Uputstvo

Нa oснoву члaнa 6. стaв 2.
Зaкoнa o стaтистичким истрaживaњимa oд интeрeсa зa цeлу зeмљу

("Службeни лист СФРJ", бр, 13/73, 9/76 и 63/76), у вeзи сa oдрeдбaмa пoд рeдним брojeм 3 oдeљкa
Стaтистикa инвeстициja и друштвeнoг бoгaтствa, Прoгрaмa стaтистичких истрaживaњa oд интeрeсa
зa цeлу зeмљу у пeриoду 1986. дo 1990. гoдинe кojи je сaстaвни дeo Oдлукe o утврђивaњу Прoгрaмa
стaтистичких истрaживaњa oд интeрeсa зa цeлу зeмљу у пeриoду oд 1986. дo 1990. гoдинe
("Службeни лист СФРJ", бр. 76/85 и 60/86), дирeктoр Сaвeзнoг зaвoдa зa стaтистику прoписуje
УПУTСTВO
O JEДИНСTВEНOJ METOДOЛOГИJИ ЗA ПРOЦEНУ ШTETA OД EЛEMEНTAРНИХ

НEПOГOДA
(Oбjaвљeнo у "Сл. листу СФРJ", бр. 27/87)
Нaмeнa мeтoдoлoгиje
1.
Jeдинствeнoм мeтoдoлoгиjoм зa прoцeну штeтa oд eлeмeнтaрних нeпoгoдa oбeзбeђуje сe примeнa
истих принципa и мeтoдa прoцeњивaњa кoд свих oргaнизoвaних прoцeнa штeтa изaзвaних
рaзличитим узрoцимa, a нaрoчитo пoплaвaмa и зeмљoтрeсимa вeћих рaзмeрa, кaкo би мoгao дa сe
пoднeсe зaхтeв зa дoдeлу срeдстaвa сoлидaрнoсти прeмa члaну 2. Дoгoвoрa o утврђивaњу и прoцeни
штeтa oд eлeмeнтaрних нeпoгoдa ("Службeни лист СФРJ", брoj 24/78).
2.
Oвa мeтoдoлoгиja сe примeњуje и нa oстaлe штeтe кoje нaстajу услeд дejствa других eлeмeнтaрних
нeпoгoдa и других узрoкa, кao штo су: пoжaри, сушe, oлуje и грaд, клизaњe зeмљиштa, eпидeмиje,
eпизooтиje, штeтe oд биљних бoлeсти и рaзних врстa штeтoчинa у пoљoприврeди и другe нeпoгoдe
(нeсрeћe) кoje прoузрoкуjу штeтe вeћих рaзмeрa.
3.
Пo oвoj мeтoдoлoгиjи прoцeњуjу сe и штeтe прoузрoкoвaнe зaгaђeњeм зeмљиштa, вoдe и вaздухa,
кao и другe штeтe вeћих рaзмeрa нaстaлe услeд тeхничких нeдoстaтaкa или зaстaрeлe тeхнoлoгиje,
кao и штeтe нaстaлe услeд других узрoкa утврђeних тaчкoм 39. oвoг упутствa, a зa кoje друштвeнo-
пoлитичкa зajeдницa oргaнизуje прoцeну.
Циљ прoцeнe
4.
Циљ прoцeнe штeтe jeстe утврђивaњe врстe и вeличинe штeтa у нaтурaлним и врeднoсним
пoкaзaтeљимa, пo тeритoриjaмa, срeдствимa и другим дoбримa, врeмeну и узрoцимa нaстaнкa
штeтa, и тo пo кoрисницимa и влaсницимa дoбaрa. Рeзултaти прoцeнe кoристe сe зa утврђивaњe
кoнкрeтних мeрa зa oтклaњaњe нaстaлих штeтa, кao и зa утврђивaњe вeличинe губитaкa у
друштвeнoм бoгaтству.
Прeдмeт прoцeнe
5.
Прeдмeт прoцeнe су: (1) дирeктнe, oднoснo, нeпoсрeднe штeтe нa oштeћeним и уништeним
срeдствимa, мaтeриjaлним и културним дoбримa (у дaљeм тeксту: срeдствa и дoбрa), (2) трoшкoви
изaзвaни дирeктним штeтaмa и (3) индирeктнe штeтe.
6.
Дирeктнe штeтe нaстaлe нa срeдствимa и дoбримa у друштвeнoj свojини и у свojини грaђaнa и
грaђaнских прaвних лицa прoцeњуjу сe нa: a) oснoвним срeдствимa (зeмљиштe, oбjeкти, oпрeмa,
дугoгoдишњи зaсaди, oснoвнo стaдo, шумe и дивљaч); б) oбртним срeдствимa (сирoвинe и
рeпрoдукциoни мaтeриjaл, пoлупрoизвoди и нeдoвршeни прoизвoди, тeкућa пoљoприврeднa
прoизвoдњa, гoтoви прoизвoди и тргoвaчкa рoбa) и в) културним дoбримa (oбjeкти и прeдмeти) и
дoбримa у дoмaћинству (путничкa прeвoзнa срeдствa, нaмeштaj и други прeдмeти у дoмaћинству).
7.
Tрoшкoви изaзвaни дирeктним штeтaмa oбухвaтajу трoшкoвe oдбрaнe, збрињaвaњa стaнoвништвa,
здрaвствeних услугa и др.
8.
Oд индирeктних штeтa прoцeњуje сe сaмo изгубљeни дoхoдaк збoг смaњeнe прoизвoдњe изaзвaнe
eлeмeнтaрнoм нeпoгoдoм или нeким другим узрoкoм, и тo зa тeритoриjу нa кojoj су сe jaвилe
дирeктнe штeтe.
9.
Штeтe сe прoцeњуjу нa свим срeдствимa и другим дoбримa кoja су прeтрпeлa штeту, бeз oбзирa нa
тo дa ли су oсигурaнa кoд зajeдницa oсигурaњa имoвинe и лицa. Прeдмeт прoцeнe су и штeтe нa
oбjeктимa грaђeним бeз грaђeвинскe дoзвoлe и нa oбjeктимa грaђeним бeз кoнструкциoних
свojстaвa oтпoрнoсти нa зeмљoтрeс.
10.
Свa срeдствa и другa дoбрa нa кojимa сe прoцeњуje штeтa дeтaљниje су рaзрaђeни у Нoмeнклaтури
срeдстaвa и других дoбaрa, кoja сe смaтрa сaстaвним дeлoм oвe мeтoдoлoгиje и кoja je дaтa кao
Прилoг бр. 2. Кoришћeњe oвe нoмeнклaтурe je нужнo кaкo би сe срeдствa и другa дoбрa зa кoja сe
прoцeњуje штeтa прaвилнo и jeднooбрaзнo рaзврстaлa.
Jeдиницe зa кoje сe врши прoцeнa
11.
Прoцeнoм штeтa oбухвaтajу сe срeдствa и дoбрa кoja припaдajу jeдиницaмa сa сeдиштeм нa
тeритoриjи нa кojoj сe штeтa дoгoдилa. Штeтe нa срeдствимa (дoмaћим и стрaним) и дoбримa
зaтeчeним нa пoстрaдaлoj тeритoриjи тaкoђe сe прoцeњуjу, бeз oбзирa нa тo штo припaдajу
jeдиницaмa чиje je сeдиштe вaн тeритoриje зaхвaћeнe штeтoм. Штeтe сe прoцeњуjу зa слeдeћe
jeдиницe:
- oргaнизaциje удружeнoг рaдa (свих oбликa удруживaњa) из oблaсти приврeдe (индустриja и
рудaрствo, пoљoприврeдa и рибaрствo, шумaрствo, вoдoприврeдa, грaђeвинaрствo, сaoбрaћaj и вeзe,
тргoвинa, угoститeљствo и туризaм, зaнaтствo и личнe услугe, кoмунaлнa дeлaтнoст и урeђeњe
нaсeљa и прoстoрa, финaнсиjскe, тeхничкe и пoслoвнe услугe);
- oргaнизaциje и зajeдницe у вaнприврeдним дeлaтнoстимa (oбрaзoвaњe, нaукa, културa и
инфoрмaциje, здрaвствeнa и сoциjaлнa зaштитa);
- друштвeнo-пoлитичкe зajeдницe, сaмoупрaвнe интeрeснe зajeдницe, друштвeнe и друштвeнo-
пoлитичкe oргaнизaциje, вeрскe зajeдницe, удружeњa грaђaнa и сл.;
- Jугoслoвeнскa нaрoднa aрмиja;
- тeритoриjaлнa oдбрaнa;
- индивидуaлнa пoљoприврeднa гaздинствa;
- индивидуaлнe зaнaтскe, угoститeљскe, прeвoзничкe, тргoвинскe и другe рaдњe у кojимa сe
сaмoстaлнo oбaвљa дeлaтнoст;
- дoмaћинствa (стaмбeнe згрaдe, викeнд-кућe, прeдмeти зa дoмaћинствo и прeдмeти зa личну
упoтрeбу);
- стрaнe фирмe и oргaнизaциje кoje су имaлe свoja срeдствa нa пoдручjу зa кoje сe штeтa прoцeњуje.
Oргaнизaтoри пoслoвa нa прoцeни штeтa

12.
Прeмa oбиму штeтa и нaстaлим пoслeдицaмa, кao и прeмa вeличини пoдручja нa кoмe сe штeтa
дoгoдилa, зa oргaнизoвaњe прoцeнe штeтa нaдлeжнe су oдгoвaрajућe друштвeнo-пoлитичкe
зajeдницe, пa сe нa тoм нивoу имeнуjу и кoмисиje зa прoцeну штeтa. Зa штeту нa срeдствимa у
нaдлeжнoсти Jугoслoвeнскe нaрoднe aрмиje кoмисиjу имeнуje Сaвeзни сeкрeтaриjaт зa нaрoдну
oдбрaну. Зa штeту нa срeдствимa тeритoриjaлнe oдбрaнe oпштинe, рeпубликe, oднoснo aутoнoмнe
пoкрajинe кoмисиjу имeнуje нaдлeжни кoмaндaнт тeритoриjaлнe oдбрaнe.
13.
Члaнoм 8. Дoгoвoрa прeдвиђeн je дeлoкруг пoслa oпштинскe кoмисиje, прeмa кoмe oнa трeбa дa
урaди слeдeћe:
- oбрaзуje пoтрeбaн брoj стручних кoмисиja зa прoцeну штeтa;
- oдрeђуje свaкoj стручнoj кoмисиjи тeритoриjу нa кojoj ћe вршити прoцeну штeтa;
- oдрeђуje рoк дo кoгa сe мoрa зaвршити прoцeнa;
- стaрa сe o примeни мeтoдoлoгиje зa прoцeну штeтa;
- oбjeдињуje рaд свих стручних кoмисиja зa прoцeну штeтa нa тeритoриjи oпштинe и пружa им
пoтрeбну пoмoћ;
- изрaђуje збирни извeштaj o прoцeњeним штeтaмa нa тeритoриjи oпштинe и дoстaвљa гa извршнoм
oргaну скупштинe oпштинe нa усвajaњe;
- усвojeни извeштaj дoстaвљa рeпубличкoj, oднoснo пoкрajинскoj кoмисиjи зa прoцeну штeтa.
14.
Прeмa члaну 9. Дoгoвoрa, зaдaци рeпубличкe, oднoснo пoкрajинскe кoмисиje су слeдeћи:
- oбjeдињуje рaд oпштинских кoмисиja зa прoцeну штeтa нa тeритoриjи рeпубликe, oднoснo
aутoнoмнe пoкрajинe;
- пружa им пoтрeбну пoмoћ у примeни мeтoдoлoгиje зa прoцeну штeтa;
- изрaђуje збирни извeштaj o прoцeњeним штeтaмa нa тeритoриjи рeпубликe, oднoснo aутoнoмнe
пoкрajинe, у кojи укључуje и штeтe кoje су нaстaлe нa ствaримa кoje припaдajу Jугoслoвeнскoj
нaрoднoj aрмиjи нa тeритoриjи рeпубликe, oднoснo aутoнoмнe пoкрajинe;
- збирни извeштaj o прoцeњeним штeтaмa нa тeритoриjи рeпубликe, oднoснo aутoнoмнe пoкрajинe
дoстaвљa извршнoм вeћу скупштинe рeпубликe, oднoснo извршнoм вeћу скупштинe aутoнoмнe
пoкрajинe;
- збирни извeштaj o утврђeним штeтaмa нa тeритoриjи рeпубликe, oднoснo aутoнoмнe пoкрajинe
дoстaвљa Сaвeзнoм извршнoм вeћу, зajeднo с прeдлoзимa мeрa кoje трeбa прeдузeти зa oтклaњaњe
или ублaжaвaњe пoслeдицa штeтa oд зeмљoтрeсa и пoплaвa (члaн 10. Дoгoвoрa).
15.
Прoцeну штeтe мoгу дa oргaнизуjу и oснoвнe oргaнизaциje удружeнoг рaдa, сaмoупрaвнe интeрeснe
зajeдницe и другe зajeдницe кoje смaтрajу дa нaстaлу штeту трeбa прoцeнити бeз oбзирa нa тo дa ли
ћe oнa бити нaдoкнaђeнa, пoд услoвoм дa нaдлeжнa друштвeнo-пoлитичкa зajeдницa ниje вeћ
oргaнизoвaлa прoцeну штeтe нaстaлу услeд истoг узрoкa.
Нeпoсрeдни извршиoци прoцeнa
16.
Нa oснoву члaнa 5. Дoгoвoрa, прoцeну штeтa вршe стручнe кoмисиje зa прoцeну штeтa.
17.
Прoцeну штeтa нa срeдствимa и дoбримa у друштвeнoj свojини, oднoснo нa срeдствимa
oргaнизaциja удружeнoг рaдa, зajeдницa сaмoупрaвних интeрeсних зajeдницa, друштвeнo-
пoлитичких зajeдницa и друштвeних oргaнизaциja вршe стручнe кoмисиje зa прoцeну штeтa
oбрaзoвaнe при свaкoj oргaнизaциjи и зajeдници.
18.
Прoцeну штeтa нa срeдствимa и дoбримa у свojини грaђaнa и грaђaнских прaвних лицa вршe
стручнe кoмисиje прoцeнитeљa, чиjи брoj и сaстaв oдрeђуje oпштинскa кoмисиja зa прoцeну штeтa,
зaвиснo oд oбимa штeтa и тeритoриje зaхвaћeнe штeтaмa. Кoмисиje кoje нeпoсрeднo вршe прoцeну
штeтa мoрajу бити сaстaвљeнe oд oдгoвaрajућих квaлификoвaних стручњaкa, oднoснo нajужих
спeциjaлистa, зaвиснo oд врстe мaтeриjaлних дoбaрa кoja су прeтрпeлa штeтe. Te кoмисиje мoрajу
прoћи крoз oбуку (инструктaжe), кojу држe oпштински и рeпублички, oднoснo пoкрajински
инструктoри, рaди oбeзбeђивaњa jeднooбрaзнoг нaчинa рaдa и пoштoвaњa упутстaвa из oвe
мeтoдoлoгиje.
19.
Прeпoручуje сe дa у стручним кoмисиjaмa зa прoцeну штeтa буду зaступљeни и прeдстaвници
зajeдницa oсигурaњa имoвинe и лицa, jeр су oни нajквaлификoвaниjи зa прoцeњивaњe штeтa.
20.
Прeмa члaну 6. Дoгoвoрa, прoцeну штeтa нa срeдствимa Jугoслoвeнскe нaрoднe aрмиje, пo истoj
мeтoдoлoгиjи, вршe стручнe кoмисиje JНA.
21.
Штeтa нa срeдствимa и дoбримa кoja су у нaдлeжнoсти тeритoриjaлнe oдбрaнe и цивилнe зaштитe
прoцeњуje друштвeнo-пoлитичкa зajeдницa нa чиjeм je пoдручjу oргaнизoвaнa тeритoриjaлнa
oдбрaнa.
Teритoриja нa кojoj сe врши прoцeнa
22.
Прoцeнa штeтe сe oргaнизуje нa цeлoj тeритoриjи кoja je прeтрпeлa штeту oд eлeмeнтaрнe нeпoгoдe
или услeд нeкoг другoг узрoкa из тaчкe 39. oвe мeтoдoлoгиje. Штeтe сe мoгу jaвити нa тeритoриjи
jeднe oпштинe или вишe oпштинa у oквиру рeпубликe, oднoснo aутoнoмнe пoкрajинe. Meђутим,
штeтe кoje су нaстaлe услeд истoг узрoкa мoгу сe jaвити и нa тeритoриjи двe рeпубликe, пa и вишe
рeпубликa и aутoнoмних пoкрajинa. У тим штeтaмa ширoких рaзмeрa прoцeнa сe oргaнизуje у
oквиру свaкe рeпубликe, oднoснo aутoнoмнe пoкрajинe.
23.
Пoштo су oпштинскe кoмисиje oргaнизaтoри пoслoвa нa нeпoсрeднoj прoцeни штeтa, oнe, кao првo
трeбa дa oдрeдe дa ли сe штeтe прoцeњуjу нa цeлoj тeритoриjи oпштинe или у нeким њeним
дeлoвимa.
24.
У тoку рaдa нa oргaнизoвaњу прoцeнe штeтa нa срeдствимa и дoбримa у свojини грaђaнa oпштинскa
кoмисиja oдрeђуje свaкoj стручнoj кoмисиjи тeритoриjу нa кojoj ћe вршити прoцeну. Te тeритoриje
мoрajу бити прeцизнo и jaснo дeфинисaнe, oднoснo oписaнe, кaкo кoмисиje нe би дoшлe у дилeму
дa ли у тoку рaдa зaлaзe нa тeритoриjу кoja je дoдeљeнa другoj кoмисиjи и дa ли oбухвaтajу цeлу
свojу тeритoриjу. Пoштo je oдрeђивaњe тeритoриje вeoмa слoжeн пoсao, jeр сe мoрa oбeзбeдити
пoтпунoст oбухвaтa a дa сe истoврeмeнo искључи мoгућнoст двoструкoг oбухвaтa, трeбaлo би
кoристити стaтистичкe кругoвe нa кoje je пoдeљeнa цeлa тeритoриja Jугoслaвиje. У зaвoдимa зa
стaтистику зa свaки стaтистички круг пoстojи тaчaн oпис грaницa, у кoмe су нaзнaчeни нaзиви
улицa или oбjeкaтa кojимa су oдрeђeнe грaницe кругa.
25.
Кoришћeњeм стaтистичких кругoвa oбeзбeђуje сe дa кoмисиje кoje рaдe jeднa зa другoм (нa примeр,
кaтeгoризaциja oштeћeњa пa пoслe тoгa пoписивaњe згрaдa) имajу нa исти нaчин oписaну
тeритoриjу нa кojoj ћe рaдити. To je вeoмa вaжнo aкo сe кaсниje jaви пoтрeбa дa сe нa нeким
згрaдaмa (изaбрaним у узoрaк), збoг кoнтрoлe прoцeњeнe штeтe или збoг пoнoвљeнoг зeмљoтрeсa,
пoнoви кaтeгoризaциja oштeћeњa и прoцeнa штeтe.
Sadržaj istraživanja
26.
Za svako sredstvo odnosno dobro za koje se procenjuje šteta treba obezbediti sledeće, i to:
27.
Vrsta (naziv) objekta, opreme i drugih sredstava, odnosno dobara prema utvrđenoj Nomenklaturi (Prilog
br. 2); njihova veličina, u naturalnim jedinicama mere iz iste nomenklature; kategorija oštećenja
(oštećeno - uništeno, a ako se vrši kategorizacija zgrada - onda i broj kategorije oštećenja); iznos
troškova za opravku oštećenog sredstva; revalorizovana sadašnja vrednost uništenog društvenog
sredstva, odnosno procenjena sadašnja vrednost sredstava i dobara u svojini građana; vrednost spasenog
materijala i visina procenjene štete.
28.
Za građevinske objekte i kulturna dobra prikupljaju se i drugi podaci neophodni za što realnije
procenjivanje štete.
29.
U sadržaj istraživanja ulaze i svi troškovi izazvani direktnom štetom (navedeni u obrascu Š-06), kao i
indirektna šteta do kraja godine u kojoj se šteta dogodila, eventualno za 12 meseci od dana nastanka
štete.
Opis osnovnih pojmova i uzroka šteta

30.
U ovom delu metodologije daju se definicije i opisi pojmova koji važe za celu metodologiju. Definicije i
opisi osnovnih pojmova vezanih za konkretna sredstva i dobra daju se i u uputstvima za obrasce na
kojima se šteta procenjuje.
31.
Štetom se smatraju gubici izraženi u naturalnom i vrednosnom izrazu, koji se javljaju na sredstvima i
drugim dobrima usled dejstva elementarne nepogode ili drugog uzroka. Štetu sačinjavaju: (1) direktne
štete na oštećenim i uništenim sredstvima i dobrima, (2) troškovi nastali kao posledica direktnih šteta i (3)
indirektne štete.
32.
Direktna šteta je šteta koja je neposredno nanesena sredstvu, odnosno dobru i izražava se u novčanom
iznosu potrebnom za njegovu opravku i dovođenje u prvobitno stanje ili se izražava u iznosu
revalorizovane sadašnje vrednosti uništenog sredstva, odnosno dobra.
33.
Troškovi su posredna šteta koja se javlja kao posledica direktne štete. Troškovi obuhvataju sve izdatke za
privremene mere odbrane, za spasavanje i zbrinjavanje stanovništva, stoke i drugih dobara u vreme
trajanja ili neposredno posle nastanka elementarne nepogode ili drugog uzroka koji je prouzrokovao
direktnu štetu.
34.
Indirektna šteta, u smislu člana 4. Dogovora, jeste izgubljeni dohodak zbog smanjene proizvodnje ili
neostvarenog prihoda kao posledica direktnih šteta na sredstvima za obavljanje delatnosti.
35.
U štete većeg obima obavezno se svrstavaju štete od poplava i zemljotresa, za koje se oceni da će biti
približne ili veće od procenta društvenog proizvoda republike iz prethodne godine, koji se utvrđuje
dogovorom republika i autonomnih pokrajina. Isti uslov važi i za štete prouzrokovane drugim uzrocima,
bez obzira na to da li će se nadoknađivati.
36.
Štetama manjeg obima smatraju se štete niže od utvrđenog obima iz prethodne tačke, kao i sve štete
koje redovno procenjuju stalne komisije za štete ili nadležne službe u skupštinama opština, kao i štete
koje evidentiraju i procenjuju organi unutrašnjih poslova i koje takođe treba da se procenjuju prema ovoj
metodologiji. Donji nivo šteta manjeg obima određuje se na taj način što se prethodno oceni da li nastale
štete premašuju visinu od 100 prosečnih godišnjih ličnih dohodaka po radniku u privredi SFRJ, za
prethodnu godinu.
37.
Nabavna (nova) vrednost osnovnih sredstava i drugih materijalnih dobara jeste vrednost na dan nastanka
štete. Za društvena sredstva to je knjigovodstvena revalorizovana nova vrednost, a za sredstva u svojini
građana to je procenjena vrednost u cenama koje su važile u vreme nastanka štete.
38.
Sadašnja vrednost osnovnih sredstava i drugih materijalnih dobara jeste nabavna vrednost umanjena za
iznos ispravke vrednosti (amortizacije). Sadašnja vrednost u društvenom sektoru praktično predstavlja
revalorizovanu nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju. U ovoj metodologiji ona se naziva i
revalorizovana sadašnja vrednost.
39.
Za uzroke šteta daju se sledeće definicije ili opisi:
01.
Zemljotres je prirodna pojava koja prouzrokuje manje ili veće pomeranje tla, usled čega dolazi do rušenja
i oštećenja objekata, uređaja i drugih dobara, a često ima poginulih i ranjenih lica.
02.
Poplavom od dejstava spoljnih voda smatra se (povremeno) stihijsko plavljenje terena (doline većih
vodotoka) usled izlivanja velikih voda iz prirodnih i veštačkih vodotoka, prelivanja vode preko
odbrambenih nasipa i brana ili proboja nasipa, odnosno rušenja brana i drugih zaštitnih hidrograđevinskih
objekata, uključujući i poplave koje nastaju pri stvaranju ledenih barijera na vodotocima.
03.
Poplavom od dejstva unutrašnjih voda smatra se plavljenje terena (nizinska područja) od suvišnih
površinskih voda i visokih podzemnih voda usled nenormalne hidrološke situacije, kao i od sporog
odvođenja tih voda (neizgrađenost i nedovoljan kapacitet odvodne mreže).
04.
Poplavom od bujičnih i brdskih voda smatra se neočekivano plavljenje terena vodenom masom koja se
obrazuje na bujičnim tokovima i usled koncentracije brdskih voda, zbog naglih nadolazaka voda, velike
količine kamenog nanosa i mulja i velike rušilačke snage neposredno posle jakih lokalnih pljuskova i
naglog topljenja snega, što može prouzrokovati štete i na ovakvim vodotocima.
05.
Sušom se smatra duže razdoblje bez dovoljnih količina padavina za normalni razvoj i sazrevanje
poljoprivrednih kultura, čija se posledica negativno održava na visinu prinosa i kvalitet proizvoda sa bitnim
odstupanjem od trogodišnjeg proseka.
06.
Olujom se smatra vetar brzine 17,2 metra u sekundi, odnosno 82 km na čas (jačine 8 stupnjeva po
Boforovoj skali) ili više, koji lomi grane i stabla, valja i lomi useve, otresa plodove voća i nanosi štetu
dobro održavanim građevinskim objektima.
07.
Grad je atmosferska padavina u čvrstom stanju (led), prečnika 5 mm ili više, koji svojim udarom izaziva
velika oštećenja ili uništenja poljoprivrednih kultura, a može da prouzrokuje štete i na drugim objektima
(građevinskim i sl.).
08.
Mraz, slana i inje nastaju pri temperaturi vazduha nižoj od 0 oC. Tada se obrazuju ledeni kristali koji se u
različitim vidovima hvataju i slažu na vodoravnim i uspravnim površinama. Na stranama okrenutim vetru
led može obrazovati vrlo debele naslage. Mraz, slana i inje mogu prouzrokovati znatne štete na
poljoprivrednim kulturama i građevinskim objektima.
09.
Klizanjem tla smatraju se iznenadni geološki pokreti zemljine površine na kosim terenima, a sa jasnim
manifestacijama lomova na površini tla i srozavanja koji, s pojavom jakih deformacija i širokim
pukotinama na građevinskim objektima, nastaju u kratkom vremenskom intervalu.
10.
Ostale elementarne nepogode. Ovim pojmom obuhvaćene su elementarne nepogode koje se češće
javljaju (snežni nanosi, lavine - snežne i kamene, erozije zemljišta i sl.).
11.
Epidemijom se smatra porast obolenja od zarazne bolesti neuobičajen po broju slučajeva, vremenu, mestu
i obuhvaćenosti stanovništva, kao neuobičajeno povećanje broja obolenja sa komplikacijama ili smrtnim
ishodom. Epidemijom se smatra i pojava dva ili više međusobno povezanih obolenja od zaraznih bolesti
koja se nikada ili se više godina nisu pojavljivala na jednom području, kao i pojava većeg broja obolenja
čiji je uzročnik nepoznat, a prati ih febrilno stanje. Masovna pojava tih bolesti može dovesti do
poremećaja u funkcionisanju privrednih i društvenih delatnosti i prouzrokovati znatne štete.
12.
Epizootijom se smatra neuobičajeni porast obolenja životinja od zaraznih bolesti koje mogu prouzrokovati
velike ekonomske štete.
13.
Biljne štetočine i bolesti izazivaju štete koje se javljaju kao posledica pojave najezde dudovca, gubara,
skakavaca, i sl, kao i štete od biljnih bolesti koje nanose štetni insekti, grinje, stonoge, nematode, puževi,
sisari i ptice.
14.
Požarom se smatra svaka vatra koja je nastala van kontrolisanog ognjišta ili vatra koja je ovo mesto
napustila i sposobna je da se dalje razvija sopstvenom snagom, pri čemu nanosi materijalnu štetu.
15.
Zagađenost zemljišta javlja se zbog izlivanja zagađenih i otrovnih voda iz rudničkih flotacija i raznih drugih
proizvodnih postrojenja, zbog neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji i iz
drugih uzroka. Ova zagađivanja, kad pređu mere dozvoljene koncentracije, izazivaju velike, pa čak i
dugotrajne štete na zemljištu, flori i fauni, vodi i zdravlju stanovništva.
16.
Zagađenost voda (kopnenih voda i mora) nastaje kao rezultat prirodnog i mnogo intenzivnijeg
zagađivanja od industrije, poljoprivrede i drugih vidova proizvodnje i usluga, iz urbanih sredina itd.,
unošenjem organskih supstancija, raznih hemijskih jedinjenja, radioaktivnih i drugih opasnih materija
(teški metali, pesticidi, herbicidi itd.), bilo da su to namerna ili slučajna akcidentna havarijska zagađenja.
Sve to prouzrokuje smanjenje upotrebljivosti vode ne samo za piće već i za druge namene. Nepovratno ili
za duži period uništava floru i faunu u vodama i ugrožava zdravlje i život stanovništva.
17.
Zagađenost vazduha nastaje emitovanjem gasovitih materija i čvrstih čestica iz procesa sagorevanja,
industrijskih procesa i motornih vozila. Usled emitovanja zagađujućih materija u atmosferu (vazduh)
javljaju se kisele kiše i smog. Zagađeni vazduh izaziva štete na objektima, površinskim i podzemnim
vodama, šumama i ostaloj vegetaciji, vodenim biljkama i životinjama, a narušava i zdravlje stanovništva.
18.
Tehnički nedostaci, zastarela tehnologija, nedovoljne mere zaštite i pogrešna primena materijala javljaju
se u raznim vidovima havarija (kvarova), usled čega dolazi do eksplozija, požara, prskanja sudova i
izlivanja njihovog sadržaja i rušenja i mogu da izazovu znatne materijalne štete u rudnicima, privrednim
postrojenjima i drugim privrednim i javnom objektima. Neki od navedenih uzroka mogu dovesti do sudara,
iskliznuća i prevrtanja drumskih i železničkih prevoznih sredstava, pada letilice ili potapanja plovnog
objekta. Usled navedenih uzroka može doći i do ozračenja predmeta, stanovnika, flore i faune.
19.
Drugi uzroci šteta (koji nisu navedeni) mogu izazvati znatne štete, koje takođe treba procenjivati.
40.
Pošto se često događa da dva uzroka proizlaze jedan iz drugog, jedan se javlja kao primarni, a drugi kao
sekundarni (npr. usled udara groma nastaje šumski požar, ili rušenje brane prouzrokuje poplavu), kao
uzrok štete treba uzeti onaj koji je izazvao štetu koja se procenjuje. U navedenim primerima to su požar,
poplava i drugo.
Osnovni principi procene šteta

41.
Šteta se procenjuje komisijski, i to direktnim uvidom u svako sredstvo i dobro društvene svojine, odnosno
u svojini građana, koje je pretrpelo bilo kakvu štetu. Za svako pregledano sredstvo treba utvrditi da li je
oštećeno ili uništeno. Za teže oštećena sredstva treba utvrditi da li je njihovo oštećenje tako veliko da se
opravka ne može izvršiti ili su troškovi opravke toliko visoki da se ona ne isplati, pa ih u tom slučaju treba
tretirati kao uništena sredstva.
42.
Za svako oštećeno sredstvo i dobro izradi se predračun troškova potrebnih za dovođenje sredstava u
prvobitno stanje, odnosno stanje u kome je bilo pre nastanka oštećenja. Predračun se vrši po pozicijama
radova koje treba izvesti na oštećenom objektu, odnosno po vrstama radova koje treba izvršiti na
oštećenoj opremi ili bilo kom drugom sredstvu ili dobru, pri čemu se koriste cene koje su važile na teritoriji
dotične opštine, u vreme nastanka štete, odnosno neposredno pred nastanak štete.
43.
Za uništeno sredstvo i dobro šteta je jednaka njegovoj revalorizovanoj sadašnjoj vrednosti na dan
nastanka štete. Za uništena sredstva društvene svojine preuzima se iz knjigovodstva njihova
revalorizovana sadašnja vrednost. Ali pošto se revalorizacija vrši samo u godišnjoj periodici, trebalo bi,
ako je šteta nastala sredinom godine ili kasnije, da se u slučajevima visoke inflacije, izvrši tekući obračun
revalorizovanih nabavnih vrednosti i revalorizovanih sadašnjih vrednosti primenom indeksa cena
investicionih dobara za dotičnu godinu, koji treba da obezbedi statistika.
44.
Za uništena sredstva i dobra u svojini građana procenjuje se njihova sadašnja vrednost, na taj način što
se najpre obračuna njihova nabavna vrednost u tržišnim cenama koje su važile u vreme nastanka štete i
ta vrednost umanji za ukupni iznos amortizacije prema stepenu istrošenosti sredstava na dan nastanka
štete.
45.
Za obrtna sredstva (zalihe sirovina i reprodukcionog materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda i
trgovinske robe), mora se izvršiti inventarisanje (popis) i da se na već postojećim knjigovodstvenim
obrascima utvrde nastale štete zbog oštećenja ili uništenja.
46.
Štete na objektima i predmetima kulturnih dobara utvrđuju se u visini iznosa troškova (materijala i rada)
potrebnih za vraćanje dobara u pređašnje stanje. Za uništena kulturna dobra, ako je ta dobra moguće
delimično rekonstruisati ili konzervirati, iznos štete jednak je predračunskim troškovima za te radove.
Međutim, za uništena kulturna dobra koja se ne mogu rekonstruisati vrednost štete se ne procenjuje već
se samo u izveštaju o procenjenoj šteti pojedinačno navodi svako uništeno kulturno dobro, sa kratkim
opisom osnovnih karakteristika svakog od tih dobara.
47.
Štete na prirodnim bogatstvima (zagađenom zemljištu, rekama, jezerima, priobalnom moru i vazduhu)
procenjuju se primenom ove metodologije pod uslovom da su merljive, odnosno da mogu konkretno da se
procene.
48.
Obračunati iznosi šteta umanjuju se za vrednost spasenog materijala, čija se vrednost obračunava tako
što se spasene količine dobara po pojedinim vrstama pomnože utvrđenim tržišnim cenama po jedinici
mere tih materijala, koje bi se mogle ostvariti prodajom u vreme nastanka štete.
49.
Troškovi društveno-političkih zajednica, organizacija udruženog rada i drugih, izazvani direktnim štetama,
evidentiraju se u tabelama iz Priloga br. 5. Zbirni radovi tih tabela prenose se u obrazac Š-06.
50.
Indirektne štete javljaju se samo u obrascu Š-06, pa su u uputstvima za taj obrazac data objašnjenja kako
se te štete obračunavaju.
Globalna procena šteta

51.
Jedinstvenom metodologijom za procenu šteta, u principu su predviđene mogućnosti sprovođenja
detaljnih procena šteta, pa su na osnovu toga sastavljeni obrasci, kao i način obračuna i iskazivanja šteta.
52.
Pošto za štete većeg obima nema uslova za sprovođenje predloženih detaljnih procena na svakom
sredstvu ili dobru pojedinačno, potrebno je izvršiti globalne procene šteta. One se, u principu, zasnivaju
na prikupljenim naturalnim podacima za svako oštećeno ili uništeno sredstvo, a vrše se na obrascima koji
se koriste za individualnu procenu šteta. To praktično znači da se i za globalnu procenu šteta mora
popisati svako oštećeno i uništeno sredstvo, odnosno dobro.
53.
Odluku o sprovođenju globalne procene za konkretno sredstvo i dobro donosi nadležna komisija za
procenu šteta.
54.
Globalna procena šteta predviđa se, u principu, samo za sredstva i dobra u svojini građana, i to za:
stambene i druge vrste zgrada, dugogodišnje zasade, šume, tekuću poljoprivrednu proizvodnju, kao i za
dobra u domaćinstvima (nameštaj, aparati i drugi predmeti).
55.
Samo u izuzetnim slučajevima, ako je društveni stambeni fond veoma veliki, pa iz čisto tehničkih razloga
ne može proceniti šteta za svaku zgradu pojedinačno, izvršiće se globalna procena šteta, o čemu odluku
donosi nadležna komisija za procenu šteta.
56.
Globalna procena šteta na zgradama u svojini građana izvršiće se u tabeli Š-01/1, prema uputstvima koja
su data uz tu tabelu. Pošto se podaci za tu procenu prikupljaju na obrascu Š-01, pomenuta tabela data je
neposredno iza uputstva za popunjavanje tog obrasca.
57.
Da bi se mogla izvršiti globalna procena šteta na zgradama, neophodno je da se pre popisivanja tih
zgrada, odnosno pre popunjavanja obrasca Š-01 izvrši kategorizacija oštećenja zgrada. Kategorizacija
oštećenja vrše stručne ekipe sastavljene od građevinskih stručnjaka, prema uputstvima i opisima
kategorija oštećenja datim u Prilogu br. 4. Te ekipe moraju da pregledaju svaku zgradu, da odrede
kategoriju oštećenja, koju će zapisati na samoj zgradi, jer popisivač mora da je unese u obrazac Š-01 kao
odgovor na pitanje 10. Ako se globalna procena vrši i za društvene stambene zgrade, neophodno je da se
za te zgrade izvrši kategorizacija oštećenja.
58.
Postupak za globalnu procenu šteta na dugogodišnjim šumama i tekućoj poljoprivrednoj proizvodnji
objašnjen je na odgovarajućim mestima uputstva za obrazac Š-03, jer će se u tabelu 2 toga obrasca uneti
naturalni podaci, a obračun globalne procene izvršiti u istoj tabeli i na pomoćnom obrascu za obračun
troškova opravke oštećenog sredstva (obrazac Š-POM).
59.
Globalna procena štete na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvima izvršiće se u tabeli Š-03/1,
prema uputstvima datim uz tu tabelu.
60.
Za svaku globalnu procenu potrebne su odgovarajuće cene, koje obezbeđuje opštinska komisija za
procenu šteta.
Cene potrebne za procenu šteta

61.
Da bi se mogla izvršiti bilo koja procena štete, osim podataka u naturalnim veličinama oštećenih i
uništenih sredstava i dobara i o prirodi oštećenja kod oštećenih sredstava, neophodne su i odgovarajuće
cene. To su, u principu, tržišne cene koje su važile u vreme nastanka štete, odnosno neposredno pred
nastanak štete, na području za koje se šteta procenjuje.
62.
Potrebne cene (tač. 69. do 76) obezbeđuje opštinska komisija. Te cene treba da odobri republička,
odnosno pokrajinska komisija, kako bi se isključila neopravdana odstupanja u cenama među opštinama.
Republička, odnosno pokrajinska komisija može i sama da obezbedi cene, koje će važiti za celo područje
koje je pretrpelo štetu, ako smatra da ne postoje razlozi da cene po opštinama budu različite.
63.
Cene se obezbeđuju na taj način što se preuzimaju cene koje prati statistika, cene kojima se služe
procenitelji zajednica osiguranja, zatim cene odgovarajućih organizacija udruženog rada ili cene sa pijaca.
64.
Prema vrsti procene štete za koju će se koristiti, cene se mogu svrstati u sledeće grupe:
a) cene po pozicijama radova za procenu šteta na oštećenim zgradama i drugim objektima;
b) cene po vrstama radova za procenu šteta na opremi;
v) cene po vrstama stoke za procenu šteta na stočnom fondu;
g) cene za sirovine, reprodukcioni materijal, gotove proizvode i trgovinsku robu, za procenu šteta na
obrtnim sredstvima u svojini građana, dok za društveni sektor važe cene iz knjigovodstvene
dokumentacije. Ovim su obuhvaćene i cene za procenu šteta na tekućoj poljoprivrednoj proizvodnji i
dugogodišnjim zasadima;
d) cene po kojima bi mogla da se nabave, odnosno kupe uništena sredstva u svojini građana, radi
utvrđivanja nabavne i sadašnje vrednosti zgrada, opreme i drugih materijalnih dobara.
65.
Cene za stambene i druge zgrade treba da se diferenciraju na cene za gradsko i cene za seosko područje,
ako između gradskog i seoskog stambenog fonda postoje osetne razlike u pogledu primenjenog
građevinskog materijala, načina gradnje i opremljenosti instalacijama vodovoda i kanalizacije, kao i
sanitarnom opremom. Ako nadležna komisija za procenu štete ne napravi razliku u cenama, dužna je da u
izveštaju o procenjenoj šteti da odgovarajuće obrazloženje.
66.
Pošto se najčešće raspolaže cenama za 1 m2 korisne površine za stanove u društvenoj svojini, predlaže se
opštinskim komisijama da uz pomoć odgovarajućih stručnjaka, na osnovu tih cena, utvrde cene za 1 m2
korisne površine stambenih zgrada u svojini građana. Kao osnova za obračun uzima se cena građenja
završenih stambenih zgrada, a ne ukupna cena koja sadrži troškove projektovanja, građevinskog
opremanja zemljišta, učešće u izgradnji infrastrukture i dr. Konačna cena građenja za 1 m2 korisne
stambene površine društvenih stanova može se uzeti iz statistike (ako postoje podaci za neko mesto u
konkretnoj opštini) ili od izvođača radova koji su pre nastanka štete za investitore društvenog sektora
završili stanove na području opštine.
67.
Pri utvrđivanju cena za zgrade u svojini građana građane od tvrdih materijala, uz pretpostavku da je
građevinska opremljenost stanova ista kao u društvenom sektoru, cenu stana treba umanjiti za 10 do
15%, prema tome kakav je odnos između korisne površine stana i korisne površine zgrade, pošto taj
odnos zavisi od tipova zgrada koji se najčešće javljaju na području konkretne opštine.
68.
Tako utvrđena cena za 1 m2 korisne površine zgrada od tvrdih materijala koristi se za dalje utvrđivanje
cena prema vrsti materijala i vrsti zgrada.
69.
Za stambene zgrade od slabih materijala ovu cenu bi trebalo umanjiti za procent koji treba da odrede
stručnjaci. Taj procent mogao bi da iznosi oko 30%.
70.
Za staje, zgrade za smeštaj poljoprivrednih proizvoda, garaže i drugo, cene treba da budu niže za oko
50% od cena za stambene zgrade, i to prema vrsti materijala.
71.
Cene utvrđene za stambene zgrade važe i za vikend-kuće i za zgrade koje služe za obavljanje nekih
delatnosti.
72.
Na kraju ovog poglavlja o cenama, skreće se pažnja da sve cene primenjene u toku procene treba uzeti u
obrazac Š-08, koji je za to propisan ovom metodologijom.
Obrasci za evidentiranje i procenu šteta
73.
Za evidentiranje i procenu šteta primenjuju se sledeći obrasci sa uputstvima:
1) Šteta na građevinskom objektu - obrazac Š-01.
Na ovom obrascu evidentira se i procenjuje šteta na svim oštećenim, odnosno uništenim građevinskim
objektima društvene svojine i u svojini građana;
2) Štete na opremi društvene svojine - obrazac Š-02;
3) Štete na ostalim sredstvima i dobrima - obrazac Š-03.
Na ovom obrascu evidentira se i procenjuje šteta na sredstvima i dobrima u društvenoj svojini i u svojini
građana, i to za: zemljište, dugogodišnje zasade, šume i divljač, stočni fond, obrtna sredstva (sirovine i
materijal, tekuća poljoprivredna proizvodnja, poluproizvodi i nedovršena proizvodnja, gotovi proizvodi,
trgovačka roba i sitan inventar). Na istom obrascu procenjuje se i šteta na opremi individualnih zanatlija,
ugostitelja, poljoprivrednika i sl, kao i šteta na dobrima u domaćinstvu (uključujući i putničke automobile);
4) Štete na nepokretnim kulturnim dobrima - obrazac Š-04;
5) Štete na pokretnim kulturnim dobrima - obrazac Š-05;
6) Štete na ostalim sredstvima, troškovi i indirektne štete u organizacijama udruženog rada, zajednicama i
društveno-političkim zajednicama - obrazac Š-06.
U obrazac se unose štete na dragocenostima, dokumentaciji i drugim neobuhvaćenim sredstvima,
rekapitulacija troškova iz pomoćnih obrazaca za evidentiranje troškova i indirektne štete;
7) Pregled procenjenih šteta u organizacijama i zajednicama - obrazac Š-07.
U obrascu se daje zbirni pregled svih šteta procenjenih na obrascima Š-01, Š-02, Š-03, Š-04, Š-05 i Š-06;
8) Prosečne cene potrebne za procenu šteta - obrazac Š-08.
9) Obračun troškova za opravku oštećenog sredstva i utvrđivanje vrednosti spasenog materijala - obrazac
Š-POM.
Obrazac Š-POM koristi se za obračun troškova za opravku građevinskih objekata, za opravku sredstava i
dobara evidentiranih u obrascu Š-03 i za zaštitu i opravku kulturnih dobara.
74.
Za procenu štete koriste se i dve tabele:
1) Globalna procena šteta na zgradama u svojini građana - tabela Š-01/1.
2) Globalna procena šteta na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvima - tabela Š-03/1.
75.
Potreban broj obrazaca i uputstava obezbeđuje opštinska ili republička, odnosno pokrajinska komisija, pri
čemu treba voditi računa o tome da se za sredstva i dobra u društvenoj svojini obrasci popunjavaju u dva
primerka.
Izrada rezultata procene šteta

76.
Stručne komisije za procenu šteta dužne su da komisiji koja organizuje procenu, predaju po jedan
primerak pravilno popunjenih i šifriranih obrazaca na kojima su vršili procenu, a to su obrasci Š-01, Š-02,
Š-03, Š-04, Š-05, Š-06, Š-07, uključujući i Š-POM, koji su pripojeni odgovarajućim obrascima. Radna
grupa ili stručna organizacija koja je zadužena za obradu, treba da pregleda sve obrasce, da ih dopuni
odgovorima koji nedostaju, ako je to mogućno, i da upiše šifre koje nisu upisane. Ako u obrascima neke
od stručnih komisija postoje veliki propusti, treba ih vratiti konkretnoj komisiji na popravku.
77.
Posle toga materijal se obrađuje na mašinama za automatsku obradu podataka ili ručno ako je mali broj
obrazaca ili ako nema uslova za automatsku obradu.
78.
Tabele rezultata izrađuju se za opštinu, kao najniži teritorijalni nivo, i celo područje republike, odnosno
autonomne pokrajine za koju se šteta procenjuje. Ako nadležna komisija to želi, obrada se može vršiti i na
nivou mesta (naselja), odnosno mesne zajednice. U tom programu obrade predviđena je samo jedna
tabela po mesnim zajednicama - tabela 4.
79.
Rezultati obrade za sve procene šteta iskazuju se u sledećim tabelama:
1) Zbirni pregled šteta, po vrstama sredstava i svojini;
2) Pregled šteta po oblastima delatnosti u društvenom sektoru;
3) Pregled šteta po organizacijama - zajednicama;
4) Pregled šteta po mesnim zajednicama i svojini;
5) Pregled šteta po vrstama i grupama sredstava i svojini;
6) Zgrade, stanovi i poslovni prostor, domaćinstva i lica u oštećenim i uništenim stanovima;
7) Štete na kulturnim dobrima;
8) Troškovi društveno-političkih zajednica, organizacija udruženog rada i zajednica, po vrstama troškova.
Ako se podnosi zahtev za dodelu sredstava iz fonda solidarnosti, neophodno je izraditi i dve sledeće
tabele:
9) Pregled šteta na neosiguranim sredstvima i dobrima, po vrstama i grupama sredstava i svojini;
10) Pregled šteta na građevinskim objektima građenim posle 1964. godine.
80.
Nadležna komisija za procenu šteta određuje u koliko će se primeraka raditi tabele rezultata, pri čemu
treba da ima u vidu da se po jedan primerak svih tabela dostavlja odgovarajućem (nadležnom) zavodu za
statistiku.
81.
U skupštini opštine treba trajno čuvati najmanje jedan primerak svih tabela, zatim obrasce na kojima je
vršena procena štete (a koji su vraćeni posle obrade), zapisnike sa sastanka opštinske komisije, zapisnike
sa sastanaka republičke komisije sa opštinskim komisijama i druga značajna dokumenta u vezi sa
procenom šteta.
Prilozi
82.
Pored obrazaca za procenu šteta, uputstava za njihovo popunjavanje i tabela rezultata procenjene štete,
koji su sastavni deo ove metodologije, sastavnim delom metodologije smatraju se i sledeći prilozi:
1) Vrsta organizacija društvenog sektora (oblici udruživanja organizacija i zajednica);
2) Nomenklatura sredstava i drugih dobara;
3) Amortizacione stope za stambene i ostale zgrade u svojini građana;
4) Utvrđivanje kategorije i stepena oštećenja;
5) Tabele za evidentiranje troškova izazvanih štetom;
6) Procena štete u slučaju ponovljenog zemljotresa;
7) Metodologija za kontrolu procenjene štete;
8) Izbor uzorka.
Procena šteta u slučaju ponovljenog zemljotresa

83.
Ako dođe do novog razornog zemljotresa u vreme dok još traje procena šteta od prvog razornog
zemljotresa ili neposredno po završenoj proceni, ali dok rezultati te procene nisu prošli kroz sve faze
usvajanja i još nisu usvojene mere za otklanjanje posledica zemljotresa, neophodno je utvrditi da li je taj
novi zemljotres izazvao nova razaranja i uvećao razaranja nastala usled prvog zemljotresa. Ako se utvrdi
da je ponovljeni zemljotres uvećao štetu, neophodno bi bilo da se u konačan obračun šteta uključe i te
novonastale štete, o čemu odluku donosi nadležna komisija za procenu šteta.
84.
S obzirom na to da je teško izvodljivo da se utvrde samo štete koje su izazvane novim zemljotresom, što
bi uvećalo štete nastale usled prvog zemljotresa, u Prilogu br. 6 data su rešenja za utvrđivanje i
zajedničko iskazivanje šteta prouzrokovanih prvim i ponovljenim zemljotresom približno istog intenziteta.
Osnovni principi procene sastoje se u sledećem:
85.
Za sredstva i dobra u društvenoj svojini treba ponovo izvršiti procenu štete za svako sredstvo, odnosno
dobro na kome su povećana oštećenja, uključujući i ona sredstva koja usled prvog zemljotresa nisu bila
oštećena, ali usled drugog to jesu.
86.
Za sredstva u svojini građana, ako je vršena individualna procena šteta, obavezno je da se za stambene
zgrade postupi na isti način kao i za društvena sredstva. Za ostale vrste zgrada i ostala sredstva i dobra
nadležna komisija odlučuje da li će ih pregledati i ponoviti procenu, što zavisi od ocene koliko je njihovo
učešće u ukupnoj šteti na sredstvima i dobrima u svojini građana.
87.
Za zgrade u svojini građana, za koje se radi globalna procena štete, potrebni podaci se obezbeđuju putem
uzorka. Ceo taj posao treba da obave stručnjaci za uzorak, organizatori automatske obrade podataka i
komisije za kategorizaciju oštećenja, jer za zgrade izabrane u uzorak, kao i za novooštećene zgrade, treba
da se odrede nove kategorije oštećenja.
88.
Štete se procenjuju u cenama koje su važile u vreme nastanka štete od prvog zemljotresa. Ako su se cene
na tržištu između dva zemljotresa znatno izmenile, to se može izneti u Izveštaju o procenjenoj šteti (tačka
98) i navesti za koliko je procenata cena povećana.
Kontrola procenjene štete

89.
Po završnoj proceni štete, nadležna komisija za organizaciju procene treba da organizuje stručnu kontrolu
procenjene štete. Ta kontrola sprovodi se uvek kad je šteta takvog obima da su ispunjeni uslovi za
podnošenje zahteva za dodelu sredstava solidarnosti. Kontrola procenjene štete može se sprovoditi i pri
procenama usled drugih uzroka šteta, ako za to ima potrebe, o čemu takođe odlučuje nadležna komisija
za organizovanje procene šteta.
90.
Kontrola procenjene štete sprovodi se radi provere da li je procena štete izvršena doslednom primenom
ove metodologije i da li su obezbeđeni podaci koji mogu poslužiti za ocenjivanje realnosti procenjene
štete. Iz te kontrole nadležna komisija treba da sazna da li je korektno obavljena procena i da li su
dobijeni rezultati procene realni.
91.
Rezultati te kontrole mogu korisno da posluže i Komisiji za razmatranje zahteva za dodelu sredstava
solidarnosti koja, prema Dogovoru o davanju sredstava solidarnosti republika i autonomnih pokrajina za
pružanje međusobne pomoći radi otklanjanja posledica zemljotresa i poplava većih razmera, treba da
utvrdi da li je procena šteta utvrđena po dogovorenoj metodologiji, i kojoj je dato pravo da izvrši uvid u
dokumentaciju, a po potrebi, i uvid u stvarno stanje nastale štete.
92.
Kontrola se sprovodi na uzorku jedinica za koje je izvršena procena štete, ponovnim prikupljanjem
podataka i procenama na obrascima: za građevinske objekte (Š-01), za opremu (Š-02), za nepokretna
kulturna dobra (Š-04) i za pokretna kulturna dobra (Š-05). Na taj način obuhvaćena su sredstva i dobra
čija oštećenja i uništenja predstavljaju skoro celokupnu štetu od zemljotresa.
93.
U uzorak se biraju jedinice iz društvenog i individualnog sektora.
94.
Kontrolu procenjene štete organizuju i sprovode stručnjaci za uzorak, koje odredi nadležna komisija za
organizaciju procene šteta, uz saradnju organizatora automatske obrade podataka.
95.
Metodi procene šteta u kontroli moraju biti isti kao kod osnovne procene štete, tj. moraju da odgovaraju
uputstvima iz ove metodologije.
96.
Rezultati kontrole mogu da služe za ocenjivanje realnosti procenjene štete na sredstvima i dobrima koja
su navedena u tački 92.
97.
U Prilogu br. 7 dati su osnovni principi organizacije i sprovođenja kontrole.
Izveštaj o procenjenoj šteti

98.
Izveštaj o procenjenoj šteti izrađuje se u vidu elaborata u kome se daju tabele rezultata navedene u tački
79. ove metodologije. Uz svaku tabelu treba dati i odgovarajući komentar. Osim toga, iz izveštaja treba da
se vidi:
- vrsta uzroka štete (prema tački 39) i godina nastanka štete;
- osnovne karakteristike uzroka štete, kao što su: jačina zemljotresa, zatim prosečna visina vode i najviša
visina vode na poplavljenom području, kao i dužina zadržavanja izlivene vode, ako je u pitanju poplava,
dužina trajanja suše, stepen zagađenosti zemljišta, vode i vazduha i dužina trajanja, i slično;
- veličina zahvaćenog područja;
- broj ljudskih žrtava (nastradalih neposredno ili umrlih od povreda) prema polu, godinama starosti i
zanimanju; broj teže i lakše povređenih lica;
- broj lica obolelih usled vanrednih uslova života;
- broj domaćinstava i lica zahvaćenih elementarnom nepogodom;
- da li je bilo organizovane odbrane;
- da li je pružena pomoć u spasavanju stanovništva i materijalnih dobara, njihovom smeštaju i ishrani, i ko
je tu pomoć pružio;
- da li je bilo pojava epidemije, posebno kod stanovništva, a posebno kod stoke, jačih žarišta zaraznih
bolesti i mere koje su preduzete da bi se obolenja sprečila;
- da li je bilo potrebno izgraditi privremeni smeštaj i da li je to učinjeno;
- da li je bilo prekida u redovnom odvijanju privrednog i društvenog života, i za koje vreme;
- da li je bilo prekida u održavanju nastave i za koje vreme i da li se posle prekida nastava mogla produžiti
u svim školskim zgradama;
- da li je skupština opštine ili neki republički, odnosno pokrajinski organ, odnosno organizacija donela
odluku o otpisivanju nekih doprinosa (npr. otpis doprinosa iz dohotka zemljoradnika i drugih zanimanja), u
kojoj visini i za koje vreme;
- da li je bilo diferenciranja cena na selo i grad za globalnu procenu štete na zgradama u svojini građana,
ako nije, treba obrazložiti zašto nije;
- u izveštaju treba dati i sastav komisije, sa zanimanjima članova komisije, kao i ocenu o primeni
metodologije i o kvalitetu izvršenih procena šteta;
- ako je bila organizovana stručna kontrola procenjene štete (Prilog br. 7), u izveštaju treba dati i
rezultate, odnosno ocene te kontrole;
- u posebnom delu izveštaja treba za otklanjanje posledica šteta predložiti konkretne mere izražene u
finansijskim i naturalnim pokazateljima;
- u prilogu izveštaja treba dati obrazac "Prosečne cene za procenu štete" (Š-08), iz koga će se videti koje
su sve cene korišćene u proceni.
Prelazne i završne odredbe
99.
Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
100.
Danom stupanja na snagu ovog uputstva prestaje da važi Uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu
šteta od elementarnih nepogoda ("Službeni list SFRJ", br. 17/79).
OBRASCI I UPUTSTVA ZA EVIDENTIRANjE I PROCENU ŠTETA
Obrazac Š-01 Štete na građevinskom objektu
Obrazac Š-02 Štete na opremi društvene svojine
Obrazac Š-03 Štete na ostalim sredstvima i dobrima
Obrazac Š-04 Štete na nepokretnim kulturnim dobrima - objekti
Obrazac Š-05 Štete na nepokretnim kulturnim dobrima - predmeti
Obrazac Š-06 Štete na ostalim sredstvima, troškovi i indirektne štete u OUR-ima, zajednicama i DPZ
Obrazac Š-07 Pregled procenjenih šteta u organizacijama i zajednicama
Obrazac Š-08 Prosečne cene za procenu šteta
Obrazac Š-POM Obračun troškova za opravku oštećenog sredstva i utvrđivanje vrednosti spasenog
materijala
Tabele za procenu šteta:
Tabela Š-01/1 Globalna procena šteta na zgradama u svojini građana
Tabela Š-03/1 Globalna procena šteta na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvima
Obrazac Š-01
PROCENA ŠTETE
od ................... Š 0 1
Red. br. obrasca ....
<ŠTETE NA GRAĐEVINSKOM OBJEKTU
1. Podaci za jedinicu za koju se vrši procena
a) Naziv organizacije - zajednice
Ime i prezime vlasnika
b) Matični broj jedinstvenog registra
Redni broj jedinice u njemu
v) Vrsta organizacije - oblik udruživanja
g) Opština .................. Mesto ......................
Ulica i kućni broj
d) Delatnost (grana prema JKD)
2. Uzrok štete i godina nastanka
PODACI O OBJEKTU
3. LOKACIJA OBJEKTA
Opština
Mesto
Mesna zajednica
4. NAZIV I ŠIFRA OBJEKTA
(Iz Nomenklature objekata, a za objekte u svojini građana iz uputstva
za ovaj obrazac. Za objekte u izgradnji date su šifre 1910, 1920)
5. SVOJINA OBJEKTA
Društvena 1
Građana i građansko pravnih lica 2
6. GODINA IZGRADNjE OBJEKTA
7. GRAĐEVINSKA DOZVOLA
Ima 1
Nema 2
8. GRAĐEVINSKA VELIČINA OBJEKTA
Jedinica mere
Veličina
Upisuje se veličina oštećanog dela ili ukupna veličina
objekta prema Uputstvu za ovaj obrazac.
9. OŠTEĆENjE OBJEKTA
Oštećen 1
Uništen 2
10. KATEGORIJA OŠTEĆENjA ZGRADE
(prepiše se broj kategorije sa zgrade)
11. KONSTRUKCIJA ZGRADE
Skeletna konstrukcija 1
Tvrdi materijal 2
Slabi materijal 3
12. STANOVI - ukupno
Broj stanova
Korisna povrćina u m2
Broj domaćinstava u stanu
Broj lica u stanovima
13. OŠTEĆENI STANOVI
Broj stanova
Korisna povrćina u m2
Broj domaćinstava u stanu
Broj lica u stanovima
14. POVRŠINA POSLOVNOG PROSTORA u m2
15. IZNOS ŠTETE NA OBJEKTU u hilj. din.
(Podatak iz obračuna procene štete - tačka 8)
16. OSIGURANjE KOD ZOIL OD UZROKA KOJI JE IZAZVAO ŠTETU
Ima 1
Nema 2
PROCENA ŠTETE
Za uništeni ili oštećeni objekt
1. Građevinska veličina uništenog objekta (pit. 8 iz ovog obrasca)
2. Cena po jedinici mere, u hilj. din.
3. Nova vrednost uništenog objekta (1 dž 2) u hilj. din.
4. Iznos amortizacije (pitanje 3 dž %/100) u hilj. din.
5. Sadašnja vrednost uništenog objekta (3-4) u hilj. din.
6. Troškovi opravke oštećenog objekta, u hilj. din. (iz obrasca Š-POM)
7. Vrednost spašenog materijala, u hilj. din. (iz obrasca Š-POM)
8. Iznos štete (za uništeni objekat 5-7; za oštećeni objekat 6-7)

U ....................... Članovi komisije
Datum ................... 1. ..........................
2. ..........................
3. ..........................
UPUTSTVO ZA POPUNjAVANjE OBRASCA Š-01

Obrazac Š-01 služi za evidentiranje i procenu nastalih šteta na svim objektima u društvenoj svojini
građana i građanskih pravnih lica (u daljem tekstu: građani), osim za objekte koji su proglašeni kulturnim
dobrima, a za koje procenu štete vrše posebne komisije na obrascu Š-04.
Na pitanja u obrascu odgovara se na tri načina: upisivanjem odgovora na za to predviđenoj liniji;
zaokruživanjem broja, odnosno šifre pored tačnog odgovora i upisivanjem cifarskih podataka u za to
predviđena šifarska polja.
Pravilno upisan podatak je, na primer: /././95/ ili 7/2/5/0.
Za objekte u društvenoj svojini obrazac se popunjava u dva primerka.
Zaglavlje obrasca
U gornjem levom uglu upisuje se naziv uzroka štete za koju se vrši procena, a koji je naveden u poglavlju
Opis osnovnih pojmova i uzroka štete, tačka 39.
Redni broj obrasca upisuje se za objekte u društvenoj svojini u okviru organizacije udruženog rada, a za
objekte u svojini građana - u okviru mesne zajednice. Za jednu organizaciju ili mesnu zajednicu ne mogu
se naći dva obrasca sa istim rednim brojem.
a) Za radnu organizaciju upisuje se ceo naziv firme, a za osnovnu organizaciju udruženog rada i radnu
zajednicu naziv koji je uveden u sudski registar. Za ostale organizacije i zajednice navodi se puni naziv
koji je uveden u odgovarajući poseban registar, odnosno u akt o njihovom osnivanju.
Ako se obrazac popunjava za objekat u svojini građana, navodi se ime i prezime vlasnika, odnosno naziv
građanskog pravnog lica (udruženja građana, crkvena zajednica i sl.).
b) U šifarska polja upisuje se matični broj pod kojim se vodi ta organizacija u Jedinstvenom registru
organizacija i zajednica. Ako se šteta evidentira za zajednicu u sastavu organizacije - zajednice, pored
matičnog broja upisuje se i redni broj te jedinice pod kojim se ona vodi u pomenutom registru.
v) U šifarska polja upisuje se oblik u kome je organizacija organizovana i registrovana u sudski registar. U
Prilogu br. 1 navedene su sve vrste organizacija i oblici udruživanja, pa se iz tog spiska prenosi
odgovarajuća šifra u za to predviđena šifarska polja.
g) Upisuje se adresa vlasnika objekta i delatnost u okviru grane u koju je organizacija koja je pretrpela
štetu razvrstana prema Jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti.
Za uzrok štete upisuje se, u prva dva šifarska polja, šifra koja odgovara nazivu upisanom u gornjem levom
uglu. Kao godina nastanka upisuju se, u druga dva šifarska polja, zadnje dve cifre godine u kojoj je šteta
nastala.
Podaci o objektu
3. Lokacija objekta
Upisuje se naziv opštine, a u šifarska polja unosi se šifra opštine, koja sadrži i šifru republike, odnosno
autonomne pokrajine. Zatim se upisuje naziv mesta (naselja) i odgovarajuća šifra, kao i naziv mesne
zajednice i njena šifra. Za zgrade se upisuju još i ulica i broj. Sve šifre za lokaciju objekta obezbeđuje
statistika.
4. Naziv i šifra objekta
Za objekte društvene svojine upisuje se naziv objekta prema Nomenklaturi sredstava i drugih dobara
(Prilog br. 2). Na primer "silos" ili "staje za krupnu i sitnu stoku" i sl. U šifarska polja upisuje se šifra iz
Nomenklature koja je u prvom primeru pod brojem 1540, a u drugom pod 1610.
Od objekata u svojini građana evidentira se i procenjuje šteta na sledećim zgradama:
1810 Stambene zgrade m2
1814 Vikend-kuće m2
1610 Staje za krupnu i sitnu stoku m2
1550 Zgrade za smeštaj poljoprivrednih proizvoda i oruđa m2
1755 Ugostiteljske radnje m2
1771 Zanatske radnje m2
1799 Zgrade za druge poslovne namene m2
1899 Šupe, garaže, ostale zgrade, masivne ograde i podgrade m2
1060 Bunari i cisterne za vodu m2
Šifra za stambenu zgradu upisuje se ako polovinu površine zgrade ili više čine stanovi. Garaža koju koriste
stanari nije poslovni prostor.
5. Svojina objekta
Odgovor "društvena svojina" daje se za objekte u društvenoj i zadružnoj svojini.
Odgovor "svojina građana i građansko pravnih lica" daje se kako za objekte na kojima postoji pravo
svojine građana tako i za objekte u svojini crkve i drugih građanskih pravnih lica.
6. Godina izgradnje
Upisuju se tri zadnje cifre godine završetka izgradnje objekta prema dozvoli za upotrebu objekta ili prema
izjavi vlasnika ili drugih lica, a u krajnjem slučaju - prema oceni procenitelja šteta. Za objekte u izgradnji
upisuje se godina u kojoj se šteta desila. Za objekte na kojima su vršene veće rekonstrukcije, opravke i
dogradnje upisuje se godina u kojoj su izvršeni ti radovi.
7. Građevinska dozvola
Pozitivan odgovor na ovo pitanje daje se na osnovu dokumenta, tj. građevinske dozvole za gradnju
objekata koju je izdala nadležna služba skupštine opštine. Za objekte starijeg datuma odgovara se na
osnovu izjave vlasnika objekta ako ne poseduje pomenutu dozvolu.
8. Građevinska veličina objekta
Na predviđenu liniju upisuje se jedinica mere kojom se izražava veličina objekta, iz Nomenklature date u
Prilogu br. 2, a u šifarska polja upisuje se podatak o veličini objekta.
Za oštećene objekte upisuje se veličina oštećenog dela objekta. U slučaju zemljotresa, za oštećene zgrade
navodi se veličina cele zgrade. Za uništene objekte upisuje se veličina celog objekta. Veličina zgrade
iskazuje se u m2 korisne površine (JUS U.C2.100), a to je zbir podnih površina svih stanova, poslovnih
prostorija i zajedničkih prostorija, kojima se, zavisno od namene, obračunava stvarna površina (100%
podne površine) ili smanjena površina (npr. 75% površine). Prema tome, koeficijenti kojima se množe
podne površine delova zgrade sa raznim namenama su sledeći:
- stanovi, poslovne prostorije, stepeništa, transformatorske stanice,
perionice, kotlarnice, kao i staje, zgrade za smeštaj poljoprivrednih
proizvoda sa obrađenim zidovima i plafonima i sl. 1,00

- skloništa, garaže, konobe i slične prostorije sa obrađenim zidovima i
tavanicama, kao i lođe otvorene najviše sa dve strane

0,75
- prostorije za smeštaj goriva, vozno okno i mašinski prostor za lift i
slične prostorije s neobrađenim zidovima i tavanicama, na primer staje
u seoskim zgradama, pokrivene terase, sušionice za rublje, pokriveni
prolazi i pokriveni tremovi 0,50
- neobrađeni deo tavana čiji unutrašnji deo ima čistu visinu 2,0 m ili
više 0,35
- kao u prethodnoj alineji, samo visine manje od 2,0 m

0,20
- balkoni, nepokrivene terase i prohodni krovovi 0,25
- prodavnice, poslovne i slične prostorije, visine 4,0 m ili veće 1,50
Za poljoprivredne zgrade, kao što su svinjci, živinarnici, staje za konje i goveda i dr. obuhvata se površina
pod krovom, a ne uzimaju se ograđeni prostori koji nisu pod krovom.
Za objekte u izgradnji upisuje se veličina izgrađenog dela do momenta nastanka štete, a ne predviđena
veličina objekta.
9. Oštećenje objekta
Odgovor na ovo pitanje daje se na osnovu ocene komisije koja štetu procenjuje, a za štete od zemljotresa
i poplava velikih razmera - na osnovu kategorizacije oštećenja date u Prilogu br. 4. Oznaka "6" upisana na
samoj zgradi znači da je zgrada uništena, dok ostale oznake (1 do 5) znače da je oštećena.
Objekti koji nisu potpuno srušeni, a njihova opravka se ne isplati, smatraju se uništenim i zaokružuje se
oznaka "2".
10. Kategorija oštećenja zgrade
Na ovo pitanje odgovara se samo kad je izvršena kategorizacija oštećenja, i to prepisivanjem broja
kategorije koji je upisan na zgradi.
11. Konstrukcija zgrade
Odgovara se zaokruživanjem jedne od navedenih šifara prema vrsti konstrukcije zgrade, odnosno vrsti
materijala od koga su izgrađeni spoljni zidovi.
U zgrade sa skeletnom konstrukcijom svrstavaju se zgrade čiji je konstruktivni sistem od
armiranobetonskog ili čeličnog skeleta.
U zgrade od tvrdog materijala svrstavaju se zgrade čiji su noseći zidovi izgrađeni od opeke, kamena ili
montažnih elemenata. Tu spadaju i višespratnice koje nemaju kompletan skeletni sistem.
U zgrade od slabih materijala spadaju zgrade od ćerpiča ili naboja, od dasaka, pletera i drugih slabih
materijala.
12. Stanovi - ukupno
Kao odgovor na ovo pitanje daje se podatak o ukupnom broju i korisnoj površini stanova u oštećenim,
odnosno uništenim završenim zgradama i broj domaćinstava i lica u tim stanovima.
Korisna površina stanova je zbir površina podova svih prostorija u stanu obračunatih prema odredbama
JUS U.C2.100, pri čemu se primenjuju određeni koeficijenti, pa se uzima:
- za zatvorene prostorije i niše - stvarna površina podova, pa je
koeficijent 1,00
- za lođije - 75% površine, tj. ukupna površina se množi koeficijentom

0,75
- za pokrivene terase 0,50
- za balkone, otvorene terase, tremove i ravne prohodne krovove

0,25
Na pitanje o broju domaćinstava i lica odgovara se samo za stalno nastanjene stanove (tokom cele
godine), bez obzira na pravni osnov po kome domaćinstvo (lice) koristi stan.
13. Oštećeni stanovi
Kao odgovor na ovo pitanje unosi se podaci o broju i korisnoj površini oštećenih stanova koji se nalaze u
zgradi za koju se podnosi izveštaj. Ovaj podatak se mora razlikovati od odgovora na pitanje 12 ako u
zgradi nisu oštećeni svi stanovi.
Podaci o broju domaćinstava i broju lica daju se samo za stalno nastanjene oštećene stanove.
14. Površina poslovnog prostora
Za zgrade koje su u celosti namenjene za poslovne svrhe, kao odgovor na ovo pitanje unosi se podatak
koji je dat kao odgovor na pitanje 8.
Ako je oštećena zgrada koja ima i stanove i poslovne prostorije, kao odgovor se daje površina samo
oštećenog poslovnog prostora. Ako je zgrada uništena, u odgovoru se navodi površina celokupnog
poslovnog prostora koji se nalazio u konkretnoj zgradi.
Obračun korisne površine radnog dela i pomoćnih prostorija (magacini, hodnici, NjC) vrši se na isti način i
sa istim koeficijentima, kao i obračun korisne površine stanova.
15. Iznos štete na objektu
U šifarska polja određena za odgovor prenosi se, posle završene procene štete, podatak koji je na istom
obrascu upisan pod rednim brojem 8.
Procena štete
Visina štete na završenim i nezavršenim oštećenim objektima, kao i nezavršenim uništenim objektima
kako u društvenoj svojini tako i u svojini građana, utvrđuje se izradom predračuna troškova opravke za
dovođenje objekta u prvobitno stanje, na obrascu Š-POM. Za uništene objekte u društvenoj svojini štetu
predstavlja knjigovodstveni podatak o revalorizovanoj sadašnjoj vrednosti objekta. Za uništene zgrade u
svojini građana ovaj podatak se može proceniti. Procena se vrši na samom obrascu na sledeći način:
1) podatak o korisnoj površini uništene zgrade prenosi se iz odgovora na pitanje 8 sa prve strane obrasca;
2) cena mora odgovarati kvalitetu zgrade i njenoj lokaciji, a daje je opštinska komisija;
3) množenjem vrednosti površine i cene dobija se nova vrednost uništene zgrade;
4) stopa amortizacije preuzima se iz Priloga br. 3 i zavisi od godina starosti zgrade i godina verovatnog
trajanja zgrade;
5) iznos amortizacije utvrđuje se množenjem nove vrednosti stopom amortizacije i deljenjem sa 100.
Sadašnja vrednost predstavlja novu vrednost umanjenu za iznos amortizacije.
Ako od oštećenog ili uništenog objekta ima spasenog materijala, njegova vrednost se utvrđuje na obrascu
Š-POM. Taj iznos se izračunava po vrstama spasenog materijala, primenom ostvarenih cena ako je
izvršena prodaja materijala ili primenom prosečnih nabavnih cena u vreme nastanka štete na dotičnoj
opštini.
U tom slučaju iznos štete se izračunava tako što se za oštećene objekte troškovi opravke umanjuju za
iznos spasenog materijala, a za uništene objekte se za taj iznos umanjuje sadašnja vrednost objekta.
Obrazac Š-POM ima isti redni broj kao i obrazac na kome je evidentirano sredstvo za koje se vrši procena,
pa ga treba i priložiti uz taj obrazac. U obrascu Š-POM obračun se vrši u dinarima, a u obrazac Š-01
prenosi se izražen u hiljadama dinara.
Tabela Š-01/1
Procena štete od ... u godini ...
GLOBALNA PROCENA ŠTETA NA ZGRADAMA U SVOJINI GRAĐANA
Opština ........................
Vrsta zgrada ...................
------------------------------------------------------------------------------
-------------------------------
OŠTEĆENE- Ukupna Korisna površina zgrada Nova vrednost zgrada1)

Ukupna % Procenjena
UNIŠTENE korisna ------------------------------ u hilj. din.

nova oštećenja šteta
površina skeletne od od
---------------------------- vrednost u hilj.
zgrada konstru- tvrdog slabog kol. 3 dž kol. 4 dž kol. 5

dž u hilj. din. din.
u m2 kcije materijala materijala (cena) (cena)

(cena) (6+7+8) (pdž10:100)2)
------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------
1 2 3 4 5 6 7 8
9 10 11
------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------
Ukupno
Oštećene zgrade
1. kategorije
2.
3.
4.
5. kategorije
Uništene zgrade2)
------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------
1)
Primenjuju se odgovarajuće cene, prema vrsti zgrade i vrsti materijala
2)
Za uništene zgrade, poslednji red u koloni 11 treba da predstavlja sadašnju vrednost tih zgrada, a to je
podatak iz kolone 9, poslednji red, umanjen za amortizaciju.
Obrazac Š-POM nosi isti redni broj kao i obrazac na kome je evidentirano sredstvo za koje se vrši procena,
te ga uz taj obrazac treba i priložiti. Obračun se u obrascu Š-POM vrši u dinarima a u obrazac Š-01 se
prenosi izražen u hilj. dinara.
UPUTSTVO ZA GLOBALNU PROCENU ŠTETE NA TABELI Š-01/1 NA ZGRADAMA U SVOJINI GRAĐANA
Za globalnu procenu šteta, za sve vrste zgrada u svojini građana koristi se tabela Š-01/1, u koju se
upisuju rezultati obrade osnovnih obrazaca Š-01 Štete na građevinskom objektu, a zatim se rade
pripremni obračuni i globalna procena štete.
Obrada osnovnih obrazaca i svi obračuni u tabeli Š-01/1 treba, u principu, da se rade na sredstvima za
automatsku obradu podataka. Ako to nije moguće, treba primeniti takozvanu ručnu obradu.
Obrasci se najpre svrstavaju po opštinama, najnižim teritorijalnim jedinicama za koje se vrši obrada, a u
okviru opštine grupišu se prema vrsti zgrada, odnosno prema odgovoru na pitanje 4 iz obrasca Š-01, jer
se za svaku vrstu zgrade posebno iskazuju rezultati obrade i vrši procena šteta. Prema odgovorima na
obrascu formira se tabela.
Pretkolona se popunjava na osnovu odgovora na pitanje 10 - "Kategorija oštećenja". Zaglavlje kolona 2,
3, 4 i 5 popunjava se na osnovu pitanja 8 - "Građevinska veličina objekta", koje se u ovom slučaju
iskazuju kao korisna površina zgrade u m2 i na osnovu odgovora na pitanje 11 - "Konstrukcija zgrade".
U kolone 6, 7 i 8 unose se podaci koji se dobijaju množenjem površina iz kolona 3, 4 i 5 odgovarajućim
cenama, koje se, ako je obrada ručna, upisuju u zaglavlje konkretne tabele. Za svaku vrstu zgrada i svaku
vrstu materijala (od koga su zgrade sagrađene) opštinska komisija obezbeđuje odgovarajuće cene prema
tač. od 68. do 75. Jedinstvene metodologije. Zbir rezultata pomenutog množenja predstavlja novu
vrednost zgrada (kolona 9).
U kolonu 10 se za oštećene zgrade unose procenti oštećenja po kategorijama. Procente, koji predstavljaju
stepene oštećenja, obezbeđuje nadležna komisija za procenu šteta (Prilog br. 4).
U kolonu 11 unosi se procenjena šteta. Za oštećene zgrade ona se dobija množenjem nove vrednosti iz
kolone 9 procentom oštećenja iz kolone 10 i deljenjem dobijenog umnoška sa 100.
Za uništene zgrade, unosi se sadašnja vrednost u kolonu 11, a to je podatak iz kolone 9 umanjen za
amortizaciju. Iznos amortizacije utvrđuje se primenom prosečne stope amortizacije. Ako je obrada
podataka automatska, potrebno je utvrditi prosečnu starost svih zgrada, a to se postiže prebrojavanjem
zgrada po godinama izgradnje, što se mora rešiti programski. Ako obrada nije automatska, komisija za
procenu šteta procenjuje prosečnu starost zgrada. U oba slučaja stopa amortizacije se preuzima iz Priloga
br. 3. Iznos amortizacije dobija se množenjem podataka za porušene zgrade iz kolone 9 utvrđenom
stopom amortizacije i deljenjem sa 100. Za tako dobijen iznos umanjuje se nova vrednost (iz kolone 9) da
bi se dobila sadašnja vrednost, što predstavlja štetu ako su zgrade uništene.
Ako, na teritoriji za koju se vrši procena između gradskih i seoskih naselja, postoje znatne razlike u načinu
građenja i tehničkoj opremljenosti objekata, komisija za procenu šteta može odlučiti da se globalne
procene vrše odvojeno za gradska, a odvojeno za seoska naselja. U pripremi za obradu, obrazac Š-01
treba odmah, u okviru svake opštine, podeliti na dve grupe: seoska i gradska naselja.
Postupak u globalnoj proceni štete potpuno je isti za obe grupe naselja, samo što se za utvrđivanje nove
vrednosti koriste različite cene.
Ako se naselja podele na gradska i seoska mora se napraviti i sumar za celu opštinu, što znači da treba
izvršiti odgovarajuća sabiranja procena za gradska i seoska naselja. Na tabelama, u redu u koji se upisuje
naziv opštine, pored naziva treba napisati "grad", ili "selo" ili "ukupno".
Obrazac Š-02
PROCENA ŠTETE
od ................... Š 0 2
ŠTETE NA OPREMI DRUŠTVENE SVOJINE
b) Matični broj jedinstvenog registra organizacije - zajednice
Redni broj jedinice u njenom sastavu
g) Opština .................. Mesto ......................
d) Delatnost (šifra grane prema JKD)
3. LOKACIJA OPREME
Opština
Mesto
Mesna zajednica
Ulica i broj
4. NAZIV I ŠIFRA OPREME
5. INVENTARSKI BROJ
6. GODINA NABAVKE OPREME
7. OŠTEĆENjE OPREME
Oštećena 1
Uništena 2
8. TROŠKOVI OPRAVKE OŠTEĆENE OPREME u hilj. din.

9. REVALORIZOVANA SADAŠNjA VRENOST UNIŠTENE OPREME u hilj. din.
10. VREDNOST SPAŠENOG MATERIJALA u hilj. din.
11. PROCENjENA ŠTETA (kod oštećene opreme stavka 8 minus 10,
odnosno 9 minus 10 kod uništene opreme) u hilj. din
12. BROJ KOMADA (vidi uputstvo)
13. OSIGURANjE KOD ZOIL OD UZROKA KOJI JE IZAZVAO ŠTETE
Ima 1
Nema 2
Datum ................... 1. ..........................
2. ..........................
3. ..........................
OBRAčUN TROŠKOVA ZA OPRAVKU OŠTEĆENE OPREME
----------------------------------------------------------------------------
R. Opis radova potrebnih za opravku oštećene JM Količina Cena Vrednost
br. opreme i naziv spašenog materijala u din. u din.
(4 dž 5)
----------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5 6
----------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------

Obrazac Š-02 koriste organizacije i svi drugi korisnici društvenih sredstava za ocenu šteta na oštećenoj ili
uništenoj opremi. Ovaj obrazac se popunjava pojedinačno za svaku vrstu oštećenog ili uništenog sredstva
iz osnovnih grupa opreme definisanih prema Nomenklaturi osnovnih i drugih sredstava (Prilog br. 2).
Izuzetak se može učiniti samo kad je reč o velikom broju potpuno istih mašina koje imaju istu vrstu
oštećenja (npr. pomerene su samo iz ležišta i sl.), pa se tada za sve mašine može popuniti jedan obrazac.
Obrazac se popunjava u dva primerka.
Na pitanje u obrascu odgovara se na tri načina: upisivanjem odgovora na za to predviđenoj liniji;
zaokruživanjem broja, odnosno šifre pored tačnog odgovora i upisivanjem cifarskih podatka u za to
predviđena šifarska polja.
Pravilno upisan podatak je, na primer: 95 ili 7250.
Zaglavlje obrasca
objekte u svojini građana - u okviru mesne zajednice. Za jednu organizaciju ili mesnu zajednicu ne mogu
se naći dva obrasca sa istim rednim brojem.
a) Za radnu organizaciju upisuje se ceo naziv firme, a za osnovu organizaciju udruženog rada i radnu
zajednicu naziv koji je uveden u sudski registar. Za ostale organizacije i zajednice navodi se puni naziv
Ako se obrazac popunjava za objekat u svojini građana, navodi se ime i prezime vlasnika, odnosno naziv
građanskog pravnog lica (udruženja građana, crkvene zajednice i sl.).
organizacija i zajednica. Ako se šteta evidentira za jedinicu u sastavu organizacije - zajednice, pored
matičnog broja upisuje se i redni broj te jedinice pod kojim se ona vodi u Jedinstvenom registru
organizacija i zajednica.
v) U šifarska polja upisuje se oblik u kome je organizacija organizovana i registrovana u sudskom registru.
U Prilogu br. 1 navedene su sve vrste organizacije i oblici udruživanja, pa se iz tog spiska prenosi
g) Na odštampane linije upisuje se adresa vlasnika objekta.
d) Upisuje se delatnost u okviru grane u koju je organizacija koja je pretrpela štetu razvrstana prema
Jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti.
Za uzrok štete upisuje se, u prva dva cifarska polja, šifra koja odgovara nazivu upisanom u gornjem levom
uglu. Kao godina nastanka upisuju se, u druga dva cifarska polja, zadnje dve cifre godine u kojoj je šteta
nastala.
3. Lokacija opreme
Upisuje se naziv opštine, a u cifarska polja unosi se šifra opštine koja sadrži i šifru republike, odnosno
autonomne pokrajine. Zatim se upisuje naziv mesta (naselja) i odgovarajuća šifra, pa naziv mesne
zajednice i njena šifra. Za zgrade se upisuju još i ulica i broj. Sve šifre za lokaciju objekta obezbeđuje
statistika.
4. Naziv i šifra opreme
Odgovor se daje upisivanjem pravog naziv opreme koja je, prema oceni komisije, oštećena ili uništena, a
razvrstana je u kategorije prema Nomenklaturi osnovnih i drugih sredstava (Prilog br. 2).
5. Inventarski broj
Prepisuje se broj sa inventarske tablice mašine, odnosno uređaja. Ako se na istom obrascu šteta
procenjuje za veći broj mašina - uređaja, upisuje se inventarski broj prve mašine.
6. Godina nabavke sredstva
Upisuje se godina kad je sredstvo nabavljeno. Ako se na istom obrascu procenjuje šteta za veći broj
mašina - sredstava, upisuje se godina nabavke prve mašine - sredstva.
7. Oštećenje opreme
Odgovor se daje zaokruživanjem šifre 1 ili 2, prema oceni komisije za procenu šteta.
8. Troškovi opravke oštećene opreme
U tabeli na drugoj strani obrasca treba obračunati troškove za opravku oštećenog sredstva, tako da se za
svaku vrstu radova i materijala navedu potrebne količine i prosečne cene koje važe u vreme nastanka
procene šteta na području dotične opštine. Ako se rad iskazuje izdvojeno, obračun se vrši u norma
časovima, po cenama koje su važile u vreme nastanka štete. Troškovi se obračunavaju u dinarima, a pri
upisivanju odgovora na ovo pitanje, zaokružuje se na hiljade dinara.
9. Revalorizovana sadašnja vrednost uništene opreme
Ako je oprema sasvim uništena, unosi se podatak o njenoj sadašnjoj revalorizovanoj vrednosti iz
knjigovodstvene evidencije.
10. Vrednost spasenog materijala
Ako se spase neki materijal ili oštećeni deo uništenog ili oštećenog sredstva i može se upotrebiti ili
prodati, komisija procenjuje, u nastavku tabele na drugoj strani obrasca, vrednosti spasenog materijala
(količine dž cena) i dobijeni rezultat unosi u obrazac kao odgovor na pitanje 10.
11. Procenjena šteta
Iznos procenjene štete za oštećenu opremu (pitanje 11) jednak je iznosu troškova opravke (pitanje 8) ako
spasenog materijala nema. U protivnom, iznos štete jednak je razlici koja se dobija iz odgovora na pitanje
8 i 10. Isto važi i pri iskazivanju štete za uništenu opremu, s tim što je šteta ili jednaka cifri kod pitanja 9
ili je kod tačke 11. manja za vrednost spasenog materijala (pitanje 10).
12. Broj komada
Upisuje se broj oštećenih, odnosno uništenih mašina - uređaja koji imaju istu vrstu oštećenja i za koje je
šteta procenjena zbirno na jednom obrascu.
Obrazac Š-03
PROCENA ŠTETE
od ................... Š 0 3
<ŠTETE NA OSTALIM SREDSTVIMA I DOBRIMA
b) Matični broj jedinstvenog registra organizacije - zajednice
g) Opština .................. Mesto ......................
3. Lokacija sredstva: Opština ............ Mesto .........
Mesna zajednica
Ulica i broj
Osigurano 1
Neosigurano 2
Tabela 1. PROCENjENE ŠTETE PO GRUPAMA SREDSTAVA
------------------------------------------------------------------------------
----
R. Vrsta i naziv sredstava Šifra JM Količina Šteta u hilj. din.

na
br. -------------------
----------------------
oštećenih uništenih oštećenim

uništenim
sredstava sredstava sredstvima

sredstvima
------------------------------------------------------------------------------
----
1 2 3 4 5 6 7 8
------------------------------------------------------------------------------
----
I. SREDSTVA U DRUŠTVENOJ SVOJINI I SVOJINI GRAĐANA
1. ZEMLjIŠTE dždždž dždždž
Poljoprivredno zemljište 0100 ha
obradivo 0110 ha
ostalo 0120 ha
Šumsko zemljište 0200 ha
GraĐevinsko zemljište 0300 ha
Ostalo zemljište 0400 ha
2. DUGOGODIŠNjI ZASADI dždždž dždždž
Voćnjaci 3810 ha
Vinogradi 3820 ha
Hmeljarnici 3830 ha
Zasadi u izgradnji 3890 ha
3. ŠUME I DIVLjAČ dždždž dždždž

Šume 4100 ha
šume lišćara 4110 ha
šume četinara 4120 ha
Divljač 4200 kom.
4. STOČNI FOND dždždž dždždž
Konji, mule, mazge i magarci 5910 grla
Goveda i bivoli - ukupno 5920 grla
za priplod 5921 grla
ostalo 5922 grla
Svinje - ukupno 5930 grla
ostalo 5932 grla
Ovce i koze 5940 grla
ostalo 5942 grla
Živina 5950 kom.
Košnica pčela 5960 br. košn.
Riba 5970 tona
5. OBRTNA SREDSTVA dždždž dždždž
Sirovine i materijal 6100 hilj. din. dždždž dždždž
Poluproizvodi i nedovršena
proizv. 6200 hilj. din. dždždž dždždž
Tekuća poljoprivredna proizv. 6300 tona
žitarice 6310 tona
industrijsko bilje 6320 tona
povrtarsko bilje 6330 tona

stočno krmno bilje 6340 tona
livade i pašnjaci 6350 tona
rasadnici 6360 tona
voće 6370 tona
grožđe 6380 tona
ostalo 6390 tona
Gotovi proizvodi 6400 hilj. din. dždždž dždždž
Trgovačka roba i sitan inv. 6500 hilj. din. dždždž dždždž
II. SREDSTVA I DOBRA U SVOJINI GRAĐANA dždždž dždždž
6. OPREMA dždždž dždždž
Mašine i uređaji1) 2400 kom.
Teretna, motorna i priključna
vozila 2600 kom.
Alat, sprave i poslovni inv. 2700 kom.
Ostala oprema 2800 kom.
7. DOBRA U DOMAĆINSTVU dždždž dždždž
Motorna putnička vozila 7210 kom.
Nameštaj 7220 kom.
Aparati i dr. predmeti 7230 kom.
8. OSTALA DOBRA 8000 hilj. din. dždždž dždždž
9. INDIREKTNE ŠTETE 9600 hilj. din. dždždž dždždž
------------------------------------------------------------------------------
----
1)
Obuhvata štete 2300 - 2500
Datum ................... 1. ..........................

2. ..........................
3. ..........................
Tabela 2. KOLIČINE OŠTEĆENIH I UNIŠTENIH SREDSTAVA I PROCENjENE ŠTETE
------------------------------------------------------------------------------
----------
R. Vrsta i naziv sredstava Šifra JM Količina Cena Šteta u hilj.

din. na
br. -------------------
---------------------
oštećenih uništenih oštećenim

uništenim
sredstava sredstava sredstvima

sredstvima
------------------------------------------------------------------------------
----------
1 2 3 4 5 6 7 8
9
------------------------------------------------------------------------------
----------
------------------------------------------------------------------------------
----------

Na obrascu Šteta na ostalim sredstvima i dobrima (Š-03) evidentiraju se i procenjuju štete na sredstvima i
dobrima u društvenoj svojini i svojini građana. Za sredstva i dobra u društvenoj svojini obrazac se
popunjava u dva primerka. U prvom delu ovog obrasca (poglavlje I tabela 1) iskazuju se štete na
zemljištu, dugogodišnjim zasadima, šumskom i stočnom fondu, obrtnim sredstvima u društvenoj svojini i
svojini građana, dok se u drugom delu obrasca (poglavlje II tabele 1) iskazuju štete samo na sredstvima i
dobrima u svojini građana, i to: za opremu, dobra u domaćinstvu, ostala dobra i indirektne štete. Štete na
opremi, troškovi i indirektne štete u društvenoj svojini iskazuju se na obrascima Š-02 i Š-06.
Pre procene štete sredstva i dobra treba grupisati na osigurana i neosigurana kod ZOIL (zajednica
osiguranja imovine i lica) od uzroka koji je izazvao štetu. Za svaku od tih grupa popunjava se poseban
obrazac, s tim što se mora zaokružiti jedna od odgovarajućih šifara upisanih iznad tabele 1.
U zaglavlju obrasca popunjavaju se podaci identifikacije za jedinicu za koju se iskazuje šteta, šifra i godina
nastanka uzroka štete. U tabeli 1 iskazuje se količina oštećenih i uništenih sredstava i procenjene štete po
vrstama sredstava datih u pretkoloni, dok se u tabeli 2, na osnovu naturalnih pokazatelja za oštećena i
uništena sredstva, vrši obračun štete. Sredstva potrebna za izvršenje odgovarajućih radova na oštećenim
sredstvima utvrđuju se u pomoćnom obrascu (Š-POM), u kome se utvrđuje i vrednost spasenog
materijala.
Zaglavlje obrasca
Redni broj obrasca upisuje se za sredstva u društvenoj svojini u okviru organizacije udruženog rada, a za
sredstva u svojini građana - u okviru mesne zajednice. Za jednu organizaciju ili mesnu zajednicu dva
obrasca ne mogu biti pod istim radnim brojem.
1) Podaci za jedinicu za koju se vrši procena
zajednicu - naziv koji je uveden u sudski registar. Za ostale organizacije i zajednice navodi se puni naziv
Ako se obrazac popunjava za sredstva u svojini građana, navodi se ime i prezime vlasnika, odnosno naziv
građanskog pravnog lica (udruženje građana, crkvene zajednice i sl.).
organizacije i zajednica. Ako se šteta evidentira za jedinicu u sastavu organizacije - zajednice, pored
matičnog broja upisuje se i redni broj te jedinice pod kojim se ona vodi u pomenutom registru.
U Prilogu br. 1 navedene su sve vrste organizacija i oblici udruživanja, pa se iz tog spiska prenosi
g) Upisuje se adresa vlasnika sredstva.
2) Uzrok štete i godina nastanka
uglu. Kao godina nastanka upisuju se, u druga dva cifarska polja, zadnje dve cifre godine u kojoj je šteta
nastala.
3) Lokacija sredstva
Upisuje se naziv opštine, a u šifarska polja unosi se šifra opštine koja sadrži i šifru republike, odnosno
autonomne pokrajine. Zatim se upisuje naziv mesta (naselja) i odgovarajuća šifra, pa naziv mesne
zajednice i njena šifra. Za zgrade se upisuju još i ulica i broj. Sve šifre za lokaciju sredstava obezbeđuje
statistika.
Postupak u obračunavanju šteta
Obračun štete na svim sredstvima vrši se na jedinstven način, prema opštim principima datim u tač. od
43. do 53. Jedinstvene metodologije.
Za sredstva u društvenoj svojini koriste se knjigovodstvena i druga evidencija kojom se raspolaže u
organizacijama i zajednicama.
Za sredstva u svojini građana u principu se vrše procene, ali u određenim slučajevima mogu se koristiti i
neki podaci iz evidencije kojom raspolaže društveni sektor (normativi, amortizacione stope i slično).
Tabela 1.
U ovu tabelu prenose se podaci iz odgovarajućih kolona tabele 2, u kojoj se sredstva grupišu prema
nomenklaturi datoj u pretkoloni tabele 1. Podaci o količini oštećenih i uništenih sredstava iskazuju se u
jedinici mere datoj u koloni 1 tabele 1, bez obzira na to što se u tabeli 2, radi obračuna šteta, za neka
sredstva mogu koristiti i druge jedinice mere.
Tabela 2.
U tabelu 2 unose se pojedinačno sva sredstva oštećena ili uništena za koja se vrši procena štete. Sva
sredstva koja pripadaju istoj grupi upisuju se jedno za drugim, kako bi se po izvršenoj proceni lako mogli
sabrati podaci za jednu grupu sredstava i tako grupisani preneti u tabelu 1 ovog obrasca.
Za svako oštećeno i uništeno sredstvo upisuju se podaci o oštećenim, odnosno uništenim količinama, koji
se zbog potrebe obračuna štete mogu iskazati u dve jedinice mere. Zbog toga su u kolonama 4, 5, i 6 ove
tabele predviđena dva reda. Po pravilu, za sva sredstva se pre svega iskazuju količine u jedinici mere koja
je odštampana u koloni 1 tabele 1. Ako u ovoj jedinici mere nije moguće obračunati iznos štete, podaci u
drugoj jedinici mere na osnovu kojih se vrši obračun štete unose se u drugi red kolona 4, 5 i 6. U kolonu 7
unosi se cena koja je važila u vreme nastanka štete, i to za onu jedinicu mere prema kojoj se vrši obračun
štete.
U tabeli 2, direktnim množenjem količina i cena, obračunava se iznos šteta samo na uništenim sredstvima,
pod uslovom da nema spasenog materijala. Međutim, ako postoji spaseni materijal (čija se vrednost
obračunava u obrascu Š-POM), tu vrednost dobijenu množenjem količina i cena, treba umanjiti za iznos
vrednosti spasenog materijala. To znači da se taj obračun mora izvršiti van tabele 2 pa za to treba koristiti
obrazac Š-POM.
Iznos štete obračunava se na oštećenim sredstvima, odnosno obračun troškova potrebnih za dovođenje
oštećenog sredstva u prvobitno stanje vrši se na obrascu Š-POM, na kome se obračunava i spaseni
materijal. Obračunata vrednost u koloni 8 obrasca Š-POM umanjuje se za vrednost spasenog materijala i
upisuje se u kolone 8 ili 9 u tabeli 2 na obrascu Š-03, zavisno od toga da li je šteta procenjena za
oštećeno ili uništeno sredstvo.
Korišćenje obrasca Š-POM
U obrazac Š-POM treba preneti, iz tabele 2 obrasca Š-03, redni broj sredstva, a u kolonu 2, umesto naziva
sredstva, upisati "oštećeno", odnosno "uništeno", što zavisi od toga za koje se sredstvo radi obračun, dok
se u kolonu 3 prenosi šifra sredstva. U koloni 4, za oštećeno sredstvo poimenično navesti svaku vrstu rada
koja se predviđa radi opravke, kao i svaki potreban materijal, ako on već nije obuhvaćen u pozicijama
radova. Za svaku navedenu tačku u koloni 4 i u kolonama od 5 do 7 treba uneti odgovarajuće podatke, a
u kolonu 8 - rezultate množenja vrednosti kolona 6 i 7.
U istoj tabeli obračunava se i vrednost spasenog materijala, a posle toga se vrši konačni obračun štete. Za
konačni obračun štete treba, preko kolona 2, 3 i 4, napisati Procenjena potrebna sredstva za opravku a
zbir vrednosti, obračunatih po pozicijama radova i vrstama materijala i prepisati u kolonu 8. Zatim se u
sledećem redu piše: "spaseni materijal" a u kolonu 8 - njegova ukupna vrednost. Pošto se vrednost
spasenog materijala oduzme od gornjeg iznosa dobija se "procenjena šteta" i taj se podatak prenosi u
kolonu 8 tabele 2, pored odgovarajućeg rednog broja sredstva.
Za uništeno sredstvo upisuje se redni broj tog sredstva iz tabele 2 obrasca Š-03, u kolonu 2 - reč
"uništeno", a kolonu 3 - njegova šifra. Ako se podatak o vrednosti uništenog sredstva prenosi iz
knjigovodstva, onda se u kolonu 8 prenese njegova revalorizovana sadašnja vrednost. Za sredstva u
svojini građana treba na ovom obrascu utvrditi njihovu nabavnu vrednost množenjem odgovarajućih
količina i cena. Ako sredstvo može da zastareva, pa je zakonom predviđeno obračunavanje amortizacije,
potrebno je i tu amortizaciju obračunati i oduzeti je od nabavne vrednosti i na taj način utvrditi sadašnju
vrednost.
Posle toga obračuna se vrednost spasenog materijala, pa se na isti način kao za oštećeno sredstvo utvrdi
"procenjena šteta", koja se upisuje u kolonu 9 tabele 2, ispred odgovarajućeg rednog broja sredstava.
Obrazac Š-POM ima isti redni broj kao i obrazac na kome je evidentirano sredstvo za koje se vrši procena,
pa ga treba i priložiti uz taj obrazac.
I. Sredstva u društvenoj svojini i sredstva u svojini građana 1. Zemljište
Usled dejstva uzroka štete, zemljište se može privremeno ili trajno onesposobiti za dalju upotrebu.
Privremeno onesposobljeno, odnosno oštećeno zemljište je zemljište koje se dodatnim ulaganjima može
obnoviti za namenu kojoj je služilo pre nastanka oštećenja. Trajno onesposobljenim, odnosno uništenim
zemljištem (retka pojava) smatra se zemljište kome je odnesen gornji sloj sve do geološke podloge ili je
to zemljište nasuto ili natopljeno štetnim materijama i slično, pa se takva oštećenja ne mogu otkloniti.
Iznos štete na zemljištu obračunava se tako što se za oštećeno i uništeno zemljište najpre utvrdi površina
u hektarima, po kategorijama korišćenja. Podaci o površini unose se u tabelu 2 (kolone 5 i 6) obrasca Š-
03. Za uništene površine, primenom odgovarajuće tržišne cene za 1 1dža, obračunava se vrednost tog
zemljišta, što istovremeno predstavlja i iznos štete, koji se upisuje u kolonu 9.
Iznos štete za oštećeno, odnosno privremeno onesposobljeno zemljište utvrđuje se na obrascu Š-POM, uz
detaljan obračun materijalnih ulaganja i radova potrebnih da se ovo zemljište dovede u prvobitno stanje.
2. Dugogodišnji zasadi
Oštećenim dugogodišnjim zasadom smatra se svaki zasad koji je pretrpeo oštećenje u stepenu u kome su
potrebna dodatna ulaganja da bi se osposobio za proizvodnju (uništen je deo stabla ili čokota, oštećene
su grane ili je u pitanju manji obim uništenja od insekata, gusenica i dr.).
Uništenim dugogodišnjim zasadom smatra se zasad oštećen u celini, koji, ni uz kakva dodatna ulaganja,
nije mogućno osposobiti za proizvodnju.
Iznos štete na oštećenim i uništenim dugogodišnjim zasadima obračunava se tako što se najpre utvrde
površine pod pojedinim vrstama zasada i na tim površinama oceni broj stabala, odnosno čokota. Podaci o
površinama i broju stabala, odnosno čokota, unose se u tabelu 2 (kolone 5 i 6), a svi obračuni se vrše na
obrascu Š-POM.
Za oštećene dugogodišnje zasade, ako se može utvrditi procent oštećenja, u obrazac Š-POM, prenosi se
odgovarajuća količina (stabala, čokota) iz tabele 2 i pomnoži cenom, a rezultat množenja upiše u kolonu
8. Zatim se ta vrednost pomnoži odgovarajućim procentom oštećenja i podeli sa 100. Dobijena vrednost
predstavlja štetu i prepisuje se u kolonu 8 tabele 2. Za oštećenje zasada u društvenom sektoru štete se
utvrđuju primenom procenta oštećenja na revalorizovanu nabavnu vrednost. Kad nije moguće na
jedinstven način utvrditi procent oštećenja zasada, u obrascu Š-POM detaljno se obračunavaju materijalna
ulaganja i rad, potrebni za dovođenje zasada u prvobitno stanje.
Za uništene dugogodišnje zasade u društvenoj svojini koriste se knjigovodstveni podaci o njihovoj
revalorizovanoj sadašnjoj vrednosti. Međutim, u proceni iznosa štete na tim sredstvima u svojini građana
procenjuju se količine uništenih sredstava koje se može prosečnim cenama po vrstama zasada, na
obrascu Š-POM, i tako se utvrđuje njihova nabavna vrednost.
Na tu procenjenu vrednost, zavisno od godina starosti, primenjuje se stopa amortizacije koja važi za ta
sredstva u društvenoj svojini. Dobijeni iznos oduzima se od procenjene nove (nabavne) vrednosti i dobija
se konačan iznos štete, koji se prenosi u tabelu 2 (kolona 9), pod uslovom da nema spasenog materijala.
Ako postoji spaseni materijal, njegova vrednost se mora oduzeti od vrednosti konačnog obračuna i tek
onda upisati u tabelu obrasca Š-03.
Ako uslovi ne omogućuju detaljnu procenu štete po vlasnicima, potrebno je vršiti globalnu procenu. Ona
se zasniva na utvrđivanju ukupnih zemljišnih površina pod pojedinim vrstama zasada na području
zahvaćenom štetom. Kao osnova za ocenu tih podataka treba da posluži katastarska dokumentacija u
opštini i dokumentacija kojom raspolažu statistički organi. Ocenjeni naturalni pokazatelji (površina, u ha, i
broj stabala, odnosno čokota) za oštećene i uništene dugogodišnje zasade (po vrstama), upisuju se u
tabelu 2 (kolone 5 i 6). Dalji postupak pri obračunu iznosa štete bio bi isti kao i pri detaljnoj proceni.
3. Šume i divljač
Za obračun štete na šumskom fondu najpre treba utvrditi površine, u hektarima, pod šumom lišćara i
četinara, a zatim drvnu masu, u m3 po sortimentima oštećenog i uništenog šumskog fonda.
Za oštećeni šumski fond potrebno je utvrditi procent oštećenja fonda, kao i vrednost oštećene drvne mase
po sortimentima, u važećim cenama za neoštećene sortimente. Iznos štete na oštećenom šumskom fondu
utvrđuje se na taj način što se količine oštećene drvne mase po sortimentima pomnože odgovarajućim
cenama, pa se tako dobijene vrednosti pomnože procentom oštećenja i podele sa 100. Krajnji iznos iz tog
obračuna predstavlja vrednost štete na oštećenom šumskom fondu.
Za uništeni šumski fond vrednost se utvrđuje na isti način kao i vrednost oštećenog šumskog fonda.
Vrednost uništenog šumskog fonda utvrđena na taj način istovremeno predstavlja i štetu ako nema
spasenog materijala. Međutim, ako se sva uništena drvna masa ili neki njen deo može koristiti kao
ogrevno drvo ili za neke druge svrhe, potrebno je utvrditi njenu vrednost i za taj iznos umanjiti utvrđenu
vrednost uništene drvne mase, odnosno šumskog fonda.
Šteta na uništenoj divljači obračunava se tako što se ocenjeni broj uništene divljači (po vrstama) pomnoži
cenama po kojima se naplaćuju odstreli pojedinih vrsta divljači, pa se taj iznos umanjuje za vrednost
spasenog materijala (kože, mesa i dr.).
4. Stočni fond, živina i riba
Pri proceni šteta na stočnom fondu, živini i ribi, po pravilu se javljaju samo štete na uništenim sredstvima.
Podaci o broju i težini stoke i živine, za društveni sektor, po vrstama i kategorijama, preuzimaju se iz
knjigovodstvene evidencije i unose u tabelu 2 (kolona 6). Primenom odgovarajućih cena po vrstama i
kategorijama stoke obračunava se iznos štete. Za svakog individualnog proizvođača potrebno je na licu
mesta utvrditi broj uginule stoke, po vrstama i kategorijama. Za svaku vrstu stoke, po kategorijama,
utvrđuje se prosečna težina, pa se primenom odgovarajućih cena za 1 kg žive mere, obračunava iznos
štete.
Vrednost spasenog materijala obračunava se tako što se utvrde količine po vrstama iskorišćenog ili
prodatog materijala, koje se množe ostvarenim cenama u slučaju prodaje ili utvrđenim prosečnim cenama
u slučaju korišćenja spasenog materijala.
Pri obračunu štete u ribarstvu, procenjuje se ukupna količina uginulih riba (po vrstama) pa se, primenom
odgovarajućih prosečnih cena, obračunava iznos štete.
5. Obrtna sredstva
Štete na obrtnim sredstvima u društvenoj svojini procenjuju se na osnovu sprovedenog inventarisanja,
dok se štete na obrtnim sredstvima u svojini građana procenjuju uvidom na licu mesta.
U principu, štete na ovim sredstvima obračunavaju se tako što se podaci o količinama oštećenih i
uništenih zaliha (sirovine, reprodukcioni materijal, gotovi proizvodi, poluproizvodi, trgovinska roba,
inventar i sl.) upisuju u tabelu 2 (kolone 5 i 6), pa se, primenom odgovarajućih cena, obračunava iznos
štete na uništenim zalihama i upisuje u tu tabelu (kolona 9). Međutim, za oštećene zalihe bilo da se iznos
šteta utvrđuje primenom procenjenog procenta oštećenja na vrednosti zaliha ili se vrši detaljan obračun
materijalnih ulaganja i rada, potrebnih za dovođenje oštećenih zaliha u prvobitno stanje, koristi se obrazac
Š-POM. Ocenjeni iznos troškova obračunat na taj način predstavlja iznos štete na oštećenim zalihama.
Iznos štete uništenih količina zaliha u društvenoj svojini jednak je knjigovodstvenoj vrednosti, dok je iznos
štete uništenih zaliha u svojini građana jednak umnošku količina procenjenih uništenih zaliha i
odgovarajućih cena.
Štete na obrtnim sredstvima u svojini građana procenjuju se: za sirovine, reprodukcioni materijal i gotove
proizvode kod zemljoradnika (seme, đubrivo, stočna hrana, zatim proizvodi ratarstva, vinogradarstva i
dr.), za sirovine, materijal i gotove proizvode kod zanatlija, kao i za zalihe trgovinske robe u individualnim
trgovinskim i ugostiteljskim radnjama. Šteta se obračunava za svaki proizvod pojedinačno. U zalihe
gotovih proizvoda ubrajaju se i svi vidovi ljudske hrane.
Ako se određena količina oštećenih i uništenih obrtnih sredstava može iskoristiti za sopstvene potrebe ili
se može realizovati na tržištu, potrebno je, primenom odgovarajućih cena, u obrascu Š-POM obračunati
vrednost te robe (spaseni materijal) i za dobijeni iznos umanjiti procenjene štete pre prenošenja u tabelu
2.
Štete u tekućoj poljoprivrednoj proizvodnji obuhvataju štete u ratarskoj proizvodnji (žitarice, industrijsko
bilje, povrtarsko bilje, stočno krmno bilje, livade i pašnjaci), zatim u rasadnicima, voćnjacima, vinogradima
i ostaloj poljoprivrednoj proizvodnji. Te štete odnose se na useve u ratarskoj proizvodnji i na rod voćnjaka
i vinograda, a ne na oštećena i uništena voćna stabla i čokote vinove loze, za koje se štete procenjuju na
ovom obrascu u grupi dugogodišnjih zasada.
Pri ocenjivanju štete na tekućoj poljoprivrednoj proizvodnji u ratarstvu bitno je utvrditi da li je na
oštećenim i uništenim površinama pod usevima moguće obaviti novu setvu istih ili drugih kultura u toku
proizvodne godine. Ako se na istom zemljištu može posejati nova kultura, štetu predstavlja uložen rad i
seme kulture koja je uništena. Ako ne može da se zaseje nova kultura, onda se u proceni štete postupa
kao što je objašnjeno u daljem tekstu.
Komisija za procenu šteta najpre utvrđuje površine pod pojedinim usevima, i to u hektarima. Zatim
ocenjuje mogući i izgubljeni prinos ratarskih useva i plodova voćnjaka i vinograda. Za oštećene useve
procenjuje se mogući prinos useva koji je pretrpeo oštećenje. Taj procenjeni prinos oduzima se od
trogodišnjeg proseka prinosa istog useva na području za koje se vrši procena. Dobijena razlika predstavlja
izgubljeni prinos koji, pomnožen odgovarajućim cenama, predstavlja iznos štete. Ako ima dodatnih
ulaganja (materijala i rada) da bi se ostvario procenjeni mogući prinos, pri utvrđivanju štete treba imati na
umu i ove troškove. Ako je oštećenje započete proizvodnje, delimično pa se uz dodatna ulaganja
(preoravanje, presejavanje, dosejavanje i sl.) ona može popraviti, odnosno dovesti u prvobitno stanje,
iznos štete na toj proizvodnji jednak je vrednosti tog ulaganja.
Pošto se od oštećene i uništene tekuće poljoprivredne proizvodnje neke količine materijala mogu iskoristiti
(spasti), potrebno je da se na obrascu Š-POM obračuna njihova vrednost i tim iznosom umanji obračunata
šteta.
Za uništene useve štetu predstavlja prosečni trogodišnji prinos tog useva. Taj prinos treba pomnožiti
odgovarajućim cenama koje su važile u vreme nastanka štete i dobijeni iznos umanjiti za procenjene
nerealizovane troškove zaštite, đubrenja, berbe, žetve, vršidbe, transporta i druge troškove koji bi se javili
u vezi sa ubiranjem prinosa da usev nije uništen. Ako je usev uništen u jesen, štetu čine ulaganja u
jesenju setvu, pošto se u proleće zasejava druga kultura.
U uslovima koji ne omogućavaju detaljnu procenu štete na tekućoj poljoprivrednoj proizvodnji u svakom
gazdinstvu, moguće je vršiti globalnu procenu štete. Ona bi se zasnivala na oceni površina pod pojedinim
usevima i vrstama voća o grožđa za celo područje zahvaćeno uzrokom štete. Kao osnova za ocenu tih
podataka treba da posluži katastarska dokumentacija i dokumentacija kojom raspolažu statistički organi.
Način obračuna iznosa štete pri globalnoj proceni bio bi isti kao i za pojedinačne (detaljne) procene, s tim
što se naturalni pokazatelji procenjuju za celokupno područje zahvaćeno uzrokom štete.
II. Sredstvo i dobra u svojini građana 6. Oprema
Procenom se obuhvataju sve mašine i uređaji, teretna i motorna priključna vozila i druga oprema
navedena u pretkoloni tabele 1, koji služi za obavljanje neke delatnosti sredstvima u svojini građana
(poljoprivreda, zanatstvo, ugostiteljstvo, saobraćaj i trgovina). Ova grupa ne obuhvata putničke
automobile, čamce i manje brodice jer su svrstani u grupu "Dobra u domaćinstvu".
U tabeli 2 unosi se poimenice svako sredstvo rada koje je pretrpelo štetu. U kolone 4, 5 i 6 upisuje se broj
komada, a u kolonu 7 - cena za komad uništene opreme, dok se u kolone 8 i 9 upisuje procenjena šteta.
Za oštećenu opremu iznos štete se procenjuje u visini troškova opravke, a za uništenu opremu - u visini
njene sadašnje vrednosti. Sadašnja vrednost uništene opreme koja se više ne proizvodi i za koju ne
postoji cena u vreme nastanka štete, procenjuje se i primenom cena po kojima bi se svako sredstvo
moglo prodati pre nastanka štete.
7. Dobra u domaćinstvu
Obuhvataju se i procenjuju štete na putničkim automobilima, motociklima, biciklima, čamcima, nameštaju,
aparatima za domaćinstvo, TV prijemnicima, radio-aparatima i drugoj opremi (pribor za jelo, posteljina,
odeća i sl.).
Štete na vozilima, muzičkim instrumentima, mašinama za pranje sudova, zamrzivačima i drugim skupim
uređajima procenjuju se isključivo na osnovu prijave vlasnika.
Za oštećena motorna vozila i predmete u domaćinstvu šteta se obračunava u iznosu troškova potrebnih za
njihovu opravku.
Za uništena motorna vozila i predmete u domaćinstvu procena štete obračunava se u iznosu njihove
sadašnje vrednosti (vrednost u vreme nastanka štete). Pri tom se za sredstva veće vrednosti (više od
50.000 dinara) obračunava sadašnja vrednost tako što se proceni njihova nabavna vrednost u vreme
nastanka štete pa se od te vrednosti oduzme, prema godinama starosti, procenjeni iznos amortizacije. Za
predmete u domaćinstvu niže nabavne vrednosti, sadašnja vrednost obračunava se primenom
jedinstvenog procenta od 60% na njihovu nabavnu vrednost. Za predmete čija je upotreba do pet meseci
ne obračunava se sadašnja vrednost, već se za procenu štete uzima njihova nabavna vrednost u vreme
nastanka štete.
Pojedinačna procena štete na nameštaju i aparatima u domaćinstvu izvodljiva je samo kad je u pitanju
relativno mali broj slučajeva, i kada se bez problema može izvršiti direktni uvid u postradala dobra i
uspostaviti kontakt sa domaćinstvima. Međutim, kad su u pitanju katastrofalni zemljotresi, poplave velikih
razmera ili ratna razaranja, kada nije moguće ni ući u objekte niti pronaći domaćinstva da bi se izvršila
procena štete, neophodno je izvršiti globalnu procenu štete u tabeli Š-03/1. Rezultati globalne procene ne
unose se u obrazac Š-03.
8. Ostala dobra
U ovu grupu svrstavaju se štete na umetničkim slikama i drugim umetničkim predmetima, knjigama i
drugim sličnim dobrima, ako se mogu dokumentovati i dokazati. Ne obuhvataju se štete na zlatu, nakitu i
dragocenostima.
9. Indirektne štete
Štetu predstavlja izgubljeni dohodak zbog neobavljanja delatnosti u oblasti zanatstva, prevozništva,
ugostiteljstva i trgovine, i to do kraja godine u kojoj je nastala šteta, a u izuzetnim slučajevima najduže za
period od 12 meseci od dana nastanka štete (videti obrazac Š-06 za društveni sektor).
Na kraju ovih uputstava skreće se pažnja da se iznosi štete u tabeli 1 iskazuju u hiljadama dinara, dok se
u tabeli 2 i obrascu Š-POM šteta obračunava u dinarima.
Tabela Š-03/1
Procena štete
od ... u godini ...

GLOBALNA PROCENA ŠTETA NA NAMEŠTAJU I DRUGIM PREDMETIMA U DOMAĆINSTVIMA
------------------------------------------------------------------------------
---------------
Šifra i naziv opštine Površina Cena po Procenjena Površina Cena

Procenjena Ukupno
oštećenih 1 m2 šteta u uništenih po 1 šteta u

procenjena
stanova u m2 (50% oštećenim stanova m2

uništenim šteta
-------------- iz kol. stanovima u m2

stanovima (5+8)
Ukupno 50% iz 7) (3dž4) (ili 6 (6dž7)
kol. 2 kat)
------------------------------------------------------------------------------
---------------
1 2 3 4 5 6 7 8 9
------------------------------------------------------------------------------
---------------
------------------------------------------------------------------------------
---------------
UPUTSTVO ZA GLOBALNU PROCENU ŠTETA NA NAMEŠTAJU I DRUGIM PREDMETIMA U

DOMAĆINSTVIMA NA TABELI Š-03/1
Kad su u pitanju katastrofalni zemljotres, poplave velikih razmera ili ratna razaranja i kad nije mogućno ni
ući u objekte niti pronaći domaćinstva da bi se izvršila pojedinačna procena šteta, neophodno je izvršiti
globalnu procenu šteta na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvima.
Da bi se izvršila globalna procena štete, neophodno je u izvesnom broju stanova, koji su standardni po
veličini i opremljenosti, proceniti vrednost nameštaja i drugih predmeta u domaćinstvima, u cenama u
vreme nastanka štete. Potrebno je izabrati određen broj stanova (a najmanje dvadeset), pa globalno
proceniti koliko u svakom stanu vredi nameštaj u dnevnoj sobi, sobi za spasavanje i kuhinji sa aparatima
koji se najčešće javljaju u domaćinstvu (električni štednjak, frižider, mašina za pranje rublja i bojler)
uključujući posuđe i sl, i koliko to ukupno iznosi za ceo stan. U vrednost opreme jednog stana treba
uključiti TV i radio-prijemnik. Za isti stan potrebno je uzeti i podatak o površini stana.
U vrednost opreme jednog stana ne treba uključivati zamrzivač, mašinu za pranje sudova, mašinu za
peglanje, mašinu za štirkanje i sl, kao ni skupe muzičke instrumente i druge muzičke uređaje, jer sve to
ne spada u standardnu opremu stana. Za sve te aparate, kao i za motorna vozila, procena se vrši na
obrascu Š-03, i to na direktnu prijavu građana.
Kad se procene podaci o vrednosti nameštaja i drugih predmeta u izabranim stanovima, potrebno je
sabrati sve vrednosti i sve površine tih stanova. Pošto ta vrednost predstavlja nabavnu vrednost, treba je
umanjiti za 50%, polazeći od pretpostavke da je sav taj nameštaj u upotrebi bar polovinu svog veka
trajanja. Sadašnja vrednost dobijena na taj način deli se zbirom površina stanova i dobija se prosečna
vrednost nameštaja i drugih predmeta po 1 m2 korisne površine stana.
U proceni štete dalje bi se postupalo na sledeći način:
1) polazi se od pretpostavke da u svim oštećenim stanovima nema znatnijih oštećenja nameštaja i
opreme, već da se takva oštećenja mogu javiti na približno 50% oštećenih stanova. Međutim, i u tim
stanovima sav nameštaj nije teško oštećen, pa bi se šteta utvrđivala tako što bi se polovina površine svih
oštećenih stanova množila polovinom procenjene sadašnje vrednosti nameštaja i drugih predmeta po 1
m2 stana;
2) ako je izvršena kategorizacija oštećenja i društvenih stanova i stanova u svojini građana, za obračun
štete za oštećene stanove treba koristiti zbir površina iz 3, 4. i 5. kategorija oštećenja, a dalji postupak je
isti kao u tački 1;
3) za uništene stanove šteta se obračunava množenjem ukupne površine tih stanova procenjenom
sadašnjom vrednošću nameštaja i drugih predmeta, po 1 m2 stana.
Za globalnu procenu štete na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvima koristi se tabela Š-03/1.
Podaci za kolone 2, 5. i 6. formiraju se iz obrasca Š-01.
U kolonu 2 unosi se ukupna površina oštećenih stanova, bez obzira na svojinu. Podatak se formira iz
odgovora "oštećen" - šifra 1 na pitanje 9, i podatka o površini stana kod pitanja 13. U kolonu 3 unosi se
polovina površine iz kolone 2, ako za zgrade društvene svojine nije sprovedena kategorizacija oštećenja,
iako je možda sprovedena za zgrade u svojini građana. Ako je kategorizacija oštećenja izvršena i za
društvene zgrade i zgrade u svojini građana, u kolonu 3 treba uneti zbir površina stanova u zgradama 3,
4. i 5. kategorije oštećenja. Te kategorije oštećenja date su kao odgovor na pitanje 10.
Zbir površina uništenih stanova formira se iz odgovora "uništen" šifra 2 na pitanje 9, i podatka o površini
stanova - na pitanje 12.
Prosečne vrednosti nameštaja i opreme po 1 m2 stana, odnosno cene, kao što piše u tabeli, upisuju se u
kolone 1 i 7. U kolonu 4 unosi se polovina od cene koja se unosi u kolonu 7, kao što je predviđeno u
datim objašnjenjima o postupku u proceni šteta (tač. 1 i 3 ovog uputstva).
Iznos štete utvrđuje se množenjem površine i cene i unosi u odgovarajuće kolone.
Šteta se obračunava po opštinama.
Ako se prilikom globalne procene štete na zgradama u svojini građana pravi podela na grad i selo zbog
velike razlike u kvalitetu i građevinskoj opremljenosti stanova, onda treba pretpostaviti da postoji i velika
razlika u opremljenosti stanova, odnosno domaćinstava nameštajem i drugom opremom, pa i za ovu
globalnu procenu treba izvršiti istu podelu, odnosno obezbediti prosečnu sadašnju vrednost nameštaja i
opreme stana po 1 m2 korisne stambene površine za grad i za selo. U tom slučaju se u tabeli Š-03/1 rade
posebni obračuni za grad, odnosno selo, pa se iz njih sastavlja zbirni pregled po opštinama.
Obrazac Š-04
PROCENA ŠTETE
od ............ Š 0 4
ŠTETE NA NEPOKRETNIM KULTURNIM DOBRIMA
1. UZROK ŠTETE I GODINA NASTANKA
2. NAZIV KOMPLEKSA - KULTURNOG DOBRA
3. NAZIV OBJEKTA
4. LOKACIJA OBJEKTA
SR, SAP, Opština

Mesto
Mesna zajednica
Ulica i broj
5. VRSTA OBJEKTA
Sakralni 1
Stambeni 2
Javni 3
Ekonomski 4
Fortifikacioni 5
Etnološki 6
Tehnički 7
Spomenik NOB-a 8
Ostali istorijski spomenici 9
6. PERIOD
Praistorija 1
Ostali periodi 2
Nepoznat 3
7. VEK
(za objekte sa šifrom 2 kod pitanja 6)
8. SVOJINA
Društvena 1
Građansko pravnih lica 2
Građana 3
9. STEPEN OŠTEĆENjA
Lako oštećen 1
Teško oštećen 2
Uništen 3
10. HITNE I PRIVREMENE INTERVENCIJE
Potpuno rušenje 1
Ostali građevinski radovi 2
Zaštita živopisa i plastike 3
Geomehanička istraživanja 4
11. SANACIJA NASTALE ŠTETE
Opravka 1
Delimična rekonstrukcija 2
Restauracija 3
Konzervacija 4
Ima 1
Nema 2
13. PROCENjENA ŠTETA u hilj. din.
Sanacija nastale štete
Hitne intervencije
Datum ................... 1. ..........................
2. ..........................
3. ..........................
OSTALI ELEMENTI ZA PROCENU ŠTETE
14. KLASIFIKACIJA OBJEKTA
Arheološki lokalitet 1
Utvrđena urbana celina 2
Neutvrđena urbana celina 3

Manastirski kompleks 4
Ruralna celina 5
Pojedinačni spomenik 6
Fortifikaciona celina 7
Ostalo 8
15. SPOMENIČKA KATEGORIJA
16. STANjE PRE NASTANKA ŠTETE
Dobro 1
Zadovoljavajuće 2
Loše 3
17. STEPEN UGROŽENOSTI
Sanacija nije moguća 1
Sanacija moguća 2
Hitne intervencije 3
18. PROMENA SPOMENIČKOG STATUSA
Isti status 1
Prekategorizacija 2
Izbačen (neupotrebljiv) 3
19. KATEGORIZACIJA OŠTEĆENjA
Upotrebljiv 1
Privremeno neupotrebljiv 2
----------------------------------------------------------------------
Opis deformacija i oštećenja objekta:
----------------------------------------------------------------------
Obrazac Š-05
PROCENA ŠTETE
od ............ Š 0 5
ŠTETE NA POKRETNIM KULTURNIM DOBRIMA
1. UZROK ŠTETE I GODINA NASTANKA
2. NAZIV KOMPLEKSA - KULTURNOG DOBRA
IME I PREZIME VLASNIKA
3. NAZIV POKRETNOG KULTURNOG DOBRA-PREDMETA
4. LOKACIJA PREDMETA:
SR, SAP, Opština
Mesto
Mesna zajednica
Ulica i broj
5. VRSTA PREDMETA
Arheološki 1
Umetnički 2
Primenjena umetnost 3
Etnografski 4
Knjižno-arhivski 5
Naučno-tehnički 6
Istorijski iz NOB-a 7
Ostali istorijski 8
6. PERIOD
Praistorija 1
Ostali periodi 2
Nepoznat 3
7. VEK
(za predmete sa šifrom 2 kod pitanja 6)

8. SVOJINA
Društvena 1
Građansko pravnih lica 2
Građana 3
9. STEPEN OŠTEĆENjA
Lako oštećen 1
Teško oštećen 2
Uništen 3
Odnet 4
10. HITNE I PRIVREMENE INTERVENCIJE
Raščišćavanje i druge intervencije 1
Hitne mere 2
Demontiranje i zbrinjavanje 3
Deponovanje 4
11. SANACIJA NASTALE ŠTETE
Potpuna konzervacija 1
Konzervacija i restauracija 2
Ostalo 3
Ima 1
Nema 2
13. PROCENjENA ŠTETA u hilj. din.
Sanacija nastale štete
Hitne intervencije
Datum ................... 1. ..........................

2. ..........................
3. ..........................
OSTALI ELEMENTI ZA PROCENU ŠTETE
14. VRSTA MATERIJALA
Metal 1
Drvo 2
Tkanina i vez 3
Papir i pergament 4
Koža 5
Keramika, porculan, fajansa 6
Kamen 7
Kost i rog 8
Ukrasno kamenje, sedef i sl. 9
Sintetički i ostali materijali 10
15. SPOMENIČKA KATEGORIJA
16. STANjE PRE NASTANKA ŠTETE
Dobro 1
Zadovoljavajuće 2
Loše 3
17. STEPEN UGROŽENOSTI
Sanacija nije moguća 1
Sanacija moguća 2
Hitne intervencije 3
18. PROMENA SPOMENIČKOG STATUSA
Isti status 1
Prekategorizacija 2
Izbačen (neupotrebljiv) 3
19. KATEGORIZACIJA OŠTEĆENjA
Upotrebljiv 1
Privremeno neupotrebljiv 2
----------------------------------------------------------------------
Opis deformacija i oštećenja objekta:
----------------------------------------------------------------------
UPUTSTVO ZA POPUNjAVANjE OBRASCA Š-04 I Š-05

Kulturna dobra su nepokretnosti i druge stvari od posebnog kulturnog i istorijskog značaja i uživaju
posebnu zaštitu države.
Kulturna dobra dele se na nepokretna kulturna dobra, ili objekte i na pokretna kulturna dobra, ili
predmete. U slučaju štete, komisija za procenu treba za svaku teritoriju da sačini spisak oštećenih ili
uništenih nepokretnih kulturnih dobara (prema odgovoru na pitanje 2 iz obrasca). Najpre se navode
kompleksi, tj. kulturno-istorijske celine vezane za određenu sredinu, pa zatim građevinski i arhitektonski
objekti, kulturna dobra, koji ne pripadaju nijednoj celini - kulturnom dobru. Svakome od njih daje se redni
broj, koji je istovremeno šifra za navedeno kulturno dobro. Spisak kulturnih dobara treba predati na
obradu zajedno sa obrascima, jer će se procena štete iskazati poimenično za svako dobro sa spiska.
Za evidentiranje obeležja na osnovu kojih se šteta procenjuje i pribavljaju važnije informacije o oštećenom
ili uništenom kulturnom dobru koriste se: za objekte - obrazac Š-04, a za predmete - obrazac Š-05.
Obrasci služe za evidentiranje i procenu štete nastale na svim kulturnim dobrima u društvenoj svojini i u
svojini građana i građanskih pravnih lica. Kulturna dobra su registrovana u organizacijama koje se bave
njihovom zaštitom. Za procenu se moraju koristiti evidencije tih organizacija, a šteta se procenjuje hitno,
radi preduzimanja odgovarajućih mera zaštite.
Na pitanja u obrascima odgovara se na tri načina, i to: upisivanjem odgovara na za to predviđenoj liniji,
zaokruživanjem broja (šifre) pored tačnog odgovora i upisivanjem cifarskih podataka u za to u predviđena
šifarska polja.
Pravilno upisan podatak je, na primer: /9/5/ ili /7/2/5/0/.
Na pitanja 5, 6, 7, 8, 12, 14, 15 i 16 odgovor se daje prema postojećim evidencijama u nadležnoj
organizaciji za zaštitu kulturnih dobara.
Na pitanja 9, 10, 11, 17, 18 i 19 komisija odgovara na osnovu direktnog uvida u objekt ili predmet koji je
pretrpeo štetu.
Obrazac se popunjava u dva primerka. Uz popunjeni obrazac prilaže se skica oštećenja sa najnužnijim
merama, foto-dokumentacija i obrazac Š-POM, na kome je šteta procenjena.
Uputstvo za popunjavanje obrazaca je zajedničko, s obzirom na to da se u većini slučajeva na jednom
mestu mogu naći oštećenja ili uništena nepokretna i pokretna kulturna dobra, pa komisiju koja procenjuje
štetu čine stručnjaci specijalizovani za obe vrste kulturnih dobara. Zbog toga uputstvo sadrži samo
načelna objašnjenja o evidentiranju štete i o postupku za procenu.
Zaglavlje obrasca
U gornjem levom uglu upisuje se naziv uzroka štete koja se procenjuje a koji je naveden u poglavlju Opis
osnovnih pojmova i uzroka štete, tačka 39.
Za uzrok štete upisuje se, u prva dva cifarska polja, šifra koja odgovara nazivu upisanom u gornjem levom
uglu. Kao godina nastanka upisuju se, u druga dva polja, zadnje dve cifre godine u kojoj je šteta nastala.
2. Naziv kompleksa - kulturnog dobra
Kao odgovor na ovo pitanje u oba obrasca treba upisati naziv kompleksa - kulturnog dobra kome objekt
(nepokretno kulturno dobro) ili predmet (pokretno kulturno dobro) pripada, na primer: Manastir Sv.
Jovana, Stari Bar i sl.
Ako objekt nije u sastavu nekog kompleksa, upisuje se naziv tog objekta, pa je odgovor identičan
odgovoru na pitanje 3. Isto važi i za predmete. Ako se predmet nalazi u nekom od objekata koji pripada
kompleksu, navodi se naziv pod koji se vodi ceo kompleks; u protivnom, navodi se naziv objekta -
kulturnog dobra.
U šifarske polja prenosi se redni broj pod kojim se u posebnom spisku vodi kompleks ili objekt - kulturno
dobro. Za pokretna kulturna dobra koja se nalaze u objektu koji nije kulturno dobro, u šifarska polja se
upisuju nule, a na linijama - ime vlasnika.
Podaci o kulturnom dobru 3. Naziv objekta, odnosno predmeta
Upisuje se tačan naziv nepokretnog, odnosno pokretnog kulturnog dobra za koje se šteta procenjuje, na
primer: crkva, manastirski konak, stambena zgrada, sahat-kula; umetnička slika (naziv slike i ime slikara),
ikonostas itd.
4. Lokacija
Upisuje se naziv opštine na čijoj se teritoriji nalazi kulturno dobro, a u šifarska polja upisuju se šifre
republika, odnosno autonomne pokrajine i opština. Ostali podaci se upisuju na linije, a sve šifre za lokaciju
obezbeđuje statistika.
7. Vek
U šifarska polja upisuje se vek, i to samo za objekte i predmete koji potiču iz perioda nove ere (1 vek -
01, 12, 20).
10. Hitne i privremene intervencije
Na obrascu Š-04 modalitet sa šifrom 2 - "Ostali građevinski radovi", podrazumeva delimično rušenje,
pokrivanje, podupiranje, razupiranje i slične radove.
Na obrascu Š-05 modalitet sa šifrom 1 podrazumeva raščišćavanje, reinventarizaciju i fotografisanje;
modalitet sa šifrom 2 (hitne mere) podrazumeva dezinfekciju i sušenje, odnosno vlaženje, a modalitet sa
šifrom 3 - demontiranje, pakovanje i prenos.
17. Stepen ugroženosti
Odnosi se na stepen ugroženosti posle nastale štete.
Procena štete
Na pomoćnom obrascu Š-POM za svako kulturno dobro posebno se obračunavaju troškovi potrebni za
sanaciju nastale štete, a posebno za hitne i privremene intervencije, i to u dinarima. Konačni zbirovi se, u
hiljadama dinara za svaki od pomenutih radova, upisuju u odgovarajuća šifarska polja za pitanje 13 na
svakom od obrazaca.
Za oštećena kulturna dobra štetu predstavljaju procenjeni troškovi za radove sanacije i hitne intervencije.
Za uništena kulturna dobra šteta se u principu ne procenjuje, odnosno ne utvrđuje se vrednost uništenog
dobra pre nastanka štete, pa se na pitanje 13 i ne odgovara. Međutim, ako je objekt uništen pa su
izvedeni radovi obuhvaćeni pitanjem o sanaciji štete ili radovi hitnih intervencija radi očuvanja od totalnog
uništenja i zaborava, procenjuje se vrednost tih radova i iskazuje kao šteta.
Obrazac Š-06
ŠTETE NA OSTALIM SREDSTVIMA, TROŠKOVI I INDIREKTNE ŠTETE U OUR,
ZAJEDNICAMA I DPZ
1. Podaci za jedinicu koja je imala troškove
b) Matični broj jedinstvenog registra

g) Opština Mesto
Ulica i kućni broj
Šifra Iznos štete u hilj. din.
______________________________________________________________________________
_
1 2 3
______________________________________________________________________________
_
UKUPNO
OSTALA SREDSTVA1) - UKUPNO 8000
oštećena -
uništena -
TROŠKOVI IZAZVANI ŠTETAMA - UKUPNO
Troškovi na privremenim merama odbrane
Troškovi odbrane od poplava 9110
Troškovi izvođenja radova na odbrani 9120
Troškovi rada mehanizacije 9130
Troškovi zbrinjavanja radnika i stanovništva
Evakuacija radnika i stanovništva 9210
Troškovi privremenog smeštaja 9220
Troškovi ishrane 9230
Troškovi snabdevanja vodom za piće 9240
Troškovi osvetlenja i ogreva 9250

Troškovi zdravstvenih usluga
Vakcinacije i druge preventivne mere 9310
Lekovi 9320
Ortopedska pomagala 9330
Troškovi ambulantnog leženja 9340
Troškovi lečenja u stacionarima i
zdravstvenim ustanovama 9350
Troškovi rehebilitacije 9360
Troškovi formiranja privremenih
ambulanti i bolnica 9370
Novčana davanja stanovništva
Naknada ličnog dohotka na teret fonda
zdravstvenog osiguranja 9410
Jednokratne novčane pomoći stanovništvu
iz društvenih fondova i sredstava 9420
Troškovi identifikacije, sahrane i
posmrtne pomoći 9430
Ostali troškovi
Troškovi evakuacije i spašavanja
materijalnih dobara 9510
Vakcinacija i evakuacija stoke
i živine 9520
Troškovi obezbeđenja privremenih
sanitarija i održavanje
higijensko-sanitarnih usluga 9530
Troškovi raščišćavanja ruševina 9540

Troškovi rada komisija obrazovanih
za procenu štete 9590
INDIREKTNE ŠTETE
Štete radi neostvarivanja dohotka 9600
Do kraja godine u kojoj se dogodila
šteta 9610
Za______meseci u narednoj godini 9620
POMOĆNA TABELA ZA OBRAČUN ŠTETE ZBOG NEOSTVARIVANjA DOHOTKA
-----------------------------------------------------------------------------
Vrednost u hilj. din. ukupno (2+3)
------------------------------
za____ meseci za_____ meseci
tekuće godine naredne godine2)
-----------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4
-----------------------------------------------------------------------------
1. Mogući (planirani) dohodak
pre nastanka štete
2. Očekivani (procenjeni) dohodak
posle nastanka štete
3. Razlika u dohotku (red. 1 - 2)3)
-----------------------------------------------------------------------------
2)
Samo u slučajevima kada se računa da se dohodak neće ostvarivati 12 meseci od nastanka štete. Vidi
uputstvo!
3)
Podaci iz ovog reda prenose se u gornju tabelu.
U ....................
Datum ................ Članovi komisije
1. .........................
2. .........................
3. .........................

U obrazac Š-06 unose se štete na ostalim sredstvima, troškovi prouzrokovani direktnim štetama i
indirektne štete nastale usled neostvarenog dohotka. Popunjavaju ga organizacije i zajednice društvenog
sektora, i to u dva primerka.
Zaglavlje obrasca
U gornjem levom uglu upisuje se naziv uzroka štete koja se procenjuje, a koji je naveden u poglavlju Opis
osnovnih pojmova i uzroka štete, tačka 39.
objekte u svojini građana - u okviru mesne zajednice. Za jednu organizaciju ili mesnu zajednicu ne bi se
smela naći dva obrasca sa istim rednim brojem.
zajednicu - naziv koji je uveden u sudski registar. Za ostale organizacije i zajednice navodi se puni naziv
Ako se obrazac popunjava za objekt u svojini građana, navodi se ime i prezime vlasnika, odnosno naziv
građanskog pravnog lica (udruženje građana, crkvena zajednica i sl.).
organizacija i zajednica. Ako se šteta evidentira za jedinicu u sastavu organizacije - zajednice, pored
matičnog broja upisuje se i redni broj pod kojim se ta jedinica vodi u pomenutom registru.
U Prilogu br. 1 navedene su sve vrste organizacija i oblici udruženja, pa se iz tog spiska prenosi
g) Upisuje se adresa vlasnika objekta.
uglu. Kao godina nastanka se, u druga dva šifarska polja, upisuju zadnje dve cifre godine u kojoj je šteta
nastala.
Ostala sredstva
Na ovoj poziciji iskazuju se procenjene štete na oštećenim, odnosno uništenim ili nestalim sredstvima:
zlatu, novcu, dragocenostima i vrednosnim papirima; umetničkim slikama i drugim umetničkim
predmetima; svim vrstama dokumentacije i na ostalim neobuhvaćenim sredstvima. Procene šteta na
navedenim sredstvima moraju biti dokumentovane i mora ih odobriti nadležna komisija za procenu šteta.
Troškovi izazvani štetama
Podaci o troškovima izazvanim direktnim štetama koje je imala organizacija odnosno zajednica daju se na
osnovu evidencije vođene na pomoćnim obrascima koji su dati kao Prilog br. 5. Spisak vrsta i grupa
troškova u pretkoloni tabele dati su prema naslovima tabela iz pomenutog priloga.
Indirektne štete
Usled šteta na proizvodnim i poslovnim sredstvima, kao i zbog poremećenih uslova proizvodnje i
poslovanja, nastaju štete zbog neostvarivanja dohotka. Šteta zbog neostvarivanja dohotka obračunava se,
po pravilu, za period do kraja tekuće godine počevši od dana nastanka štete, a samo za neke vrste
proizvodnje (prema oceni nadležne komisije za procenu šteta i dokumentovano) može se obračunati šteta
zbog neostvarivanja dohotka i za period od 12 meseci počev od dana nastanka štete.
U smislu procene štete zbog neostvarivanja dohotka, pod pojmom "dohodak", podrazumeva se ukupan
dohodak koji predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukupno utrošenih sredstava. Samo za
specifične vrste proizvodnje (visoke peći i dr.) ova šteta se može uvećati i za iznos određenih fiksnih
troškova najviše do iznosa od 3% na obračunati iznos štete zbog neostvarivanja dohotka, o čemu odluku
donosi nadležna komisija za procenu šteta, uz dokumentovano obrazloženje.
Šteta zbog neostvarivanja dohotka procenjuje se tako što se utvrdi visina mogućeg - planiranog dohotka
koji bi se ostvario da nije došlo do štete, a visina očekivanog - procenjenog dohotka koji se može ostvariti
posle nastalih šteta. Razlika između mogućeg i procenjenog dohotka predstavlja iznos štete zbog
neostvarivanja dohotka. Za taj obračun data je pomoćna tabela na drugoj strani obrasca, radi lakšeg
utvrđivanja podataka koje treba uneti u poslednja tri reda obrasca.
PROCENA ŠTETE OBRAZAC Š-07
od ....................... Š 0 7
Red. br. obrasca
PREGLED PROCENjENIH ŠTETA U ORGANIZACIJAMA I ZAJEDNICAMA
a) Naziv organizacije-zajednice
b) Matični broj jedinstvenog registra organizacije-zajednice
g) Opština____________________Mesto_____________
Ulica i kućni broj
u hiljadama dinara
--------------------------------------------------------------------------
Ukupna od toga na
procenjena --------------------------
šteta oštećenim uništenim
sredstvima sredstvima
--------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4
--------------------------------------------------------------------------
UKUPNO
Zemljište
Građevinski objekti
Oprema
Dugogogdišnji zasadi
Šume i divljač
Stočni fond, živina i riba
Obrtna sredstva - ukupno
u tome tekuća poljoprivredna proizvodnja
Kulturna dobra
Ostala sredstva (novac, dragocenosti, dokumentacija i dr.)
Troškovi izazvani štetama
Indirektne štete
u tekućoj godini
u narednoj godini
Uz ovaj obrazac, nadležnoj Komisiji za procenu šteta predato je:
Š-01 kom...... Š-04 kom......
Š-02 kom...... Š-05 kom...... Članovi komisije:
Š-03 kom...... Š-06 kom...... 1 ....................
2 ....................
U ................. 3 ....................
Datum .............

Obrazac Š-07 predstavlja rekapitulaciju svih procenjenih šteta u organizacijama i zajednicama u kojima je
vršena procena. Ovaj pregled šteta nastavlja se radi toga da organizacije - zajednice sagledaju visinu
nastalih šteta i da nadležne komisije mogu, ako se ne radi mašinska obrada podataka, izraditi pregled
šteta poimenično po organizacijama i zajednicama za tabelu 3.
Podaci o uzroku štete i odgovori na pitanja 1 i 2 upisuju se na isti način, kao što je već objašnjeno za
obrasce koji su primenjeni za procenu šteta u organizaciji - zajednici.
Obrazac se popunjava na sledeći način:
1) za građevinske objekte popunjeni obrasci Š-01 grupišu se, prema pitanju 9, na oštećene i na uništene
objekte. Zatim se za svaku grupu sabira iznos štete koji je dat kao odgovor na pitanje 15. Rezultati
sabiranja upisuju se u odgovarajuću kolonu za oštećena, odnosno uništena sredstva;
2) podaci za opremu dobijaju se iz obrasca Š-02, s tim što se podela na oštećenu i uništenu opremu vrši
prema pitanju 7, a iznos štete se preuzima iz odgovora na pitanje 11;
3) za zemljište, dugogodišnje zasade, šume i divljač, stočni fond, obrtna sredstva - ukupno i posebno za
tekuću poljoprivrednu proizvodnju, podaci se preuzimaju iz obrasca Š-03. Za svako od navedenih
sredstava podaci se uzimaju iz odgovarajućeg zbirnog reda, tabele 1. Za oštećena sredstva procenjena
šteta se uzima iz kolone 7, a za uništena sredstva - iz kolone 8. Jedna organizacija - zajednica najčešće će
imati samo jedan popunjen obrazac Š-03. Ako ih ima više, sve obrasce treba uzeti u obzir i zbir šteta iz
svih obrazaca upisati u obrazac Š-07;
4) podaci za kulturna dobra dobijaju se iz obrazaca Š-04 i Š-05. Oba obrasca se grupišu prema
odgovorima na pitanje 9. U oštećena dobra svrstavaju se odgovori sa šiframa 1 i 2, a u uništena - sa
šiframa 3 i 4. Posle toga sabiraju se oba podatka iz odgovora na pitanje 13;
5) štete na ostalim sredstvima, troškovi izazvani štetama i indirektne štete preuzimaju se iz obrasca Š-06.
Samo se štete na ostalim sredstvima dele na oštećena i uništena sredstva, dok se troškovi i indirektne
štete upisuju samo u koloni ukupno;
6) po završenom upisivanju podataka u kolone 3 i 4 treba iste sabrati horizontalno i upisati u kolonu 2.
Posle toga sve treba sabrati vertikalno i rezultate upisati u red UKUPNO, u kolone 2, 3 i 4;
7) pri dnu obrasca treba upisati tačan broj obrazaca prema navedenim oznakama na osnovu kojih je
urađen pregled šteta u ovom obrascu i koji se predaju nadležnoj komisiji za procenu šteta. Uneti podatak
za svaku grupu obrazaca treba da predstavlja poslednji redni broj iz te grupe, jer obrasci treba prethodno
da se numerišu od 1 do n, i da se redni broj upiše u za to predviđena šifarska polja. Broj tih obrazaca
istovremeno će služiti kao kontrolni podatak za kontrolu kontingenata u mašinskoj obradi.
Napominje se da se ovaj obrazac ne uključuje u mašinsku obradu podataka. Pregled šteta po
organizacijama i zajednicama u tabeli 3 izradiće se mašinskom obradom svih obrazaca na kojima je
procenjena šteta. Zbog toga je potrebno da se obrazac Š-07 savesno popuni kako ne bi nastala veća
neslaganja između podataka iz obrade i ovog obrasca.
PROCENA ŠTETE Obrazac: Š-08
od ...................... Š 0 8
Red. br. obrasca
PROSEČNE CENE ZA PROCENU ŠTETE
Komisija koja je obezbedila cene...............................
-----------------------------------------------------------------------
R. Naziv pozicije rada, Jedinica mere Prosečna cena
br. materijal i dr. u dinarima
-----------------------------------------------------------------------
1 2 3 4
-----------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------
(Tabela se štampa i na drugoj strani obrasca gde će se upisati mesto,
datum i potpisi članova komisije)

Cene obezbeđuje opštinska, odnosno republička ili pokrajinska komisija, koja je nadležna da organizuje
procenu šteta (tačka 66. ove metodologije).
Cene moraju biti tržišne, i to one koje su u vreme nastanka štete važile na području za koje se šteta
procenjuje.
Jedinstvenom metodologijom za procenu šteta predviđeno je da se za sva oštećena sredstva izradi
predračun troškova opravke radi njegovog dovođenja u prvobitno stanje. Za izradu takvog predračuna
neophodne su odgovarajuće cene. To znači da za opravku građevinskih objekata treba obezbediti cene po
pozicijama radova (obuhvaćen materijal i rad), a za sredstva opreme - cene po vrstama radova ili cene za
norma-čas rada, s tim da cene za delove koji se zamenjuju i materijal daju komisije procenitelja, ali to
moraju biti stvarne cene po kojima se ta roba mogla kupiti neposredno pre nastanka štete.
Za radove u poljoprivredi i šumarstvu to treba da budu, na primer, cene za zaoravanje, oranje, sejanje,
prskanje i zaprašivanje itd. ili za krčenje šume i sađenje sadnica.
Sve cene radova za opravku oštećenih sredstava treba obezbediti licitacijom ili ih preuzeti od više
organizacija koje izvode konkretne radove, pa da se izračunaju prosečne cene.
Za obrtna sredstva u svojini građana, odnosno za sve proizvode koji pripadaju grupama navedenim u
obrascu Š-03, opštinska komisija treba da obezbedi cene koje će preuzeti od statistike, zajednice
osiguranja imovine i lica ili će ih snimiti na tržištu. Za tekuću poljoprivrednu proizvodnju, lista proizvoda
znatno je šira od liste iz obrasca Š-03. Na primer, za žitarice treba obezbediti cene za: pšenicu, kukuruz,
ječam, raž, ovas, pirinač, proso, odnosno za sve proizvode koji se javljaju na području za koje se šteta
procenjuje.
Za uništene objekte u svojini građana, radi utvrđivanja nabavne i sadašnje vrednosti, opštinska komisija
dužna je da obezbedi cene po vrstama zgrada, koje su navedene u uputstvu za obrazac Š-01, kod pitanja
4. U tač. od 69 do 75 Jedinstvene metodologije date su bliže informacije o tome kako se ove cene mogu
obezbediti.
Ovde su navedene samo neke mogućnosti i načini obezbeđivanja prosečnih cena. Međutim, opštinske
komisije za procenu šteta moraju sagledati koji su im sve cene potrebne, naravno uz pomoć ili na zahtev
komisija koje neposredno rade na proceni šteta.
Pre davanja cena na korišćenje, opštinska komisija, ako je ona utvrđivala cene, dostavlja spisak cena na
uvid i odobrenje republičkoj, odnosno pokrajinskoj komisiji za procenu šteta. To je neophodno uraditi da
bi se obezbedilo jedinstveno vrednovanje pojedinih vrsta šteta u svim opštinama u kojima se štete
procenjuju u isto vreme i usled istog uzroka.
PROCENA ŠTETE OBRAZAC Š-POM
od ...................... Š P O
Red. br. obrasca
OBRAČUN TROŠKOVA ZA OPRAVKU OŠTEĆENOG SREDSTVA I

UTVRĐIVANjE VREDNOSTI SPAŠENOG MATERIJALA
a) Naziv organizacije-zajednice
b) Matični broj registra organizacije-zajednice
g) Opština ........... Mesto ...............
Ulica i broj
3. Lokacija sredstva: Opština ............ Mesto ...........
Mesna zajednica
Ulica i broj
-----------------------------------------------------------------------------
R. Vrsta i naziv Šifra Pozicija radova Jedinica Količina Cena Vrednost
br. sredstva i materijali mere u

din.
-----------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5 6 7 8
-----------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------
TABELE REZULTATA
Tabela 1. Zbirni pregled šteta po vrstama sredstava u svojini
Tabela 2. Pregled šteta po oblastima delatnosti u društvenom sektoru
Tabela 3. Pregled šteta po organizacijama - zajednicama
Tabela 4. Pregled šteta po mesnim zajednicama i svojini
Tabela 5. Pregled šteta po vrstama i grupama sredstava i svojini (društvena svojina, svojina građana)
Tabela 6. Zgrade, stanovi, poslovni prostor, domaćinstva i lica u oštećenim i uništenim stanovima
Tabela 7. Štete na kulturnim dobrima
Tabela 8. Troškovi društveno-političkih zajednica, organizacija udruženog rada i zajednica, po vrstama
troškova
Tabela 9. Pregled šteta na neosiguranim sredstvima, po vrstama i grupama sredstava u svojini (društvena
svojina, svojina građana)
Tabela 10. Pregled šteta na građevinskim objektima građenim posle 1964. godine
Tabela 1.
ZBIRNI PREGLED ŠTETA PO VRSTAMA SREDSTAVA I SVOJINI
Teritorija .................... Uzrok štete i

godina ...............
(Opština, SR, SAP) u hiljadama din.
------------------------------------------------------------------------------
-------------------
Ukupna šteta Na društvenim Na

sredstvima
sredstvima u svojini
građana
----------------------------- -------------------------
-------------------------
svega na na svega oštećenim uništenim svega

oštećenim uništenim
------------------------------------------------------------------------------
-------------------
1 2 3 4 5 6 7 8
9 10
------------------------------------------------------------------------------
-------------------
UKUPNO1)
ZEMLjIŠTE
GRAĐEVINSKI
OBJEKTI
OPREMA
DUGOGODIŠNjI
ZASADI
ŠUME I DIVLjAČ
STOČNI FOND,
ŽIVINE I RIBA
OBRTNA SREDSTVA
DOBRA
Kulturna dobra
Dobra u domaćinstvu
OSTALA SREDSTVA I DOBRA
TROŠKOVI IZAZVANI ŠTETOM dždždž dždždž dždždž dždždž dždždž

dždždž dždždž
INDIREKTNA ŠTETA dždždž dždždž dždždž dždždž

dždždž dždždž
ŠTETE NA SREDSTVIMA JNA
1)
Horizontalni zbirovi ne slažu se za iznos troškova i indirektnih šteta, jer
ovi iznosi nisu mogli biti prikazani ni kao oštećena ni kao uništena sredstva.
Tabela 2
PREGLED ŠTETA PO OBLASTIMA DELATNOSTI U DRUŠTVENOM SEKTORU
Teritorija ................... Uzrok štete i godina .................
(Opština, SR, SAP) u hiljadama dinara
------------------------------------------------------------------------------
-
Broj Ukupna Šteta na sredstvima Troškovi Indirektna
jedinica šteta ------------------- šteta
(OOUR (4+5+ oštešenim uništenim
SIZ DPZ) +6+7)

------------------------------------------------------------------------------
-
1 2 3 4 5 6 7
------------------------------------------------------------------------------
-
UKUPNO
PRIVREDNE DELATNOSTI-SVEGA
Industrija i rudarstvo
Poljoprivreda i ribarstvo
Šumarstvo
Vodoprivreda
Građevinarstvo
Saobraćaj i veze
Trgovina
Ugostiteljstvo i turizam
Zanatstvo
Stambeno-komunalne delatnosti
Finansijske i druge usluge
VANPRIVREDNE DELATNOSTI-SVEGA
Obrazovanje, nauka i kultura
Zdravstvo i socijalna zaštita
DPZ, SIZ i ostale organizacije
SREDSTVA U NADLEŽNOSTI JNA
Tabela 3
PREGLED ŠTETA PO ORGANIZACIJAMA - ZAJEDNICAMA
Teritorija ..................... Uzrok štete ..................

------------------------------------------------------------------------------
--
Naziv organizacije Ukupna šteta Šteta na sredstvima Troškovi Indirektna
- zajednice i mesto (3+4+5+6) ------------------- šteta
------------------------------------------------------------------------------
--
1 2 3 4 5 6
------------------------------------------------------------------------------
--
Tabela 4
PREGLED ŠTETA PO MESNIM ZAJEDNICAMA I SVOJINI
Teritorija ..................... Uzrok štete i godina ...................
------------------------------------------------------------------------------
-------------------
Naziv mesne Ukupna šteta Na društvenim Na

sredstvima u
zajednice sredstvima u svojini

građana
----------------------------- -------------------------
-------------------------
svega na na svega oštećenim uništenim svega

------------------------------------------------------------------------------
-------------------
1 2 3 4 5 6 7 8
9 10
------------------------------------------------------------------------------
-------------------
UKUPNO
NAZIV MZ
NAZIV MZ itd.
NERASPOREĐENE
ŠTETE PO MZ
Tabela 5
PREGLED ŠTETA PO VRSTAMA I GRUPAMA SREDSTAVA
U SVOJINI ..............................
(društvenoj, građana)
Teritorija ................... Uzrok štete i godina ................
(Opština, SR, SAP)
----------------------------------------------------------------------------
Količina Iznos štete u hilj.

dinara
Jedinica --------------
----------------------------
mere ošte- uni- na ošteć. na uniš. ukupno
ćena štena sredstv sredstv. (5+6)
----------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5 6 7
----------------------------------------------------------------------------
UKUPNO
ZEMLjIŠTE dždždž dždždž dždždž
Poljoprivredno zemlj-
ište itd. prema no-
menklaturi
GRAĐEVINSKI OBJEKTI dždždž dždždž dždždž

Brane i nasipi itd.
prema nomenklaturi
OPREMA dždždž dždždž dždždž
Energetske mašine
i uređaji itd.
DUGOGODIŠNjI ZASADI dždždž dždždž dždždž
Voćnjaci itd.
ŠUME I DIVLjAČ dždždž dždždž dždždž
Šume lišćara itd.
STOČNI FOND, ŽIVINA I RIBA
dždždž dždždž dždždž
Konji, mule,
mazge itd.
OBRTNA SREDSTVA dždždž dždždž dždždž
Sirovine i repro-
materijal
Poluproizvodi i
nedovršeni proizvodi
itd. prema
nomenklaturi
DOBRA dždždž dždždž dždždž
Kulturna dobra
Objekti dždždž dždždž dždždž
Predmeti dždždž dždždž dždždž
Dobra u domaćinst- dždždž dždždž dždždž
vima i itd. prema

nomenklaturi
OSTALA SREDST. I DOBRA dždždž dždždž dždždž
TROŠKOVI IZAZV. ŠTETOM dždždž dždždž dždždž dždždž

dždždž
INDIREKTNA ŠTETA dždždž dždždž dždždž dždždž

dždždž
ŠTETA NA SREDSTVIMA JNA dždždž dždždž dždždž
Tabela 6.
ZGRADE, STANOVI, POSLOVNI PROSTOR, DOMAĆINSTVA I LICA
U OŠTEĆENIM I UNIŠTENIM STANOVIMA1)
Teritorija .................. Uzrok štete i godina ................
(Opština, SR, SAP)
------------------------------------------------------------------------------
-----------------------
Ukupno Ukupno Oštećeni Površina U svim

stanovima U oštećenim Iznos
stambene stanova stanovi poslovnog

----------------- stanovima štete
zgrade ------------- ------------- prostora broj broj

lica ----------- u hilj.
broj hilj. m2 broj hilj. m2 u m2 domaćins.

broj broj din.
domać. lica
------------------------------------------------------------------------------
-----------------------
UKUPNO
Oštećene zgrade
1. kategorije
2.
3.
4.
5. kategorije
Uništene zgrade dždždž dždždž

dždždž dždždž
DRUŠTVENA SVOJINA - UKUPNO
U SVOJINI GRAĐANA - UKUPNO
Oštećene zgrade
1. kategorije
2.
3.
4.
5. kategorije
Uništene zgrade dždždž dždždž

dždždž dždždž
1) Podaci se odnose na sve stanove, a ne samo za stanove u stambenim zgradama.
Tabela 7.
ŠTETE NA KULTURNIM DOBRIMA
Teritorija .................. Uzrok štete i godina ............
(Opština, SR. SAP) u hiljadama

din.
-----------------------------------------------------------------------------
Naziv kulturnog dobra Ukupna Procenjene štete Procenjene štete za

radove
šteta za radove sanacije hitne intervencije na
(3+4+5+ ------------------- -------------------------
6) na na oštećenim uništenim1)
oštećenim uništenim dobrima dobrima
dobrima dobrima
-----------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5 6
-----------------------------------------------------------------------------
UKUPNO
Objekti
Predmeti
(Naziv kompleksa kulturnog dobra)
Objekti
Predmeti itd.
Predmeti u objektima koji nisu kulturno dobro
-----------------------------------------------------------------------------
1)
Obuhvaćeni su samo predviđeni radovi u cilju očuvanja od totalnog uništenja,
odnosno troškovi raščišćavanja ruševina.
Tabela 8.
TROŠKOVI DPZ, OUR I ZAJEDNICA PO VRSTAMA TROŠKOVA
Teritorija .................. Uzrok štete i godina .............
(Opština, SR, SAP) u hiljadama

dinara
---------------------------------------------------------------
Vrsta troškova Iznos troškova
-------------------------------
ukupno DPZ OUR i zajednice
_______________________________________________________________
1 2 3 4
_______________________________________________________________
UKUPNO
Troškovi na privremenim merama
odbrane
Troškovi odbrane od poplava
Troškovi izvođenja radova na
odbrani
Troškovi rada mehanizacije
Troškovi zbrinjavanja radnika i stanovništva
Evakuacija radnika i stanovništva
Troškovi privremenog smeštaja
Troškovi ishrane
Troškovi snabdevanja vodom za piće
Troškovi osvetljenja i ogreva
Troškovi zdravstvenih usluga
Vakcinacija i druge preventivne mere
Lekovi
Ortopedska pomagala
Troškovi ambulantnog lečenja
Troškovi lečenja u stacioniranim
zdravstvenim ustanovama
Troškovi rehabilitacije
Troškovi formiranja privremenih
ambulanti i bolnica
Novčana davanja stanovništvu
Naknada ličnog dohotka na teret fonda
zdravstvenog osiguranja
Jednokratne novčane pomoći stanovništvu

iz društvenih fondova i sredstava
Troškovi identifikacije, sahrane i
posmrtne pomoći
Ostali troškovi
Troškovi evakuacije i spašavanja materijalnih dobara
Vakcinacija i evakuacija stoke i živine
Troškovi obezbeđenja sanitarija i održavanje
higijensko-sanitarnih uslova
Troškovi raščišćavanja ruševina
Troškovi rada komisija obrazovnih za
procenu šteta
Ostalo
_______________________________________________________________
Tabela 9.
PREGLED ŠTETA NA NEOSIGURANIM SREDSTVIMA I DOBRIMA,
PO VRSTAMA I GRUPAMA SREDSTAVA U SVOJINI
......................................
(društvenoj, građana)
Teritorija .................. Uzrok štete i godina .............
(Opština, SR, SAP) u hiljadama din.
-------------------------------------------------------------------------
Ukupna šteta šteta na šteta na
društvenim sredstvima
sredstvima u svojini građana
-------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4
-------------------------------------------------------------------------
UKUPNO
ZEMLjIŠTE
Poljoprivredno zemljište
itd. prema nomenklaturi
GRAĐEVINSKI OBJEKTI
Brane i nasipi itd.
prema nomenklaturi
OPREMA
Energetske mašine, uređaji
i postrojenja itd.
DUGOGODIŠNjI ZASADI
Voćnjaci itd. prema
nomenklaturi
ŠUME I DIVLjAČ
Šume lišćara itd.
prema nomenklaturi
STOČNI FOND, ŽIVINA I RIBA
Konji, mule, mazge, magarci
OBRTNA SREDSTVA
Sirovine i repromaterijal
Poluproizvodi i nedovršeni
proizvodi itd. prema nomenklaturi
DOBRA
Kulturna dobra
objekti
predmeti
Dobra u domaćinstvima
OSTALA SREDSTVA I DOBRA
TROŠKOVI IZAZVANI ŠTETOM
INDIREKTNA ŠTETA
ŠTETE NA SREDSTVIMA JNA
-------------------------------------------------------------------------
Tabela 10.
PREGLED ŠTETA NA GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA GRAĐENIM POSLE 1964. GODINE
Teritorija ..................... Uzrok štete i godina ..............
(Opština, SR, SAP)
---------------------------------------------------------------------------
Jed. Količina Iznos štete u hilj. dinara
mere ----------------------- ---------------------------
oštećena uništena na na ukupno
---------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5 6
7
---------------------------------------------------------------------------
U DRUŠTVENOJ SVOJINI
Brane i nasipi
Kanali itd. prema nomenklaturi

U SVOJINI GRAĐANA
Stambene zgrade
Vikend kuće
Staje za krupnu i sitnu stoku
Zgrade za smeštaj poljoprivrednih proizvoda
Ugostiteljske radnje
Zanatske radnje
Zgrade za druge poslovne namene
Šupe, garaže i ost. zgrade
Bunari i cisterne za vodu
U SVOJINI GRAĐANA - BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE
Stambene zgrade
Vikend kuće
Staja krupnu i sitnu stoku itd.
---------------------------------------------------------------------------
OBJAŠNjENjA UZ TABELE ZA ISKAZIVANjE REZULTATA PROCENE

Opšte napomene
U obradu ulaze sledeći obrasci, iz kojih se na kartice, trake, odnosno diskove prenose pitanja koja se dalje
navode:
obrazac Š-01 (objekti) - pitanja od 1 do 16;
obrazac Š-02 (oprema) pitanja od 1 do 13;
obrazac Š-03 (ostala sredstva i dobra) - pitanja 1, 2 i 3 i tabela 1;
obrazac Š-04 (kulturna nepokretna dobra) - pitanja od 1 do 13;
obrazac Š-05 (kulturna pokretna dobra) - pitanja od 1 do 13;
obrazac Š-06 (troškovi i indirektne štete) - pitanja 1 i 2 i tabela 1.
Ako je rađena globalna procena šteta, u obradu ulaze i odgovarajući podaci iz:
tabele Š-01/1 (za stambene i druge vrste zgrada);
tabele Š-03/1 (za nameštaj i druge predmete u domaćinstvu)
U obradu ne ulaze pomoćni obračuni koji su vršeni na napred navedenim obrascima, ni dopunski podaci
za utvrđivanje štete, kao ni pomoćni obrazac Š-POM. U obradu takođe ne ulaze obrasci: obrazac Š-07
(pregled šteta u organizacijama - zajednicama) osim ako se obrada ne radi na mašinama, i obrazac Š-08
(cene).
U naslovu svake tabele obavezno se mora odštampati uzrok štete i godina nastanka. Šifra opštine
preuzima se iz odgovora na pitanje o lokaciji sredstava, a to je pitanje 3. u svim obrascima, osim u
obrascu Š-06. U tom obrascu podaci o opštini iskazani su u pitanju 2.
U svim tabelama rezultata štampaju se samo redovi za koje ima podataka.
Napomene, odnosno fusnote date uz neke tabele treba odštampati na tabelama sa rezultatima, jer su
namenjene korisnicima podataka.
Objašnjenja za pojedine tabele
Da bi se olakšao rad na pripremama za izradu programa obrade, u daljem tekstu se za svaku tabelu
navode pitanja na osnovu kojih se formira tabela, a gde treba - daju se i druga objašnjenja. Sve to važi i
za obradu koja nije mašinska.
Tabela 1. Zbirni pregled šteta, po vrstama sredstava i svojini Zaglavlje tabele
obrazac Š-01 - pitanja 5, 9 i 15;
obrazac Š-02 - pitanja 7 i 11;
obrazac Š-03 - kolone 7 i 8 iz tabele 1, a svojina iz odgovora na pitanja 1a), b) i v). Ako je svojina
društvena, na ova pitanja mora da postoji šifriran odgovor, dok nule kao odgovor označavaju da je
obrazac popunjen za sredstva u svojini građana;
obrasci Š-04 i Š-05 - pitanja 8, 9 i 13 (zbir oba podatka);
obrazac Š-06 - podaci iz kolone 3.
Pretkolona tabele
Osnovna podela sredstava i dobara data je prema Nomenklaturi iz Priloga br. 2.
Pretkolona tabele formira se iz sledećih obrazaca:
Zemljište iz obrasca Š-03 (tabela 1).
Građevinski objekti iz obrasca Š-01 i tabele Š-01/1, ako je vršena i globalna procena štete.
Oprema iz obrasca Š-02 za društvena sredstva i obrasca Š-03 za sredstva u svojini građana (tabela 1,
tačka 6).
Dugogodišnji zasadi, šume i divljač, stočni fond, živina i riba i obrtna sredstva iz obrasca Š-03
(odgovarajuće tačke iz tabele 1).
Kulturna dobra iz obrazaca Š-04 i Š-05.
Dobra u domaćinstvu iz obrasca Š-03 (tabela 1, tačka 7) i tabele Š-03/1, ako je vršena globalna procena
štete.
Ostala sredstva i dobra iz obrasca Š-06 i Š-03 (tabela 1, tačka 8).
Troškovi izazvani štetom iz obrasca Š-06.
Indirektna šteta iz obrazaca Š-06 i Š-03 (tabela 1, tačka 9).
Šteta na sredstvima JNA iz rezultata koje je dostavila nadležna služba JNA.
Tabela 2. Pregled šteta po oblastima delatnosti (društveni sektor) Zaglavlje tabele
Obrasci Š-01, Š-02, Š-03, Š-04 i Š-05 (ista pitanja kao za tabelu 1).
Obrazac Š-06 - kolona 3 za troškove i indirektnu štetu, dok se ostala sredstva dele na oštećena i uništena
(kolone 4 i 5 u tabeli).
Broj jedinica (kolona 3) dobija se prebrojavanjem različitih matičnih brojeva iste delatnosti.
Pretkolona tabele
Svi obrasci popunjeni za sredstva i dobra u društvenoj svojini - pitanje 1e) i zbirni rezultati za JNA.
Tabela 3. Pregled šteta po organizacijama - zajednicama Zaglavlje tabele
Isto kao u tabeli 2.
Pretkolona tabele
Svi obrasci popunjeni za sredstva i dobra u društvenoj svojini - pitanja 1a) i 1g).
Tabela 4. Pregled šteta po mesnim zajednicama i svojini Zaglavlje tabele
Pretkolona tabele
Svi obrasci - pitanje 3, osim obrasca Š-06, čiji se podaci iskazuju samo u redu "Neraspoređeno po MZ".
Tabela 5. Pregled šteta po vrstama i grupama sredstava u svojini
Rade se dve posebne tabele prema svojini sredstava, odnosno dobara.
Zaglavlje tabele
obrazac Š-01 - pitanja 8, 9 i 15, kao i tabela Š-01/1 - kolona 11 i alineje "oštećene" i "uništene zgrade";
obrazac Š-03 - tabela 1, kolone 5, 6, 7 i 8, kao i tabela Š-03/1 kolone 5 i 8;
obrazac Š-04 i obrazac Š-05 - pitanja 9 i 13 (zbir oba podatka).
Pretkolona tabele
Isto kao u tabeli 1. Za građevinske objekte i opremu detaljnije razvrstavanje na osnovu odgovora na
pitanje 4 vrši se prema Nomenklaturi iz Priloga br. 2. k Kolonu 2. unosi se jedinica mere iz Nomenklature.
Pošto se oprema iskazuje u komadima, broj komada za svaku šifru opreme dobija se prebrojavanjem
obrazaca koji nemaju odgovor na pitanje 12. U obrascima sa odgovorom na pitanje 12 treba sabrati
podatke upisane kao odgovor na to pitanje.
Kulturna dobra takođe se iskazuju u komadima, odnosno u broju objekata ili predmeta, pa treba
prebrojati obrasce Š-04, odnosno obrasce Š-05.
Tabela 6. Zgrade, stanovi, poslovni prostor, domaćinstva i lica u
oštećenim i uništenim stanovima
Ova tabela se radi na osnovu obrasca Š-01, i to za zgrade koje imaju odgovore na pitanja 12, 13 i 14, kao
i na osnovu tabele Š-01/1 ako je šteta globalno procenjivana.
Zaglavlje tabele
obrazac Š-01 - pitanja 12, 13 i 14;
tabela Š-01/1 kolona 11.
Broj stambenih zgrada dobija se prebrojavanjem obrazaca koji u pitanju 4 imaju šifru 1810.
Pretkolona tabele
Pitanja 5, 9 i 10.
Ako nije vršena kategorizacija oštećenja društvenih stanova, umesto pitanja 10 uzima se pitanje 9. Redovi
sa kategorijama oštećenja ne štampaju se ni kod "ukupno" ni kod "društvene svojine". To važi i za
"svojinu građana", ako nije vršena kategorizacija oštećenja.
Napomena uz ovu tabelu
Ako su korekcije procenjene štete, u slučaju ponovljenog zemljotresa, rađene na uzorku izabranih zgrada,
u ponovnoj obradi ne mogu se izvršiti promene u kolonama od 2 do 11, jer za to nema elemenata.
Promene se mogu izvršiti samo u koloni 12, pošto je vršena nova globalna procena štete.
Tabela 7. Štete na kulturnim dobrima
obrazac Š-05 - pitanja 9 i 13.
Pretkolona tabele
obrazac Š-04 - pitanje 1;
obrazac Š-05 - pitanje 1.
Red "Predmeti u objektima koji nisu kulturno dobro" formira se iz obrasca Š-05 koji nema šifru kompleksa
kulturnog dobra.
Tabela 8. Troškovi društveno-političkih zajednica, organizacija
udruženog rada i zajednica, po vrstama troškova
Zaglavlje tabele
Obrazac Š-06 - pitanje 1v) i kolona 3 samo za Troškove izazvane štetom. Za društveno-političke zajednice
šifra 71, a za organizacije udruženog rada i zajednice - sve ostale šifre koje se jave kod pitanja 1v).
Pretkolona tabele
Jednaka je pretkoloni iz obrasca Š-06, deo koji se odnosi na troškove.
Tabela 9. Pregled šteta na neosiguranim sredstvima i dobrima, po
vrstama i grupama sredstava u svojini ...
Tabela se radi samo za sredstva i dobra za koja je dat negativan odgovor na pitanje o osiguranju. U
obrascu Š-01 i to je pitanje 16, u obrascu Š-02 - pitanje 13, u obrascu Š-03 odgovori o osiguranju nalaze
se iznad tabele 1, u obrascu Š-04 - pitanje 12 i obrascu Š-05 - pitanje 12. Neosiguranim sredstvima
smatraju se sva sredstva i dobra za koje je vršena globalna procena štete (tabele Š-01/1 i Š-03/1).
Zaglavlje tabele
obrazac Š-03 - pitanja 1a), b) i v) i kolone 7 i 8 (zbir);
obrasci Š-04 i Š-05 - pitanja 9 i 13 (zbir);
tabela Š-01/1 - kolona 11;
tabela Š-03/1 - kolona 9.
Pretkolona tabele
Tabela 10. Pregled šteta na građevinskim objektima građenim posle
1964. godine
Za ovu tabelu obrađuje se samo obrazac Š-01, pri čemu se konsultuju pitanja 6 i 7. Tabela Š-01/1 ne
uzima se u obzir, jer u njoj nisu izdvojene zgrade građene posle 1964. godine, pa se, ako je za zgrade
vršena globalna procena štete, unose podaci samo u kolone 3. i 4.
Zaglavlje tabele
Pretkolona tabele
Isto kao u tabeli 5, deo za građevinske objekte.
PRILOZI
Prilog br. 1: Vrsta organizacija društvenog sektora (oblici udruživanja organizacija i zajednica)
Prilog br. 2: Nomenklatura sredstava i drugih dobara
Prilog br. 3: Amortizacione stope za stambene i ostale zgrade u svojini građana
Prilog br. 4: Utvrđivanje kategorije i stepena oštećenja
Prilog br. 5: Tabele za evidentiranje troškova izazvanih nastalom štetom
Prilog br. 6: Procena šteta u slučaju ponovljenog zemljotresa
Prilog br. 7: Metodologija za kontrolu procenjene štete
Prilog br. 8: Izbor uzorka
Prilog br. 1
VRSTE ORGANIZACIJA DRUŠTVENOG SEKTORA
Šifra Vrsta organizacije
------------------------------------------------------------------------
11 Osnovna organizacija udruženog rada
12 Radna organizacija bez osnovnih organizacija
13 Radna organizacija sa osnovnim organizacijama
14 Složena organizacija udruženog rada
15 Radna zajednica organizacije udruženog rada
16 Osnovna organizacija kooperanata
17 Radna organizacija kooperanata bez osnovnih organizacija
18 Radna organizacija kooperanata sa osnovnim organizacijama
19 Ugovorna organizacija udruženog rada
21 Osnovna zadružna organizacija
22 Osnovna organizacija udruženog rada za kooperaciju sa poljoprivrednicima
23 Zemljoradnička zadruga bez osnovnih organizacija

24 Zemljoradnička zadruga sa osnovnim organizacijama
25 Složena zemljoradnička zadruga
26 Radna zajednica zadruge
27 Zanatska zadruga bez osnovnih organizacija
28 Ostale zadruge
29 Zanatska zadruga sa osnovnim organizacijama
31 Interna banka
32 Osnovna banka
33 Udružena banka
34 Osnovna zajednica rizika osiguranja - reosiguranja
35 Ostale finansijske organizacije
36 Zajednica osiguranja - reosiguranja bez osnovnih zajednica rizika
37 Zajednica osiguranja - reosiguranja sa osnovnim zajednicama rizika
38 Radna zajednica za više finansijskih organizacija
50 Opšte i posebno udruženje organizacija udruženog rada
60 Samoupravna interesna zajednica
61 Osnovna zajednica ili jedinica samoupravne interesne zajednice
62 Radna zajednica za više samoupravnih interesnih zajednica
71 Organ društveno-političke zajednice
72 Organ društvene zajednice
73 Organ mesne zajednice
74 Radna zajednica za više mesnih zajednica
81 Društveno-politička organizacija
82 Društvena organizacija
83 Udruženje građana
84 Radna zajednica za više društveno-političkih organizacija i

društvenih organizacija
90 Ostale organizacije
Prilog br. 2
NOMENKLATURA SREDSTAVA I DRUGIH DOBARA
-----------------------------------------------------------------------------
Šifra Naziv sredstava - dobara Jedinica

mere
-----------------------------------------------------------------------------
1 2 3
-----------------------------------------------------------------------------
0 ZEMLjIŠTE
0100 Poljoprivredno zemljište
0110 Obradivo poljoprivredno zemljište ha
0120 Ostalo poljoprivredno zemljište ha
0200 Šumsko zemljište ha
0300 Građevinsko zemljište ha
0400 Ostalo zemljište ha
1 GRAĐEVINSKI OBJEKTI
Hidrograđevinski objekti
1010 Brane i nasipi m3
Brane i napisi kod hidroelektrana, hidrotehničkih
melioracija, za uređenje bujica, kod regulacionih
vodotoka, morskih solana i sl.
1020 Kanali m
Kanali kod hidroelektrana, plovni kanali, za dovod i odvod
vode u industriji i kod termoelektrana, kod hidrotehničkih

melioracija i sl.
1030 Bazeni m2
Bazeni u industriji, fiskulturni, za kupanje i ostali
bazeni, osim ribnjaka
1040 Tuneli i cevovodi za dovod i odvod vode m
Dovodni i odvodni tuneli i cevi pod pritiskom kod
hidroelektrana, tuneli i cevovodi u industriji, šahtovi
pod pritiskom kod hidroelektrana i sl.
1050 Osiguranje obala m
Osiguranje obala kamenom, zidom i drugim materijalom,
osiguranje i uređenje obala u gradovima (kejovi i šetališta)
1060 Spoljni vodovod m ili m3
Vodovodi, dovodi i razvodna mreža (m), kaptažne građevine,
vodovodni rezervoari, crpne stanice, objekti za
prečišćavanje vode i drugi objekti
1070 Spoljna kanalizacija m ili kom.
Kanali i kolektori (m), objekti za prečišćavanje otpadnih
voda, šahtovi i drugi objekti
1099 Nepomenuti hidrograđevinski objekti hilj. din.
Saobraćajni objekti
1111 Železničke pruge normalnog koloseka m
1112 Ostale pruge m
Železničke pruge uskog koloseka, industrijske i šumske
pruge, stanični koloseci i tramvajske pruge
1120 Železnički mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci i vijaduktim
1131 Auto-putevi m
1132 Magistralni putevi m
1133 Regionalni putevi m
1134 Ostali putevi m
Šumski, u fabričkom i bolničkom krugu i sl. m
1140 Drumski mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci i vijadukti m
1150 Ulice i trgovi m2
Sve vrste ulica i trgova, bez obzira na zastor gornjeg
stroja (parkovi i druge zelene površine obuhvaćene su
šifrom 1772)
1160 Tuneli i galerije m
Tuneli i galerije na železničkim prugama i putevima
1180 Operativne obale m
Luke sa lukobranima
1191 Avionske piste m
1199 Nepomenuti saobraćajni objekti hilj. din.
Elektroenergetski i ostali transportni objekti
1210 Elektroenergetski vodovi i mreže m trase
Dalekovodi, električna mreža za železnicu i za tramvaje i
trolejbuse, vazdušni i kablovski vodovi jake i slabe struje
sa uličnom rasvetom i sl.
1220 TT linije, kablovi, kablovske kanalizacije, SS linije i SS
kanalizacije m linije
1230 Trafostanice m2
1310 Naftovodi, gasovodi, parovodi i cevovodi m
1320 Žičare m
Viseće i lančane žičare, jamske, sportske uspinjače i sl.

1399 Nepomenuti elektroenergetski i ostali transportni objekti hilj. din.
Privredne zgrade i objekti
1410 Istražne bušotine m
1421 Eksploataciona okna, hodnici, uskopi, niskopi i jamske
prostorije (m3) m ili m3
1422 Otkrivke m3
1426 Eksploatacione bušotine m
1510 Industrijske proizvodne zgrade (osim hala i hangara) m2
Proizvodne zgrade, uključujući i termo, hidro i nuklearne
elektrane (za toplane šifra 1772)
1520 Hale i hangari u svim delatnostima m2
1530 Industrijske peći, sušare i dimnjaci m2 ili m3
Zidane ciglane, zidane krečane, peći, u industriji
vatrostalnog materijala, visoke peći, sušare,
horizontalne i vertikalne peći u fabrikama cementa,
fabrički dimnjaci i sl.
1540 Silosi, hladnjače, rezervoari i cisterne u svim
delatnostima m3
1550 Skladišta - magacini proizvoda, materijala i oruđa za rad
u svim delatnostima m2
1610 Staje za krupnu i sitnu stoku i svinjci m2
1620 Živinarnici m2
1645 Ribnjaci i mrestilišta m2
1650 Zgrade i objekti u šumarstvu m2
Šumarske, lugarske i lovačke kuće i kuće za drvoseče, šupe
i dr.
1710 Zgrade železničkog saobraćaja m2
Železničke stanice, remize, garaže i druge vrste zgrada
(Ako nisu hale i hangari)
1720 Zgrade vodenog i vazdušnog saobraćaja m2
1730 Zgrade drumskog i gradskog saobraćaja m2
1740 Zgrade i objekti PTT, radio i televizijskih stanica m2
1751 Zgrade u trgovini m2
Trgovačke robne kuće, prodavnice, izložbeni paviljoni,
kiosci, apoteke i sl.
1754 Hoteli m2
1755 Moteli, odmarališta i druge zgrade ugostiteljstva i turizma m2
1771 Zgrade i objekti za zanatstvo m2
1772 Zgrade i objekti za komunalnu delatnost m2
Zgrade toplana i plinara, javnog vodovoda i kanalizacije,
toplih i hladnih kupatila; pijace i javni parkovi, objekti
na grobljima, javne garaže i dr.
1780 Upravne zgrade privrednih OUR-a m2
1799 Nepomenuti privredni objekti hilj. din.
Vanprivredne zgrade i objekti
1810 Stambene zgrade (za zgrade u izgradnji
šifra 1910) m2
1814 Vikend-kuće m2
1821 Školske zgrade m2
Sve vrste školskih zgrada

1822 Zgrade za naučnoistraživačku delatnost m2
1831 Zgrade i objekti za kulturu i umetnost m2
Domovi kulture, pozorišta, filmski studiji, bioskopi,
biblioteke, čitaonice
1832 Zgrade i objekti za informacije m2
Zgrade za izdavačku i novinsku delatnost radio i sl.
stanice, radio i TV studiji i dr.
1840 Zgrade za zdravstvenu zaštitu m2
Bolnice, klinike, klimatska i banjska lečilišta,
zdravstveni domovi i stanice, poliklinike i ambulante (za
apoteke šifra 1751)
1850 Zgrade za društvenu i socijalnu zaštitu m2
Jasle, obdaništa, domovi za defektnu decu i odrasle,
domovi za invalide, domovi staraca, đački i studentski
domovi i sl.
1860 Fiskulturne zgrade i objekti m2
Sve vrste fiskulturnih zgrada, stadioni i sportski tereni
(za bazen šifra 1030)
1870 Zgrade društveno-političkih zajednica,
SIZ-ova i društveno-političkih organizacija m2
1893 Skloništa m2
1899 Nepomenuti objekti u vanprivrednim delatnostima hilj. din.
1910 Stambene zgrade u izgradnji m2
1920 Ostali objekti u izgradnji hilj.

din.
2 OPREMA
2300 Energetske mašine, uređaji i postrojenja kom.
2400 Mašine radilice i postrojenja opšte namene kom.
2500 Specijalne i specifične mašine, uređaji i postrojenja kom.
2600 Sredstva transporta i veza
2610 Specifična sredstva železničkog saobraćaja kom.
2620 Specifična sredstva i uređaji pomorskog saobraćaja kom.
2630 Specifična sredstva i uređaji unutrašnje plovidbe kom.
2640 Specifični uređaji vazdušnog saobraćaja kom.
2650 Drumska transportna vozila (izuzev zaprežnih) kom.
2660 Sredstva veza kom.
2670 Ostali uređaji i sredstva transporta i veza kom.
2700 Krupan alat, instrumenti, laboratorijska oprema, pogonski,
poslovni i neposlovni inventar kom.
2900 Ostala nepomenuta oprema kom.
3 DUGOGODIŠNjI ZASADI
3800 Dugogodišnji zasadi
3810 Voćnjaci ha
3820 Vinogradi ha
3830 Hmeljarnici ha
3890 Dugogodišnji zasadi u izgradnji ha
4 ŠUME I DIVLjAČ
4100 Šume
4110 Šume lišćara ha
4120 Šume četinara ha
4200 Divljač kom.
5 STOČNI FOND, ŽIVINA I RIBA

5910 Konji, mule, magarci, mazge grla
5920 Goveda i bivoli
5921 Goveda za priplod grla
5922 Ostala goveda grla
5930 Svinje
5931 Svinje za priplod grla
5932 Ostale svinje grla
5940 Ovce i koze
5941 Ovce i koze za priplod grla
5942 Ostale ovce i koze grla
5950 Živina kom.
5960 Košnice pčela broj koš.
5970 Riba t
6 OBRTNA SREDSTVA
6100 Sirovine, reprodukcioni materijal i sitan inventar hilj.

din.
6200 Poluproizvodi i nedovršeni proizvodi hilj. din.
6300 Tekuća poljoprivredna proizvodnja
6310 Žitarice t
6320 Industrijske bilje t
6330 Povrtarsko bilje t
6340 Stočno krmno bilje t
6350 Livade i pašnjaci t
6360 Rasadnici t
6370 Voće t
6380 Grožđe t
6390 Ostalo t
6400 Gotovi proizvodi hilj. din.
6500 Trgovačka roba hilj. din.
7 DOBRA
7100 Kulturna dobra
7110 Objekti kom.
7120 Predmeti kom.
7200 Dobra u domaćinstvu
7210 Motorna putnička drumska vozila, čamci, brodice kom.
7220 Nameštaj kom.
7230 Aparati i drugi predmeti za domaćinstvo kom.
8 OSTALA SREDSTVA I DOBRA
8100 Zlato, novac, dragocenosti, vrednosni papiri hilj. din.
8200 Umetničke slike i drugi umetnički predmeti hilj.

din.
8300 Dokumentacija hilj. din.
8400 Knjige i arhivska građa hilj. din.
8500 Ostalo hilj. din.
Prilog br. 3
AMORTIZACIONE STOPE ZA STAMBENE ZGRADE (DRUŠTVENE I U SVOJINI GRAĐANA)
I ZA OSTALE ZGRADE U SVOJINI GRAĐANA
Procenti kojima treba umanjiti novu vrednost stambenih i ostalih zgrada
zbog starosti i dotrajalosti
------------------------------------------------------------------------
Godina Godina verovatnog trajanja zgrade
starosti ---------------------------------------------------------------
do 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 i više
------------------------------------------------------------------------
5 12 8 5 4 3 3 3 2 2 2 2
10 30 18 12 10 8 6 5 5 4 4 3
15 52 30 21 16 12 10 9 8 7 6 5
20 80 44 30 22 18 14 12 11 10 8 8
25 61 41 30 23 19 16 14 12 11 10
30 80 52 38 30 24 21 18 16 14 12
35 65 48 37 30 25 22 19 17 15
40 80 58 44 36 30 25 22 20 18
45 68 52 42 35 30 26 23 21
50 80 61 48 41 34 30 26 23
55 71 55 47 39 34 30 27
60 80 64 52 44 38 34 30
65 72 59 49 43 37 33
70 80 65 54 48 42 37
75 72 61 52 46 41
80 80 65 58 50 44
85 73 63 54 48
90 80 68 59 52
95 74 64 56
100 80 70 61
105 74 65
110 80 70
115 75
1201) 80
------------------------------------------------------------------------
1)
Za zgrade koje su prema ovoj tablici svoj verovatni vek trajanja
prošle, uzima se otpis od najviše 80%.
Prilog br. 4
УTВРЂИВAЊE КATEГOРИJA И СTEПEНA OШTEЋEЊA

Утврђивaњe кaтeгoриja oштeћeњa
Кaтeгoризaциja oштeћeњa oбjeкaтa врши сe сaмo у случajу зeмљoтрeсa кaтaстрoфaлних рaзмeрa,
вeликих пoплaвa и рaтних рaзaрaњa, кaдa збoг вeликoг брoja oштeћeних згрaдa ниje мoгућe
утврдити срeдствa пoтрeбнa зa oпрaвку свaкe згрaдe пojeдинaчнo, вeћ мoрa дa сe рaди глoбaлнa
прoцeнa штeтe. У принципу, кaтeгoризaциja oштeћeњa сe врши сaмo нa згрaдaмa у свojини грaђaнa,
и тo нa стaмбeним згрaдaмa и викeнд-кућaмa, нa згрaдaмa кoje сe кoристe зa oбaвљaњe нeкe
дeлaтнoсти, нa eкoнoмским згрaдaмa пoљoприврeдникa, нa шупaмa, гaрaжaмa и слични oбjeктимa.
Зa згрaдe у друштвeнoj свojини изнoс штeтe утврђуje сe зa свaки oбjeкт пoсeбнo. У изузeтним
случajeвимa, кaд je oштeћeн вeликo брoj згрaдa и стaнoвa, кaтeгoризaциja oштeћeњa мoжe сe
извршити и нa стaмбeним згрaдaмa у друштвeнoj свojини.
Кaтeгoризaциjу oштeћeњa вршe стручнe eкипe сaстaвљeнe oд грaђeвинских стручњaкa. У свaку
eкипу трeбaлo би дa будe укључeн и jeдaн стaтичaр, aкo зa тo пoстoje услoви. Прeмa oвoj
мeтoдoлoгиjи oштeћeњa су сврстaнa у пeт кaтeгoриja (oд 1 дo 5), дoк у 6. кaтeгoриjу спaдajу
уништeни oбjeкти, кao и oбjeкти кojи нису пoтпунo уништeни aли су њихoвa oштeћeњa тaкo вeликa
дa сe oпрaвкa нe исплaти. Oпис oштeћeњa зa свaку кaтeгoризaциjу дaje сe нa крajу oвoг тeкстa.
Oргaнизaтoр пoслoвa нa кaтeгoризaциjи oштeћeњa мoрa oдржaти сaстaнaк сa стручним eкипaмa. Нa
сaстaнку трeбa дeтaљнo рaзрaдити дaтe oписe oштeћeњa кaкo би сe oбeзбeдилo дa сe рaд нa
кaтeгoризaциjи oбaви нa jeдинствeн нaчин.
Пoслe дeтaљнoг прeглeдa свaкe згрaдe, нa виднoм мeсту, a нajбoљe нa зиду пoрeд улaзa у згрaду,
трeбa мaснoм црвeнoм бojoм уписaти брoj кojи oзнaчaвa кaтeгoриjу oштeћeњa. Aкo згрaдa ниje
oштeћeнa, трeбa мaснoм бojoм нaписaти црту (-) дa би сe знaлo дa ниje oштeћeнa, oднoснo дa je
узeтa у oбзир у тoку рaдa нa кaтeгoризaциjи. Нeoштeћeнe згрaдe мoгу сe oбeлeжaвaти и нa нeки
други нaчин, кaкo сe нe би штeтилa фaсaдa, o чeму трeбa дa oдлучи нaдлeжнa кoмисиja.
Eкипe кoje oбeлeжaвajу згрaдe трeбa дa вoдe списaк прeмa oбрaсцу Ш-кaт, кojи je дaт нa крajу oвoг
прилoгa. У списaк трeбa уписaти и згрaдe кoje нису oштeћeнe. Oвaj списaк трeбa сaстaвити из двa
рaзлoгa: први je, дa сe дoбиjу првa сaзнaњa o вeличини штeтe, a прeкo брoja тeшкo oштeћeних и
уништeних стaмбeних згрaдa дa сe дoбиje бaр oриjeнтaциoни брoj дoмaћинстaвa кoja трeбa
стaмбeнo збрињaвaти; други рaзлoг je дa сe нa oснoву тoг спискa мoгу изaбрaти згрaдe зa кoje ћe сe
урaдити прeцизaн прeдрaчун трoшкoвa пoпрaвкe, кaкo би сe утврдиo стeпeн, oднoснo прoцeнт
oштeћeњa пo кaтeгoриjaмa.
Oпис кaтeгoриja oштeћeњa Првa кaтeгoриja
Првoj кaтeгoриjи припaдajу згрaдe сa мaњим oштeћeњeм крoвнoг пoкривaчa, oпшивa, мaлтeрa,
стaклa и димњaкa.
Пoд мaњим oштeћeњeм пoдрaзумeвa сe oштeћeњe мaњих пoвршинa крoвнoг пoкривaчa; пojaвe
мaњих пукoтинa нa oмaлтeрисaним пoвршинaмa - дeлимичнo oпao мaлтeр; дeлимичнo пoпуцaлa
стaклa и oштeћeн димњaк.
Кoд пoплaвa, у прву кaтeгoриjу би сe уврстилe згрaдe сa мaњим oштeћeњeм, a кoje су пoд вoдoм
билe 24 х. Пoд мaњим oштeћeњeм пoдрaзумeвajу сe мaњa oштeћeњa мaлтeрa, стoлaриje и стaклa,
кao и пoднe oблoгe.
Другa кaтeгoриja
Oвдe спaдajу згрaдe кoje су знaтнo oштeћeнe. Пoд знaтниjим oштeћeњeм пoдрaзумeвa сe: oштeћeњe
вeћe пoвршинe крoвнoг пoкривaчa, oпшивa, стaклa, рушeњe димњaкa и пojaвa знaтниjих пoвршинa
испуцaлoг и oпaлoг мaлтeрa сa зидoвa и тaвaницa, кao и пojaвa мaњих пукoтинa у нoсeћим
зидoвимa и мнoгих пукoтинa у прeгрaдним зидoвимa.
Tрeћa кaтeгoриja
Oбухвaтa згрaдe сa вeћим oштeћeњeм крoвнe кoнструкциje (кoд кoсих крoвoвa), зидoвa, испунe,
кaлкaнских (зaбaтних) зидoвa, нaзиткa, вeнaцa и прeгрaдних зидoвa и стoлaриje.
Пoд вeћим oштeћeњeм пoдрaзумeвa сe вeћe oштeћeњe, oднoснo дeфoрмисaњe нoсeћих eлeмeнaтa
крoвнe кoнструкциje (вeшaљкe, стoлицe, рoжњaчe и рoгoви), мaњe пукoтинe у aрмирaним
бeтoнским стубoвимa, вeћe рушeњe пojeдиних прeгрaдних зидoвa, нaзиткa, вeнaцa и пojaвa вeћих
пукoтинa нa нaвeдeним дeлoвимa згрaдe; вeћe oштeћeњe пojeдиних дeлoвa стoлaриje и
дeфoрмисaњe пoлoжaja стoлaриje.
У кaтeгoриjу згрaдa oштeћeних пoплaвoм мoгу сe сврстaти згрaдe сa вeћим oштeћeњeм кoje су пoд
вoдoм билe 24 х или дужe. Пoд вeћим oштeћeњeм пoдрaзумeвa сe oштeћeњe фaсaдe згрaдe, вeћe
дeфoрмaциje стoлaриje, испуцao и oпao мaлтeр сa зидoвa и тaвaницa, oштeћeњe зидoвa у трeнутку
нaилaскa буjицe,кao и рaзнa oштeћeњa инстaлaциja.
Чeтвртa кaтeгoриja
Oвдe спaдajу згрaдe сa oбимниjим oштeћeњeм стубoвa и крoвнe кoнструкциje (кoд кoсих крoвoвa),
зидoвa испунe и прeгрaдних зидoвa, кao и инстaлaциja.
Пoд oбимниjим oштeћeњeм стубoвa пoдрaзумeвajу сe брojнe пукoтинe, a кoд крoвнe кoнструкциje
пoдрaзумeвa сe рушeњe пojeдиних њeних дeлoвa, oднoснo њeнo изрaзитo дeфoрмисaњe.
Пoд oбимниjим oштeћeњeм зидoвa испунe и прeгрaдних зидoвa пoдрaзумeвa сe дeлимичнo рушeњe
вeћeг брoja тих зидoвa, рушeњe и вeликe дeфoрмaциje.
Пoд oштeћeњeм инстaлaциja пoдрaзумeвa сe oштeћeњe кoje oнeмoгућaвa функциoнисaњe
инстaлaциje услeд квaрoвa нaстaлих кao пoслeдицa зeмљoтрeсa.
Пeтa кaтeгoриja
Oвдe спaдajу згрaдe кoд кojих je дoшлo дo oштeћeњa или дeфoрмaциja пojeдиних кoнструктивних
eлeмeнaтa, уз пojaву oштeћeњa из прeтхoднe кaтeгoриje, кao и oштeћeњa инстaлaциja.
Пoд пojмoм oштeћeњa кoнструктивних eлeмeнaтa пoдрaзумeвa сe oштeћeњe или дeфoрмaциja
нoсeћe кoнструкциje пojeдиних стубoвa сa диjaгoнaлним пукoтинaмa, пукoтинe нa чвoрoвимa
кoнструкциja и другa oштeћeњa кoнструкциja кoja сe мoгу сaнирaти.
Пojaвe нaвeдeних oштeћeњa oднoсe сe и нa вeртикaлнe кoмуникaциje (стeпeништa и лифтoви).
Шeстa кaтeгoриja
Oвдe спaдajу згрaдe кojимa je рaзoрeн кoнструктивни систeм или су пoрушeнe.
Пoд рaзoрeним систeмoм мaсивних кoнструкциja пoдрaзумeвa сe oштeћeњe свих нoсeћих зидoвa у
пojeдиним eтaжaмa и њихoвo дeлимичнo рушeњe. Oвдe спaдajу и мaњe згрaдe изгрaђeнe oд
мaтeриjaлa кojи сe нe смaтрa мaсивнoм кoнструкциjoм (зидoви бeз мaлтeрa, ћeрпич и сл.).
Утврђивaњe стeпeнa oштeћeњa
Зa зeмљoтрeсe и пoплaвe вeликих рaзмeрa, кao и зa рaтнa рaзaрaњa, штeтa нa oштeћeним згрaдaмa
зa кoje je извршeнa кaтeгoризaциja oштeћeњa прoцeњуje сe нa тaj нaчин штo сe трoшкoви oпрaвкe
прoцeњуjу примeнoм прoцeнтa oштeћeњa нa нaбaвну врeднoст згрaдa oдгoвaрajућe кaтeгoриje
oштeћeњa (нaбaвнa врeднoст сe мнoжи прoцeнтoм oштeћeњa, a рeзултaт мнoжeњa дeли сe нa 100).
Стeпeн oштeћeњa утврђуje сe нa oснoву узoркa стaмбeних згрaдa.
Прoцeнтe кojи oзнaчaвajу стeпeн oштeћeњa дужнa je дa oбeзбeди нaдлeжнa кoмисиja зa прoцeну
штeтe aнгaжoвaњeм oдгoвaрajућих стручњaкa (грaђeвинци, грaђeвинскe зaнaтлиje и инстaлaтeри),
кojи ћe зa изaбрaнe згрaдe, изрaдoм oдгoвaрajућих прeдрaчунa, утврдити кoликa су срeдствa
пoтрeбнa зa oпрaвку свaкe згрaдe. Прeдрaчун трoшкoвa трeбa урaдити нa бaзи oснoвних пoзициja
рaдoвa чиja врeднoст чини oкo 80% oд укупнe врeднoсти згрaдe. Цeнe пo пoзициjaмa рaдoвa трeбa
утврдити зajeднo с нaдлeжним кoмисиjaмa зa прoцeну штeтe и тo трeбa дa буду цeнe кoje су вaжилe
у врeмe нaстaнкa штeтe.
Oсим тoгa, зa свaку изaбрaну згрaду, исти стручњaци трeбa дa утврдe и њeну нaбaвну (нoву)
врeднoст у цeнaмa кoje су вaжилe у врeмe нaстaнкa штeтe, бeз oбзирa нa тo кoликo je тa згрaдa
стaрa. Нoвa врeднoст дoбиja сe мнoжeњeм кoриснe пoвршинe згрaдe, кojу стручњaци тaкoђe трeбa
дa утврдe прeмa oбjaшњeњимa дaтим у упитнику зa oбрaзaц Ш-01, сa oдгoвaрajућoм цeнoм пo 1 м 2,
кojу дaje нaдлeжнa кoмисиja зa прoцeну штeтe.
Згрaдe зa кoje ћe сe рaдити прeдрaчун трoшкoвa oпрaвки бирajу сe мeђу стaмбeним згрaдaмa зa кoje
je oзнaчeн стeпeн oштeћeњa oд 1 дo 5. Из свaкe кaтeгoриje oштeћeњa мoрa бити изaбрaнo нajмaњe
пo 40 згрaдa, из чeгa прoизлaзи дa прeдрaчун трoшкoвa трeбa урaдити зa нajмaњe 200 згрaдa. Taj
брoj згрaдa ниje вeлики aкo сe узмe у oбзир дa сe глoбaлнoм прoцeнoм штeтe зaмeњуje изрaдa
мoждa чaк и нeкoликo дeсeтинa хиљaдa прeдрaчунa.
Згрaдe сe бирajу из спискa прeглeдaних згрaдa и oдрeђeних кaтeгoриja oштeћeњa (Ш-кaт), и тo нa
тaj нaчин штo ћe сe из двaдeсeт нaмeрнo или случajнo oдaбрaних спискoвa бирaти пo дeсeт згрaдa
из свaкoг спискa. Избoр сe врши нa тaj нaчин штo сe у свaкoм списку зaoкружуje рeдни брoj првe и
пoслeдњe стaмбeнe згрaдe зa кojу je oзнaчeнa 1. кaтeгoриja oштeћeњa, зaтим рeдни брoj првe и
пoслeдњe стaмбeнe згрaдe зa кojу je oзнaчeнa 2. кaтeгoриja, и тaкo свe дo 5. кaтeгoриje. Aкo сe из
изaбрaних спискoвa oбрaсцa Ш-кaт нe мoжe oбeзбeдити дoвoљaн брoj згрaдa из свaкe кaтeгoриje
oштeћeњa, тaj брoj трeбa дoпунити избoрoм из других спискoвa.
Избoр згрaдa мoжe joш дa сe врши и прeмa упутствимa из Прилoгa бр. 8. Брoj згрaдa кoje сe бирajу
у узoрaк oдрeђуje сe зa свaку прoцeну штeтe зaвиснo oд укупнoг брoja oштeћeних згрaдa. Вeличину
и тип узoркa oдрeђуjу стручњaци зa узoрaк, кojи су зaдужeни и зa избoр узoркa. Дeтaљниja
упутствa зa aлoкaциjу и избoр систeмaтскoг узoркa дaтa су у пoмeнутoм прилoгу.
Пo зaвршeнoм избoру згрaдa, у нoвe oбрaсцe Ш-кaт трeбa прeписaти свe пoдaткe o изaбрaним
згрaдaмa, кojи служe зa идeнтификaциjу изaбрaних згрaдa нa тeрeну.
Пoслe oбилaскa тeрeнa и изрaдe прeдрaчунa трoшкoвa oпрaвки зa свe изaбрaнe згрaдe прeдрaчунe
трeбa груписaти пo кaтeгoриjaмa oштeћeњa и сaбирaти збирнe изнoсe прeдрaчунa, a пoсeбнo
сaбрaти, тaкoђe пo кaтeгoриjaмa oштeћeњa, и прoцeњeну нaбaвну врeднoст.
Стaвљaњeм у oднoс прeдрaчунских трoшкoвa oпрaвкe и нaбaвнe врeднoсти изрaчунaвa сe прoцeнт
зa кoнкрeтну кaтeгoриjу, кojи ћe сe примeњивaти приликoм глoбaлнe прoцeнe штeтe (прaктичнo,
трeбa изнoс трoшкoвa oпрaвки пoдeлити нaбaвнoм врeднoшћу, пa рeзултaт дeљeњa пoмнoжити сa
100).
Стeпeни oштeћeњa утврђуjу сe кao jeдинствeни зa цeлo пoдручje jeднe рeпубликe, oднoснo
aутoнoмнe пoкрajинe зaхвaћeнo зeмљoтрeсoм, пoплaвoм или другим дejствимa.
Š-kat
..........................
Uzrok štete
..........................
Godina štete
SPISAK PREGLEDANIH ZGRADA I ODREĐENE KATEGORIJE OŠTEĆENjA
Opština ...................... Mesto .....................
---------------------------------------------------------------------------
R. Ulica i Vrsta zgrade Konstrukcija Kategorija

br. kućni broj (stambena, zgrade oštećenja
vikend kuća (skeletna,
za obavljanje tvrdi materijal,
neke delatrnosti slabi materijal)
šupa, garaža i
sl.)
---------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5
---------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------
Prilog br. 5.
9100 TROŠKOVI NA PRIVREMENIM MERAMA ODBRANE
9110 Troškovi odbrane od poplava
---------------------------------------------------------------------------
JM Količina Cena po Iznos
jedinici sredstava
mere (3dž4)
u din.
---------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5
---------------------------------------------------------------------------
Nabavka džakova i druge ambalaže kom.
Punjenje džakova sa peskom i dr. br. radnika
Prevoz džakova sa peskom km
Popravka postojećih nasipa m3

Ispuštanje vode i prokopavanje
saobraćajnica m3
Ostalo dždždž dždždž
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9120 Troškovi izvođenja radova na odbrani1)
---------------------------------------------------------------------------
R. Naziv radova i materijala JM Količina Cena po Iznos
br. jedinici sredstava
mere (3dž4)
u din.
---------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5
---------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9130 Troškovi rada mehanizacije
---------------------------------------------------------------------------
Broj Cena po Iznos
časova času sredstava
rada u din. u din.
---------------------------------------------------------------------------
Buldožeri
Utovarivači
Autobageri
Traktori
Cisterne sa dozerom
Kamioni sa dozerom
Kamioni
Ljudstvo uz mehanizaciju
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
1)
U Tabeli 9120 iskazuju se troškovi za radove preduzete u slučaju
neposredne opasnosti na odbrani odnosno sprečavanju ili smanjenju uticaja
pojave koja bi izazvala štete. Tu spadaju napr. troškovi odbrane od požara,
zagađivanja zemljišta, voda i vazduha i drugi. U tabeli se navodi svaki
pojedinačni trošak uz precizan opis u koloni 1, kao i svi ostali podaci u
kolonama od 2 do 5.
9200 TROŠKOVI ZBRINjAVANjA RADNIKA I STANOVNIŠTVA
9210 Evakuacija radnika i stanovništva
---------------------------------------------------------------------------
Broj Cena Iznos
lica transporta sredstava
po licu u din.
u din.
---------------------------------------------------------------------------
Evakuacija
Povratak
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9220 Troškovi privremenog smeštaja
---------------------------------------------------------------------------
Broj Cena Broj Iznos
lica smeštaja dana sredstava
po licu u din.
u din.
---------------------------------------------------------------------------
Organizovani smeštaj2)
Neorganizovan smeštaj
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
2)
Podrazumeva se smeštaj lica u hotelima, odmaralištima i drugim
postojećim prihvatilištima ili u za tu svrhu organizovanim smeštajnim
kapacitetima.
9230 Troškovi ishrane3)
---------------------------------------------------------------------------
Broj Cena po Iznos
obroka- obroku- sredstava
litara litru u din.
---------------------------------------------------------------------------
Topli obroci
Hladni obroci
Mineralna voda
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
3) Paziti da ne dođe do dupliciteta ako su u 9220 u cenu smeštaja
uključeni i troškovi ishrane
9240 Troškovi snabdevanja vodom za piće
---------------------------------------------------------------------------
Količina Broj Cena po Iznos
radnih času- sredstava
časova litru u din.
---------------------------------------------------------------------------
Voda za piće - litara
Gradske cisterne - broj cisterni
Cisterne iz drugih gradova - br. cister.
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9250 Troškovi osvetljenja i ogreva
---------------------------------------------------------------------------
Količina Cena po Iznos
jedinici sredstava
mere u din.
---------------------------------------------------------------------------
Rad agregata za privremeno osvetljenje
Drvo (m3)
Ugalj (t)
Nafta (t)
Električna energija kNj
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9300 TROŠKOVI ZDRAVSTVENIH USLUGA4)
9310 Vakcinacija i druge preventivne mere
---------------------------------------------------------------------------
Broj Cena po Iznos
lica 1 licu sredstava
u din.
---------------------------------------------------------------------------
Vakcinacija
Revakcinacija
Ostali troškovi suzbijanja zaraze dždždž dždždž
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9320 Lekovi
---------------------------------------------------------------------------
Broj izdatih Iznos sredstava
recepata u din.
---------------------------------------------------------------------------
Za povređena lica
Za evakuisana lica
Obolela lica zbog vanrednih uslova života
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9330 Ortopedska pomagala
---------------------------------------------------------------------------
Broj pomagala Iznos sredstava
u din.
---------------------------------------------------------------------------
Za povređena lica
Za ostala lica
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9340 Troškovi ambulantnog lečenja5)
:
91;0:-------------------------------------------------------------------------
--
: 91;0: Broj Ukupan broj Iznos
: 91;0: lica medicinskih sredstava
: 91;0: usluga u din.
:
91;0:-------------------------------------------------------------------------
--
: 91;0:Povređenih lica
: 91;0:Evakuisanih lica
: 91;0:Obolelih lica zbog vanrednih uslova života
:
91;0:-------------------------------------------------------------------------
--
: 91;0: UKUPNO:
: 91;0: -------------------
: 91;0:5) Obuhvataju se i troškovi kućne nege, lečenja i patronažnog rada.
9350 Troškovi lečenja u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
---------------------------------------------------------------------------
Broj Broj Prosečna Iznos
lica bolničkih cena sredstava
dana po danu u din.
---------------------------------------------------------------------------
Povređeni lica u mestu boravka
van mesta boravka
Evakuisanih bolesnika iz stacionarnih
zdravstvenih ustanova
Obolelih lica zbog vanrednih uslova života
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9360 Troškovi rehabilitacije
---------------------------------------------------------------------------
Broj lica kod kojih Iznos
će se primeniti sredstava
rehabilitacija u din.
---------------------------------------------------------------------------
Povrećenih lica
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9370 Troškovi formiranja privremenih ambulanti i bolnica6)
---------------------------------------------------------------------------
Troškovi Broj Iznos u din.
---------------------------------------------------------------------------
Ambulante
Bolnice
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
6) Iskazuju se samo troškovi formiranja odn. postavljanja privremenih
ambulanti odn. bolnica (transport, montaža, demontaža), bez vrednosti
onog što je montirano, inventara i instrumenata.
9400 NOVČANA DAVANjA STANOVNIŠTVU
9410 Naknada ličnog dohotka na teret fonda zdravstvenog osiguranja
---------------------------------------------------------------------------
Broj Prosečan Iznos
dana iznos po sredstava
danu u din.
---------------------------------------------------------------------------
Povređenim licima
Ostalim obolelim licima zbog vanrednih uslova života
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9420 Jednokratne novčane pomoći stanovništvu iz društvenih fondova
i sredstava7)
---------------------------------------------------------------------------
Broj Iznos Iznos
domaćinstava pomoći po sredstava
domaćinstvu u din.
---------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9430 Troškovi identifikacije, sahrane i posmrtne pomoći
---------------------------------------------------------------------------
Broj Prosečan Iznos
umrlih iznos po sredstava
danu u din.
---------------------------------------------------------------------------
Za poginula lica Identifikacija
Sahrane
Posmrtne pomoći
---------------------------------------------------------------------------
Za ostala lica umrla Sahrane
obolenja prouzrokovanih
vanrednim uslovima Posmrtne pomoći
života
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9500 OSTALI TROŠKOVI
9510 Troškovi odbrane od poplava8)
---------------------------------------------------------------------------
JM Količina Cena po Iznos
jedinici sredstava
mere u din.
u din.
---------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5
---------------------------------------------------------------------------
Nabavka džakova i druge ambalaže kom.
Punjenje džakova sa peskom i dr. br. radnika
Prevoz džakova sa peskom km
Popravka postojećih nasipa m3
Ispuštanje vode i prokopavanje
saobraćajnica m3
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9520 Vakcinacija i evakuacija stoke i daljine
---------------------------------------------------------------------------
Broj Cena Iznos
grla po 1 sredstava
grlu u din.
---------------------------------------------------------------------------
Vakcinacija
Evakuacija
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
8) Spašavanje i prenošenje opreme, sirovina i repromaterijala, gotovih
proizvoda i dobara u domaćinstvima.
9530 Troškovi obezbeđenja privremenih sanitarija i održavanja higijensko-
sanitarnih uslova
---------------------------------------------------------------------------
Broj Iznos sredstava
u din.
---------------------------------------------------------------------------
Privremeni sanitarni čvor
Poljski nužnik
Dezinfekcija dždždž
Deratizacija dždždž
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9540 Troškovi raščišćavanja ruševina
---------------------------------------------------------------------------
Iznos sredstava u din.
---------------------------------------------------------------------------
Mašinsko rušenje
Ručno rušenje
Miniranje
Iznošenje šuta
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9550 Troškovi rada komisija obrazovanih za procenu šteta
---------------------------------------------------------------------------
R. br. Vrste troškova Iznos sredstava u din.
---------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9590 Ostalo9)
---------------------------------------------------------------------------
Vrsta troškova Iznos sredstava u din.
---------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------
UKUPNO:
-------------------
9) Ovde se svrstavaju i svi ostali troškovi koji su nastali u otklanjanju
posledica zagađivanja, ukoliko nisu obuhvaćeni u prethodnim troškovima
ili odgovarajućim procenama u obrascima Š-01, Š-02, Š-03, Š-04 i Š-05.
Tu spada i dekontaminacija ozračenih površina i predmeta
Prilog br. 6
PROCENA ŠTETA U SLUČAJU PONOVLjENOG ZEMLjOTRESA
1. Često se događa da se pre nego što se završi procena šteta ili neposredno po završenoj proceni,
zemljotres jakog intenziteta ponovi na istom mestu i izazove nova razaranja, pa je neophodno i
novonastalu štetu uključiti u konačan obračun štete izazvane zemljotresom. U daljem tekstu daju se
metodološka uputstva kako treba postupati u konkretnim procenama u slučaju ponovljenog zemljotresa.
Procena štete na sredstvima i dobrima u društvenoj svojini
2. Ako je u vreme ponovljenog zemljotresa procena na sredstvima i dobrima društvene svojine bila u toku,
ponovo treba pregledati sva sredstva, odnosno dobra za koja je već izvršena procena štete i da se izvrši
ponovna procena za sredstva koja su pretrpela nova oštećenja. Obrascima na kojima je vršena nova
procena treba zameniti obrasca za ista sredstva iz prve procene. Za sredstva koja nisu ponovo oštećena
zadržavaju se obrasci na kojima je procenjena šteta od prvog zemljotresa. Za sredstva na kojima šteta još
nije bila procenjena treba izvršiti normalnu procenu, koja obuhvata oštećenja od oba zemljotresa.
3. Ako je na sredstvima i dobrima u društvenoj svojini završena procena i obrasci su već predati
opštinskoj komisiji za procenu, ponovo treba pregledati sva dobra i sredstva, uključujući i sredstva koja su
posle prvog zemljotresa bila neoštećena. Za sredstva za koja se utvrdi da su im oštećenja povećana treba
izvršiti ponovnu procenu štete na isti način kao i prvi put. U obrascu iz druge procene treba odgovoriti na
sva pitanja, odnosno prepisati odgovore iz obrasca prve procene za isto sredstvo (za koje se drugi
primerak obrasca nalazi u dokumentaciji organizacije - zajednice). Samo na pitanje o oštećenju i iznosu
štete treba upisati podatke iz nove procene. U novi obrazac se mora preneti i isti redni broj upitnika, kako
bi se u obradi podataka mogla izvršiti zamena obrazaca. Obrazac iz prve procene, koji se nalazi u
dokumentaciji, može se i fotokopirati, pa olovkom u boji ispraviti samo podatke o oštećenju i iznosu štete,
i to na način koji odrede organizatori obrade. Za sredstva koja nisu bila oštećena od prvog zemljotresa, a
od drugog jesu, popunjava se ceo obrazac i procenjuje šteta, a redni broj obrasca daje se prema
brojevima koji slede posle poslednjeg rednog broja za obrasce iz prve procene.
4. Postupak za zamenu obrazaca u pripremi obrade za prvu procenu, ili po već završenoj obradi prve
procene, određuju organizatori obrade. Po izvršenoj zameni obrazaca treba izvršiti kompletnu obradu
podataka. Pošto rezultati te obrade obuhvataju ukupnu štetu od oba zemljotresa, oni se uključuju u
izveštaj o procenjenoj šteti.
5. Za stambene zgrade u društvenoj svojini, ako se vrši globalna procena štete, važe objašnjenja za istu
vrstu procene na zgradama u svojini građana (tač. 7. do 21. ovog priloga).
Procena štete na sredstvima i dobrima u svojini građana
6. Ako je za sredstva i dobra u svojini građana šteta individualno procenjivana, postupa se na isti način
kao što je objašnjeno u tač. 2, 3. i 4. za sredstva u društvenoj svojini. Pošto štete na stambenim
zgradama predstavljaju najveći deo štete pričinjene dobrima u svojini građana neophodno je ponovo
pregledati sve stambene zgrade i, u slučaju povećanja oštećenja, izvršiti ponovnu procenu. Tom prilikom
treba obuhvatiti zgrade i koje su bile neoštećene od prvog zemljotresa ali ih je oštetio ponovljeni
zemljotres. Za ostale vrste zgrada, ostala sredstva i dobra, nadležna komisija odlučuje da li će se ponoviti
procena štete ili preuzeti podaci iz prve procene, što zavisi od ocene njihovog učešća u ukupnoj šteti u
individualnom sektoru.
Globalna procena štete na stambenim zgradama
7. Za zgrade u svojini građana i stambene zgrade u društvenoj svojini, za koje je odlučeno da se vrši
globalna procena štete od prvog zemljotresa, postupak je sledeći:
8. Ako se ponovljeni zemljotres dogodi dok je popis oštećenih i uništenih zgrada u toku, komisije statičara
treba da utvrde da li su se u svim naseljima u opštini pojavila nova oštećenja zgrada i da li je potrebno
vršiti novu kategorizaciju oštećenja. Posle toga treba izvršiti novu kategorizaciju oštećenja gde je to
potrebno, pri čemu se koristi obrazac Š-kat iz prve kategorizacije i upisuje se nova kategorija oštećenja na
desnoj margini obrasca, u odgovarajućem redu. Novu kategoriju oštećenja treba upisati i na samoj zgradi,
ali drugom bojom, pri čemu se precrtava oznaka iz prethodne kategorizacije. Posle toga pristupa se
popisivanju zgrada. Za već popisane zgrade popisivač treba, obilaskom terena, da ispravi odgovore na
pitanja 9 i 10 iz obrasca Š-01, na taj način što olovkom u boji precrtava prvi odgovor i iznad njega ili
desno od njega (kako to odrede organizatori obrade) upisuje novi podatak. Pri tom treba da popuni
obrasce Š-01 i za zgrade koje su od prvog zemljotresa bile neoštećene, a sada su oštećene i na njima je
upisan broj kategorija. Da bi se uštedelo u vremenu i novcu, za delove opština u kojima je pre
ponovljenog zemljotresa već bio završen popis, ispravka pitanja 9 i 10 može se izvršiti i na osnovu obrasca
Š-kat, gde je već unesena kategorija oštećenja. Kod pitanja 9 odgovor se menja samo ako je oštećenje iz
1. do 5. kategorija prešlo u 6. kategoriju, odnosno ako je zgrada bila oštećena, a ponovljeni zemljotres je
uništio. Međutim, na teret se mora izaći da bi se popisale zgrade koje su posle drugog zemljotresa
oštećene, a nisu bile oštećene posle prvog zemljotresa. Po izvršenom popisivanju, odnosno izvršenim
ispravkama ranije popunjenih obrazaca, u obradu se uključuju tako kompletirani obrasci, kao da
ponovljenog zemljotresa nije ni bilo.
9. Ako je u vreme ponovljenog zemljotresa već bilo završeno popisivanje svih oštećenih i uništenih zgrada,
posao na obradi i globalnoj proceni štete, u tabeli Š-01/1, treba dovesti do kraja, kao da nije bilo
ponovljenog zemljotresa. Posle toga pristupa se korekcija izvršenih procena na osnovu uzorka oštećenih
zgrada u prvom zemljotresu i na osnovu potpunog popisivanja ranije neoštećenih zgrada koje su oštećene
posle ponovljenog zemljotresa.
10. Iz skupa svih zgrada za koje je u prvoj proceni štete utvrđeno da su oštećene, tj. na kojima je
utvrđena jedna od pet kategorija oštećenja, bira se u uzorak određeni broj zgrada iz svake kategorije
oštećenja (od 1 do 5). Veličina uzorka određuje se za svaku procenu štete zavisno od ukupnog broja
oštećenih zgrada. Uzorak se bira iz spiska pregledanih zgrada (obrazac Š-kat). Detaljna uputstva za
određivanje alokacije data su u Prilogu br. 8, kao i način izbora sistematskog stratifikovanog uzorka.
Međutim, stručnjaci za uzorak, pored toga što određuju veličinu uzorka i staraju se za izbor uzorka, mogu
sami da odrede i tip uzorka.
11. Za sve zgrade izabrane u uzorak, stručne komisije statičara ponovnim pregledom tih zgrada utvrđuju
nove kategorije oštećenja i upisuju broj novoutvrđene kategorije (od 1 do 6) na zgradi i u obrazac Š-kat,
kao što je objašnjeno u tački 8. ovog priloga.
12. Iz skupa obrazaca Š-01, koji su popunjeni za sve zgrade kojima je određena kategorija oštećenja
posle prvog zemljotresa, izdvajaju se obrasci za zgrade izabrane u uzorak. U svaki od izdvojenih obrazaca
prepisuje se iz obrasca Š-kat podatak o novoutvrđenoj kategoriji oštećenja odgovarajuće zgrade, desno,
pored odgovora o prethodnoj kategoriji, na pitanje 10, a ako je zgrada bila oštećena a sada je uništena,
ispravlja se odgovor i na pitanje 9.
13. Komisije statičara treba još da utvrde i kategorije oštećenja (od 1 do 6) za sve zgrade koje su
ponovljenim zemljotresom oštećene ili uništene, a u prvoj kategorizaciji je utvrđeno da su neoštećene.
Broj novoutvrđene kategorije oštećenja komisija treba da upiše na zgradi i obrascu Š-kat, kao što je to
objašnjeno u tački 8. Kategorije oštećenja određuju se prema postupku koji je opisan u Prilogu br. 4.
14. Pri određivanju kategorije oštećenja na novooštećenim zgradama komisije statičara trebalo bi za te
zgrade da popune i obrazac Š-01. Ako se pokaže da je to teško izvodljivo, za popunjavanje tih obrazaca
treba angažovati popisivače. Popisivači koriste obrazac Š-kat radi identifikacije zgrada koje treba popisati.
Popisuju se samo zgrade za koje je u koloni 5, obrasca Š-kat, upisana crta (-), a na margini - broj
novoutvrđene kategorije oštećenja od 1 do 6.
15. Posle toga, u obradu se uključuju novopopunjeni obrasci Š-01 (iz prethodne tačke) i obrasci za zgrade
izabrane u uzorak u kojima je promenjen odgovor na pitanje 10, a eventualno i na pitanje 9 (tačka 12).
16. Rezultati globalne procene šteta koriguju se na osnovu ukupnih površina zgrada po kategorijama
oštećenja (od 1 do 6) iz druge (konačne) i prve procene šteta. Površine zgrada iz druge procene šteta
ocenjuju se na osnovu uzorka, dok se za prvo procenu šteta preuzimaju odgovarajući podaci iz tabele Š-
01/1.
17. Ocenjene površine zgrada, po kategorijama oštećenja, izračunavaju se prema sledećim formulama.
Pj = (SIGMA) po (i = 1) (Pij / Pi) . Pi + Poj (j = 1,5)
: 91;0:P6 = (SIGMA) po (i = 1) (Pi6 / Pi) . Pi + P6 + Po6
gde je:
Pij i = 1,5, j = 1,6 - ukupna površina zgrada u uzorku koje su iz i-te kategorije oštećenja prešla u j-tu
kategoriju oštećenja;
Pi (i = 1,5) - ukupna površina zgrada u uzorku na kojima je prvom procenom utvrđena i-ta kategorija (p i
= (SIGMA) za (j=i) Pij);
Pi (i = 1,6) - ukupna površina svih zgrada na teritoriji zahvaćenoj zemljotresom na kojima je u prvoj
proceni utvrđena i-ta kategorija oštećenja;
Poj (j = 1,6) - ukupna površina svih zgrada na teritoriji zahvaćenoj zemljotresom koje su iz kategorije
"neoštećena" prešle u j-tu kategoriju oštećenja;
Pj (j = 1,6) - ocenjena ukupna površina svih zgrada na teritoriji zahvaćenoj zemljotresom j-te kategorije
oštećenja u konačnoj proceni štete.
18. Elementi za izračunavanje površina Pj (j = 1,6) dati su u sledećoj tabeli:
------------------------------------------------------------------------
Ponovljeni Kategorija oštećenja Ukupno Ukupno Ukupno za
zemljotres ---------------------------u uzorku za sve novooštećene
Prvi 1 2 3 4 5 6 oštećene zgrade
zemljotres i uništene
zgrade
------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
------------------------------------------------------------------------
1 P11 P12 P13 P14 P15 P16 P1 P1 P01
2 P22 P23 P24 P25 P26 P2 P2 P02
3 P33 P34 P35 P36 P3 P3 P03
4 P44 P45 P46 P4 P4 P04
5 P55 P56 P5 P5 P05
6 P6 P06
------------------------------------------------------------------------
19. Kolone od 2 do 7 u gornjoj tabeli popunjavaju se na osnovu podataka o kategorijama oštećenja iz

prve i druge procene i podataka o površini (pitanje 8, obrazac Š-01). Podatak Pij dobija se sumiranjem
površina zgrada izabranih u uzorak koje su iz i-te prešle u j-tu kategoriju oštećenja (i = 1,5, j = 1,6).
Osma kolona dobija se sabiranjem podataka po odgovarajućim redovima.
Deveta kolona sadrži podatke o ukupnim površinama svih zgrada, na teritoriji koja je zahvaćena
zemljotresom, po kategorijama oštećenja iz prve procene štete. Ti podaci preuzimaju se iz druge kolone u
tabeli Š-01/1 za stambene zgrade na nivou republike, odnosno autonomne pokrajine, i to za društveni i
individualni sektor zajedno.
Deseta kolona sadrži podatke o ukupnim površinama svih zgrada, na teritoriji zahvaćenoj zemljotresom,
koje su iz kategorije "neoštećena" prešle u j-tu kategoriju oštećenja (j = 1,6).
20. Rezultati globalne procene štete na stambenim zgradama u društvenoj svojini i u svojini građana ne
iskazuju se samo po kategorijama oštećenja na nivou cele teritorije pogođene zemljotresom već se daju i
za nivo opštine (sa podelom na gradsko i seosko područje ako za to ima potrebe), i to po vrstama
konstrukcije zgrada. Osim toga, cene za različite delove teritorije koja je pogođena zemljotresom, koje
zavise od konstrukcije zgrade, mogu biti međusobno različite, što bitno utiče na rezultate globalne
procene štete. Zbog toga je potrebno, za svaku kategoriju oštećenja, izvršiti korekciju površina po
vrstama konstrukcije zgrada, i to za napred pomenute teritorijalne nivoe.
Korektivni faktori površina zgrada po kategorijama oštećenja jedinstveni su za celu teritoriju pogođenu
zemljotresom i ne zavise od vrste konstrukcije zgrade.
Korektivni faktor za i-tu kategoriju oštećenja (i = 1,6) dobija se kao količnik P i/Pi ukupnih površina zgrada
i-te kategorije oštećenja na celoj teritoriji zahvaćenoj zemljotresom iz druge (konačne) i prve procene
štete.
21. Rezultati za konačnu procenu štete izračunavaju se na novoj tabeli Š-01/1. Korigovane površine
zgrada i-te kategorije oštećenja (i = 1,6) za neku teritoriju dobijaju se množenjem podataka koji se nalaze
u redu koji odgovara i-toj kategoriji oštećenja u 2, 3, 4. i 5. koloni tabele Š-01/1 izračunate u prvoj
proceni štete za tu teritoriju. Ostala polja u tabeli, izuzev prva dva reda, popunjavaju se dalje prema
uputstvu za popunjavanje tabele Š-01/1, množenjem korigovanih površina odgovarajućim cenama,
stopama amortizacije i stepenima oštećenja preuzetim iz prve procene. Prva dva reda tabele Š-01/1
dobijaju se sabiranjem korigovanih podataka u odgovarajućim redovima.
Globalna procena štete na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvu
22. Ako je u vreme ponovljenog zemljotresa završena globalna procena šteta koje je prvi zemljotres
izazvao na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvu, komisija nadležna za procenu šteta odlučuje
da li će se ta procena ponoviti ili će se preuzeti rezultati iz prve procene štete, što zavisi od toga koliko se
ocenjuje da te štete učestvuju u ukupnoj šteti na sredstvima i dobrima u svojini građana.
23. Ponovna globalna procena šteta na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvu vrši se na tabeli Š-
03/1, na osnovu površina stanova oštećenih i uništenih posle drugog zemljotresa.
24. Rezultati globalne procene štete na nameštaju i drugim dobrima u domaćinstvu mogu se korigovati
samo kad se vrši korekcija rezultata globalne procene štete na stambenim zgradama, što je opisano u tač.
7. do 21.
25. Ako prikupljanje podataka o vrednosti nameštaja i drugih predmeta i o površinama stanova nije
završeno u vreme ponovljenog zemljotresa, ono se nastavlja na uzorku domaćinstava izabranom u prvoj
proceni štete, kao da ponovljenog zemljotresa nije ni bilo. Dalje se postupa kao i kad je prikupljanje
podataka bilo završeno, što je opisano u sledećoj tački.
26. Ako se prikupljanje podataka za globalnu procenu štete na nameštaju i drugim dobrima u
domaćinstvu završi pre ponovljenog zemljotresa, posao na obradi tabele Š-03/1 dovodi se do kraja, kao
da ponovljenog zemljotresa nije ni bilo, a zatim se pristupa korekciji rezultata.
27. Korekcija se vrši na osnovu korigovanih površina oštećenih i uništenih stanova posle prvog
zemljotresa.
28. Korigovane površine oštećenih i uništenih stanova dobijaju se množenjem površina oštećenih i
uništenih stanova, iz prve procene štete korektivnim faktorima.
29. Korektivni faktor površina oštećenih stanova na teritoriji neke opštine dobija se kao količnik ukupne
površine oštećenih zgrada iz određenih kategorija oštećenja u toj opštini iz druge i prve procene šteta.
Drugim rečima, ovaj korektivni faktor dobija se deljenjem zbira podataka koji se nalaze u redovima za 3,
4. i 5. kategoriju oštećenja u 2. koloni tabele Š-01/1 iz druge i prve procene štete, izračunatih na nivou te
opštine za stambene zgrade u društvenoj i individualnoj svojini zajedno.
30. Analogno se računa i korektivni faktor površina uništenih stanova, samo što se sada uzimaju podaci iz
8. reda (koji odgovara uništenim zgradama) tabele Š-01/1.
31. Po izvršenoj korekciji površina stanova, tabela Š-03/1 obrađuje se dalje prema uputstvu za globalnu
procenu šteta na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvima.
Izrada rezultata procenjene štete od oba zemljotresa
32. U obradu podataka uključuju se: a) obrasci koji su ostali nepromenjeni jer su popunjeni za sredstva,
odnosno dobra koja nisu imala nova oštećenja; b) obrasci na kojima je vršena ponovna procena štete,
odnosno ispravka ranije procenjene štete, jer se odnose na sredstva koja su imala oštećenja od
ponovljenog zemljotresa i v) obrasci koji su popunjeni za sredstva koja od prvog zemljotresa nisu imala
oštećenja, a od drugog jesu. Organizatori obrade treba da vode računa da se obrascima pod b) izvrše
odgovarajuće zamene.
33. U obradu ulazi i tabela Š-01/1 po svojini na kojoj je izvršena globalna procena šteta na stambenim
zgradama, i to podaci iz kolone 2 i 11 prema pretkoloni tabele. Osim ove tabele, u obradu ulazi i tabela Š-
03/1, u kojoj je izvršena globalna procena štete na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvima. Iz
te tabele preuzimaju se podaci iz kolona 5 i 8, s tim što se vodi računa o pretkoloni tabele.
34. Pošto nije obavezno menjati procenu šteta na sredstvima i dobrima u svojini građana iz obrasca Š-03,
taj obrazac ulazi u obradu onako kako je popunjen u prvoj proceni štete. Ako je procena štete ponovljena
na zahtev komisije za procenu, u materijalu treba izvršiti zamenu, odnosno iz materijala treba izvaditi
obrasce prve procene, a na njihovo mesto staviti obrasce druge procene za ista sredstva.
35. Na osnovu tako kompletiranog osnovnog materijala procene treba izvršiti obradu svih deset tabela,
koje su predviđene Jedinstvenom metodologijom. Objašnjenja za sprovođenje neophodnih korekcija u
tabeli 6 data su u objašnjenjima za tabele.
Prilog br. 7
METODOLOGIJA ZA KONTROLU PROCENjENE ŠTETE
1. Kontrola procenjene štete sprovodi se uvek za štete većih razmera od zemljotresa i poplava kad su
ispunjeni uslovi za podnošenje zahteva za dodelu sredstava solidarnosti. Ta kontrola se takođe može
sprovoditi i pri proceni šteta nastalih usled ostalih uzroka, ako to odluči nadležna komisija za organizaciju
procene.
Cilj sprovođenja kontrole
2. Cilj sprovođenja kontrole je ispitivanje validnosti Jedinstvene metodologije za procenu šteta. Dobijeni
rezultati ne mogu služiti za korekciju nego samo za ocenjivanje realnosti procenjene štete, kao i za
eventualne izmene i dopune Jedinstvene metodologije za procenu šteta.
Vreme sprovođenja kontrole
3. Kontrola se sprovodi neposredno posle procene šteta, tj. odmah po završenoj koncentraciji obrazaca na
kojima je izvršena procena.
Jedinice kontrole
4. Jedinice kontrole su:
- organizacije udruženog rada svih oblika udruživanja iz oblasti privrede;
- organizacije i zajednice u vanprivrednim delatnostima;
- društveno-političke zajednice, samoupravne interesne zajednice, društvene i društveno-političke
organizacije;
- domaćinstva za stambene zgrade.
5. Kontrolom se obuhvataju sve jedinice ili samo neke od njih, zavisno od uzroka štete i područja na kome
se šteta procenjuje.
Organizacija kontrole
6. Republička, odnosno pokrajinska komisija, u saradnji sa opštinskim komisijama:
- određuje komisiju stručnjaka za uzorak;
- određuje vreme početka i završetka kontrole;
- obezbeđuje potreban broj obrazaca i uputstava;
- obrazuje potreban broj stručnih komisija za ponovnu procenu štete;
- organizuje instruktažu i određuje instruktore;
- određuje svakoj stručnoj komisiji teritoriju na kojoj će izvršiti ponovnu procenu štete;
- prati rad stručnih komisija i pruža im potrebnu pomoć u primeni Jedinstvene metodologije;
- organizuje prepisivanje ili fotokopiranje podataka o procenjenoj šteti za jedinice koje su uključene u
uzorak kontrole;
- prikuplja materijal iz kontrole;
- organizuje uparivanje i obradu podataka procene šteta i kontrole.
7. U organizaciju kontrole može da bude uključen i predstavnik komisije za razmatranje zahteva za dodelu
sredstava solidarnosti.
Neposredni izvršioci kontrole
8. Kontrolu sprovode stručne komisije za procenu šteta koje su formirane prema zahtevima Jedinstvene
metodologije za procenu šteta. Komisije iz jedne opštine mogu učestvovati u kontroli samo na teritoriji
druge opštine. Neposredni izvršioci kontrole mogu biti i stručnjaci iz drugih republika i pokrajina, ako to
želi Komisija za razmatranje zahteva za dodelu sredstava solidarnosti.
Sadržaj istraživanja
9. Sadržaj kontrole građevinskih objekata, opreme u društvenoj svojini i kulturnih dobara isti je kao i
sadržaj primarnog istraživanja za procenu štete.
10. Ne predviđa se sprovođenje kontrole procenjene štete na tekućoj poljoprivrednoj proizvodnji jer za to
ne postoje objektivni uslovi, s obzirom na to da između procene štete i kontrole mora postojati određeni
vremenski razmak. U tom periodu situacija na usevima bitno se menja, bilo da sama priroda čini svoje ili
da su već preduzete odgovarajuće mere za otklanjanje posledica štete (presejavanje, zaoravanje itd.).
11. Ne predviđa se sprovođenje kontrole na stočnom fondu jer se polazi od pretpostavke da tu štete ne
mogu da budu velike.
12. U prilog takvim konstatacijama ide još i činjenica da se kontrola poljoprivredne proizvodnje i ostalih
sredstava sa obrasca Š-03 može sprovesti samo na osnovu izjava, a ne i neposrednim uvidom u konkretna
sredstva.
Definicije i klasifikacije
13. Sve potrebne definicije i klasifikacije preuzimaju se iz Jedinstvene metodologije za procenu šteta i iz
uputstava za konkretne obrasce.
Metode kontrole
14. Kontrola se sprovodi na uzorku jedinica za koje je izvršena procena štete, ponovnim procenama i
prikupljanjem podataka na obrascima Š-01, Š-02, Š-04 i Š-05.
15. U uzorak za kontrolu procenjene štete na građevinskim objektima i sredstvima opreme u društvenoj
svojini iz svake opštine za koju je procenjivana šteta biraju se organizacije udruženog rada svih oblika
udruživanja. Broj organizacija u uzorku za svaku opštinu određuju stručnjaci za uzorak, zavisno od
ukupnog broja organizacija u toj opštini.
16. Uzorak se određuje namerno. U uzorak se prvenstveno uključuju organizacije udruženog rada iz onih
oblasti privrede koje imaju uticaja na ekonomski razvoj te opštine. U uzorak za svaku opštinu uključuje se
i najmanje po jedna organizacija iz oblasti obrazovanja i nauke, iz oblasti zdravstvene zaštite, kao i
najmanje jedna administrativna zgrada (društveno-političkih zajednica, samoupravnih interesnih zajednica
ili društveno-političkih organizacija).
17. Za kontrolu procenjene štete na građevinskim objektima i društvenoj svojini za svaku izabranu
organizaciju - zajednicu bira se objekat u kome se obavlja glavna delatnost ili koji služi glavnoj delatnosti.
Ako postoji više takvih objekata, bira se objekat koji je pretrpeo najveće oštećenje.
18. Za kontrolu procenjene štete na sredstvima opreme u društvenoj svojini iz svake izabrane organizacije
udruženog rada bira se uzorak opreme iz svake zastupljene grupe opreme prema Nomenklaturi sredstava
i drugih dobara (Prilog br. 2), pri čemu se u uzorak prvenstveno uključuje oprema iz ovih grupa koje služe
obavljanju osnovne delatnosti. Za prve tri kategorije (energetske mašine, uređaji i postrojenja; mašine
radilice, uređaji i postrojenja opšte namene; specijalne i specifične mašine, uređaji i postrojenja) bira se
najmanje po jedna do dve mašine, jedan do dva uređaja i jedno do dva postrojenja (ako postoje), a iz
svake zastupljene od preostalih grupa biraju se najviše dva sredstva. Veličina uzorka opreme za svaku
izabranu organizaciju udruženog rada ne sme biti manja od 5. Uzorak opreme može se izabrati namerno
ili slučajno biranjem obrazaca popunjenih u proceni štete za tu organizaciju. Oprema se identifikuje na
osnovu inventarskog broja (pitanje 5, obrazac Š-02).
19. Kontrola procenjene štete na stambenim zgradama u društvenoj svojini i svojini građana na kojima je
vršena globalna procena štete sprovodi se na slučajnom uzorku. Oštećene i uništene stambene zgrade
stratifikuju se po kategorijama oštećenja i uzorak se bira sistematski sa spiska. Veličina uzorka određuje
se zavisno od ukupnog broja oštećenih i uništenih stambenih zgrada na celom području zahvaćenom
nepogodom, u okviru republike, odnosno autonomne pokrajine. Detaljna uputstva za alokaciju i izbor
uzorka data su u Prilogu br. 8.
20. Stručnjaci za uzorak koji određuju veličinu uzorka i nadgledaju izbor uzorka mogu sami odrediti tip
uzorka, zavisno od situacije na terenu.
21. Kontrola procenjene štete na kulturnim dobrima sprovodi se na namernom uzorku spomenika kulture.
Uzorak se određuje na osnovu evidencije spomenika kulture koja postoji u skupštinama opština. Za svaki
izabrani spomenik kulture za kontrolu procenjene štete na objektima bira se glavni objekat, a ako takvih
objekata ima više - objekat koji je pretrpeo najveća oštećenja. U svakom izabranom objektu za kontrolu
procenjene štete na predmetima bira se dva do pet predmeta, prema vrednosti i značaju.
Obrada
22. U obradu ulaze podaci iz procene štete i kontrole, za jedinice izabrane u uzorak kontrole, i to za nivo
celog područja zahvaćenog nepogodom u okviru republike, odnosno pokrajine.
23. Za građevinske objekte u društvenoj svojini obrađuju se podaci o građevinskoj veličini objekata i
procenjenoj šteti (pitanja 8 i 12, obrazac Š-01).
24. U kontroli procenjene štete na zgradama u svojini građana obrađuje se kategorija oštećenja zgrade,
građevinska veličina i materijal od koga je zgrada sagrađena (pitanja 8, 10 i 11, obrazac Š-01).
25. Za sredstva opreme u društvenoj svojini obrađuju se pitanja koja se odnose na oštećenje opreme,
vrstu opreme i procenjenu štetu na opremi (pitanja 7, 4 i 11, obrazac Š-01).
26. Za kulturna dobra obrađuju se pitanja o stepenu oštećenja, sanacija nastale štete i procenjena šteta
(pitanja 9, 11 i 13, na obrascu Š-04 za objekte i Š-05 za predmete).
27. Iz celokupnog materijala za procenu štete izdvaja se materijal koji se odnosi samo na jedinice koje su
izabrane u uzorak kontrole. Te izdvojene obrasce potrebno je prepisati na nove obrasce istog tipa i
originalni materijal pripojiti ostalom materijalu za procene štete. Ako su na nekom obrascu prikupljeni
podaci za više jedinica (obrazac Š-02), prepisuju se (i kontrolišu) podaci za samo jednu od tih jedinica. Pri
prepisivanju, umesto odgovora na pitanja 8 do 11, upisuju se podaci dobijeni deljenjem odgovora na ta
pitanja brojem iz pitanja 12.
28. Prvi rezultati kontrole dobijaju se na taj način što se prepisani podaci primarne procene štete i podaci
kontrole nezavisno obrađuju prema tabelama K 1-3. Upoređivanje odgovarajućih sumarnih rezultata o
procenjenim štetama može pomoći pri oceni realnosti procenjene štete (uz pretpostavku da je kontrola
korektno sprovedena). Ako pri uparivanju podataka iz procene štete i kontrole, kod neke jedinice nastanu
veća neslaganja, preporučuje se ponovni izlazak na teren radi utvrđivanja stvarnog stanja. Tom prilikom
dozvoljena je ispravka samo podataka iz kontrole. Pogrešan podatak ispravlja se olovkom u boji, s tim što
se prethodni podatak precrtava tako da ostane vidljiv. Ako su oba podatka neispravna, ovaj pokazatelj se
isključuje iz obrade. Upareni podaci obrađuju se dalje prema svim tabelama koje su date na kraju ovog
priloga, uključujući ponovo tabele K1-K3.
29. Posle dobijanja prvih rezultata kontrole vrši se uparivanje podataka primarne procene štete i kontrole
na taj način što se za svaku jedinicu iz podatke iz kontrole prilažu i prepisani podaci primarne procene
štete za tu jedinicu (ako postoje oba podatka).
30. U slučaju automatske obrade najpre se vrši uparivanje podataka. Pri unošenju podataka za svaku
jedinicu (obrazac) najpre se unosi identifikacija (samo jedanput), zatim podaci primarne procene štete i,
na kraju, podaci kontrole (bez identifikacionog dela) za tu jedinicu. Ako za neku jedinicu ne postoji
podatak iz primarne procene ili iz kontrole, odgovarajuća mesta u slogu popunjavaju se nulama kojima
prethodi jedna jedinica. Dalja obrada podataka primarne procene, kontrole i uparenih podataka radi se
kao što je objašnjeno u tač. 28 i 29.
Tabela K. 1.
ZBIRNI PREGLDE ŠTETA PREMA PROCENI ŠTETE I KONTROLI
- Ukupna šteta -
Teritorija ................... Uzrok štete .................
(Opština, SR, SAP)
-------------------------------------------------------------------------
Svega Na oštećenim Na uništenim
---------------- ---------------- -------------
procena kontrola procena kontrola procena kontrola

štete štete štete
-------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5 6 7
-------------------------------------------------------------------------
UKUPNO
Stambene zgrade
Ostale zgrade i objekti
Oprema
Kulturna dobra
--------------------------------------------------------------------------
Tabela K. 2.
ZBIRNI PREGLED ŠTETA PREMA PROCENI ŠTETE I KONTROLI
- Šteta na društvenim sredstvima -
Teritorija .................... Uzrok štete ..................
(Opština, SR, SAP) Godina .......................
U hiljadama dinara
-------------------------------------------------------------------------
Na oštećenim Na uništenim
Svega sredstvima sredstvima
---------------- -------------- -------------
-------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5 6 7
-------------------------------------------------------------------------
UKUPNO
Stambene zgrade
Oprema
Kulturna dobra
------------------------------------------------------------------------------
Tabela K. 3.
ZBIRNI PREGLED ŠTETA PREMA PROCENI ŠTETE I KONTROLI
- Šteta na sredstvima u svojini građana -
Teritorija ........................ Uzrok štete ................
(Opština, SR, SAP) Godina štete ...............
U hiljadama dinara
----------------------------------------------------------------------
Na oštećenim Na uništenim
Svega sredstvima sredstvima
---------------- -------------- -------------
-------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5 6 7
-------------------------------------------------------------------------
UKUPNO
Stambene zgrade

Oprema
Kulturna dobra
------------------------------------------------------------------------------
Tabela K4.1. Stambene zgrade prema konstrukciji1)
---------------------------------------------------------------------------
Procena štete Zgrada je izgrađena Ukupno
-------------------------------------
sa skeletnom od tvrdog od slabog
Kontrola konstrukcijom materijala materijala
--------------------------------------------------------------------------
Zgrada je izgrađena
sa skeletnom konstrukcijom
od tvrdog materijala
od slabog materijala
-------------------------------------------------------------------------
Ukupno
------------------------------------------------------------------------------
---------
1)
Pitanje br. 11 obrasca Š-01.
Tabela K4.2. Stambene zgrade prema kategoriji oštećenja1)
------------------------------------------------------------------------------
--------
Procena Kategorija oštećenja

Ukupno
štete -----------------------------------------------------------
1. kate- 2. kate- 3. kate- 4. kate- 5. kate- Uništeno
Kontrola gorija gorija gorija gorija gorija 6. kateg.

------------------------------------------------------------------------------
--------
Neoštećena
----------
Kategorija oštećenja
1. kategorija
2. kategorija
3. kategorija
4. kategorija
5. kategorija
Uništeno 6. kategorija
-------------------------------------------------------------------------
Ukupno
------------------------------------------------------------------------------
------------------------
1)
Pitanje br. 10 obrasca Š-01
Tabela K4.3. Stambene zgrade prema korisnoj površini
----------------------------------------------------------------------
Procena Korisna povrđšina zgrade u m2 Ukupno
štete -------------------------------------
do a (manja od a do b preko b (veća
Kontrola ili jenaka ili jednaka)
----------------------------------------------------------------------
Jednaka
----------------------------------------------------------------------
Korisna površina zgrade iz kontrole u odnosu na procenu štete
Do 10%
Veća
Manja
Ukupno
Od 10%-20%
Veća (++)
Manja (+++)
Ukupno (++++)
Preko 20%
Veća
Manja
Ukupno
Ukupno
Veća
Manja
Ukupno
------------------------------------------------------------------------
Uputstvo za tabelu
U polja tabele upisuje se broj zgrada u zavisnosti od građevinske veličine zgrade (pitanje 8. na obrascu Š-
01) koja je utvrđena u proceni štete i kontroli.
Za svaku zgradu upoređuju se podaci o građevinskoj veličini iz procene štete i kontrole, tj. računa se
količnik P podatka iz procene štete i podatka iz kontrole.
: 91;0:U polja prvog reda tabele upisuje se, u zavisnosti od građevinske veličine, broj zgrada od kojih je i
u proceni štete i kontroli dobijen isti podatak o građevinskoj veličini.
: 91;0:Popunjavanje polja od 2. do 9. reda tabele zavisi od vrednosti količnika R. Te vrednosti su date u
sledećoj konsultacionoj tabeli.
---------------------------------------------------------------------
Građevinska veličina iz kontrole u odnosu na procenu štete
----------------------------------------------------------
Do 10% Veća 0,90 (manje jednako) R (manje od) 1.00

Manja 1,00 (manje od) R (manje jednako) 1.10
Ukupno 0,90 (manje jednako) R (manje od) 1.00
ili
1.000 (manje od) R (manje jednako) 1.00
Od 10%-20% Veća 0,80 (manje jednako) R (manje od) 0.90
Manja 1,10 (manje od) R (manje jednako) 1.20
Ukupno 0,80 (manje jednako) R (manje od) 0.90
ili
1,10 (manje od) R (manje jednako) 1,20
Preko 20% Veća 0 (manje od) R (manje od) 0,80
Manja R (veće od) 1,20
Ukupno 0 (manje od) R (manje od) 0,80
ili
R (veće od) 1,20
----------------------------------------------------------------------
Primer:
U polje tabele označeno sa (++) upisuje se broj zgrada čija se građevinska veličina prema podatku iz
procene štete nalazi u intervalu (a, b) a količnik R je iz intervala (0,80, 0.90).
U polje tabele označeno sa (+++) upisuje se broj zgrada čija se građevinska veličina prema podatku iz
procene štete nalazi u intervalu (a, b) a količnik R je iz intervala (1.10, 1.20).
U polje tabele označeno sa (++++) upisuje se broj zgrada čija se građevinska veličina prema podatku iz
procene štete nalazi u intervallu (a, b) a količnik R je iz intervala (0,80, 0.90) ili iz intervala (1.10, 1.20).
(ovaj podatak je suma prethodna dva podatka).
Ostala polja tabele od 2. do 9. reda ispunjavaju se analogno. Podaci u 4, 7. i 10. redu dobijaju se
sabiranjem podataka iz prethodna dva reda po odgovarajućim kolonama.
U polja 11. reda tabele (ukupno - veća) upisuje se ukupan broj zgrada kod kojih je građevinska veličina iz
kontrole veća od građevinske veličine iz procene štete (r-1). Podaci se mogu dobiti kao suma podataka iz
2, 5. i 8. reda po odgovarajućim kolonama.
U polja 12. reda tabele (ukupno - manja) upisuje se ukupan broj zgrada kod kojih je građevinska veličina
iz kontrole manja od građevinske veličine iz procene štete (R 1). Podaci se mogu dobiti kao suma
podataka iz 3, 6. i 9. reda po odgovarajućim kolonama.
Podaci u 13. redu (ukupno - ukupno) dobijaju se sabiranjem podataka iz prethodna dva reda (11. i 12.
reda) po odgovarajućim kolonama.
Podaci u koloni ukupno dobijaju se sabiranjem podataka iz odgovarajućih redova.
Tabela K5.1. Sredstva opreme u društvenoj svojini1)
---------------------------------------------------------------------------
Procena štete Šifra sredstva opreme Ukupno
--------------------------------------------
Kontrola 2300 2400 2500 2600 2700 2909
---------------------------------------------------------------------------
Šifra sredstava opreme
2300
2400
2500
2600
2700
2909
---------------------------------------------------------------------------
Ukupno
---------------------------------------------------------------------------
1) Pitanje br. 4. obrasca Š-02.
2) Prema Nomenklaturi sredstava i drugih dobara (prilog br. 2.)
Tabela K5.2. Sredstva opreme prema oštećenju
---------------------------------------------------------------------------
Procena štete Šifra sredstva opreme Ukupno
--------------------------------------------
Kontrola 2300 2400 2500 2600 2700 2909
---------------------------------------------------------------------------
Vrsta oštećenja
Oštećena i u proceni
štete i u kontroli
Oštećena u proceni i
štete, uništena u kontroli
Uništena u proceni štete,
uništena u kontroli
Uništena u proceni štete,
uništena u kontroli
---------------------------------------------------------------------------
Ukupno
---------------------------------------------------------------------------
Uputstvo za tabelu K5.2.

U polja tabele upisuje se broj sredstava opreme koji su nađeni i u proceni štete i u kontroli u zavisnosti od
odgovora na pitanje 7 (obrazac Š-02) iz procene štete i kontrole. Tabela se računa samo za podatke kod
kojih je i u proceni Štete i u kontroli dobijen isti odgovor na pitanje 4. (obrazac Š-02). Podaci u redu
ukupno jednaki su podacima na dijagonali tabele K5.1.
U polja prvog reda upisuje se ukupan broj sredstava opreme određene vrste (pitanje 4, obrazac Š-02)
koja su oštećena i prema proceni šteti i prema kontroli (pitanje 7, obrazac Š-02).
U polja drugog, trećeg i četvrtog reda upisuje se ukupan broj sredstava opreme određene vrste, za koja je
u proceni štete utvrđeno da su oštećena a u kontroli da su uništena; da su uvršćena a u kontroli pštećena,
odnosno da su uništena i prema proceni i prema kontroli.
Tabela K6.1. Stepen oštećenja nepokretnih kulturnih dobara 1)
---------------------------------------------------------------------------
Procena štete Lako Teško Uništen Ukupno
Kontrola oštećen oštećen
---------------------------------------------------------------------------
Lako oštećen
Teško oštećen
Uništen
Ukupno
---------------------------------------------------------------------------
1) Pitanje br. 9 obrasca Š-04.
Tabela K6.2. Stepen oštećenja pokretnih kulturnih dobara1)
---------------------------------------------------------------------------
Procena štete Lako Teško Uništen Ukupno
Kontrola oštećen oštećen
---------------------------------------------------------------------------
Lako oštećen
Teško oštećen
Uništen
Ukupno
---------------------------------------------------------------------------
Tabela K6.3. Stepen nastale štete nepokretnih kulturnih dobara1)
---------------------------------------------------------------------------
Procena štete Opravka Delimična Restauracija Konzervacija Ukupno
rekonstruk-
Kontrola cija
---------------------------------------------------------------------------
Opravka
Delimična rekonstrukcija
Restauracija
Konzervacija
Ukupno
---------------------------------------------------------------------------
Tabela K6.4. Stepen nastale štete pokretnih kulturnih dobara1)

---------------------------------------------------------------------------
Procena štete Potpuna Konzervacija Ostalo Ukupno
Kontrola konzervacija i rekonstrukc.
---------------------------------------------------------------------------
Potpuna konzervacija
Konzervacija i rekonstruk.
Ostalo
Ukupno
---------------------------------------------------------------------------
Prilog br. 8
IZBOR UZORKA ZGRADA
1. Ovaj prilog namenjen je izboru jednoetapnog stratifikovanog uzorka za:
- kontrolu procenjene štete;
- određivanje stepena oštećenja;
- procenu štete u slučaju ponovljenog zemljotresa.
2. Uzorak se bira sistematski iz spiska zgrada. Pod spiskom se podrazumeva skup obrazaca Š-kat, iz
Priloga br. 4, za celo područje pogođeno nepogodom u okviru republike, odnosno autonomne pokrajine.
3. Osnovni principi alokacije i izbora uzorka isti su za sva tri slučaja navedena u tački 1, pri čemu se mora
voditi računa o osnovnom skupu i broju kategorija oštećenja.
Osnovni skup
4. Zgrade u osnovnom skupu stratifikovane su po kategorijama oštećenja. Broj zgrada u osnovnom skupu
označen je u daljem tekstu sa N.
5. Za kontrolu procenjene štete N je ukupan broj oštećenih i uništenih stambenih zgrada (kategorije
oštećenja 1 - 6) na području koje je zahvaćeno nepogodom, a Nk, ukupan broj zgrada k-te kategorije
oštećenja na tom području (k=1,2,...6). Pri prenumeraciji spiska za izbor uzorka (tač. 13 i 14. ovog
priloga) vrši se prenumeracija rednih brojeva stambenih zgrada sa kategorijama oštećenja od 1 do 6.
6. Pri određivanju stepena oštećenja N je ukupan broj oštećenih stambenih zgrada (kategorije oštećenja
1-5) na području koje je zahvaćeno nepogodom, a Nk - ukupan broj zgrada k-te kategorije oštećenja na
tom području (k=1,...5). Pri alokaciji se ne uzima u obzir uslov iz tačke 10. ovog priloga već se, u ovom
slučaju, iz takvog stratuma u uzorak biraju dve zgrade (pretpostavlja se da je broj zgrada u svakom
stratumu veći od 2). Pri prenumeraciji spiska za izbor uzorka (tač. 13. i 14. ovog priloga) vrši se
prenumeracija rednih brojeva stambenih zgrada sa kategorijama oštećenja od 1 do 5. U uzorak se ne
biraju zgrade 6. kategorije oštećenja.
7. Za procenu štete u slučaju ponovljenog zemljotresa važe sva objašnjenja iz prethodne tačke, samo što
se pri alokaciji poštuje uslov iz tačke 10. ovog priloga.
8. U sledećim tačkama data su detaljna uputstva za alokaciju i izbor uzorka za kontrolu procenjene štete,
koja, uz prethodne napomene, važe i za izbor uzorka za određivanje stepena oštećenja, odnosno procenu
štete u slučaju ponovljenog zemljotresa. Pri izboru ova dva druga uzorka mora se voditi računa o broju
kategorija oštećenja (stratuma), odnosno da je (k = 1, 2, ... 5).
Alokacija
9. Neka je - n ukupan broj zgrada koji se bira u uzorak. Broj zgrada nk k-te kategorije oštećenja (k = 1, 2,
... 6) koji se bira u uzorak dobija se zaokruživanjem izraza (Nk.n) / N na prvi manji ceo broj ako je prva
decimala izraza manja od 5, odnosno na prvi veći ceo broj ako je prva decimala izraza veća ili jednaka 5.
10. Ako je za neki stratum (Nk / N).n (manje od) 2, iz tog stratuma se ne bira uzorak.
: 91;0:Korak izbora
: 91;0:11. Korak izbora fk određuje se na osnovu količnika Nk/nk zaokruživanjem na prvi manji ceo broj
ako je prva decimala količnika manja od 5, odnosno na prvi veći ceo broj ako je prva decimala količnika
veća ili jednaka 5.
Izbor uzorka
12. Sa spiska zgrada za celo područje bira se u k-ti stratum svaka f k-ta jedinica, polazeći od prve zgrade k-
te kategorije oštećenja na spisku i ne uzimajući u obzir zgrade drugih kategorija oštećenja (k = 1, 2, ...
6).
13. Prvo je potrebno izvršiti prenumeraciju svih zgrada na spisku, ne uzimajući u obzir neoštećene zgrade.
Prenumerisani redni brojevi upisuju se na levoj margini obrasca Š-kat, pored prvobitnih rednih brojeva.
14. Prenumeracija i izbor uzorka vrše se na sledeći način:
- zgrade 1. kategorije oštećenja prenumerišu se rednim brojevima od 1 do N1 i u uzorak se biraju zgrade
sa prenumerisanim rednim brojevima 1, 1f1, 1 + f1, + 1 + 2f1 ... 1 + (n1 - 1) f1;
- zgrade 2. kategorije oštećenja prenumerišu se redom brojevima od N1 + 1 do N1 + N2, i u uzorak se
biraju zgrade sa prenumerisanim rednim brojevima N1 + 1 N1 + 1 + f2, N1 + 1 + 2f2 ... N1 + 1 + (n2 - 1)
f2;
- zgrade 3. kategorije oštećenja prenumerišu se redom brojevima od N1 + N2 + 1 do N1 + N2 + N3 i u
uzorak se biraju zgrade sa prenumerisanim rednim brojevima N1 + N2 + 1, N1 + N2 + 1 + f3, N1 + N2 + 1
+ 2f3 ... N1 + N2 + 1 + (n3 - 1) f3;
- zgrade 4. kategorije oštećenja prenumerišu se redom brojevima od N1 + N2 + N3 + 1 do N1 + N2 + N3 +
N4 i u uzorak se biraju zgrade sa prenumerisanim rednim brojevima N 1 + N2 + N3 + 1, N1 + N2 + N3 + 1 +
f4, N1 + N2 + N3 + 1 + 2f4 ... N1 + N2 + N3
- zgrade 5. kategorije oštećenja prenumerišu se rednim brojevima N 1 + N2 + N3 + N4 +1, do N1 + N2 + N3
+ N4 + N5 i u uzorak se biraju zgrade sa prenumerisanim rednim brojevima N 1 + N2 + N3 + N4 + 1, N1 +
N2 + N3 + N4 + 1 + f5, N1 + N2 + N3 + N4 + 1 + 2f5 ... N1 + N2<
: 91;0:- zgrade 6. kategorije oštećenja prenumerišu se rednim brojevima N 1 + N2 + N3 + N4 + N5 + 1 do
N = (N1 + N2 + N3 + N4 + N5 + N6 a u uzorak se biraju zgrade sa prenumerisanim rednim brojevima N 1 +
N2 + N3 + N4 + N5 + 1, N1 + N2 + N3 + N4 + N5 + 1 + f6, N1 + N2 + N3 + N4 + N5 + 1 + 2f6 ... N1<lat
15. Spiskovi zgrada mogu se razdvojiti po stratutima (prepisivanjem ili sortiranjem), pri čemu bi se na
spisku za k-tu stratum nalazile samo stambene zgrade k-te kategorije oštećenja. U tom slučaju izbor
uzorka mogao bi se sprovesti bez prenumeracije. Naime, uzorak za k-ti stratutum birao bi se iz spiska za
taj stratum, polazeći od prve zgrade na spisku i uzimajući, posle nje svaku f k-tu zgradu. Drugim rečima, u
uzorak iz k-tog stratuma birale bi se zgrade sa rednim brojevima 1, 1 + f k , 1 + 2fk ... 1 + (nk - 1) fk.
16. Ako se neka zgrada izabrana u uzorku ne pronađe na terenu, zamenjuje se prvom sledećom zgradom
na spisku, iste kategorije oštećenja.</lat

Uputstvo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uputstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Нa oснoву члaнa 6. стaв 2.

Зaкoнa o стaтистичким истрaживaњимa oд интeрeсa зa цeлу зeмљу

O JEДИНСTВEНOJ METOДOЛOГИJИ ЗA ПРOЦEНУ ШTETA OД EЛEMEНTAРНИХ

(Oбjaвљeнo у "Сл. листу СФРJ", бр. 27/87)

Jeдиницe зa кoje сe врши прoцeнa

Oргaнизaтoри пoслoвa нa прoцeни штeтa

Нeпoсрeдни извршиoци прoцeнa

Teритoриja нa кojoj сe врши прoцeнa

Opis osnovnih pojmova i uzroka šteta

Osnovni principi procene šteta

Globalna procena šteta

Cene potrebne za procenu šteta

Izrada rezultata procene šteta

Procena šteta u slučaju ponovljenog zemljotresa

Kontrola procenjene štete

Izveštaj o procenjenoj šteti

Red. br. obrasca ....

<ŠTETE NA GRAĐEVINSKOM OBJEKTU

1. Podaci za jedinicu za koju se vrši procena

a) Naziv organizacije - zajednice

Ime i prezime vlasnika

b) Matični broj jedinstvenog registra

Redni broj jedinice u njemu

v) Vrsta organizacije - oblik udruživanja

g) Opština .................. Mesto ......................

Ulica i kućni broj

d) Delatnost (grana prema JKD)

2. Uzrok štete i godina nastanka

4. NAZIV I ŠIFRA OBJEKTA

(Iz Nomenklature objekata, a za objekte u svojini građana iz uputstva

za ovaj obrazac. Za objekte u izgradnji date su šifre 1910, 1920)

Građana i građansko pravnih lica 2

6. GODINA IZGRADNjE OBJEKTA

8. GRAĐEVINSKA VELIČINA OBJEKTA

Upisuje se veličina oštećanog dela ili ukupna veličina

objekta prema Uputstvu za ovaj obrazac.

10. KATEGORIJA OŠTEĆENjA ZGRADE

(prepiše se broj kategorije sa zgrade)

11. KONSTRUKCIJA ZGRADE

Broj domaćinstava u stanu

Broj lica u stanovima

13. OŠTEĆENI STANOVI

Broj domaćinstava u stanu

Broj lica u stanovima

14. POVRŠINA POSLOVNOG PROSTORA u m2

15. IZNOS ŠTETE NA OBJEKTU u hilj. din.

(Podatak iz obračuna procene štete - tačka 8)

16. OSIGURANjE KOD ZOIL OD UZROKA KOJI JE IZAZVAO ŠTETU

Za uništeni ili oštećeni objekt

1. Građevinska veličina uništenog objekta (pit. 8 iz ovog obrasca)

2. Cena po jedinici mere, u hilj. din.

3. Nova vrednost uništenog objekta (1 dž 2) u hilj. din.

4. Iznos amortizacije (pitanje 3 dž %/100) u hilj. din.

5. Sadašnja vrednost uništenog objekta (3-4) u hilj. din.

6. Troškovi opravke oštećenog objekta, u hilj. din. (iz obrasca Š-POM)

7. Vrednost spašenog materijala, u hilj. din. (iz obrasca Š-POM)

8. Iznos štete (za uništeni objekat 5-7; za oštećeni objekat 6-7)

Datum ................... 1. ..........................

UPUTSTVO ZA POPUNjAVANjE OBRASCA Š-01

1610 Staje za krupnu i sitnu stoku m2

1550 Zgrade za smeštaj poljoprivrednih proizvoda i oruđa m2

1755 Ugostiteljske radnje m2

1771 Zanatske radnje m2

1799 Zgrade za druge poslovne namene m2