Мегатренд универзитет

Правни факултет
Београд

СЕМИНАРСКИ РАД

Војнобезбедносна агенција (ВБА)

Ментор: Студент:
Проф. Милутин Лакушић Јозић Немања
1017/19

Децембар 2021. год.

 Садржај:

1. УВОД.......................................................................................................................................................3
2. ИСТОРИЈА РАЗВОЈА ВБА.........................................................................................................................4
3. ВОЈНОБЕЗБЕДНОСНА АГЕНЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ..........................................................................6
3.1. Надлежност ВБА..............................................................................................................................6
3.2. Послови и задаци ВБА....................................................................................................................6
3.3. Организациона структура ВБА.......................................................................................................7
3.4. Демократски и цивилни надзор и контрола рада ВБА.................................................................9
4. ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................11
5. ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................................12
 1. УВОД

Данас живимо у свету сталних политичких и економских промена односима између

држава и недржавних субјеката. У новим околностима питања безбедности све више
заокупљају пажњу, овога пута са тежиштем на савременим концептима одговорима на
актуелне безбедносне проблеме, ризике и претње: Системи безбедности, као организовани
друштвени системи, имају пресудну улогу у развоју сваког друштва и обезбеђењу његових
виталних вредности. Са променама у друштву мењају се и они. Кроз превентивну и
репресивну функцију теже да своју улогу у друштвеном систему обављају на најбољи
могући начин.

Систем безбедности се може одредити као организован друштвени систем преко којег
друштво организује функцију заштите својих виталних вредности ради општег напретка и
развитка друштва. Основна функција јесте превентивна, да својим постојањем представља
инструмент одвраћања непријатељске и друге криминалне делатности. У нашем правном
систему одређују се основне вредности друштва које су предмет заштите система
безбедности: територијална целокупност, сувереност. независност, уставни поредак и
слободе права човека и грађана

Свака држава друштво су изложени опасности, како изнутра тако и споља, од других
држава. Из тог разлога систем безбедности државе обухвата две компоненте: спољну
безбедности и унутрашњу безбедност. Обзиром да је безбедност државе у крајњој линији
неделива, може се говорити и о јединственој интегралној безбедности.

Као основни елементи организационе структуре система безбедности јављају се: полиција,
војска, обавештајне агенције, министарство иностраних послова законодавни органи,
извршни органи државе, тужилаштва, судови, инспекцијски органи, царински органи,
субјекти приватне безбедности, субјекти локалне заједнице, јавне службе, васпитно-
образовни систем, црква, предузећа итд. Основни носиоци система безбедности су држава
и њени грађани
 2. ИСТОРИЈА РАЗВОЈА ВБА

Безбедносни послови се помињу и у средњовековној Србији, у Душановом Законику.

Почетком XIX века, пре и током Првог српског устанка, забележени су примери
преврбовања турских агената. У Карађорђево време, први пут у нашој историји раздвојени
су послови полиције и војске.

За време владавине кнеза Милоша Обреновића предузимане су мере предострожности и

опрезности приликом пријема у државну службу, а кнез је наложио и надзор над
државним чиновницима и депутатима у Београду и Цариграду.

31. октобра 1839. године тј. 12. новембра по Грегоријанском календару - донет је ВОЈНИ
ЗАКОН, први правни акт у коме се на целовит начин дефинишу питања безбедносне
заштите војске. У главама XIV и XV Војног закона наводе се дела и санкције за издају,
бекство, обуну и друге облике појединачног или колективног деловања против интереса
народа. У члановима 7. и 8. Извода из Војног закона по себно су разрађена дела
шпијунаже и дела про тив устава и слободе народа..

У време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца обавештајно-безбедносни послови су

обављани у оквиру Министарства војске и Министарства унутрашњих послова.

Према одредбама уредбе о главном ђенералштабу и ђенералштабној струци од 10. априла

1920, Обавештајно одељење је обављало војнообавештајну и контраобавештајну
делатност, Било је део Главног ђенералштаба Војске Краљевине Југославије и почело је са
радом 6. маја 1920. године.

За време Другог светског рата, у мају 1942, Врховни штаб Народноослободилачке војске и
партизанских одреда (НОВ и ПО) издаје Упутство о организацији обавештајне и контра
обавештајне службе у партизанским јединицама.

До Другог заседања АВНОЈ-а делова су Обавештајна служба НОВ и ПО, која је обављада
послове обавештајне и контраобавештајне службе, и Служба безбедности, која је штитила
ослобођене територије од деловања агентуре окупатоpa.

Крајем 1943. године, након Другог заседања АВНОЈ-а, контраобавештајни послови из

Обавештајне службе прелазе у надлежност Одсека за заштиту народа (ОЗНА), која je
формирана почетком 1943. године.

13. маја 1944. године формирано је Одељење за заштиту народа (ОЗНА), чији је III одсек
имао за датак да се супротставља непријатељским елементима, шпијунима и диверзантима
убаченим у НОВ и ПОЈ.

Од августа 1944. до јануара 1953. године, Корпус народне одбране Југославије (КНО) био
је из вршни орган ОЗНЕ.
Након доношења Устава Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 31. јануара
1946. године. ОЗНА је реорганизована и од ње је фор мира 1 Управа државне безбедности
(УДБ), која је до 1952. године задржала војну формацију и структуру.

13. марта 1946. године укинут је III одсек ОЗНЕ и од њега је формирана
Контраобавештајна служ ба (КОС), као самостална служба, која је 1. марта 1948. год.
ушла у састав Генералштаба Југословенске армије, као XII управа Генералштаба.

23. марта 1955. године Контраобавештајна слу жба је преименована у Органе безбедности,
који су се састојали од Управе безбедности и органа безбедности у формацијском саставу
команди јединица и установа Војске и Државног секретаријата за народну одбрану
(ДСНО, касније CCHO).

Управа безбедности је одмах по формирању из мештена из Генералштаба у ДСНО.

Када је 20. маја 1992. године формирана Војска Југославије, Управа безбедности (УБ
ССНО) пре мештена је из ССНО-а у Генералштаб ВЈ.

Доношењем Закона о службама безбедности CP), у јулу 2002. године, створени су услови
за суштинске реформе и стварање модерне службе.

НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ПРОМЕНЕ

Војна служба безбедности измештена је из Генералштаба у Министарство одбране и

потчињена министру одбране.

Примена мера надзора којима се привремено одступа од Уставом загарантованих људских

права и слобода дозвољена је само на основу одлуке суда.

Уведени су механизми демократске и цивилне контроле службе безбедности. Раздвојене

су војнополицијска и контраобавештајна функција, а служби су укинутa полицијска
овлашћења.

На основу наредбе министра одбране од 29. септембра 2003. године формирана

ВОЈНОБЕЗБЕДНОСНА АГЕНЦИЈА (ВБА), као организацијска целина Министарства
одбране.

26. децембра 2003. године ВБА је представљена јавности, а званично је почела да

функционише од 1. јануара 2004. године.

Данас је ВБА савремена и професионална служба безбедности. Део је безбедносно-

обавештајног система Министарства одбране, као и безбедносно-обавештајног система
Републике Србије. Правна регулатива којом су регулисани надлежности, рад и овлашћења
ВБА и ВОА јесте Закон о Војнобезбедносној и Војнообавештајној агенцији Републике
Србије.
3. ВОЈНОБЕЗБЕДНОСНА АГЕНЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Војнобезбедносна агенција је служба безбедности и део јединственог безбедносно--

обавештајног система Републике Србије. Као орган управе у саставу Министарства
одбране са статусом правног лица, Војнобезбедносна агенција је надлежна за безбедносну
и контраобавештајну заштиту Министарства одбране и Војске Србије.

Војнобезбедносна агенција је у обављању послова из своје надлежности самостална,

политички, идеолошки и интересно неутрална.

3.1. Надлежност ВБА

ВБА је надлежна за безбедносну и контраобавештајну заштиту Министарства одбране и

Војске Србије у оквиру које обавља безбедносне, контраобавештајне и остале послове и
задатке од значаја за одбрану Републике Србије, у складу са законом и прописима
донетим на основу закона.

Фотографија бр. 1 – Амблем ВБА

3.2. Послови и задаци ВБА

У оквиру безбедносне заштите Министарства одбране и Војске Србије, послови које ВБА
обавља су:

1. безбедносна заштита снага, објеката, средстава и активности;

2. безбедносна заштита тајних података;
3. персонална безбедност (безбедносна провера лица и издавање безбедносних
сертификата за лица којима је приступ тајним подацима потребан ради обављања
функције или радних дужности у ВБА и ВОА);
4. индустријска безбедност;
5. безбедносна заштита информационо-телекомуникационих система и криптозаштите;
6. безбедносна заштита других субјеката система одбране;
7. остали послови и задаци безбедносне заштите.
У оквиру контраобавештајне заштите, ВБА:

1. открива, прати и онемогућава обавештајно деловање, субверзивне и друге активности

страних држава, страних организација, група или лица усмерених против
Министарства одбране и Војске Србије;
2. открива, прати и онемогућава унутрашњи и међународни тероризам, екстремизам и
друге облике организованог насиља усмерених против Министарства одбране и Војске
Србије;
3. открива, истражује и прикупља доказе за кривична дела против уставног уређења и
безбедности Републике Србије, кривична дела против човечности и других добара
заштићених међународним правом, кривична дела организованог криминала, кривично
дело прање новца, као и кривична дела корупције (злоупотреба службеног положаја,
трговина утицајем, примање мита и давање мита) и ако нису резултат деловања
организоване криминалне групе, унутар Министарства одбране и Војске Србије;
4. открива, истражује и прикупља доказе за кривична дела којима се угрожавају тајни
подаци и кривична дела против безбедности рачунарских података, прописана
Кривичним закоником, законом којим се уређује тајност података, као и другим
законима када су наведена кривична дела усмерена против Министарства одбране и
Војске Србије;
5. планира, организује и спроводи контраобавештајну заштиту лица, објеката, активности
и тајних података Министарства одбране и Војске Србије;
6. прикупља, анализира, обрађује и процењује контраобавештајне податке из своје
надлежности;
7. обавља и друге контраобавештајне послове и задатке.

3.3. Организациона структура ВБА

 Фотографија бр. 2 – Организациона структура ВБА

3.3.1. Директор ВБА

Директор руководи радом Војнобезбедносне агенције и за свој рад одговара министру

одбране. Заменик директора за свој рад одговара директору.

3.3.2. Општи послови

Општи послови су организацијска целина Војнобезбедносне агенције која обавља

задатке: планирања, програмирања, буџетирања и извршења; планирања и организовања
сарадње са међународним организацијама, обавештајно-безбедносним службама страних
земаља и службама безбедности и другим органима у земљи, као и протоколарне обавезе и
активности и канцеларијско пословање.

3.3.3. Унутрашња контрола

Унутрашња контрола обавља послове контроле законитости рада и примене овлашћења

припадника Војнобезбедносне агенције.

3.3.4. Операције

Операције су организацијска целина Војнобезбедносне агенције, која обавља послове

планирања, организовања и координације операција, у складу са надлежностима
прописаним Законом о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији.

3.3.5. Аналитика

Аналитика обавља послове који се односе на праћење, обраду и процењивање података и

израду информација, анализа и процена за потребе државног и војног руководства.

3.3.6. Подршка

Подршка обавља задатке кадровске, логистичке, финансијске, информатичке,

телекомуникационе и других облика подршке у планирању, организовању и реализацији
послова и задатака Војнобезбедносне агенције.

3.3.7. Центри ВБА

Центри Војнобезбедносне агенције обављају послове безбедносне и контраобавештајне

заштите организацијских целина Министарства одбране и јединица, команди и установа
Војске Србије у додељеној зони оперативне надлежности.
3.4. Демократски и цивилни надзор и контрола рада ВБА

Рад Војнобезбедносне агенције је под надзором и контролом Народне скупштине

Републике Србије, председника Републике, Владе, Савета за националну безбедност,
министра одбране, судова, других државних органа и јавности.

Народна скупштина Републике Србије обавља надзор над радом ВБА непосредно и
посредством надлежног скупштинског одбора. Надлежни скупштински одбор надзире
уставност и законитост рада, усклађеност рада са Стратегијом националне безбедности,
Стратегијом одбране и утврђеном безбедносно-обавештајном политиком Републике
Србије и обавља друге облике надзора над радом ВБА. Директор ВБА подноси извештај о
раду надлежном скупштинском одбору најмање једном у току редовног заседања Народне
скупштине. Осим тога, директор ВБА, по потреби или на захтев одбора, подноси и
ванредни извештај. Такође, на захтев одбора, директор ВБА члановима одбора омогућава
приступ у просторије ВБА, дозвољава им увид у документацију, пружа податке и
информације и одговара на њихова питања о раду ВБА.

Председник Републике Србије врши надзор над радом ВБА праћењем информација и
процена које му ВБА доставља. Осим тога, указом, на предлог министра одбране,
поставља и разрешава директора ВБА и његовог заменика, ако се ради о професионалном
војном лицу.

Влада Републике Србије, посредством Министарства одбране, спроводи надзор и

контролу над радом ВБА и остварује безбедносну политику и овлашћења у складу са
законом. На предлог министра одбране, уз мишљење Савета за националну безбедност,
Влада поставља и разрешава генералног инспектора. Такође, на предлог министра одбране
Влада поставља и разрешава директора ВБА и његовог заменика, ако је у питању цивилно
лице.

Савет за националну безбедност, као највише тело у области националне безбедности,

разматра питања из рада служби безбедности, њихову међусобну сарадњу и сарадњу са
другим безбедносним структурама и државним органима, предлоге за унапређење
националне безбедности, као и друга питања која су значајна за националну безбедност.
Савет усмерава и усклађује рад служби безбедности тако што разматра обавештајно-
безбедносне процене и доноси закључке о приоритетима у области националне
безбедности, у вези са радом служби безбедности, о усмеравању и усклађивању рада
служби безбедности, о усмеравању сарадње служби безбедности са службама безбедности
страних држава и међународних организација. Осим тога, Савет прати извршавање
закључака које је донео и даје мишљења о предлозима годишњих и средњорочних планова
рада служби безбедности, о предлозима и реализацији њихових буџета, као и о предлогу
за постављење и разрешење директора служби безбедности. Као тело Савета за
националну безбедност, Биро за координацију оперативно усклађује рад служби
безбедности и извршава закључке Савета о питањима из своје надлежности.

Министар одбране, у оквиру функције руковођења Војнобезбедносном агенцијом,

непосредно контролише рад Војнобезбедносне агенције. Осим тога, министар одбране,
посредством генералног инспектора, врши и посебну контролу рада Војнобезбедносне
агенције. Генерални инспектор контролише поштовање политичке, идеолошке и
интересне неутралности ВБА, законитост примене посебних поступака и мера за тајно
прикупљање података, законитост трошења буџетских и других средстава и утврђује
чињенице о уоченим незаконитостима и неправилностима у раду ВБА и њених
припадника.

Судови врше надзор и корекцију примене овлашћења ВБА, нарочито путем надзора над
применом посебних поступака и мера и специјалних истражних мера за потребе
кривичног поступка. Војнобезбедносна агенција не може без одобрења Врховног
касационог суда да примењује посебне поступке и мере за тајно прикупљање података
којима се привремено ограничавају уставом и законом утврђена права и слободе.

Војнобезбедносна агенција обавештава јавност о свом раду посредством органа којима

доставља извештаје. Осим тога, о појединим безбедносним појавама и догађајима ВБА
може и непосредно да обавештава јавност.
 4. ЗАКЉУЧАК

Војнобезбедносна агенција представља контраобавештајну службу Војске Републике

Србије. Настала је из некадашње Контрабавештајне службе (КОС) Војске Југославије.
Преименовање КОС-а у ВБА десило се реформом обавештајних служби која је извршена
2002.године, којом је ова служба измештена из Управе Генералстаба Војске Југославије и
стављена под дирекину контролу Министарства одбране и његовог главног члана,
министра одбране.

Данас, ВБА представља организацијску јединицу састављену од професионалаца и

цивилних лица. Она је једна од стручних органа Министарства одбране, који је надлежан
за контраобавештајну и противтерористичку заштиту Војске Србије и Министарства
одбране, а самим тим и за заштиту свих грађана, као и за очување територијалног
интегритета и суверенитета Републике Србије.
 5. ЛИТЕРАТУРА

1. Закон о Војнобезбедносној и Војнообавештајној агенцији Републике Србије

2. Брошура Војнобезбедносне агенције Републике Србије
3. Званична веб страница Министарства одбране Републике Србије -
https://www.mod.gov.rs
4. Званична веб страница Војнобезбедносне агенције Републике Србије -
http://www.vba.mod.gov.rs/