You are on page 1of 13

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ЗА КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ

НИШ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Цивилна заштита и ванредне ситуације

Ниш, мај, 2020..

1
Садржај................................................................................................................................2

Увод.......................................................................................................................................3

1. Ванредна ситуација................................................................................................3
2. Системи зштите и спасавања...............................................................................4
2.1. Субјекти система заштите и спасавања.......................................................5
2.1.1. Надлежности органа државне управе, органа аутономне покрајине и
органа јединице локалне смаоуправе................................................5
2.1.2. Права и дужности привредних друштва
и других правних лица..........................................................................9
2.1.3. Права и дужности грађана..................................................................10
3. Лична, узајамна и колективна заштита.............................................................11
4. Снаге, средства и кадрови за реализацију мера задатака предвиђени планом
заштите и спасавања..............................................................................................12

Закључак...............................................................................................................................14

Литература............................................................................................................................15

2
Увод

У функционалном смислу, цивилна заштита се дефинише искључиво као хуманитарна


активност чији је основни циљ заштита цивилног становништва.

У савремним условима појам цивилне заштите све се мање веже за заштиту и спасавање
становништва у условима ратних разарања и фокус је на помоћи у случају најчешће
природних, антрополошких, техничко-технолошких и других ванредних ситуација.

1. Вандредна ситуација

Ванредна ситуација према Закону о ванредним ситуацијама (Службени гласник РС бр.


111/09, 92/11, 93/12) је стање у којем су ризици и претње или последице опасности по
становништво, животну средину и материјална добра таквог обима и интезитета да је за
њихово ублажавање и отклањање неопходно (поред редовних) употребити посебне мере,
снаге и средства, уз појачан режим рада.

1. Субјекти система заштите и спасавања

Субјекти управљају у ванредним ситуацијама.

Законом о ванредним ситуацијама уређују се деловање, проглашавање и управљање у


ванредним ситуацијама, систем заштите и спасавања људи, материјалних и културних
добара животне средине од елементарних непогода и других несрећа.

Субјекти система обезбеђују изградњу јединственог система заштите и спасавања на


територији Републике Србије и спроводе превентивне мере заштите и спасавања.

Субјекти система заштите и спасавања су:

1) органи државне управе, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне


самоуправе;
2) привредна друштва, друга правна лица и предузетници;
3) грађани, групе грађана, удружења, професионалне и друге организације.

3
1.1. Надлежности органа државне управе, органа аутономне
покрајине и органа јединице локалне смаоуправе

У државне органе спадају:


1) Народна скупштина Републике Србије – у области заштите и спасавања усваја
Националну стратегију заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.
2) Влада Републике Србије – у области заштите и спасавања обезбеђује изградњу и
развој система заштите и спасавања у Републици Србији и планско повезивање
делова система и задатака у јединствену целину.
3) Министарство унутрашнјих послова – у оквиру свог делокруга, предлаже и
спроводи политику по питањима заштите и спасавања, извршава потврђене
међународне уговоре, законе, и друге опште акте Народне скупштине и Владе.
Mинистaрствo унутрaшњих пoслoвa oбaвљa пoслoвe држaвнe упрaвe кojи сe, у
области ванредних ситуација, oднoсe нa:
- зaштиту живoтa, личнe и имoвинскe бeзбeднoсти грaђaнa;
- пружaњe пoмoћи у случajу oпaснoсти;
- склoништa;
- бeзбeднoст, рeгулисaњe и кoнтрoлу сaoбрaћaja нa путeвимa:
- прoмeт и прeвoз oружja, мунициje, eксплoзивних и oдрeђeних других oпaсних
мaтeриja;
- зaштиту oд пoжaрa;
- прoтивгрaдну зaштиту,;
- мeђунaрoдну пoмoћ и другe oбликe мeђунaрoднe сaрaдњe;
- oбучaвaњe кaдрoвa, итд.
4) Министрасрво одбране и Војска Србије – у условима када друге снаге и средства
система заштите и спасавања нису довољни за заштиту и спасавање људи,
материјалних и културних добара и животне средине од катастрофа изазваних
утицајем елементарних непогода и других несрећа, на захтев Министарства –
Сектора за ванредне ситуације, Министарство одбране обезбеђује учешће својих
организационих делова, команди, јединица и установа Војске Србије за пружање
помоћи у заштити и спасавању, у складу са законом. Када у заштити и спасавању
учествују јединице Војске Србије, њима командују њихове надлежне старешине, у
складу са одлукама штаба за ванредне ситуације који руководи и координира
заштитом и спасавањем.
5) Министарства, други органи и посебне организације Републике Србије – у оквиру
свог делокруга, у области заштите и спасавања:
- организују, планирају и обезбеђују спровођење мера и извршавање задатака
цивилне заштите и предлажу мере и активности за њихово унапређење;
- врше стручне послове који се односе на ангажовање служби, привредних друштава
и других правних лица у превенцији и заштити и спасавању од катастрофа, у
4
складу са Националном стратегијом за заштиту и спасавање у ванредним
ситуацијама;
- обавештавају надлежну службу о подацима који су од значаја за планирање,
организовање и спровођење мера и задатака из области заштите и спасавања;
- израђују Процену угрожености Републике Србије, у делу који се односи на њихов
делокруг и достављају је Министарству;
- учествују у изради Плана заштите и спасавања у ванредним ситуацијама
Републике Србије;
- израђују и спроводе план заштите и спасавања у ванредним ситуацијама;
- обављају и друге послове заштите и спасавања утврђене плановима и општим
актима Народне скупштине и Владе.

Што се тиче аутомоне покрајине, она у остваривању права и дужности у питањима


заштите и спасавања, преко својих органа:

1) Доноси одлуку о организацији и функционисању цивилне заштите на територији


аутономне покрајине и обезбеђује њено спровођење, у складу са јединственим
системом заштите и спасавања Републике Србије;
2) Доноси план и програм развоја система заштите и спасавања на територији
аутономне покрајине, у складу са Дугорочним планом развоја заштите и спасавања
Републике Србије;
3) Планира и утврђује изворе финансирања за развој, изградњу и извршавање задатака
заштите и спасавања и развој цивилне заштите и спровођење мера и задатака
цивилне заштите на територији аутономне покрајине;
4) Образује Штаб за ванредне ситуације;
5) непосредно сарађује са надлежном службом, другим државним органима,
јединицама локалне самоуправе, привредним друштвима и другим правним
лицима;
6) Остварује сарадњу са регијама и општинама суседних земаља, у складу са овим и
другим законима;
7) Усклађује своје планове заштите и спасавања са Планом заштите и спасавања у
ванредним ситуацијама Републике Србије;
8) Одређује оспособљена правна лица од значаја за заштиту и спасавање;
9) Обезбеђује телекомуникациону и информациону подршку за потребе заштите и
спасавања, као и укључење у телекомуникациони и информациони систем Службе
осматрања, обавештавања и узбуњивања и повезују се са њим;
10) Израђује и доноси Процену угрожености и План заштите и спасавања у ванредним
ситуацијама.

5
Процену угрожености аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине израђује
у сарадњи са надлежном службом, покрајинским штабом за ванредне ситуације и другим
стручним органима аутономне покрајине и предлаже надлежном органу аутономне
покрајине њено доношење.

Надлежности јединица локалне самоуправе у систему заштите испасавања дефинисано је


у члану 15. Закону о ванредним ситуацијама (Сл. гласник РС бр. 111/09, 92/11, 93/12).

Локалне самоуправе, преко својих органа обављају следеће послове:

1) Доносе одлуку о организацији и функционисању цивилне заштите на


територији јединице локалне самоуправе и обезбеђују њено спровођење у
складу са јединственим системом заштите и спасавања;

2) Доносе план и програм развоја система заштите и спасавања на територији


јединице локалне самоуправе у складу са Дугорочним планом развоја заштите и
спасавања Републике Србије;

3) Планирају и утврђују изворе финансирања за развој, изградњу и извршавање


задатака заштите и спасавања и развој цивилне заштите и спровођење мера и
задатака цивилне заштите на територији јединице локалне самоуправе;

4) Образују Штаб за ванредне ситуације;

5) Непосредно сарађују са надлежном службом, другим државним органима,


привредним друштвима и другим правним лицима;

6) Остварују сарадњу са регијама и општинама суседних земаља, у складу са овим


и другим законима;

7) Усклађују своје планове заштите и спасавања са Планом заштите и спасавања у


ванредним ситуацијама Републике Србије;

8) Одређују оспособљена правна лица од значаја за заштиту и спасавање;

9) Обезбеђују телекомуникациону и информациону подршку за потребе заштите и


спасавања, као и укључење у телекомуникациони и информациони систем
Службе осматрања, обавештавања и узбуњивања и повезују се са њим;

10) Израђују и доносе Процену угрожености и План заштите и спасавања у


ванредним ситуацијама;

6
11) Прате опасности, обавештавају становништво о опасностима и предузимају
друге превентивне мере за смањење ризика од елементарних непогода и других
несрећа;

12) Набављају и одржавају средства за узбуњивање у оквиру система јавног


узбуњивања у Републици Србији, учествују у изради студије покривености
система јавног узбуњивања за територију јединице локалне самоуправе;

13) Организују, развијају и воде личну и колективну заштиту;

14) Формирају, организују и опремају јединице цивилне заштите опште намене;

15) Усклађују планове заштите и спасавања у ванредним ситуацијама са суседним


јединицама локалне самоуправе.

Процену угрожености јединице локалне самоуправе надлежни орган јединице локалне


самоуправе израђује у сарадњи са надлежном службом, надлежним органима аутономне
покрајине, општинским, односно градским штабом за ванредне ситуације и другим
стручним органима јединице локалне самоуправе и предлаже надлежном органу јединице
локалне самоуправе њено доношење.

1.2. Права и дужности привредних друштва и других правних лица

Привредна друштва и друга правна лица планирају и обезбеђују средства за организовање,


опремање, оспособљавање и обучавање јединица цивилне заштите које оне образују,
организовање и припремање личне, узајамне и колективне заштите и спровођење мера и
задатака цивилне заштите својих запослених, материјалних и других добара.

Привредна друштва и друга правна лица из области здравства, васпитно – образовне


делатности, социјалне заштите и других делатности која у оквиру свог делокруга имају
заштиту већег броја људи, дужна су да планирају, организују и спроводе мере и задатке
цивилне заштите и за лица која су корисници њихових услуга, у складу са овим законом и
општим актима.

Привредна друштва и друга правна лица своје планове заштите и спасавања доносе у
складу са планом заштите и спасавања у ванредним ситуацијама јединице локалне
самоуправе на чијој су територији.

7
За припрему привредних друштава и других правних лица за заштиту и спасавање од
елементарних непогода и других несрећа одговоран је руководилац привредног друштва,
односно руководилац другог правног лица.

Овлашћена и оспособљена правна лица, на захтев Министарства, достављају надлежној


служби анализе, прогнозе и одговоре из области заштите и спасавања.

Правна лица својим планом и програмом рада, у складу са овим законом и плановима
заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, утврђују задатке, организацију деловања и
активности којима се обезбеђује учешће њихових чланова, органа и служби у извршавању
задатака заштите и спасавања. Правна лица утврђује Влада, на предлог Министарства.1

У припреми и спровођењу задатака из области заштите и спасавања, у оквиру своје


редовне делатности, учествују хуманитарне организације ( нпр. организације Црвеног
крста, организације Горске службе спасавања, итд.) и удружења у складу са овим законом
и правилима међународног права.

1.3. Права и дужности грађана

Грађани учествују у заштити и спасавању, испуњавању материјалне обавезе за потребе


заштите и спасавања у складу са посебним законом, обучавају се за личну, узајамну и
колективну заштиту, спроводе прописане и наређене мере и извршавају задатке цивилне
заштите.

Грађани су дужни:

1) да прихвате распоред који им је одређен при распоређивању у органе и јединице


цивилне заштите;
2) да се одазову позиву надлежног органа цивилне заштите;
3) да податке од значаја за заштиту и спасавање без одлагања доставе надлежном
органу;
4) да дају податке потребне за вођење евиденција од значаја за заштиту и спасавање.

У извршавању задатака заштите и спасавања учествују сви способни грађани. У


специјализоване јединице цивилне заштите распоређују се здравствено способни војни
обвезници, у складу са посебним законом. У јединице опште намене цивилне заштите

1
Одлука о одређивању овлашћених и оспособљених правних лица за заштиту и спасавање Републици
Србији, Службени гласник РС, бр. 36.

8
могу се распоредити и здравствено способни мушкарци и жене који нису војни обвезници,
а имају од 16 до 60 (мушкарци), односно од 16 до 55 година (жене).

Припадници цивилне заштите дужни су да се јаве на место и у време које одреди


надлежни орган. Обавезе служења у цивилној заштити ослобађају се труднице, мајке,
самохрани очеви и стараоци малолетника млађег од 15 година. Изузетно, у случају
ванредне ситуације, када постоји потреба може се ангажовати и лице чије је стручно
знање од изузетне важности за интересе друштва, с тим да се тада обезбеђује одговарајућа
брига о његовој деци.

У извршавању материјалне обавезе за потребе заштите и спасавања грађани дају на


коришћење надлежном органу за ванредне ситуације непокретне ствари, возила, машине,
опрему, материјално-техничка и друга материјална средства (вода, храна, медицинска
опрема, лекови, одећа, обућа, грађевински и други материјал) када то захтевају потребе
заштите и спасавања.

Чланови породице припадника цивилне заштите који је за време организованог учешћа на


извршавању задатака заштите и спасавања без своје кривице изгубио живот, имају права
из пензијско-инвалидског и здравственог осигурања која би им припадала као да је смрт
наступила као последица повреде на раду. Права се остварују под условима и на начин
утврђен законом и другим прописима из области пензијско – инвалидског и здравственог
осигурања.

У извршавању задатака заштите и спасавања од елементарних непогода и других несрећа


примењују се општи прописи о безбедности и здрављу на раду, као и посебне мере за
обезбеђење заштите и здравља припадника цивилне заштите, чланова јединица, служби и
других оперативних састава и удружења које се предузимају за време њиховог
ангажовања на заштити и спасавању од елементарних непогода и других несрећа.

Ближе прописе о посебним мерама за обезбеђење заштите и здравља припадника цивилне


заштите, чланова јединица, служби и других оперативних састава и удружења које се
предузимају за време њиховог ангажовања на заштити и спасавању од елементарних
непогода и других несрећа доноси министар (што до сада није донето).

Припадник цивилне заштите за време извршавања задатака заштите и спасавања има


право на накнаду за превоз, смештај и исхрану. Смештај и исхрана обезбеђују се кад
учешће у извршавању задатака заштите и спасавања траје дуже од осам сати. Средства за
накнаду обезбеђују се у буџету јединица локалне самоуправе и буџету Републике Србије.

Лице који професионално обавља послове заштите и спасавања у државном органу,


органу аутономне покрајине, органу јединица локалне самоуправе и привредним
друштвима има статус припадника цивилне заштите и не распоређује се на друге
дужности у систему одбране.

9
У извршавању послова планирања заштите и спасавања, субјекти система заштите и
спасавања дужни су да међусобно сарађују, а када то околности захтевају, да поједине
елементе плана заштите и спасавања израђују као заједнички документ.

2. Лична, узајамна и колективна заштита

Цивилну заштиту, поред бројних чинилаца чине и лична, узајамна и колективна заштита.

Лична, узајамна и колективна заштита је најмасовнији облик припремања и организованог


учешћа грађана у заштити и спасавању која обухвата мере и поступке њихове непосредне
заштите и спасавање у пословним стамбеним зградама, другим објектима и местима где
живе и раде.

Уредбом о обавезним средствима и опреми за личну, узајамну и колективну заштиту од


елементарних непогода и других несрећа, утврђене су врсте и минимум средстава и
опреме за спровођење личне, узајамне и колективне заштите од елементарних непогода и
других несрећа:

1) комплет за пружање прве медицинке помоћи;


2) најмење једну приручну апотеку;
3) по једна носила на сваких 50 запослених;
4) најмање један комплет средстава за дезинфекцију пословног простора, радне
површине, уређаја за возила која се користе у оквиру делатности;
5) по један комплет алата, који обухвата: лопату, крамп, секиру, чеких (мацолу),
ћускију, тестеру за гвожђе, клешта и испитивач напона.

Ради остваривања личне, узајамне и колективне заштите, органи јединице локалне


самоуправе, привредна друштва и друга правна лица обезбеђују и држе у исправном
стању потребна средства и опрему за личну, узајамну и колективну заштиту, и врше обуку
запослених из области цивилне заштите

Грађани, власници стамбених зграда обезбеђују и држе у испревном стању потребна


средства и опрему за личну, узајамну и колективну заштиту.

Врста и минимум средстава и опрема за спровођење личне, узајамне и колективне заштите


утврђена је Уредбом о обавезним средствима и опреми за личну, узајамну и колективну
заштиту од елементарних непогода и других несрећа („Службени гласник Републике
Србије“, број 3/11).

10
Обавезна средства, опрему и обуку за личну, узајамну и колективну заштиту од
катастрофа ближе уређује Влада.

3. Снаге, средства и кадрови за реализацију мера задатака предвиђени


планом заштите и спасавања

Широк је спектар сложених и специфичних послова и задатака заштите и спасавања због


чега друштво стручно, професионално и перманентно прикрива теорију, предузима мере и
радње у циљу сузбијања и спречавања свих облика угрожавања.

Као одговор на све ризике и претње, Законом о ванредним ситуацијама дефинисане су


снаге заштите и спасавања:

1) Штаб за ванредне ситуације;


2) Јединице цивилне заштите опште намене;
3) Ватрогасно – спасилачке јединице,
4) Полиција;
5) Војска Србије;
6) Оспособљена правна лица за заштиту и спасавање;
7) Црвени крст Србије;
8) Горска служба спасавања;
9) Удружења која су оспособљена и опремљена за заштиту и спасавање.

Средства за заштиту и спасавање чине:

1) средства и опрема са којом располаже јединица локалне самоуправе;


2) средства и опрема оспособљених правних лица за заштиту и спасавање;
3) средства и опрема грађана (средства из пописа);
4) средства и опрема добијена као поклон – донација.

Кадрови за реализацију мера и задатака предвиђених планом заштите и спасавања су:

1) чланови Штаба за ванредне ситуације;


2) повереници и заменици повереника цивилне заштите;
3) припадници јединице цивилне заштите;

11
4) директори оспособљених правних лица за заштиту и спасавање;
5) лица која професионално обављају послове ванредних ситуација (служба).

Закључак

Опредељеност Србије да приступи ЕУ видна је и на плану цивилне заштите. Предузети су


многи кораци у том плану, али пре свега кроз нормативно стварање услова за формирање
система цивилне заштите у складу са европским стандардима.

Цивилна заштита представља одговор друштва и државе у ванредним и тешким


ситуацијама. Као и у читавом свету, и код нас има све више изазова, непогода и ситуација
које захтевају адекватну реакцију. Ту су од великог значаја Министарство унутрашњих
послова и Сектор за ванредне ситуације.

Литература

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2016-5/68-2016-5-16-
Babic.pdf приступљено 28.05.2020.

12
https://www.undp.org/content/dam/serbia/Publications%20and
%20reports/Serbian/UNDP_SRB_poverenici%20prirucnik%20WEB%20(1).pdf приступљено
28.05.2020.

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_drzavnoj_upravi.html приступњено 28.05.2020.

https://www.paragraf.rs/propisi/uredba_o_obaveznim_sredstvima_i_opremi_za_licnu_uzajamnu
_i_kolektivnu_zastitu_od_elementarnih_nepogoda_i_drugih_nesreca.html приступљено
28.05.2020.

https://mail.google.com/mail/u/0/#inbox/FMfcgxwHNMZVDcFnzrvLfGnXcQKfxHxF?
projector=1 приступљено 28-05.2020.

https://doc-0s-b8-
docs.googleusercontent.com/docs/securesc/jtuse7arf4q5g97crbeu9cfrkrliu03k/equs4skv95r2fpl2t
3ua4fdl1ag2bodj/1590600750000/12187845234225943134/14533792542589869884/1B6qmyQs
fasBer9r6WLR0zhd5TmvEm2g0?e=download&authuser=0 приступљено 28.05.2020.

Службени гласник РС бр. 44/14, 111/09, 92/11, 92/12, 36.

Драгишић З. и Ђорђевић И. (2010). Систем националне безбедности. У. Цветковић, Н.В.


Ризик, моћ, заштита: увођење у науке безбедности, Београд: Службени гласник, Факултет
безбедности, стр. 131.

Гризолд А., Таталовић С. и Цвртила В. (1999). Сувремени системи националне


сигурности, Факултет политичких знаности, Загреб, стр. 10.

13

You might also like