1.

P I PRD PNLGI
Izvrn .p. d sis..p dn zlj. .p. s psri grn
pziivng prv i grn prvn nu. Shvn n prvi nin rivin
prv sis znsih prvnih prpis i s druu .d. i rivin
snci i uslvi z njihvu prinu pr uinici .d. u cilju zi
nznniih druvnih dbr i vrdnsi. Pnlgi s bvi urivnj
rgnizci, nin i psup izvrnj rivinih snci, u prv rdu zni
(i zn linj slbd nznni vrs zn) i drugih .snci,
(r bzbdnsi, vspinih r i uslvn sud s zini ndzr, li
i lrnivnih r), zi snci z unrdn rivin dl, drugih
vrs znn prvnih snci (snci z prr) i drugih vrs
rivin prvnih r ( su duzinj ivins risi
pribvljn rivini dl i prr), dnsn rivin prcsn r
privr.
Izvrn rivin prv u funcii rilng riving prv. D bi snci
bil izvrn n r bii uvrn i izrn, a izrn snci uli n
bi bil izvrn, n bi gl d svri svrhu rdi prdvin u
riln rivin prvu.

2. Funcija izvrnog krivinog prava

Osnovna funkcija krivinog prava uopte jeste zatita najznaajnijih drutvenih
dobara i vrednosti od kriminaliteta. Ta funkcija treba da obezbedi postojanje
jednog drutva ali i da omogui njegov dalji razvoj. To je opta i zajednika
funkcija svakog krivinog prava, bez obzira na konkretno drutvo odnosno
dravu kojoj slui kao sredstvo zatite.
Iz ovako odreene zatitne, garantivne funkcije krivinog prava uopte proizilazi i
funkcija izvrnog krivinog prava. Da bi krivino pravo uopte moglo da ostvari
ovako postavljeni cilj - svrhu (utilitaristiki karakter), potrebno je da u zakonu
propisane kazne budu izreene uiniocu krivinog dela i da one budu izvrene na
takav nain, u takvom postupku, primenom takvih metoda i mjera vaspitanja,
prevasitanja i resocijalizacije da utiu na uinioce krivinih djela (osuena lica) da
ubudue ne nastave sa vrenjem krivinih djela ( ime se ostvaruje specijalno
preventivno dejstvo kazni).
Tako je u lanu 2. Zakona o izvrenju krivinih sankcija Republike Srpske
odreena svrha izvrenja krivinih sankcija (dakle i svrha izvrnog krivinog
prava) na trojaki nain i to kao : 1) sprovoenje pravnosnanih i izvrnih sudskih
odluka, 2) zatita drutva od vrenja krivinih dela i 3) izdvajanje uinilaca
krivinih dela iz drutvene sredine u cilju njihovog prevaspitanja, leenja i
osposobljavanja za ivot na slobodi u skladu sa drutvenim normama.
Iako se krivinopravna zatita drutvenih vrednosti ostvaruje uglavnom kroz
kaznu kao najvaniju krivinu sankciju usled ega joj se daje represivni,
1

retributivni karakter, ona se ne ostvaruje samo kroz retribuciju i odmazdu ve isto

tako i kroz prevenciju vrenja krivinih dela putem resocijalizacije i popravljanja
uinilaca krivinih dela. ta vie cilj je krivinog prava da vaspitno utie na
ponaanje ljudi kako bi se oni uzdrali od krenja propisa i vrenja ponaanja
koja su drutveno opasna i u zakonu odreena kao krivina dela.

3.IZVRI PNLGI
snvni i glvni izvr u RS, i s zsniv n nlu znisi s Zn
izvrnju rivinih snci (ZIS).ui, prd zn, izvr v grn
prv in i pdznsi i (nrivni i rgn drvn uprv
prvilnici inisrsv prvd) i u sluvi d s zn (ZIS)
izrii prdvi. su psrdni ili dpunsi izvri izvrng riving prv.
njih i vi vrs. 1)
rivini zn budui d n prpisu p, vrs,
svrhu i duinu rnj rivinih snci, guns njihvg prsn
i princip znn plii 2) Zn zii i psupnju s dc i
llnici u rivin psupu i lrnivnih r (plicisg
upzrnj i vspinih prpru). ivr izvrng riving prv n
psrdn nin sr s i Zn prri budui d n prpisu p,
vrs, svrhu i rnj snci su izrn uinici prr

4. Odnos penologije sa drugim naunim disciplinama

Iako je izvrno krivino pravo poniklo u okviru krivinog materijalnog prava, danas je
to samostalna, autonomna grana prava koja ima specifian predmet i nain
njegovog regulisanja. Ono predstavlja predmet prouavanja posebne naune
discipline penologije koja je istina nastala pod okriljem kriminologije, ali je stekla
samostalni subjektivitet u okviru pravnih nauka.

5. LSIN L
Prv zbiljn nun pruvnj riving dl i zni pr njgv
uinicu zpinj u drug plvini 18. v s pv lsin l.v
l rzrdil nvi sis riving prv i ps snv z niz
rivinih zni i su dni pd njni uic: frncusi rvlucinrni
rivini zni iz 1791.g, bvrsi rivini zni iz 1813. g i dr. Nznnii
su prdsvnici v l Bri,Frbh i Bn.
snvn ncpci lsin l su sld
2

1) slbd v i grnin snvn vrdns u druvu. NJu izu

slg rb d bzbdi i princip znisi riving dl i zn. rivin
dl i zn d prpi s zndvc i pr ng su dl
up i izvrn.
2) rivin dgvrns izvir iz rln dgvrnsi uinic . d. U
snvi dgvrnsi nlzi s slbd vlj uinic riving dl..
3) rivin dl i zn su s prvni fnni, prvn pv i
psnj drn zn. zn din r druv nsi d
spri i suzbi riinli. u zn nznni zn linj
slbd. Srn uznu rb izbcii.
4) uinilc riving dl inprsnlizvn bi.Sv dn prd
zn d sv d njih sldi i is zn. zn s prilgv
izvrn rivin dlu, n uinicu ili lnsi izvrnj dl. Psi
s bivn individulizci zn.
5) sud vln s d prinju zn n i d g ui u nrn
sluu.
6. Antropoloka kola
Krajem 19. veka sa snanim razvojem prirodnih i drutvenih nauka javlja se
antropoloka kola. To je doba izrazitog porasta kriminaliteta na to je meu
prvima ukazao Gabriel Tard u svom djelu : ''Uporedni kriminalitet'' za to je
izmeu ostalog okrivljeno i uenje klasine kole. Glavni predstavnik
Antropoloke kole je ezare Lombrozo. U svojim delima : ''ovek kao
zloinac'' ,''Kriminalna antropologija'' i ''Zloin uzroci i leenje'' izloio je
osnovne koncepcije ovog uenja.Prema Lombrozu zloin je prirodna i nuna
pojava. Uzroci kriminalnog ponaanja se prema njemu nalaze u samom ovjeku.
Naime, ovek se raa kao zloinac. Postoje odreeni ljudi koji su po svojoj
fiziolokoj i anatomskoj konstituciji predodreeni za vrenje krivinih dela. Takvi
se ljudi mogu prepoznati po izvesnim biolokim obiljejima koji mogu biti
anatomske ili fizioloko-funkcionalne prirode. Ova se obeleja nazivaju stigmati
degeneracije. Stoga krivino djelo rezultira iz organske konstitucije oveka koja
se manifestuje i na njegov psiholoki ivot. Lombrozo je uinioce krivinih dela
koje naziva krivcima razvrstao u pet kategorija : roeni krivci, duevno bolesni
krivci, krivci iz navike, krivci iz strasti i sluajni krivci Za razliku od klasine kole
koja uopte nije poklanjala panju uzrocima kriminaliteta, antropoloka kola ove
uzroke nalazi u endogenim, unutranjim faktorima koji postoje u oveku.
7. Pozitivna kola
Na osnovu uenja antropoloke kole krivinog prava iznikla je i pozitivna kola.
Zbog bliskosti ova dva uenja esto se u teoriji ona nazivaju italijanska
antropoloko-pozitivna kola. Inae ova je kola dobila svoj naziv po primjeni
3

pozitivnog metoda (metoda opservacije i eksperimentisanja) u prouavanju

kriminaliteta. Njeni su glavni predstavnici Enriko Feri i Rafaelo Garofalo. Feri je
svom delu ''Kriminalna sociologija'' (1881. godine) izloio osnovne koncepcije
ovog uenja koje naputa prouavanje krivinog djela kao logiko-pravne
konstrukcije ve ga posmatra samo kroz prizmu subjekta uinioca krivinog
djela. Prema Feriju tri su grupe faktora koji dovode do vrenja krivinih djela :
antropoloki ili endogeni faktori (koje preuzima iz antropoloke kole), fiziki ili
kosmotelurski faktori (klima, godinje doba, atmosferski uslovi i sl) i socijalni ili
drutveni faktori. Zavisno od ovih faktora ili uzroka kriminaliteta razlikuju se i dvije
vrste krivinih djela. To su prirodna i zakonska krivina djela. Prirodna su ona
dela kojima se povreuju opta oseanja ljudi. To su prava, opta ili atavistika
krivina dela koja su poznata u svim dravama i u svim vremenima. Pored njih,
zakonska krivina dela su ona koja se razlikuju od drave do drave pa ak i u
istoj dravi u raznim vremenskim periodima. Ona se sastoje u povredama opte
sigurnosti. Prihvatajui tipologiju krivaca iz uenja antropoloke kole,
predstavnici pozitivne kole smatraju da zloin uzrokuju dvije vrste faktora. To
su : endogeni (unutranji) i egzogeni (spoljanji). S obzirom na ove dvije grupe
faktora razlikuju se i dvije grupe uinilaca krivinih djela oni koji vre krivina
djela pod dejstvom unutranjih faktora i oni koji vre krivina djela pod dejstvom
spoljanjih faktora. S obzirom da ovekovo ponaanje nije slobodno ve je u
veoj ili manjoj meri uslovljeno unutranjim ili spoljanjim faktorima, to ni volja
oveka nije slobodna ve je nuno uslovljena. Poto volja nije slobodna ona
dakle i ne moe da bude osnov ni moralne niti krivine odgovornosti takvog
uinioca krivinog djela. Stoga umesto krivine odgovornosti treba uvesti nov
pojam zakonsku ili drutvenu odgovornost. Ona se bazira na prouzrokovanju
posledice krivinog dela koja je odreena u zakonu. Osnov drutvene
odgovornosti izvire iz postojanja stanja opasnosti ili temibiliteta. Opasnost lei u
samom uiniocu krivinog djela.

8.SCIL L
S snivnj unrdn uni z rivin prv 1889. gdin vlj s i
scil l. NJni su glvni prdsvnici:Lis,Vn Hl i dlf
Prins.Pr unju v l ps 3 grup fr ili uzr vrnj . d.
1) individulni i fri i gu bii nslni ili sni, 2) fizii i 3)
scilni ili druvni fri. Zvisn d vih uzr, rzliuu s i vrs .
dl : un i hrnin rivin dl.S bzir n v uzr riinli,
svi uinici .d. ili rivci su lsifivni u dv grup :1) sluni rivci (i
vr un rivin dl) 2) hrnini rivici i rivci iz nvi (i vr
hrnin rivin dl Pr nji .dgvrns n psi.Sg pr
vi uri ps dv vrs dgvrnsi i dv vrs dgvrnih
uinilc d. Prvi su ni i iu svs i vlju u dnsu n izvrn dl. 1.
4

rivin dgvrni uinici rivinih dl. Pr nji s prinjuu zn.

2.rivin ndgvrni uinici .d. i vr rivin dl usld psnj
bi-scilng snj psnsi. Pr vi uinici s prinjuu r
bzbdnsi. ni uvd duli snci : zn i r bzbdnsi.

9. Neoklasina kola
Neoklasina kola se pojavila krajem 19 veka sa nizom razliitih uenja i postavki
ija je zajednika tenja da prilagode i usklade osnovne koncepcije klasine
kole sa koncepcijama pozitivne i socioloke kole u cilju efikasne zatite
drutva od kriminaliteta. Zbog te svoje tenje da stvori simbiozu prihvatljivih
koncepcija svih prethodnih kola, da nae put pomirenja i kompromisa ona je
poznata jo i kao eklektika kola. Uenje ove kole najsnanije se izrazilo u
prvim decenijama prolog veka u okviru francuske, belgijske i nemake teorije
krivinog prava. Kao glavni predstavnici ove kole smatraju se : Garo, Garson,
Majep i Birkmajer. Njihovo uenje se moe svesti na sledee koncepcije: 1)
uzroci kriminaliteta su po svom poreklu : individualni, socijalni i fiziki. Krivci se
dele na sluajne i hronine tj. delikvente iz navike. 2) krivina odgovornost je
moralna kategorija koja se sastoji od svjesti (intelekutualnog elementa) i volje
(voluntaristikog elementa). Ona se zasniva uraunljivosti i vinosti. Volja nije ni
slobodna ni odreena ve je relativno odreena. Prihvatajui relativni
determinizam, oni usvajaju indiferentistiki stav da problem slobode volje nije
bitan za postojanje krivine odgovornosti. 3) pored odgovornosti kao moralne
kategorije postoji i opasnost kao objektivna kategorija koja ini osnov za primenu
krivine sankcije. Opasnost moe postojati bez krivice ali i uporedo sa njom, tj.
kod neuraunljivih ali i kod uraunljivih izvrilaca djela i moe biti izraena u
veem ili manjem stepenu. 4) izmeu uraunljivosti kao sposobnosti za krivicu i
neuraunljivosti kao nesposobnosti za njeno postojanje postoji itav niz prelaznih
stanja smanjenje uraunljivosti. Smanjena uraunljivost je osnov kanjivosti, ali i
okolnost za ublaavanje kazne, odnosno osnov za izricanje mjere bezbednosti.
5) postoje tri vrste sankcija : kazne, mjere bezbednosti i vaspitne mjere. Dodue
oni govore o dualitetu krivinih sankcija, tj. o kaznama i mjerama bezbednosti ali
kao posebnu vrstu mjera bezbednosti tj. u njihovom okviru predviaju vaspitne
jmere. U osnovi primjene kazne je naelo legaliteta i retributivni karakter kazne.
Kazne se primenjuju prema krivino odgovornim uiniocima krivinih djela.
Prema uiniocima koji nisu krivino odgovornosi ve su opasni za svoju okolinu
(za drutvo, drutvene vrednosti) primjenjuju se mjere bezbednosti. Uskoro se
vaspitne mjere izdvajaju iz mjera bezbednosti u samostalnu sankciju i tako
nastaje trialitet krivinih sankcija. U cilju ostvarivanja specijalne prevencije kazna
se prilagoava prema subjektivnim svojstvima linosti uinioca. 6) mjere
bezbjednosti se primenjuju prema uiniocima koji nose u sebi stanje opasnosti
koje se ne moe neutralisati kaznom. Tu spadaju neuraunljiva i smanjeno
uraunljiva lica i viestruki povratnici. Njihov cilj je neutralizacija opasnog stanja.
Vaspitne mjere se primenjuju prema maloljetnicima ija delikvencija proizilazi iz
vaspitne zaputenosti. Osnov njihove primjene je, dakle, neprilagodljivost zbog
nedovoljnog ili nepotpunog vaspitanja.
5

10.PR

DRUVN

DBRN

Pr druvn dbrn ns psl 2. svsg r u Ilii. Inicir

vg pr Filip Gri, i 1945. gdin unvi snv
Cnr z izuvnj id druvn dbrn. Glvni prdsvnici druvn
dbrn su Gri insl. u prislic druvn dbrn rzliuu
s dv prvc: srni i urni.srni prvc sr d .d. rb
uinui i znii g sis druvn dbrn.N ps: . dl,
.dgvrns i snci. Us njih s uvd : niscilns,
subiviz i r lnj i prvnci.

11. Istorijski razvoj sistema krivinog prava

Istorijski posmatrano pojava kazni se vezuje za pojavu krivinog prava uopte
odnosno za pojavu drave. Razliiti oblici drutvenog reagovanja u prvobitnoj
drutvenoj zajednici prema licima koja su krili pravila discipline i ponaanja u
zajednici su sankcinisana razliitim mjerama ali koje nisu imale karakter krivine
sankcije odnosno kazne niti je postojao posebni organ koji ih je izricao ili
izvravao i sl. Ti prvobitni oblici reagovanja drutva prema ''izgednicima'' su se
svodili na privatnu reakciju pojedinaca ili kolektiva (roda, plemena) kao to su :
progonstvo, osveta i kompozicija. Sa nastankom drave neki od oblika
prvobitnog drutvenog reagovanja prerastaju u kazne : smrtna kazna, tjelesne
kazne, novana kazna . Sve do 19. veka sistem krivinih sankcija se praktino
svodio na sistem razliitih kazni. Tako se i istorija krivinog prava moe nazvati
istorijom kazni koje su se mijenjale, razvijale ili usavravale, pojedine kazne su
ukidane ili su dobijale posebne oblike i modalitete izvrenja odnosno uvoene su
nove i raznovrsnije forme kanjavanja. Tek sa pojavom pozitivne, a naroito
socioke kole i njihovog uenja u pojedina krivina zakonodavstva u sistem
krivinih sankcija pored kazni uvode i druge vrste krivinih sankcija - razliite
mjere bezbednosti, ime se stvara dualitet krivinih sankcija. Neto kasnije,
krajem 19. veka sistem krivinih sankcije postaje obogaen i novom vrstom
mjera koje se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivinih djela, a u
odreenim sluajevima i pod odreenim uslovima i prema punoljetnim licima
(mlaim punoljetnim licima) ime seuspostavlja trialitet krivinih sankcija. Tek
u 20. vijeku uvode se razliite adminitivne krivine sankcije u vidu mjera
upozorenja : uslovne osude i sudske opomene. I konano krajem 20. vijeka taj
sistem sakcija postaje jo razueniji uvoenjem iroke lepeze parapenalnih
mjera ili supstituta kazni, u prvom redu kazne lienja slobode.
12. Krivino pravo robovlasnikih drava
Nastankom prve drave (robovlasnike) poinje period javnog reagovanja na
pojavu kriminaliteta. Drava, kao oblik ureenja drutva preduzima ulogu
regulisanja svih drutvenih odnosa pa tako i suzbijanje kriminalnih ponaanja
6

pojedinaca i grupa. Drava postepeno vri transformaciju mjera prvobitne

drutvene odbrane u krivino pravni sistem kazni. Umesto krvne osvete uvode se
smrtna kazna i tjelesne kazne, a umesto kompozicije novana kazna, dok se
umesto proterivanja iz zajednice (roda ili plemena) uvodi proterivanje iz drave.
Sa preuzimanjem funkcije gonjenja i kanjavanja za krivina djela nastalo je i
krivino pravo. Naime, drava je poela da zabranjuje pojedina ponaanja koja
su sa stanovita vladajue klase opasna i da za njih propisuje kazne.
Istovremeno u mehanizmu drave formiraju se posebni organi za gonjenje i
kanjavanje onih koji kre zabrane i ugroavaju novonastali poredak. Krivino
pravo robovlasnikih drava (Egipta, Vavilona, Persije, Grke, Rima i drugih
robovlasnikih drava) se meusobno razlikuje to odgovara osobenostima ovih
drava ali se mogu pronai i zajednike karakteristike.
Kao prva osnovna karakteristika robovlasnikog krivinog prava smatra se
postojanje razlike izmeu robovlasnika i robova u pogledu krivinopravne zatite
njihovih linosti i u pogledu njihove krivine odgovornosti. Naime, zatita linosti
postoji samo za robovlasnike ali ne i za robove. Rob nije smatran za lice ve za
stvar, pa prema tome, on lino nije uivao nikakvu zatitu.
Drugo, ovaj period karakterie iroka lepeza razliitih krivinih dela. Za ista
krivina dela razliito su kanjavani robovi i robovlasnici. Robovi su uglavnom
kanjavani smrtnom ili telesnim kaznama kao i tekim iscrpljujuim radom sa
uskraivanjem hrane i vode, dok su robovlasnici kanjavani imovinskim
kaznama, oduzimanjem politikih prava i proterivanjem, a veoma retko, i to kod
najteih dela , smrtnom kaznom ili nekom telesnom kaznom.
Tree, i kada se radi o istoj kazni, primenjivao se poseban nain izvrenja prema
robovima koji je bio surov, drastian, a poseban prema slobodnim ljudima,
pripadnicima robovlasnike klase.
etvrto, kao objekti zatite ovde se javljaju : vladar, drava i njeni organi, crkva i
privatna svojina, a posebno svojina na robovima.
Reakcija na izvreno krivino djelo i u ovom periodu ima karakter kolektivne
reakcije jer se kanjavanje ne vri u ime porodice povreenog lica, ve u ime
cele drave, a ovo pravo karakteriu surove i nehumane fizike kazne kao i
nehuman nain njihovog izvrenja.

13. RIVIN PRV FUDLNIH DRV

ph fudliz r d V p d r XVIII v.vd s rzliu nli
prid u rzvu .prv.p. rng fudliz (V-XI v.) slnj s n bin
prv i prpis su dnsili rljvi svih grnsih pln. U
pu prvldvu lni rvn sv, lin i upnin,
pisuu znsi prpisi rljv i sv vi uvd snci
.p.rbvlsniih drv, a y prv rdu lsn zn. rivin prv
srdnjg, rzving fudliz (IX-XV v) dliu s rscpnu i
rcpci risg prv. Nznnii riv.znici g db su pi
7

ni rivini zni (pzn rlin iz 1532. iDunv zni iz

1349. i 1354. g.Db rspdnj fudliz (XV d XVIII v) rri s
dnnj rivinprvnih prpis s nsurvii zn u isrii
riving prv. To db invizici i psluiz. p rrisi
fudlng . p. u: zi inrs fudlc nd zvisni vi ,ziu
fudln svin, ,rbirrns, surv zn , u nji s isiu srn
zn, snj, unj i unzivnj.

14. RIVIN PRV PILISIIH

DRV

ph piliz pinj s frncus burs rvluci 1789.

gdin srun fudlni prd. Nl bursg .p. isnu su
pr rvluci u dli Hbs, L, ns, Vlr, Rus i Bri.
NJihv id su pvrn u Dlrcii prvi v i grnin iz
1789., prvi zni izgrn n vi principi s frncusi rvlucinrni
rivini zni iz 1791. gdin. prvi bursi .z.zsnvn n
principi :1) znisi; 2)dnsi grn prd zn, . d grni
dn budu njvni z dn .d.3)hunsi pr zn n s
d prdsvlj unj, v r d i huni rr; 4)srzrnsi
izu in .d. i zn i 5)uvnj zn linj slbd u znni
sis.P prvi pu v zni dli rivin prv n pi i psbni
di.Drugi znn ds rivini zni Bvrs iz 1813.

15. LIINRN
ZN s ss u ulnjnju, liinisnju uinic
riving dl iz druv i s nsi svrii fisn zi g
druv.U liinrn zn s ubru :1) srn zn 2) prgnsv iz
zdnic
3) dprci
4) rlgci.Srn
zn s ssi u
duzinju iv sun licu. Izvrvn surv,n vni si.To
n zn,dug vrn prinjivn.Izvrv s:srljnj,
vnj, rv, giljinj, lrin sru id. Dns s nsi
ivrvi bzbln i hun.U BiH i RS n psi d 1997. Prgnsv iz
zdnic sni znjn dprci sung lic iz drv gd .d.
uinjn. D v prin v zn dlzi 15. vu, u pnii i Pruglu.U
Frncus s prinju - rlgci. n izricn sprdn zn
pr suni lici su prhdn izdrl znu linj slbd
glvnu znu u frncusi zvri. P su sunici upuivni u
prrs lni.Prinjivn s pr pvrnici. livn
rlgci s ssl u slnju sunih lic u Nvu ldniu n prinudni
8

rd u du rnju ili divn n psdi, pln, plji, rudnici

i sl.

16. Kazne tekog fizikog rada

Pored svirepih i surovih eliminatornih i telesnih kazni, od najstarijih vremena
krivino pravo prema uiniocima krivinih dela primenjuje i razliite oblike
kanjavanja koji su predstavljali muenje, ponienje i telesno maltretiranje
osuenih lica .
Kao poseban oblik takvog muenja javlja se i prinudni, teak, iscrpljujui fiziki
rad. Istorijski posmatrano ova se kazna javljala u dva oblika i to kao :
1) rad veslaa i
2) drugi teak fiziki rad
Rad veslaa
Dugo vremena, sve do pronalaska parne maine, kao osnovno pogonsko
sredstvo za brodove na jedra (galije) korien je rad veslaa. U poetku je
najvei broj veslaa bio prinudno ''regrutovan'' od ratnih zarobljenika ili
neprijatelja. Kasnije se osuenici za azliita, uglavnom teka krivina dela. sve
vie koriste za ovu namenu. To je bila jeftina radna snaga koja je surovo i
bespotedno eksploatisana do smrti.
Osuenici su bili vezivani lancima ili konopima za svoja ''radna mesta'' za jedra
na brodovima, smeteni obino pod palubom, gde su tako provodili ceo ivot, a
pri tome su bili surovo iznurivani i telesno kanjavani .
Upravo zato se ova vrsta kazni esto koristila kao zamena za smrtnu kaznu
prema licima koja su izvrpila teka krivina dela ili su se javljali kao povratnici.
Prinudni rad
Kao posebna vrsta ovih kazni dugo vremena je primenjivan i prinudni rad. On je
kasnije sa uvoenjem zatvorskih ustaova za izvrenje kazni zatvora bio esto
kombinovan sa elijskim nonim usamljenjem. I prinudni rad je bio ne samo
kazna za uinjeno zlo delo kojim se osuenik na ovaj nain iskupljuje za uinjeno
krivino delo , ve je predstavljao i vredan izvor jeftine radne snage posebno u
poetku razoja kapitalistikih produkcionih odnosa i sa pojavom induistrijske
revolucije. Ono to karakterie ovaj prinudni rad jesu njegove sledee odlike:
1) rad je prinudan, vri se protiv i mimo volje uinioca krivinog dela,
ali i oteenog lica,
2) rad se vri pod surovim , nehumanim i neovenim uslovima,
3) rad je bio besplatan,
4) rad nije imao neku drugu funkciju ( u smislu popravljanja i
prevaspitanja osuenika kao terapeutsko sredstvo- kako se rad shvata u
savremenim penolokim teorijama) , ve je imao karakter kazne, zla i ispatanja.

17. IVINS
ZN nsl su v rn, pv rbn nvn
privrd. I 1) nvn znu vrsu zn i vnprvni
rr i 2) nnd -i grnsprvni rrsni nsl
9

nfisci ivin nsiln duzinj ivinsih vrdnsi i prv.

Priv njih su isicni sldi prigvri : nisu lin,nprvin su,gu s
izbi i n uiu n prvspinj uinic .d.Nvn zns ssi u
bvzi sung lic d u drn ru upli suds prsud
drni nvni izns u ris drv.N.. s izri glvn i
sprdn zn. glvn - d u rivin znu drn
lrnivn s zn zvr. sprdn-nd d u znu
uulivn drn s zn zvr, li i d ni up prpisn
.d.izvrn iz risljublj.nfisci ivin s ssi u duzinju
ivin sung lic bz nnd u grnic
su prpisn
zn.Ps 2 vrs nfisci : p (ppun) s duzi
clupn ivin sung i spciln (dliin) s duzi s
d ivin.rrisi v zn : dnsi s n ivinu,n
buhvi ivinu l. prdic,sun licu s n duzi cil ivin
v u s svlj dn njn d u visini nunih rv i su prbni z
izdrvnj sung lic i lnv prdic,nfisvn prn i
nprn ivin prlzi u drvnu

18. Kazna lienja slobode

Kazna lienja slobode (zatvor) se sastoji u oduzimanju slobode kretanja uiniocu
krivinog dela za u sudskoj presudi odreeno vreme. Uvedena je u krivino
zakonodavstvo pod uticajem uenja klasine kole koja se zalagala za zamenu
smrtne kazne kao nehumane i nekorisne kazne, kaznama lienja slobode sa ili
bez popravnog rada. U svim savremenim kaznenim sistemima kazna lienja
slobode zauzima centralno mesto. Najvei broj krivinih dela zapreen je ovom
kaznom jer ona prua najvie mogunosti da se ostvari svrha kanjavanja koja
se sastoji u prevaspitanju i resocijalizaciji osuenog i njegovom ponovnom
ukljuivanju u normalan drutveni ivot.
Kazne lienja slobode su uvedene u krivino pravo na predlog Bekarije. Njih je
najpre uveo francuski Krivini zakonik iz 1791. godine, od koga ih je preuzeo i
Code penal iz 1810. godine odakle su prodrle i u druga zakonodavstva.
Zatvaranje koje je do tada primenjivano imalo je karakter obezbeenja prisustva
uinioca krivinog dela da bi se nad njim izvrila smrtna ili neka telesna kazna. U
poreenju sa telesnim ili difamnim kaznama koje su se sastojale u muenju i
sakaenju , to je ostavljalo trajne posledice invaliditeta, uvoenje kazne lienja
slobode predstavlja veliki progres.
Od svog pojavljivanja u kaznenom sistemu, kazna lienja slobode je zaokupljala
panju naune i strune javnosti. U vezi sa njenom primenom i mogunou
ostvarenja cilja ili funkcije koji je pred nju postavljan, naroito su isticani sledei
brojni prigovori koji su se upuivali primeni ove kazne uopte, a posebno
efikasnosti dugotrajne (doivotne) kazne zatvoar odnosno kratkotrajnog
zatvaranja.
10

Opravdanost primene kazne zatvora

Od uvoenja kazni lienja slobode u kazneni sistem mera reagovanja drutva
protiv kriminaliteta, one su naile na brojne protivnike koji su razliitom
argumentacijom osporaavali znaaj i efikasnost ove kazne. Tako se protiv kazne
zatvora istiu sledei prigovori :
1) ova kazna ne moe da ima generalno preventivno dejstvo jer ne moe da
zastrai nepopravljive, profesionalne delikvente ili povratnike kako bi se uzdrali
od vrenja krivinih dela. Za vreme boravka u zavodskim ustanovama oni nisu u
potpunost lieni mogunosti da ponovo izvre krivino delo na tetu drugih
osuenika, radniak zavodske ustanove ili imovine zavoda,
2) zatvor nije pogodan instrument za rescocijalizaciju osuenika i njegovo
navikavanje na ivot van zatvorskih uslova jer on po svojoj prirodi, karakteru i
sadrini upravo predstavlja negaciju drutvenog ivota,
3) zatvor proizvodi niz tetnih posledica u fizikom, psiholokom i socijalnom
pogledu za osuenika. Zbog loih uslova ivota i rada, smetaja, ishrane, odee i
sl. u zatvorima dolazi do ozbiljnog naruavanja i ugroavanja zdravlja osuenika
ili pogoranja ve postojeih obolenja. U psiholokom pogledu zatvorski uslovi
stvaraju posebne negativne osobine za psihiku linost osuenika, samoa
dovodi do zakrljavanja oseanja drutvenosti, stvara se oseanje zavorenosti u
sebe, ponienosti i osuenosti te seksualne izvitoperenosti, a u sluaju dueg
trajanja kazne zatvora i estih primena ove kazne moe dovesti do javljanja
posebne vrste duevnog oboljenja zatvorske psihoze. I konano, u socijalnom
pogledu zatvor dovodi do snienja ivotnog standarda ne samo osuenika ve i
njegove porodice. Odlaskom u zatvorsku ustanovu, prekida se radni odnoa
takvog lica, dolazi esto do kidanja ili uruaanja porodinih odnosa, javlja se
vaspitna zaputenost dece. alkoholizam i narkomanija i sl.
No , bez obzira na niz navedenih prigovora koji sigrno stoje kazna zatvora
(lienja slobode kretanja) je danas osnovna vrsta kazni u sistemu krivinih
sankcija razvijenih zemalja. Predviena je u posebnom delu krivinih zakona za
najvei broj krivinih dela. Njenu primenu svakako opravdavaju sledei razlozi :
1) ako je svrha kanjavanja individualna prevencija kroz popravljanje,
prevaspitanje i resocijalizaciju osuenika onda se ova svrha najpotpunije moe
ostvariti upravo kroz postupak izvrenja kazne zatvoa. Samo u zavodskim
uslovima se moe u potpunosti upoznati psiholoka linost osuenika sa dobrim i
loim stranama, vrlinama i manama i zavisno od toga programirati proces
tretmana i mera resocijalizacije individualno prema svakom osuenom licu.
Samo se ovde moe uspostaviti trajni odnos saradnje i poverenja izmeu
strunih vapsitnih timova u zatvoru i osuenog lica.
2) kazna lienja slobode je pogodna za stvaranje navike za rad i sticanje
neophodno potrebnih strunih znanja i umea za obavljanje odreenog
drutveno korisnog rada posle otputanja osuenika iz zavodske ustanove. Rad
je u zavodskim usloviima terapeutsko sredstvo, ali na ovaj nain osuenik
ostvaruje i odreenu naknadu pa i druga prava.
3) u zatvorskim uslovima se moe obezbediti proces osnovnog i srednjokolskog
obrazovanja i usavravanja osuenika to mu s jedne strane predstavlja vid

11

tretmana i mera resocijalizacije, a s druge strane omoguava solidnu osnovu za

bavljenje drutveno korisnim delatnostima posle izlaska na slobodu,
4) kazna zatvora je jedina sankcija kojom se efikasno moe zatititi drutvo
odnosno njegova dobra i vrednosti od uinilaca koji esto vre teka krivina
dela, kao to su profesionalni delikventni, delikventi iz navike, povratnici i sl.
Zatita drutva od ovakvih lica se ne moe ostvariti nikakvom drugom merom
koja u svoj sastav ne ukljuuje njihovu izolaciju iz drutva.

19. SISI IZVRNJ ZN ZVR

1) lisi, usljnii, pnsilvnisi ili fildlfisi sis. Pr v sis.
svi zvrni izlvn u psbnu liu dnju i nu bz ivih
n s drugi lici z sv vr izdrvnj zn.
2) uburnsi ili sis unj uvdn uuburnu (NJu r) zn z
usljnii sis s cilj d lni njgv nds.Zvrnici su u
li izlvni s nu.Dnju su s nlzili n supn, zdni
bvljnju rd u privrdni dinic, li uz srgu zbrnu usbng
rzgvr.3Prgrsivni ili nglsi sis Pr v sisu prcs
izdrvnj zn zvr s dvi rz ri fz ili spn. I spn
bvzn lis izlci suni u rnju d 9-12 sci uz bvzni
dnvni rd. II s. supni brv i rd suni rz i s suni r
u nrd pridu rz 4dljnj.IIIs. zni uslvnu slbd suni
4) Irsi ili inrdirni sis prdsvlj viu fzu u sprvnju nglsg
sis. Pr v sis.suni s psl drug fz n pu dh n
uslvnu slbdu, v s svlj u nv r dljnj - dljnj z
slbdnj.
5) niv bdvni sis sprinln prvi pu prinjn1840.
ni znu u sud izr sv zvrniu prvri u br.
bdvSi zvrnici su u u izdrvnj zn,pnnj,
i
pvnj prvil zvrs disciplin,ispunjvnj rdnih bvz i sl
zrivli bdv dn. isupljivli izrnu znu.

20. PRINCIPI IZVRNJ ZN ZVR

Izvrnj izrn zn zvr rb d s svri zn psvljni cilj
ili svrh. pprvljnj i prvspinj dnsn rscilizci uinic
.d. i sprvnj d pnv uini is. D bi s svrh prin zn gl
svrii, prbn d s izvrnj zn zvr zsniv n pvnju
12

drnih princip (nl). su sl. pr : znisi, hunsi,

individulizci zn, nplnj rv izvrnj zn, pprvljnj
sunih lic i supng izvrnj zn.

21. Parapenalne mjere

U savremenom krivinom pravu prisutna je tendencija za irokom primenom
razliitih parapenalnih mera, krivinih sankcija koje su alternativa ili supstituti
kazne zatvora, posebno u kratkom trajanju. Kao parapenalne mere smatraju
se :
1) naknada tete,
2) ambulantni tretman,
3) upuivanje na obuku,
4) drutveno koristan rad,
5) vikend zatvaranje,
6) kuni zatvor,
7) elektronski nadzor i sl.
Mnoga savremena krivina zakonodavstva poznaju jednu ili vie parapenalnih
mera. Njihovo uvoenje u pravni sistem predstavlja rezultat donoenja niza
meunarodno pravnih akata koji su imali za cilj da ublae ili umanje retributivni
karakter kazni. Ti meunarodno pravni akti jesu :
1) Evropska konvencija o nadzoru nad uslovno osuenim ili iz zatvora
uslovno putenim osuenicima iz 1964. godine,
2) Rezolucija Saveta Evrope broj 1. o uslovnoj osudi, probaciji i drugim
alternativama zatvora iz 1965. godine,
3) Rezolucija Saveta Evrope broj 10. o nekim penalnim merama
alternativnim zatvoru iz 1976. godine te
4) Preporuka Saveta Evrope broj 16. o drutvenim sankcijama i
merama iz 1992.godine.
U odnosu na kazne, parapenalne mere imaju niz prednosti koje se mogu svesti
na sledee : humani karakter, manji stepen represivnosti, uspostavljena saradnja
sa okrivljenim i njegov aktivni odnos u izvrenju mere, postizanje reparacije
(naknade) oteenom, uee drutvene zajednice u izvrenju ovih mera ime
se lake postiu efekti resocijalizacije.
I pored navedenih prednosti primena parapenalnih mera jo uvek nailazi na niz
protivnika.
Tako se protiv ovih mera istriu sledei nedostaci:one mogu da predstavljaju
pojaano sredstvo represije (suptilne represije), na ovaj nain okrivljeni moe da
izbegne krivini postupak (kod poravnanja okrivljenog i oteenog), dovode do
nejednakosti uinilaca krivinih dela zavisno od njihovog imovinskog stanja,
primena ovih mera poskupljuje postupak izvrenja krivinih sankcija,njihova
esta primena slabi poverenje graana u pravdu i na kraju primena ovih mera
zahteva pribavljanje niza podataka o okrivljenom i njegovom okruenju to
produava i poskupljuje krivini postupak.
22. Razvoj sistema krivinih sankcija prije 1918. godine
13

Do formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine i kasnije

Kraljevine Jugoslavije postojalo je est pravnih podruja.
1) U Bosni i Hercegovini je pre vremena turske vladavine primenjivano obiajno
pravo. No, iako nisu sauvani pisani izvori, smatra se da su pojedini vladari toga
doba donosili razliite propise sa primenom na vlastelinskim feudima. Posle
zavoenja turske vladavine na ovim prostorima je u primeni erijatsko pravo koje
se zasnivalo na verskim propisima.
Za krivina dela su bile predviene sledee kazne : smrtna kazna, telesne kazne
(batinjanje i bievanje), novana kazna, kazna lienja slobode, krvna osveta i
kompozicija u vidu krvnine.
Iz toga doba je posebno znaajno Tanzimatsko zakonodavstvo iz 1856. godine
kojim se u oblast krivinog prava pored erijatskog prava uvodi i svetovno pravo.
Sledee godine donosi se i Krivini zakonik koji meu krivinim delima razlikuje
zloine, prestupe i istupe. Ovaj trodeobni sistem javnopravnih delikata je imao za
posledicu i razliite sisteme kazni za uinioce pojedinih delikata.
Sledei period u ravoju krivinog prava u Bosni i Hercegovini nastaje 1878.
godine posle okupacije od strane Austrougarske. Tada se i u ovim krajevima
uvodi u primenu Kazneni zakonik o zloinima, prestupima i istupima iz 1852.
godine. Ovim zakonikom se unose znaajne reforme ne samo u oblast
materijalnog krivinog prava ve i uoblasti pravosua pa i izvrenja krivinih
sankcija uz izvesna ogranienja. Naime, u ovom pogledu su odreena
ogranienja postavljena Carigradskom konvencijom iz 1879. godine posle ega
se u sistemu krivinih dela razlikuju samo dve vrste delikata : zloini i prestupi.
U to vreme na teritoriji Bosne i Hercegovine ne postoji izgraeni sistem
zatvorskih ustanova za izvrenje izreenih kazni lienja slobode. Tako su
osuenici upuivani na izdravanje kazne u Hrvatsku i Slavoniju ( u kaznene
zavode u Lepoglavi, Slavonskom brodu i Staroj Gradiki). Osuene ene su
kaznu lienja slobode izdravale u Kaznenom zavodu u Zagrebu. Prekretnicu u
oblasti izvrenja krivinih sankcija donosi 1888. godina kada je osnovan prvi
kazneno propravni zavod u Zenici kao prva penitensijarna ustanova (na bazi
engleskog progresivnog sistema izvrenja kazni zatvora) u koju su upuivana
sva osuena lica na kaznu lienja slobode due od jedne godine sa teritotrije
Bosne i Hercegovine.
Poetak 20 veka donosi dve novine u oblast izvrenja krivinih sankcija . Prvo je
1910. godine uveden sistem pogodnosti i olakica za zatvorena lica koja su
osuena za politike delikte, a da bi se 1917. godine uveo i institut uslovnog
otpusta kao izuzetno znaajna krivinopravna, penoloka i kriminalno politika
mera
2) Srbija, koja je imala dosta razvijeno srednjevekovno krivino pravo, poinje sa
donoenjem krivinopravnih propisa tokom Prvog ustanka. Iz tog perioda je
poznat Zakonik prote Mateje Nenadovia, a potom je 1807. godine donet
Karaorev kriminalni zakonik za koji se ne zna da li je i koliko primenjivan. Prvi
sistematizovan i potpun krivini zakonik Srbija donosi 1860. godine pod nazivom
Kriminalni (Kazniteljni) zakonik za Knjaevstvo Srbiju. Zakonik je raen po uzoru
na pruski krivini zakonik iz 1851. godine. On je primenjivan na teritoriji Srbije
sve do 1930. godine
14

3) U Hrvatskoj i Slavoniji je primenjivan do 1930.godine austrijski Kazneni

zakonik o zloinima, prestupima i istupima iz 1852. godine.
4) U Sloveniji se u poetku primenjuje Krivini zakonik iz 1768. godine poznat
kao"Terezijana", potom od 1787. godine u primeni je krivini zakonik Josifa II, tzv.
"Jozeina" da bi od 1852. godine pa do 1930. godine vaio je austrijski Kazneni
zakonik o zloinima, prestupima i istupima.
5) Na teritoriji Vojvodine i Meumurja vailo je maarsko krivino pravo
izuzimajui razdoblje izmeu 1852. i 1861. godine kada je bila uvedena primena
austrijskog krivinog zakonika iz 1852. godine. Do XIX veka to je bilo uglavnom
pisano obiajno pravo sa elementima austrijskog krivinog prava. Od 1878. pa
sve do 1930. godine u primeni je Peti zakonski lanak koji je nosio naziv Kazneni
zakon o zloinstvima i prestupima.
6) Crna Gora dobija prvi zakonik koji je imao optu primenu 1798. godine pod
nazivom Opti crnogorski brdski zakon. Do njegovog donoenja u pogeldu
kanjavanja za krivina dela u primeni je princip kompozicije i izgnanstvo iz
zajednice. Potom je donet Opti zemaljski zakon kneza Danila 1855. godine koji
u pogledu kazni poznaje : smrtnu kaznu, progonstvo, zatvor i batinanje. Oba
zakonika nose peat obiajnog prava i nemaju sistematiku kompletnih modernih
zakona. Tek 1906. godine donet je kompletan i sistematizovan Krivini zakonik
za Kraljevinu Crnu Goru koji na isti nain kao i srpski krivini zakonik iz 1860.
godine predvia sistem kazni i nain njihovog izvrenja.
23. Razvoj sistema krivinih sankcija od 1918. 1945. godine
Krivini zakonik Kraljevine Jugoslavije je donet 27. januara 1929. godine, a
stupio je na snagu 1.januara 1930. godine. Kao osnov za njegovu izradu uzet je
Projekat kaznenog zakonika za Srbiju od 1910. godine sa izmenama i dopunama
iz 1911. godine. On je zasnovan na dostignuima pravne nauke toga doba.
Sadri dve vrste krivinih dela : zloine i prestupe. Istupi su izostavljeni i
preputeni regulativi prekrajnog prava. Iste godine je donet i Zakon o izvrenju
kazni lienja slobode koji je stupio na snagu 1. januara 1930. godine kojim je
uveden irski sistem izvrenja kazni.
Krivini zakonik je polazio od principa zakonitosti u odreivanju krivinih dela i
kazni. Zabranjivao je retroaktivnu primenu novog zakona osim kada je on blai
za uinioca.
Ipak ovaj zakonik nije obuhvatio celokupnu krivinopravnu materiju jer su u ovoj
oblasti postojali i drugi zakoni : Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka u
dravi iz 1921.godine, Vojno krivini zakon , Zakon o tampi, Zakon o suzbijanju
zloupotrebe u slubenoj dunosti (poznat kao Zakon o korupciji).

24. RZV SIS DRUVNIH SNCI D 1945.d1992.

Prv fz u rzvu .p ugslvi pinj u u nrdnslbdilg
r s cilj d s zi i ppgnu inrsi nrdnslbdil
brb. vr prin bing, nrdng, rng i usnig prv
d su dni i prvi i iz v blsi su : Fnsi prpisi, Nrdb
15

Vrhvng b HOB iz 1942. gdin i Urdb vni sudvi iz 1944.

gdin.
Drug fz u rzvu riving prv r d slbnj zlj d
dnnj riving zni 1951. gdin. Prv dlu VN- 1945.
gdin,zi i Zn nvnsi prvnih prpis dnih pr 6. pril 1941.
gdin i z vr npriljs upci. U u 1945. gdin dn p
zn:1) Zn suzbinju ndpun pulci i privrdn sb,
2) Zn zii nrdnih dbr i njihv uprvljnju, 3) Zn zbrni
izzivnj ncinln, rsn i vrs 4) Zn rivini dli priv
nrd i drv 5) Zn vrs zni. Psl dnnj Usv FNR
ugslvi 1946. gdin vi su zni usglni s nji i sli u vnsi
d dnnj dinsvng riving zni 1951. gdin. Nznnii
g db bi pi rivini zn iz 1947. g.v zn prdvi ri
vrs rivinih snci: znu, vspin pprvnu ru i zdrvsvn
zinu ru.
vr p u rzvu ng riving prv pl s dnnj
Usv SFR d 21. 2. 1974. gdin.NJu dliu npunj princip
psnju dinsvng riving zn p dn dv rivinih zn
: svzni, s rpubliih i dv prins

25.PRID PSL

1992. GDIN

Psl rspd SFR ugslvi , nvnsl drv : Srbi i Crn Gr,

Slvni, dni, Hrvs i Bsn i Hrcgvin s svi nii
dnl su sv rivin zn n snv rnig riving
zndvsv. U prv fzi rzv riving prv Bsn i Hrcgvin
r d frirnj ssln drv 1992. d 1995. gdin rrisin
prin prv biv SFR r ni bil gunsi z dnnj nvg
zndvsv zbg rnih uslv. Urdb s zns sng
Prdsdniv Bsn i Hrcgvin iz pril 1992. gdin pruz rivini
zn SR Bsn i Hrcgvin s i n snzi s i rivini zn
SFR iz 1976. gdin.Psl 1995. d 2003. gdin nsup drug fz u
rzvu riving prv Bsn i Hrcgvin. drdb Dnsg
irvng sprzu rivinprvn ri ni prdvin u ndlnsi
drv v pdljn n nis nivu p spun i n
nnlni niv. vr d su u prlln prini ri nis
rivin zn : Fdrci Bsn i Hrcgvin iz 1998. gdin, Rpubli
Srps iz 2000. gdin i Br Disri Bsn i Hrcgvin.Bz bzir n
16

rzli izu vih zn ni su z snvu ili rivin zndvsv

biv SFR. I 2003. gdin pinj r fz u rzvu riving prv
dnnj BiH d s prv dnsi rivini zn BiH (supi n sngu 1.
r 2003. gdin), p i rivini zni FBiH, RS i Br Disri BiH.
rivini zn RS (BiH) u lnu 5. prdvi vi vrs rivinih snci.
su :
1) zn,2) upzrvu snci (r upzrnj) ,3) r
bzbdnsi i 4) vspin r.

26. Teorije o pravnom osnovu kazne

Pitanje o ravnom osnovu kazne se svodi zapravo na davanje odgovora na pitanje
: na osnovu ega drutvo-drava ima pravo na kanjavanje uinioca krivinog
dela, odakle izvire pravo drave na kanjavanje ius puniendi. U odgovoru na
ovo filozofsko, politiko i pravno pitanje razvilo se vie teorija .
1. Idealistike teorije
Prema idealistikim teorijama osnov prava drave na kanjavanje jeste zahtev
apsolutne pravde. Apsolutna pravda je misaona kategorija iz koje izvire pravo
drave uopte, pa i pravo na primenu kazne. Izvrenjem krivinog dela dolazi do
naruavanja apsolutne pravde koja se moe ponovo uspostaviti samo primenom
kazne prema uiniocu krivinog dela. Apsolutna pravda se moe shvatiti na
razliite naine pa se u okviru ove teorije razlikuju tri shvatanja. To su :
1) teorija boanske pravde, pravo na kanjavanje je boanskog porekla,
ali je stvaranjem drave na nju preneto ovo pravo od strane boanstva. Prema
tome, drava je samo prosti izvrilac jednog boanskog prava koje je
imperativnog karaktera.
2) teorija moralne pravde osnov prava drave na primenu kazne izvire iz
moralnih normi koje vladaju svetom i koje se nalaze u svesti svakog oveka. Po
Kantu moralne norme su sadrane u svesti svakog oveka koji poseduje zdrav
razum,pa je stoga svaki razuman ovek u stanju da procenjuje svoje postupke i
ocenjuje ta je dozvoljeno, a ta nije.
3) teorija zakonske pravde smatra da je osnov prava na kaznu u
dijalektikoj nunosti. U dravi kao najviem obliku dijalektikog razvitka
apsolutne ideje postoji jedno utvreno zakonsko pravo. Vrenjem krivinih dela
ovo se pravo negira, pa prema takvom licu mora biti primenjena kazna koja bi
negirala izvreno krivino delo
2. Teorija drutvenog ugovora
Teorija drutvenog ugovora (Ruso, Grocijus, Lok, Hobs) smatra da su pojedinci
kao lanovi drutva na odreenom stepenu drutvenog razvitka shvatili da vie
nisu u stanju da se pojedinano brinu i staraju o zatiti svojih dobara i interesa.
Pred naletom kriminaliteta oni su odluili da obrazuju dravu i na nju prenesu
svoja prava na zatitu od nedozvoljenih i protivpravnih ponaanja. Odriui se
tako prava na kanjacanje u korist drave pojedinci su istovremeno pristali da
sami budu kanjeni ako prekre zakon i uine krivino delo. Prema tome, osnov
prava na kanjavanje se nalazi u drutvenom ugovoru pojedinaca kojim je
osnovana drava.
17

3.Pravne teorije
Pravne teorije o pravnom osnovu kazne reenje ovog pitanja nalaze u propisima
pozitivnog prava. Drava ima ovlaenje da donosi propise kojim ureuje ivot
ljudi, pa iz toga proizilazi i ovlaenje drave da obezbedi vrenje prava . To
znai da drava ima pravo da donosi propise kojim se normira ponaanje
pojedinaca, da izdaje zapovesti, da trai poslunost od graana ali i da kanjava
za neposlunost i krenje propisa.
Socioloke teorije
Socioloke teorije osnov prava na kanjavanje nalaze u drutvenoj ili socijalnoj
funkciji krivinog prava a to je ostvarenje zatitne, garantivne funkcije budui
da se krivino pravo javlja kao poslednje sredstvo u zatiti i obezbeenju
najznaajnijih drutvenih dobara, interesa i vrednosti.
Prema utilitaristikoj teoriji (Bentam) kazna ima svoje opravdanje u korisnosti
njene primene. Prema Listu pravni osnov kazne izvire iz nunosti za odravanje
pravnog poretka i bezbednosti drave. Potreba drave za primenom kazne
proizilazi iz nunosti da se obezbede i zatite najznaajnija drutvena dobra i
vrednosti od svih oblika povreivanja i ugroavanja.

27. CILJ

ZN

U dvnju dgvr n v pinj rzvil su s rzn ri 1) pslun,

cilj zn dzd, rprsi pr uinicu zbg uinjng dl. Vrnj
.d. uinilc nnsi zl druvu, druv nju vr zl prin zn.2)
rlivn dbcuu shvnj d dzd dini cilj zn.snvni cilj
zn s sprvnj vrnj rivinih dl ubudu. Zvisn d g
s v cilj svru rzliuu s :
1) ri individuln ili spciln prvnci i
2) ri p ili gnrln prvnci
1).I.P.cilj zn sprvnj uinic d ubudu vri .d.S bzir n d
i s izvrii v uic rzl. s : ) ri zsrnjb) ri
pprvljnj v) ri srljsv
2). Gnrln p.sru d cilj zn d ui n ir s grn d
s uzdr d vrnj rivinih dl.S bzir n nin s v cilj
psii rzl. ) ri pg zsrnj prdvinj znb) ri
pn v) ri zsrnj izvrnj zn vi (li ili
spn ) ri su nsl spnj ln pslunih i rlivnih
riN slin nin svrhu njvnj dru i rivini zn RS.

18

28.ZNS,SUDS I DINISRIVN DRVNJ..

Odmeravanje kazne je odreivanje vrste i visine kazne koja se izrie uiniocu za
uinjeno krivino delo. Kod odmeravanja kazne moraju biti uzete u obzir sve
okolnosti kako bi se uiniocu odredila takva kazna po vrsti i visini koja bi odgovarala
teini uinjenog krivinog dela i drutvenoj opasnosti uinioca i sa kojom bi se
najbolje mogla ostvariti svrha kanjavanja. Razlikuju se: zakonsko, sudsko,
administrativno odmjeravanje kazne.
Zns-vri zndvc prili drivnj .d. u znu. Ni,
inriiniui pdin pnnj .d. zndvc dru vrsu i visinu
zn s z dl izri njihvi uinici d srn sud.Psi
nli nin znsg drvnj zn : sis pslun
ndrnih zni,. 2) sis pslun drnih zni 3) sis rlivn
dr.zni
Suds-drvnj zn uinicu .d. vri sud u sv nrn
sluu. P sud usnvi d drn lic izvril .d. i d rivin
dgvrn, prisup drvnju zn. li ulg sud bii u
drvnju zn zvisi d sis znsg drvnj zn.
dinisrivn d..(uSD-u) -znu drvu d. rgni - rgni
ndlni z izvrnj zn (pninsirn dinisrci).d.s vri u u
izvrnj zn i n gu s d zn linj slbd, gd sud
dru vrsu zn, fivni izns zn dru dinisrivni rgn
i izvrv znu. Kao oblik administrativnog odmeravanja kazne smatra se i
skraivanje efektivnog trajanja sudskom odlukom izreene kazne zatvora putem
odluke administrativnog organa komisije za odobravanje uslovnog otpusta ili
odlukom upravnika zavoda.

29.INDIVIDULIZCI ZN prilgvnj zn izvrn .d. i

njgv uinicu s cilj d s drdi zn nfisni i d
ui n prvspinj uinic dl.Svrn.p. plzi d psv d
individulizci zn snvni princip drvnj zn i snvn
svrh individuln prvnci. li individulizci r bii u sldu s
princip znisi. Princip
individulizci d sudu slbdu u
drvnju zn u grnic znsg vlnj n i izvn
g.Nzd, psi i individulizci u psupu izvrnj zn linj
slbd pvzn s zns i suds indi-vidulizci
19

(srn i inrn lsifici sunih lic, vrs i ipvi zvd i dljnj

u zvdi, vrs rn i grup suni).

30. Elementi krivine sankcije

Sve krivine sankcije imaju zajednike karakteristike koje ine opte elemente
krivine sankcije:
1) primena krivinih sankcija je vezana za postojanje krivinog dela. Naime,
krivine sankcije se mogu primeniti samo prema licu koje je uinilo krivino delo i
za koje je to dokazano u krivinom postupku od strane nadlenog suda.
2) princip zakonitosti kao osnovni pricip savremenog krivinog prava znai da
krivine sankcije moraju biti odreene u zakonu. Uiniocu krivinog dela ne moe
biti izreena kazna ili druga krivinopravna sankcija koja nije odreena zakonom
po vrsti i meri i ako nije odreen organ za njeno izricanje. Time se prua zatita
graanima od eventualne zloupotrebe i arbitrernosti dravnih organa.
3) krivine sankcije mogu biti izreene samo od strane suda y zakonom
odreenom postupku koji omoguava da se krivina sankcija saobrazi teini i
okolnostima izvrenja krivinog dela te drutvenoj opasnosti njegovog uinioca.
U naoj zemlji sankcije izriu redovni sudovi.
4) krivine sankcije imaju karakter prinude protiv uinioca krivinog dela.
Primenjuju se protiv njegove volje i sastoje se u oduzimanju ili ograniavanju
odreenih sloboda ili prava i to samo u meri koja odgovara prirodi i sadrini te
sankcije i samo na nain kojim se obezbeuje potovanje linosti uinioca i
njegovo ljudsko dostojanstvo u skladu sa meunarodnim pravom.
5) sve krivine sankcije imaju istu svrhu, a to je prema lanu 5. stav 3. KZ RS
suzbijanje protivpravnih delatnosti kojima se ugroavaju ili povreuju vrednosti
zatiene krivinim zakonodavstvom.
31. Vrste krivine sankcije
Savremeno krivino pravo poznaje vie krivinih sankcija koje su razliite po
sadrini, prirodi i karakteru dejstva. Svaka krivina sankcija predstavlja posebnu
meru drutvene reakcije za borbu protiv kriminaliteta, dok sve zajedno, one ine
niz sistem krivinih sankcija. Prema tome, sistem krivinih sankcija je skup svih
prinudnih mera predvienih u krivinom zakonodavstvu jedne zemlje koje se
primenjuju prema uiniocima krivinih dela pod uslovima i na nain kako je
zakonom odreeno.
Kakav e biti sistem krivinih sankcija, tj. koje i kakve e sve sankcije postojati u
jednom drutvu, zavisi od brojnih faktora, a naroito od odnosa koji vladaju u
odreenom drutvu, od obima, dinamike i strukture kriminaliteta, kriminalne
politike, stepena demokratskog razvoja i demokratskih tradicija itd.
Savremeno krivino pravo poznaje vie vrsta krivinih sankcija od kojih su
najpoznatije : kazne, mere bezbednosti, vaspitne mere, uslovna osuda, sudska
opomena kao i razne parapenalne sankcije.
Krivini zakon Republike Srpske u lanu 5. predvia :
1) kazne, 2)
upozoravajue sankcije (mere upozorenja), 3) mere bezbednosti i 4) vaspitne
mere.
20

Kazne i mere upozorenja se primenjuju prema krivino odgovornim punoletnim

licima. Izuzetno, kazna maloletnikog zatvora moe biti primenjena prema
starijem maloletniku kao izvriocu dela. Ove sankcije imaju jo uvek najiru
primenu.
Mere bezbednosti mogu biti primenjene prema svim uiniocima krivinih dela :
krivino odgovornim i krivino neodgovornim, punoletnim i maloletnim.
Vaspitne mere se primenjuju prema maloletnim uiniocima krivinih dela, a samo
izuzetno i prema mlaim punoletnim licima. One su predviene u Zakonu o zatiti i
postupanju sa decom i maloletnicima u krivinom postupku iz 2010. godine.

32. POVRAT I VRSTE POVRATA

Povrat i vrste povrata
U krivinopravnom smislu povrat je ponovno izvrenje krivinog dela od strane
lica koje je ve bilo osueno za neko krivino delo.
U kriminolokom smislu povrat je svako ponovno vrenje krivinog dela od strane
lica koje je ranije izvrilo krivino delo bez obzira na to da li je osueno za to
delo ili ne. U penolokom smislu povrat postoji kad jedno lice ponovo doe u
kazneno-popravnu ustanovu radi izvrenja kazne za delo koje je uinilo posle
izdrane kazne za prethodno krivino delo.
S bzir n prirdu rivinih dl rzliu s pi i spcilni pvr.
pi pvr psi d uinilc psl izrn ili izdrn zn z
prhdn dl pnv izvri bil rivin dl. Spcilni pvr psi
nd d uinilc psl izrn ili izdrn zn pnv izvri is ili
isrdn rivin dl. S bzir n vrnsi rz izu izvrnih
rivinih dl rzliu s vrnsi drn i vrnsi ndrn
pvr.Vrnsi drn pvr psi d nv rivin dl izvrn
u drn ru psl izrn ili izdrn zn z rni izvrn dl.
vrnsi rz iznsii d p d ds gdin. Vrnsi ndrn
pvr psi d uinilc izvri nv rivin dl u bil vr psl
prhdn izrn ili izdrn zn. S bzir n br pnv izvrnih
rivinih dl rzliu s bin (dnsrui) i visrui pvr. S bzir
d li prhdn izdrn zn ili n, pvr bii prvi ili prividni.
Dns u Rpublici Srps psi s dn vrs pvr pvr u
rivinprvn sislu. Prema lanu 37. stav 4. KZ RS povrat postoji kada lice
koje je ranije osueno za jedno delo ponovo izvri krivino delo

33. ODMJERAVANJE KAZNE OSUENOM LICU

21

 s sun licu sudi z rivin dl uinjn pr ng

zp s izdrvnj zn : 1) z izvrn dn ili vi rivinih dl z
s ni znl u vr sunj p sg nisu buhvn sud 2) z
dl uinjn pr ng suni prisupi izdrvnju zn p
rni sudi i 3) sun lic izvri rivin dl u u izdrvnj
zn zvr, zn dugrng zvr ili zn llnig zvr ,
sud izri dinsvnu znu z sv uinjn rivin dl prin prvil
drvnju zn z dl u sicu, s i s z dl, nisu
buhvn sud, pdinn drii zn, d s z dl buhvn
prsud zn sr uvrn. zn ili d zn u suni v
izdr, urunv s u izrnu znu zvr, znu dugrng zvr
ili znu llnig zvr ( ln 43. Z RS ). Od ovog pravila postoje dva
izuzetka:
1) kada osueno lice u toku izdravanja kazne zatvora, kazne dugotrajnog
zatvora ili maloletnikog zatvora izvri novo krivino delo, tada sud izrie kaznu
nezavisno od ranije izreene kazne
2) kada osueno lice za vreme izdravanja kazne zatvora, kazne dugotrajnog
zatvora ili kazne maloletnikog zatora izvri krivino delo za koje zakon propisuje
novanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine
34. Pravne posledice osude
Pravne posledice osude predstavljaju ograniavajue ili zabranjujue mere
represivnog karaktera koje osuenom licu oteavaju resocijalizaciju i ponovno
ukljuivanje u drutvenu zajednicu , ali koje imaju i specijalno preventivni
karakter.
One se sastoje u prestanku ili gubitku odreenih prava ili u zabrani sticanja
odreenih prava licima koja su osuena za odreena krivina dela ili na
odreenu kaznu. One ne mogu da nastupe kada je za krivino delo izreena
novana kazna, uslovna osuda sudska opomena ili kada je uinilac osloboen od
kazne (lan 97. KZ RS).
Krivini zakon razlikuje dve vrste pravnih posledica osude (lan 98. KZ RS). To
su :
a) pravne posledice koje se odnose na prestanak ili gubitak odreenih prava
jesu:
1) prestanak vrenja odreenih poslova ili funkcija u organima dravne vlasti,
dravnim organima, preduzeima i u drugim pravnim licima,
2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vrenja odreenog zvanja, poziva ili
zanimanja,
3) oduzimanje dozvola ili odobrenja koja se izdaju odlukom dravnih organa ili
statusa koji se priznaje odlukom dravnih organa i
4) oduzimanje odlikovanja i
b) pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava
jesu:
22

1) zabrana vrenja odreenih poslova ili funkcija u organima dravne vlasti,

dravnim organima, preduzeima i u drugim pravnim licima,
2) zabrana istupanja u tampi, na radiju, televiziji ili javnim skupovima, zabrana
vrenja izdavake delatnosti ili zabrana uestvovanja u osnivanju udruenja,
3) zabrana sticanja odreenog poziva ili unapreenja u slubi i
4) zabrana sticanja odreenih dozvola ili odobrenja koja se izdaju odlukom
dravnih organa.
Pravne posledice osude se mogu propisati samo zakonom i nastupaju
automatski, po sili zakona, danom pravosnanosti presude. One posledice koje
se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava traju najdue deset godina od dana
izdrane, oprotene ili zastarele kazne ako za pojedine od njih zakonom nije
propisano krae trajanje. Brisanjem osude za neko krivino delo, prestaju i
pravne posledice osude.
Budui da novo krivino zakonodavstvo izriito predvia i krivinu odgovornost
pravnog lica, to su u lanu 144. KZ RS predviene i pravne posledice osude
pravnog lica koje nastupaju i kada je pravnom licu za uinjeno krivino delo
izreena novana kazna. To su sledee pravne posledice osude : 1) zabrana
rada na osnovu dozvole, ovlaenja ili koncesije izdatih od organa strane drave
i 2) zabrana rada na osnovu dozvole ovlaenja ili koncesije izdatih od strane
institucija Republike Srpske.

35. REHABILITACIJA
Psl izvrnj zn sun lic s vr u druv i uljuu u slbdn
druvni iv. li s vrnj u druv n n ps dh u
ppunsi rvnprvn grnin s sli.Rzliuu s dv vrs
rhbilici : 1) zns i 2) suds rhbilici. Zns rhbilici
nsup p sili zn, usi s pr drng vrn psl
izdrn zn pd uslv d sun lic z vr n izvri nv
rivin dl. Suds rhbilici ns suds dlu s dnsi
n lbu sung lic p pru drng vrn d izdrn zn.
Suds rhbilici fulivn. D li sud dni dluu rhbilicii
ili n zvisi d njgv cn vldnj uinic riving dl psl izls
iz znn usnv i d njgvg dns pr rdu i druvni
vrdnsi. Rhbilici s zprv bri sud i prsu sv njn
ngivn prvn psldic z sung. N nin suni s sr
nsuivni lic. Dsv rhbilici s snsi i n sprdn zn
nisu izvrn. Pri s rhbilici n dir u prv rih lic su
zsnvn n sudi.

23

36. PRISTUPANJE IZVRENJU KRIVINE SANKCIJE

Praktino princip da se izvrenju krivine sankcije pristupa tek na osnovu
pravnosnane sudske odluke kojom je sankcija izreena predstavlja samo jedan i
to vrlo znaajan vid principa zakonitosti ili legaliteta krivine sankcije. Naime,
izvrenje krivinih sankcija mora biti zasnovano samo na valjanom pravnom
osnovu. To je u svakom sluaju samo pravnosnana odluka nadlenog organa.
Pored toga, pre nego to se pristupi izvrenju izreene sankcije potrebno je
utvrditi nepostojanje zakonskih smetnji za izvrenje. Ipak u posebnim zakonima
kao to su Zakon o krivinom postupku ili Zakon o prekrajima i dr. odreeni su
sluajevi kada se izuzetno moe otpoeti sa izvrenjem izreene sankcije i pre
pravnosnanosti odluke. Sa izvrenjem krivine sankcije ili druge mere moe se
otpoeti dakle i pre nego to je postala pravnosnana sudska odluka kojom je
ona i izreena ako je to zakonom posebno predvidjeno. Ova ogranienja, jasno,
treba strogo restriktivno tumaiti i primenjivati ogranieno samo u zakonom
predvienim sluajevima. Kada su ispunjeni uslovi da se pristupi izvrenju
izreene krivine sankcije, pritvora ili druge mere, nadleni sud obavezno
preduzima odredjene radnje koje su neophodno potrebne da se bez odlaganja
sprovede izvrenje izreene sankcije ili druge mere u skladu sa odredbama
zakona.
37. TROKOVI IZVRENJA KRIVINE SANKCIJE
Zakon je izriito predvideo i da lice prema kome se izvrava krivina sankcija,
pritvor ili druga mera ne snosi trokove njenog izvrenja (osim trokova nastalih
usled izvrenja novane kazne kao i drugih trokova, ali samo u sluajeviam i na
nain kada je to predvidjeno zakonom) lan 5. ZIKS. Za upuene podneske,
slubene radnje, reenja i druge akte koji nastanu u vezi sa izvrenjem krivine
sankcije osudjeno lice ne plaa takse. Na taj nain je inaugurisan princip prema
kome lice koje se nalazi u postupku izvrenja krivine sankcije ne plaa trokove
izvrenja. Ovaj princip zapravo proizilazi iz injenice da je sistem izvrenja
kaznenih sankcija deo drutvene borbe protiv kriminaliteta i drugih vidova i oblika
antisocijalnog, patolokog i protivpravnog ponaanja. To, sa druge strane, znai
da samo drutvo obezbedjuje posebna sredstva u budetu za preventivnu i
represivnu borbu protiv svih vidova i oblika kriminaliteta.
38. ORGANI ZA IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA
U Republici Srpskoj (Bosni i Hercegovini) prema lanu 9. ZIKS Ministarstvo
pravde i ustanove (zavodi) za izvrenje krivinih sankcija i mere pritvora se
smatraju kao vodei ili osnovni organi odnosno institucije koje su odgovorne za
izvrenje izreenih krivinih sankcija od strane nadlenih organa krivinog
pravosudja. To su osnovni ili vodei penitensijarni organi kojima je izvrenje
krivinih sankcija primarna i osnovna delatnost. Ove ustanove osniva i ukida
Vlada Republike Srpske na predlog nadlenog ministra. No, pored ovih organa
postoje i drugi organi koji se javljaju u odredjenim situacijama i u postupku
izvrenja odredjenih sankcija, odnosno sankcija koje su izreene prema
odredjenoj kategoriji uinilaca krivinih dela. U ove organe spadaju : organi vlasti,
ustanove i druga pravna lica u iji delokrug spada primena zdravstvenih,
24

socijalnih, vaspitnih ili drugih mera koje imaju odredjeni znaaj u procesu
izvrenja krivinih sankcija, pritvora ili drugih mera.
39. USTANOVE ZA IZVRENJE KRIVINIH SANKCIJA
U penolokoj teoriji odnosno praksi postoji vie vrsta i tipova ustanova u kojima
se izvravaju krivine sankcije institucinalnog karaktera. Tako se u pogledu
tipova razlikuju sledee vrste ustanova. Naime, u pojedinim penolokim
sistemima zakon je odredio kategorizaciju ustanova. Tako se razlikuje nekoliko
kriterijuma.Kriterijum su stepen obezbedjenja, trajanje kazne koja se izvrava,
pol i starost osudjenih lica. Prema kriterijumu koji se odnosi na stepen
obezbedjenja, stepen ogranienja slobode kretanja osuenih lica i primenjene
mere postupanja sa osudjenim licima odredjeni su sledei tipovi ustanova :
otvorenog, poluotvorenog i zatvorenog (lan 10. ZIKS).
Ustanove za izvrenje krivinih sankcija se organizuju na dva naina i to kao : a)
kazneno-popravni zavodi i b) vaspitno-popravni domovi.
40. ORGANIZACIONE JEDINICE U USTANOVAMA ZA IZVRENJE KRIVINIH
SANKCIJA?
U ustanovama za izvrenje krivinih sankcija (lan 17. ZIKS) se osnivaju razliite
organizacione jedinice slube. To su :
a) SLUBA OBEZBEENJA - se praktino vri od pripadnika slube
obezbeenja policije kazneno-popravnih ustanova (strae). Nju ine ovlaeni
zavodski slubenici.
b) SLUBA TRETMANA - uz slubu za obezbedjenje predstavlja svakako
najznaajniju slubu u ustanovi po svojoj prirodi, zadatku i karakteru delovanja.
Ova sluba planira, programira, organizuje i ostvaruje proces prevaspitanja
osuenih lica i vaspitanika i u tom cilju koordinira rad ostalih uesnika u tom
procesu.
c) ZDRAVSTVENA SLUBA - se formira u ustanovi radi pruanja lekarske
pomoi pritvorenicima i zatvorenicima . Ova sluba naroito obavlja sledee
poslove i zadatke: obavlja poslove zdravstvene zatite osuenih i pritvorenih
lica, obavlja kontrolu higijenskih mera, obavlja kontrolu kvaliteta i kvantiteta
hrane i obavlja druge poslove odredjene zakonom i podzakonskim aktima
donetim na osnovu zakona.
d) PRIVREDNO INSTRUKTORSKA SLUBA - predstavlja znaajnu pomonu
slubu uz slubu za organizaciju tretmana zatvorenika jer praktino neposredno
preduzima aktivnosti usmerene na prevaspitanje i resocijalizaciju osudjenih lica
prema utvrdjenim programima tretmana za svakog pojedinog osudjenika
e) SLUBA ZA PRAVNE, FINANSIJSKE I OPTE POSLOVE - ova sluba
naroito obavlja sledee poslove i zadatke : obavlja pravne, strunoadministrativne, raunovodstveno-finansijske poslove, poslove ekonomata i
depozita,vodi propisane evidencije,organizuje pruanje pravne i druge pomoi
osuenim i maloletnim licima i vri druge poslove utvrdjene zakonom i drugim
podzakonskim aktima, kao i zajednike psolove od opteg znaaja za ustanovu.
25

41. Upuivanje osuenih lica u zavod

Posle nastupanja pravnosnanosti sudske odluke o izricanju kazne zatvora (kao
krivine sankcije) ili mere pritvora, pristupa se upuivanju u zavodsku ustanovu
lica kome je ova sankcija ili mera izreena (lan 63. ZIKS).
Upuivanje osudjenog ili pritvorenog lica na izdravanje kazne zatvora vri
osnovni sud na ijem podruju to lice ima prebivalite, odnosno boravite,
odnosno ako se radi o osuenom licu u pritvoru njega upuuje osnovni sud u
seditu ustanove u kojoj se pritvorenik nalazi. Ako je mesto prebivalita ili
boravita nepoznato, tada upuivanje ovakvih lica vri osnovni sud koji je doneo
presudu, odnosno sud u seditu okrunog suda ako je ovaj sud doneo osuujuu
presudu.
Pritvorenici izdravaju izreenu kaznu zatvora u Zavodu za izvrenje krivinih
sankcija Bosne i Hercegovine ili u drugim institucijama (entitetski zavodi) za koje
se utvrdi da su najpogodnije za ostvarivanje ciljeva kazne. No, da bi se
obezbedilo da osudjeno lice bekstvom ili na drugi nain ne postane nedostupno
nadlenim dravnim organima i na taj nain izbegne izvrenje izreene krivine
sankcije, zakon je propisao da predsednik krivinog odeljenja suda moe traiti
od nadlenog organa da osudjenom licu oduzme putnu ispravu do izvrenja
kazne.
Ova izuzetna mogunost stoji na raspolaganju predsedniku suda ako su
ispunjena dva uslova : 1) ako je pravnosnano izreena kazna zatvora
osudjenom licu i 2) ako sud oceni da postoji sumnja da bi osudjeni odlaskom u
inostranstvo mogao da osujeti izvrenje izreene kazne. O oduzimanju putne
isprave u konkretnom sluaju se osudjenom licu izdaje odgovarajua potvrda.
Zakonom predvidjeno upuivanje osudjenog ili pritvorenog lica na izdravanje
sankcije ili mere, zapravo predstavlja eksterno razvrstavanje ovih lica. Sva
osudjena lica se u zavisnosti od teine izreene kazne za uinjeno krivino delo
upuuju u odgovarajui zavod za izvrenje kazne zatvora. To je samo prva faza
eksternog razvrstavanja osudjenih lica. Posle nje sledi druga faza. Posle
ispitivanja linosti osudjenog lica i svestranog upoznavanja njegove prirode i
kriminalne linosti koje moe da traje krae ili due vreme osudjeno ili pritvoreno
lice se upuuje na dalje izdravanje kazne.
Zakon predvidja dve pretpostavke za smetaj osudjenog ili pritvorenog lica u
zavod: 1) da je nadleni sud doneo reenje o odredjivajnju ili produenju pritvora
ili izrekao kaznu zatvora (ili naredio pritvaranje lica iz nekog drugog zakonom
predvidjenog razloga) i 2) da je sud izdao nalog zavodu da to lice primi na
izdravanje krivine sankcije, mere pritvora ili druge mere. U tom nalogu se
naznavaavaju svi poznati podaci o navodnim ili dokazanim sauesnicima i
informacije o izvrenom krivinom delu za koje je lice optueno ili osudjeno kao i
drugi podaci od znaaja za odredjivanje tretmana prema pritvorenom ili
osudjenom licu.
Potom po pravilu sledi druga faza eksterne klasifikacije praktino odredjivanje
mesta sedita zavoda i njegovog tipa, odnosno vrste zavoda
42. PRIJEM I SMJETAJ OSUENOG LICA U ZAVOD
26

U zavod se mogu smestiti samo pritvorena ili osudjena lica ako su ispunjena dva
uslova : 1) da je nadleni sud doneo reenje o odredjivanju ili produenju pritvora
ili da je izrekao kaznu zatvora i 2) da je nadleni sud izdao uputni akt - nalog
zavodu da takvo lice primi na izdravanje krivine sankcije. Prilikom prijema i
smetaja pritvorenika ili osudjenog lica u zavod, od njega se obavezno
oduzimaju predmeti koji su podobni da se telo teko poverdi, napadne drugo lice
ili pokua bekstvo kao i : novac, strana valuta, dragocenosti, noevi, makaze,
britve, ileti, igle, remen, al, pertle, kravata , mobilni telefon. No, od ovih lica se
mogu oduzeti i drugi predmeti koji bi mogli predstavljati rizik po linu sigurnost. I
u ovom sluaju se pritvorenom i osudjenom licu o oduzetim predmetima izdaje
pismena potvrda koju se naroito unose sledei podaci : ime i prezime
pritvorenog ili osudjenog lica, vrsta, koliina i druge bitne osobine stvari koje su
oduzete, datum i as oduzimanja stvari, a kada se koliina oznaava brojem broj stvari se upisuje i slovima, potpis slubenog lica koje je oduzelo stvari, otisak
peata zavoda i potpis lica od koga se stvari oduzimaju. Jedna kopija ovako
sainjene potvrde se predaje osudjenom ili pritvorenom licu, jedna kopija se uz
oduzete stvari ostavlja u depozit zavoda, a original se uva kod slubenog lica
koje je i izvrilo oduzimanje stvari.
43. Rasporeivanje pritvorenog i osuenog lica
Po prijemu osudjenog lica u odgovarajuu zavodsku ustanovu sledi interno,
unutranje zavodsko rasporedjivanje osudjenih klasifikacija.
Pritvorena i osudjena lica se zatim smetaju i rasporedjuju u posebne prostorije
zavoda koje su namenjene iskljuivo za smetaj ove vrste lica. Pri tome su
postavljena odredjena ogranienja tako da u istoj sobi ne mogu da borave : 1)
pritvorenici i osudjena lica razliitog pola, 2) lica koja su optuena za isto
krivino delo, osim kada postoji nedostatak prostora i po odobrenju suda koji vodi
krivini postupak, 3) pritvorenici i osudjena lica koji su povratnici (recidivisti)
smetaju se odvojeno od primarnih delikvenata (lica koja ranije nisu bila
osudjivana), 4) maloletnici i punoletna lica.
Takodje je izriito predvidjeno da se pritvorena ili osudjena lica dre odvojeno od
ostalih lica u zavodu u sledeim sluajevima :
1) kada to nuno zahteva zdravstveno stanje tog lica ili drugih,
2) u okolnostima kada je to propisano odredbama drugih zakona,
3) kada to pritvorenik ili zatvorenik zahteva radi vlastite zatite i po odobrenju
upravnika zavoda,
4) kada to lice predstavlja ozbiljnu pretnju redu u zavodu i pod uslovima koji su
propisani zakonom koji reguliu primenu mere usamljenja.
Pritvorena ili osudjena lica koja su naruenog fizikog ili mentalnog zdravlja
smetaju se odvojeno u posebnu sobu - stacionar gde se nalaze pod stalnom
kontrolom medicinskog osoblja zavoda. O smeaju u stacionar u svakom sluaju
odluuje zavodski lekar. Takodje se odredjena lica mogu smestiti odvojeno od
drugih pritvorenika ili zatvorenika kada je to u optem zdravstvenom interesu u
zavodu ( u sluaju opasnosti od epidemije kakve opasne ili zarazne bolesi) ili u
interesu zdravstvenih potreba odredjenog lica.

27

Zatvorenik koji je za vreme izdravanja kazne oboleo od duevne bolesti ili

pokae teke duevne smetnje moe se smestiti u zdravstvenu ustanovu. O
takvom smetaju zatvorenika odluuje ministar pravde na predlog upravnika
zavoda, a na osnovu obrazloenog miljenja strunog tima lekara. Osudjeno lice
u zdravstevnoj ustavnovi ostaje sve dok ne prestanu razlozi za ovakav smetaj, a
najdue do isteka vremena na koje je kazna zatvora sudskom presudom bila
izreena. Vreme koje je osudjeni proveo u zdravstvenoj ustanovi uraunava se u
vreme izdravanja kazne zatvora.
Osudjenom licu se na osnovu rezultata prouavanja linosti koji obavlja tim
strunjaka ve za vreme boravka u prijemnom odeljenju utvrdjuje (lan 74. ZIKS):
a) predlog tretmana zatvorenika, a istovremeno se vri i
b) procena rizika osuenog. Ova procena se jo vri i prilikom odluivanja o
davanju pogodnosti osuenom licu van ustanove (lan 116. ZIKS). To je,
zapravo procena : 1) visine rizika za zajendicu u sluaju bekstav osuenog i 2)
stepena verovatnoe da e takvo lice pokuati da izvri bekstvo samo ili uz
spoljnu pomo.
Ovaj program postupanja (tretmana) prema osuenom licu odobrava rukovodilac
ustanove na zvaninom rasporedu. Pri tome se osuenom licu saoptavaju : a)
vaspitni kolektiv, b) radno mesto, v) intenzitet vaspitnog rada, g) datum sticanja
formalnih uslova za odluivanje o pogodnostima i d) druge informacije koje su
bitne, dakle od znaaja za ukljuivanje osuenog u osueniki kolektiv.
On se rasporedjuje u odgovarajue vaspitne grupe u kojima se primenjuju
istovrsne mere postupanja ime se izmedju ostalog stvaraju pogodni uslovi za
readaptaciju osudjenih lica.
Kriterijumi za rasporedjivanje osudjenih lica u pojedine grupe su objektivnosubjektivne prirode i vezani su ne samo za izvreno krivino delo ve jo vie i za
linost osudjenog lica. Radi spreavanja negativnih i tetnih uticaja na ostale
osudjene kao i zbog primene specijalizovanog tretmana posebno se izdvajaju
osudjeni koji su u povratku ili koji zbog svoje kriminalne prolosti ili loih
karakternih osobina mogu zarazno delovati na grupu. Poseban kriterijum za
rasporedjivanje i klasifikaciju je primenjen prema trudnicama, porodiljama i
majkama koje neguju decu. One se smetaju odvojeno od ostalih osudjenih ena
kako bi se nivo ivotnih i zdravstvenih uslova podigao na najbolji mogui nain.
U toku izvrenja kazne zatvora mogue je da se vri i dalja reklasifikacija
zatvorenika zavisno od uspeha postignutog u preduzetom tretmanu (grupnom i
individualnom). Zakonom je izriito predvidjena obaveza za zavodsku upravu da
najmanje jednom godinje pravi pregled napretka u tretmanu pojedinih
zatvorenika.
44. Odlaganje izvrenja kazne zatvora
Zakon razlikuje dve vrste odlaganja izvrenja kazne :1) na molbu osudjenog
lica, 2) na predlog nadlenog organa socijalnog staranja.
Kao razloge za odlaganje izvrenja kazne zatvora u ovom sluaju zakon navodi
sledee : 1) ako je osudjeni oboleo od tee akutne bolesti,a proverom se utvrdi
28

da u zavodskoj ustanovi nema uslova za leenje dok bolest traje, pri emu je
duan da svaka tri meseca,a na zahtev suda i ee dostavlja izvetaj
zdravstvene ustanove u kojoj se lei o svom zdravstvenom stanju; 2) ako se
desio smrtni sluaj ili teka bolest u uoj porodici ( branog druga, deteta,
usvojenika roditelja ili usvojioca osudjenog ) najdue tri meseca od dana
odlaganja;3) ako je odlaganje potrebno radi izvrenja ili dovrenja neodlonih
poljskih ili sezonskih radova ili radova izazvanih elementarnim nepogodama ili
drugim udesom, a porodica osudjenog nema drugih lanova sposobnih za rad,
niti se zbog slabog imovnog stanja ili iz drugih opravdanih razloga moe
angaovati drugo lice za obavljanje ovih poslova najdue tri meseca od dana
odlaganja;4) ako je osudjeno lice obavezno da izvri odredjeni posao koji je ve
zapoelo, a usled ijeg neizvrenja bi nastala znatna teta - najdue tri meseca
od dana odlaganja;5) ako je odlaganje osudjenom licu potrebno zbog zavretka
kolovanja najdue est meseci od dana odlaganja; 6) ako je odlaganje
osuenom potrebno zbog polaganja ve prijavljenog ispita najdue dva
meseca od dana odlaganja7) ako je zajedno sa osudjenim licem osudjen i njegov
brani drug ili drugi lanovi zajednikog (porodinog) domainstva ili ako se oni
ve nalaze na izdravanju kazne zatvora, a istovremenim izdravanjem kazne
svih tih lica bi bilo ugroeno izdravanje maloletnih, bolesnih ili starih lanova
domainastva najdue est meseci od dana odlaganja;8) ako je osudjeno lice
trudnica posle navrenih est meseci trudnoe i ena koja ima dete mlae od
jedne godine - najdue do navrene jedne godine ivota deteta 9) ako se
supruga osuenog nalazi pred poroajem na tri meseca ili od poroaja nije
proteklo vie od est meseci, a nema drugih lanova domainstva koji joj mogu
pomoi . najdue est meseci i10) ako je osudjeno lice jedini hranilac porodice, a
stupanjem na izdravanje kazne zatvora bi bilo ugroeno izdravanje lanova
porodinog domainstva - najdue est meseci od dana odlaganja.
Zakon samo uredjuje razloge zbog ijeg postojanja osudjeno lice moe traiti
odlaganje poetka izvrenja kazne zatvora. Ti razlozi se po svojoj prirodi i
karakteru mogu podeliti na tri vrste razloga. To su:
1) isto medicinski razlozi,
2) medicinsko-socijalni i porodini razlozi,
3) razlozi koji lee u neodlonim radnim obavezama.
Postupak za odlaganje izvrenja kazne zatvora
Molba za odlaganje izvrenja kazne se podnosi u roku od tri dana od dana
uruenja uputnog akta osudjenom ili pritvorenom licu. U sluaju da je razlog za
odlaganje izvrenja nastao posle isteka ovog roka (smrt, teka bolest i sl. razlozi
osuenog ili laan porodice) , molba se moe podneti sve do dana kada se
osudjeno lice treba javiti u zavod na izdravanje izreene kazne zatvora. Smatra
se da je ovako odredjeno vreme za podnoenje molbe dovoljno vreme da
osudjeni u sluaju postojanja nekog od zakonskih razloga moe podneti molbu
za odlaganje. Ovaj rok ima prekluzivan karakter, ali ne i kada se odlaganje
izvrenja izreene kazne trai usled postojanja teke akutne bolesti osudjenog ili
smrti lana njegovog porodinog domainstva, to je i logino, pa se tako u ovim

29

sluajevima molba moe podneti sve do dana kada osudjeno lice treba da se javi
u zavodsku ustanovu radi zapoinjanja izdravanja kazne.
U praksi se esto postavlja pitanje kako treba postupati sa podnetim molbama
osudjenih lica koje su neblagovremene, dakle koje su podnete posle isteka
zakonom odredjenog roka. Najee se ovakve situacije reavaju u praksi
odbacivanjem podnete molbe poto se smatra da su takve molbe potpuno
irelevantne, dakle bez uticaja na odlaganje izvrenja kazne. Tome u prilog
svakako govore i razlozi efikasnosti i potrebe breg sprovodjenja postupka
izvrenja pravosnano izreenih kazni lienja slobode.
Molba mora da sadri jedan ili vie zakonom predvidjenih razloga za odlaganje
kao i dokaze (koje izdaju nadleni organi ili mesna zajednica prema prebivalitu
osudjenog lica) o injenicama koje opradavaju odlaganje, te vreme za koje se
odlaganje trai. U sluaju da uz podnetu molbu nema priloenih dokaza, onda je
predsednik odeljenja suda u obavezi da osudjeno lice pozove da u roku od osam
dana dopuni podnetu molbu u smislu dokazivanja opravdanosti postojanja
razloga koji bi ukazivali na neophodnost da se izreena kazna odloi. Pri tome se
osudjeni upozorava na posledice proputanja ovog roka od osam dana u
pogledu dopune podnete molbe. Naime, u sluaju da osudjeno lice ne dostavi
traene dokaze, podneta molbu se odbacuje reenjem suda.
Koji su od navedenih razloga opravdani, a koji ne, u svakom konkretnom sluaju
odluuje predsednik suda koji je nadlean za izvrenje izreene kazne. O
podnetoj molbi za odlaganje izvrenja kazne on donosi reenje u roku od tri dana
od prijema molbe (lan 70. ZIKS). I kao dan odlaganja izvrenja izreene kazne
zatvora smatra se onaj dan kada je doneto reenje o odlaganju izvrenja kazne
bez obzira kada je ono urueno osudjenom licu u nadlenoj zavodskoj ustanovi.
U tom reenju se tano navodi za koje je vreme odloeno izvrenje kazne i
naznauje dan kada se osudjeni mora ponovo javiti u nadlenu zavodsku
ustanovu radi zapoinjanja sa izdravanjem kazne.
Ukoliko je osudjeno lice podnelo molbu sa svim kompletnim dokazima o
postojanju zakonom predvidjenih razloga za odlaganje izvrenja izreene kazne
zatvora, predsednik suda pre donoenja odluke moe da izvri potrebne provere
radi utvrdjivanja ili proveravanja injenica koje su iznete u molbi ili prilozima uz
nju.
Kao dan odlaganja izvrenja kazne smatra se dan kada je i doneto reenje o
odlaganju izvrenja kazne. Bitan sadraj dispozitiva tog reenja jeste i precizno
navodjenje vremena na koje je odloeno izvrenje kazne zatvora kao i datuma
kada se osudjeno lice mora ponovo javiti u zavodsku ustanovu radi izdravanja
kazne.
Donetim reenjem moe se odloiti izvrenje kazne zatvora ako se
nadje da su ispunjeni svi zakonom predvidjeni razlozi odnosno moe da je odbije
kao neosnovanu ako nadje da ne postoje razlozi za odlaganje. I kao trea
mogunost koja stoj sudu na raspolaganje je da moe podnetu molbu da odbaci i
to ako je neblagovremeno podneta (dakle po proteku roka koji je zakonom
utvrdjen od dana podnoenja naloga za izdravanje kazne), ako je molbu
podnelo neovlaeno lice (dakle svako lice sem osudjenog) ili ako uz molbu nisu

30

priloeni blagovremeno traeni dokazi koji ukazuju na osnovanost odlaganja

kazne.
Zakon je iskljuio mogunost odlaganja izreene kazne ako bi zbog toga
nastupila zastarelost izvrenja kazne (lan 70. stav 8. ZIKS) kao osnov gaenja
prava drave na kanjavanje ime bi se ova zakonska mogunost osudjenog
pretvorila u zloupotrebu prava i izbegavanja primene kazne za izvreno krivino
delo.
Prvostepeni postupak za odlaganje izvrenja izreene kazne se zavrava
reenjem preesdnika nadlenog suda. Tim reenjem se moe odloiti izvrenje
kazne ili se njime moe podneta molba odbiti kao neosnovana ili odbaciti u
smislu zakonskih razloga. U poslednja dva sluaja kada je dakle molba za
odlaganje izvrenja kazne odbijena ili odbaena osudjeno lice moe da izjavi
albu predsedniku nadlenog okrunog suda. Ovu albu nezadovoljni osudjeni
mora podneti u roku od tri dana od dana prijema reenja. Rokovi su veoma kratki
i to ne samo za podnoenje albe na doneto reenje. To je stoga to je
ostavljeno malo vremena od upuivanja naloga za izdravanje kazne do javljanja
osudjenog lica u zavodsku ustanovu. Ovako izjavljena alba ne odlae izvrenje
kazne.
Predsednik suda je duan da u roku od tri dana od prijema albe donese svoje
reenje i odfmah ga dostavlja sudu koji je nadlean za upuivanje osuenog lica
u ustanovu. Ovim reenjem predsednik suda moe napadnuto prvostepeno
reenje da poniti, da ga ukine i vrati ponovo prvostepenom organu na ponovni
postupak ili odluku ili zbog razloga ekonominosti i efikasnosti moe sam da
preinai prvostepeno reenje i meritorno rei (odlui) o podnetnoj molbi za
odlaganje izvrenja kazne zatvora. Ova poslednja mogunost bi se najbolje
uklapala u institut odlaganja izvrenja kazne, u njegovu prirodu, karakteristike i
svrhu koju treba da postigne. Protiv reenja predsednika suda ne moe se
pokrenuti upravni spor.
U sluaju da predsednik suda donese reenje o odlaganju izvrenja kazne
zatvora, dostavlja na obavezno i zavodu u kome se nalazi osudjeno lice.
Molba za odlaganje izdravanja kazne ima devolutivno i suspenzivno dejstvo.
Devolutivno dejstvo ove molbe se sastoji u nadlenosti predsednika suda da
odluuje o istoj. A njeno suspenzivno dejstvo se praktino ispoljava da izjavljena
molba zadrava izvrenje kazne i to sve do momenta pravnosnanosti reenja o
molbi.
Zakon ne ograniava pravo osudjenog lica na podnoenje molbe za odlaganje
izvrenja kazne. To drugim reima znai da osudjeni sve do stupanja na
izdravanje kazne u zavodsku ustanovu ima pravo da podnosi molbe za
odlaganje naravno pod uslovom da su ispunjeni zakonski razlozi za to odnosno
da postoje zakonom predvidjeni razlozi koji opravdavaju odlaganje izreene
kazne.
Predsednik nadlenog suda moe da opozove odlaganje izdravanja izreene
kazne zatvora u smislu lana 71. stav 6. ZIKS-a u tri sluaja :
a) ako naknadno utvrdi da nisu uopte postojali razlozi za odlaganje,
b) ako su prestali razlozi zbog kojih je odlaganje odobreno i
v) ako je osueno lice odobreno odlaganje koristilo protivno odbrenoj svrsi.
31

45. Premjetaj osuenog lica iz zavoda

No, pritvoreno ili osudjeno lice (zatvorena lica) ne moraju ostati toku celog
vremena trajanja izreene sankcije, odnosno mere u istom zavodu u koji su
prvobitno bili smeteni. Naime, zakon poznaje mogunost premetaja takvih lica
u toku izdravanja kzane (l. 121-122. ZIKS). Pri tome se razlikuju dve vrste
premetaja zatvorenika : 1) na molbu zatvorenog lica i 2) po predlogu
rukovodioca ustanove - upravnika zavoda. Odluku o premetaju uvek donosi
ministar pravde u formi reenja. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba, niti se
moe voditi upravni spor.
No, ministar moe da izvri premetaj osuenog lica u drugu ustanovu iz
bezbednosnih razloga i bez predloga rukovodioca ustanove (lan 122. stav 7.
ZIKS). U svakom sluaju trokove premetaja snosi ustanova iz koje se vri
premetaj.
Za premetaj zatvorenika po njegovoj molbi potrebno je da je zatvorenik izdrao
jednu polovinu izreene kazne zatvora. To je formalni uslov. Ako je molba
podneta pre isteka ovog roka, odbacuje se reenjem kao nedoputena. Ako je
podneta molba za premetaj odbijena, nova se molba moe podneti tek po
proteku est meseci od donoenja odluke po prethodnoj molbi ako se radi o
kazni zatvora koja je izreena na vreme preko jedne godine. Ovaj rok za
ponovno podnoenje molbe iznosi tri meseca ako je osuenom licu izreena
kazna zatvora do jedne godine.
O podnetoj molbi reenjem odluuje ministar pravde uz prethodno pribavljeno
miljenje zavodske ustanove u kojoj je zatvorenik izdravao kaznu. Ministar
pravde moe da donese jednu od sledee tri odluke : 1) da odbaci molbu ako je
podneta pre isteka vremena koji zakon odredjuje kao formalni uslov, 2) da odbije
molbu ako nisu ispunjeni zakonom predvidjeno uslovi. Tada se nova molba za
premeatj moe podneti tek po isteku roka od est meseci od dana
pravosnanosti reenja i 3) da molbu usvoji i dozvoli premetaj zatvorenika.
Do premetaja zatvorenika u drugi zavod- ustanovu u entitetu (prema mestu
prebivalita ili boravita zatvorenika), moe doi i po predlogu rukovodioca
ustanove - upravnika zavoda u kome se zatvorenik nalazi u dva sluaja :
1) ako zahtevaju razlozi bezbednosti i
2) zbog organizacije izvrenja kazne zatvora.
I u ovom sluaju odluku u formi reenja donosi ministar pravde. No, on svoju
odluku moe doneti i bez predloga upravnika, ako su ispunjeni zakonom
predvidjeni uslovi. Ako je predlog rukovodioca ustanove u ovom sluaju odbijen,
novi predlog se moe podneti tek nakon est meseci od dana prijema reenja
ministra.
No, rukovodilac ustanove uz pismenu saglasnost osuenog lica (lan 122. stav
4. ZIKS) iz razloga bezbednosti moe podneti predlog ministru pravde za
premetaj osuenika na izdravanje kazne u drugi entitet u kome on ima
prebivalite, odnosno boravite. I u ovom sluaju reenje o podnetom predlogu
donosi ministar pravde Republike Srpske, ali po prethodno pribavljenoj
saglasnosti ministra pravde entriteta u koji se osueni premeta.

32

I na kraju, rukovodilac ustanove poluotvorenog tipa moe podneti predlog za

premetaj osuenog lica u ustanovu zatvorenog tipa ako su ispunjeni sledei
uslovi (lan 122. stav 6. ZIKS) : a) osueno lice u toku izdravanja izreene
kazne bude novom presudom pravnosnano osuen za novo izvreno ili novo
otkriveno krivino delo odmeravanje kazne osuenom licu i b) ako je
osuenom licu izreena kazna zatvora u trajanju koje je due od dve godine.
46. Prekid izvrenja kazne zatvora
Do prekida izdravanja izreene kazne moe doi u dva sluaja : 1) na molbu
osuenog lica ako za to postoje opravdani razlozi lan 123. ZIKS i 2) po odluci
suda lan 125. ZIKS. Odluku o prekidu izdravanja kazne donosi ministar
pravde. Do prekida izdravanja kazne po osuenog lica dolazi u sluaju
postojanja razloga iz kojih se inae po slovu zakona odobrava i odlaganje
izvrenja kazne zatvora. To su : 1) isto medicinski razlozi, 2) medicinskosocijalni i porodini razlozi i 3) razlozi koji lee u neodlonim radnim obavezama.
Koji su to opravdani razlozi faktiko je pitanje koje se procenjuje u svakom
konkretnom sluaju.
Prekid izdravanja kazne osuenom licu na njegovu molbu se moe odobriti ako
su nastupili sledei razlozi :
1) ako je obolio od tee akutne bolesti - dok bolest traje s tim da se svakih 90
dana preispituje doneseno reenje,
2) usled smrtnog sluaja ili teke akutne bolesti u porodici najdue est
meseci,
3) ako je potrebno da obavi poljske ili sezonske radove ili radove izazvane
elementarnim nepoogodama, a u porodici nema lanova spoosbnih za rad
najdue est meseci,
4) radi polaganja ispita za koji se pripremao ili radi zavretka kolovanja
najdue est mjescei i
5) ako ustanova ne raspolae odgovarajuim prostorijama za boravak osuenice
za vreme trudnoe, poroaja ili materinstva najvie do navrene jedne godine
ivota
No, do prekida izdravanja kazne moe doi i u sluaju kada sud odredi prema
osuenom licu pritvor za drugo krivino delo (novoizvreno ili novootkriveno
krivino delo). Sud koji je odredio pritvor, istovremeno donosi odluku reenje o
prekidu izdravanja ranije izreene kazne zatvora. U ovom sluaju prekid traje do
ukidanja pritvora.
U molbi za prekid izdravanja kazne zatvora navode se razlozi za to i prilae
odgovarajua dokumentacija (originalni dokumenti koje izdaju nadleni organi,
npr. lekarsko uverenje i sl., ili kopije originalnih dokumenata) koja podnetu molbu
ini opravdanom. Ova se molba zajedno sa prateom dokumentacijom i
miljenjem ustanove u kojoj se osueno lice nalazi dostavlja ministru pravde u
roku od tri dana od prijema molbe. Protiv reenja kojim je odbijena ovako
podneta molba, moe se u roku od osam dana podneti alba takoe ministru
pravde. Reenje koje je doneto u ovom sluaju po albi je konano i protiv njega
se ne moe voditi upravni spor.

33

No, ako se naknadno utvrdi za vreme trajanja dozvoljenog prekida izdravanja

kazne zatvora da je prekid dozvoljen na osnovu lanih isprava ili drugih dokaza,
odnosno da se prekid ne koristi sa ciljem, u svrhu s kojim je i dozvoljen, reenje
kojim je dozvoljen prekid se opoziva (lan 124. stav 1. ZIKS). Osuenom licu se
tada nalae da se javi odmah na dalje izdravanje kazne zatvora, a najkasnije u
roku od tri dana od dana prijema reenja. Ovo se reenje dostavlja zatvoreniku
kao i zavodu . Ako se osueno lice ostavljenom roku ne javi u zavodsku
ustanovu, ona odmah obavetava organ unutranjih poslova radi preduzimanja
mera na pronalaenju, hvatanju i privoenju tog lica .
Prekid izdravanja kazne zatvora ima u zakonu izriito proklamovan princip.
Vreme prekida, dakle vreme koje je osudjeno lice provelo u prekidu izdravanja
kazne ne uraunava se u izdranu kaznu. Osudjeni nastavlja sa izdravanjem
kazne tamo gde je stao u momentu donoenja odluke o prekidu.
47. Otputanje osuenog lica iz zavoda
Do otutanja zatvorenika ( pritvorenog ili osudjenog lica) iz zavodske ustanove
moe doi u vie razliitih sluajeva:
1) kada nastupi smrt zatvorenika
2) kada istekne vreme na koje je izreena kazna zatvora ili mera pritvora,
3) kada je dato pomilovanje
4) kada je data amnestija.
5) kada pone da tee uslovni otpust.
48. Uslovni otpust
1. Uslovi za davanje uslovnog otpusta
Uslovni otpust u smislu lana 108. KZ RS je izuzetno znaajna krivino pravna,
kriminalno politika i istovremeno penoloka mera. On se sastoji u otputanju
osudjenika sa izdravanja kazne lienja slobode pre nego to ju je ovaj u
potpunosti izdrao i njegovom putanju na slobodu pod uslovom da do isteka
vremena za koje je izreena kazna ne uini novo krivino delo.
Uslovni otpust zapravo predstavlja snanu meru podsticaja osudjenog lica da se
dobro i primerno vlada za vreme izdravanja kazne lienja slobode. Za
davanjeuslovnog otpusta potrebno je ispunjenje dva kumulativna uslova : 1)
formalni uslov da jeosueni izdrao najmanje polovinu izreene kazne zatvora,
odnosno najmanje polovinu,a izuzetno i treinu kazne maloletnikog ztavora,
odnosno najmanje tri petine kazne dugotrajnog zatvora i 2) materijalni uslov
ako se na osnovu vladanja osuenog u zavodskoj ustanovi, izvravanja radnih
obaveza s obzitrom na njegovu radnu sposobnost i druge okolnosti moe
zakljuiti da je postignuta svrha kanjavanja.
Tako je u lanu 154. ZIKS predvidjeno da se uslovni otpust moe dati radi
podsticanja linih napora osuenog lica za ukljuivanje u ivot na slobodi kada
se osnovano moe oekivati da on vie nee vriti krivina dela i da je kazna
postigla svrhu kanjavanja. U tom smislu on se zasniva na ideji popravljanja i
resocijalizaciji uinioca krivinog dela kao svrsi kanjavanja uopte.
Postupak za davanje uslovnog otpusta

34

Postupak za davanje uslovnog otpusta se moe pokrenuti na sledei nain : 1)

na molbu osudjenog lica zatvorenika i 2) na predlog rukovoidoca ustanove upravnika zavoda u kome se osudjeni nalazi.
Naime, ako su ispunjeni svi zakonom predvidjeni uslovi, zakonom ovlaena lica
mogu pokrenuti ovaj postupak. Pri tome molbe i predlozi se uvek podnose
Komisiji za uslovni otpust od pet lanova, a preko zavoda. Zavod tom prilikom uz
molbu dostavlja i podatke o postignutom uspehu u programu tretmana
zatvorenika, podatke o eventualnim ranijim osudama, opis krivinog dela za koje
je zatvorenik osudjen, podatke o ponaanju zavorenika kao i ostale izvetaje
strunih lica koja su angaovana u radu sa zatvorenikom te druge znaajne
podatke za odluivanje. Takodje zavod prilae i svoje miljenje o osnovanosti
podnete molbe odnosno predloga.
Jedini prigovor koji bi se uopte mogao uputiti zakonskom regulisanju instituta
uslovnog otpusta jeste i dalje nepostojanje zakonom predvidjene mogunosti
osudjenog lica da na bilo koji nain uestvuje u postupku odluivanja o davanju
uslovnog otpusta. Uee ovog lica na neposredan nain bi lanovima komisije
za uslovni otpust moglo da pomogne u stvaranju neposrednog utiska o
postignutom cilju kanjavanja odnosno u pogledu stepena uspenosti vaspitnoprevaspitnih tretmana kojima je ovo lice u zavodskoj ustanovi bilo podvrgnuto za
vreme izdravanja izreene kazne zatvora.
U molbi se u pismenom obliku navodi vrsta i visina kazne na koju je osudjeni
pravosnano osudjen kao i njegovo ponaanje i rezultati koji su postignuti u
postupku njegove resocijalizacije. Molba se upuuje nadlenoj komisiji kao
posebnom administrativnom organu koji imenuje ministar pravde. Komisija ima
pet lanova koje ine : sudija Vrhovnog ili okrunog suda, predstavnik
Ministarstva pravde i tri nezavisna lana iz relevantne strune oblasti od kojih je
jedan predsednik pri emu je za punovano odluivanje (kvorum) potrebno
prisustvo tri lana.
lanovi komisije se imenuju na period od etiri godine s mogunou ponovnog
izbora za jo jedan mandat. U sluaju prestanka mandata nekog od laniva
komisije, mandat njegovog zamenika traje samo do isteka tekueg mandata
komisije. Komisija je u svom radu nezavisna.
Prema zakonskom reenju odluku o uslovnom otpustu po molbi osudjenog lica ili
predlogu upravnika zavoda donosi Komisija za uslovni otpust.
Postupajui po molbi osudjenog ili po predlogu upravnika zavoda Komisija za
uslovni otpust obavezno pribavlja i miljenje strunih slubi zavoda o vladanju
osudjenog lica i o stepenu postignute resocijalizacije, popravljanja i njegovog
prevaspitanja. Ovo miljenje treba da predstavlja detaljnu analizu postignutih
rezultata u procesu administrativne individualizacije institucionalnog tretmana u
zavodu sa zakljucima i to posebno u pogledu ispunjenosti materijalnih
pretpostavki za davanje uslovnog otpusta. Na kraju, ovo miljenje treba da sadri
i pozitivnu prognozu ponaanja osudjenog lica o uslovnom otputanju.
Pri donoenju odluke o uslovnom otpustu komisija u smislu lana 155. ZIKS se
mora ograniiti na utvrdjivanje, analizu i procenu sledeih kriterijuma :
1) ranija osudjivanost zatvorenika,

35

2) ponaanje zatvorenika tokom izdravanja kazne u zavodu (u toku ivota i rada

i prema pravilima kunog reda),
3) lino uee zatvorenika u procesu prevaspitanja (programu tretmana),
4) stava zatvorenika prema uinjenom krivinom delu,
5) procena ponovnog vrenja krivinog dela (rizika zatvorenika od ponovnog
vrenja krivinih dela),
6) ostatak neizdranog dela kazne,
7) miljenje o osnovanosti molbe, odnosno predloga za uslovni otpust i
8) mere u sklopu postpenalne zatite.
Svi izvetaji koje zavod priprema za komisiju za uslovni otpust dostavljaju se i
samom zatvoreniku ( potovanje principa audiautur et altera pars neka se uje i
druga strana) kome se na taj nain prua prilika da komisiji podnese pismene
podneske u vezi sa sadrajem ovih izvetaja . Ali ipak se zatvorenik lino,
neposredno ne pojavljuje pred komisijom (to predstavlja nedostatak ovakvog
zakonskog reenja).
Gotovo je prihvaeno kao pravilo da komisija zaseda u kazneno popravnoj
ustanovi (zavodu). Sednice se odravaju u prisustvu upravnika ustanove koji po
potrebi daje i dodatna obavetenja, podatke i informacije koje su neophodne za
odluivanje lanovima komisije, a koje se odnose na ponaanje osudjenog lica i
zapaanja zavodske uprave u vezi sa tim.
Na sam dan odluivanja o podnetim molbama ili predlozima komisija i donosi
reenje o odobravanju ili odbijanju davanja uslovnog otpusta.
Na ovom mestu treba sa opravdanjem posebno ukazati da zakon nije odredio i
rok za donoenje odluke o zahtevu za uslovni otpust.
Doneto reenje o uslovnom otpustu treba da sadri izmedju ostalog i taan
datum kada se osudjeni puta sa daljeg izdravanja kazne.Protiv reenja
Komisije za uslovni otpust nije dozvoljena lba, niti se moe pokrenuti upravni
spor.
No, zakon je izriito predvideo mogunost (lan 157. ZIKS) osuenog lica da
ponovno podnese molbu za uslovni otpust, odnosno rukovodioca ustanove da
podnese predlog. Ato to se ne moe uiniti pre proteka roka od etiri meseca ako
se radi o izreenoj kazni zatvora do dve godine, odnosno pre isteka toka od est
meseci ako se radi o kazni zatvora preko dve godine.
Uslovni otpust odlukom upravnika zavoda
Jedan specifian vid instituta uslovnog otpusta predvidjen je u lanu 158. ZIKS.
Naime, opte je pravilo da uslovni otpust po ispunjenju zakonom predvidjenih
uslova daje posebna Komisija za uslovni otpust. No, ovom zakonskom odredbom
je upravo data mogunost rukovodiocu ustanove - upravniku zavoda da osudjeno
lice koje je izdravalo najmanje etiri petine izreene kazne zatvora moe na
predlog slube tretmana ili na molbu osuenog lica uslovno otpustiti najvie tri
meseca pre isteka kazne ako se osudjeni zatvorenik primerno ponaao, zalagao
na radu i aktivno uestvovao u procesu prevaspitanja. Ova izuzetna zakonska
mogunost se ne moe primeniti prema licu kome je nenaplaena novana
kazna amenjena kaznom zatvora (supletorni zatvor).
Dakle ovu mogunost upravnik zavoda ima ako su ispunjena tri uslova:

36

1. formalni uslov u pogledu izdravanja izreene kazne pri emu se

trai da je izdrano ak etiri petine izreene kazne i da se ovakav uslovni otpust
moe dati najvie tri meseca pre isteka kazne. Dakle tek po kkumulativnom
ispunjenu oba ova taksativno navedena zakonska uslova upravnik ima
mogunost davanja uslovnog otpusta,
2. da se osudjeni primerno vlada, zalae na radu i aktivno uestvuje
u procesu svog prevaspitanja to predstavlja materijalni kriterijum koji podlee
oceni samog upravnika zavoda i
3. ako je osueni podneo molbu ili je sluba tretmana podnela predlog
za prevremeni prekid izdravanja izreene kazne zatvora.
No, ova mogunost davanja uslovnog otpusta nije mogua u dva sluaja : a) za
lice kome je neplaena novana kazna zamenjena kaznom zatvora (supletorni
zatvor) i b) za lice kome je Komisiaj za uslovni otpust ve prethodno odobrila
uslovni otpust.
Ova zakonska odredba ima poseban znaaj jer mogunost upravnika da da
uslovni otpust pod strogo odredjenim zakonskim uslovima posebno kada su u
pitanju kratkotrajne kazne zatvora u velikoj meri rastereuje Komisiju za uslovni
otpust i time obezbedjuje veliku efikasnost u odluivanju. U svakom sluaju
upravnik svoju odluku moe doneti iako to Zakon izriito ne kae tek po
pribavljanju strunog miljenja slubi u zavodu koje su neposredno angaovanje
u sprovodjenju tretmana osudjenom licu.
Prilikom otputanja iz zavoda uslovno otputeno lice naznauje mesto u kome e
boraviti za vreme trajanja uslovnog otpusta. Po dolasku u ovo mesto, uslovno
otputeno lice se u odredjenom roku javlja organu unutranjih poslova odnosno
nadlenom organu kod koga se nalazi u vojnoj evidenciji, a po potrebi i organu
starateljstva ili drugim organima u iju nadlenost spada preduzimanje mera
postpenalne pomoi. Takodje je uslovno otputeno lice obavezno da ove organe
obavesti u u sluaju promene mesta boravka.
Svakom uslovno otputenom licu se po izlasku iz zavoda izdaje posebna potvrda
o izdranoj kazni. Tu potvrdu izdaje upravnik zavoda.
49. Postpenalna pomo
Resocijalizacija uinilaca krivinih dela ne zavrava se samo primenom
odgovarajuih vaspitno-prevaspitnih tretmana resocijalizacije u ustanovama
zavodima za izvrenje krivinih sankcija. Ona se nastavlja i posle izlaska
osudjenog lica na slobodu posle izdrane kazne. Ona se praktino sastoji u
pruanju pomoi otputenom licu da se ukljui u normalan,drutveni ivot i rad na
slobodi. Sve te raznolike mere pomoi, staranja, brige i nadzora se nazivaju
postpenalna pomo ili mere postpenalne pomoi
Ove mere postpenalne pomoi se prema slovu zakona, primera radi, najee
sastoje (ali se ne ograniavaju i svode samo na sledee mere) u preduzimanju
razliitih socijalnih mera kao to su : 1) pronalaenje privremenog smetaja, 2)
osiguranje ishrane, 3) neophodno leenje, 4) iznalaenje nove sredine u kojoj e
osudjeno lice iveti, 5) pomo u sredjivanju porodinih prilika6) pronalaenje
zaposlenja, 7) zavretak zapoetog strunog osposobljavanja, 8) davanje
novane pomoi za podmirivanje najnunijih potreba
37

50. Prava osuenog lica

Medju osnovnim pravima osudjenog lica naroito se izdvajaju sledea prava :
1) pravo na oveno postupanje, 2) pravo na religiju, 3) skupni i odvojeni
tretman pritvorenika i zatvorenika,4) pravo na informisanje, 5) pravo na
zdravstvenu zatitu, 6) pravo na osnovne uslove ivota,7) pravo na
komunikaciju i pritubu, 8) pravo na obrazovanje i9) pravo na rad i prava
po osnovu rada.
2)
51. Pogodnosti osuenog lica
Pogodnosti su skup podsticajnih mera usmerenih na pruanje poverenja
osuenom licu u cilju odravanja i promovisanja odnosa sa porodicom, kao i
podsticanja linog uea u ostvarivanju programa postupanja, jaanja
odgovornosti i samopouzdanja, radi osposobljavanja za samostalan ivot u
skladu sa pravnim aktima i normama drutva . One se osudjenom licu dodeljuju
za njegovo dobro ponaanje (vladanje) i zalaganje na radu .
Zakon taksativno navodi koje sve pogodnosti mogu biti dodeljene osudjenom
licu. One se mogu koristiti na dva naina: 1) u krugu zavoda i 2) van kruga
zavoda. I one se mogu odobriti svim osuenim licima. Od ovog pravila postoji
nekoliko izuzetaka. Tako se ne mogu se odobravati pogodnosti koje se koriste
van kruga ustanove sledeim osuenim :1) licima koja su upuena na
izdravanje kazne zatvora pre pravnosnanosti sudske odluke, 2) licima koja se
nalaze na izdravanju kazne zatvora, ako je u toku voenje drugog krivinog
postupka prema njima (sve do okonanja tog postupka, odnosno do donoenja
pravnosnane presude), 3) stranim dravljanima, licima bez dravljansta i licima
sa dvojim dravljanstvom koja imaju prebivaliet u stranoj dravi i 4) licima
kojima je neplaena novana kazna zamenjena kaznom zatvoar
Pogodnosti se odobravaju na molbu zatvorenika. Upravnik zavoda ili drugo lice
donosi odluku po podnetoj molbi.. Data pogodnost se ne moe koristiti van
podruja Bosne i Hercegovine.
52. Primjena sredstava prinude prema osuenom licu
U l. 144-151. ZIKS propisana su pravila, nain, uslovi i postupak za primenu
sredstava (mera) prinude prema osuenim licima za vreme izdravanja izreene
kazne zatvora, odnosno pritvora. U cilju odravanja reda i bezbednosti u ustanovi
prema osuenom licu se mogu primeniti mere prinude odreene zakonom i
podzakonskim propisima.
Prilikom primene neke od mera prinude od znaaja su tri principa : 1) pravilo je
da se koristi ona mera kojom se najmanje ugroava ivot i zdravlje lica prema
kome se mera primenjuje, 2) primenjuje se mera kojom se uspeno savlauje
otpor osuenog lica i 3) primenjuje se mera koja je srazmerna opasnosti koja
preti (lan 145. ZIKS).
No, mere prinude se mogu u smislu lana 146. stav 4. i 5. ZIKS primeniti i prema
drugim (dakle neosuenim) licima u dva sluaja : 1) koja van ustanove
protivpravno oslobaaju osueno lice ili 2) koja protivpravno ulaze u krug i

38

prostorije ustanove. U ovom sluaju se ovakva lica zadravaju do dolaska

slubenih lica organa unutranjih poslova.
Mere prinude se primenjuju prema osuenom licu kada je to neophodno da se
sprei:
1) bekstvo,
2) fiziki napad na drugo lice,
3) samopovreivawe ili samoubistvo osuenog,
4) namerno prouzrokovanje materijalne tete i
5) aktivan i pasivan otpor. Aktivan otpor je svako suprotstavljanje
osuenog lica zakonitim slubenim merama, radnjama i nalozima slubenog lica
koje se vri zaklanjanjem ili dranjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem
u izgled da e se lice napasti ili preduzimanjem sline radnje. Pasivan otpor je
svako suprotstavljanje osuenog lica zakonitim slubenim merama, radnjama i
nalozima slubenog lica koje se vri ogluivanjem ili zauzimanjem kleeeg,
sedeeg, leeeg ili slinog poloaja.
Pri tome upotreba sredstava prinude mora u svakom konkretnom sluaju da
bude srazmerna stepenu opasnosti i izazvanom riziku. Danas je uobiajeno da u
penitensijarnim sistemima raznih drava postoji vie vrsta sredstava prinude.
Kao mere prinude u Republici Srpskoj smatraju se :
1. upotreba fizike snage,
2. vezivanje,
3. upotreba gumene palice,
4. upotreba slubenih pasa,
5. upotreba mrkova sa vodom,
6. upotreba hemijskih sredstava,
7. upotreba elektromagnetnog/elektronikog nesmrtonosnog oruja,
8. upotreba kinetikog nesmrtonosnog oruja gumeni meci i
9. upotreba vatrenog oruja.
O primeni mere prinude usmeno i jasno se upozorava lice prema kome se mera
namerava upotrebiti, osim ako se radi o istovremenom ili neposredno
predstojeem protivpravnom napadu. Upotrebu slubenih pasa, mrkova sa
vodom, hemijskih sredstava, elektromagnetnog/elektronikog nesmrtonosnog
oruja ili kinetikog nesmrtonosnog oruja gumeni meci moe narediti samo
rukovodilac ustanove. Nakon rimene mere prindue u svakom konkretnom sluaju
se izvrava obavezni lekarski pregled osuenog lica prema kome je ova mera i
primenjena. O svemu tome se podnosi izvetaj rukovodiocu ustanove koji je
obavezan da u daljem roku do 24 asa ovaj izvetaj dostavi Ministarstvu pravde
koje donosi reenje o opravdansti primene mera prinude.
53. Izvrenje kazne dugotrajnog zatvora
Kazna dugotrajnog zatvora se izvrava u posebnim penitensijarnim ustanovama
i to u ustanovi zatvorenog tipa. Lice kome je izreena ova kazna se klasifikuje u
posebne vaspitne kolektive s tim da na jednog vaspitaa dolazi najvie 20
osuenih lica. Na pootreni zavodski reim prema zatvorenicima koji su osudjeni
na kaznu dugotrajnog zatvora ukazuju i sledee injenice
39

1) nemogunost da se ovim zatvorenicima odobre pogodnosti koje inae mogu

da uivaju ostala zatvorena i pritvorena lica, a koja se koriste van kruga
zavoda. Ovo ogranienje postoji samo dok ova lica ne izdre dve treine
izreene kazne dugotrajnog zatvora. 2) nemogunost da se ovi zatvorenici
radno anagauju na poslovima van kruga zavoda i to sve dok ne ponu sa
korienjem pogodnosti van zavoda 3) prema ovim zatvorenicima se za sve
vreme izdravanja kazne dugotrajnog zatvora vri kontrola pisama i
telefonskih
54. Izvrenje uslovne osude sa zatitnim nadzorom
Uslovna osuda je specifina vrsta krivine sankcije koja predstavlja uslovno
odlaganje izvrenja kazne uiniocu krivinog dela pod uslovom da za
odredjeno vreme ne izvri novo krivino delo (vreme proveravanja) kao i da
ispuni druge uslove i obaveze koje su mu postavljene od strane suda.
Po svom karakteru razlikuju se dve vrste uslovne osude : uslovna osuda i
uslovna osuda sa zatitnim nadzorom. U oba sluaja moraju biti ispunjeni
zakonom predvidjeni uslovi da bi sud u konkretnom sluaju izrekao ovu vrstu
krivine sankcije. To su sledei uslovi :
1) da je uiniocu krivinog dela za izvreno delo utvrdjena kazna zatvora do
dve godine ili novana kazna ili da su obe ove vrste kazne utvrdjene
kumulativno,
2) uverenje suda da osudjeni i bez izvrenja izreene kazne nee izvriti
novo krivino delo tako da se samim izricanjem ove osude moe ostvariti
svrha kanjavanja.
Pri tome je zakon izriito predvideo i tri razloga koji mogu dovesti do
opozivanja izreene uslovne osude. To su:
1) izvrenje novog krivinog dela u kom sluaju opozivanje moe biti
obavezno ili fakultativno zavisno od vrste i visine izreene kazne za to novo
krivino delo pod uslovom da je ono izvreno u vreme proveravanja,
2) ranije izvreno krivino delo za koje se nije znalo u vreme izricanja
uslovne osude a za koje se sazna tek u vreme proveravanja, dakle izricanja
uslovne osude,
3) neispunjenje odredjenih obaveza koje je sud naloio osudjenom licu u
donetoj sudskoj odluci.
Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom zapravo predstavlja novinu u krivinopravnom sistemu. Ovaj zatitni nadzor se i sastoji od niza zakonom
predvidjenih mera pomoi, staranja, nadzora i zatite s tim da on nmoe da
traje od est meseci do dve godine. Izricanje zatitnog nadzora je uvek
fakultativno i zavisi od ocene suda da li se svrha kanjavanja moe postii
samo izricanjem uslovne osude ili pak pojaanim merama drutvene
zajednice
Uz uslovnu osudu prema lanu 53. KZ RS mogu se izrei sledee mere
zatitnog nadzora:
1) leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi,
2) uzdravanje od upotrebe alkoholnih pia ili opojnih droga,
3) poseivanje odgovarajuih psihijatrijskih, psiholokih i drugih
savetovalita i postupanje po njihovim savetima,
40

4) osposobljavanje za zanimanje,
5) prihvatanje zaposlenja koje odgovara strunoj spremi i
sposobnostima
osudjenog i
6) raspolaganje platom i drugim prihodima ili imovinom na primeran
nain i u skladu sa branim i porodinim obavezama.

55. Izvrenje mjera bezbjednosti

Krivino pravo Republike Srpske predvidja vie vrsta mera bezbednosti u
sistemu krivinih sankcija. To su :
1) obavezno psihijatrijsko leenje,
2) obavezno leenje od zavisnosti,
3) zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti,
4) zabrana upravljanja motornim vozilom i
5) oduzimanje predmeta.
Pored toga krivino pravo Republike Srpske poznaje i odredjene mere
bezbednosti za pravna lica kao uinioce krivinih dela. To su :
1) oduzimanje predmeta,
2) objavljivanje presude i
3) zabrana obavljanja odredjene privredne delatnosti.
56. Izvrenje vaspitnih mjera
Krivino pravo u odnosu maloletne uinioce krivinih dela predvidja niz posebnih
odredbi koje se tako izdvojene mogu posmatrati kao specifino maloletniko
krivino (materijalno, procesno i izvrno) pravo. Ove odredbe se odnose
prvenstveno na lica koja u momentu izvrenja krivinog dela imaju navrenih
etrnaest godina, a nemaju navrenih osamnaest godina.
Zakon o zatiti i postupanju sa decom i maloletnicima iz 2010. godine odredjuje
nain, postupak i uslove za izvrenje :1) alternativnih mera (policijskog
upozorenja i vaspitnih preporuka), 2)vaspitnih mera, 3)kazne maloletnikog
zatvora i 4)mera bezebdnosti koje su izreene sledeim kategorijama lica : 1)
prema maloletnim uiniocima krivinih dela, 2) prema licima koja su u toku
primene vaspitne mere postala punoletna i 3) prema madjim punoletnim licima
kojima je sud izrekao vaspitnu meru. U svim ovim sluajevima nadzor nad
primenom i kontrolu izvrenja vaspitnih mera vri sudija koji je izrekao vaspitnu
meru. U svakom sluaju izvrenje vaspitnih mera mora da ostvari zakonom
predvidjenu svrhu, a to je - da se pruanjem zatite, brige, pomoi i nadzora nad
maloletnim uiniocma krivinih dela u najveoj moguoj meri osigura njihovo
odgajanje, popravljanje i pravilan razvoj, a kada je to potrebno i da se spree u
vrenju krivinih dela
57. Izvrenje mjere pritvora

41

Pritvor nije krivina sankcija ve predstavlja specifinu krivinoprocesnu radnju

kojom se u krivinom postupku okrivljeni liava slobode kretanja.
Pritvor se odredjuje reenjem kada su ispunjeni razlozi za njegovo odredjivanje.
Pritvor se tako odredjuje ili produava prema licima za koja postoji osnovana
sumnja da su uinila krivino delo i samo ako se ista svrha ne moe ostvariti
drugom merom iz sledeih razloga :
1) ako se lice krije ili postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od
bekstva,
2) ako postoji osnovana bojazan da e unititi , sakriti, izmeniti ili falsifikovati
dokaze ili tragove vane za krivini postupak ili ako naroite (osobite) okolnosti
ukazuju da e ometati krivini postupak uticajem na svedoke, sauesnike ili
prikrivae,
3) ako naroite (osobite) okolnosti opravdavaju bojazan da eponoviti krivino
delo ili da e dovriti pokuano krivino delo ili da e uiniti krivino delo kojim
preti, a za takva krivina dela se moe izrei kazna zatvora tri godine ili tea
kazna i
4) u vanrednim okolnostima ako se radi o krivinom delu zakoje se po zakonu
moe izrei kazna zatvora od deset godina ili tea kazna, a koje je posebno
teko s obzirom na nain izvrenja ili posledice krivinog dela ako bi putanje na
slobodu rezultiralo stvarnom pretnjom naruavanja javnog reda.

42