouvanje dobara bitnih za opstanak i zatita bilja, evakuacija, uspostavljanje slubi od javnog
interesa; snabdevanje vodom, snabdevanje gasom i toplotnom energijom, zdravstvena zatita,
javni red i funkcionisanje saobraaja, funkcionisanje komunalnih delatnosti i struno-operativni
poslovi u tabu; uzbunjivanje i NUS; zatita od snenih nanosa i poledice, koordinacija sa
Ministarstvom odbrane RS, koordinacija sa Ministarstvom unutranjih poslova, zbrinjavanje
ugroenih i nastradalih, poslovi RHB zatite.
PRIMER DOBRE PRAKSE PANEVO
P r i m e r d o b r e p r a k s e Pa n e v o
Milica Todorovi
Miodrag Miloevi
ura Bugarski
Grd Pnv sistmski sprvdi plitiku uvnj rdn rvnprvnsti u vn plitik i rd vn uprv, rgni lkln vlsti nst d
dns dluk k zdvliti knkrtn ptrb stnvnitv. Smim
tim ukluivnj u prkt Rdn rvnprvnst i vnrdn situci ku
sprvdi Pkrinski ztitnik grn z ns bi ddtni izzv, utlik
pr t s vm tmm nik d sd ni bvi.
Pt s lkln mr i uslug pruu rzliitim ktgrim grnki i
grn, krnji cil km lkln smuprv ti bzbnj dnkg niv kvlitt z sv, t zhtv d s u prunju vnih uslug i
ztiti prv grnstv rzumu i uv rzliit ptn pzici u drutvu s bzirm n plnu pripdnst li i drug lin svstv. Ist tk, vn
nprstn prcnjivti d li uslug k pru grdsk uprv, strtki
dkumnti, rzvni plnvi i infrstrukturni prkti dns krist grnim
i grnkm, dnsn d li su vn plitik prilgn ptrbm itv
zdnic i njnim rzliitstim.
lmntrn npgd, prirdn ktstrf ili drug nsr mgu prdstvlti zbiln prblm z ztitu ludskih prv i uvnj intgritt
pdinki i pdinc. Ptrbn isti d ngtivn utic rizik, sim
t zvisi d krktristik i intnzitt npgd, umngm zvisi i d
rnjivsti i kpcitt ludi ki su izlni npgdi.
58
Zbg tg d vlik vnsti d s dkumnt kim s prcnju

ugrnst d lmntrnih npgd i drugih nsr sini, ne samo
u zknski prpisnm rku i frmi, ng d t pln zist dgvri n
psnsti pruzrkvn lmntrnim npgdm im s bzbu
sistm ztit i spsvnj smim tim i sigurnst stnvnitv i dbr.
Z lklnu smuprvu vm vn d idntifiku rzliit ptrb
stnvnitv n sv tritrii, pr svg n, dc, rnjivih grup u
situcim rizik izzvnih lmntrnim npgdm ili drugim nsrm t sstvni d prcn rizik p lud u dn zdnici k
m d zvisi d vi fktr. ni mgu biti fiziki, k t zdrvl n
i mukrc, br sb s invlidittm, li i drutvni i kulturni, k t
pl i ulg n/mukrc u drutvu, ztim bii d kih m
zvisiti d li n i mukrci imu dnk pristup infrmcim. N prcnu

rizik d ktstrf z n i mukrc i drug mrginlizvn grup mgu
d utiu i nki knmski fktri pput rsplgnj finnsiskim srdstvim, izlnst sirmtvu, klik n vdi dminstv i dr.
Dkl, sttistiki pdci su plzit i putkz. Grd Pnv s ssti
d dst nslnih mst: Pnv, buk, Krv, Glgnj, Bntsk
Nv Sl, Dlv, Strv, mlic, Bntski Brstvc i Ivnv i u
njmu ivi 123.414 stnvnik. n im vi ng mukrc, t
krktristik ppulci itv Srbi.
uk
Punltni
Prsn strst
nsk
Ukupn
49.053
52.937
101.990
40,2
42,8
41,6
Struktura stnvnitv prm strsti i plu, p ppisu iz 2011. gdin

ukzu d u mlm ivtnm dbu im vi muk ppulci, li s
strnjm pvv br n ii ivtni vk dui.
Struktur stnvnitv prm plu i prm izvrim srdstv z ivt, ppis 2011. Pnv
Ukupn br prdic k iv n tritrii Grd 36.848, d tg

9.411 brnih prv bz dc. Nvi im brnih prv s dcm.
Skr 10% n i k 4% mukrc ki iv u grdskim nslim
bz snvn kl ili im nptpunu snvnu klu. U nslim
tip stl prk 30% n i k 17% mukrc ni nikd il
u klu ili im nptpunu snvnu klu.
u npismnim stnvnitvm, u skr svim strsnim grupm,
vi n ng mukrc.
59
Ktstrf n diskriminiu, li drutv d!

Ktstrf pvu i in vidliviim pst ndnksti u drutvu
sttistik sn upuu n prblm s kim s stnvnitv m suiti uklik s rdn nutrln psmtr i n sgldu dvln bzriv
psldic k mgu nstti.
D bi s vkv dns u drutvn zdnici prduprdi Grd Pnv
dn dluku d:
uli ddtn npr i sigur ustvvnj n u dnnju dluk, k i u pristupu infrmcim i znnju smnjnju rizik d
ktstrf
dgvri n ptrb i bzbdnsn prblm n
uzm u bzir ndnk pl n
60
sigur nm pristup rursim

sni dilg u kviru zdnic, k i izmu zdnic i rgn
grd, n izgrdi sv kpcitt

uli i v npr u prmvisnj rdn rvnprvnsti
Zhvluui uu u prktu Pkrinskg mbudsmn mpirn su

nsk rgnizci u nslnim mstim k mgu d pdstknu u,
pr svg n, li i mukrc u knsultcim psnstim, li i d
prikuplu i dl infrmci vn z prcnu rizik. nsk rgnizci
rsplu infrmcim nm k iv n tritrii msnih zdnic
Pnv i njihvim kpcittim u pgldu znnj i vtin rdi ukluivnj
u sv fz rgvnj pr, k i z vrm lmntrnih npgd ili prirdnih ktstrf.

km rd n unonju rdn prspktiv, dnsn rdnih pkztl z
prcnu rizik d ktstrf prdvini su sldi krci z uvnj rdn
prspktiv u uprvlnj vnrdnim situcim u Grdu Pnvu i t:
u prcnu rizik i plnirnj dgvr n vnrdn situci
n nivu institucinlnih rnj z uprvlnj vnrdnim
situcim krz tbv i dinic civiln ztit
krz mtdlgiu i prcdur izvtvnj i prikuplnj pdtk
krz rd s stnvnitvm
Usnici i usnici grup k rdil n rdnim pkztlim su cnili da
d vlik vnsti rdn stliv sttistik, dnsn sttistik rkci
zbg g ngln d trb vditi vidnciu svim ki su zbrinuti i t
n sm p plu, ng i p strsti, invlidittu, mstu stnvnj i drugim
kritriumim. vu vidnciu bi trbl d vdi rgnizci Crvng krst i
dstvl grdskm tbu z vnrdn situci, ki bdinju vidnciu
rzliitih slubi i rgn.
sim sttistik, z pvnj rdn rvnprvnsti u uprvlnju vnrdnim situcim u Pnvu s prdvi ukluivnj n u vdv dnsn, drd civiln ztit. dn d id d s pku uvnj
prdstvnic nskih rgnizci u tb z vnrdn situci ili d s n
nki drugi nin sigur njihv infrmisnst i uklunst i srdnju s
tbm.
U n bi sigurn i n mstim pvrnik civiln ztit. U
svk msn zdnici s plnir pstvlnj p dv pvrnik i dv
zmnik pvrnik d kih biti nmnj dn n (i n mstu
pvrnik/c i zmnik/c pvrnik).
Grd Pnv, u kviru unprnj uprvlnj vnrdnim situcim
plnir i frmirnj Situcing cntr. S tim u vzi plnir s sprvnj
rdn nliz uslug i ktivnsti k s dviti u Situcinm cntru i
prnlnj mdlitt z ukluivnj ltrntivnih nin infrmisnj i
prunj uslug, kk bi n bil rdn stliv i prilgn ptrbm i
kpcittim n i mukrc.
61
Plnirn su i ddtn ktivnsti z uvnj rdn prspktiv u uprvlnj vnrdnim situcim k trb d dprinsu pvnju znnj,
spsblnsti i kpcitt n-usnic:
1. drvnj knsulttivnih sstnk s nm n nivu msnih
zdnic n kim bi:
nm bi prdstvln sistm uprvlnj vnrdnim situcim
n nivu grd
distribuirn infrmtiv brur
drn knsultci rizicim u njihv zdnici, kpcittim i
rnjivsti zdnic, k i mgum ukluivnju n u uprvlnj
rizicim
2. Dfinisnj kvt z u n u vdvim civiln ztit i mu
pvrnicim civiln ztit i izmn ili dnnj dluk u skldu s
lklnim prpisim. Z dfinisnj kvt z u n u bukm
z uprvlnj vnrdnim situcim u kviru buk z vdv i
pvrnik bie zdun Sktr z vnrdn situci i Svt z rdnu
rvnprvnst Skuptin grd
3. Izrd mdl rdn stliv vidnci rgvnj i zbrinjvnj, k
i izvtvnj rdu sktr z k zdun Crvni krst Pnv
4. Rdn nliz uslug i funkcinisnj Situcing cntr z ku s
bzbditi knsultntsk pdrk u srdnji s Sktrm z vnrdn
situci i Svtm z rdnu rvnprvnst
62
5. rgnizvnj buk z n uprvlnju vnrdnim situcim kk

bi s spsbil z ps infrmisnj i dukci stnvnitv d
vrt d vrt u svim slim.

Rodna Ravnopravnost I Smanjenje Rizika Od Katastrofa

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rodna Ravnopravnost I Smanjenje Rizika Od Katastrofa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RODNA RAVNOPRAVNOST

Pokrajinski zatitnik graana - ombudsman

Ova publikacija objavljena je uz podrku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu

Vnrdn situci i rdn rvnprvnst

Rizici i potreba za odgovornim upravljanjem

Vanredne situacije i ivotna sredina

Analiza rodne perspektive u procesu smanjenja rizika

Ukljuivanje ena u izradu procene rizika i planova zatite

Rezultati istraivanja Pokrajinskog ombudsmana

Primer dobre prakse - Panevo

ko znanje, vetine i doprinos ostaju neformalni i nevidlivi u toku vanrednih

RODNA RAVNOPRAVNOST I SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA

VNRDN SITUCI I RDN RVNPRVNST

VNRDN SITUCI I RDN RVNPRVNST

krirnj i sprvnj plitik smnjnj rizik d lmntrnih i drugih

RODNA RAVNOPRAVNOST I SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLANJEM

POKRAJINSKI ZATITNIK GRAANA - OMBUDSMAN

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLANJEM

je njihovih posledica. Pored ovih, eksplicitnih nadlenosti u oblasti zatite

Zakon odreuje osnovne pojmove, te se vanredna situacija definie kao

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLANJEM

U delu Zakona koji se odnosi na prava i dunosti graana je predvieno da

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLANJEM

Odreena pitanja koja su znaajna za ovu oblast posredno su ureena

Pre svega, strateka oblast 2 - obavetenost javnosti o svim funkcijama

RODNA RAVNOPRAVNOST I SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLANJEM

ta, kao i uticaji opasnosti koji se vezuju za geoloke dogaaje, vremenske

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLANJEM

4) Ukluenost u drutvene procese. Promovisati puno ukluivanje

Ncinlni prgrm z uprvlnj ktstrfm (NDRP) usvojila je u

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLANJEM

diskriminci, krnj nskih ludskih prv i rdn zsnvng nsil

POKRAJINSKI ZATITNIK GRAANA - OMBUDSMAN

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLANJEM

Priritt 3: Ulgnj u smnjnje rizik d ktstrf z tprnst

RODNA RAVNOPRAVNOST I SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLANJEM

porodine i drutvene podrke, zbog odsustva mukaraca padaju na teret

POKRAJINSKI ZATITNIK GRAANA - OMBUDSMAN

VANREDNE SITUACIJE I IVOTNA SREDINA

VANREDNE SITUACIJE I IVOTNA SREDINA

koliko su spremne da u datim situacijama reaguju na odgovarajui nain.

VANREDNE SITUACIJE I IVOTNA SREDINA

VANREDNE SITUACIJE I IVOTNA SREDINA

teta planirao mnogo manji broj JLS.

POKRAJINSKI ZATITNIK GRAANA - OMBUDSMAN

ANALIZA RODNE PERSPEKTIVE U PROCESU SMANJENJA RIZIKA

Analiza rodne perspektive

RODNA RAVNOPRAVNOST I SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA

ANALIZA RODNE PERSPEKTIVE U PROCESU SMANJENJA RIZIKA

POKRAJINSKI ZATITNIK GRAANA - OMBUDSMAN

ANALIZA RODNE PERSPEKTIVE U PROCESU SMANJENJA RIZIKA

Unapreenje kapaciteta enskih organizacija civilnog drutva i promocija

RODNA RAVNOPRAVNOST I SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA

ANALIZA RODNE PERSPEKTIVE U PROCESU SMANJENJA RIZIKA

POKRAJINSKI ZATITNIK GRAANA - OMBUDSMAN

ANALIZA RODNE PERSPEKTIVE U PROCESU SMANJENJA RIZIKA

U cilu otklanjanja posledica ali i realizovanja preventivnih aktivnosti kao

RODNA RAVNOPRAVNOST I SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA

ANALIZA RODNE PERSPEKTIVE U PROCESU SMANJENJA RIZIKA

BUDETSKI FOND ZA VANREDNE SITUACIJE U MUP-u